ЈУ ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКА ШКОЛА, ПРИЈЕДОР

НАСТАВНА ТЕМА: ОСНОВНИ ЕТИЧКИ ПОЈМОВИ

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Моралне норме
Одјељење: 3 -1,2,3
Редни број часа: 8. (23.10.2020.)

 Морални идеали се не реализују сами од себе, него морају добити спецификовани

облик конкретних захтјева или обавеза, које дјелатни човјек поставља пред самога
себе или које други људи постављају пред њега. Ти захтјеви или обавезе називају
се моралним нормама.
 Појам моралне норме настао је врло касно, док је појам правне норме стекао јасан и
учршћен статус још до Римаљана. Тек у другој половини 19. вијека појам моралне
норме постиже појмовно и терминолошко значење.
 Један од првих аутора који је појам моралне норме ставио у средиште етичке
рефлексије био је ВИЛХЕЛМ ВУНТ. Он је етику схватио као „науку о нормама“.
 У савременој етичкој литератури под појмом моралне норме подразумијева се:
заповијести, забране или допуштења, начини дјелања или вриједносни судови,
стандарди вриједности, којима је потребно опште признање, практичке регулативне
идеје, општи ставови, универзални захтјеви...
 У цјелини, моралне норме су одређени захтјеви за одговарајућим поступањем и
понашањем људи у датим ситуацијама.
 Моралне норме су:
1. МОРАЛНЕ ЗАПОВИЈЕСТИ, ЗАБРАНЕ ИЛИ ДОПУШТЕЊА
2. НАЧИНИ ДЈЕЛАЊА
3. СТАНДАРДИ ВРИЈЕДНОСТИ
4. ПРАКТИЧКЕ РЕГУЛАТИВНЕ ИДЕЈЕ
5. УНИВЕРЗАЛНИ ЗАХТЈЕВИ
 Иако су моралне норме на прву сличне обичајним нормама, постоје разлике између
њих. Обичају су повезани са дуго упражњаваном праксом једне заједнице и људи
се тешко ослобађају обичаја, чак и када је престала потреба за њима. У поређењу са
обичајима, моралне норме треба да се изврше, а обичајни поступци могу али и не
морају да се изврше. Неизвршавање обичаја неће нанијети неку нарочиту штету
нашем друштвеном угледу.
 Моралне норме су, дакле, обавезније од обичјаних, а санкције строже и могу
довести до тога да прекршилац морала буде бојкотован у друштву.
 Појам стида може се односити на различита психолошка стања појединца настала
повредом обичаја, божанства, социјалног ауторитета, моралних захтјева, повредом
ближњих, друштевних норми дјелања, али и властитог Ја.
 Појам кајања означава унутрашње признање властите кривице због одређеног
поступка или понашања. Кајање се манифестује у облику јавног признања или у
облику унутрашњег осјећања жаљења због нечега што је учињено.