Visoka škola strukovnih studija za vaspitače „ Mihailo Palov“, Vršac

Antologija
Tema: Život i stvaralaštvo Jovana Jovanovića Zmaja

Profesor: Student:

Dr Ivana Đorđev Katarina Milić

54/2019.

Vršac, 2021.
 JOVAN JOVANOVIĆ ZMAJ – ŽIVOT I
STVARALAŠTVO

Godine 2004. navršilo se 100 godina od smrti lekara i pesnika Jovana Jovanovića Zmaja.
Rođen je 1833. godine u Novom Sadu, a umro je 1904. u Sremskoj Kamenici. Studirao je prava i
radio u Novosadskom magistratu. Tek u tridesetoj godini opredeljuje se za medicinu. Kao pesnik
formira se već za vreme studija. Napisao je više od pet hiljada stihova, od onih za decu, do
stihova za odrasle i onih u kojima se satirično obraćao vladarima. Bio je osnivač većeg broja
časopisa, među kojima su „Javor”, „Neven”, „Komarac”, „Danica”. U doba romantizma rad
Jovana Jovanovića Zmaja je imao i nacionalnu crtu. Međutim, on je uspeo da uradi nešto više: u
srpsku književnost uveo je jedan do tada nepoznat književni rod – dečju književnost. Kroz nju je
propagirao ne samo srpski jezik, već i higijenske navike, čime je vršio značajnu zdravstvenu
ulogu, kakvu je sa drugog aspekta vršio njegov prijatelj Milan Jovanović Batut. Zmaj se takođe
bavo crtanjem, a njegov crtež amblema Srpske književne zadruge i dan-danas se nalazi na
koricama svake knjige ovog izdavača.
Ključne reči: Jovan Jovanović Zmaj; medicina; dečja književnost
ŽIVOT I DELO tinjstva Jovana Jovanovića Zmaja bilo mnogo učenih
Srba, advokata, lekara, sveštenika. Postojala je i
Jovan Jovanović Zmaj (Slika 1) je rođen 1833. godi- gimnazija, ali se u njoj nastava nije održavala na
ne u Novom Sadu kao jedno od petoro dece novosad- srpskom jeziku, jer, iako brojni, Srbi tada u Austro-
skog advokata Pavla Jovanovića, koji je 1835. godine, ugarskoj nisu bili priznat narod. Tek sa revoluci-
kao ugledan građanin, bio izabran za senatora novo- onarnom 1848. godinom i kasnijim nacionalnim bu-
sadske opštine. Porodica je živela u ulici Zlatne grede u đenjem u vreme Svetozara Miletića dolazi do daljeg
Novom Sadu, koji je tada imao 20.000 stanovnika i bio uspona srpstva u Vojvodini, čiji će tokovi i zbivanja biti
trgovački centar, dok je Petrovaradin bio neraskidivo vezani za život mladog Zmaja. Daljim
administrativni centar, a Sremski Karlovci u razvojem industrije i zanatstva dolazi do pojave
Austrougarskoj monarhiji kulturno i crkveno sedište za štamparstva i knjižarstva, kao i nacionalnog buđenja i
Srbe. stvaranja veza sa Beogradom. Mali Jovan Jo- vanović
Tada i nešto kasnije nastaje uspon Novog Sada, dok Zmaj je kao dete imao dodira sa srpskim jezikom jer je
duhovno sedište (pravoslavno) i dalje ostaje u njegov otac Pavle Jovanović bio pretplaćen na „Primere
Sremskim Karlovcima. U Novom Sadu je u vreme de- dobro|etelji” i „Stihotvorenija” Lukijana Mušickog.

Godine 1844. Jovan Jovanović Zmaj je završio

osnovnu školu (četvorogodišnju). Gimnaziju zapo- činje
u Novom Sadu, ali je nastavlja u Halašu (protestantska
gimnazija), da bi se kasnije ipak vratio u Novi Sad [1,
2]. Međutim, tih godina i Novi Sad i celu Austrougarsku
monarhiju potresaju revolucionarni događaji, kada Lajoš
Košut pokušava da izvuče Mađare ispod dominacije
Beča. Srbi staju na stranu Beča i 1848. godine Pavle
Jovanović biva izabran za gradonačelnika Novog Sada,
ali ga u toku bune Mađari penzionišu. Godine 1849.
Austrijanci sa Petrovaradinske tvrđave bombarduju
Novi Sad (čiji je veći deo zgrada uništen) i ponovo za
gradonačelnika postavljaju oca Jovana Jovanovića
Zmaja, koji šalje sina u Požun (današnja Bratislava) da
završi gimnaziju i položi maturu. Međutim, Jovan Jo-
vanović Zmaj maturu polaže tek u Trnovu.
Po očevoj želji, Jovan Jovanović Zmaj upisuje stu-
dije prava u Beču školske 1853/54. godine. Tada se u
Beču nalaze i Đura Jakšić, Branko Radičević i Đura
Daničić, pod čijim se uticajem formira mla- di Zmaj.
Godine 1852. u novosadskom „Letopisu” obja- vljuje
prve pesme pod pseudonimom Osijan, ali, budu- ći da je
SLIKA 1. Portret dr Jovana Jovanovića Zmaja.
bio stalno u pokretu, 1855. se seli u Peštu

2
gde nastavlja studije prava. Godine 1858. među kandi-
datima pravnicima za mesto u Novosadskom magi-
stratu pominje se Zmajevo ime. On, međutim, i dalje
piše stihove, što će činiti i narednih 50 godina, a kao
državni činovnik radi svega dve godine. Tada osniva list
„Javor”, za koji je jedva dobio dozvolu, jer je u Novom
Sadu tada izlazilo pet listova na srp- skom jeziku, što je
za Dvojnu monarhiju bilo previše. U to vreme, 1862.
godine, Jovan Jovanović Zmaj se ženi Eufrosinom
Ličanin, zvanom Ruža (Slika 2). Taj period je
ovekovečen u zbirci pesama „Đulići” i jednoj od
najlepših ljubavnih pesama:

Mesečina, al’ meseca nema,

mila moja zelen venac snila,
pa se malo u snu nasmijala,
od toga se soba zasijala.

Kao prijatelj i saradnik Svetozara Miletića, koji je

tada bio gradonačelnik Novog Sada, Zmaj je an-
gažovan u javnom i kulturnom životu Novog Sada.
Uređuje novine „Komarac” i „Javor” i učestvuje u re-
alizaciji izgradnje Srpskog pozorišta u Novom Sadu
(sekretar je upravnog odbora i član umetničkog
odbora) . Ipak, Jovan Jovanović Zmaj živi teško, jer se
ni tada, kao ni sada, nije moglo živeti od poe-zije, a
pretplatnika za književne novine je bilo malo. Godine SLIKA 3. Oglas dr Jovana Jovanovića Zmaja za lekarsku praksu po
1863. gasi se „Javor”. Jovan Jovanović Zmaj dobija završenim studijama medicine.
posao delovođe Matice srpske u Pešti i mesto
nadzornika u Tekelijanumu. U svom prosvetiteljskom
radu (ne samo kroz poeziju za decu) inicira da se
pitomcima uvede gimnastika (sličnost sa radom dr
Vladana Đorđevića, koji je osnivao sportska društva u
želji da ojača mlade, što je kasnije i dovelo do stvaranja
društava kao što su „Sokoli” i „Dušan Silni”). U to
vreme, iako mu je 30 godina, Zmaj odlučuje da studira
medicinu, što je bila velika odluka: otac njegov više nije
bio živ, novca nije bilo, ali je Zmaj, za razliku od
studija prava, studije medicine shvatio ozbiljno i kao
zaposlen i oženjen čovek uspeo da ih završi 1869.
godine (Slike 3 i 4) [3-5]. SLIKA 4. Posetnica dr Jovana Jovanovića Zmaja.
.

U toku studija (1863) on gubi ćerku Tijanu, koja je

imala samo dve godine, a sin Sava živi tek nekoliko
dana. Godine 1868. umire i sin Jug. Zmaj, međutim, ne
gubi veru u medicinu i pored toga što nemoćan gleda
smrt svoje dece. Pred rakom, na groblju, piše:
„Samo u grob, u grob, ne!” Tada nastaju neki od naj-
tužnijih i najnežnijih stihova naše poezije sakupljenih u
zbirci „Đulići uveoci” :

Pođem, klecnem, idem, zastajavam,

šetalicu satu zadržavam.
Jurim, bežim ko očajnik kleti,
Zborim reči, reči bez pameti: Ne
sme nam umreti.

Tužne stihove beleži očajni otac, pesnik i lekar, ali

umiru i deca i voljena supruga Ruža. Na grobu žene on
u stihovima razgovara sa svojom mrtvom porodicom:
SLIKA 2. Jovan Jovanović Zmaj sa suprugom Ružom.
.
 Kad sam bio na tvom grobu,
Zamirisa mir bosiljka,
A meni se priču glasak:
Šta mi radi moja Smiljka?
Tvoja Smiljka, sirotanka, još
ne ume nogom stati,
a otac je zborit uči.
Prva reč joj biće: „Mati”.
Jovan Jovanović Zmaj se obraća smrti:
Samo ću joj – to mi se može
drugo ime sada dati.
Do sada se ljubav zvala,
a od sada će se tugom zvati.
Skrhan strašnom tragedijom, Zmaj se seli u Futog,
gde u trećoj godini umire i mala Smiljka, poslednja
Zmajeva radost i nada. On se po ko zna koji put sabira i
piše stihove „Đulići uveoci” i leči najčešće sirotinju.
Verujući u svoj poziv, najviše se bavi laringologijom,
koja je tada kod dece bila vezana za difteriju i često
imala loš ishod. Zmaj se tada obraća i peva svoj deci i
postaje „Čika Jova Zmaj”. Izdajući dečji list „Neven”
punih 15 godina, propagira deci zdravlje i učenje.
Posle smrti ćerke Smiljke napušta Futog i odlazi u
Sremsku Kamenicu, jedino utočište, u kuću koju mu
daje brat Kornel. Tu živi sa Tantikom, Marijom Kostić,
Smiljkinom dadiljom, i njene dve ćerke, koje odgaja s
velikom pažnjom. Stalna seljenja i nedostatak smisla za
sopstvenu promociju razlozi su što Jovan Jovanović
Zmaj kao privatni lekar (država je tada plaćala svega
nekoliko gradskih „fizikusa”) nije bio finansijski
uspešan. On je lečio bolesnike, ali često svoj rad nije
naplaćivao, pre je savetovao, nego što je autoritativno
naređivao, kao što lekari često moraju da čine. Godine
1878. odlazi u Beograd. U njemu ostaje do 1890, kada
se seli za Beč. Tada je imao posao dramaturga
Narodnog pozorišta, ali, zbog političkog delovanja
(veze sa radikalima) i satirične političko-socijalne
poezije, dolazi u sukob sa kraljem Milanom
Obrenovićem i bogatašima (od kojih bi, kao privatni
lekar, trebalo da ima najviše honorara). U svojoj
satiričnoj poeziji napada monarhiju uveren da nije
narod stvoren radi kralja: narod može biti bez kralja, ali
ne i kralj bez naroda! Kao i Sterija i Radoje
Domanović, i Zmaj plaća cenu za slobodu pisanja:
njegov zahtev za srpsko državljanstvo je odbijen zbog
pesme „Jutu- tunska Juhahaha” (o srpskom ustavu):
U kraljevstvu Jutututu Kralj
trinajesti Balakaha Obećo je
svom narodu
Da će dati Juhahaha (ustav)
................
A proleće svaka goda
Popne s’ na breg Balakaha,
Pa poviče gromoglasno:
Dobićete Juhahaha!
159
O prestolonasledniku (Aleksandru Prvom Obre-
noviću) piše:
njeg’ veličanstvo skoro će da bude,
Izvoliće skoro dobit i zube.
Blago nama!
Takođe piše satirične stihove:
Daj Mu s neba najsvetlije dare,
Policije, žbire i žandare, Ako
neće da dušmane svali,
Bar na svome da srce iskali.
S obzirom na navedene stihove, u Beogradu ga ne-
rado primaju, a njegove listove zabranjuju. On i Mi-
letić su neprijatelji Beča, a Milan Obrenović je blizak
Beču. Obojica su tada stekli jake i opasne protivnike.
Ima sukobe i sa patrijarhom Germanom Anđelićem,
kojeg su smatrali „mađaronom”. Zmaj se seli u Beč, ali
daleko od svojih, bez svog jezika, postaje sve
usamljeniji, što će biti osnovna karakteristika njegovog
života i rada iz tog perioda.
Kada Milan Obrenović abdicira, radikali dola- ze na
vlast, a Jovan Jovanović Zmaj se 1890. godine vraća u
Beograd, gde dobija mesto gradskog fizikusa sa stalnom
platom od četiri hiljade dinara. Me- đutim, nalazi se u
stalnoj vatri različitih političkih stranaka: Miletićeva
stranka u Novom Sadu se cepa i on prilazi Jaši Tomiću;
u Beogradu su stalna previranja, potresi i sukobi između
naprednjaka, radikala (nastavljača ideje Svetozara
Markovića) i liberala. Zmaj se sve više okreće deci, a
njegov list „Neven”, čiji je vlasnik i urednik, često i
ilustrator, jedan je od najboljih u Evropi tog vremena. U
njemu se objavljuju pesme za decu, priče, pitali- ce,
saveti. Kroz slike i tekstove on decu upoznaje sa
različitim zemljama i narodima, istorijskim doga-
đajima i naučnim dostignućima (Slika 5). Zapravo,
Jovan Jovanović Zmaj je rodonačelnik jedne nove for-
me, do tada nepoznate kod nas – dečje poezije. Štaviše,
kroz nju on propagira i prosvećuje svoje male čitaoce,
čak i dan-danas, ceo vek posle smrti. Odlomci iz
„Nevena” se preštampavaju, filmuju, recituju u
pozorištu, emituju preko radija i televizije, što je pravi
znak da je delo Jovana Jovanovića Zmaja i dalje živo,
jer su deca najstroži čitaoci.
Propagirajući medicinu kroz poeziju, Jovan Jova-
nović Zmaj u „Nevenu” objavljuje pesme: „Zdravlje i
bolest”, „Umerenost i čistoća”, „Prvi sneg”, „Bolno
čedo”, „Izelica”. Stihovima Pre i posle jela treba ruke
prati i Ala je divota kad se ko okupa, što se
ne bi kupali, voda nije skupa ukazuje na značaj higije-
ne (Slika 6). Zmaj još tada, u 19. veku, piše:
Dižite škole
Deca vas mole!
Skini mi, babo, s čela oblake,
Ne daj me, babo, u prosjake!
Ne štedi, babo, rad dobra moga,
Smiluj se, babo, tako ti boga! Jer,
biće dana, al’ neće sreće,
I biće ljudi, al’ Srba neće!
 Pomozi, babo, pomoć’ ću i ja,
Da srpsko ime jošte prosija!
Dižimo škole
Deca nas mole!

Poezija Jovana Jovanovića Zmaja povezuje različite

generacije, otvara prostore nade, najavljuje da i u
mučnom hodu istorije postoje „Svetli grobovi” i
poručuje:

Gde ja stadoh – ti ćeš poći, Što

ne mogoh – ti ćeš moći! Kud je
nisam – ti ćeš doći, Što ja počeh
– ti produži. Još smo dužni, ti
oduži.
Osim kao dečji pesnik, Jovan Jovanović Zmaj je bio i
nežan dečji lekar. Napravio je i logo Srpske književne
zadruge, pisao je i prevodio, bio član Srpskog
lekarskog društva. Godine 1896. izabran je za počasnog
doktora književnosti u Pešti. Iste godine izabran je za
člana Srpske kraljevske akademije u prisustvu kralja
Aleksandra Prvog i kneza Nikole iz Crne Gore.
Međutim, posle sednice Akademije, vraćao se potpuno
sam svojoj kući, a kada se 1892. godine kralj Milan
vratio u Beograd, Zmaj je morao da ode u Zagreb, gde
je proslavljena 50. godišnjica njegovog pesništva. Tu je
imao je bliske kontakte sa Štrosmajerom. Na svečanoj
akademiji u Matici srpskoj istim povodom grubo ga
napada Laza Kostić da je Zmaj kao politički pesnik
progutao liričara. Posle svega Jovan Jovanović Zmaj se
SLIKA 5. Naslovna strana lista „Neven”, čiji je vlasnik i urednik bio
Jovan Jovanović Zmaj.
konačno nastanjuje u Sremskoj Kamenici i tu otvara
lekarsku praksu. Tu u 32. godini, još neudata, od
milijarne tuberkuloze umire njegova poćerka Marija, a
potom i Anka, njegov poslednji oslonac. U Sremskoj
Kamenici, u kući sa tri sobice, Jovan Jovanović Zmaj
dočekao je kraj, napadan od prijatelja iz mladosti, Laze
Kostića, Mihajla Ipolita (Slike 7 i 8). Odbija da primi
čestitke za 70. rođendan i 12. juna 1904. godine umire,
ostavljajući amanet da želi skromnu sahranu, običan
drveni kovčeg i natpis „Čika Zmaj jova”.
Ali, kada je umro, počeli su dugi nekrolozi, a list
„Zastava” izlazi crno uokviren. Ističu da je bio član
Srpske kraljevske akademije, član Uprav-

SLIKA 6. Ilustracija iz lista „Neven”. SLIKA 7. Soba dr Jovana Jovanovića Zmaja u Sremskoj Kamenici.

SLIKA 8. Radni sto Jovana Jovanovića Zmaja.
nog odbora Srpske radikalne stranke, član knji-
ževnog odeljenja Matice srpske, počasni doktor pe-
štanskog univerziteta, član Srpskog lekarskog društva.
Visoki crkveni predstavnici nisu bili na sahrani, ali 12
paroha je držalo opelo.
Gore je navedeno šta je Jovan Jovanović Zmaj for-
malno bio, ali sada, posle 100 godina, može se reći da je
bio: rodonačelnik poezije za decu kod nas, save-
stan lekar, izdavač „Nevena”, „Zmaja” i drugih listova,
prevodilac, crtač, pisac političke i satirične poezije,
nacionalni borac, liričar, promoter preventive u
medicini, patnik i gubitnik svoje dece, naivan političar
(Štrosmajer je rekao da Jovan Jovanović Zmaj ne zna ni
slovo P od politike). Vreme u kojem je Jovan Jovanović
Zmaj živeo i stvarao dalo je pečat i celokupnom
njegovom delu, lirskoro mantičarskom, ispunjenom
težnjom ka nacionalnom buđenju i pesničkim političkim
angažmanom. Ono što je u našem vremenu kao
najbitnije ostalo jesu njegova poezija posvećena deci,
njegov rad na podizanju opšteg nivoa kulture,
zauzimanje za preventivu, ekologiju, uopšte njegov
angažman od 54 godine u kojima je iz dana u dan pisao
poeziju, od lirskih do rodoljubivih i satiričnih pesama,
koje su žive i danas, kao što su žive i delotvorne
njegove ideje o potrebi širokog narodnog obrazovanja i
preventivi kao osnovnom obliku borbe za zdravlje.
LITERATURA
1. Jokanović VT. Jovan Jovanović Zmaj, lekar i pesnik. Bački
Petro- vac: APV-Auto Public-Vlahović; 2004.
2. Lešić A, Bumbaširević M. Jovan Jovanović Zmaj, pesnik i lekar,
sto
godina nakon smrti. Srp Arh Celok Lek 2004; 132(7-8):277-80.
3. Jovanović Stoimirović M. Siluete starog Beograda. Beograd:
Pros- veta; 1987. p.240-7.
4. Milenković M. Zmajeva lična životna tragedija. Srp Arh Celok Lek
1954; 11:1329-39.
5. Dragić M. Dr Jovan Jovanović Zmaj, lekar i pesnik. Srp Arh
Celok Lek 1954; 11:1329-39.
6. Jovanović Zmaj J. Đulići i Đulići uveoci. Hronološki podaci: Les-
kovac Mladen i Pavle Popović: J. Jovanović Zmaj i njegovi
Đulići. Novi Sad: Matica srpska.
7. Jovanović Zmaj J. Pesme. Beograd: Rad; 1981.
8. Jovanović Zmaj J. Pesme Čika Jove Zmaja. Beograd: Bookland; 2003.
9. Đorđević S. Dr Jovan Jovanović Zmaj, član Srpskog lekarskog
društva. Srp Arh Celok Lek 1954; 11:1361-5.
161