Republika Srbija

VRHOVNI KASACIONI SUD

Rev 2444/2018
08.05.2019. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene
Borovac i Branka Stanića, članova veća, u parnici tužioca AA, koga zastupa punomoćnik Snežana
Knežević Bojović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužioca
izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž br.3254/17 od 25.01.2018. godine, u
sednici veća održanoj 08.05.2019. godine, doneo je

PRESUDU

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž br.3254/17 od 25.01.2018. godine

u preinačujućem delu i to delu kojim je odbijen tužbeni zahtev, tako što se žalba tuženog odbija
kao neosnovana i potvrđuje presuda Višeg suda u Novom Sadu P br. 456/2016 od 20.06.2017.
godine.

OBAVEZUJE SE tuženi da tužiocu na ime troškova revizijskog postupka plati iznos od

344.470,82 dinara, u roku od 15 dana.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu P br. 456/2016 od 20.06.2017. godine delimično je usvojen
tužbeni zahtev i održano na snazi rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Novom Sadu Iv
br.128/15 od 06.02.2015. godine za iznos glavnice od 96.637,45 evra u dinarskoj
protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije za evro koji važi u vreme
isplate, kao i za iznos od 97.500,00 dinara na ime troškova izvršnog postupka, dok je u
preostalom delu koji se odnosi na kamatu potraživanu na ceo iznos duga po stopi
šestomesečni Euribor plus 6 %, počev od 02.02.2015. godine navedeno rešenje o izvršenju
ukinuto i tužbeni zahtev u tom delu odbijen. Odlučeno je da svaka stranka snosi svoje
troškove postupka.

Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž br.3254/17 od 25.01.2018. godine, žalbu tužioca
odbio, žalbu tuženog delimično usvojio, delimično odbio i presudu Višeg suda u Novom Sadu P br.
456/2016 od 20.06.2017. godine preinačio u pobijanom usvajajućem delu odluke o glavnici
duga, tako što je rešenje o izvršenju prvostepenog suda Iv 128/15 od 06.02.2015. godine
održao na snazi za iznos glavnice duga od 58.810,45 evra u dinarskoj protivvredosti po
zvaničnom srednjem kursu NBS za evro koji je važio u vreme isplate, dok je preko navedenog
iznosa do dosuđenih 96.637,45 evra u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem
kursu NBS za evro koji je važio u vreme isplate rešenje o izvršenju ukinuo i u tom delu
tužbeni zathev odbio. Prvostepena presuda je potvrđena u preostalom pobijanom, a
nepreinačenom usvajajućem delu i pobijanom odbijajućem delu. Odbijen je zahtev tuženog za
naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u preinačujućem delu kojim je odbijen
tužbeni zahtev i u pogledu odluke o troškovima postupka, tužilja je izjavila blagovremenu reviziju
zbog pogrešne primene materijalnog prava.

U odgovoru na reviziju, tuženi predlaže da se revizija odbije, troškove je opredeljeno tražio.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka
2. ZPP i našao da je revizija osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nema bitne povrede odredaba parničnog postupka
iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, 13.04.2005. godine zaključen je ugovor o dugoročnom

kreditu između Nacionalne banke ..., pravnog prethodnika tužioca i DOO „VV“, kao dužnika i
BB i GG, kao garanta, koji je odobren u iznosu od 123.060,00 evra u dinarskoj protivvrednosti
sa rokom otplate do 31.05.2013. godine sa ugovorenom kamatom po stopi – šestomesečni
Euribor plus 6 % godišnje. Tuženi je 21.04.2005. godine, potpisao ovlašćenje banci za popunu
menice na osnovu ugovora o dugoročnom kreditu od 13.04.2005. godine, u kome se navodi
da je kao obezbeđenje urednog vraćanja odobrenog kredita dužnik obavezan da banci
dostavi dve solo blanko menice sa ovlašćenjem za popunu menice. Njime je ovlašćena banka
da solo blanko menice može popuniti do iznosa dospelih, a neisplaćenih obaveza dužnika po
ugovoru o kreditu od 13.04.2005. godine sa svim kamatama i troškovima naknadama i
provizijama koje proizilaze iz ugovora do potpunog namirenja dospelih obaveza po
odobrenom kreditu dužnika. Banka je ovlašćena da blanko menicu može popuniti „bez
troškova“, odnosno „bez protesta“, a tuženi se kao menični dužnik obavezao da meničnu
svotu plati banci, ili licu na koje bi eventualno prenela blanko menicu sa svih ili bilo kog
računa kod banke. Aneksom 1. ugovora o dugoročnom kreditu od 31.05.2007. godine u članu 1.
konstatovano je da se menjaju odredbe osnovnog ugovora i određuje kao konačan rok kredita
31.05.2013. godine, da se kredit otplaćuje u 72 jednaka mesečna anuiteta, pri čemu prvi
dospeva 31.05.2007. godine. Zbog neredovnog plaćanja kredita banka je u skladu sa
sadržinom ugovora 26.05.2010. godine uputila dopise tuženom i GG kao garantima i D.O.O.
„VV“ kao korisniku kredita zbog neispunjenja obaveze korisnika kredita, usled čega je banka
donela odluku o proglašenju dospelim celokupnog dugoročnog kredita, ovi dopisi im nisu
uručeni, uz naznaku da su stranke (po izjavi sestre) otputovale, a da firma više ne postoji .
Preduzeće D.O.O. „VV“ iz ... brisano je iz APR-a sa danom 27.01.2012. godine. Kao garanciju
po osnovu ugovora o kreditu, tuženi je tužiocu predao solo blanko menicu broj ... sa
klauzulom „bez protesta“ koju je tužilac pupunio 02.02.2015. godine na iznos od 96.637,00
evra sa kamatom šestomesečni Euribor plus 6 % godišnje.

Tužilac je pre pokretanja ove parnice, pred Osnovnim sudom u Novom Sadu protiv ovde
tuženog i GG podneo predlog za izvršenje 26.10.2010. godine na osnovu izvršne isprave –
hipoteke na nekretninama izvršnih dužnika radi naplate iznosa od 132.060,00 evra sa
kamatom šestomesečni euribor plus 6 % godišnje u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom
srednjem kursu evra koji je važio na dan isplate plus 0,3 % počev od 13.04.2005. godine.
Postupajući sud je 29.10.2010. godine doneo rešenje o izvršenju i delimično dozvolio
predloženo izvršenje, odredivši izvršenje radi naplate potraživanja u iznosu od 132.060,00
evra i troškova dozvole izvršenja u iznosu od 52.205,00 dinara, upisom u javne knjige,
utvrđivanjem vrednosti javnom prodajom nepokretnosti izvršnih dužnika. U preostalom delu
koji se odnosi na kamatu predlog je odbijen,protiv koga su izvršni dužnici izjavili prigovor.
Isti sud je 23.03.2012. godine doneo rešenje kojim je rešenje o izvršenju ukinuo za iznos
preko 63.605,45 evra u dinarskoj protivvrednosti koliko poveriočevo potraživanje na ime
glavnice iznosi na dan 26.10.2010. godine. U pogledu prigovora izvršnog poverioca, na deo
rešenja koji se odnosi na kamatu, rešenjem prvostepenog suda od 06.04.2012. godine
prigovor je odbijen. U izvršnom predmetu je 25.01.2017. godine donet zaključak kojim se
obustavlja sprovođenje izvršenja pred Osnovnim sudom u Novom Sadu i određeno je da će
se sprovođenje nastaviti od strane javnog izvršitelja. Tužilac u izvršnom postupku do
zaključenja glavne rasprave u ovoj parnici nije naplatio svoje potraživanje. Prema analitičkoj
kartici dužnika D.O.O. „VV“ za period od 06.06.2007. do 06.04.2009. godine, dužnik nema
dugovanja po ugovoru, na dan 31.03.2009. godine budući da su obaveze uredno izmirivane, a
za period od 01.01.2009. do 31.12.2011. godine dug po ugovoru na taj dan iznosi 58.810,45
evra na ime glavnice, dok kamata za ovaj period obračunata prema ugovorenim uslovima
iznosi 37.826,62 evra.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev,
održavši na snazi rešenje o izvršenju prvostepenog suda za iznos od 96.637,45 evra u
dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu NBS za evro koji je važio u vreme
isplate na ime glavnice duga, kao i za iznos od 97.500,00 dinara na ime troškova izvršnog
postupka, a isto je ukinuo za iznos potraživane kamate na glavnicu duga.

Drugostepeni sud u odluci po žalbi tuženog, preinačuje prvostepenu presudu tako što odbija
zahtev tužioca za isplatu iznosa od 37.826,62 evra na ime obračunate kamate, za period od
01.01.2012. godine do 21.01.2015. godine. Prema izraženom stavu drugostepenog suda
tužilac u toku postupka nije dokazao visinu svog potraživanja na ime kamate, a iz priložene
pismene dokumentacije ne može se utvrditi pravilnost obračuna pripadajuće kamate, iz kojih
razloga odbija zahtev tužioca u tom delu.

Osnovano se revizijom tužioca ukazuje da je navedeno stanovište drugostepenog suda

zasnovano na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Prema članu 1065. Zakona o obligacionim odnosima, ugovorom o kreditu banka se obavezuje da
korisniku kredita stavi na raspolaganje određeni iznos novčanih sredstava, na određeno ili
neodređeno vreme za neku namenu ili bez namene, a korisnik kredita se obavezuje da banci
plaća ugovorenu kamatu i dobijeni iznos novca vrati u vreme i način kako je to utvrđeno
ugovorom. U članu 279. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da na dospelu, a
neisplaćenu ugovorenu ili zateznu kamatu kao i na druga dospela povremena novčana
davanja ne teče zatezna kamata izuzev kada je to zakonom određeno. Moguća su i odstupanja
od pravila zabrane naplaćivanja kamate na kamatu, kao što je to propisano članom 400. stav 3.
Zakona o obligacionim odnosima, prema kome odredbe prethodnih stavova (o zabrani
obračunavanja kamate na kamatu) se ne odnose na kreditno poslovanje banaka i drugih
bankarskih organizacija.

Iz citiranih zakonskih odredbi proizilazi da banka ima pravo da na osnovu člana 400. stav 3.
Zakona o obligacionim odnosima vrši obračun kamate na kamatu. Banka može kada je to
predviđeno ugovorom obračunati dospelu ugovornu kamatu do utuženja i zahtevati isplatu
zakonske zatezne kamate obračunate na iznos uglavničene kamate, kao i ugovornu kamatu
obračunatu na glavni dug ukoliko je ta kamata viša od stope zakonske zatezne kamate.

Tuženi je u konkretnom slučaju menični dužnik koji je u obavezi da isplati menično

potraživanje, po osnovu popunjene menice. Menica je apstraktna hartija od vrednosti, što
znači da se iz menice ne vidi osnovni pravni posao povodom koga je izdata menica, kao što
je to slučaj kod kauzalnih hartija od vrednosti (tovaran list, skladišnice i dr), u kojima je
naznačen pravni posao koji je osnov za izdavanje hartije. Inkorporisanost znači da je neko
imovinsko pravo kao što je novčano potraživanje ugrađeno u hartiju od vrednosti. Vezanost
inkorporisanog prava za postojanje hartije od vrednosti znači da je zakoniti imalac hartije od
vrednosti istovremeni titular prava na koje se ono odnosi. Poverilac ima pravo da traži
naplatu po menici u kratkom postupku u kome se ne utvrđuje materijalna, već samo formalna
istina. Menica je stogo formalna isprava o dugovima i ne dopušta isticanje mnogih prigovora
koji su dozvoljeni u redovnom postupku. Formalnost znači da je za postojanje menice
potrebno sačiniti pismenu ispravu koja sadrži elemente koji su propisani zakonom. Poslovi u
vezi sa hartijom od vrednosti po samom zakonu su formalni pravni poslovi i formalnost se ne
ogleda samo u pismenoj formi, već i obaveznom sadržaju koji imaju hartije od vrednosti.

Polazeći od sadržine navedenih zakonskih odredbi, u kontekstu utvrđenog činjeničnog stanja,

Vrhovni kasacioni sud nalazi da banka tužilac, ima pravo da vrši obračun kamate na kamatu i
može u smislu člana 400. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima obračunati dospelu
ugovornu kamatu do utuženja kao što je to učinjeno u ovom slučaju. Dakle, tužilac ima pravo i
da po odredbama Zakona o obligacionim odnosima, kojima je regulisan ugovor o kreditu, kao i po
odredbama Zakona o menici, potražuje pored iznosa nevraćenog kredita i iznos ugovorene
kamate za period korišćenja kredita sa danom dospelosti kredita.

Pravilna je i odluka o troškovima prvostepenog postupka doneta u smislu člana 153. stav 1. i 163.
stav 2. ZPP, jer tužilac koji je uspeo u ovom sporu nije opredeljeno tražio troškove
prvostepenog postupka, a nije opredeljeno zahtevao ni troškove žalbenog postupka.

Iz navedenih razloga na osnovu člana 416. stav 1. ZPP odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Odluku o troškovima revizijskog postupka kao u stavu drugom izreke, Vrhovni kasacioni sud je
doneo na osnovu člana 165. stav 2. i 153. stav 1, 154. stav 2. i 163. stav 2. ZPP, tako što je tužiocu
dosudio troškove za sastav revizije 60.000,00 dinara, za taksu na reviziju 142.235,41 dinara i za
taksu na odluku po reviziji 142.235,41 dinar, prema oprdeljenom zahtevu tužioca. Troškovi su
odmereni u skladu sa uspehom u sporu i važećom Advokatskom i Taksenom tarifom.

Kako troškovi sastava odgovora na reviziju ne predstavljaju one troškove koji su bili potrebni radi
vođenja parnice u smislu člana 154. stav 1. ZPP, to je odlučeno u izreci pod tri.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Menica
Pod menicom se podrazumeva hartija od vrednosti po naredbi na osnovu zakona, kojom se njen
izdavalac (trasant) obavezuje da će sam ili po njegovom nalogu, određenom trećem licu
(remitentu) o dospelosti biti isplaćen menični iznos i to na određenom mestu od strane lica
kome je upućena naredba za isplatu (trasata), ili od strane izdavaoca menici (trasanta).
Menica kao sredstva obezbeđenja ima izuzetno važnu ulogu kod oblika plaćanja u privredi i
spoljnotrgovinskoj razmeni.
Najbitnija podela menica je na :
•trasirane (vučene) menice,
•sopstvene menice i
•sopstvene trasirane menice
Vrste trasiranih menica:trasirane menice po sopstvenoj naredbi i menice trasirane na trasanta
(izdavaoca menice).
Trasirane ili vučene menice su menice kod kojih jedno lice trasant (izdavalac) daje nalog
drugom licu trasatu da trećem licu remitentu (imaocu menice) isplati bezuslovno menični
iznos dospelosti menice. Kod trasirane menice postoje tri lica i to:-trasant ili izdavalac menice,-
trasat ili lice kome se upućuje nalog za isplatu menice i-remitent ili imalac menice, odnosno
menični poverilac kome o dospelosti trebada se isplati menični iznos.
Trasirana menica je dobila naziv od latinske reči „trahere” što znači vući, jer trasant svoju obavezu
prema remitentu „vuče” na drugo lice – trasata. U meničnom slogu ovaj nalog se izražava
klauzulom„platite”.  Nije bitno da u trenutku izdavanja izdavalac menice ima pokriće kod
trasata. Ovo pokriće je bitno u trenutku dospelosti menice. Trasat kod trasirane menice je
najčešće banka, a može biti i svakodrugo fizičko ili pravno lice. Trasat kod trasirane menice
nije menični dužnik i nema obavezu da isplati menicu. Kada trasat odbije da isplati trasiranu
menicu, imalac menice se može obratiti trasantu (izdavaocu) odnosno glavnom meničnom
dužniku radi isplate.

Дам налог банци да са мог текућег рачуна плати робу мом добављачу (клијенту, пословном
партнеру) у року од 3 месеца након испоруке робе, трансфером новца на његов текући рачун.
Ако банка из неког разлога одбије (нема довољно средстава на рачуну или је прекорачен
дозвољени минус, купцу блокиран текући рачун на основу привремене мере или због
отварања стечајног поступка), продавац се може лично обратити фирми ради наплате робе.

Sopstvena menica je vrsta menice kod koje se izdavalac menice obavezuje da će isplatiti menični
iznoso dospelosti remitentu.  Kod ove menice razlikujemo sledeća lica:-izdavalac menice i-
remitent.Klauzula „platite” mora se prepraviti u klauzulu „platiću” kod sopstvene menice, jer
izdavalac menice ne upućuje drugom licu nalog za isplatu menice, već remitentu obećava da
će on izvršiti isplatu menice. Sopstvena trasirana (vučena) menica – izdavalac menice vuče
isplatu te menice na samog sebe, klauzulom „platiću po naredbi sopstvenoj”. Trasat, trasant i
remitent su isto lice, odnosno izdavalac menice. U trenutku izdavanja nema poverioca, iz
razloga što izdavanje menice utvrđuje obavezu da sam sebi nešto isplati.
Menica je strogo formalna hartija od vrednosti koja je punovažna samo ako sadrži sve bitne menične
elemente koji su zakonom propisani. Trasirana menica mora da sadrži sledeće bitne menične
elemente:
•izričito označenje da se radi o menici,
•ime trasata (lica koje treba da plati menicu),
•označenje dospelosti menice,
•bezuslovni zahtev za isplatu određene svote novca,
•mesto plaćanja menice,
•datum izdavanja menice,
•mesto izdavanja menice,
•ime lica kome se ili po čijoj naredbi se menica mora isplatiti (remitent) i
•potpis lica koje je izdalo menicu (trasanta).
Označenje da je to menica mora biti napisano u samom slogu menice, i to na jeziku na kome
je menica sastavljena. Ime trasata je bitan menični element kod trasirane menice, zbog toga
što se radi o naredbi trasanta koju je uputio trasatu da o dospelosti isplati menični iznos
remitentu. Označavanje dospelosti menice je bitan element kojim se određuje vremenski
trenutak kada je menični dužnik dužan da ispuni meničnu obavezu meničnom poveriocu.
Načini određivanja dospelosti menice
1. po viđenju – znači da ta menica dospeva i da je plativa odmah u onom trenutku kada je
imalac podnese meničnom dužniku na isplatu. Imalac menice sam određuje trenutak viđenja,
odnosno kada će menicu podneti meničnom dužniku na isplatu. U poslovnoj praksi su česte
klauzule kojima se određuje najduži rok u kome se menica po viđenju mora prezentovati na
isplatu. Menica koja dospeva poviđenju mora biti prezentovana na isplatu najkasnije u roku od
jedne godine od dana izdavanja te menice.
2. na tačno određen dan – znači da se toga dana menica mora prezentovati na isplatu. Umesto
tačnoodređenog dana, dopuštena je klauzula „početkom” ili „krajem” meseca, što znači prvih deset
dana umesecu ili poslednjih dana u mesecu.
3. na određeno vreme od dana izdanja menice – znači da menica dospeva po proteku
određenog broja dana od dana izdanja menice. Ako je dospelost određena brojem dana, dan
izdanja menice se neuračunava u rok dospelosti. Kod ovakvog načina određivanja
dospelosti, nisu dopuštene klauzule o kamati i kamatnoj stopi.
4. na određeno vreme po viđenju – je najčešće da se „viđenjem” menica akceptira, pa posle
određenog roka dospeva. Potrebne su dve prezentacije menice. Znači, najpre je „viđenje” po toj
menici čiji je datum pismeno konstatovan na menici, a zatim po proteku roka isplata menice.
Ovakav način određivanja dospelosti menice je naročito pogodan u situacijama kada je trasatu
potrebno određeno vreme da prikupi dovoljnu svotu novca za isplatu menice.Bezuslovni
uput za isplatu određene svote novca mora biti u svakoj menici.
Menica mora da glasi na tačno određenu svotu novca. Na meničnom formularu ovaj nalog se
izražava sa izrazom „platite” ako se radi o trasiranoj menici, ili „platiću” ako se radi o sopstvenoj
menici.
Mesto plaćanja menice mora biti izričito određeno. To je mesto u kome treba da se izvrši isplata
menice.
Datum izdavanja je bitan jer od datuma izdavanja menice često počinje da teče rok
zastarelosti te menice. Ako datum izdavanja menice nije određen u menici, ta menica nije
punovažna.
Mesto izdavanja menice je od značaja prilikom određivanja merodavnog prava koje treba da
se primeni u cilju utvrđivanja da li je izdata menica punovažna.
Ime lica kome se ili po čijoj naredbi se menica mora isplatiti je remitent). Remitent može biti
svako fizičko ili pravno lice.
Potpis lica koje je izdalo menicu (trasanta) znači da je on jedini bitni potpisnik na menici i jedini
menični dužnik u odnosu na druga bitna menična lica. Trasant u trenutku potpisivanja
menice mora imati poslovnu sposobnost.
Share this:

MENICA U STEČAJU

Zakon o stečaju, kao ni ranije važeći stečajni zakoni, nisu posebnim odredbama regulisali pitanja u
vezi sa mogućnošću preduzimanja meničnih radnji u toku stečajnog postupka od strane kako
stečajnog dužnika tako i od strane poverilaca i trećih lica odnosno postupanje sa menicama koje su
u momentu otvaranja stečaja bile izdate od strane stečajnog dužnika ili trećih lica u korist
stečajnog dužnika. Zakonodavac putem stečajnog zakona nije posebnim odredbama regulisao ni
pitanje mogućnosti izdavanja menica od strane stečajnog dužnika u toku stečajnog postupka niti
izdavanje menica u korist stečajnog dužnika dok je stečajni postupak u toku. Stoga se može
zaključiti da se zakonodavac opredelio da se u takvim situacijama na preduzimanje meničnih radnji,
uključujući i isplatu po menici, primenjuju odredbe drugih propisa koji regulišu postupak izdavanja
menica i preduzimanja određenih meničnih radnji. To se, pre svega, odnosi na Zakon o menici, ali i
na Zakon o obligacionim odnosima i Zakon o platnim uslugama. Na osnovu te konstatacije sledi
zaključak da stečajni dužnik kao i treća lica u odnosu na stečajnog dužnika, a koji su izdavaoci i
korisnici menice, mogu preduzimati menične radnje neograničeno. Međutim, imajući u vidu da
je stečajni postupak sudski postupak čija je svrha ravnomerno namirenje poverilaca u okviru
postojeće imovine stečajnog dužnika, te određene norme stečajnog zakona koje su
usmerene na obezbeđivanje ostvarenja te svrhe, pomenuti zaključak nije pravilan. Zakon o
stečaju sadrži odredbe koje eliminišu ili ograničavaju mogućnost preduzimanja određenih radnji koje
se odnose na imovinu stečajnog dužnika, pa time i meničnih radnji, te se takve odredbe se kao lex
specialis imaju primeniti u slučaju korišćenja meničnih prava. U praksi se, mada ne tako često,
javljaju određena sporna pitanja u vezi sa upotrebom menica. Ovaj rad ima pre svega za cilj da u
jednom tekstu objedini situacije u kojima se javlja menica kao specifična hartija od vrednosti i
prikaže postupanje sa menicom odnosno preduzimanje meničnih radnji u situaciji kada je jedno od
lica u menici stečajni dužnik. Tekst se dotiče samo pitanja koje je autor izdvojila kao najvažnija i
pokušano je da se na ista odgovori na najkraći mogući način uz napomenu da ova tema zaslužuje i
dublja razmatranja.

Menica Menica je hartija od vrednosti po naredbi kojom njen izdavalac (trasant) izdaje
bezuslovni nalog drugom licu (trasatu) da korisniku menice (remitentu) isplati određenu
svotu novca ili sam izdavalac obećava da će izvršiti tu isplatu. U tom smislu možemo razlikovati
trasiranu i sopstvenu menicu. U trasiranoj menici naredba o isplati je upućena je, po pravilu,
drugom licu i stoga je akcept menice od strane tog lica neohodna menična radnja kojom
akceptanat postaje glavni menični dužnik, uz napomenu da akceptant može biti i izdavalac
menice, što ne menja njenu prirodu trasirane menice. Sopstvenom menicom izdavalac
menice sam daje obećanje da će isplatiti meničnu svotu u kom smislu se takva menica ne
prezentira na akcept jer je izdavalac menice (trasant) istovremeno i trasat.

Osnovna načela meničnog prava su: načelo pismenosti (formalnosti) menice, načelo
inkorporacije, načelo fiksne menične obaveze, načelo menične strogosti, načelo menične
solidarnosti, načelo samostalnosti menične obaveze i načelo neposrednosti. Bitni menični
elementi su: označavanje da se radi o menici, bezuslovna naredba da se isplati određena
svota novca, ime lica koje treba da plati meničnu svotu, dospelost menice, mesto plaćanja ,
ime remitenta, datum i mesto izdavanja menice i potpis trasanta tj izdavaoca menice. Ukoliko
nedostaje neki od ovih meničnih elemenata na menici ista menica ne vredi uz napomenu da
nedostatak elementa dospelosti i mesta plaćanja i izdavanja predstavljaju nedostatke koje
sam zakonodavac odredbom čl.2 Zakona o menici ispravlja na određeni način tj propisuje
kako se ovi nedostaci mogu prevazići. S obzirom na to da je menica instrument plaćanja, ali i
instrument obezbeđenja plaćanja, u modernom meničnom pravu u praksi preovlađjue tip
blanko menice. Takva menica je potpisana od strane meničnog dužnika koji se obavezuje da
će svakom licu u čijim je rukama takva menica isplatiti određenu svotu. Imalac takve menice
prilkom davanja menice ovlašćuje imaoca menice da istu popuni u visini do ugovorene
menične svote i u pogledu dospelosti saglasno sporazumu stranaka. Menične radnje su:
izdavanje menice, akceptiranje (prijem) menice, prenos menice, menično jemstvo (aval),
intervencija, umnožavanje menice, prezentacija menice i isplata. Radi očuvanja meničnih
prava mogu se preduzeti odgvarajuće mere i to: protest, notifikacija i amortizacija. Imalac
menice ima pravo regresa prema nekom od meničnih dužnika putem redovne menične odnosno
regresne tužbe, dok menični dužnici mogu prigovarati po različitim osnovama.

Stečajni dužnik kao menični poverilac 1. Popis menica kao imovine stečajnog dužnika U
momentu otvaranja stečaja može se dogoditi da određeni broj menica u kojima je stečajni
dužnik remitent tj korisnik menice već aktiviran u sistemu prinudne naplate i da čekaju na
realizaciju tj naplatu od dužnika stečajnog dužnika. Pored toga, može se dogoditi da stečajni
upravnik u dokumentaciji stečajnog dužnika zatekne i određeni broj menica koje usled
nedospelosti nisu predate na prinudnu naplatu. Sve menice kao hartije od vrednosti su
vlasništvo stečajnog dužnika i kao takve moraju biti evdentirane u popisu imovine stečajnog
dužnika bilo kao imovina koja se ne nalazi u državini stečajnog dužnika bilo kao imovina koja
se nalazi u njegovoj državini. Prilikom sačinjavanja izveštaja o ekonomsko finansijskom
stanju stečajni upravnik je dužan da potraživanja koja proističu iz istih menica iskaže kao
potraživanja od dužnika stečajnog dužnika sa predviđenim stepenom naplate. Ove obaveze
stečajnog upravnika proizlaze iz odredbi čl.106, 108 i 109 Zakona o stečaju u vezi sa popisom
imovine stečajnog dužnika kao i iz odredbi Nacinalnog standarda za upravljanje stečajnom
masom br.2 i 3.
Otvaranje stečaja nema uticaja na valjanost menica čiji je stečajni dužnik imalac, odnosno
korisnik (remitent). Zakon o stečaju ne sadrži odredbe koje zabranjuju realizaciju menica
izdatih od strane trećih lica u korist stečajnog dužnika i dospelih pre otvaranja stečaja koje
su u prinudnoj naplati u momentu otvaranja stečaja. U takvoj situaciji s obzirom na to da je
korisnik menice lice nad kojim je naknadno, po predaji menice na prinudnu naplatu, otvoren
stečaj, menica ostaje u prinudnoj naplati u korist stečajnog dužnika jer nije došlo do
promene u pogledu subjektiviteta korisnika menice. Stečajni upravnik je samo dužan da
dostavi odgovarajuće obaveštenje o promeni računa na koji je potrebno uplatiti sredstava
ostvarena realizacijom menice.

Što se tiče menica koje su kao nedospele zatečene u dokumentaciji stečajnog dužnika i koje
su kao takve evidentirane u stečajnoj masi, stečajni upravnik će takve menice o dospelosti
predati na realizaciju, odnosno preduzeti radnje na njhovom unovčavanju uključujući
pokretanje izvršnog postupka na osnovu menice kao verodostojne isprave iz čl.52 st.2 tač.1
Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Naravno, u okviru očuvanja svojih prava kao meničnog
poverioca, stečajni upravnik može preduzeti radnju prezentacije menice i njenog protesta
ukoliko se radi o menici koja se mora protestovati. Do dospelosti menica na naplatu stečajni
upravnik će odrediti način čuvanja tih menica uz sagalsnost odbora poverilaca u smislu čl.105
st.3 Zakona o stečaju. Stečajni upravnik može istovremeno tražiti prinudnu naplatu menice i
pokrenuti izvršni postupak na osnovu menice kao verodostojne isprave s obzirom na to da
postoje dva pravna puta za ostvarivanje potraživanja, a koja se međusobno ne isključuju.
Stečajni upravnik može, u postupku unovčavanja imovine stečajnog dužnika, nedospele
menice izdate u korist stečajnog dužnika koje će naknadno dospevati, eskontovati kod banke
uz odbitak eskontne stope, ako proceni da je to u interesu poverilaca ili potrebno radi daljeg
vođenja stečajnog posutpka. Za takav način unovčenja imovine stečajnog dužnika stečajni
upravnik treba da ima odobrenje odbora poverilaca, a imajući u vidu da se u takvoj situaciji
suštinski radi o prodaji nedospelih menica na specijalizovanom tržištu neposrednom
pogodbom. Postavlja se pitanje da li menice, izdate u korist stečajnog dužnika, stečajni
upravnik može preneti na drugog korisnika putem indosamenta ili cesijom meničnog
potraživanja radi izmirenja potraživanja stečajne mase ili troškova stečajnog postupka. Zakon
o stečaju ne sadrži zabranu indosiranja menice od strane stečajnog dužnika na poverioce
stečajne mase i troškova stečajnog postupka u svrhu plaćanja tih obaveza niti isto čini Zakon
o menici. Ovakav platni promet se može sprovesti samo pod uslovima iz čl. 5 Zakona o obavljanju
plaćanja pravnih lica, preduzetnika ili fizičkih lica koja ne obavljaju delatnost, a što znači da nije
dozvoljen ukoliko su računi učesnika u prometu blokirani. Postupanje suprotno navedenoj
odredbi nema za posledicu ništavost preduzetog plaćanja ali je kvalifikovano kao prekršaj

Isto se može primeniti i za slučaj cesije poтraživanja iz menice na drugo lice uz napomenu da
se i u tom slučaju na poleđini menice konstatuje da je izvršeno cediranje. Ova zabeležba
može biti učinjena i na posebnom papiru koji u tom slučaju postaje sastavni deo menice.

Stečajni upravnik u cilju izmirenja obaveza dužnika prema stečajnom dužniku može primiti menice
jer za isto nema zabrana. U takvoj situaciji svakako valja voditi računa o kvalitetu primljene
menice i roku dospelosti kao i o solventnosti meničnog dužnika, ali takav način plaćanja nije
suprotan zakonu. Čak bi se moglo konstatovati da je poželjno da se potraživanja stečajnog
dužnika nastala u toku stečaja obezbede menicom jer se time omogućava naplata tih
potraživanja u slučaju da ista ne budu izmirena o dospelosti. U postupku prodaje može se
prodajnom dokumentacijom predvideti predaja menica kupca u korist stečajnog dužnika radi
obebeđenja plaćanja kuporodajne cene. Međutim, obezbeđivanje plaćanja kupoprodajne cene
u postupku prodaje imovine stečajnog dužnika u postupku javnog nadmetanja i javnog
prikupljanja ponuda nema svrhu u situaciji kada je Nacionalnim standardom br. 5 propisan
raskid ugovora o prodaji kao obavezna posledica neuplaćivanja kupoprodajne cene u roku iz
ugovora koji ne može biti duži od 30 dana od dana potpisianja ugovora uz gubljenje prava na
povraćaj depozita. S druge strane, kada je u pitanju neposredna pogodba, zakonodavac nije
predvideo posledice neispunjenja ugovornih obaveza. Stoga bi u situaciji neposredne pogodbe
bilo celishodno obezbediti plaćanje ugovorene cene menicama kupca, a pogotovo kada se
radi o imovini stečajnog dužnika čije je tržište ograničeno. Stečajni upravnik u slučaju
gubitka menice može tražiti amortizaciju menice

Zastarelost meničnih potraživanja stečajnog dužnika kao meničnog poverioca Najzad treba ukazati i
na odredbu čl.81 Zakona o menici koja na posebna način reguliše pitanje zastoja zastarelosti kada
je stečajni dužnik menični poverilac, a što je izuzetak u odnosu na opšta pravila o zastarelosti koja
su suštinski ugrađena i u odredbe Zakona o menici. Naime, navedena odredba propisuje da
zastarelost, pored ostalih razloga koji izazivaju zastoj zastarelosti, ne teče dok traje stečaj nad
poveriočevom imovinom, a kad prestane prepreka (stečaj), zastarelost se ne može završiti pre 30
dana ukoliko bi njen rok isticao pre tog vremena.

Stečajni dužnik kao menični dužnik 1. Obaveza prijavljivanja potraživanja po menici Za razliku od
situacije kada je stečajni dužnik korisnik menice i kada suštinski otvaranjem stečaja nije izgubio
svoja prava kao imalac menice tj ima pravo da menicu naplati, u slučaju otvaranja stečaja nad
izdavaocem menice odnosno meničnim dužnikom, poverioci svoja prava mogu ostvarivati samo
saglasno odredbama Zakona o stečaju. Potraživanje poverioca iz menice, izdate od strane
stečajnog dužnika pre otvaranja stečaja, mora se prijaviti u smislu čl.111 Zakona o stečaju i predmet
je ispitivanja u stečajnom postupku. Takvo potraživanje nema poseban tretman u odnosu na druga
potraživanja, sem što se radi o potraživanju iz menice koje trpi samo ograničen broj prigovora.
Menice izdate od strane stečajnog dužnika, koje su registrovane u postupku prinudne naplate kod
NBS, a koje se usled nedovoljih sredstava na računu stečajnog dužnika nisu mogle naplatiti, brišu
se iz Registra menica i ovlašćenja kada NBS primi rešenje o otvaranju stečaja, te se vraćaju licu
koje ih je podnelo na prinudnu naplatu. Ovakvo postupanje NBS propisano je odredbom čl.9 st.3
Odluke o bližim uslovima, sadržini i načinu vođenja Registra menica i ovlašćenja. Međutim,
nemogućnost ponovne aktivacije tih menica ne uzima ovim hartijama u slučaju stečaja njihovu
pravnu prirodu hartije od vrednosti koje u sebi ima određeno inkorporirano pravo prema stečajnom
dužniku, ali se to pravo u slučaju stečaja nad meničnim dužnikom ostvaruje isključivo u stečajnom
postupku. Potraživanja po osnovu menica koje nisu dospele do dana otvaranja stečaja smatraju se
dospelim danom otvaranja stečaja u smislu čl.81 st.1 Zakona o stečaju bez obzira što je na menici
kao datum dospelosti upisan kasniji datum. Ovakva zakonska odredba stečajnog zakona lišila je
menicu njenog bitnog elementa tj datuma dospelosti odnosno dovela je u pitanje kvalitet postojeće
menice. Ova činjenica nije od značaja pošto je odredbom čl.93 st.1 Zakona o stečaju propisano da
se od dana otvaranja stečaja ne može protiv stečajnog dužnika niti nad njegovom imovinom odrediti
ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja, osim izvršenja koja se odnose
na obaveze stečajne mase i troškove stečajnog postupka, a što znači da se ne može sprovesti ni
prinudna naplata po osnovu menice. Stoga se menica u kojoj je označen kasniji rok dospelosti od
dana otvaranja stečaja ne može prinudno naplatiti od stečajnog dužnika niti stečajni dužnik može u
toku stečajnog postupka dobrovoljno platiti dug po istoj menici mimo ostalih poverilaca. Istovremeno,
važi fikcija dospelosti potraživanja iz menice u smislu navedene odredbe stečajnog zakona. Ovde
treba ukazati da je potraživanje po osnovu menice po svojoj suštini potraživanje iz
obligacionopravnog odnosa.

Osporavanje potraživanja po menici Potraživanja po osnovu menica, koja su uredno prijavljena u

stečajnom postupku, stečajni upavnik može osporavati iz razloga koji su vezani za valjanost
meničnog pismena u objektivnom i subjektivnom smislu i razloga isplate meničnog duga. Razlozi o
valjanosti meničnog pismena mogu se odnositi na neki od nedostataka bitnih elemenata menice
odnosno mogu se ticati prekoračenja ovlašćenja u popunjavanju menice ukoliko se radi o blanko
izdatoj menici, što je u svojoj suštini takođe nedostatak u meničnim elementima. Takav nedostatak
je zasnovan na nesavesnosti lica koje je bilo ovlašćeno na popunjavanje menice (što je po pravilu
remitenet tj korisnik menice koji je i imalac menice). Nedostatak u meničnim elementima odnosno
zloupotreba menice popunjavanjem mimo meničnog ovlašćenja pruzrokuje ništavost menice.
Menica se može osporavati i iz drugih razloga lične prirode odnosno razloga koji proističu iz ličnog
odnosa stečajnog dužnika kao meničnog dužnika i poverioca po menici, a koji se odnose na
neizvršavanje osnovnog posla po kome je menica izdata. Razlozi lične prirode između stečajnog
dužnika i imaoca menice ne mogu se isticati osim ako je imalac menice prilikom sticanja menice
svesno postupio na štetu dužnika. Međutim, ako je menica koja je u vreme izdavanja bila nepotpuna
naknadno ispunjena protivno postojećem sporazumu, povreda sporazuma se ne može prigovoriti
imaocu menice sem ako ju je stekao zlomisleno ili je prilikom sticanja postupio s velikom
nemarnošću ( čl.16 Zakona o menici). Menica se može osporavati i iz razloga postojanja mana volje
stečajnog dužnika kao izdavaoca prilikom izdavanja menice (prevara, prinuda, pretnja, zabluda) u
pravcu poništavanja menice. Potraživanje iz menice može se osnovano ospravati i iz razloga
zastarelosti. Ovde se ulazuje da se zastarelost može prekinuti samo podnošenjem tužbe sudu u
kom smislu zastarelost nije prekinuta predajom menice na prinudnu naplatu, a s obzirom na to da je
samo radnja podnošenja tužbe sudu, u čl.79 Zakona o menici, propisana kao radnja kojom se
prekida zastarelost. Navedenim članom je takođe propisano da se sa radnjom podnošenja tužbe
sudu izjednačava radnja prijave potraživanja u stečaju. Pored toga, stečajni upravnik može pobijati
pravnu radnju izdavanja menice iz razloga koji su kao razlozi za pobijanje pravnih radnji stečajnog
dužnika propisani odredbama čl.119 do čl.124 Zakona o stečaju uz primenu ostalih odredbi čiz
Glave VIII Zakona o stečaju. Uspešno pobijanje radnje izdavanja menice prema prvobitnom
korisniku menice ima pravno dejstvo prema docnijim imaocima menice bez obzira na njihovu
savesnost s obzirom na to da se pobijanje vrši iz razloga što se preduzetom radnjom (koja se pobija)
remeti ravnomerno namirenje poverilaca ili su istom radnjom poverioci oštećeni ili su određeni
poverioci stavljeni u povoljniji položaj. Odredbom čl. 126 st. 1 tač.2 Zakona o stečaju imperataivno je
propisano da se ne mogu pobijati pravni poslovi ili pravne radnje preduzete radi isplate po
menicama ako je druga strana morala primiti isplatu da ne bi izgubila pravo na regres protiv ostalih
meničnih obveznika.

Zaloga i pridržaj Zakon o menici u odredbi čl. 86 posebno reguliše pitanje prava imaoca menice u
situaciji kada je stečajni dužnik zalaganjem svoje stvari obezbedio potraživanje iz menice. U slučaju
stečaja nad takvim zalagačem imalac menice zadržava svoje pravo zaloge, te u zavisnosti od toga
da li je stečajni dužnik i menični dužnik takav poverilac ima status razlučnog ili založnog poverioca.
Po namirenju potraživanja izvorna menica će biti predata u stečajnu masu uz mogućnost regresa u
korist stečajnog dužnika u slučaju da se radi o stečajnom dužniku kao založnom dužniku koji je
namirio potraživanje meničnog dužnika. Delimično namairenje mora se zabeležiti na menici. Pored
toga, čl.87 Zakona o menici posebno je regulisano pravo pridržaja imaoca menice pre nego što je
menična tražbina dospela ukoliko je menični dužnik pao pod stečaj. U takvoj situaciji imalac menice
može vršiti pravo pridržaja ako su stvar došle u njegovu državinu zakonitim putem pre nego što je
otvoren stečaj ili pre nego što je on za to saznao, pa čak i kada su u pitanju predmeti koji su dati u
naročitu svrhu.

Izdavanje menica od strane stečajnog upravnika Imajući u vidu da u toku stečajnog postupka
nesumnjivo nastaju obaveze stečajne mase, postavlja se pitanje da li stečajni dužnik tj stečajni
upravnik, kao lice na koga su preneta ovlašćenja zakonskog zastupnika stečajnog dužnika, može
izdavati menice u toku stečajnog postupka bilo radi namirenja ili obezbeđenja obaveza stečajne
mase. Zakon o stečaju ne poznaje zabranu ove prirode. Međutim, pitanje izdavanja menice radi
namirenja obaveza stečajne mase je potpuno teorijske prirode jer nije zabeležen nijedan slučaj te
vrste u praksi. Štaviše, mora se ukazati da postoje obaveze mase ili troškovi postupka koje je
moguće izmiriti samo gotovinskim putem. Međutim, ovo se pitanje osnovano može postaviti u
situaciji kada stečajni upravnik usled nedostatka gotovinskih sredstva za vođenje stečajnog
postupka ili okončanje započetih poslova preduzetih u svrhu uvećanja stečajne mase, odluči da
uzme kredit ili zajam, a pri tome mu banka kreditor traži i obezbeđenje u vidu menica. Zakon o
stečaju radnju uzimanja kredita u čl.28 Zakona o stečaju označava kao radnju od izuzetnog značaja
za čije preduzimanje je potrebna saglasnost odbora poverilaca. O preduzimanju takve radnje
stečajni upravnik je dužan da obavesti stečajnog sudiju najkasnije 15 dana pre preduzimanja iste
radnje i da u istom roku članovima odbora poverilaca uputi zahtev za davanje saglasnosti, te se
smatra da je odbor poverilaca dao saglasnost ukoliko nije u roku od 8 dana od prijema
blagovremeno dostavljenog zahteva osporio preduzmanje navedne radnje. Izdavanje menica kao
sredstva za obezbeđenje kredita je radnja koja je u sklopu preduzete radnje uzimanja kredita pri
čemu je stečajni upravnik dužan da u obaveštenju stečajnom sudiji i zahtevu odboru pobverilaca
jasno navede da se kredit koji namereva da uzme mora obezbediti i odgovarajućim menicama. U
tom smislu smatra se da je i izdavanje menica radnja od izuzetnog značaja a s obzirom na to da
izdavanje menica u opisanom i sličnim slučajevima može imati značajan uticaj ili posledice na
stečajnu masu. U slučaju da dođe do izdavanja menice u toku stečaja stečajni upravnik će istu
menicu isplatiti po njenoj dospelosti kao obavezu stečajne mase.

Menica u reorganizaciji Imajući u vidu da je reorganizacija način okončanja stečajnog postupka

postizanjem novog dogovora stečajnog dužnika i njegovih poverilaca, te da su u slučaju
reorganizacije u stečaju nastupile pravne posledice otvaranja stečajnog postupka u smislu da se
izdate menice stečajnog dužnika više ne mogu upotrebiti radi namirenja potraživanja koja su ispitana
u stečajnom postupku i utvrđena listom potraživanja, te da se namirenje poverilaca može vršiti samo
u stečajnom postupku, od čega se usvajanje plana reorganizacije smatra svojevrsnim namirenjem,
odnosno imajući u vidu da je dogovor stečajnog dužnika i njegovih poverilaca rezultirao izvršnom
ispravom, jasno je da nema spornih pitanja u vezi sa menicima u situaciji kada se stečajni postupak
vodi po pravilima o reorganizaciji. Ipak, valja napomenuti da je kao moguća mera za realizaciju
plana reorganizacije u čl.157 st.1 tač.1 Zakona o stečaju propisano i davanje sredstava obezbeđenja
što bi značilo da se planom reorganizacije može prevideti izdavanje menica stečajnog dužnika
njegovim poveriocima u svrhu obezbeđenja plaćanja obaveza iz plana reorganizacije. Kako je kao
mera predviđena i mogućnost zaključivanja novih ugovora o kreditu, odnosno zajmu, jasno je da se
planom reorganizacije takođe može predvideti i davanje menica kao instrumenata obezbeđenja za
nove kredite koji su obuhvaćeni planom. Ovde se napominje da predložena mera uzmanja kredita u
planu reoganizacije mora biti konkretizovana u svim svojim delovima. Pored toga, odredbom čl.157
st.1 tač.18 Zakona o stečaju kao mera plana reorganizacije propisana je i mera izdavanja novih
hartija od vrednosti a što znači i mogućnost izdavanja i novih menica od strane stečajnog dužnika.
Ipak, u odnosu na tu propisanu meru mora se ukazati da ista odredba govori o poništavanju izdatih i
izdavanju novih hartija od vrednosti a što ukazuje da je zakonodavac pre imao u vidu akcije kao
hartije od vrednosti stečajnog dužnika nego menice. Sporna pitanja u vezi sa upotrebom menica u
kojima je kao glavni menični dužnik označen stečajni dužnik javljaju se u situaciji kada se uz predlog
za otvaranje stečaja podnese i unapred pripremljeni plan reorganizacije što podrazumeva posebnu
vrstu postupka, koja je propisana na nešto drugačiji način nego kada je u pitanju stečaj u toku kojeg
je podnesen plan reorganizacije. Spornost proizlazi iz činjenice da se prilikom usvajanja unapred
pripremljenog plana reorganizacije stečajni postupak istovremeno otvara i obustavlja što je
propisano čl.160 st. 4 Zakona o stečaju. Članom 73 st.2 Zakona o stečaju izričito je propisano da
pravne posledice otvaranja stečajnog postupka ne nastupaju u slučaju otvaranja i obustave
postupka prema unapred pripremljenom planu reorganizacije. U takvoj situaciji postavilo se pitanje
da li se menice koje su date poveriocima od strane stečajnog dužnika pre pokretanja postupka po
UPPR mogu upotrebiti za namirenje odnosno obezbeđenje potraživanja poverilaca koja su
redefinisana unapred pripremljenim planom reorganizacije. Ovo posebno kada se ima u vidu
odredba čl.9 st.3 Odluke o bližim uslovima, sadržini, i načinu vođenja Registra menica i ovlašćenja
na osnovu koje odredbe NBS po prijemu rešenja stečajnog suda o usvajanju UPPR, a pozivajući se
na činjenicu da je stečaj otvoren, menice briše iz Registra i vraća poveriocima iz prinudne naplate
čime poverioci gube svoja obezbeđenja. Odgovor na ovo pitanje treba potražiti u definiciji unapred
pripemljenog plana reorganizacije kao novog dogovora stranaka u izmirenju potraživanja, pa i
potraživanja koja su obezbeđena menicama ili proističu iz menica. Usvajanjem UPPR dobija pravnu
snagu izvršne isprave kako u odnosu na potraživanja koja su u njemu navedena tako i u odnosu na
potraživanja koja se naknadno utvrde, te se prava poverilaca i obaveze stečajnog dužnika uređuju
isključivo prema uslovima iz plana a što je izričito predviđeno čl.167 st. 1 Zakona o stečaju. U tom
smislu poverioci su usvajanjem UPPR stekli perfektnu izvršnu ispravu na osnovu koje mogu tražiti
izvršenje i svoja potraživanja ne mogu namirivati drugačije već samo u okvirima uslova koji su
predviđeni planom.Ovo takođe znači da ne mogu naplaćivati svoje potraživanje realizacijom ranije
zaprimljenih menica, sem u slučaju da je takav način namirenja predviđen unapred pripremljENim
planom reorganizacije. Nema smetnji da se u usvojenom planu predvidi mera da se ranije izdate
blanko menice mogu koristiti radi namirenja potraživanja iz plana reorganizacije, ali je u tom slučaju
potrebno izdati novo menično ovlašćenje, odnosno ne može se menica koja je izdata radi namirenja
ili obezbeđenja određene obaveze upotrebiti radi namirenja obaveze koja je redefinisana unapred
pripremljenim planom reorganizacije bez promene meničnog ovlašćenja. Stečajni dužnik je postao
obveznik nove obaveze čiji je osnov plan reorganizacije i ukoliko poverilac takvu menicu upotrebi
ista je upotrebljena suprotno sporazumu po kome je izdata, što je nedopušteno. Čak i pomeranje
rokova dospelosti potraživanja kao mera predviđena UPPR ima uticaja na kvalitet izdate menice
koja je strogo formalna hartija od vrednosti. Naime, u slučaju da se prihvati stav da je moguće na
istoj menici promeniti rok dospelosti imali bi situaciji da menica ima više rokova dospelosti u kom
smislu bi takva menica bila ništava. Dakle, moguće je postojeće blanko menice u slučaju usvajanja
UPPR upotrebiti, ali uz izmenu meničnog ovlašćenja i uz uslov da je UPPR predviđeno da se ta
potraživanja mogu naplaćivati realizacijom menice. Unapred pripremljenim planom reorganizacije
može biti predviđeno izdavanje novih menica u svrhu plaćanja obaveza iz plana reorganizacije ili
radi obezbeđenja obaveza uspostavljenih planom. S druge strane, kada se radi o menicama koje su
već dostavljene NBS na prinudnu naplatu one se više u tu svrhu ne mogu upotrebiti jer su odnosi
stranaka redefinisani usvojenim unapred pripremljenim planom reroganizacije, čiji je i cilj da se
stečajnom dužniku omogući deblokada računa i poslovanje koje će omogućiti otplatu dugova.
Dilema oko pravilnosti postupanja NBS sa menicama evidentiranim u Registru i njhovog vraćanja
poveriocima u slučaju usvajanja UPPR rešena je Odlukom o izmenama i dopunama Odluke o bližim
uslovima, sadržini, i načinu vođenja Registra menica i ovlašćenja ( „Službeni glasnik RS“
br.80/2015) kojom je u tač. 2 izmenjena odredba st.3 tač.9 Odluke o bližim uslovima, sadržini, i
načinu vođenja Registra menica i ovlašćenja ( „Službeni glasnik RS“ BR. 56/11). Nova odredba
glasi: „Narodna banka Srbije briše menice/ovlašćenja iz Registra kad od nadležnog suda primi
rešenje o otvaranju stečajnog postupka nad dužnikom ili rešenje o otvaranju stečaja, potvrđivanju
usvajanja unapred pripremljenog plana reorganizacije i obustavljanju stečajnog postupka ili
likvidacije nad dužnikom, kada je dužnik brisan iz registra kod Agencije za privredne registre , kao i
kad primi rešenje nadležnog suda doneto u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje menica a
koje se odnose na amortizaciju menice.“ za otvaranje stečaja uz UPPR bez obzira na to što
otvaranje takvog postupka ne proizvodi pravne posledice otvaranja stečaja.

Umesto zaključka Ovaj rad je imao za cilj da pokrene neka pitanja u vezi sa postupanjem i
upotrebom menice u stečaju, te da se izvrši određena afirmacija ovog modernog, brzog i pouzdanog
sredstva plaćanja ili obezbeđenja plaćanja u stečajnom postupku. S druge strane, ovaj rad je imao
za cilj i da pomogne stečajnim upravnicima u postupanju sa menicom. U tom smislu izneti su stavovi
autora zasnovani na tumačenju zakona kojima se reguliše materija menice i stečaja uz napomenu
da autor nema saznanja da je ova tema bila obrađivana ranije ili bar ne u neko dogledno vreme u
ranijem periodu, pa čak ni u vreme primene Zakona o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji ili
Zakona o stečajnom postupku. Autor izražava svoju nadu da će ovaj i ovakav tekst biti početak
razmatranja pitanja vezanih za menicu u stečaju.