Ивањица

Координате:  43° 34′ 29″ СГШ; 20° 13′ 31″ ИГД

Ивањица

Административни подаци

Држава Србија

Управни округ Моравички

Општина Ивањица

Становништво

 — 2011.  11715

Географске карактеристике

Координате 43° 34′ 29″ СГШ; 20° 13′ 31″ ИГД

Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)

 Ивањица

Ивањица на мапи Србије

Остали подаци

Поштански број 32250

Позивни број 032

Регистарска ознака IC

Ивањица је градско насеље у Србији у општини Ивањица у Моравичком округу.

Према попису из 2002. било је 12.350 становника (према попису из 1991. било је
11.093 становника), док је према резултатима пописа из 2011. било 11.715
становника.

Садржај

 1Географија
 2Историја
 3Инфраструктура
 4Култура
 5Образовање
 6Медији
 7Знамените личности
 8Демографија
 9Знаменитости
 10Галерија
 11Референце
 12Спољашње везе

Географија[уреди | уреди извор]

Центар Ивањице

Ивањица је место у западној Србији. Налази се у котлини у подножју

обронака Голије и Јавора, на обали реке Моравице, на 468 мнв. [1]

Историја[уреди | уреди извор]

Ивањица 1941. године

Још пре настанка града, Ивањицу и околину насељавали су Римљани, о чему

сведоче остаци њихове културе. Очувана су њихова гробља, а у
селу Куманица још увек постоји стари римски мост. У близини је пронађен
споменик у коме се скраћеницом помиње насеље Цел...[2]
У турско доба, територија Ивањице припадала је Сјеничкој нахији. Ту се некада
налазила путна станица - хан, на путу из Сјенице и Нове
Вароши за Пожегу и Чачак. Терен око хана био је сав у њивама, по чему је
Ивањица и добила име.[1]
Први помен Ивањице из 1505. године, записан је у књизи задужења
у Дубровачком архиву.[3]
Указом кнеза Милоша из 1833. године Ивањички крај је припојен Србији.[3] Наложио
је тадашњем капетану среза Сими Јаковићу да се на месту где се налазило
село Прилике подигне насеље. И сам је на овом терену имао имање, па је почео
да га продаје дошљацима из Сјенице и Нове Вароши.[1] Следеће године започела
је изградња града.[3] Капетан је ту подигао среску канцеларију, па по њему један
део Ивањице и данас носи назив Јаковића поље.[1]
Године 1836, подигнута је црква у Ивањици, а са њом је и насеље почело да се
шири и развија. Међутим, дест година касније 1846. избио је пожар, при чему су
изгореле скоро све куће, тако да је Ивањица морала поново да се обнавља.
Постоје подаци да је том приликом чак и руски цар дао помоћ за Ивањицу, у
износу од 100 дуката.[1]
Место је знатно напредовало после Првог светског рата.[4]

Инфраструктура[уреди | уреди извор]
У њој се налази и једна од најстаријих хидроелектрана у Србији изграђена 1911.
години. Дрвена брана, већ истрошена[5], страдала је у поплави фебруара 1936, до
септембра је подигнута бетонска.[6] Болница је освећена 1. маја 1938.[7] У овој
варошици је основан и најстарији фудбалски клуб Јавор. Ово мало место је данас
једно перспективно туристичко место,[8][9] већ годинама важи за ваздушну бању, а
планина Голија на чијим се обронцима налази Ивањица проглашена је
за резерват биосфере. Кроз Ивањицу пролази државни пут М21-1, а предвиђена је
изградња савременог ауто-пута (Ауто-пут Пожега-Бољаре) упоредо са постојећим
путем.

Земаљска сателитска станица Ивањица

Дана 7. јуна 1974. у Ивањици је пуштена у рад прва земаљска сателитска

станица у тадашњој Југославији, која је омогућила комуникационе везе са целим
светом.[10]

Култура[уреди | уреди извор]
Носиоци културног развоја у општини Ивањица су бројне институције и
организације, од којих водећу улогу имају Дом културе „Ивањица“ и Библиотека
„Светислав Вуловић“ са богатом традицијом од преко 140 година. Основана је
1868. године као Ивањичко читалиште. Дом културе „Ивањица“ основан је 1984.
године. Пре његовог оснивања, културну делатност општине обављали су
Народна библиотека и Народни универзитет у оквиру којих се налазио и сада
„стари биоскоп“. Капацитети Дома културе „Ивањица“ састоје се од просторија
Народне библиотеке и читаонице, галерија, 2 сале (мала, плава,150 седишта,
велика 550 седишта, користи се и као биоскопска дворана), неколико учионица и
осталих пратећих просторија. Укупан користан простор ове установе је 4000 м2.
Овде се налазе библиотека „Светислав Вуловић“, просторије „Ивањичког радија“,
Канцеларије за младе општине Ивањица, Спортског савеза општине и КудеС -
организатора фестивала Нушићијада.
Ивањица је домаћин неколико културно-уметничких манифестација од којих је
највећа Нушићијада која се одржава крајем августа сваке године. Нушићијада је
фестивал који се одржавао у Ивањици од 1968. до 1972. године у организацији
ивањичког Дома културе. Био је то фестивал филмске комедије, трајао је 6 дана,
одржавао се у првој недељи септембра и привлачио културни свет тадашње
Југославије. Памти се, како по културним садржајима, тако по доброј атмосфери,
кафани и шали, јер је то био „празник хумора и весеља”. Носи име по великом
комедиографу, Браниславу Нушићу, чија је госпођа министарка своме зету, Чеди,
претила изгнанством и реченицом „Виђен си за Ивањицу!”. Крај света из времена
Нушићевих комада постаће неколико година центар културних збивања старе
Југославије, да би онда неколико деценија чекао повратак свог фестивала у новом
руху и старом сјају.
Обновљена Нушићијада се поново одржава од 2010. године коју тада посећује око
10000 посетилаца, 2011. око 30000, 2012. између 35000 и 40000 посетилаца.

Образовање[уреди | уреди извор]
Детаљније: Списак ОШ у Ивањици
Одмах по припајању Ивањице и Моравичког краја Србији, 1834. године отворена
је школа у овом месту. Претходне године отворена је школа у Миланџи, прва у
овом крају. У Ивањици раде две основне школе од укупно девет у општини. У
граду се такође налазе и Гимназија и средња Техничка школа, а од скоро раде и
неки истурени смерови приватних факултета као што је Туристичко-угоститељски
факултет универзитета Сингидунум. Ивањица такође има предшколску установа
"Бајка" у оквиру које раде три вртића:

 Ђурђевак (отворен 1978. године)

 Звончица (отворен 1985. године)
 Пахуљица (отворен 2013. године на Буковици)
Радови на четвртом вртићу су започети 2018. године и објекат се налази у
дворишту основне школе "Кирило Савић" у Црњеву.[11] Вртић још није пуштен у рад.

Медији[уреди | уреди извор]
На територији општине Ивањица раде три локална електронска медија и један
кабловски оператер, који својим програмима обогаћују информисаност грађана.
Поред њих, грађани општине имају пријем сигнала националних телевизијских и
радио станица, међутим у сеоским срединама покривеност телевизијским
сигналом је прилично лоша. Градско језгро има задовољавајући пријем слике и
радио сигнала, захваљујући и општини која је на неколико кота поставила ТВ
репетиторе за пријем телевизијске слике.

Знамените личности[уреди | уреди извор]

Знамените личности рођене у Ивањици:

 Стеван Р. Поповић
 Светислав Вуловић
 Владислав Савић
 Кирило Савић
 Недељко Кошанин
 Војислав Новичић
 Душан Пурић
 Драгољуб Михаиловић
 Бранислав Станојевић
 Србољуб Кривокућа
 Недељко Парезановић
 Петар Стамболић
 Иван Стамболић
 Ђорђе Милосављевић
 Светозар Боторић
 Милинко Кушић
 Бранко М. Ракић
 Вељко Танкосић
 Дамјан Поповић
 Владица Ковачевић
 Цмиљка Калушевић

Демографија[уреди | уреди извор]
У насељу Ивањица живи 9587 пунолетних становника, а просечна старост
становништва износи 40.1 година (39,4 код мушкараца и 40,8 код жена). У насељу
има 3756 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,29.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2011. године).
 Демографија
Годин
Становника
а
1948. 1.532
1953. 1.829
1961. 2.082
1971. 5.507
1981. 8.765

1991. 11.093

2002. 12.350

2011. 11.715
Етнички састав према попису из 2002.‍[13]
12.22
Срби    98,99%
6
Роми    24 0,19%
Црногорци    23 0,18%
Југословени    17 0,13%
Македонци    8 0,06%
Горанци    7 0,05%
Хрвати    5 0,04%
Муслимани    3 0,02%
Украјинци 1 0,00%
Словенци 1 0,00%
Руси 1 0,00%
Мађари 1 0,00%
Буњевци 1 0,00%
непознато    17 0,13%

Становништво према полу и старости[14]

м ж

? 27       21

80+ 45       64

75—79 61       119

70—74 139       167

65—69 190       218

 60—64 248       237

55—59 301       284

50—54 497       504

45—49 599       589

40—44 478       537

35—39 431       513

30—34 430       468

25—29 478       478

20—24 501       475

15—19 487       499

10—14 489       461

5—9 361       354

0—4 312       288

35,
Просек : 36,1
0

прошири
Домаћинства
прошири
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
прошири
Становништво по делатностима које обавља

Знаменитости[уреди | уреди извор]
Водопад на реци Моравици је визуелни симбол Ивањице. Саграђен
давне 1909. године за потребе пуштања у рад пете хидроцентрале у Краљевини
Србији. И дан данас ради и производи струју.
Такође једна од знаменитости Ивањице је чувени стари мост, подигнут на прелазу
19. у 20. век. Елегантни лук високо надвисује Моравицу, а како легенда каже, за
изградњу моста, поред камена, утрошено је и 30 јаја.
На уласку у стару чаршију, односно строги центар налази се мали парк са
спомеником партизанима (рад Ђорђа Андрејевића Куна), а са друге стране Чича
Дражина колиба или брвнара посвећена ђенералу Драгољубу Дражи Михајловићу,
и његов споменик.

Галерија[уреди | уреди извор]
 Водопад на реци Моравици

Мост на Моравици
 
 Колиба чича Драже

 
 Споменик Револуцији

Референце[уреди | уреди извор]
1. ^ Врати се на:а б в г д Србија знаменитости и лепоте, група аутора, Књижевни преглед,
Београд 1965
2. ^ "Политика", 22. дец. 1935
3. ^ Врати се на:а б в Ивањица интернет портал: Историјски подаци Архивиранона
сајту Wayback Machine (18. јун 2013), Приступљено 1. 2. 2013.
4. ^ „Политика”, 7. јул 1936
5. ^ "Политика", 18. окт. 1935
6. ^ "Време", 20. септ. 1936
7. ^ "Политика" 3. мај 1938
8. ^ Ивањица: Родно место сеоског туризма (Б92, 21. јануар 2013)
9. ^ Ивањица: Здравље уз „Небеске сузе“ („Вечерње новости“, 18. октобар 2013)
10. ^ Четрдесет година ивањичке сателитске станице
11. ^ „Postavljanje kamena temeljca za novi vrtić Ivanjica”.  YouTube. 17. септембар 2018.
Приступљено 3. јул  2020.
12. ^ „Књига 9”.  Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961,
1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за
статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
13. ^ „Књига 1”.  Становништво, национална или етничка припадност, подаци по
насељима.  webrzs.stat.gov.rs. Београд:  Републички завод за статистику. фебруар
2003.  ISBN  86-84433-00-9.
14. ^ „Књига 2”.  Становништво, пол и старост, подаци по насељима.  webrzs.stat.gov.rs.
Београд:  Републички завод за статистику. фебруар 2003.  ISBN  86-84433-01-7.
 Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 Портал Србија

Ивањица на Викимедијиној
остави.

 Званични сајт општине Ивањица

 Туристичка организација општине Ивањица
 Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
 Гугл сателитска мапа (Maplandia)
 План насеља на мапи (Mapquest)
Ивањица
Координате:  43° 34′ 29″ СГШ; 20° 13′ 31″ ИГД

Ивањица

Административни подаци

Држава Србија

Управни округ Моравички

Општина Ивањица

Становништво

 — 2011.  11715

Географске карактеристике

Координате 43° 34′ 29″ СГШ; 20° 13′ 31″ ИГД

Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)

 Ивањица

Ивањица на мапи Србије

Остали подаци

Поштански број 32250

Позивни број 032

Регистарска ознака IC

Ивањица је градско насеље у Србији у општини Ивањица у Моравичком округу.

Према попису из 2002. било је 12.350 становника (према попису из 1991. било је
11.093 становника), док је према резултатима пописа из 2011. било 11.715
становника.

Садржај

 1Географија
 2Историја
 3Инфраструктура
 4Култура
 5Образовање
 6Медији
 7Знамените личности
 8Демографија
 9Знаменитости
 10Галерија
 11Референце
 12Спољашње везе

Географија[уреди | уреди извор]

Центар Ивањице

Ивањица је место у западној Србији. Налази се у котлини у подножју

обронака Голије и Јавора, на обали реке Моравице, на 468 мнв. [1]

Историја[уреди | уреди извор]

Ивањица 1941. године

Још пре настанка града, Ивањицу и околину насељавали су Римљани, о чему

сведоче остаци њихове културе. Очувана су њихова гробља, а у
селу Куманица још увек постоји стари римски мост. У близини је пронађен
споменик у коме се скраћеницом помиње насеље Цел...[2]
У турско доба, територија Ивањице припадала је Сјеничкој нахији. Ту се некада
налазила путна станица - хан, на путу из Сјенице и Нове
Вароши за Пожегу и Чачак. Терен око хана био је сав у њивама, по чему је
Ивањица и добила име.[1]
Први помен Ивањице из 1505. године, записан је у књизи задужења
у Дубровачком архиву.[3]
Указом кнеза Милоша из 1833. године Ивањички крај је припојен Србији.[3] Наложио
је тадашњем капетану среза Сими Јаковићу да се на месту где се налазило
село Прилике подигне насеље. И сам је на овом терену имао имање, па је почео
да га продаје дошљацима из Сјенице и Нове Вароши.[1] Следеће године започела
је изградња града.[3] Капетан је ту подигао среску канцеларију, па по њему један
део Ивањице и данас носи назив Јаковића поље.[1]
Године 1836, подигнута је црква у Ивањици, а са њом је и насеље почело да се
шири и развија. Међутим, дест година касније 1846. избио је пожар, при чему су
изгореле скоро све куће, тако да је Ивањица морала поново да се обнавља.
Постоје подаци да је том приликом чак и руски цар дао помоћ за Ивањицу, у
износу од 100 дуката.[1]
Место је знатно напредовало после Првог светског рата.[4]

Инфраструктура[уреди | уреди извор]
У њој се налази и једна од најстаријих хидроелектрана у Србији изграђена 1911.
години. Дрвена брана, већ истрошена[5], страдала је у поплави фебруара 1936, до
септембра је подигнута бетонска.[6] Болница је освећена 1. маја 1938.[7] У овој
варошици је основан и најстарији фудбалски клуб Јавор. Ово мало место је данас
једно перспективно туристичко место,[8][9] већ годинама важи за ваздушну бању, а
планина Голија на чијим се обронцима налази Ивањица проглашена је
за резерват биосфере. Кроз Ивањицу пролази државни пут М21-1, а предвиђена је
изградња савременог ауто-пута (Ауто-пут Пожега-Бољаре) упоредо са постојећим
путем.

Земаљска сателитска станица Ивањица

Дана 7. јуна 1974. у Ивањици је пуштена у рад прва земаљска сателитска

станица у тадашњој Југославији, која је омогућила комуникационе везе са целим
светом.[10]

Култура[уреди | уреди извор]
Носиоци културног развоја у општини Ивањица су бројне институције и
организације, од којих водећу улогу имају Дом културе „Ивањица“ и Библиотека
„Светислав Вуловић“ са богатом традицијом од преко 140 година. Основана је
1868. године као Ивањичко читалиште. Дом културе „Ивањица“ основан је 1984.
године. Пре његовог оснивања, културну делатност општине обављали су
Народна библиотека и Народни универзитет у оквиру којих се налазио и сада
„стари биоскоп“. Капацитети Дома културе „Ивањица“ састоје се од просторија
Народне библиотеке и читаонице, галерија, 2 сале (мала, плава,150 седишта,
велика 550 седишта, користи се и као биоскопска дворана), неколико учионица и
осталих пратећих просторија. Укупан користан простор ове установе је 4000 м2.
Овде се налазе библиотека „Светислав Вуловић“, просторије „Ивањичког радија“,
Канцеларије за младе општине Ивањица, Спортског савеза општине и КудеС -
организатора фестивала Нушићијада.
Ивањица је домаћин неколико културно-уметничких манифестација од којих је
највећа Нушићијада која се одржава крајем августа сваке године. Нушићијада је
фестивал који се одржавао у Ивањици од 1968. до 1972. године у организацији
ивањичког Дома културе. Био је то фестивал филмске комедије, трајао је 6 дана,
одржавао се у првој недељи септембра и привлачио културни свет тадашње
Југославије. Памти се, како по културним садржајима, тако по доброј атмосфери,
кафани и шали, јер је то био „празник хумора и весеља”. Носи име по великом
комедиографу, Браниславу Нушићу, чија је госпођа министарка своме зету, Чеди,
претила изгнанством и реченицом „Виђен си за Ивањицу!”. Крај света из времена
Нушићевих комада постаће неколико година центар културних збивања старе
Југославије, да би онда неколико деценија чекао повратак свог фестивала у новом
руху и старом сјају.
Обновљена Нушићијада се поново одржава од 2010. године коју тада посећује око
10000 посетилаца, 2011. око 30000, 2012. између 35000 и 40000 посетилаца.

Образовање[уреди | уреди извор]
Детаљније: Списак ОШ у Ивањици
Одмах по припајању Ивањице и Моравичког краја Србији, 1834. године отворена
је школа у овом месту. Претходне године отворена је школа у Миланџи, прва у
овом крају. У Ивањици раде две основне школе од укупно девет у општини. У
граду се такође налазе и Гимназија и средња Техничка школа, а од скоро раде и
неки истурени смерови приватних факултета као што је Туристичко-угоститељски
факултет универзитета Сингидунум. Ивањица такође има предшколску установа
"Бајка" у оквиру које раде три вртића:

 Ђурђевак (отворен 1978. године)

 Звончица (отворен 1985. године)
 Пахуљица (отворен 2013. године на Буковици)
Радови на четвртом вртићу су започети 2018. године и објекат се налази у
дворишту основне школе "Кирило Савић" у Црњеву.[11] Вртић још није пуштен у рад.

Медији[уреди | уреди извор]
На територији општине Ивањица раде три локална електронска медија и један
кабловски оператер, који својим програмима обогаћују информисаност грађана.
Поред њих, грађани општине имају пријем сигнала националних телевизијских и
радио станица, међутим у сеоским срединама покривеност телевизијским
сигналом је прилично лоша. Градско језгро има задовољавајући пријем слике и
радио сигнала, захваљујући и општини која је на неколико кота поставила ТВ
репетиторе за пријем телевизијске слике.

Знамените личности[уреди | уреди извор]

Знамените личности рођене у Ивањици:

 Стеван Р. Поповић
 Светислав Вуловић
 Владислав Савић
 Кирило Савић
 Недељко Кошанин
 Војислав Новичић
 Душан Пурић
 Драгољуб Михаиловић
 Бранислав Станојевић
 Србољуб Кривокућа
 Недељко Парезановић
 Петар Стамболић
 Иван Стамболић
 Ђорђе Милосављевић
 Светозар Боторић
 Милинко Кушић
 Бранко М. Ракић
 Вељко Танкосић
 Дамјан Поповић
 Владица Ковачевић
 Цмиљка Калушевић

Демографија[уреди | уреди извор]
У насељу Ивањица живи 9587 пунолетних становника, а просечна старост
становништва износи 40.1 година (39,4 код мушкараца и 40,8 код жена). У насељу
има 3756 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,29.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2011. године).
 Демографија
Годин
Становника
а
1948. 1.532
1953. 1.829
1961. 2.082
1971. 5.507
1981. 8.765

1991. 11.093

2002. 12.350

2011. 11.715
Етнички састав према попису из 2002.‍[13]
12.22
Срби    98,99%
6
Роми    24 0,19%
Црногорци    23 0,18%
Југословени    17 0,13%
Македонци    8 0,06%
Горанци    7 0,05%
Хрвати    5 0,04%
Муслимани    3 0,02%
Украјинци 1 0,00%
Словенци 1 0,00%
Руси 1 0,00%
Мађари 1 0,00%
Буњевци 1 0,00%
непознато    17 0,13%

Становништво према полу и старости[14]

м ж

? 27       21

80+ 45       64

75—79 61       119

70—74 139       167

65—69 190       218

 60—64 248       237

55—59 301       284

50—54 497       504

45—49 599       589

40—44 478       537

35—39 431       513

30—34 430       468

25—29 478       478

20—24 501       475

15—19 487       499

10—14 489       461

5—9 361       354

0—4 312       288

35,
Просек : 36,1
0

прошири
Домаћинства
прошири
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
прошири
Становништво по делатностима које обавља

Знаменитости[уреди | уреди извор]
Водопад на реци Моравици је визуелни симбол Ивањице. Саграђен
давне 1909. године за потребе пуштања у рад пете хидроцентрале у Краљевини
Србији. И дан данас ради и производи струју.
Такође једна од знаменитости Ивањице је чувени стари мост, подигнут на прелазу
19. у 20. век. Елегантни лук високо надвисује Моравицу, а како легенда каже, за
изградњу моста, поред камена, утрошено је и 30 јаја.
На уласку у стару чаршију, односно строги центар налази се мали парк са
спомеником партизанима (рад Ђорђа Андрејевића Куна), а са друге стране Чича
Дражина колиба или брвнара посвећена ђенералу Драгољубу Дражи Михајловићу,
и његов споменик.

Галерија[уреди | уреди извор]
 Водопад на реци Моравици

Мост на Моравици
 
 Колиба чича Драже

 
 Споменик Револуцији

Референце[уреди | уреди извор]
1. ^ Врати се на:а б в г д Србија знаменитости и лепоте, група аутора, Књижевни преглед,
Београд 1965
2. ^ "Политика", 22. дец. 1935
3. ^ Врати се на:а б в Ивањица интернет портал: Историјски подаци Архивиранона
сајту Wayback Machine (18. јун 2013), Приступљено 1. 2. 2013.
4. ^ „Политика”, 7. јул 1936
5. ^ "Политика", 18. окт. 1935
6. ^ "Време", 20. септ. 1936
7. ^ "Политика" 3. мај 1938
8. ^ Ивањица: Родно место сеоског туризма (Б92, 21. јануар 2013)
9. ^ Ивањица: Здравље уз „Небеске сузе“ („Вечерње новости“, 18. октобар 2013)
10. ^ Четрдесет година ивањичке сателитске станице
11. ^ „Postavljanje kamena temeljca za novi vrtić Ivanjica”.  YouTube. 17. септембар 2018.
Приступљено 3. јул  2020.
12. ^ „Књига 9”.  Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961,
1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за
статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
13. ^ „Књига 1”.  Становништво, национална или етничка припадност, подаци по
насељима.  webrzs.stat.gov.rs. Београд:  Републички завод за статистику. фебруар
2003.  ISBN  86-84433-00-9.
14. ^ „Књига 2”.  Становништво, пол и старост, подаци по насељима.  webrzs.stat.gov.rs.
Београд:  Републички завод за статистику. фебруар 2003.  ISBN  86-84433-01-7.
 Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 Портал Србија

Ивањица на Викимедијиној
остави.

 Званични сајт општине Ивањица

 Туристичка организација општине Ивањица
 Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
 Гугл сателитска мапа (Maplandia)
 План насеља на мапи (Mapquest)