АНТИЧКО НАСЛЕЂЕ У

САВРЕМЕНОМ СВЕТУ
 Page |1

Антика је термин који означава период европске политичке и културне историје. Појам
антика првенствено подразумева културу Грчке и Рима,као и свих земаља које су биле
под њиховим утицајем.Антика је последње раздобље старог века, после ње следи
средњи век.Тешко је тврдити да антички свет живи и данас.Антика се развијала током
више векова и оставља велики утисак на савремени свет.Иако много људи то не
примећује.Грчка је уско повезана са нама на начин на који друга друштва нису.Много
језика антике је нестало,а други живе само кроз потомке..Доста градова и краљевства
је одавно престало да постоје.Обичаји и традиције су се такође променили,као
нпр.данашњи Европљани више не приносе жртве Боговима,нити се обраћају
пророчиштима.Све што мислимо да је неопходно за савремени живот представља
античко наслеђе.Многа политика и закони данас постоје баш захваљујући античким
људима.

Древне речи у савременом говору

Многе ствари као што су култура, духовност и интелект се проживљавају кроз језик.
Када заједница изгуби језик, изгуби и велики део културног идентитета.Велики број
речи су углавном позајмљене из других језика,из знатно даље прошлости.Речи које су
дошле до нас преко енглеског,турког или немачког често имају порекло у античким
језицима.По завршетку антике остали су актуелни грчки и латински језик.Латински је
на западу био основни језик католичке цркве и учености. Првобитно је говорен на
подрчју Лацијума.Грчки је био језик средњовековног Византијског царства и грчке
цркве. Постоји много теорија о настанку грчког језика. Једна од њих говори да је
настао миграцијом грчког становништва у данашњу Грчку.Латински и грчки су се све
до 20.века учили у бољим школама Европе.То је ученицима помогло да усаврше
властити језички израз и такође да науче више о култури антике.Од средине 20.века
све мање школа уче те језике,школа се више фокусира на савремене језике због
практичне намене. Старогрчки и латински се користе као језици науке у теологији,
биологији и медицини. Од 16. до 18. века, енглески писци су сковали огроман број
нових речи из латинских и грчких речи.Многе од тих речи је једном користио њихов
аутор и затим су заборављене, док су се неке корисне речи одржале.Широм света
постоје добровољна удржења учења старих језика попут староегипатског,латинског и
грчког.Хебрејски језик је изашао из употребе још у IV.веку п.н.е .Од времена
Вавилонског ропства, потискује га сродни арамејски, тада званичан језик Блиског
истока. Већина лингвиста се слаже да је библијски хебрејски почео нестајати пошто је
вавилонски краљ уништио Јерусалим. Појачано интересовање за обнову хебрејског
језика у свакодневном говору присутно је од 18. и нарочито 19. века.Осниване су
школе хебрејског језика и деца су подучавана од малена. Трудом појединаца, попут
Елиезер Бен-Јехуде, обнавља се хебрејски као говорни језик јеврејског народа да би,
обнављањем Израела постао и званичан језик ове државе.Данас овај језик говори
десетак милиона људи.Неке од речи које ми користимо а преузете су из старогрчког
су:математика,физика,,политика,театар,итд..А неке од речи које су преузете из
латинског су:легалност,империја,релативно,култура и многе друге.
 Page |2

Грчки алфабет

Утицај антике на политичке и друштвене идеје

Велики део друштвено-политичких и правних идеје су утемељене и створене у
антици,а нама остављене у наслеђу.Грчка филозофија и римско право остављају
огроман утицај. Античка Грчка бележи и прва систематска сазнања о друштвеним
појавама и процесима. Велики допринос у том смислу дали су бројни антички
филозофи а међу њима и софисти, Сократ, Платон, Аристотел.Она је колевка значајних
друштвених појава и процеса, али и социјалних теорија које сматрамо предисторијом
социологије.За разлику од данашње,представничке,Грци су имали непосредну
демократију.Подразумева да сви људи имају право учествовања у власти.Античке
теорије о праву су велика заоставштина човечанства и цивилазије.

Мислиоци XVIII века изградили су основе модерних политичких идеја полазећи од

политичких теорија антике.Савремене политичке теорије одржавају контакт са
антиком.Основни вокабулар позајмљује из грчког и латинског језика.Данас у свету
доминирају две правне традиције.Једна је цивилно право континенталне Европе.
Континентално право је правни систем који се првобитно развио у континенталној
Европи али се данас раширио по целом свету -Латинска Америка, делови Африке,
делови Азије.То је заједнички назив за правне системе који свој темељ имају на
институцијама некадашњег римског права(сакупљена збирка под Јустинијаном). На
континентално право су утицале обичајно право германских племена које су се
населила по Европи.Другу традицију представља енлеско опште право.Може се наћи у
земљама енглеског говорног подручја.Иако се дуго мислило да је енглеско право
самостална креација,данас знамо да то није случај,у енглеској правној традицији се
види велики утицај римског права.
 Page |3

Антика и модерне религије

Све је почело тако што су наши примитивни преци покушавали да објасне
необјашњиве појаве у материјалном свету,али је временом религија постала покушај да
се одговори на дубока питања о универзуму и човековом месту у њему. Велике
монотеистичке религије су у најдиректнијој вези са античким религијама. Старогрчка
религија је утицала на схватања разних народа који су насељавали Медитеран и обале
Црног мора, посебно оних који су живели на Апенинском полуострву. Старогрчка
религија представља сва религијска схватања, култове и ритуале популације која је
населила јужне области Балканског полуострва, као и острва у Егејском мору.
Досељеници су, заједно са домороцима који су се ту затекли, остварили најсложенију
прехришћанску религију Европе. Развијене политеистичке религије, посебно грчко-
римска, носе назив митологије.

Хришћанство је било првобитно покрет унутар јудаизма.Полако је постајала нова вера

Римског царста.Иако је настала из јеврејске религије,између хришћанства и јудаизма
постоје битне разлике.Ислам је настао у Арабији почетком 7.века у овој религији
уочавамо велики траг онога што је постојало раније.Велики број људи антике су били
политеиси,многобошци,такве религије су одавно нестале. Политеизам је
карактеристичан за старе, паганске религије.Стотине људи су следбеници хундуизма-
религиха Идије и шинтоизма-религија Јапана,а оне воде порекло из давне прошлости.
Најстарији докази елемената хиндуизма датирају из доба неолита и раног Харапа
периода.Живе политеистичке религије заступљене су у Азији,Африци и Павифичким
острвима.Неке од тих религија су:таоизам,сикизам,конфуцијанизам.Остаци пагабских
веровања присутни су у култури еврпоских народа већ вековима нскон победе
хришћанства.

Храм је грађевина подигнута у част неког божанства односно за култне сврхе

посвећене том божанству за обично стварне или култне жртве. Грчки храм није служио
као састајалиште за вернике и више је постао скулптура него стварна архитектура која
је примерена човеку за разлику од уметности у римској и хришћанској архитектури у
чијим се храмовима састају верници. Неки од старијих храмова на Акропољу датирају
из 5. века п. н. е, а најочуванији је Партенон.Светилиште Изумо-таиша узима се као
најстарији храм у Јапану,сматран је древним.Није сигурно колико је стар,али мисли се
да потиче из првих векова нове ере.

Изумо-таиша
 Page |4

Античко наслеђе у савременој култури

Књижевност ренесансе се развијала и обликовала под утицајем римске и грчке.Неки
аутори су директно опонашали античке узоре,а неки како би добили идеју за стварање
сопстевног оригиналног дела.

Модерно западно позориште се развило из покушаја оживљавања античког позоришта.

У почетку је позориште било једноставан круг усред неке равнице, у којој се певало и
плесало. Позоришне текстови у почетку су се изводили само поводом верских
празника у част бога Диониса. Када данас проучавамо остатке древних позоришта,
најимпресивнији призор представљају концентрични редови њихових гледалишта.
Посебност грчког позоришта огледала се у томе што је гледалиште могло да прими
готово читаво становништво једног полиса, што довољно говори о важности
позоришта у то доба.

Од почетка филмске уметности било је покушаја да се догађаји и теме из античке

историје пренесу на филску траку.Крај 20.века књижевна дела и филмови са темама и
мотивима из антике достижу врхунац.Популарани филмови,књижевна дела и игрице
смештене су древну прошлост.Овакве теме су веома заинтригирале публику,може се
доста научити,иако публика није тога свесна.Античка култура, историја и митови
престављају творевине универзалне по својој привлачности. Грци су углавном имали
митове о загробном животу.Као нпр. познати мит о Сизифу и Танталу.

Кад је реч о спорту доста дисциплиа су инспирисана античким такмичењима.У старим

временима једино су мушкарци могли учествовати.Античке Олимпијске игре никад
нису имале више од десет дисциплина. Своју праву вједност античке Олимпијске игре
почеле су губити 146 године п.н.е. када су Римљани освојили Грчку и наметнули своју
власт. Античке Олимпијске игре су првенствено биле религијска свечаност у част
врховном богу Зевсу. Одржавале су се крајем аугуста или почетком септембра у
Олимпији. Ни у антици нису баш сви спортисти испуњавали правила
спорта.Најстарији познати прекршитељ правила је био Еупол из Тесалије, који је
подмићивао друге борце.Прве модерне Олимпијске игре одржане су 1896.године у
Атини.Развој каснијих олимпијских такмичења отишао је у другом правцу.Данас се
искључиво надмећу професионални спортисти.

Данас можемо доста сазнати о антици,а да не напустимо кућу.Захваљујући интернету

подаци о материјалним остацима и другим творевинама прошлости.Појединац може да
доће до античких текстова,слика,есеја одређених тема.Познавање античких језика је у
изумирању,али све више постоји превода на модерни језик.

Лого Олимпијских игара

 Page |5

Сирмијум
Сирмијум био је антички град и једна од четири престонице Римског царства. Налазио
се на простору данашње Сремске Митровице. Претпоставља се да су га основали
Илири. Упечатљива грађевина око 150 метара широка и 450 метара дужине лежи
управо испод данашњег центра града Сремске Митровице и непосредно поред древне
Царске палате – једна од ретких археолошких налазишта Сирмијума. Археолошка
истраживања у Сирмијуму су, осим Царске палате и суседног амфитеатра, открила
бројне монументалне јавне грађевине. Фреске и скулптуре које су пронађене на 74
локалитета у Сирмијуму, доказују да су их радили прворазредни уметници и
декоратери. Ћирилометодијанска традиција своје извориште има у активностима
солунске браће Ћирила и Методија и њиховим и активностима њихових ученика на
простору шире Паноније и Балкана. Остало је нејасно колики је значај Сирмијума у
првим фазама ширења ове традиције.Сирмијум је био седиште једне од хришћанских
епископија.

Утицај античких култура на савремени свет је непроцењив.Захваљујући непрекидној

вези са Грчком ,проучавањем њих може се рећи да проучавамо и нас саме. „Наша
духовна отаџбина за све нас је антички свет.Оно што окупља и уједињује европске
народе,поред свих разлика,не само националних,већ и племенских јесте њихово
заједничко порекло од античког света."-Тадуеш Зјелињаски.

Литература:
Уџбеник из историје-издавачка кућа „Фреска“,Београд.Аутор:Немања Вујић (257-
264стр.)

Уџбеник из филозофије-издавач-„Нови логос".Аутор:Миланка Радић Тадић

Сајтови:Википедија,slideshare,shtreber,znanje.org,drevnapisma

Број страна:6