Kreditni Biro Beleske

Садржај
Увод.......................................................................................................................................1
1. Теоријски аспекти............................................................................................................4
2. Кредитно биро..................................................................................................................5
2.1. Начело узајамности...................................................................................................6
2.2. Регистар не доноси одлуке.......................................................................................6
2.3. Предности Регистра..................................................................................................6
2.4. Позитивни или негативни Регистар........................................................................8
2.5. Производи Регистра..................................................................................................9
2.6. Заштита потрошача.................................................................................................10
3. Кредитни бирои (регистри) земаља јаке економије....................................................11
3.1. САД...........................................................................................................................11
3.2. Велика Британија....................................................................................................12
3.3. Немачка....................................................................................................................12
3.4. Италија.....................................................................................................................14
4. Кредитни бирои (регистри) земаља у региону............................................................16
4.1. Словенија.................................................................................................................16
4.2. Хрватска...................................................................................................................16
4.3. Босна и Херцеговина...............................................................................................17
4.4. Црна Гора.................................................................................................................18
4.5. Македонија...............................................................................................................19
5. Кредитни биро Удружења банака Србије....................................................................21
5.1. О Кредитном бироу.................................................................................................21
5.2. Основне карактеристике.........................................................................................21
5.3. Кредитни обавештајни одсек.................................................................................23
Илустрација број 1: Из прошлости - Од Аргуса до обавештајног кредитног
одсека.......................................................................................................................24
Илустрација број 2: Други о нама........................................................................25
5.4. Комплетна кредитна историја у извештају...........................................................25
5.5. Кашњења у отплати и последице..........................................................................26
5.6. Финансијска одговорност и грешке у извештајима.............................................27
5.7. Тачност података и решавање рекламација..........................................................27
5.8. Користи за клијенте и банке...................................................................................28
Илустрација број 3: За куповину путем eShop-а.................................................30
6. Правила о начину решавања приговора на податке у извештајима Кредитног бироа
УБС......................................................................................................................................31
6.1. Разлози за доношење Правила...............................................................................31
6.2. Основни принципи рада Кредитног бироа...........................................................31
6.3. Одговорност за тачност података..........................................................................32
6.4. Право увида у податке у систему Кредитног бироа............................................32
6.5. Начин подношења приговора................................................................................33
6.6. Начин решавања приговора...................................................................................33
I
6.7. Заштита права клијената.........................................................................................34
6.8. Информисање клијента о могућностима остваривања права.............................34
7. Портал Кредитног бироа Удружења банака Србије...................................................35
7.1. Коришћење портала регистрованих корисника услуга.......................................35
7.2. Опис услуге..............................................................................................................35
7.3. Процес регистрације корисника за коришћење услуга Кредитног бироа.........36
7.4. Политика приватности............................................................................................36
7.5. Заштита поверљивих података о трансакцији приликом плаћања платним
картицама........................................................................................................................37
Илустрација број 4: Трендови и нове технологије.............................................37
Закључак.............................................................................................................................40
Литература..........................................................................................................................42
Прилози...............................................................................................................................44
II
Белешке са предавања 2014 Кредитни биро
Увод
Светска економска криза има директан утицај на земље које доминирају

међународним токовима капитала и међународном трговином. За разлику од њих,
земље у развоју и земље које пролазе кроз транзицију су индиректно под утицајем
кризе која се, у контексту утицаја на финансијски сектор, манифестује као криза
ликвидности, што ствара тешкоће у развоју и реформи финансијских институција.
Србија припада овој групи земаља. Манифестација кризе ликвидности доводи у
питање стабилност Банкарског система у Србији, као носиоца целокупног
финансијског система.
Финансијски систем у Србији је мрежа институција које се састоји од 34 банака, 22

осигуравајуће компаније, 17 лизинг компанија и 9 добровољних пензијских фондова.
Унутар финансијског система Србије банке имају веома доминантну улогу и воде са
90% од укупних финансијских средства.
Народна банка Србије је спровела радикалну реформу банкарског сектора током

2001. и 2002., што је резултирало затварањем 23 несолвентне банаке, чиме је брисано
скоро 70% свих средстава банкарског сектора.1 Реформа банкарског сектора довела
је до смањење броја банака у којима је држава већински власник а повећао се број
банака са страним власништвом чијим долазком је повећана конкуренција на
тржишту и ефикасност банкарског сектора. У данашњим условима у билансу стања
банкарског система у Србији, доминантно учешће од 75% је у страном власништву.
Од 2004. кредити приватног сектора у Србији бележе динамичан раст који је

последица ниске почетне базе и чињеница да је пре 2003. кредити приватном
сектору скоро нису одобравани. Главни извор кредитне активности био је већи
депозит, али значајна средства су обезбеђена путем докапитализације банака и
кредита из иностранства. Тренд повећања зависности од кредита из иностранства
који се манифестује у 2005, почео је да пада у другој половини 2006. Сходно томе, у
данашњим условима, 7,6% извора средстава банака у Србији су ови кредити.2
Раст банкарског сектора у Србији у 2008 успорен је као резултат рестриктивне

монетарне и пруденцијалне3 политике, а у четвртом кварталу, као последица
глобалне економске кризе. Период кредитне експанзије која је трајала од 2004.
завршио се у последњем кварталу 2008. Од тада је кредитна активност остварила
минималан реални раст, док су кредити становништву остварили номинални пад.
Ова ситуација је изазвана смањењем тражње за кредитима, због негативних
макроекономских кретања, као и смањењем понуде кредита, због лошег стања у
погледу извора ликвидности и тенденције минимизирања ризика од стране банака.
Кредити су забележила раст од 20% у 2008, што је знатно испод 54% реалног раста
оствареног у 2007. Пад кредита становништву почело је током 2007, захваљујући
1
Остојић, С,. Осврт на искуства приватизације - поука или не, Привредна изградња, XLV, 1-2, str. 35-
62, 2002.
2
Извештај Народне банке Србије, 2008.
3
engl. prudential, разборит, промишљен, мудар, опрезан
Страна 1
мерама централне банке. Чињеница да је број кредита становништву опао важна је за

очување финансијске стабилности у условима финансијске кризе.
У погледу финансијске кризе у Србији, испоставило се да је највећа рањивост

домаћег финансијског система висок удео индексираних кредита (70%), што је
повећало девизни и каматни ризик. Чињеница да је реални сектор (због ниског
учешћа извоза у БДП-у) и становништво (због примања у динарима) изложен
девизном ризику има велики утицај на чињеницу да номинална депресијација
доводи до повећања неиспуњења (неплаћања кредитних обаваза) и погоршава
квалитет активе банкарског система.
Експанзија кредитне активности који није праћен одговарајућим контролним

механизмима може да угрози читав Банкарски систем кроз појаву кризе
ликвидности. Увођење Кредитног бироа у Србији има за циљ да омогући оптималан
распоред средстава на основу поузданих информација за повериоце и да у вези са
мерама НБС обезбеди стабилност банкарског система, што је посебно важно у
условима светске економске кризе.
Стабилност банкарског сектора је један од основних предуслова за стабилност целог

финансијског система, посебно у транзиционим економијама у којима банке имају
доминантну улогу у финансијском систему. На стабилност банкарског сектора,
између осталог, значајно утичу различите категорије финансијских ризика -
кредитни ризик, ризик ликвидности и тржишни ризици. Посебну пажњу заузима
питање очувања ликвидности банкарског система услед директног утицаја кредита
на ликвидност на нивоу банке, кроз контролу кредитног пласмана. Одржавање
ликвидности банкарског система је сложен проблем који укључује координисано
деловање Централне банке и појединачних банака.
Основни циљеви4 који се очекују организовањем наведених послова у Кредитном

бироу су:
- Да банке смање активне каматне стопе и остале трошкове по кредитима јер се

коришћењем извештаја о бонитету смањује ризик пласмана код банака.
- Да банке повећају кредитну активност, односно да кредити постану

производи банака који ће се нудити грађанима, као и остали банкарски
производи, јер се смањује ризик код пласмана.
- Да се скрати време обраде кредита и смањи потребна документација која се

тражи уз захтев за кредит, јер ће банке имати поуздане информације о
бонитету потенцијалних корисника кредита.
- Да се праћењем бонитета банкарских клијената делује превентивно на свест

корисника банкарских услуга о потреби уредности у измиривању обавеза
према банци.
4
Васковић, В., Системи плаћања у електронском пословању, ФОН, Београд, 2007.
Страна 2
Основни принципи у организовању ових послова:
- Извештаји о грађанима, корисницима банкарских услуга, издају се само за

оне грађане који на то дају писмену сагласност. Може се очекивати да ће
грађани који не дају ову сагласност бити ускраћени за погодности које имају
корисници банкарских услуга чији се подаци воде у Кредитном бироу.
- Одлуку о одобрењу појединачних кредита, или закључивање других

аранжмана са грађанима, доноси свака банка самостално при чему
информација Кредитног бироа у многоме олакшава доношење праве одлуке.
- У Кредитном бироу се воде подаци о висини задужености грађана по основу

коришћених кредита као и подаци о уредности у коришћењу текућих рачуна
и платних картица. Ови подаци се ажурирају у одређеним временским
интервалима, односно по извршеној промени (дневно).
- Евидентирају се и подаци о евентуалној неуредности у враћању кредита, као

и о злоупотребама по текућим рачунима или платним картицама. Ови подаци
се односе само на она потраживања банака која су се, после свих спроведених
процедура за њихову наплату у оквиру банке, могла наплатити само судским
путем.
- Извештај Кредитног бироа, обзиром на солидну уредност наших грађана у

коришћењу кредита (око 3% стопа невраћања кредита), у највећем броју
случајева ће бити препорука банкама да донесу позитивну одлуку приликом
одобравања кредита у скраћеном поступку.
- Појединци, на које се извештај односи, имаће могућност да стављају

примедбе на извештај и уколико су те примедбе оправдане, банке обављају
одговарајуће измена података.
- Подаци који се воде биће пословна тајна Кредитног бироа и биће заштићени
одговарајућом криптографском заштитом.
- Негативни, као и позитивни подаци воде се у бази података Кредитног бироа

три године почев од дана измиривања обавезе грађана по кредитима. По
истеку наведених рокова, подаци ће се брисати из базе података.
Страна 3
1. Теоријски аспекти
Почетком осамдесетих година XX века почиње интензивнији развој и раст

финансијских тржишта у свету. Од, углавном, банкарске и дилерско-брокерске
интересне сфере, финансијска тржишта постају интересантна и за "обичан свет".
Развојем финансијских тржишта развијала се и технологија која их прати. Са јако
малог броја учесника на тржишту, број се повећао на милионе. Системи за пренос
омогућавају овим учесницима да њихово окружење има бар приближно исте
карактеристике као и окружење оних учесника који су директно лоцирани у самој
згради даваоца финансијских услуга.
Глобализација финансијског пословања подразумева аутоматизацију постојећих

система и међусобно повезивање. На овакав начин омогућава се реализација понуде
услуга свим потенцијалним корисницима, ма где се налазили. Значај оваквог
утицаја, за нас, је повећан настанком Европске монетарне уније (ЕМУ). Електронски
начин финанисијског пословања јефтинији је и флексибилнији од досадашњег
начина трговања акцијама и идеална је солуција за растуће потребе корисника за
трговање без временског ограничења.
У домену електронске револуције у обављању финансијских послова значајну улогу

је унео савремени (брзи) Интернет посебно у приступу информацијама значајним за
финансијско одлучивање.
Нагло повећање учесника у финансијском пословању доводи до отежаног праћења

стања учесника. Последица је постојање кредитног ризика, високи трошкови
одлучивања, неефикасно пословање што се кредитним пословима манифестује у
повећању каматних стопа за све учеснике. Друга последица је смањена понуда и
потражња на тржишту финансијских услуга. Кредитна неспособност клијената утиче
на нестабилност банкарског система земље, и може довести до неликвидности
појединих банака услед ненаплативости потраживања.
Проблем ненаплативости потраживања није нов. Кројачки еснаф у Лондону је још

почетком 19. века органзивао такзвану "црну листу" корисника који нису
извршавали своје обавезе. Листа је била доступна само члановима еснафа који су
својим обавештавањем учествовали у формирању листе.
У појединим земљама је већ средином 19. века почело стварање организација које су
се бавиле прикупљањем информација о финансијском стању учесника финансијског
пословања. Те организације се уз накнаду уступале информације фирмама које су
пружале финансијске услуге.
Код нас су се први обавештајни бирои појавили после првог светског рата. Први
биро који је подржавала Централна банка организован је 1929. године, радио је до
почетка другог светског рата када је престао са радом.
Страна 4
2. Кредитно биро
Као посредници на финансијском тржишту, банке су у свом пословању стално

изложене кредитном ризику, односно ризику да корисник коме се одобрава кредит
не буде уредан у његовој отплати. У циљу минимизирања кредитног ризика банке су
развијале различите интерне системе као што су листе неуредних дужника, које су
биле доступне само њима и тек у малом броју случајева размењиване у
међубанкарској сарадњи. Немогућност доласка до поузданих информација о
кредитној задужености као и о кредитној прошлости одређеног клијента значила је
већи ризик за банку, који је у крајњој инстанци био пребачен на клијенте кроз већу
цену банкарских производа односно кроз каматну стопу. Овакав приступ водио је
неселективној алокацији ресурса, односно терет веће каматне стопе је био преваљен
и на добре и поуздане дужнике.
"Кредитни биро (регистар) је скуп банака података које скупљају, одржавају и

дистрибуирају податке о кредитним обвезама потрошача". 5 Ово је можда најопштија
дефиниција институције кредитног регистра, иако се у разним земљама називају:
Credit Bureau (САД), Credit Referencing Agency (Велика Британија), Centrale rischi
(Италија), KSV – Kreditschutzverband (Аустрија), Auskunftei (Немачка), ZEK -
ZentralEvidenz Kredite (Швајцарска).
Из основне дефиниције се виде три главне улоге Регистра:
- Прва је скупљање података и ту је јасно да што су подаци потпунији, то ће

бити већа њихова вредност, јер ће се добити целокупна слика о задужености
сваког потрошача.
- Друга улога је одржавање тих података, што обухвата ажурирање банке

података како пристижу нови записи, као и проверу података, те могућност
исправљања евентуалних погрешака. У том поступку, "подаци" се претварају
у "информације" јер се укључују у постојеће записе о потрошачима и на тај
начин се добија информација о стању задужености.
- Трећа улога је дистрибуција информација у облику каквог корисници требају

за сврсисходно доношење одлука.
"Кредитни извештај" је главни "производ" Регистра и он мора бити довољно сажет

да се брзо добије општа слика о неком потрошачу, а у исто време мора омогућити
детаљни преглед свих постојећих (и прошлих) обвеза тог потрошача.
У пракси Регистар функционише тако да добија податке од свих корисника, са

стањем свих кредитних рачуна на крају месеца. Заузврат, сваки корисник има право
да од Регистра добије информације (кредитни извештај) о потрошачима, под
условима регулисаним правилником.
5
Priopćenje sa sjednice Izvršnog odbora Hrvatske udruge banaka o osnivanju Hrvatskog registra obveza po
kreditima (HROK) 29.1.2004.
Страна 5
Основно правило је да корисник сме поставити упит Регистру (захтев за кредитни

извештај) само кад има легитимни захтев (сагласност) за кредитном повластицом.
Ово правило је у циљу очувања приватности информација, а захтевом за кредитом,
потрошач даје финансијској институцији дозволу (сагласност) за проверу података.
Осим података добијених од корисника, Регистар може садржати и "јавне

информације", најчешће уписе у трговачке регистре, телефонске именике, судске
регистре (пресуде) и сл.
2.1. Начело узајамности

Регистри кредита постоје већ више од два века и познат је статут једног енглеског
регистра из 1801. године који већ наглашава принцип узајамности, тј. да само они
који дају податке имају право добијати информације. Исто тако наводи етичке
стандарде који се морају поштовати да би сви корисници регистра могли у пуној
мери искористити предности које пружа његово постојање.
Начело узајамности вреди данас у свим земљама које имају регистре и то на свим
нивоима корисника, јер могуће је имати кориснике који имају приступ само
негативним информацијама.
2.2. Регистар не доноси одлуке

Важно је нагласити да Регистар не доноси одлуке о кредитима, тј. не одређује
"бонитет" неког потенцијалног дужника, већ само даје објективне информације о
претходном извршавању његових кредитних обвеза. Банка корисник ће укључити те
информације у своју нормалну процедуру одобравања кредитних захтева и зависно о
кредитном производу, информације добијене од Регистра имаће већу или мању
тежину при доношењу одлуке.
Поседовање таквих информација омогућава свим даваоцима услуга смањење ризика

кредита, јер ће спречити доделу кредита делу клијената за које се бонитет не би
могао добро проценити, но исто тако они даваоци који боље могу бирати своје
дужнике, ће задржати предност и даље имати релативно боље резултате.
2.3. Предности Регистра

Предности које доноси Регистар односе се на све актере финансијског тржишта: на
потрошаче, на све финансијске институције које им дају кредитне повластице, као и
на институције које обављају надзор над финансијским пословањем.
Највеће предности су за потрошаче којима је у интересу да их њихов финансијски

партнер "боље" познаје. На тај начин, разумно користећи кредитне повластице могу
боље и више купити, истовремено постижући повољније услове кредитирања.
За оне потрошаче који можда не могу добро сами оценити своје обвезе по
кредитима, захваљујући информацијама које Регистар има, банка, не одобривши
кредитни захтев, спречава презадуженост потрошача, и на тај начин их чува од
неугодних ситуација у које би их довело неподмиривање обвеза.
Страна 6
У земљама у којима нема кредитног регистра, лоше одлуке банака и њихови губици
морају се надокнадити на целом тржишту, што неминовно повећава кредитни ризик,
а самим тим и трошкове давања и одржавања кредита, тако да "добри" дужници
уствари плаћају за "лоше". Елиминацијом потенцијалних "лоших", осталима се може
понудити мања каматна стопа, и тако појефтинити кредите, па их отворити ширем
кругу потрошача.
Као заштита потрошача, у неким земљама постоје комисије које покушавају решити
проблем презадужености потрошача (кад они више не успевају отплаћивати своје
обавезе), пре могуће судске интервенције. Те комисије могу установити одговорност
финансијске институције која је агресивном комерцијалном политиком заправо
натерала потрошача да купи неку робу на кредит који није имао шансе уредно
отплаћивати. У таквим случајевима, комисија може потпуно ослободити потрошача
враћања кредита, а за остале може продужити рок отплате, смањити каматну стопу и
на сваки други начин покушати да не дође до крајњег (судског) решења код којег
заправо сви губе. Постојање регистра тада омогућује прецизно утврђивање
одговорности и може одредити редослед наплате код стечаја и принуде. За
кориснике Регистра, директна предност је да информације које он дистрибуира
омогућују бољу контролу кредитног ризика.
С потпуном "кредитном историјом" потрошача, лакше је оценити његов бонитет и

донети правилну одлуку. Врло брзо, то се преводи у мање губитке по кредитима,
што смањује средства која се морају за то резервисати. Истовремено, боља и
ефикаснија селекција допушта повећање понуде. Бољим познавањем потрошача,
банке и остале институције могу развити однос с њима, прецизније усмерити
понуду, понудити конкурентније услове и на тај начин повећати продају својих
производа.
Под ефикаснијом селекцијом подразумева се и бржа процедура одобравања захтева,

као и смањење тражења гаранција, јемаца и осталих услова за оне који су "кредитно
способни".
За државне установе које надзиру финансијско тржиште, лакше је оценити (и

класификовати) сумњива потраживања банака, ако се зна да су оне биле обвезне
набавити кредитни извештај, пре одобравања сваког кредита. На тај начин је лакше
поставити питање одговорности за доделу лоших кредита који могу довести и до
проблема ликвидности појединих институција.
Статистички подаци и анализе које Регистар може синтетизовати из своје банке

података, врло су корисни показатељи кретања у кредитној индустрији, а и на ширем
плану, о продаји потрошачких добара на кредит, задужености предузећа и
домаћинстава и другим економским показатељима.
Као додатна предност у стабилном систему, може се претпоставити да олакшање

приступа средствима (тј. повећање кредита и раст кредитне индустрије), повећава
продају и инвестиције, што опет значи и већу производњу и уопште позитивно
кретање економије земље.
Страна 7
2.4. Позитивни или негативни Регистар

Основно питање при дефинисању модела Регистра јестe да ли он садржи само
информације о "неуредним" плаћањима (тзв. негативне информације или "црна
листа") или има и потпуне информације о свим одобреним кредитним повластицама
(тзв. позитивне информације).
Гледајући на искуства у земљама стабилних финансијских система, може се рећи да

све више превладава модел "пуног" кредитног регистра са свим подацима
(позитивним и негативним). То поготово вреди у земљама у транзицији које су тек
последњих година кренуле у развој регистра (Пољска, Чешка, Словенија, Словачка).
Основни аргументи за укључивање позитивних (тј. свих кредитних позиција)

информација су:
- превенција "презадуживања" - потпуном сликом задужености подносиоца

захтева није могуће "заборавити" остале обвезе, а то се може догодити и уз
"помоћ" посредника у добиjању кредита, који има финансијски интерес у
остваривању кредита,
- омогућава повремену контролу отворених рачуна, не само код одобравања

захтева - на тај начин банка може правовремено интервенисати и истовремено
лакше проценити сумњива потраживања,
- ажурност регистра - само негативна листа у старту касни барем 3 месеца 6, а

кад се неко на њој нађе, штета је већ учињена, а у међувремену је још
повериоца могло бити оштећено, јер нису имали потпуну информацију.
Одговорност банке је већа, јер не може рећи да није знала за остале обвезе, а
то може олакшати суду да одреди редослед наплате и/или поступак
принудног плаћања,
- банкама је једноставнији поступак "пријаве" - нема потребе за информатичку

(или субјективну) претрагу рачуна за "пријаву" негативној листи, шаљу се све
позиције, а исто тако нема проблема с усуглашавањем критеријума за
"пријаву" (износ, кашњење, тип кредита).
Аргументи за само негативну ("црну") листу:
- мања инвестиција и трошкови,
- једноставнија употреба, уместо анализирања информација, употребљава се

као листа за искључење ("нокаут листа") - ко се нађе на њој бива одбијен,
- опасност употребе позитивних информација за нелојалну конкуренцију, но ту

је потребно нагласити да се из кредитног извештаја не може видети ко је
повереник, него само врста и износ кредитне обвезе (најчешће се не
пријављује ни износ, већ само статус – уредан).
6
Под "доцњом" ("неуредношћу") плаћања, код кредитних регистара у региону сматра се кашњење
измирења обавеза од најмање 3 месеца
Страна 8
2.5. Производи Регистра

Основни производ је кредитни извештај, тј. преглед свих досадашњих извршавања
кредитних обвеза потрошача.
Извештај има идентификацијски део, евентуална упозорења, сажетак свих

информација и након тога детаљни попис свих "кредитних линија", од најсвежије до
крајњег рока трајања држања информација (нпр. 3 година по закључењу кредита).
Упозорења су оно што је потребно одмах нагласити тако да корисник то прво види и
случајно не превиди гледајући детаљни извештај.
Као опција корисницима се може понудити само сажетак кредитног извештаја у

случају да он испуњава одређене услове. Нпр. за потрошачке кредите у мањем
износу, нека банка не жели видети пуни извештај све док нема никаквог упозорења
или кашњења плаћања дужег од 60 дана.
Тада банка може укључити само сажетак у свој систем за аутоматску обраду
кредитних захтева, бодовати га (ако користи систем за бодовање - "Scoring") и
донети одлуку брже.
Могуће је и развити статистичке бодовне таблице базиране искључиво на

информацијама у поседу Регистра (тзв. "Bureau score").
У том случају се бодови једноставно преводе у вероватноћу лошег плаћања и додају

редовном поступку одобравања кредита. У САД нпр. неке банке уопште не гледају
потпуни извештај ако потрошач има више бодова од неког прага, а ако има мање
онда га анализирају да виде зашто је тај потрошач ризичнији него њима прихватљив
праг ризика.
Бодовне таблице су осим тога врло корисне кад не постоји шире искуство у
интерпретацији кредитних извештаја, јер је тешко проценити да ако неки потрошач
већ има неколико кредита у току, неколико отплаћених и две картице, да ли је он
толико кредитно способан да му се може одобрити и нови захтев, или је он већ
толико задужен да ће га нови кредит гурнути преко ивице у презадуженост.
Додатна корист од Регистра искристалисала се завршетком усаглашавања базелског

споразума, тзв. Basel II. У њему је предвиђено да банка мора проценити ризик свих
својих портфеља и израчунати вероватноћу отписа ("Probability of Default" - PD) i
губитак у случају отписа ("Loss Given Default" - LGD).
Анализирајући податке који се налазе у Регистру нађена је јака корелација између

дистрибуције бодова (скора) Регистра и процене ових варијабли које тражи Basel II.
Ако би регулатор одобрио коришћење таквог скора за обрачун ризика, све банке би
могле врло једноставно решити проблем процене PD и LGD у оквиру обрачуна
адекватности капитала.
2.6. Заштита потрошача
Страна 9
Информације о потрошачима сматрају се приватнима, те морају бити тачне и

заштићене од неовлашћеног приступа. Основно је право исправљања погрешних
информација и у томе је потребно осигурати пуну транспарентност. Једно од
могућих решења је да се у случају одбијања кредитног захтева, на захтев потрошача
мора дати као један од разлога и његов "лош" кредитни извештај. Тада он има право
да добије на увид копију свог извештаја и да затражи исправку, ако оцени да је нека
информација погрешна.
У том циљу треба успоставити јасну процедуру приликом захтева за проверу и/или
исправак информације.
У неким земљама, сваки потрошач може једном годишње бесплатно затражити свој
властити кредитни извештај у сврху провере, а ако га жели чешће од тога, тада плаћа
тржишну цену и добије га кад год жели.
Важно је информисање потрошача тако да они немају страх од Регистра, него га

прихватају као институцију потребну за ефикасно финансијско пословање једне
земље, и схватају да ће им он у крајњој линији олакшати приступ кредитима.
Међутим, сам појам некаквог "регистра" у којем се "пописују особе" често има
негативну конотацију и изазива бојазан поготово код појединаца.
Страна 10
3. Кредитни бирои (регистри) земаља јаке економије
Кредитни биро (Credit Bureau) или Агенција за извештавање о потрошачима

(Consumer Reporting Agency) у Сједињеним Америчким Државама, Агенција за
кредитно извештавање (Credit Reference Agency) у Великој Британија, Schufa
(Schutzgemeinschaft fur Allgemeine Kreditsicherung - Опште Удружење за заштиту
кредита)... су компаније које прикупљају информације из различитих извора и
пружају информације о потрошачким кредитима индивидуалних потрошача за
различите намене. То је организација која пружа информације о задуживању
појединаца и њиховом понашању у условима кредитне задужености. Такве кредитне
институције смањују утицај асиметричних информације између дужника и
кредитора, и ублажавају проблеме негативне селекције и кредитног ризика.
3.1. САД
У САД, кредитни бирои прикупљају и синтетизују личне информације, финансијске

податке, као и алтернативне податке о појединцима из различитих извора података
са којима клијенти имају пословни однос. Извор података су обично повериоци,
зајмодавци, комунална предузећа, агенције за прикупљање дуга и судови (тј. јавне
евиденције). Подаци добијени од пословних организација као и прикупљених од
стране бироа су затим груписани у базама података Кредитних бироа. Резултат су
информације доступне на захтев корисника података Кредитног бироа за потребе
процене кредитног ризика, израде кредитног скоринга, или за друге сврхе, као што
су разматрање запошљавања или давање лизинга за стан. Имајући у виду велики број
потрошачких кредита, тежи се да обрада информација буде аутоматизована. Да би
поједноставили аналитички процес за своје клијенте, различити Кредитни бирои
примењују различите математичке алгоритме да се обезбеди резултат који корисник
може користити за бржу процену кредитне способности и финансијског понашања
клијента. Већина потрошача преиспитују своје кредитне извештаје најмање једном
годишње како би се осигурали да су извештаји тачни.
Комерцијални кредитни бирои такође постоје и њихови извештаји се могу користити

за процену вероватноће плаћања повериоцима. Примери комерцијалних кредитних
регистара су Nacional Association of Credit Management, TransUnion, Equifax ...
Kључни елемент потрошачке заштите од неисправних извештаја Кредитног бироа, у

Сједињеним Државама, су општа правила на савезном нивоу и смернице које
регулишу Извештавање кредитног бироа. Два тела влада деле одговорност за надзор
кредитних бироа и оних који им достављају податке. Савезна трговинска комисија
има надзор над бироима потрошачких кредита. Канцеларија контролора, регулише и
надзире све националне банке у вези са подацима које достављају кредитним
бироима.
Већина информација о потрошачким кредитима се сакупљају и чувају у четири

националне агенције за кредитни извештавање: Experian, Equifax, TransUnion и
Страна 11
Innovis. Ове организације су невладине профитне фирме. Иако су конкуренти, они су

формирали организацију за контролу финансијских података потрoшача, да би
успоставили стандарде извештавања. Потрошачи имају право на бесплатан годишњи
извештај кредитног регистра из сваке од три агенције. Потрошачи могу да на сајту
www.annualcreditreport.com, које одржавају три компаније, добију бесплатaн
извештај.
Постоје десетине других сличних организација за прикупљање информација и

извештавање које анализирају и продају информације о потрошачима за друге сврхе.
PRBC (Payment Reporting Builds Credit, Inc.) је национални алтернативни Kредитни

биро. Регистрован у марту 2002. омогућава потрошачима да сами опишу и изграде
позитиван кредитни извештај о уредности исплате (као што су кирија, комуналије,
кабловска телевизија, телефон...) који се не пријављују аутоматски на три
традиционална Кредитна бироа.
3.2. Велика Британија
У Великој Британији, најважније кредитне агенције за извештавање су Experian,

Equifax, CallCredit, који блиско сарађују са својим партнером, америчком
организацијом TransUnion.
Већина банака и других кредитних давалаца услуга су претплатници једне или више
ових организација да би се обезбедио ефикасност и квалитет рада приликом давања
позајмице. Ово укључује компаније које продају робу или услуге на кредит, као што
су издаваоци кредитних картица, комунална предузећа и издаваоци картица
продавница. Од кредитних агенција се очекује да пруже релевантне податке за
одржавање ликвидности организација које користе њихове услуге.
Кредитне агенције обавезује Закон о заштити података 1998, који захтева да подаци
који се односе на препознатљиве појединце морају бити тачне, релевантне, ажурно
одржаване. Појединци имају законско право на приступ подацима. Закон изричито
даје потрошачима право да тражe копију свог кредитног досијеа, поштом, за
одређену накнаду. У Великој Британији кредитне извештајне агенције такође
омогућавају корисницима да приступе својим кредитним извештајима on-line,
обично дајући бесплатан приступ у пробном периоду, након чега се приступ
наплаћује. Компанија CallCredit је јуна 2011. увелa услугу под називом Noddle која
обезбеђује сталaн слободан приступ CallCredit извештају. Активности кредитних
агенција регулисане су правним актима државе о потрошачким кредитима из 1974.
године.
3.3. Немачка
Успешна прича Schufa7 почела је 1927. у Берлину. Новоформирана компанија,

Berliner Stadtische Elektrizitats - Atiengesellschaft (BEVAG) (Општинска електро-
привреда Берлина), генерише и дистрибуира електричну енергију за приватну
потрошњу, и продаје грађанима Берлина електричне уређаје на отплату. Рате су
прикупљане од стране читалаца струјомера.
7
http://www.schufa.de/en/en/unternehmen/unternehmenstartseite.jsp
Страна 12
Они који су платили рачуне за струју на време, а такође и рате за куповину

електричних апарата од БЕВАГ-а доспевали су на позитивну листу редовних
платиша. Дакле, пре закључења уговора, одељење продаје је имало јасне
информације о платном понашању потенцијалног купца. Идеја се показала
успешном, а као резултат тога Schufa (Schutzgemeinschaft fur Allgemeine
Kreditsicherung - Опште Удружење за заштиту кредита) је основан као независан
ентитет у Берлину 1927.
Само две године након лансирања, Schufa у свом регистру има 1,5 милиона записа.
Убрзо се пословна идеја шири оснивањем Schufa у Дортмунду 1930. године. Током
наредних година, 13 Schufa компанија је покренуто у осталим градовима Немачке.
Три године касније Schufa је имао рекордан број података кредитних купаца за више
од 3.000 малопродајних објеката у Берлину.
1952. године је 13 Schufa компанија и њихове 34 експозитуре покренуло Bundes

Schufa eV (Савезна Schufa). Већ 1954. године, издато је 2,2 милиона кредитних
извештаја. Током периода, убрзани раст потрошачких кредита довео је до растуће
потребе за систематском обрадом кредитне способности чланова, а у 1965. години
број кредитних извештаја нарастао је на десет милиона
Увођењем рачунара и ИТ система у 1970, Schufa је пребацио своје индексне картице

купаца на датотеке електронске обраде података. Закон о заштити података ступио је
на снагу 1978.
Године 2000. Schufa је реструктурирана у Schufa Holding Ag која потиче од спајања

регионалних компанија и Bundes-Schufa eV. Нови корпоративнa структура je
успоставила сервис оријентисан ка клијенту и увела широк спектар производа у
области управљања информацијама, одлука менаџмента, услуга и решења.
Успех ових иновираних производа потврдио је снагу Schufa као динамичног,

клијенту оријентисаном, предузећу окренутом будућности. Schufa Кредитни Компас
лансиран је да промовише широки друштвени дијалог о питању приватног дуга. У
међувремену, пословни објекти, као што су Schufa BusinessLine фокусирају се на
потребе специфичних циљних група. Сајт www.MeineSchufa.de је направио Schufa
још транспарентнијим за потрошаче.
Основна делатност Schufa je пружање кредитних релевантних информација.

Клијенти укључују 7.000 банака, штедионица, трговинских предузећа и других грана
индустрије. Извештаји Schufa су основа за безбедно кредитирање, док потрошачима
обезбеђују задуживање по повољним условима.
Schufa база података тренутно садржи 514 милиона записа о 66,2 милиона људи. За
више од 90 одсто људи база садржи искључиво позитивне информације. Ово указује
да се ради о особи која је економски активна и понаша се одговорно.
Насупрот томе, негативне информације као што су доцње, заостала потраживања,

постојање бројних опомена, дају индикације неодговорног финансијског понашања.
Поред основних података као што су имена, датум рођења и адреса, детаљнији
Страна 13
подаци обухватају текуће рачуне, кредитне картице, услуге мобилне телефоније,

лизинг уговоре, кредите... Информације стања рачуна, дохоци и капиталне
инвестиције нису приказане у регистру.
3.4. Италија
Кредитни регистри пружају информације о кредитном рејтингу клијената који

користе кредит. Постоје јавни и приватни регистри.
Кредитни регистар Банке Италије8 основан 1962. године, послује од 1964,

представља информациони систем задужености клијената банака и финансијских
институција под надзором Банке Италије. Њен циљ је да помогне банкарском
систему у управљању кредитним политикама и контроли кредитног ризика, чиме се
побољшава квалитет активе посредника који су укључени, повећава стабилност
банкарског система и олакшава приступ кредитима корисницима на основу кредитне
способности. Ту је двосмерна размена информација између банака и регистра. Банке
прикупљају и достављају детаље о кредитним стањима својих купаца, док Централна
банка пружа информације о стању дуга сваког дужника у банкарском систему као
целини.
Информације које даје Централни регистар не представљају стварно стање

изложености дугу појединаца. Неке врсте финансијских посредника, у ствари,
искључени су из извештавања Централног регистра, причему је минимални износ
који се мора пријавити (30.000 евра).
Подаци су поверљиви. Ко жели да зна своје стање у Централном регистру кредита

може затражити извештај у филијалама Банке Италије. За исправљање грешака у
извештајима, кандидат мора пријавити директног посредника. Извештаји које
обезбеђује Централни регистар кредита садржи податке и позицију субјекта у
финансијском систему, као и стања лица повезаних са њим. Банка такође издаје
статистичке извештаје.
Приватни Кредитни регистри покривају само информације о кредитним подацима за

кредите мање од € 31,246. Пре ступања на снагу Кодекса понашања за системе
кредитних информација (2005), приватни Кредитни регистри су задржавали имена
"лоших обвезника" (тј. оних који касне у исплатама чак неколико дана) више од 5
година. Данас, максималне време чувања података износи 3 године.
Међу најпознатијим приватним Кредитним регистрима Италији су:
- CRIF SpA;
- CTC (Credit Konzorcium);
- Experian SpA;
- Cerved SpA;
- Infocamare ScpA.
8
http://www.bancaditalia.it/statistiche/racc_datser/intermediari/centrarisk
Страна 14
Специјализован за системе кредитних информација, пословне информације и

подршку одлучивању, ЦРИФ9 нуди подршку банкама, финансијским институ-
цијама, осигуравајућим друштвима, комуналналним предузећим и квалификовану
подршку за управљање ризиком, у свакој фази, од планирања стратегија развоја
набавке, до управљања портфолиом и регистром неплаћених дугова.
ЦРИФ интегрише информационе системе високог квалитета, напредне системе

подршке корисницима, специјализоване технологије, софтвера и консултантских
услуга. Са иновацијама на бази сталног развоја, ЦРИФ решења омогућавају
предвиђање трендова на тржишту, побољшање пословних перформанси, смањење
ризика трговинских кредита...
Развој ЦРИФ је вођен визијом о глобалном приступу. Основан у Болоњи 1988, има
међународно присуство и послује на четири континента (Европа, Америка, Африка и
Азија).
Данас ЦРИФ није само италијанска лидер у решењима за подршку, испоруку и

управљање кредитима, захваљујући искуству на високо конкурентним тржиштима,
континенталној Европи је најзначајнији области кредитних регистара. Данас, више
од 2.400 банака и финансијских компанија у свету, користили ЦРИФ услуге.
ЦРИФ такође пружа грађанима своје знање и своје информационе ресурсе са

специјално дизајнираним сервисима, као помоћ у доношењу одлука на кредитном
тржишту.
ЦРИФ је независна компанија, чији је капитал, и до 90%, у власништву, оснивача.

Акционар су такође три банке на међународном плану, као што су BNL-BNP Paribas,
Deutsche Bank и Banco Popular.
9
http://www.crif.it
Страна 15
4. Кредитни бирои (регистри) земаља у региону
4.1. Словенија
Кредитни биро у Словенији основан је 1 јануара 2008. године. У почетку је његов

развој и управљање вршило Удружење банака Словеније у оквиру Пројекта
СИСБОН. Због повећања обима, промене у законодавству и сложености управљања
информација банке су у 2011. години , одлучиле да оснује самостално предузеће које
ће управљати словеначком базом података задужености појединаца. Тако је основан,
15.12.2011, "Кредитног бироа СИСБОН доо".10 Власници су чланице Удружења
банака Словеније.
СИСБОН је електронски систем размене информација о бонитету клијената -

физичких лица. Успостављен је с намером управљања кредитним ризиком банака и
других кредитних посредника, да се осигура одговорно кредитирање и спречавање
презадужености појединаца и може се користити само за ту сврху. У СИСБОН се
прикупљају и обрађују подаци који се односе на задужења појединаца и њихове
тачности у испуњавању уговорних обавеза. Ови подаци само дају информације о
кредитној способности и кредитном рејтингу.
Кредитни биро д.о.о. СИСБОН заједно са организацијама са којима има уговор

управља и обезбеђује правилно и несметано функционисање система СИСБОН,
обезбеђује рад хардвера и софтвера, као и физичко и електронско обезбеђење. Банке,
штедионице и друга правна лица пружају информације корисницима система и
достављају личне података својих корисника, СИСБОН-у.
Подаци о неуредности корисника – физичких лица чувају се 4 године.
Кредитни биро на словеначком тлу постојаo je од 1922 до 1930. Од пројекта до

реализације новог Крединтог бироа протекло је 14 година. (1994-2008).
Електронски приступ корисницима омогућен је преко https://moj.sisbon.si
4.2. Хрватска
Активности за успоставу кредитног регистра започете су у јесен 2003. године. 11 У

току 2004. године двадесет хрватских банака потписало је Друштвени уговор о
оснивању Хрватског регистра обвеза по кредитима (HROK). По добиjању
сaгласности Хрватске народне банке у јануару 2005. године регистрован је HROK
д.о.о., предузеће за пословне услуге. У лето 2006. године банке су започеле са
слањем података у базу Регистра. Од маја 2007. године почињу се користити HROK-
ови кредитни извештaји у сврху одобравања нових кредита.
10
www.sisbon.si
11
Саопштење са седнице Извршног одбора Хрватске удруге банака о оснивању Хрватског регистра
обвеза по кредитима (HROK), 29.01.2004. године.
Страна 16
У исто време један од водећих кредитних регистара у Еуропи, талијански CRIF,

склопио је споразум с највећим светским регистром, америчким TransUnion-ом о
дистрибуцији и прилагођавању њиховог решења кредитног регистра, које је већ
имплементирано у петнаестак земаља. Будући да је CRIF био и предвиђени партнер
за HROK, у заједници с Финансијском агенцијом FINA (која je већ имала сав
потребан хардвер, мрежу и инфраструктуру) као локалним партнером и банкама
чланицама HUB-а прихваћено је решење "пуног" регистра.
HROK d.o.o. је компанија коју је основало 20 банака у Републици Хрватској са

сврхом обављања делатности потпуног кредитног регистра. Потпуни кредитни
регистар је систем за прикупљање, обраду и размену информација о свим кредитним
обвезама клијената и уредности њиховог подмиривања. У регистру се обрађују
подаци о свим кредитним задужењима клијената банака и стамбених штедионица,
било да се ради о подацима о уредном отплаћивању кредита, било неуредном.
У процедуре коришћења HROK-а од стране корисника уврштена су строга правила.

Основно правило је да се корисник подацима из Регистра може користити само онда
када за то има писану сагласност клијента. Сам клијент, пре него што му се уопште
понуди могућност да потпише сагласност, мора путем информативног материјала о
Регистру бити упознат с функцијом и улогом Регистра, као и са сврхом коришћења
његових личних и финансијских података.
У Регистру се, уз финансијске податке о новчаним задужењима, налазе и лични

подаци клијената потребни за идентификацију и комуникацију (нпр. име и презиме,
матични број, адреса становања, број телефона).
Основно правило је да у HROK-ову базу могу ући само информације о новчаном

задужењу, а никако информације о штедним рачунима.
Корисници ХРОК-а за сада могу бити банке, стамбене штедионице, друштва из

групације лизинг друштава, као и друштава картичног и потрошачко-кредитног
пословања. Кредитно извештај садржи податке о затраженим и одобреним новчаним
обвезама, редовности отплате, инструментима осигурања и остало везано уз
кредитни однос. Како је институт јемца један од инструмената осигурања новчане
обвезе, тај податак се налази у кредитном извештају HROK-а. Исто важи и за
садужништво.
4.3. Босна и Херцеговина
ЛРЦ Кредитни биро12 постоји од 2000. године, а његове чланице су банке, лизинг
компаније, осигуравајућа друштва, микрокредитне организације, комунална
предузећа и друга правна лица која пружају своје услуге или продају робу уз
одгођено плаћање. Ту су и удружења и асоцијације послодаваца, стране привредне
коморе и привредни сектори амбасада у БиХ, који унапређењем система размене
информација пружају привредницима из својих матичних земаља бољи увид у
пословање неког њиховог будућег пословног партнера са територије БиХ.
12
http://lrcbh.com/loc/
Страна 17
У бази ЛРЦ-а тренутно се налази преко четири милиона података о уредности у

плаћању како физичких тако и правних лица, а са сваком новом чланицом тај број се
повећава. Проверама будућих корисника добија се увид у њихове платежне навике,
кредитне оптерећености, као и уредности у плаћању уговорених обавеза.
"У време успоставе Кредитног бироа ЛРЦ, један од проблема је био недефинисано
тржиште БиХ. Наиме, одређени број банака са лошим кредитним рејтингом је
покушавао остати ван система размене информација, верујући да недостављањем
података о свом "лошем" дужнику даје њему могућност да добије кредит код неке
друге банке, а, опет, погрешно верујући да ће од тог износа наплатити своја
потраживања"13.
Велики проблем, представљао је и постојање бројних банака, од којих је, могао

остати на тржишту само одређен број. Неке од тих банака су биле у потпуности
обезвређене, приватизација у банкарском сектору је била у току. Одређене банке,
управо имајући сазнања о своме пословању, плашиле су се размене информација. По
правилу, постајали су највећи противници успоставе Кредитног бироа.
Стварање Кредитног бироа пратили су специфични проблеми. Од комплексне

структуре БиХ са два ентитета, Дистриктом Брчко, са 10 кантона и влада, до
двоструких система пореске управе, пензионих фондова и томе слично. Тада су
постојале, као и данас, две агенције за банкарство. Банкама са седиштем у једном
ентитету било је онемогућено отварање пословних јединица у другом ентитету.
ЛРЦ је стога успоставио два одвојена, али кореспондентна система, у Бања Луци и
Сарајеву. Потребно је било синхронизовати регулативе банкарских регулаторних
тела, а банкама у Републици Српској, успоставити независне системе прикупљања и
обраде информација
Кредитни биро је успоставио систем скоринга. Фактори који утичу на креирање

кредитног скоринга су историја уредности плаћања, износи дуговања, трајање
кредитне историје, нови кредити, врсте кредита које се користе (кредитне картице,
хипотекарни кредит).
4.4. Црна Гора
Регулаторни кредитни регистар, основан је 2005. године за потребе Централне банке

Црне Горе. Од 15. јануара 2007. године доступан је и пословним банкама, што је
омогућило прецизнију процену и праћење кредитног ризика.
Одлуком14 Централне банке Црне Горе, успоставља се 25.06.2011. године Регистар

кредитних задужења појединих лица према банкама, финансијским институцијама и
Инвестиционо-развојном фонду Црне Горе (Кредитни регистар) који води
Централна банка Црне Горе и утврђују се врсте кредитних задужења, подаци и
информације које се достављају за вођење Кредитног регистра, начин и рокови за
достављање тих података и информација и услови и начин њиховог коришћења.
13
Како успоставити финансијску дисциплину у БиХ, Часопис Банке у БиХ, стр. 44-45, новембар
/студени 2005.
14
Одлука о кредитном регистру, Савет Централне банке Црне Горе, од 26.05.2011. год.
Страна 18
Банке, финансијске институције, Инвестиционо-развојни фонд Црне Горе,

микрокредитне финансијске институције, кредитне уније и лица која се баве
кредитно-гарантним пословима, дужни су да достављају Централној банци податке и
информације о кредитним задужењима појединих лица.
Кредитно-гарантне институције су одговорне за тачност података и информација

које достављају Централној банци за уношење у Кредитни регистар и за ажурност
њихове доставе.
Податке из Кредитног регистра могу користити:
- кредитно-гарантне институције, под условом да прибаве писану сагласност

свог клијента да могу приступити подацима из Кредитног регистра који се
односе на тог клијента,
- лица о чијим се кредитним задужењима воде подаци у Кредитном регистру, и
- лица која су јемци/жиранти по кредитним задужењима.
Почевши од 1. новембра 2011. године Кредитни регистар 15 ЦБЦГ у својој понуди

има и кредитне извештаје за грађане и пословне субјекте са територије Црне Горе,
који садрже податке о текућим и потенцијалним задужењима грађана и пословних
субјеката који се воде у Кредитном регистру ЦБЦГ.
Грађани извештаје могу преузети у филијалама Централне банке. Електронско

преузимање извештаја за грађане још није омогућено.
4.5. Македонија
Македонски Кредитни биро (Македонско Кредитно биро)16 је први приватни

Кредитни биро у земљи. Основан је 24.12.2008 од стране клириншке куће
Међубанкарски клиринг системи ад Скопље.17 Његов рад и функцију одређују Закон
о Кредитном бироу.
Македонски Кредитни биро врши сакупљање и обраду података о обавезема

клијената с циљем да да обезбеди информације (извештаје) о дугу и редовности у
испуњавању обавеза правних и физичких лица. Македонском Кредитном бироу се
достављају подаци о лицима која се односе на позајмице, гаранције, акредитиве,
кредите, платне картице, финансијски лизинг, осигурање, обавезе за порезе,
телекомуникационе, енергетске, комуналне услуге, порези, таксе, доприноси, а
обавезе коришћења осталих услуга.
Подаци се достављају од стране чланова Кредитног бироа, који могу бити банке,
филијале страних банака, филијале банака држава чланица Европске уније, друштва
за осигурање, друштва финансијског лизинга, услужне фирме које раде са кредитним
картицама, Управа јавних прихода, Централни регистар Републичког фонда
15
http://www.cb-mn.org/index.php?mn1=kontrola_banaka&mn2=usluge_kreditnog_regulatornog_registra
16
http://www.mkb.mk/
17
http://kibs.com.mk
Страна 19
Пензијског и инвалидског осигурања Македоније, град Скопље и локалне

самоуправе, сервис комуналних услуга, услугa у енергетском и телекомуникационом
сктору и друге компаније које пружају услуге у погледу обавеза које произилазе за
правна и физичка лица.
Поред основне делатности пружања извештаја о задужености, МКБ пружа и следеће

услуге:
Регистар залога покретних ствари. Користи се приликом провере да ли је понуђени

предмет залоге (нпр. роба, возила, опрема), већ употребљен као залог за добијање
позајмице
Обавештења о плаћања. МКБ може послати писма, е-маил или телефоном позвати
клијенте финансијских институција, телекомуникационе компаније, других
комуналних предузећа, пореске власти и тако даље, који касне са подмиривањем
обавеза. Повериоци сматрају да када такву информацију шаље Кредитни биро, битно
се смањује период кашњења исплата.
Управљање ризиком. Коришћењем анализа и системом кредитног бодовања МКБ

помаже менаџерима ризика, финансијским менаџерима и менаџерима за кредитно
планирање. На тај начин се смањују кредитни ризици у њиховим портфолијима и
омогућава лакше одређивање одговарајуће цене њихових производи, за различите
клијенте. МКБ је једина институција која располаже са довољно података за
прављење релевантних статистичких истраживања.
Страна 20
5. Кредитни биро Удружења банака Србије
5.1. О Кредитном бироу
Развој Кредитног бироа УБС18 доноси корист свим учесницима на банкарском и

уопште финансијском тржишту. Клијенти банака, путем извештаја Кредитног бироа,
могу сада валоризовати своју уредност у извршавању обавеза а тиме и остварити
повољније услове код одобравања кредитних средстава. Банке, смањујући ризик
пласмана не оптерећују своје билансе ненаплативим и спорним потраживањима по
основу кредита што посебно има ефекта данас, у време светске економске и
финансијске кризе када је управо банкарски сектор стабилизатор укупних
економских прилика у Републици Србији.
5.2. Основне карактеристике
Основне карактеристике Кредитног бироа УБС19 су:
- Свеобухватност – означава да су у систему Кредитног бироа укључени

подаци свих банака, даваоца лизинга, свих фондова који одобравају кредите,
- Комплетност података за физичка и правна лица - путем Кредитног бироа

могуће је добити и позитивне и негативне податке за сва физичка лица,
правна лица и предузетнике као и за страна физичка и правна лица која имају
одобрен боравак у Републици Србији. Позитивни подаци подразумевају
износе кредита, лизинг уговора, друге финансијске обавезе, док под
негативним подацим подразумевамо податке о висини неуредности у
извршавању обавеза, време трајања доцње и слично. Такође, обухваћени су
подаци о стварним као и о потенцијалним обавезама као и о уредности
односно неуредности у измиривању обавеза,
- Тачност, подаци се укључују директно од самих поверилаца а не од

посредника. Само они субјекти који достављају податке имају могућност,
право и обавезу да те податке мењају. Кредитни биро је, на основу
досадашњих искустава и анализа, показао висок ниво тачности података па је
проценат уложених рекламација у односу на укупан број генерисаних
Извештаја (за све врсте корисника) само 0,32%, што представља одличан
резултат у поређењу са највећим светским кредитним бироима,
- Ажурност, подаци се електронским путем свакодневно ажурирају а време од

постављања упита у систем до продукције Извештаја и за правна и за физичка
лица траје у просеку око 1 секунде. Осим тога, захваљујући ИТ решењу
обезбеђен је дневни мониторинг, што чини у овом делу пројекат Кредитног
бироа јединственим у свету,
18
Удружење банака Србије, Кредитни биро 2012, брошура, стр. 3-5, 2013. год.
19
http://www.ubs-asb.com/Default.aspx?tabid=491
Страна 21
- Поверљивост, за преузимање Извештаја од Кредитног бироа неопходна је

сагласност физичког лица20 односно законског заступника правног лица.21
Извештај може да преузме само лице које је за то овлашћено од стране банке
при чему се евидентира сваки приступ овлашћеног лица Кредитном бироу као
и за које је лице он преузео Извештај. Сва комуникација банке са Кредитним
бироом је дигитално потписана уз примењене најсавременије системе
заштите базе и трансфера података,
- Национална покривеност, Извештаје путем Кредитног бироа могуће је добити

на више од 1.700 шалтера банака у Републици Србији
Добијене информације посредством Кредитног бироа могу се користити само за

потребе процене ризика од стране банке или друге финансијске организације
односно искључена је могућност употребе ових поверљивих података у друге, на
пример маркетиншке сврхе.
Кредитни биро – остварени ефекти:22
Обезбеђени услови за смањење каматних стопа због смањења

ризика
Сређене и међусобномусклађене базе података код банака и

других пружалаца услуга
Подршка стабилности банкарског сектора
Повећана финансијска дисциплина
Време и трошкови обраде захтева за кредит знатно смањени
20
Прилог 1: Сагласност за прибављање извештајаод Кредитног бироа.
21
Прилог 7: Захтев Кредитном бироу за издавање извештаја.
22
Према: Удружење банака Србије, Кредитни биро 2012, брошура, стр. 11, 2013. год.
Страна 22
Спречена презадуженост грађана и предузетника
Омогућено је банкама и другим корисницима увођење нових

прозвода (лаки кеш).
Народној банци и државним органима на располагању су

поуздани и ажурни подаци о задужености привреде и грађана.
Слика 1: Кредитни биро УБС – остварени ефекти
Веома је важно истаћи да се у приватним просторима чланица, у које оне достављају

своје податке, не води евиденција о приходима нити се има увид у стање на
рачунима грађана. То истовремено значи да Кредитни биро не доноси одлуку о
одобрењу кредита, већ се његова улога исцрпљује на омогућавању да се добије
потпун, комплетан и свеобухватан извештај, на основу кога ће банке у комбинацији
са применом одговарајућих метода процене ризика донети одлуку у складу са својом
пословном политиком.
Кредитни биро послује и пружа своје услуге чланицама на бази сагласности, што
практично значи да повлачење извештаја захтева сагласност физичког лица 23 или
законског заступника када је у питању правно лице. Без сагласности није могуће
повући извештај Кредитног бироа а једном дата сагласност се, у складу са Законом о
заштити података о личности, може повући.
У збирној бази података24 која се може користити посредством Кредитног бироа

налазе се подаци за 5,238,000 различитих грађана и за 465,300 правних лица и
предузетника. Кредитни биро омогућава приступ позитивим и негативним подацима
за обе категорије корисника.
5.3. Кредитни обавештајни одсек
Већ 1924. године у Удружењу банака поникла је идеја о потреби оснивања једне
установе која би прикупљала такве податке и давала их новчаним заводима. Тада,
ова идеја није наишла на разумевање код званичних власти. Удружење банака,
међутим није одустало од свог пројекта те је 1928. године израдило Уредбу о
оснивању Обавештајног кредитног одсека која је наишла на неподељено одобравање
и поверење међу свим новчаним установама.
Велика је тешкоћа била за новчане заводе, што и поред добијених информација о

својим дужницима или онима који су кредит тражили, није било могуће сазнати све
23
Прилог 5: Захтев за повлачење сагласности
24
Подаци за 2010. годину.
Страна 23
непосредне или посредне обавезе тих лица, како би се према томе равнали у погледу
висине кредита који би додељивали. Испреплетаност обавеза многих лица
међусобно може изазвати, а и изазивала је, пад свих њих и многих од њих, чим би
један обуставио своја плаћања, односно пао у стечај...
Отуда је у Удружењу банака и поникла идеја да се створи једна установа, која би

прикупљала те податке и давала их новчаним заводима. И на томе се питању
прилично времена радило, као што се зна из ранијих извештаја Удружења.
Када је састављен пројекат Уредбе, Удружење је сматрало за потребно да пошаље

обавештење свим својим члановима и сазове Конференцију својих чланова, на којој
је та Уредба примљена са извесним незнатним допунама, што је све достављено
Народној банци. Народна банка је после тога утврдила дефинитивно текст Уредбе о
оснивању овог одсека, послала га Удружењу, а ово саопштило свима својим
члановима, позивајући их да дају свој писмени пристанак. Обавештајни кредитни
одсек почео је са радом 28.фебруара 1929. године.
После више од седам деценија, 2004. године, основана је слична институција под
називом Кредитни биро.
Илустрација број 1: Из прошлости - Од Аргуса до обавештајног кредитног

одсека
За информационе бирое, попут данашњег Кредитног бироа при Удружењу банака

Србије, у Краљевини Србији није се знало све до Првог светског рата, иако они у
свету нису били непознати. После Првог светског рата и код нас су се појавиле
установе са амбицијама да обављају информативну кредитну службу финансијском,
трговачком, индустријском и осталом пословном свету. Сада није познато како и на
који начин су долазили до потребних информација али је очигледно да су те
информације биле непотпуне и недовољно поуздане због чега је рад тих
информационих бироа произвео оштар приговор и протест удружења банака.
Када су се појавили ови кредитни информациони бирои имали су, као и свака
новина, да савладају огромне тешкоће и да са себе и свога пословања одстране разна
недолична сумњичења и непромишљене приговоре. Називана су на пример,
"шпијунским установама". "Али зар не ставља себе у положај таквога шпијуна сваки
банкар, трговац, индустријалац који с правом претходно тражи обавештења ономе
који му захтева кредит пре него што га да" - пита се писац повећег текста објављеног
у Привредном прегледу октобра 1924. године. Ово је, по свој прилици, био плаћен
рекламни простор једне од установа која је себе називала кредитним
информационим бироом.
Реч је о Аргусу који је јуна 1924. године, такође, у

Привредном прегледу објавио рекламу следеће
садржине: "Аргус је најбољи и најподеснији извор за
сва обавештења уопште, а нарочито за информације о
просперитету, бонитету и имовном стању новчанх
завода и трговачко-индустријских предузећа у
Краљевини СХС, тако и целом свету. Многобројне и
првокласне референције највеће су гаранције за брз,
Страна 24
тачан и савестан Аргусов рад." Аргус се налазио у тада новој велелепној згради
Академије наука у Кнез Михајловој 35.
Аргус је себе промовисао као београдски универзални информациони биро,

истакавши да је за сразмерно кратко време свога постојања и као једна новина, која
је имала да се бори са безброј тешкоћа и предрасуда, показала свој несумњив успех и
доказала сву целисходност и потребу свога опстанка.
За потпуније представљање свога рада Аргус је у истоименом тексту приложио и

мишљења бројних банкарских и трговачких институција са којима је био у пословној
вези ради пружања информација о кредитним способностима наших трговачких,
индустријских и других привредних предузећа. То су били: Југословенска банка,
Аграрна банка, Индустријска банка, Филијала Прашке кредитне банке, Славонска
банка, Босанска индустријална и трговачка банка, Средишња привредна и задужна
банка, Јадранска банка, Фабрика трикотаже Моравија, Мостер творница лака, АД за
искоришћавање сировина Обнова, Енглеско-југословенско трговачко АД Београд,
Српско-швајцарска банка, Даница АД за хемијске производе, Савска банка и
Дунавски кредитни завод.
Само месец дана касније, новембра 1924. године, а након критике рада
прокламованих информационих кредитних бироа, на седници Удружења банака
Никола Станаревић, члан Управног одбора је изнео мишљење да је потребно
образовати једно обавештајно одељење које би имало за дужност да даје
информације о кредитној способности како појединаца тако и банака и осталих
трговачких и индустријских предузећа. Сматрао је, као и други представници банака
и чланови Удружења банака, да би за овај посао најпозванија била Народна банка.
Свој став да би једино ова установа имала кредибилитет писмено су доставили
Народној банци. Одговора дуго није било али су представници Удружења у свом
науму били упорни и у више наврата подсећали Народну банку да је овакав
информациони биро преко потребан земљи. На крају је Народна банка прихватила
формирање Обавештајног Кредитног одсека уз свесрдну помоћ представника
Удружења банака и он је почео са радом у фебруару 1929. године.
Светлана Пантелић (Из монографије Удружења

банака Србије: "Заједничка кућа свих банака")
Извор: http://www.ubs-asb.com/Portals/0/Casopis/2006/9_10/UBS-Bankarstvo-9-10-
2006-Proslost.pdf
Илустрација број 2: Други о нама
- "Doing business Report 2010", према овом Извештају Светске банке који мери
напредак у реформама и услове пословања у 183 земље света, у категорији
приступа кредитним информацијама, кредитни биро Удружења банака Србије
добио је највишу оцену и заузео 4 место у свету.
- ММФ – "Кредитни биро у Србији је прича о успеху".
- OECD: У анализи о кредитним информацијама за десет земаља у окружењу,

једино је Кредитни биро Србије добио највишу оцену (5).
Страна 25
- Удружење банака централне и источне Европе - "по својим технолошким

решењима КБ УБС је најмање на нивоу највећих кредитних бироа у свету
(Shuffa, Crif)".
- Ерик Бланштет, директор Финдоместик банке - "Србија има две ствари боље
од запада: систем SMS за плаћање паркинга и Кредитни биро".
Izvor: http://www.ubs-asb.com/Default.aspx?tabid=575
5.4. Комплетна кредитна историја у извештају
Кредитни биро у Србији води позитивне као и негативне податке који се бришу из
базе података у року од три године, почев од дана измирења обавезе клијента према
банци, односно раскида уговора о коришћењу услуге. То значи да ако корисник има
кашњење у плаћању кредита дуже од 60 дана у континуитету, биће евидентиран као
неуредан платиша у наредне три године и неће бити у могућности да се поново
кредитно задужи у некој финансијској институцији.
Извештај Кредитног бироа захтева свака пословна банка при ступању у пословне
односе са новим клијентом и при одобравању било ког кредитног производа.
Могућност да добије податке из извештаја Кредитног бироа има пословна банка, али
само на основу потписане сагласности од стране клијента, и сам клијент. Клијент
свој извештај25 може захтевати преко пословне банке или у седишту Кредитног
бироа у Удружењу банака Србије.
У извештају Кредитног бироа26, који користе банке при пружању услуга клијентима,
налазе се сви подаци о коришћењу финансијских услуга лица и предузећа. Уколико
корисник има било коју врсту неизмирених обавеза према једној банци (минус по
текућем рачуну, неизмирене обавезе по кредитној картици, неотплаћен кредит и сл.),
друга банка у којој је поднео захтев за добијање финансијске услуге ће то видети у
овом извештају. У њему се налазе и подаци о броју отворених текућих рачуна, броју
платних картица које користите и сл.
Податке о грађанима банке достављају Кредитном бироу на основу споразума

потписаног са Удружењем банака Србије. Банке могу користити извештај Кредитног
бироа само уз писмену сагласност онога на кога се ти подаци односе. Подаци су
потпуно заштићени, третманом пословне тајне.
5.5. Кашњења у отплати и последице
У свету су овакве институције различито уређене и углавном имају третман

националних институција, слично као и код нас. Разлике међу кредитним бироима
различитих земаља су углавном везане за период у коме се евидентира кашњење
клијента у измирењу дуговања. Тако код појединих земаља кашњење од само 5 дана
може довести до тога да у евиденцији кредитног бироа клијенту буде приписана
неуредност у плаћању. Другу битну разлику представља време у коме неуредност у
25
Прилог 2: Захтев Кредитном бироу за издавање извештаја
26
Прилог 11: Контролни извештај Физичког лица, стр. 1, 2, Извор: Клијентска апликација Рај банка ад
у стечају, Београд
Страна 26
плаћању остаје евидентирана у извештају. У развијеним земљама попут Велике

Британије, Немачке, Француске, подаци о кашњењима у плаћању клијената се чувају
између 2 и 7 година, а у САД чак нема брисања података. То значи да кашњење у
измирењу обавеза које клијент направи са 20 година, остаје убележено у извештају
до краја његовог живота. У овим извештајима се често налази и много већи број
података него што је то код нас случај (измирење пореских обавеза, закуп
некретнина, рачуни за комуналне услуге, кабловске и интернет везе, телефон и сл.).
Разлике постоје и када су у питању одобравања кредитних задужења клијентима са

евидентираним кашњењима. Најчешће код земаља које су ригорозније по питању
дужине евидентирања неуредности у плаћању постоји релаксирана процедура
накнадног одобравања кредита. Тако, на пример клијенту се може одобрити кредит
иако има евидентирано кашњење, ако оно није било веће од 3 месечне рате.
Пракса наших банака је да не одобравају кредите клијентима код којих постоји

евидентирано кашњење у плаћању. То би значило да уколико клијент више од 60
дана касни са отплатом дуговања, наредних 36 месеци неће моћи кредитно да се
задужи. Међутим, ово није опште правило. Наиме, уколико је на извештају
евидентирана материјално безначајна неуредност у плаћању (најчешће до 1.000
динара), поједине пословне банке су спремне да уз додатну документацију изађу у
сусрет. Овде је најчешће реч о клијентима који су грешком доспели у доцњу, било
због уплата на погрешне рачуне или због мањих грешака у висини отплате. Ипак,
треба имати у виду да пословне банке имају дискреционо право да одлуче да ли ће у
оваквим случајевима одобрити ново кредитно задужење, те се не треба руководити
овом праксом као правилом у пословању са банкама.
5.6. Финансијска одговорност и грешке у извештајима
Чести су случајеви да клијенти појединих пословних банака имају проблема са

одобравањем кредитних задужења у другим финансијским институцијама због своје
финансијске неодговорности или грешака у извештајима. Кредитни дуг од само
неколико десетина или стотина динара, иако минималан и небитан за клијента,
остаје забележен у евиденцији кредитног бироа, уколико клијент дуже од 60 дана од
дана доспећа није исти измирио. Због таквог дуговања, пословне банке могу
ограничено одобравати или чак и не одобравати кредите потенцијалном клијенту.
Једини начин да се овакве ситуације избегну је потпуна финансијска одговорност
клијента, која подразумева проверу измирености својих обавеза према пословној
банци једном годишње.
Други чест проблем код Извештаја Кредитног бироа су грешке у извештајима о

кредитној способности грађана и предузећа. Овакви проблеми се јављају као
последица грешке пословних банака у извештавању Кредитног бироа о променама у
кредитној историји својих клијената. Решење овог проблема углавном мора да
иницира сам субјект, чији кредитни извештај не приказује реално стање. У овом
случају потребно је обратити се пословној банци код које постоји евидентирана
неуредност у плаћању. Корекције ових грешака се углавном обављају у року од пет
до десет радних дана.
Страна 27
Проблеме клијента са пословном банком око кориговања погрешно достављених

информација о кредитној задужености, решава Центар за заштиту корисника
Народне банке Србије.
Законом27 о заштити корисника финансијских услуга су дефинисане мере које би

могле донекле предупредити наведене проблеме са извештајима. Пословне банке су
у обавези да редовно извештавају клијенте о доспелим неизмиреним обавезама, што
треба да с једне стране смањи финансијску неодговорност клијената пословних
банака у измиривању обавеза, а с друге стране, грешке пословних банака у
извештавању Кредитног бироа о кашњењима клијената.
5.7. Тачност података и решавање рекламација 28
Приликом процене кредитне способности клијената за банку је од суштинксе

важност да подаци, на основу којих се процењује ризик, приказују стање његових
финансијских обавеза на тачан и транспарентан начин. Уколико се овоме дода да се
подаци о кредитној задужености задржавају, односно чувају у бази 3 или 5 година
након измирења одређене обавезе и то за све категорије корисника (физичка лица,
правна лица, предузетници), то ће банци, односно, лизинг компанији, оставити
довољно простора да, уз друге коришћене методе, процени и минимитира ризик
одређеног пласмана. Захваљујући ефикасном систему мониторинга, који је дневно
ажуран, број рекламација које су забележене у Кредитном бироу УБС је занемарљив
у односу на искуства других, великих кредитних бироа у свету. У табели је дат
хронолошки приказ кретања рекламација у односу на број издатих Извештаја и број
података у њима у периоду 2005-2011. године (унос рекламација за физичка лица је
почео у другом кварталу 2005., а за правна лица и предузетнике четвртом кварталу
2006. године).
Рекламације Укупно 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011

Број унетих рекламација 73.000 1.037 3.389 7.220 10.501 15.111 20.358 15.384
Учешће унетих рекламација на извештаје у
0,416 0,094% 0,198 0,273 0,353 0,540 0,630 0,500
укупном броју издатих извештаја. (%)
Учешће унетих рекламација на податке у
укупном броју податка у издатим 0,013 0,004 0,007 0,008 0,011 0,016 0,020 0,016
извештајима (%)
Као илустрација степена тачности Кредитног бироа УСБ може послужити Извештај 29
PIRGs (Public Interest Research Group) са почетка 90.-их година прошлог века, о
грешкама и извештајима Кредитних бироа САД (Experian, Equifax, TransUnion), који
обједињују податке за око 90% Американаца. Према овом извештају:
- 25% кредитних извештаја је поседовало озбиљне грешке које могу да

резултирају у одбијању кредита,
- 54% кредитних извештаја је садржало нетачне личне податке,
- 22% кредитних извештаја је приказивало једну хипотеку или кредит 2 пута,
27
Службени гласник РС, Закон о заштити корисника финансијских услуга, број 36/2011, 27.05.2011.
год.
28
Удружење банка Србије, Кредитни биро 2012, стр. 23, 24
29
Брковић, М., Тачност података у кредитним извештајима са посебним освртом на три кредитна
бироа Сад и Кредитни биро УСБ, http://www.ubs-asb.com/Portals/0/Casopis/2009/9_10/B09-10-2009-
Brkovic.pdf
Страна 28
- 8% извештаја није имало главни кредит, зајам, хипотеку или други

кориснички рачун који показује бонитет корисника,
- 30% кредитних извештаја је имало кредитна стања иако су рачуни већ били
затворени.
5.8. Користи за клијенте и банке
Иако се чини да се понекад оваквим третманом угрожава приватност клијената, што

су темељнији извештаји кредитних бироа, то је ризик финансијских институција
мањи, а самим тим и цене њихових услуга, првенствено камата, падају.
Клијенти који редовно измирују своје финансијске обавезе на овај начин добијају
предност у односу на нередовне платише, како кроз повољнији третман у
одобравању кредита, тако и кроз услове под којима се кредити одобравају.
Србија још увек има релативно високе каматне стопе на кредитне производе
пословних банака, али у поређењу са периодом када институција Кредитног бироа
код нас није постојала, каматне стопе су ниже за око 20%, што довољно говори о
важности ове институције за кориснике кредитних производа.
За остваривање кредитног односа са било којом пословном банком у Србији,

неопходно је да клијент попуни Сагласност за прибављање података из Кредитног
бироа. На овај начин пословна банка добија податке о кредитној историји и
уредности у отплати у ранијим годинама. Банке у Србији тако смањују ризик од
кредитирања клијената који су неуредне платише и превентивно делују на могућност
појављивања поновних неуредних отплата кредита. Кредитни биро је институција
која располаже базом података о кредитној историји грађана Србије. База података
кредитног бироа се формира на основу појединачних база података чланица
кредитног бироа, а то су пословне банке, лизинг друштва и остале важне
финансијске институције. Коришћење базе података од стране комерцијалних
финансијских институција умањује ризике на финансијском тржишту и унапређује
услове пословања, како у корист финансијских институција, тако и у корист
корисника кредитних производа.
Страна 29
Илустрација број 3: За куповину путем eShop-а
За куповину путем eShop-а неопходно је да ваш Интернет браузер (Internet Explorer,

Opera, Firefox...) прихвата "cookies" што је омогућено стандардним (почетним)
подешавањем брaузера. Такође, неопходно је да се предходно региструјете и да сте
пријављени на систем.

Да бисмо успешно обрадили Вашу куповину потребно је да унесете тачне податке о
имену и презимену, ЈМБГ-у, контакт телефону и адреси. Уз помоћ тих података
бићемо у могућности да Вам испоручимо купљену робу. Тренутни статус куповине
можете да проверите на интернету уз Ваш ЈМБГ број и број трансакције. Број
трансакције се добија у току обављања куповине.

Ваши лични подаци неће бити употребљени у маркетиншке или било које друге
сврхе, уколико нисте изразили сагласност за наведено. Ваши подаци са платне
картице нису доступни Теленору у току куповине већ само процесору платних
картица: Банка Интеса за ВИСА и МастерКард платне картице односно Привредна
Банка Београд за ДинаКард платне картице и за плаћање мобилним телефоном.

Након обраде података из наруџбенице у Кредитном бироу корисник ће бити
обавештен о исходу провере. Уколико жељени модел апарата тренутно није
расположив на залихама наруџбеница прелази у статус резервације која ће бити
реализована одмах по пристизању апарата. Уколико корисник у међувремену жели
одустати од "наруџбенице/резервације" то може учинити на страници за "Преглед /
Отказ куповине".
Напомена: Теленор је дужан да на захтев физичког лица, у случају одбијања

захтева, саопшти разлоге за негативан став заснован на подацима из Извештаја
Кредитног бироа. Ти разлози могу бити, нпр. због блокаде, презадужености или
неизмирених кредитних обавеза.
Извор: http://www.telenor.rs/sr/Privatni-korisnici/Prodaja-i-korisnicki-servis/Online-
prodavnica/Opste-informacije/
Страна 30
6. Правила о начину решавања приговора на податке

у извештајима Кредитног бироа УБС
6.1. Разлози за доношење Правила

Оснивањем Кредитног бироа са чланицама је потписан Уговор о регулисању
међусобних права и обавеза по пословима прикупљања и коришћења података о
клијентима банака, Оперативна правила за физичка лица и за правна лица и
предузетнике, као и друга општа30 и интерна аката којима је дефинисан начин
решавања рекламација по подацима у извештајима Кредитног бироа. На основу тих
докумената, доносена су Правила о начину решавања приговора на податке у
извештајима Кредитног бироа (КБ). Правила ближе дефинишу основне принципе
рада Кредитног бироа, одговорност за тачност података, право увида у податке,
начин подношења приговора, начин решавања приговора, начине заштите права
клијената и право клијената на информисање о могућностима остваривања права по
основу података у систему Кредитног бироа.
6.2. Основни принципи рада Кредитног бироа

Кредитни биро су основале све пословне банке, организоване у оквиру Удружења
банака Србије, у циљу обезбеђења података за управљање кредитним ризиком,
односно боље процене кредитне и платежне способности клијената – физичких и
правних лица. Кредитни биро представља регистар података о обавезама физичких и
правних лица према повериоцима, као и о уредности у измиривању тих обавеза.
Кредитни биро не садржи податке о средствима нити приходима лица.
Основни принципи у раду Кредитног бироа су поверљивост, тачност, комплетност,

свеобухватност и ажурност. У циљу спровођења основних принципа рада Кредитног
бироа, сви пружаоци услуга су дужни да буду дневно ажурни, да се придржавају
неселективног приступа у достави података, да обезбеде заштиту личних података
клијената као и да омогуће остварење права клијента на благовремено и тачно
информисање у вези података који се о клијенту воде у систему Кредитног бироа.
Основ за преузимање извештаја од Кредитног бироа представља потписана

сагласност31 физичког лица или законског заступника правног лица коју обезбеђује
банка. Лице даје сагласност на посебном обрасцу у коме се наводи сврха
прикупљања података и начин остваривања права по основу личних података.
30
Закон о заштити података о личности (Сл.Гласник РС 97/08 и 104/09), Закон о заштити корисника
финансијских услуга (Сл.Гласник РС 36/2011), Одлука о ближим условима и начину поступања банке
по приговору клијента (Сл.Гласник РС 85/2011) и др.
31
Прилог 1: Сагласност физичког лица
Страна 31
6.3. Одговорност за тачност података

За тачност података приказаних у извештајима Кредитног бироа одговоран је
непосредни извор података, односно банка која је тај податак и доставила и која
једина има право, могућност и обавезу да га мења, било редовном доставом података
или путем обраде рекламације од стране овлашћених лица код банака.
Одлука о одобрењу услуге клијенту је искључиво право банака. Кредитни биро ни на

који начин није укључен у процес доношења одлуке о одобравању услуге.
6.4. Право увида у податке у систему Кредитног бироа

Банке и Кредитни биро су дужни да омогуће физичким лицима и законским
заступницима правних лица и предузетника увид у податке исказане у извештајима
Кредитног бироа, и то на начин који ће бити економски повољан по клијента и
временски оптималан са становишта остваривања права клијента. У том смислу,
свим физичким лицима и законским заступницима правних лица је омогућено:
- Добијање Личног извештаја за физичка лица, једном годишње без плаћања

накнаде, односно Сопственог извештаја за правна лица и предузетнике,
- Бесплатан увид у податке у просторијама Кредитног бироа као и
- Бесплатан увид путем Контролног извештаја који преузимају банке за

податке које су оне доставиле.
а) Лични извештај се користи ради увида у податке које о грађанину води банка
ради контроле тих података, ради рекламације на податке као и за друге личне
потребе. За исте намене правна лица и предузетници користе Сопствени извештај.
Захтев за преузимање Личног извештаја или Сопственог извештаја за правна лица и
предузетнике, лица могу поднети:
- на шалтерима било које банке у Републици Србији,
- у Кредитном бироу или
- електронским путем на порталу Кредитног бироа (www.kreditnibiro.com)
У Личном извештају32 су приказани подаци о финансијским обавезама, као и о томе

која банка је и када доставила податак о клијенту. Уз Лични и извештај лица
обавезно добијају и образац Захтева за исправку и допуну,33 помоћу кога ће уложити
рекламацију на податке из извештаја. Поред тога, за физичка лица први Лични
извештај у години је бесплатан, а за сва лица процедура улагања рекламације и
решавања од стране банке је ослобођена плаћања накнаде.
б) Бесплатан увид у податке у просторијама Кредитног бироа. Сва лица имају

могућност да код Кредитног бироа изврше лични увид у податке које су о њима
32
Прилог 11. Лични извештај Физичког лица
33
Прилог 4: Захтев за исправку и допуну
Страна 32
доставиле банке. Овај начин провере података је ослобођен плаћања накнаде, а врши
се у просторијама Кредитног бироа.
в) Контролни извештај преузима банка и садржи само податке које је она доставила.
Клијент има право да се обрати банци код које има услугу како би се извршила
контрола података о том клијенту у систему Кредитног бироа, што се остварује
преузимањем Контролног извештаја.
Преузимањем овог извештаја банка контролише свој податак, врши накнадну

проверу и евентуално исправку путем уношења новог, исправног податка.
Контролни извештај је ослобођен плаћања накнаде и може се преузимати
неограничен број пута за све клијенте банке.
6.5. Начин подношења приговора

Свако физичко лице као и заступник правног лица има право подношења
рекламација на податке које о њима воде банке у систему Кредитног бироа.
Основу за подношење рекламације на податке приказане у извештају Кредитног

бироа за физичка лица представљају следећи извештаји:
- Лични извештај за физичка лица односно Сопствени извештај за правна лица

и
- Контролни извештај
Образац Захтев за исправку и допуну, добијен уз Лични или Сопствени извештај,

лице може поднети код било које банке или код Кредитног бироа. Овлашћени
радник банке или Кредитног бироа уноси рекламацију у систем Кредитног бироа,
која ће након ноћне обраде бити упућена електронским путем на решавање банци
која је тај податак и доставила.
6.6. Начин решавања приговора

По добијању рекламације физичког или правног лица електронским путем,
овлашћено лице банке, након провере података, врши исправку, уколико је
установљена грешка, или одбија рекламацију, уколико је податак исправан и
закључује рекламацију.
Све исправке података унете у току дана биће приказане у извештајима Кредитног
бироа наредног дана.
Рекламација се решава одмах по добијању. Актима Кредитног бироа је предвиђен

максимални рок од 15 дана за решавање рекламације.34
Након закључене рекламације, о исходу се обавештава физичко или правно лице које
је уложило рекламацију. То се чини доставом новог Личног или Сопственог
извештаја клијенту, на начин дефинисан у захтеву клијента. Лични или Сопствени
34
У пракси рок за решавање рекламације најчешће износи 2-3 радна дана
Страна 33
извештај добијен на овај начин ослобођен је плаћања накнаде, независно од тога да

ли је уложена рекламација прихваћена или одбијена.
6.7. Заштита права клијената

Уколико банка не прихвати рекламацију, клијент има право да уложи писани
приговор банци, у коме ће затражити исправку података које о њему води банка у
систему Кредитног бироа, уз подношење образложења и одговарајуће
документације.
Уколико клијент добије одговор са којим није задовољан или уколико не добије
писани одговор у року од 30 дана, заштиту својих права може остварити обраћањем
Народној банци Србије – Центру за заштиту корисника финансијских услуга, уз
подношење претходне документације.
6.8. Информисање клијента о могућностима остваривања

права
Кредитни биро континуирано информише јавно мњење о неопходности сталне
едукације и подизања свести о значају послова размене кредитних информација,
потреби да се спрече негативне последице презадужености физичких и правних
лица, а тиме и шире последице које могу настати по банкарски и финансијски
систем.
Кредитни биро ову функцију реализује преко израде брошура, флајера,

информативних материјала, наступима у средствима јавног информисања, држањем
предавања, израдом веб сајта и другим пропагандним активностима.
У оквиру свих наведених активности посебно се има у виду подршка и помоћ

посебно осетљивим друштвеним групама, како би се омогућила како провера
података тако и већи приступ финансијским средствима и коришћење услуга банака.
Кредитни биро, у склопу друштвене одговорности, омогућава добијање извештаја
електронским путем на порталу Кредитног бироа 35 како би и категоријама
становништва са посебним потребама (инвалиди и слично) било омогућено добијање
извештаја и провера података без одласка у банку или Кредитни биро. Преузимање
првог Личног извештаја у календарској години путем портала Кредитног бироа је
такође ослобођено плаћања накнаде.
35
www.kreditnibiro.com
Страна 34
7. Портал Кредитног бироа Удружења банака Србије
7.1. Коришћење портала регистрованих корисника услуга
Кредитни биро Удрдружења банка Србије је почев од 01.01.2012. године поставио на

Портал Кредитног бироа, секцију на којој се физички лица, под условом да су
регистровани корисници портала, могу информисати о својој финансијској историји,
и затражити извештаје који су тренутно доступни. Услови коришћења портала
регистрованих корисника услуга Кредитног бироа Удружења банака Србије
подразумевају дефинисање општих услова коришћења портала намењеног
искључиво регистрованим корисницима, опис услуга које се пружају, процес
регистрације за коришћење услуга, начин подношења захтева за коришћење услуга,
услове плаћања услуге, друге услове коришћења портала, политику приватности и
ограничење одговорности.36
Коришћење посебне секције портала Кредитног бироа је намењено искључиво

регистрованим корисницима и у потпуности подлеже Условима коришћења портала
регистрованих корисника услуга Кредитног бироа Удружења банака Србије. Услови
коришћења се објављују и ажурирају на порталу www.kreditnibiro.com у секцији
намењеној регистрованим корисницима. Кредитни биро задржава право измене
Услова коришћења без претходне најаве и не сноси одговорност за евентуалну штету
насталу услед неинформисаности корисника о променама у наведеним Условима.
Обавеза је корисника да провери важеће Услове коришћења.
7.2. Опис услуге

Регистрованим корисницима је омогућено добијање Личног извештаја са подацима
које о физичким лицима воде пружаоци услуга – чланице Кредитног бироа: банке,
банке у стечају и ликвидацији, лизинг компаније, државни фондови и агенције које
се баве кредитирањем и то:
- Личног извештаја и
- Личног извештаја физичког лица о јемствима по услугама правних лица и

предузетника
Развојем портала регистрованим корисницима ће бити омогућено коришћење и

других услуга Кредитног бироа.
За коришћење услуга портала неопходна је претходна регистрација лица. Након

успешног процеса регистрације регистрованим корисницима се омогућава
електронско подношење захтева за лични извештај и његова достава на регистровану
е-маил адресу.
36
https://www.kreditnibiro.com/Dokumenti/RegistrationAgreement.htm
Страна 35
Лични извештај служи само за сопствене потребе односно за потребе личног увида у
податке и контролу тих података које пружаоци услуга воде у својим базама код
Кредитног бироа. Лични извештај не служи за процену платежне или кредитне
способности клијента већ то чине пружаоци услуга, између осталог, на основу
преузимања за њих предвиђених извештаја.
7.3. Процес регистрације корисника за коришћење услуга

Кредитног бироа
Поступак регистрације се може извршити на један од следећа три начина:
- On-line на порталу Кредитног бироа, коришћењем личне карте са дигиталним

сертификатом,
- Регистрацијом у Кредитном бироу уз идентификацију личном картом,
- Регистрацијом у банци – чланици Кредитног бироа, уз идентификацију

личном картом.
Корисник се пријављује за коришћење услуга доступних регистрованим

корисницима портала Кредитног бироа попуњавањем Приступнице. Корисник који
процес регистрације обавља у Кредитном бироу или банци, попуњава и потписује
образац Приступнице пред надлежним службеником који обавља процес
идентификације лица. Након поступка идентификације, корисник ће на и-мејл
адресу добити инструкције за завршетак процеса регистрације.
Након успешно обављеног процеса регистрације корисник стиче право на

коришћење услуга које су доступне регистрованим корисницима. У циљу добијања
наведених услуга, корисник електронским путем шаље захтев за добијање извештаја
или друге услуге која је доступна регистрованим корисницима. Након пријема и
обраде захтева, извештај или друга услуга се доставља на и-мејл адресу
регистрованог корисника. Регистровани корисник је упознат и сагласан са тиме да се
подаци о захтеваним услугама као и о другим информацијама које се тичу
коришћења портала регистрованих корисника, из разлога безбедног коришћења,
могу сместити и чувати у Кредитном бироу. Обзиром да на размену информација
могу утицати различити спољни фактори, Кредитни биро не може преузети
одговорност за брзину, поузданост и сигурност испоруке извештаја и других
захтеваних услуга.
7.4. Политика приватности
Попуњавањем приступнице корисник о себи даје следеће податке: име, име једног
родитеља, презиме, јединствен матични број грађанина, адресу становања, место
становања, поштански број и е-маил адресу. Корисник је сагласан са прикупљањем,
обрадом и коришћењем наведених података ради личне идентификације и
регистрације на порталу. Корисник има право увида у личне податке који се о њему
воде, право на исправку и ажурирање ових података као и право на повлачење дате
сагласности за прикупљање и обраду података, односно брисање из регистра. Захтев
Страна 36
за брисањем из регистра као и друге захтеве који се тичу корисничког налога,

регистровани корисник упућује администратору портала.
Кредитни биро је посвећен заштити личних података и задржава право да у складу

са Законом о заштити података о личности предузме све неопходне радње у циљу
њихове безбедности и заштите. Подаци о корисницима који се прикупе у процесу
регистрације користе се само за потребе регистрације и коришћења услуга портала и
у друге сврхе се не могу употребити. Кредитни биро води регистар корисника у који
се уписују подаци из приступнице као и ажурирани подаци које временом сам
корисник промени. Подаци из регистра не могу бити стављени на располагање
трећој страни без изричите писане сагласности лица на кога се ти подаци односе.
Обавеза је регистрованог корисника да услуге портала користи у свему према. Сви
садржаји, информације, производи и сервиси који се налазе у оквиру услуга,
укључујући и техничка упутства за коришћење портала су доступни.
7.5. Заштита поверљивих података о трансакцији приликом

плаћања платним картицама
Приликом уношења података о платној картици, поверљиве информација се преносе
путем јавне мреже у заштићеној (криптованој) форми употребом SSL протокола и
PKI система, као тренутно најсавременије криптографске технологије. Ни једног
тренутка подаци о платној картици нису доступни нашем систему.
Илустрација број 4: Трендови и нове технологије
Предузеће E-Smart Systems је развило пословно - технички систем eCB (electronic

Credit Bureau)
Систем аутоматизовано прикупља податке од банака, лизинг кућа, штедионица,

осигуравајућих компанија, фондова, јавних и комуналних предузећа, трговинских
кућа, телекомуникационих компанија и др. које називамо извори података.
Прикупљају се финансијски подаци о њиховим клијентима (физичка лица, правна
лица и предузетници)
Прикупљање се врши помоћу софтверског модула који се инсталира код извора

података и омогућава пријем и обраду података на дневном нивоу.
Обрадом прикупљених података eCB омогућава својим корисницима да дођу до

информација о својим постојећим и потенцијалним клијентима, чиме им помаже у
анализи ризика и могућности у њиховом пословању.
Корисници система могу бити уједно и извори података али и друге заинтересоване
институције и појединци. Информације од eCB-а корисници добијају у облику
извештаја и то путем Web апликације или коришћењем B2B софтверског модула
који се инсталира код корисника и омогућава интеграцију са његовим постојећим
информационим системом. Извештаји eCB-а представљају обједињен "приказ"
клијента у формату и садржају договореним са корисницима, и добијају се у року од
1 сец.
Страна 37
Поред класичних извештаја eCB поседује сервисе аутоматизованог скоринга,

мониторинга и упозоравања клијената али и могућност добијања сложених
макроекономских извештаја и анализа.
Одговорност за тачност података који се сакупљају у eCB-у лежи на самим изворима

податка. За случај погрешно достављених података развијен је систем за рекламације
који омогућава брзо и флексибилно реаговање на жалбе клијената, тако да их је
могуће решити у року од 24 h
У основи eCB-а, је специјализован софтверски систем који аутоматизује све

пословне процесе у раду кредитног бироа.
У питању је дистрибуиран систем који има своје клијентске и серверске компоненте

и омогућава eCB-у да послује тачно, перформантно, сигурно и уз најниже трошкове
пословања. Систем је изграђен најсавременијим технологијама у области развоја
софтвера и имплеметира највиша достигнућа на пољу заштите података базирана на
PKI технологији.
Извор: http://www.e-smartsys.com/ecb.html
Страна 38
Страна 39
Закључак
Експанзија кредитне активности која није праћена одговарајућим контролним

механизмима може да угрози читав Банкарски систем кроз појаву кризе
ликвидности. Увођење Кредитног бироа у Србији омогућава оптималан распоред
средстава на основу поузданих информација за повериоце и у вези са мерама НБС
обезбеђује стабилност банкарског система, што је посебно важно у условима светске
економске кризе.
Стабилност банкарског сектора је један од основних предуслова за стабилност целог

финансијског система, посебно у транзиционим економијама у којима банке имају
доминантну улогу у финансијском систему. На стабилност банкарског сектора,
између осталог, значајно утичу различите категорије финансијских ризика -
кредитни ризик, ризик ликвидности и тржишни ризици. Посебну пажњу заузима
питање очувања ликвидности банкарског система услед директног утицаја кредита
на ликвидност на нивоу банке, кроз контролу кредитног пласмана. Одржавање
ликвидности банкарског система је сложен проблем који укључује координисано
деловање Централне банке и појединачних банака.
Основни циљеви остварени успостављањем Кредитног бироу су: смањивање активне

каматне стопе, повећање кредитне активности смањивањем ризика код пласмана,
скраћење времена обраде кредита, превентивно деловање на свест корисника
банкарских услуга о потреби уредности у измиривању обавеза према банци.
У оквиру активности и мера финансијске стабилности, Кредитни биро Удружења

банака Србије обавља редовне и свеобухватне анализе функционисања
финансијских институција, тржишта и инфраструктуре, даје преглед ризика који
представљају претњу стабилности финансијског система, идентификује појаве који
могу повећати рањивост финансијског система, делује превентивно путем обраде
кредитних ризика и других кризних ситуација умањујући потенцијално негативне
ефекте на финансијску стабилност.
Делатност Кредитног бироа у раду нефинансијских институција даваоца услуга као

што су комуналне службе, пореска управа, трговинске организације и слично, још
нису заживеле у довољној мери. У земљама развијене економије ова делатност је
значајно заступљена у изради кредитног рејтинга.
Уколико се направи компарација традиционалног финансијског пословања (без

довољно развијених комуникација, недовољне ажурности, без прецизних стања
кредитне задужености клијената) са унапређењем рада у условима електронске
комуникације (брзи Интернет), са развијеним аутоматским бодовањем кредитне
способности клијента (кредитни рејтинг), разлике се испољавају пре свега у брзини
којом корисници остварују своје захтеве, смањивању трошкова обраде захтева,
смањивању кредитног ризика што све заједно утиче на смањење каматних стопа и
развоја банкарског и финансијских тржишта.
Страна 40
Регистар не доноси одлуке о кредитима, тј. не одређује "бонитет" неког

потенцијалног дужника, већ само даје објективне информације о претходном
извршавању његових кредитних обвеза. Банка корисник укључује те информације у
своју нормалну процедуру одобравања кредитних захтева и зависно о кредитном
производу, информације добијене од Регистра имају већу тежину при доношењу
одлуке.
Постојање Регистра само по себи не доводи до свих наведених предности, него

правилно коришћење његових информација у увођење дисциплине пре свега
финансијских институција у давању кредитних повластица.
У земљама у којима нема кредитног регистра, лоше одлуке банака и њихови губици
морају се надокнадити на целом тржишту, што неминовно повећава кредитни ризик,
а самим тим и трошкове давања и одржавања кредита, тако да "добри" дужници
уствари плаћају за "лоше". Елиминацијом потенцијалних "лоших", осталима се
нудит мања каматна стопа, и тако се јефтини кредити, отворају ширем кругу
потрошача.
При дефинисању модела Регистра полази се од тога ли он садржи само информације

о "неуредним" плаћањима (тзв. негативне информације или "црна листа") или има и
потпуне информације о свим одобреним кредитним повластицама (тзв. позитивне
информације). Гледајући на искуства у земљама стабилних финансијских система,
може се рећи да све више превладава модел "пуног" кредитног регистра са свим
подацима (позитивним и негативним). То искуство се користи у земљама у
транзицији. које су тек последњих година кренуле у развој регистра.
Страна 41
Литература
1. Остојић, С,. Осврт на искуства приватизације - поука или не, Привредна
изградња, XLV, 1-2, str.35-62, 2002.
2. Васковић, В. Системи плаћања у електронском пословању, ФОН, Београд,

2007
3. Вјетров., А. и др, Светска економска криза и последице по Србију, Институт

факултета за економију, финансије и администрацију, Београд, 2009
4. Бацковић, Н., Раденковић, С., и др., Електронско пословање и Интернет

маркетинг, Висока економска школа струковних студија Пећ, Лепосавић,
2009.
5. Удружење банака Србије, Заједничка кућа свих банака, монографија, 2011.
6. Удружење банака Србије, Кредитни биро 2012, брошура,
7. Како успоставити финансијску дисциплину у БиХ, Часопис Банке у БиХ, стр.

44-45, новембар/студени 2005.
8. Одлука о кредитном регистру, Савет Централне банке Црне Горе, од

26.05.2011. год.
9. Саопштење са седнице Извршног одбора Хрватске удруге банака о оснивању

Хрватског регистра обвеза по кредитима (HROK), 29.01.2004. године.
10. Кредитни биро УБС, Упутство за коришћење клијентске апликације

Кредитног бироа, Београд, април 2010.
11. Службени гласник РС, Закон о заштити корисника финансијских услуга, број
36/2011, 27.05.2011. год.
12. Интерни Правилник о начину рада, стандардима и нивоима овлашћења у

коришћењу Извештајне апликације Кредитног бироа и Апликације за импорт
и слање података, Рај банка ад, 2004.
13. World bank 2004: Credit Bureau in South Asia, Washington DC, USA.
14. Симовић, В., Моделовање система за размену кредитних информација,

докторска дисертација, Фон, Београд, 2012.
Страна 42
15. Simović, V., Vasković, V, Poznanović, D., A model of Credit bureau in Serbia –
instrument for preserving stability of the banking sector in conditions of the global
economic crisis, Journal of applied quantitative methods, Vol. 4, Broj. 4, ISSN
1842-4562, 2009
1. http://serbianforum.org/bankarstvo/
2. http://www.e-smartsys.com/ecb.html
3. http://www.nbs.rs/
4. https://www.kreditnibiro.com/Dokumenti/RegistrationAgreement.htm
5. www. econ.worldbank.org, GFDR 2013 Report, Chapter 5. The Role of the State in
Financial Infrastructure
6. www.tradingeconomics.com
7. http://www.telenor.rs/sr/Privatni-korisnici/Prodaja-i-korisnicki-servis/Online-
prodavnica/Opste-informacije/
8. http://www.ubs-asb.com/Portals/0/Casopis/2006/9_10/UBS-Bankarstvo-9-
10-2006-Proslost.pdf
9. http://www.ubs-asb.com/Portals/0/Casopis/2009/9_10/B09-10-2009-Brkovic.pdf
10. www.ubs-asb.com/Portals/0/Casopis/2006/
11. http://www.transunion.com/personal-credit/credit-reports.page
12. http://www.schufa.de/en/en/unternehmen/unternehmenstartseite.jsp
13. http://www.tuttocentralerischi.it
14. http://www.crif.it
15. http://www.settorefinanza.com/
16. http://www.bancaditalia.it
17. http://www.bankeubih.com/
18. http://lrcbh.com/loc/
19. http://www.cb-mn.org
20. http://www.stednjainfo.net/InfoKutakHrok.html
21. http://www.hrok.hr/
22. www.sisbon.si
23. http://www.mkb.mk/
24. http://kibs.com.mk
Страна 43
Прилози
Прилог 1: Сагласност за прибављање извештаја – за фитичка лица

Страна 44
Прилог 2: Захтев кредитном бироу за издавање извештаја
Страна 45
Прилог 3: Захтев за добијање личног извештаја од кредитног бироа
Страна 46
Прилог 4: Захтев за исправку – допуну
Страна 47
Прилог 5: Захтев за повлачење сагласности
Страна 48
Прилог 6: Захтев за добијање додатног извештаја
Страна 49
Прилог 7: Захтев за издавање извештаја – Правна лица
Страна 50
Прилог 8: - Захтев за исправку допуну
Страна 51
Прилог 9: Пуномоћје
Страна 52
Прилог 10: Захтев за добијање додатног извештаја
Страна 53
Прилог 11: Контролни извештај физичког лица – страна 1
Страна 54
Прилог 11: Контролни извештај физичког лица – страна 2
Страна 55

Kreditni Biro Beleske

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Kreditni Biro Beleske

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Kreditni Biro Beleske

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Садржај

Светска економска криза има директан утицај на земље које доминирају

Финансијски систем у Србији је мрежа институција које се састоји од 34 банака, 22

Народна банка Србије је спровела радикалну реформу банкарског сектора током

Од 2004. кредити приватног сектора у Србији бележе динамичан раст који је

Раст банкарског сектора у Србији у 2008 успорен је као резултат рестриктивне

мерама централне банке. Чињеница да је број кредита становништву опао важна је за

У погледу финансијске кризе у Србији, испоставило се да је највећа рањивост

Експанзија кредитне активности који није праћен одговарајућим контролним

Стабилност банкарског сектора је један од основних предуслова за стабилност целог

Основни циљеви4 који се очекују организовањем наведених послова у Кредитном

- Да банке смање активне каматне стопе и остале трошкове по кредитима јер се

- Да банке повећају кредитну активност, односно да кредити постану

- Да се скрати време обраде кредита и смањи потребна документација која се

- Да се праћењем бонитета банкарских клијената делује превентивно на свест

Основни принципи у организовању ових послова:

- Извештаји о грађанима, корисницима банкарских услуга, издају се само за

- Одлуку о одобрењу појединачних кредита, или закључивање других

- У Кредитном бироу се воде подаци о висини задужености грађана по основу

- Евидентирају се и подаци о евентуалној неуредности у враћању кредита, као

- Извештај Кредитног бироа, обзиром на солидну уредност наших грађана у

- Појединци, на које се извештај односи, имаће могућност да стављају

- Негативни, као и позитивни подаци воде се у бази података Кредитног бироа

Почетком осамдесетих година XX века почиње интензивнији развој и раст

Глобализација финансијског пословања подразумева аутоматизацију постојећих

У домену електронске револуције у обављању финансијских послова значајну улогу

Нагло повећање учесника у финансијском пословању доводи до отежаног праћења

Проблем ненаплативости потраживања није нов. Кројачки еснаф у Лондону је још

Као посредници на финансијском тржишту, банке су у свом пословању стално

"Кредитни биро (регистар) је скуп банака података које скупљају, одржавају и

Из основне дефиниције се виде три главне улоге Регистра:

- Прва је скупљање података и ту је јасно да што су подаци потпунији, то ће

- Друга улога је одржавање тих података, што обухвата ажурирање банке

- Трећа улога је дистрибуција информација у облику каквог корисници требају

"Кредитни извештај" је главни "производ" Регистра и он мора бити довољно сажет

У пракси Регистар функционише тако да добија податке од свих корисника, са

Основно правило је да корисник сме поставити упит Регистру (захтев за кредитни

Осим података добијених од корисника, Регистар може садржати и "јавне

2.1. Начело узајамности

2.2. Регистар не доноси одлуке

Поседовање таквих информација омогућава свим даваоцима услуга смањење ризика

2.3. Предности Регистра

Највеће предности су за потрошаче којима је у интересу да их њихов финансијски

С потпуном "кредитном историјом" потрошача, лакше је оценити његов бонитет и

Под ефикаснијом селекцијом подразумева се и бржа процедура одобравања захтева,

За државне установе које надзиру финансијско тржиште, лакше је оценити (и

Статистички подаци и анализе које Регистар може синтетизовати из своје банке

Као додатна предност у стабилном систему, може се претпоставити да олакшање

2.4. Позитивни или негативни Регистар

Гледајући на искуства у земљама стабилних финансијских система, може се рећи да

Основни аргументи за укључивање позитивних (тј. свих кредитних позиција)

- превенција "презадуживања" - потпуном сликом задужености подносиоца

- омогућава повремену контролу отворених рачуна, не само код одобравања

- ажурност регистра - само негативна листа у старту касни барем 3 месеца 6, а

- банкама је једноставнији поступак "пријаве" - нема потребе за информатичку

Аргументи за само негативну ("црну") листу:

- мања инвестиција и трошкови,

- једноставнија употреба, уместо анализирања информација, употребљава се