RASPROSTRANETOST NA

MIKROORGANIZMITE
Podvi`nost
(dvi`ewe vo to~no odreden pravec=taksija)
 Hemotaksija (Aerotaksija)
 Termotaksija
 Fototaksija
 Geotaksija
 Sporogenost
 Magnetotaksija
 RASPROSTRANETOST NA MIKROORGANIZMITE
Hemotaksija (m.o. imaat hemiski receptori (hemioreceptori)
so koi reagiraat prisustvoto na razli~ni molekuli koi gi
privlekuvaat ili gi odbivaat (pr. Aerotaksija- aerobnite m.o.
se dvi`at kon kislorodot a anaerobnite se oddale~uvaat).

Fototaksija (m.o. imaat fotoreceptori koi ovozmo`uvaat

pribli`uvawe ili oddale~uvawe od svetlina

Geotaksija (sprotivstavuvawe na silata na zemjinata te`a so

formirawe na vakuoli)

Termotaksija (m.o. imaat termoreceptori koi ovozmo`uvaat

dvi`ewe na m.o. kon povisoki temperaturi),

Sporogenost (spoosobnost za formirawe na spori koi imaat

mala specifi~na te`ina i strueweto na vozduhot gi raznesuva
na golemi dale~ini).
4
 1.2. Aerotaksija:
(snabduvawe na energija so aerobna respiracija)
Aerobnite bakterii se nasobiraat na rabovite
na pokrovnoto staklo kade ima najve}e O2,

Anaerobnite vo sredinata kade nema O2,

Mikroaerofilnite na izvesno rastojanie od rabovite

5
 сместени се во
цитоплазматската мембрана

Bakteriite se nasobiraat vo svetlata zona. Pri navleguvawe

Vo temna zona, vr{at brzo, nenadejno svrtuvawe vo sprotiven
7
pravec, kon svetlata zona (fobotaksija=>{ok reakcija)
8
4. Геотаксија
Големи вакуоли (зафаќа 40-98% од клетката)се
најдени се кај филаментозни сулфурни бактерии
(Thioploca, Beggiatoa и Thiomargarita), и кај некои
врсти на Cyanobacteria.
Вакуолите се исполнети со високи концентрации на
НИТРАТНИ ЈОНИ .

Вакуолите овозможуваат “ЛЕБДЕЊЕ“ на м.о. во

водата на одредене (погодна) длабочина за
нив
5. Термотаксија

Движење кон места со повисока темпареатура со

помош на терморецептори
(чувствуваат разлики дури и од 0,001 C0)
Najva`ni `iveali{ta na mikroorganizmite:
 Zemja, e najbogatiot rezervoar so m.o.. Vo nea ima
ogromen broj na nepatogeni m.o. no i patogeni m.o.
koi pri~inuvaat te{ki zaboluvawa kaj lu|eto
 (Clostridium botulinim, Clostrdium tetani,
spori na Bacillus anthracis mo`at vo zemjata da
pre`iveat do 25 godini,
 Salmonella typhi i Salmonella paratyphy A,B,C,
Coccidioides immitas, Histoplasma capsulatum,
Ancylostoma duodenale, Necator americanus, Shistosoma
i jajca na razni helminti).
 Voda, ~istata voda e lo{a sredina za `iveewe
i razmno`uvawe na m.o. kako {to e vodata na
nekoi izvori i pomali potoci. M.o. gi ima na
povr{niot sloj i na dnoto na zgadenite vodi.

 Od pova`nite patogeni m.o. vo vodite mo`e da

se najdat: Pseudomonas, razni vrsti od rodovite
Clostridium, Salmonella, Shigella, Vibrio, cisti na
Entamoebae histolytica, razni virusi kako virusi
na hepatiti, poliomieliti, enterovirusi, jajca
na nekoi helminti i dr.

 Preku vodata razni m.o. mo`at da

predizvikaat golemi epidemii.
Vozduh, e mnogu nepogodna sredina za m.o. bidej}i
vo vozduhot ne mo`at da se razmno`uvaat.
Pretstojuvaat mnogu kuso vreme.

Vo sloboden vozduh ima mal broj na m.o. kade brzo

umiraat zaradi dejstvoto na sonceto, su{ewe, ozon.
Vozduhot vo prostoriite kade {to `iveat lu|e ima
razli~en broj na patogeni i nepatogeni m.o. koi
`iveat na i vo lu|eto.

Во воздухот може да има: стрептококи, стафилококи,

Corynebacterium diphteriae, Mycobacterium
tuberculosis, колиформни бактерии, вируси, и др.
Koga ima pove}e lu|e i koga provetruvaweto e
slabo toga{ ima i pove}e m.o.
M.o. od lu|eto se prenesuvaat preku deskvamacija
na ko`ata, preku racete, pra{ina od obleka,
obuvki i razni predmeti, sekret od nos i usta,
plunka, pri kivawe, ka{lawe.
 Hrana, vo site vidovi namirnici (млеко, месо,
јајца, зеленчук, овошје) mo`e da ima razli~ni
vidovi i razli~en broj na patogeni i nepatogeni
m.o. Bezbednosta na hranata zaradi mo`nosta od
pri~inuvawe na te{ki zaboluvawa i pojava na
epidemii, ima ogromna va`nost. Ispituvaweto na
site vidovi namirnici na prisustvo na patogeni
m.o. se vr{i spored spored odredeni protokoli i
zakonski propisi.

 Otpadni vodi, vo niv sekoga{ ima ogromen broj na

razni patogeni i nepatogeni m.o. (Salmonella,
Shigalla, Entamoeba histolityca – cisti, јајца на
хелминти, разни вируси/хепатит А и др.
 Rastenija, na rastenijata parazitiraat razli~ni
vidovi na bakterii, gabi~ki i virusi.

 @ivotni, kaj razni vrsti `ivotni `iveat

razli~ni vidovi na m.o. nekoi kako normalna
mikroflora a nekoi kako patogeni m.o.
 Нормална микрофлора кај луѓето:
• МО кои воспоставиле СИМБИОТСКИ однос
• Многу важни во живот и здравјето на
луѓето/ улога во метаболизмот на
прехрамбените продукти, произведуваат
есенцијални фактори на раст, го штитат од
патогени МО и стимулираат имун одговор.
• Популација на МО кои ја населуваат кожата
и слузниците
• Оваа микрофлора се менува во зависност од
возраст, хормонален статус, начин на
исхрана, лична хигиена, имунолошки статус,
• Фетусот е во стерилна средина
• По раѓање бебето го населуваат м.о. на
кожата, со дишењето и дишните патишта, а
со првото доење и системот за варење.
• Подоцна и сите слузници се населени
• Овие МО претставуваат
- НАЛЕТНА МИКРОФЛОРА
Kaj novoroden~iwa samo nekolku ~asa po
ra|aweto digestivniot trakt se
kolonizira so mikroflorata na majkata
(naj~esto E. coli) a podocna preku mlekoto
(Lactobacili).
• Понатаму, во тек на живот се населува
- СТАЛНА/КОМЕНЗАЛНА/РЕЗИДУАЛНА
микрофлора
– Оваа флора зависи од: температура, влага,
присуство/отсуство на храна и инхибиторни
фактори. Ако се поремети брзо се возобновува.
• Ако човек се хоспитализира, се менува
неговата комензална микрофлора со МО од
болничкиот екосистем и тие МО ќе
претставуваат КОЛОНИЗИРАЧКА микрофлора

• Ова се случува во првите 3 дена од

претстојот во болница, најпрво во
Орофарингеалната регија (Klebsiella,
Pseudomonas).
• Овие промени се значајни само кај
имунокомпромитирани пациенти
 Улога на нормалната микрофлора
• Синтеза на витамин К
• Помош во абсорбција на хранливи материи
• Спречуваат колонизација на кожата од
страна на патогени м.о. (“бактериска
интерференција“, со компетиција со
патогените м.о.),
• Ако се најдат на места кои не се нивни
природни престојувалишта (пр. Крв, ликвор,
бели дробови) тие причинуваат болест,
 Prisutnost na M.O. kaj zdrav ~ovek
 Povr{ina na ko`ata
Na ko`ata ima golem broj m.o., najzastapeni se :
Micrococcus, Staphylococcus epidermidis, corinebac-
terium acnes, Propionobacterium. Kako tranzitna
mikroflora osobeno na vla`nite delovi mo`e da
ima: Klebsiella, Proteus mirabilis, Pseudomonas
aeruginosa, Candida albicans.
• Оваа микрофлора заедно со киселата pH, масните
киселини од лојта на лојните жлезди, Лизозими ја
штитат кожата од патоген м.о.
 Nos, nazofarings, prisutni se Staphylococcus
epidermidis, Staphylococcus aureus, difteroidi,
непатогени Neisseria, Streptococcus viridans)

 Paranazalni sinusi i belite drobovi se sterilni

 Trahea i bronhii, do niv doa|aat nekoi m.o. no brzo
uginuvaat ili bivaat otstraneti.
 Sluzoko`a na o~ite, mo`e da se prisutni
Staphylococcus epidermidis, razni vidovi
Corynebacterium, streptokoki,. Ovaa mikroflora se
kontrolira od solzite (sodr`at lizozim koj
deluva antibakteriski)

 Usna praznina, M.o. prete`no gi ima vo cvrstite

delovi od usnata praznina a malku vo plunkata,
(40% aerobni i 60% anaerobni).
 Najmnogu ima vrsti od rodovite: Streptococcus,
Micrococcus, Staphylococcus, Bacterioides, Veillonela,
Prevotella, Treponema denticola , Treponema vincenti,
Peptostreptococcus, Lactobacillus, Fusobacterium,
koliformni bakterii, Candida, Saharomyces,
Aspergilus, Penicillium i dr.
 Digestiven trakt:
Duodenumot e sterilen.
Vo `eludikot so hranata i vodata doa|aat golem
broj na m.o. no najmnogu od niv bivaat uni{teni so
`elude~niot sok i so raznite enzimi, vo
`eludnkiot `ivee Helicobacter pylori.
Vo tenkoto crevo `iveat mal broj na m.o. i toa vo
dolniot del (enterokoki, laktobacili,
kolifirmni).
 Debeloto crevo sodr`i golemi koli~ini svarena
hrana i pretstavuva odli~na podloga za razni m.o.
Vo debeloto crevo ima ogromen broj na m.o.

 Vo eden gram feces ima 1012 bakterii (prete`no

anaerobni). Ima razni vrsti koliformni
bakterii, Proteus, Pseudomonas aeruginosa,
Lactobacillus, stafilokoki, streptokoki,
Clostridium-i, Candida albicans, Aspergilus,
enterovirusi i dr.
 Urogenitalen trakt, Predniot del na uretrata
sodr`i Gram pozitivni koki, Laktobacili,
difteroidni bacili, kusi Gram negativni bacili, vo
smegmata ima Mycobacterium smegmatis (mo`e da go ima
i vo urinata i lesno mo`e da se zameni so
Mycobacterium tuberculosis).

@enskata uretra e sterilna no mo`e da sodr`i mal

broj na gram pozitivni koki.
 Vo vaginata ima znaten broj na Gram pozitivni
bacili koi se vikaat Dőderlein-ovi bacili, tie se
edna vrsta na Lactobacillus, produciraat golemi
koli~ini na razni organski kiselini i glikogen
zaradi {to zdrava vagina ima kisela reakcija. Ako se
inhibira razmno`uvaweto na ovie bacili, se menuva
sredinata na vaginata od kisela vo neutralna ili
alkalna pri {to vo vaginata mo`at da se
razmno`uvaat razni m.o. (razni streptokoki,
difteroidi, Trichomonas vaginalis, Candida albicans i
dr.).
 Kaj devoj~iwata pred pubertetot zaradi maliot broj
na Laktobacili, vo genitalniot trakt dominiraat E.
coli i razni Enterobakterii.
 Posle prvata faza na menstrualniot ciklus se
zgolemuva brojot na E.coli, enterobakterii, razni
anaerobni bakterii i Streptococcus agalactiae. Za
vreme na bremenost brojot na laktobacili se
zgolemuva zaradi {to se namaluva brojot na nekoi
anaerobni bakterii.
 Primarno sterilni delovi na ~ovekot:
 Krv,
 mozo~nite komori i ki~meniot kanal,
 likvorot (mozo~na te~nost),
 o~nata voda,
 zglobovite,
 `ol~nite pati{ta,
 alveolite vo belite drobovi,
 sinusite,
 srednoto uvo.
 Naodot na bilo koi m.o. vo ovie regii treba
kriti~ki da se analizira zaradi isklu~uvawe na
mo`na kontaminacija.