2013 Sfsdds

Универзитет у Источном Сарајеву
Електротехнички факултет
ИСПИТ ИЗ ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ 1

30. јануар 2013.
1. Поени – Колоквијум 2: (8 поена)
За коло приказано на слици 1. познатo je:
Ig=10 mA, Е1=10 V, Е2=20 V, R1=200 Ω, R2=200 Ω,
R3=100 Ω, R4=300 Ω, R5=100 Ω, R6=100 Ω, R7=200 Ω.
Одредити:
(а) Струје кроз напонске генераторе,
(б) напон између крајева струјног генератора и
(в) снаге које развијају генератори.
R3 R4
R1 E1 R7
+ +
E2
R2
R5 R6 E4 R5 E2
+
+
R6 R3
+
R4 R2
E1 Ig
R1 R7 +
E3
Слика 2.
Слика 1.

За коло сталне једносмјерне струје са слике 2. познато је:
Е1=20 V, Е2=20 V, Е3=80 V, Е4=10 V,
R1=30 Ω, R2=30 Ω, R3=30 Ω, R4=20 Ω, R5=50 Ω, R6=40 Ω, R7=20 Ω.
Примјеном Нортонове теореме одредити струју кроз отпорник R4.
+
+
За коло сталне једносмјерне струје са слике 3.
познато је:
Ig=400 mA, E1=80 V, R1=100 Ω,
R2=100 Ω, R3=50 Ω, R4=100 Ω, C=100 µF.
Након затварања прекидача П кроз грану са
кондензатором протекне количина наелектрисања
q12=-3 mC. Одредити електромоторну силу E3.
Слика 3.
Испит траје 180 минута. Није дозвољено напуштање сале 120 минута од почетка испита.
Испитне задатке предати са испитном свеском.

30. 01. 2013. - Рјешења
1.
a) I1  10 mA, I 2  60 mA,
б) U g  3,5 V.
в) PE1  0,1 W, PE 2  1, 2 W, PIg  35 mW.
2.
I 4  0.
3.
E3  40 V.

13. фебруар 2013.
Наелектрисана жица, кружног попречног пресјека полупречника R1 = 5 mm, пресвучена је
слојем изолације релативне диелектричне константе εr = 0,9. Колико је дебео слој изолације, ако
је максимална вриједност вектора јачине електричног поља у изолацији за четвртину већа од
вриједности јачине електричног поља у околном ваздуху?
2. Поени – Колоквијум 1 (8 поена) – Испит: (12 поена)
c
b b ε0
a
a
Q εr
Слика 3.
Слика 2.
Метална лопта полупречника a наелектрисана је наелектрисањем Q. Концентрично са лоптом,
постављена је ненаелектрисана метална љуска унутрашњег полупречника b и спољашњег
полупречника c, слика 2. Средина је вакуум. Одредити:
а) Потенцијал центра металне лопте у односу на референтну тачку у бесконачности;
б) Наелектрисање металне љуске, након кратког спајања металне лопте и љуске. Колико, у овом
случају, износи потенцијал љуске?

Коаксијални кондензатор лежи хоризонтално и испуњен је до половине течним диелектриком
релативне диелектричне пермитивности εr = 5, као на слици 3. Кондензатор је прикључен на
напон U = 80 V, па одвојен од извора. Потом је усправљен у вертикални положај. Одредити
напон кондензатора:
а) након усправљања кондензатора у вертикални положај (U');
б) након што кроз мали отвор при дну кондензатора исцури пола диелектрика (U'').
Ефекти крајева кондензатора се могу занемарити.
На слици 4. приказано је просто коло сталне једносмјерне струје. Вриједности електромоторних
сила и отпорности отпорника у колу су: Е1 = 40 V, Е2 = 75 V, Е3 = 25 V, R1 = 150 Ω, R2 = 400 Ω и
R3 = 450 Ω. Нацртати дијаграм потенцијала за приказано коло када је: (a) Прекидач К отворен;
(б) Прекидач К затворен. За тачку референтног потенцијала узети тачку 1 и сматрати да је њен
потенцијал једнак нули.
4 R2 R1
3 + 5
E2 R2
R1 R3
+
E1 R3 R7 E2 R5
2 6
+ + +
E1 E3 R4
1 7 Ig3 R6
K
Слика 4. Слика 5.

За коло приказано на слици 5. познатo je: Е1 = 10 V, Е2 = 5 V, Ig3 = 0,5 A, R1 = 200 Ω, R2 = 300 Ω,
R3 = 100 Ω, R4 = 20 Ω, R5 = 200 Ω, R6 = 270 Ω и R7 = 120 Ω. Одредити напон на отпорнику R1
примјеном методе суперпозиције.
R7 K
За коло сталне једносмјерне струје приказано

E1 на слици 6. познато је:
+
+
B Е1 = 12 V, Е2 = 2 V, Ig = 8 mA,
E2 R1 = 100 Ω, R2 = 300 Ω, R3 = 150 Ω, R4 = 50 Ω,
R5 R5 = 150 Ω, R6 = 50 Ω, R7 = 500 Ω.
R1
R2 Прекидач К је отворен и у колу је успостављено
A стационарно стање.
qBA После затварања прекидача К, кроз грану са
R6 R4 кондензатором, према референтном смјеру са
R3 слике 6., протекне наелектрисања qBA = 1,6 µC.
Одредити капацитивност кондензатора C.
Ig
C Испит траје 180 минута. Није дозвољено напуштање

сале 120 минута од почетка испита.
Слика 6. Испитне задатке предати са испитном свеском.

13. 02. 2013. - Рјешења
1.
R2  4 r R1 / 3  6 mm.
2.
a) Q 1 1 1
V0     .
4 0  a b c 
б) Q
QLj  Q, VLj  .
4 0 c
3.
a) U   80 V.
б) U   120 V.
4.
V V
• •
V2 V3
40
•
V 1 200 400 600 800 1000
R 
0 100 300 500 700 900
35 • • •V6
60
V 4 V5 V7
•
V V
• V •V
49
• 1000
3
40
2 V 6
• •
V
•
1 200 400 600
R 
0
•
100 300 500 V5 700 800 900 V
26 7
V4
5.
U1  20 V.
6.
C = 1,11 μF.

23. април 2013.
ε0
Q M Наелектрисање Q равномјерно је расподијељено у вакууму на
x a −a дијелу x осе (0, a), као на слици 1. Одредити потенцијал тачке
O M у односу на референтну тачку у бесконачности.
Слика 1.

Простор између електрода сферног кондензатора потпуно је испуњен течним диелектриком
релативне диелектричне константе εr = 9. Кондензатор је оптерећен, па одвојен од извора. При
овоме је највећа јачина електричног поља у кондензатору износила Emax=200 kV/cm. Одредити
најмању јачину електричног поља у овом кондензатору када кроз малу рупу на спољашњој
електроди исцури половина течног диелектрика. Познато је: a = 5 cm, b = 3 5 cm.
−Q
+Q b b
a
εr a ε0
ε0
Слика 3.
Слика 2.

Сферни ваздушни кондензатор, приказан на слици 3., познатих полупречника унутрашње и
спољашње електроде a = 4 cm и b = 12 cm, респективно, прикључен је на стални напон U.
Спољашња електрода кондензатора је уземљена. Одредити:
а) Полупречнике c и d еквипотенцијалних површина које се налазе на потенцијалима Vc = 3U/4
и Vd = U/4;
б) Максимални напон на који смије да се прикључи овај кондензатор, у случају да је критична
вриједност поља за ваздух у кондензатору Ekr = 3 MV/m.
E3 R3 За коло сталне струје са слике 4.

+ познато је:
E3 = 2 V,
I5 I2 E4 = 4 V,
R1 R6 E6 = 1 V,
R1 = 5 kΩ,
R5 R2 R2 = 1 kΩ,
+ R3 = 1 kΩ,
E6 R4 = 2 kΩ,
Ig R6 = 2 kΩ.
Израчунати снагу отпорника R5,
+ као и снагу идеалног струјног
E4 R4 генератор Ig, ако је I2 = 2 mA и
Слика 4. I2/I5 = 0,8.

У колу сталне струје са слике 5. познато је: Е1 = 100 mV, Е2 = 50 mV, Е3 = 250 mV, Ig1 = 1 mA,
Ig2 = 2 mA, Ig3 = 10 mA, R1 = 50 Ω, R2 = 100 Ω, R3 = 60 Ω, R4 = 40 Ω и PIg1 = 250 µW. Израчунати
отпорност R5.
+
+
E1
I g1 E1
R3 K
R
R1 R2 Ig C1
R R
C2
Ig2 R4
R R
R5 E2
+ +
E2
+
E3 Ig3 Слика 6.
Слика 5.

У колу са слике 6. прекидач K је затворен и успостављено је стационарно стање. Познате су
вриједности елемената кола: R = 1 kΩ, E1 = 15 V, E2 = 25 V, Ig = 5 mA, C1 = 12 pF и C2 = 7 pF.
Одредити количине наелектрисања које ће протећи кроз оба кондензатора, након отварања
прекидача K.

23. 04. 2013. - Рјешења
1.
q
VM  ln 2.
4 0
2.
E1min  40 kV/cm.
3.
a) c = 4,8 cm и d = 8 cm.
б) U max  80 kV.
4.
Pg  142,5 mW и P5  8, 75 mW.
5.
R5  10 .
6.
q1  24 pC
q2  7 pC.

15. мај 2013.
Три мала тијела познатих наелектрисања Q1 = 40 pC и Q3 = 10 pC, те непознатог наелектрисања
Q2, у ваздуху, заузимају међусобни положај као што је приказано на слици 1. Растојање између
тачака означених са 1 и 3 је r13 = 5 cm. Одредити положај и наелектрисање Q2 тако да се сва
тијела под дејством Кулонових сила налазе у мировању.
Q3 d
ε0 3
Q2 ε0
r13 a a
2
εr
Q1
1
2. Поени – Колоквијум 1: (8 поена) – Испит: (12 поена)

Двије металне кугле, свака полупречника а, налазе се до половине у диелектрику релативне
диелектричне константе εr, као што је приказано на слици 2. Међусобно растојање центара кугли је
d, (d >> a). Горња средина је ваздух. Одредити израз за капацитивност оваквог кондензатора.
d
Раван ваздушни кондензатор, приказан на слици 3., површине
ε0 ε електрода S = 400 cm2 и растојања између њих d = 5 mm, оптерећен
0 је количином наелектрисања Q = 10 nC. Ивични ефекат се може
занемарити.
(+) (−)
а) Израчунати јачину електричног поља, напон између електрода,
капацитивност и енергију кондензатора.
б) Ако се у међуелектродни простор, паралелно електродама на
растојању d1 = 2 mm од једне електроде, убаци метална плоча
d1 d 2 дебљине d2 = 2 mm, израчунати све величине као под а).
Слика 3.
За коло сталнe једносмјерне струје приказано на слици 4. познате су вриједности елемената
кола: E1 = 12 V, E3 = 10 V, R1 = 320 Ω, R2 = 100 Ω, R3 = 200 Ω, R4 = 180 Ω и Ig = 100 mA.
Примјеном I и II Кирхофовог закона одредити: (а) интензитете струја у свим гранама кола,
(б) напон на крајевима струјног генератора и (в) снаге које развијају генератори у колу.
R R
R1
R
R R
R R
+ +
Ig R R R
E1 E3
R2 R4 A B
R R
R3 R R
R
Слика 4. R R
Слика 5.

Одредити еквивалентну отпорност између тачака А и B за мрежу отпорника приказану на слици 5.
За коло приказано на слици 6. познато

R1 R2 C1 C3 је: E1 = 100 V, R1 = 100 Ω, R2 = 60 Ω,
R3 = 40 Ω, C1 = 6 µF, C2 = 4 µF, C3 = 5 µF
и C4 = 5 µF. У стационарном стању, при
отвореним прекидачима Π1 и Π2, сви
A B кондензатори су неоптерећени. Прво се
Π1 Π2 затвори прекидач Π1, па по достизању
+ стационарног стања, затвори се и
R3 C2 C4 прекидач Π2. Израчунати прираштај
E напона између тачака А и B, ∆UAB,
након затварања прекидача Π2.
Слика 6.

15. 05. 2013. - Рјешења
1.
r23  1, 67 cm.
Q2  4, 4 pC.
2.
 0 1   r 
C .
1 1 
  
 a d a
3.
a) C  70,8 pF, U  141, 2 V, Е  28, 24 kV/m, We  706 nJ.
б) U   84,7 V, C  118,06 pF, W   423 nJ.
e
4.
a) I1  60 mA, I 2  100 mA, I 3  0, I 4  40 mA.
б) U g  17, 2 V.
в) PE1  720 mW, PE 3  0, PIg  1,72 W.
5.
3
RAB  R.
2
6.
U AB  10 V.

27. јун 2013.
Двије проводне лопте, полупречника R1 = 5 cm и

L R2 = 20 cm, везане су проводником дужине L = 1 km.
R1 R2
Укупно оптерећење система је Q = 100 µC. Систем
ε0 се налази у вакууму. Одредити силу истезања про-
водника. Сматрати да је L>>R1,R2.
Слика 1.
ε0
R4 R3
R5 /3
2π
R2
2π
ε1
/3
ε1 ε3
ε2 a
R1 b
ε1
Q1
Q0 ε2
2π / 3
У унутрашњости металне сфере која се налази на нултом потенцијалу, полупречника R4 = 20 cm и
R5 = 22 cm, налази се друга метална сфера полупречника R2 = 15 cm и R3 = 17 cm, са слободним
наелектрисањем Q0 = 20 µC. Сферни слој између полупречника R1 и R2 испуњен је диелектриком
релативне диелектричне константе εr2 = 8, те равномјерно распоређеним наелектрисањем по запре-
мини тог слоја укупне вриједности Q1 = 50 µC. Диелектрична константа осталих области је εr1 = 4.
Одредити: (a) Зависност потенцијала и јачине електричног поља у функцији растојања од центра
сфере; (б) Напон између центра сфере и површине полупречника R5; (в) Електростатичку енергију у
простору између металних сферних површина.

На слици 3. дат је попречни пресјек коаксијалног кабла, чији је међуелектродни простор испуњен
са три различита диелектрика. Диелектричне константе и критичне вриједности електричних поља
употријебљених диелектрика су, респективно: εr1 = 5, Еkr1 = 100 kV/cm, εr2 = 4, Еkr2 = 200 kV/cm,
εr3 = 3, Еkr3 = 400 kV/cm. Одредити максимални напон на који смије да се прикључи овај кабл, ако
су познате димензије унутрашњег и спољашњег полупречника кабла: а = 5 mm и b = 10 mm.
За коло сталне једносмјерне струје

R5 приказано на слици 4. познате су
вриједности елемената кола:
+ R3 Е1 = 33 V,
+ Е2 = 18 V,
E1 Ig1 = 30 mA,
R2 E2 Ig2 = 10 mA,
I g1 R1 = 300 Ω,
Ig2 R2 = 500 Ω,
R1 R6 R3 = 120 Ω,
R4 R4 = 300 Ω,
R5 = 200 Ω,
R6 = 180 Ω,
R7 = 520 Ω.
R7 Израчунати струје у свим гранама
Слика 4. кола.
Отпорности отпорника у колу са слике 5. су: R1 = 10 Ω,

R2 = 5 Ω, R3 = 30 Ω, R4 = 15 Ω, R5 = 5 Ω, R6 = 15 Ω и
R7 R7 = 200 Ω. Напон између тачака А и В је UAB = 30 V.
Одредити напон између тачака А и В када се у грану са
+
B отпорником R7 прикључи идеални волтметар.

E3 E1
R6
+
R1 R E
R3 R1 R2 + R4 R6
A R2
K
R5 + Q
R4 Ig C
E5 E1 R3 R5
Ig
+

За коло сталне једносмјерне струје са слике 6. познато је: Е = 60 V, C = 20 nF, R1 = 200 Ω,
R2 = 480 Ω, R3 = 440 Ω, R4 = 100 Ω, R5 = 200 Ω и R6 = 160 Ω. У стационарном стању, када је
прекидач K отворен, оптерећеност кондензатора је Q = 2 µC. Израчунати отпорност R тако да се,
у стационарном стању након затварања прекидача K, грана у којој је прекидач понаша као
генератор, као и да прираштај енергије кондензатора према задатом референтном смјеру са
слике 6., у односу на претходно стационарно стање, буде ∆WC = -75 µJ.

27. 06. 2013. - Рјешења
1.
1 Q1Q2
F12  F21    14, 4 μN.
4 0 L2
2.
a) За област r  R1 
D1  0, E1  0,
За област R1  r  R2 
r 3  R13 Q1 r 3  R13
D2  Q , E   .
4r 2  R23  R13  4 0 r 2 r 2  R23  R13 
1 2
D3  0, E3  0,
Q0  Q1 D Q  Q1
D4  , E4  4  0 .
4r 
2
 0 r1 4 0 r1r 2
D5  0, E5  0,
За област R5  r   
Q0  Q1 D Q Q
D6  , E6  6  0 21 .
4r 
2
 0 4 0 r
Q0  Q1  R4  R3 
V   R3    .
4 0 r1  R3 R4 
Q1  R22  r R13 R13 
V   r        V  R3  .
4 0 r 2  R23  R13   2 R2 r 
За област 0  r  R1 
Q1  R22  R12 R13 

V   r   3 
  R12   V  R3  .
4 0 r 2  R2  R1   2
3
R2 
б) Q1  R22  R12 R13  Q  Q1  R4  R3 
U 0 R5  3 
  R12   0  .
4 0 r 2  R2  R1   2
3
R2  4 0 r1  R3 R4 
в)  Q  Q1 
2
 R4  R3 
W 0  .
8 0 r1  R3 R4 
3.
U max  34, 66 kV.
4.
I13  70 mA, I12  50 mA, I 23  20 mA,
I10  10 mA, I 20  20 mA, I 30  20 mA.
5.
U VAB  ET  31,5 V.
6.
R  R  20 

11. јул 2013.
Наелектрисана жица, кружног попречног пресјека, полупречника R1 = 0,5 mm, пресвучена је
je максималнa вриједност јачине електричног поља у изолацији два пута већа од максималне
На слици 2. приказан је цилиндрични

кондензатор са ваздушним диелектриком,
полупречника електрода a и b, (a < b),
дужине L, тако да се ивични ефекат крајева
кондензатора може занемарити. Затим се
b полупречници електрода овог кондензатора
a смање три пута, а у простор између
електрода убаци се диелектрик релативне
диелектричне константе εr = 7. Одредити да
ли ће се капацитивност кондензатора пове-
L
ћати или смањити и колико пута?
Слика 2.
d
ε0
ε0
d /3
a/3 εr
εr
Слика 3б.
Слика 3a.
Раван ваздушни плочасти кондензатор начињен је од плоча у облику квадрата, странице
а = 10 cm, које се налазе на међусобном растојању d = 1 cm. Кондензатор се прво потопи у
трансформаторско уље, као на слици 3а. Израчунати за колико се промијени капацитивност
кондензатора када се он потопи у трансформаторско уље, као на слици 3б. Релативна
диелектрична константа трансформаторског уља износи εr = 4.
За коло сталне једносмјерне струје приказано на слици 4. је: E = 10 V и R = 10 Ω. Нацртати
дијаграме потенцијала за случајеве у колу када је прекидач K: (а) отворен; (б) затворен. Узети за
тачку референтног (нултог) потенцијала тачку М.
R E1 R1
C D
E E +
+
+
B F R4
+ R6
R R
Π R2
E2
A G R5
I6
+
K
E E
+
M P H Ig R3
R
Слика 5.
Слика 4.

У колу сталне једносмјерне струје, приказаном на слици 5., познато је: E2 = 25 V, Ig = 10 mA,
R1 = 1 kΩ, R2 = 400 Ω, R3 = 500 Ω, R4 = 2 kΩ, R5 = 3 kΩ и R6 = 5 kΩ. По затварању прекидача Π,
у шестој грани се успостави струја јачине I6 = 4 mA. Израчунати прираштаје снага које развијају
поједини генератори у колу након затварања прекидача Π.
A B
Ig4 Ig2 У колу приказаном на слици 6. је:
+ E1 Е1 = 3 V, Е3 = 5 V, Е9 = 10 V,
Ig2 = 5 mA, Ig4 = 10 mA, Ig5 = 6 mA,
R4 Ig10 = 5 mA, R1 = 250 Ω, R3 = 100 Ω,
R4 = 200 Ω, R5 = 25 Ω, R6 = 100 Ω,
R1 R7 = 50 Ω, R8 =50 Ω.
R3 R6
Израчунати снагу идеалног струјног
генератора Ig4 и напон између тачака
I g10 А и В.
+ Ig5 +
R8
E3 R5 E9
R7 Испит траје 180 минута.
Није дозвољено напуштање сале
120 минута од почетка испита.
Испитне задатке предати
Слика 6. са испитном свеском.

11. 07. 2013. - Рјешења
1.
R2  2 r R1  4, 4 mm
2.
C*
 7.
C
3.
C  C  C  5,9 pC,
4.
V V
a)
VH
40 VF VP
30 VC VG
20 VD
10 VA VB
VM 10 20 30 40 R 
б)
V V
40
30
20 VC VF VH
10 VA
VM VB VD VG VP R   
10 20 30 40
5.
PE1  150 mW,
PE 2  125 mW,
PIg  100 mW.
6.
PIg 4  5,5 mW.
U AB  10,3 V.

2. септембар 2013.
Три мала наелектрисана тијела, наелектрисања Q1 = 2 nC, Q2 = -3 nC и Q3 = 1 nC, распоређена су
у тјеменима правоуглог троугла, у ваздуху, као на слици 1. Димензије страница троугла износе:
a = 8 cm и b = 6 cm. Одредити вектор електричног поља (правац, смјер и интензитет!) у тачки О
(средишту хипотенузе троугла).
ε0 b
a
ρ

У простору између коаксијалних цилиндара, полупречника a = 1 cm и b = 10 cm, чије су висине
h = 1 m, налазе се равномјерно расподијељена запреминска наелектрисања. Попречни пресјек
система приказан је на слици 2. Напон између цилиндара је познат и износи U = 250 V. Средина
је ваздух. Одредити запреминску густину наелектрисањa ρ.
P
a b
ε0
Q1 Q2
Слика 3.
У ваздуху се налазе двије проводне сфере полупречника а и b, као што је приказано на слици 3.
Наелектрисања сфера износе Q1 и Q2. Одредити електростатичку енергију овог система прије и
послије затварања прекидача P. Сматрати да се металне сфере налазе на растојању много већем
од њихових димензија.
На слици 4. приказано је коло сталне једносмјерне струје. Одредити показивање идеалних
инструмената у колу. Познато је: Ig1 = 4 A, Ig2 = 1 A, G1 = 1/4 S, G2 = 1/6 S, R1 = 6 Ω, R2 = 20 Ω и
R3 = 20 Ω.
R1 E1 R7
+
I g1
V R5
E4 E2
+
G1 A R2
+
Ig2 G2 R3 R6 R3
R1
R4 R2
Слика 4. +
E3
Слика 5.

За коло сталне једносмјерне струје са слике 5. познато је: Е1 = 10 V, Е2 = 20 V, Е3 = 40 V, Е4 = 20 V,
R1 = 30 Ω, R2 = 40 Ω, R3 = 40 Ω, R4 = 10 Ω, R5 = 80 Ω, R6 = 10 Ω и R7 = 70 Ω. Примјеном Нортонове
теореме одредити струју кроз отпорник R5.
У колу приказаном на слици 6. познате су

C1 C2 вриједности елемената кола:
Ig1 = 0,2 A, Ig2 = 0,8 A, G1 = 20 mS,
R5 R3 E3 R2 = 1 kΩ, R3 = 2,5 kΩ, R4 = 50 Ω, R5 = 10 Ω,
C1 = 4 µF, C2 = 8 µF, E3 = 2 V.
+
Одредити:
G1 R2 Ig2 R4 а) Отпорност отпорника R, тако да се на

R њему развија максимална снага.
I g1 б) За случај под а) одредити електростатичке
енергије које посједују кондензатори C1 и
C2 у стационарном стању.
Слика 6.

02. 09. 2013. - Рјешења
1.
E  11,51i  4,32 j  kV/m.
2.
  937,5 nC/m3 .
3.
1  Q12 Q22 
WePO    .
8 0  a b 
 Q1  Q2  .
2
W PZ

8 0  a  b 
e
4.
I A  0, 625 A, UV  0.
5.
I 5  20 mA.
6.
a) R  50 .
б) We1  0 и We 2  17, 7 mJ.

16. септембар 2013.
Три мала тијела, познатих наелектрисања Q1 = 40 pC и Q3 = 10 pC, те непознатог наелектрисања
Q2, у ваздуху, заузимају међусобни положај, као што је приказано на слици 1. Растојање између
тачака означених са 1 и 3 је r13 = 5 cm. Одредити положај и наелектрисање Q2 тако да се сва
тијела под дејством Кулонових сила налазе у мировању.
Q3
ε0 3
b
Q2 ε0 a
r13 ρ (r )
2
εr
Q1
ε0
1
Слика 1.
Слика 2.

На слици 2. приказан је наелектрисани облак, чија је запреминска густина наелектрисања дата
као функција растојања r, ρ(r) = 2cr [C/m3], при чему је c димензиона константа у [C/m4]. Oко
наелектрисаног облака налази се сфера са диелектриком релативне диелектричне константе
εr = 2. Одредити електростатичку енергију система, ако је наелектрисани облак полупречника а,
а полупречник сфере износи b. Систем се налази у вакууму.
εr
Слика 3.
Раван ваздушни плочасти кондензатор, капацитивности C0 = 25 pF, прикључен је на извор
напона U = 120 V. Када се кондензатор оптеретио, одспојен је од извора, а између електрода је,
до половине, убачен диелектрик релативне диелектричне константе εr = 5, као на слици 3.
Одредити капацитивност и потенцијалну разлику између електрода кондензатора послије
убацивања диелектрика. Ивичне ефекте занемарити.
За коло сталнe једносмјерне струје приказано на слици 4. познате су вриједности елемената
кола: E1 = 12 V, E3 = 10 V, R1 = 320 Ω, R2 = 100 Ω, R3 = 200 Ω, R4 = 180 Ω и Ig = 100 mA.
Примјеном I и II Кирхофовог закона одредити: (а) интензитете струја у свим гранама кола,
(б) напон на крајевима струјног генератора и (в) снаге које развијају генератори у колу.
K
R1
+
E1 RX +
R1 R2 E2
+ +
Ig A IA
E1 E3
R2 R4
+
R3 E3 R3 R4 V
Слика 4. R5
Слика 5.

У електричном колу, приказаном на слици 5., при отвореном прекидачу K, идеални инструменти
показују вриједности: IA = 3 A и UV = 30 V. Познате су и остале вриједности елемената: E3 = 60 V,
R1 = R2 = RX = 20 Ω, R3 = 24 Ω и R4 = R5 = 15 Ω. Одредити: (а) Вриједности електромоторних сила Е1
и Е2; (б) показивање инструмената након затварања прекидача K; (в) снагу на отпорнику RX прије и
послије затварања прекидача K.
R1 E1
+ За коло сталне једносмјерне
струје, приказано на слици 6.,
познато је:
R2 2 R3 Π Е7 = 19 V, Ig = 5 mA,
3
1 R1 = R6 = 2 kΩ, R2 = 3 kΩ,
R3 = 5 kΩ, R4 = 400 Ω,
R5 = R7 = 1,5 kΩ, С = 1 nF.
R4 R5 Ig C R6 Када је прекидач П отворен,
познат је напон између тачака
R7 E7 3 и 4, U34 = - 2 V. Колика је
енергија кондензатора С када
се прекидач затвори?
4 +
Слика 6.

16. 09. 2013. - Рјешења
1.
r23  1, 67 cm.
Q2  4, 4 pC.
2.
 a7 c2  a 24 
W    J.
4 0  b 7 
3.
U   40 V,
C   75 pF.
4.
a) I1  60 mA, I 2  100 mA, I 3  0, I 4  40 mA.
б) U g  17, 2 V.
в) PE1  720 mW, PE 3  0, PIg  1,72 W.
5.
a) E1  40 V.
E2  20 V.
б) I A  4 A.
UV  50 V.
в) PX  20 W
PX  0.
6.
We  32 nJ.

8. октобар 2013.
Наелектрисана жица, кружног попречног пресјека, полупречника R1 = 0,5 mm, пресвучена је
je максималнa вриједност јачине електричног поља у изолацији два пута већа од максималне

Раван ваздушни плочасти кондензатор, растојања између електрода d = 10 mm, смјешта се у
посуду од изолационог материјала, тако да једна електрода лежи на дну посуде, као што је
приказано на слици 2. Дебљина електрода је занемарљива. Одредити до које висине h треба
налити уље у посуду да би се капацитивност кондензатора повећала четири пута. Релативна
диелектрична константа изолационог уља је εr = 5.
ε0
ε d
h
Слика 2.
c b
a
ε r1 Q1
εr2 Q2
ε0 Q3
Слика 3.
Три концентричне металне сфере, које су приказане на слици 3., наелектрисане су количинама
наелектрисања Q1 = Q, Q2 = Q и Q3 = Q. Простор између сфера испуњен је диелектрицима
релативних диелектричних константи εr1 и εr2 = 2εr1, респективно. За полупречнике сфера
вриједи b = 3a и c = 2b. Одредити:
а) поље у свакој области система;
б) однос електростатичких енергија расподијељених у оба диелектрика.
E3 R3 За коло сталне струје са

+ слике 4. познато је:
E3 = 2 V,
I5 I2 E4 = 4 V,
R1 R6 E6 = 1 V,
R1 = 5 kΩ,
R5 R2 R2 = 1 kΩ,
+ R3 = 1 kΩ,
E6 R4 = 2 kΩ,
Ig R6 = 2 kΩ.
Израчунати снагу идеалног
+ струјног генератора Ig, као
R4 и снагу отпорника R5, ако
E4 је I2 = 2 mA и I2/I5 = 0,8.
Слика 4.

Одредити јачину струје кроз електромоторну силу Е, ако је познато: E = 90 V и R = 10 Ω.
5R 12R 7R
3R 9R
8R 4R
8R 6R 4R
+
E
Слика 5.

За коло са слике 6. одре-
дити вриједности отпор-
R6 ника R4 и R8, aкo je:
R4 R8 R9 U = 15 V, E = 40 V,
Ig Ig = 5 mA, R1 = 5 kΩ,
R2 = 15 kΩ, R3 = 25 kΩ,
R5 = 5 kΩ, R6 = 30 kΩ,
QC + + R7 = 15 kΩ, R9 = 5 kΩ,
R10 = 5 kΩ, C = 10 µF,
R1 R2 R5 E R10 U QC = 50 µC.
C + R3 R7 Испит траје 180 минута. Није
дозвољено напуштање сале 120
минута од почетка испита.
Испитне задатке предати са
Слика 6. испитном свеском.

08. 10. 2013. - Рјешења
1.
R2  4, 4 mm
2.
h  9, 4 mm.
3.
a) Област 0 < r < a:
D1  0, E1  0,
Област а < r < b:

Q Q
D2  , E2  .
4 r 2
4 0 r1r 2
Област b < r < c:
Q Q
D3  , E3  .
2 r 2
4 0 r1r 2
Област r > c:
3Q 3Q
D4  , E4  .
4 r 2
4 0 r 2
б) We1
 2.
We 2
4.
Pg  142,5 mW
P5  8, 75 mW.
5.
I  500 mA.
6.
R4 = 100 kΩ,
R8 = 2/3 kΩ.

23. октобар 2013.
1. Поени – Испит: (13 поена)
Два коаксијална проводна цилиндра, полупречника a и d налазе се у вакууму и равномјерно су
оптерећена подужним наелектрисањима +q' и -q', респективно. Између цилиндара се налази
коаксијална метална љуска, унутрашњег полупречника b и спољашњег c, слика 1. Одредити:
а) електрично поље у функцији растојања r од осе цилиндара,
б) вриједност полупречника d, тако да напон између еквипотенцијалних површина r = d и r = a
буде три пута већи од напона између еквипотенцијалних површина r = d и r = c, односно
Uda = 3Udc. Познато је: a = 1 mm, b = 4 mm и c = 5 mm.
d
c
b
a
ε0
ε0
ε0
Слика 1.

Раван ваздушни плочасти кондензатор, капацитивности C0 = 250 pF, прикључен је на извор
напона U = 200 V. Када се кондензатор оптеретио, одспојен је од извора, а између електрода је,
до половине, убачен диелектрик релативне диелектричне константе εr = 9, као на слици 2.
Одредити капацитивност и потенцијалну разлику између електрода кондензатора послије
убацивања диелектрика. Ивичне ефекте занемарити.
εr
Слика 2.
R1 За коло приказано на слици 3. познатo je:

Е1 = 10 V,
Е2 = 8 V,
R2 Ig3 = 1 A,
R1 = 200 Ω,
+ R2 = 200 Ω,
E1 R3 R7 E2 R5 R3 = 250 Ω,
R4 = 200 Ω,
+ R5 = 80 Ω,
R6 = 270 Ω,
R4
R7 = 200 Ω.
Одредити напон на отпорнику R7 примјеном
I g3 R6 методе суперпозиције.
Слика 3.

У колу сталне струје са слике 4. познато је: Е1 = 5 V, Е2 = 5 V, Е3 = 10 V, Ig1 = 2 A, Ig2 = 2 A,
Ig3 = 8 A, R1 = 200 Ω, R2 = 200 Ω, R3 = 200 Ω, R5 = 100 Ω, Ug1 = 20 V. Одредити oтпорност
отпорника R4 и наелектрисање кондензатора, ако је његова капацитивност позната и износи
C = 0,2 µF. Задатак ријешити примјеном Кирхофових закона.
+
E1
I g1
R3
R1 R2
C
Ig2 R4
R5 E2
+
+
E3 I g3
Слика 4.

23. 10. 2013. - Рјешења
1.
a) 0, r  a 
 q 
 , a  r  b
 2 0 r 
 
E  0, b  r  c .
 q 
 , c  r  d
 2 0 r 
0, r  d 
 
б) b d
U ba  2U dc  ln  2 ln  d  10 mm.
a c
2.
U   40 V,
C   1, 25 nF.
3.
U 7  R7 I 7  47 V.
4.
R4  295 .
Q  77 μC.

21. новембар 2013.
Три тачкаста наелектрисања познатих вриједности Q1 = -10 nC, Q2 = 10 nC и Q3 = 20 nC, налазе
се у вакууму и распоређена су као на слици 1. Познато је: a = 10 cm. Одредити:
а) вектор електричног поља у тачки А,
б) рад сила електричног поља који је потребно уложити да се пробно наелектрисање Qp = 1 nC
помјери из тачке В у тачку А.
Q1 A
a a
Q2
ε0
a a
Q3 B
a
Слика 1.

Између електрода ваздушног цилиндричног кондензатора, приказаног на слици 2., унутрашњег
полупречника a = 1 cm и вањског полупречника b = 4 cm, уметнута је, концентрично са
електродама, метална ненаелектрисана цијев, унутрашњег полупречника c = 2 cm и дебљине d.
Однос подужних капацитивности кондензатора прије и послије уметања металне цијеви је
C'/C1' = 0,72. Одредити дебљину d уметнуте металне цијеви.
b
c
d
a
ε0
ε0
Слика 2.
Дат је плочасти кондензатор са квадратним електродама странице а = 15 cm. Електроде се
налазе на растојању d = 4 mm, а између електрода је до половине убачена диелектрична плочица
релативне диелектричне константе εr = 5 (у преосталом дијелу простора је ваздух, слика 3).
Кондензатор је оптерећен количином електрицитета Q = 2,5 µC. Одредити:
а) капацитивност овог кондензатора,
б) електростатичку енергију акумулирану у кондензатору.
εr
a
ε0
d
Слика 3.

21. 11. 2013. - Рјешења
1.
a) Е ≈ ( −3,53i + 1, 6 j ) kV/m,
б) A = 1,18 µЈ.
2.
d = 0,94 cm.
3.
a) C = 1, 49 pF.
б) Wuk = 20 mЈ.

2013 Sfsdds

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

2013 Sfsdds

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

2013 Sfsdds

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Универзитет у Источном Сарајеву

ИСПИТ ИЗ ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ 1

2. Поени – Колоквијум 2: (9 поена)

ИСПИТ ИЗ ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ 1

ИСПИТ ИЗ ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ 1

2. Поени – Колоквијум 1 (8 поена) – Испит: (12 поена)

3. Поени – Колоквијум 1 (9 поена) – Испит: (13 поена)

5. Поени – Колоквијум 2 (8 поена) – Испит: (12 поена)

6. Поени – Колоквијум 2 (9 поена) – Испит: (13 поена)

За коло сталне једносмјерне струје приказано

C Испит траје 180 минута. Није дозвољено напуштање

ИСПИТ ИЗ ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ 1

ИСПИТ ИЗ ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ 1

2. Поени – Колоквијум 1 (8 поена) – Испит: (12 поена)

3. Поени – Колоквијум 1 (9 поена) – Испит: (13 поена)

E3 R3 За коло сталне струје са слике 4.

5. Поени – Колоквијум 2 (8 поена) – Испит: (12 поена)

6. Поени – Колоквијум 2 (9 поена) – Испит: (13 поена)

ИСПИТ ИЗ ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ 1

ИСПИТ ИЗ ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ 1

2. Поени – Колоквијум 1: (8 поена) – Испит: (12 поена)

3. Поени – Колоквијум 1: (9 поена) – Испит: (13 поена)

5. Поени – Колоквијум 2: (9 поена) – Испит: (13 поена)

6. Поени – Колоквијум 2: (8 поена) – Испит: (12 поена)

За коло приказано на слици 6. познато

ИСПИТ ИЗ ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ 1

ИСПИТ ИЗ ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ 1

Двије проводне лопте, полупречника R1 = 5 cm и

2. Поени – Колоквијум 1: (8 поена) – Испит: (12 поена)

3. Поени – Колоквијум 1: (9 поена) – Испит: (13 поена)

За коло сталне једносмјерне струје

5. Поени – Колоквијум 2: (8 поена) – Испит: (12 поена)

Отпорности отпорника у колу са слике 5. су: R1 = 10 Ω,

B отпорником R7 прикључи идеални волтметар.

6. Поени – Колоквијум 2: (9 поена) – Испит: (13 поена)

ИСПИТ ИЗ ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ 1

Q1  R22  R12 R13 

ИСПИТ ИЗ ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ 1

2. Поени – Колоквијум 1: (8 поена) – Испит: (12 поена)

На слици 2. приказан је цилиндрични

3. Поени – Колоквијум 1: (9 поена) – Испит: (13 поена)

5. Поени – Колоквијум 2: (9 поена) – Испит: (13 поена)

6. Поени – Колоквијум 2: (8 поена) – Испит: (12 поена)

ИСПИТ ИЗ ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ 1

ИСПИТ ИЗ ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ 1

2. Поени – Колоквијум 1: (8 поена) – Испит: (12 поена)

3. Поени – Колоквијум 1: (9 поена) – Испит: (13 поена)

5. Поени – Колоквијум 2: (8 поена) – Испит: (12 поена)

6. Поени – Колоквијум 2: (9 поена) – Испит: (13 поена)

У колу приказаном на слици 6. познате су

G1 R2 Ig2 R4 а) Отпорност отпорника R, тако да се на

ИСПИТ ИЗ ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ 1

E  11,51i  4,32 j  kV/m.

ИСПИТ ИЗ ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ 1

2. Поени – Колоквијум 1: (8 поена) – Испит: (12 поена)

3. Поени – Колоквијум 1: (9 поена) – Испит: (13 поена)

5. Поени – Колоквијум 2: (8 поена) – Испит: (12 поена)

6. Поени – Колоквијум 2: (9 поена) – Испит: (13 поена)