Јудаизам и хришћанство

Тијана Божић I-1

Ментор:Зорица
Вукмир
Page 1 of 10

Религија се може дефинисати као повезанност једног народа или групе

људи са неким „светим бићем“,односно Богом.Њему се човек клања,поштује га, aли га
се и плаши.За религију је карактеристично да уз помоћ молитви ,или магијских
ритуала захтева помоћ и милост,а за узврат се приноси жртве.Свест о религији се мења
са развићем људске цивилизације.Духовни садржај религије изражен је помоћу
сликовитих прича.Библија се већим делом може испричати и деци,а истовремено се о
њеном садржају могу водити дубокоумне теолошке расправе.Библијска излагања
говоре о Божјој светости и човековој грешности. Ова књига се дели на два дела: Стари
завет и Нови завет.Стари завет тумачи верско учење јеврејског народа-јудаизам и
приказује историју Јевреја.Нови завет је хришћанска Библија,у тим списима се тумачи
хришћанска религија кроз живот и учење Исуса Христа.Религија се може поделити на
4 основна облика-анимизам,тотемизам,политеизам,монотеизам.Анимизам представља
најстарији облик,тј. веровање да све поседује дух или душу.Тотемизам подразумева
веровање и поштовање тотема односно мистичну везу са прецима,преставља
најпримитивнији облик религије.Политеизам значи веровање у више
Богова,карактеристичан је за старе,природне,паганске религије. Веровање у једног
Бога,који је створио свет и њиме влада назива се монотеизам.Многи научници сматрају
да се први облици монотеизма јављају у старом Египту.Монотеизам карактеришу
традиције јудаизма, хришћанства и ислама.Науке о религији обухватају широк спектар
академских дисциплина укључујући теологију и друштвено научне
студије.Хришћанство и јудаизам говори о односу Исусових следбеника и матичне
религије јудаизма.Временом су се хришћани потпуно одвојили од Јевреја,мислећи да
праћење јеврејског закона нема утицаја за спасење.

Најстарија историја јеврејског народа

О њиховом порелу и традицији доста сазнајемо из текстова из
Танаха.Текстови који чине Танах написани су на хебрејском језику и настајали су
током различитих времена.Књиге које је чине Јевреји су поделили у три основне
групе:Закон,Пророци и Списи. Аристотел је веровао да су Јевреји дошли из Индије, где
Мојсије са Десет
су били познати као Калани.Према заповести
јеврејској традицији, јеврејско порекло се прати од
пророка Аврама,коме је Јахве,истински Бог,наредио да напусти град Харан и да пође у
нову земљу. Даље према традицији,његови потомци су мигрирали у Египат. Док су
били у Египту за њихове потомке се говори да их египатски фараон претворио у
робље, иако нема независних доказа да се ово икада десило.Јевреје је из Египта
избавио Мојсије,јеврејски пророк.(Непосредно пре Мојсијевог рођења,фараон је
наредио да се убији сви мушкарци Јевреји.Мојсијева мајка га је у корпи од трске
пустила низ Нил.Пронађен је и одгајан на двору фараонове ћерке.)Фараон је после
читавог низа несрећа које су погодиле Египат,на крају попустио.Кад су Јевреји стигли
на Синајско полуострво,Мојсије се попео на планину-данас позната као Синајска
гора,тамо је провео 40 дана у молитви.Сишао је са две камене плоче,на којима је било
забележено 10 божјих заповести,оне су у том тренутку постале основни закон
јеврејског народа.Многи верници сматрају да је 10 заповести Мојсију дао сам
Бог.Одатле их је повео ка обећаној земљи Ханан.Мојсије их је довео надомак обећане
Page 2 of 10

земље и преминуо.Јевреји су освојили и настанили своју домовину Ханан и поделили

се међу својих 12 племена.

Услед честих
ратова са староседеоцима Јевреји су прво бирали судије ,а касније и владаре.Први краљ
Израела био је Саул. О његовом животу говори Стари завет у Првој књизи Самуиловој,
Првој књизи дневника и Курану.Успешно водио борбе са Филистејцима,али није успео
задовољити јеврејско свештенство,Саул и његов син су пали у борби.Наследио га је
Давид (1005-970г.п.н.е),који није био у сродству са њима. Запамћен је као
најправеднији од свих старих израелских краљева, као и велики војсковођа. Према
предању, Бог је изабрао Давида и дао му обећање да се његова лоза неће
прекинути.Ујединио је 12 израелских племена, а наследио га је син Соломон. За време
владавине Соломона (970-930г.п.н.е),земља је доживела период мира. Соломонов
долазак на свет је виђен као милост Божја након смрти Давидовог претходног детета.
За време његове владавине Израел је доживео велики економски процват. Краљ
Саломон, заслужан је за изградњу првог светог храма у Јерусалиму .Према хебрејској
Библији, Саломон је последњи владар уједињене Краљевине Израел.Након његове
смрти држава се поцепала на два краљевства-јужно Јудеју са седиштем у Јерусалиму и
северно Израел са седштем у Самарији.

Краљевства нису била у добрим односима,ратоваили су и полако су постајали плен

великих освајачких држава Старог истока.Израел је водио бројне борбе са суседним
народима,али уништен је 721.г.п.н.е од стране Асирије. 10 од 12 племена Израела
одведено је у ропство и нестало у историјском контексту.586.г.п.н.е вавилонски краљ
Набухаднезер II је освојио Јерусалим. Према хебрејској Библији, он је уништио
Саломонов храм и протерао велики део становништва у Вавилон.То је био почетак
периода познатог као вавилонско ропство.Они који нису били одведени настанили су
се у неколико градова и у њима су створили своје заједнице.Имали су своје храмове
Page 3 of 10

где су се окупљали и читали свете књиге. Тако су се развиле посебне пригоде за

читање тих светих књига а најважније је била седми дан седмице-шабат.За време
молитви окретали су се према Јерусалиму.Према проучаватељима Библије, библијски
текстови су управо у то време били уређени и обрађивани.539.п.н.е Персија је срушила
Вавилонско царство,део Јевреја се вратио у Јерусалим.

Јудаизам
Јудаизам је монотеистичка религија Јевреја која проповеда веру у
једног,безтелесног,само духовног Бога.Име овог Бога је Јахве.Његово име није
дозвољено изговарати због светости.Религија Јевреја дуго је била у фази монолатрије
(служење једном божанству,обожавање једног божанства) или хенотеизма (култ само
једног божанства,уз прихватање постојања других богова).Потпуно оформљен облик
јеврејски монотеизамје добио у V веку п.н.е деловањем пророка Јездре и Немије.
Јездрин рад је кључан за стварање јудаизма- нарочитог облика побожности након
вавилонског ропства е. Он довршава оно што су пре њега започели,његови
претходници: поставља Закон као основ морала и религије, чисти јеврејску
заједницу од осталих народа. На тај начин, јудаизам добија свој коначни
облик,који ће се у каснијим вековима јеврејске историје само усавршавати. .
Немија обнавља зидине Јерусалима и спроводи религиозну реформу.

Јеврејство је најстарија монотеистичка религија настала у 13 веку п.н.е.Развила се из

древних израелских религија. Јудаизам обухвата широку колекцију текстова, пракси,
теолошких позиција, и облика организације. Јевреји верују да је човек звани Аврам
прва особа која је склопила споразум са Богом. Јевреји верују да је Бог звао Аврам
унуком Израела.Аврам се сматра оцем јеврејског народа, а Израелци његов
потомак.Међутим иако је он важио за оснивача јудаизма,највеће заслуге се преписују
Мојсију.Мојсије истовремено представља верског и националног вођу Јевреја.
Јеврејска света књига се зове Тора.Већим делом је написана на хебрејском језику,али
има и делова написаних на арамејском. Хришћани ову књигу називају Стари завет.
Ове књиге се називају и Пентатеух, од грчке речи која значи „петокњижје“. Може се
поделити на четири велике целине: Законске књиге-
Мојсијевопетокњижје(Постање,Излазак,Левитска,Бројеви,Закони
поновљени),Историјске књиге(Књига Исуса Навина,Књига о судијама,Четири књиге о
царевима,Две књиге дневника,Књига Јездрина,Књига Немијина),Поучне или моралне
књиге(Кљига о Јову,Књига псалама,Књига прича Соломонових,Књига о Рути) и
Пророчке књиге-књиге четворице пророка-Исаије,Јеремије,Језекиља,Данила) и књиге
дванесторице малих пророка..Тора је најсветија од свих светих књига и списа у
јудаизму.Потиче од хебрејске речи која се може превести као „поука“ или
„закон“.Поред Торе важно место заузима и Талмуд то je збирка усмених
закона,предања и мудрих изрека које се односе на свакодневни живот Јевреја.Састоји
се из два дела: Мишна и Гемара.Мишна је прва важнија писана редакција јеврејске
усмене традиције познате као "Усмена Тора".Гемара је саставни део Талмуда који
садржи рабинску анализу и коментаре Мишне.Постоје две редакције
Page 4 of 10

Талмуда,јерусалимски и вавилонски. Од 10 в.п.н.е Јерусалим је за јевреје свето место

где се налазе Соломонов и Други јерусалимски храм.

Обавезне молитве су пре спавања,при устајању,током службе у синагоги,за дане

празника и за дане пуног месеца.Молитва се састоји из слављења Бога и молбе
изказивања захвалности. Синагога је збориште у којој се обављају верске активности у
јудаизму. Главна улога синагоге јесте заједничка молитва. Основна сврха синагоге је
такође да буде место окупљања,место где се одржавају градски скупови и где се
обављају послови. Од 1. века па до данас, синагога се градила тако да служи и као
преноћиште за путнике. У старом добу и у средњем веку, синагога је била носилац
свих јеврејских вредности, као и средиште већег дела активности заједнице.Већина
симбола у јудаизму служи за обављање традиционалних обреда и на тај начин чини
везу између садашњости и дугогодишње историје јеврејског народа.Давидова звезда је
једна од најчешћих симбола јеврејске културе.

Дан молитве и одмора слави се као празник шабат.То је највећи јеврејски празник,када
престаје сваки физички рад и пословна активност.Односи се на два библијска догђаја
:стварање света и робовање Јевреја у Египту.Овај празник се сматра симболом вечног
споразума између Бога и јеврејског народа о ради и одмору.Поред шабата битни
празници су такође рош хашана и јом кипур.Рош Хашана је јеврејска нова
година,обичај је да се на тај дан иде у синагогу и током молитве се дува у
шофар,дувачки инструмент.Јом Кипур је празник помирења,покојања и
праштања,проводи се у молитви у храму.

Tora Синагога

Jудаизам је сложен феномен целокупног начина живота јеврејског народа који садржи
теологију, закон и безбројне културне традиције.U скоро 4000 година историјског
развоја, јеврејски народ и њихова религија показали су изузетну прилагодљивост.Ова
религија се још зове и „аврамова религија“.

Кроз историју, Јевреји су били прогањани због својих религијских уверења. Неки
познати догађаји укључују: 1066. масакр у Гранади,Први крсташки рат- хиљаде Јевреја
је убијено, а многи су били приморани да пређу у хришћанство, Шпанско
Page 5 of 10

протеривање: 1492. шпански владари издали су краљевски едикт којим су прогласили

да су сви Јевреји који одбију прелазак на хришћанство биће протерани из земље.
Верска нетрпељивост према јудаизму као религији назива се антијудаизам. Након
освајања Јерусалима, Римљани су 70. године н. е. разорили Јерусалимски храм, као
средишње култно место јудаизма. Иако је рано хришћанство било блиско повезано са
јудаизмом, у појединим хришћанским срединама је такође дошло до успона
антијудаизма. Антијудаизам је више као одбацивање одређеног начина размишљања о
Богу, разликује се од антисемитизма, који је више сличан облику расизма. Данас на
свету има између 15 и 18 милиона припадника ове религије.

Почеци Хришћанства

Хришћанство једна је од три највеће монотеистичке религије која је настала на

простору некадашњег Римског царства током 1.века.Хришћанство је било првобитно
покрет унутар јудаизма.У 1. Веку Палестина је била под влашћу римљама,власт није
радо прихваћена.Многи су се тешли религијум надајући се да ће им бити послат
спас.Оснивач хришћанства био је Исус Христ.Народ је веровао да је Исус послат међу
људе да би их спасио од грехова.Главни извори Исусовог историјског живота јесу
приче јеванђелиста и посланице светог Павла,које су писали углавном они који су
познавали Исуса или можда његови ученици,као и кратки наводи римских иторичара
Тацита,Светонија и Јосифа.Мисли се да је његов јавни живот трајао је мање од годину
дана.Око себе је окупио 12 ученика и путовао на север до Тира,а пар пута и до
Јерусалима.Окупљајући масе људи,Исус је проповедао долазак божјег
царства,придајући значај сапасењу о праштању а не осуди.Људи су га видели као
светог човека или реинкарнацију пророка.Јеврејсе власти су тражиле начин да га се
ослободе.Били су увређени његовом критиком и тврдњом да ће се само покорити
Бог.Бојали су се да ће његово проповедање о „царству“ узнемирти римске
владаре.Зато су у пролеће 30 г.н.е Одлучили да га убију.Последње вече Исус је провео
у Јерисалиму,са својим ученицима,делећи хлеб и вино,што је постало основа хрућанске
причести.Након молитве на Маслиновој гори,ухватили су га и оптужили га пред
јеврејским судом.Том приликом га је римски намесник Понтије Пилат осудио на
смрт.Био је осуђен на настрожију казну-разапеће после бичовања.Тело му је скинуто са
крста и смештено у гробницу имућног следбеника.Исусови ученици су тврдили да је
устао из мртвих ,да је са њима провео извесно време.Такође су мислили да је његова
мученичка смрт изведена са разлогом,како би на себе узео све грехове
човечанства.Веровали су да је био син Божји,који је оживео после три дана.Четрдесет
дана после васкрснућа се вратио на небо.Његови следбеници су ширли учење које су
Page 6 of 10

од њега примили. Његово речи нису забележене,јер није писао нити ко

други.Васкрсење,подразумевало је наду човечанства да има живота после
смрти,постало је средишње обавезно веровање у новој религији насталој у Исусово
име,а то је хришћанство,и његово учење се преносило по целом свету.Суштина
Исусовог учења је Беседа на гори-Блаженства- у којој благостиља пре свега
сиромашне.

Основу хришћанског учења чине Стари и Нови завет.у списима Новог завета тумачи
се хришћанска религија кроз живот Исуса Христа.Написан је на грчком језику са
изузетком Јеванђеља по Матеју ,које је написано на арамејском језику и касније
преведено на грчки.Садржи 27 списа,који се могу груписати у :Четири јеванђеља,Дела
апостолска;једна рана црквена повест,Двадесет и једна посланица и Откровење
Св.Јована Богослова или Апокалипса.Библија је једна од најважнијих књига
човечанства.Преведена је,у целини или делимично,на преко 1500 језика.Када је реч о
преводима Библије код Јужних Словена Изборно јеванђеље и Апостол превели су
Ћирило и Методије у 9. веку ,Књиге Старог завета превео је на српски језик Ђуро
Даничић,а Новог завета Вук Стефановић Караџић.

Хришћанство се у почетку није одвајало од јудаизма.Врло мали број Јевреја је био

спреман да прихвати Исуса као Месију.Укључивањем јеврејског народа у светски
систем Римске империје (као провинција Јудеја), дошло је до супротстављања
јеврејског искључивог монотеизма,не само Риму него и свим видовима религија других
народа. Управо на тим јеврејским монотеистичким традицијама темељи се
хришћанство.Најзначајнија личност у овом периоду хришћанске историје био је
Јеврејин Павле.Апостол Павле се у почетку борио против хришћанства .Био је
прогонитељ првих хришћана који су такође били јеврејског порекла.Касније се покајао
и постао хришћански апостол, светитељ,предводник хришћанства.Под водством
Апостола Петра и Павла, настајале су хришћанске
заједнице од Јевреја.Апостол Павле је ширио своје
виђење Исусовог учења.После је почео да проповеда
Грцима и другим оаганским народима.За само три века,
постало је званична религија многих држава и
народа.Било је доста околности која су утицала на развој
хришћанства.Становништво Палестине је све теже
подносило римску власт,избио је велики јеврејски устанак
(66.-73.г.н.е).То је био први од три велика устанка
Јевреја.Римљани су овај устанак угасили,Јерусалим је
освојен после дуге опсаде.Јевреји су почели да трпе
прогоне.Хришћани нису учествовали у устанку,тад су се
ове две вере одвојиле. Апостол Павле

Прогони хришћана
Рани хришћани су више држали по страни кад је у питању јавни живот,наилазили су на
доста неспоразума и одбојности.Локална руља је нападала хришћане и уништавала
 Page 7 of 10

њихову имовину. Први прогон хришћана ,који се помиње у писаној документацији, је

прогон од стране цара Нерона у Риму 64. године. Радило се о великом пожару у који је
сам Нерон подметнуо и за то дело је опружио хришћане. За време владавине цара
Трајана власти разликују хришћане од Јевреја и сматрају и саму њихову веру за
преступ против реда у држави.Трајан је издао свој Закон против тајних удружења,тај
закон је почео да се односи и на хришћанску цркву.У III веку н.е Цар Деције је гонио
хришћане као нико пре. Његово гоњење јесте прво смишљено и опште гоњење. Издао
је наредбу властима да позову на жртвовање сваког појединог хришћанина као и оне за
које сумњају да су хришћани.Наређено је да се муче глађу и жеђу и затим да се убијају,
а онима који побегну да се одузме имање. Његова наредба је испуњавана и по
градовима и по селима, о чему сведоче неких двадесет очуваних записника.У IV
веку.н.е догодио се још већи и страшнији прогон,који је спровео Диоклецијан и његови
савладари.Разлог је у основи био политички-требало је уништи сваког од хришћана
који одбије да поштује римске богове. Такође је наредио да се до темеља поруше
хришћански храмови.На хиљаде људи је мучено и убијано.Већина хришћана се
сакривала или бежала,али није одустајала од своје вере.Прогон је трајао осам
година,био је много више изражен на Истоку.Али прогонитељи нису остварили своје
циљеве. Диоклецијан сишао са престола и Галерије постао владар.Отпочео је на истоку
опет прогон хришћана. Тако је трајало четири године. Галерије је прогањао хришћане
још док је Диоклецијан владао. Последње едикте о прогону хришћана издао је управо
Галерије.Мало пре његове смрти-311.године, Галерије је ипак издао један едикт (Едикт
милосрђа) о толеранцији према хришћанима, управо зато што је био свестан њиховог
неуспеха и јер је био под утицајем болести која га је скоро убијала.

На западу Константин Велики (306. – 337.) их је окончао по доласку на престо.312.г.н.е

Константин је поразио свог противника Макцензија у бици код Мулвијског
моста,хришћани су ту победу видели као своју. Цар Константин Велики је 30. априла
313. године Миланским едиктом прогласио равноправност хришћанства са осталим
религијама.Хришћанима је обећана надокнада штете и страдања претрпљена у
прогонима.У последњих деценија своје владавине Константим посвећује се црквеним
питањима. Успон хришћанства успорили су сукоби између њих самих.Тешко су трпели
мале разлике у учењу или ритуалу,искривљено учење је био тежак грех.Таква учења су
називали јересима,а њихове носиоце јеретицима.Цар Теодосије (379-395) прогласио је
хришћанств о званичном вером у Римском царству.

Диоклецијан

Диоклецијан Галерије
Page 8 of 10

Бројне несугласице између источног и западног Римског царства,проузроковале су

поделу хришћанске цркве. Велики раскол се десио 1054.године . С једне стране је
остала Православна црква, која одбацује и непризнаје универзални ауторитет,и која је
данас организована углавном на националном нивоу. На другој страни,настала је
Римокатоличка цркв а, над којом папа има потпуну надлежност.

Најраширенији симбол хришћанства данас у

употреби је крст.

Религија је недостатак науке.Тамо где се завршава наука одпочињу

теорије,нагађања и претпоставке,самим тим и религија.Реинкарнацију и судбину
никако не можемо да докажемо.Постоје различита схватања религије-да је то израз
човекове психолошке потребе за сигурношћу, такође сх nm0вата се и као
суштиска,вредносна и морална компонента и извориште доброг,лепог и истинитог.

Литература:
Извори:Уџбеник из историје-издавачка кућа „Фреска“,Београд.Аутор:Немања Вујић

Стварање историје-100великих вођа:Издавач „Лагуна“, Београд.Аутор:Брајан Муни

Сајтови:Википедија,Штребер,SlideShare,History,Знање.орг.

Број страна-9