РЕПУБЛИКА СРПСКА

ЈУ Електротехничка школа „Никола Тесла“

Бања Лука
 

Предмет:                                                                    Ментор:
Рачунарске мреже                                      проф. Љиљана Вученовић
 

МАТУРСКИ РАД
ТЕМА: Интернет сервиси
 

Кандидат: Марко Боговац

Разред и одјељење: IV6
Школска година: 2020/21.
САДРЖАЈ:

1. УВОД..................................................................................................................................................3
2. ИНТЕРНЕТ СЕРВИСИ..........................................................................................................................4
2.1 Подјела интернет сервиса..........................................................................................................4
3. БАЗИЧНИ - ОСНОВНИ ИНТЕРНЕТ СЕРВИСИ......................................................................................6
3.1 Електронска пошта (e- mail).......................................................................................................6
3.2 Telnet...........................................................................................................................................8
3.3 FTP (File Transfer Protocol)..........................................................................................................9
4. ЈАВНИ ИНФОРМАЦИОНИ СЕРВИСИ...............................................................................................10
4.1 Gopher........................................................................................................................................10
4.2 Web (World Wide Web).............................................................................................................10
5. ДИСКУСИОНИ СЕРВИСИ..................................................................................................................14
5.1 Маилинг лист............................................................................................................................14
5.1.1 Промотивне mailing liste....................................................................................................14
5.1.2 Информативне маилинг листе..........................................................................................14
5.1.3 Дискусионе маилинг листе................................................................................................15
5.2 Дискусионе групе (Newsgroup)................................................................................................15
6. КОНФЕРЕНЦИЈСКИ И СЕРВИСИ ЗА ПРЕТРАЖИВАЊЕ ИНФОРМАЦИЈА.........................................17
6.1 Archie.........................................................................................................................................17
6.2 IRC..............................................................................................................................................17
7. ЗАКЉУЧАК.......................................................................................................................................18
8. ЛИТЕРАТУРА....................................................................................................................................19
1. УВОД

Интернет је јавна доступна глобална компјутерска мрежа која заједно повезује

рачунаре и мреже рачунара. Интернет је "мрежа свих мрежа" која се састоји од кућних,
академских, пословних, војних и владиних мрежа које међусобно размЈењују
информације и услуге као што су електронска пошта, чет и пренос датотека. Интернет
се идентификује као свјетска (компјутерска) комуникациона мрежа или "мрежа свих
мрежа" која се састоји од великог броја засебних рачунара увезаних у мрежну
структуру.

Основу мреже чине (мрежни) чворови међусобно повезани квалитетним оптичким

везама, преко којих се врши размјена информација између удаљених дијелова мреже.
Чворове чине такозвани пружаоци интернет услуга (ИСП - Интернет Сервице
Провидерс), велика предузећа или академске институције. Они су посредници између
мреже, односно Интернета, и појединачних рачунара који су у одређеном моменту и на
одређени начин са њима повезани. Разграната структура Интернета омогућује
комуникацију између било која два удаљена рачунара чак и у случају да дође до
колапса великих дијелова мреже, пошто порука може захваљујући роутер-има (уређај
који одређује пут којим се шаљу поруке), путовати различитим путевима.

Од самих почетака уз Интернет су се јављали многи облици услуга и сервиса које је он

пружао својим корисницима. Број интернетских услуга и сервиса вјеројатно брже расте
него што је просјечном човјеку потребно да напише само и једну услугу у низу код
набрајања. Ипак, постоје неке услуге и сервиси који су глобално најраспрострањенији и
најпопуларнији па је њих донекле могуће и набројити и укратко објаснити. Неки од
њих вежу се још уз прве почетке Интернета и успјели су опстати све до данас, а неки су
производ савременог друштва и најмодерније технологије. У овом раду бит ће
објашњено шта су то интернет сервиси, како се они дијеле те на који начин они
функционишу у савременом времену, односно данас.
2. ИНТЕРНЕТ СЕРВИСИ

Сервиси су уствари услуге које се могу добити преко Интернета и они су највише
учинили да се изврши популаризација ове глобалне мреже. Сви сервиси Интернета раде
тако што на мрежи постоје сервери у којима су смјештени подаци, а на нашем рачунару
се изврчава клијент, програм који тим подацима приступа преко мреже. Већина сервиса
који су настали у периоду од успостављања Интернета до данас, више не постоје, већ је
сад интегрисан у два највећа и најмасовније коришћена облика сервиса, а то су: е-
пошта и Web.

2.1 Подјела интернет сервиса

Постоји више група сервиса и можемо их подијелити на:

а) Базичне/основне сервисе

 електронска пошта (е-mail) размјена порука електронским путем;

 Теlnet (telecommunications network) приступ удаљеном рачунару и интерактивни
рад на њему, као да је корисник физички присутан на удаљеној локацији;
 FTP(File Transfer Protocol) пренос датотека између два удаљена рачунара.

б) Јавне информационе сервисе

 Анонимни FTP (Anatomic FTP) јавно складиште података које је на располагању

(преко FTP сервиса) свим корисницима Интернета;
 Gofer (Gopher), електронска огласна табла;
 Web (World Wide Web) мултимедијална електронска огласна табла.

ц) Дискусионе сервисе

 Лист електронске поште (Maligni list) листе електронске поште у оквиру

основног сервиса е-поште омогућава груписање корисника сличног профила.
Порука послата групи се аутоматски доставља свим члановима групе
 Дискусионе групе (Newsgroup) сервис јавних интересно повезаних корисника,
поруке се не прослијеђују аутоматски већ им се приступа селективно и према
потреби.
д) Конференцијске сервисе

То су тзв. синхрони сервиси, јер захтијевају истовремено учешће свих корисника.

 Talk, интерактивна размјена текстуалних порука са другим корисником

 IRC (Internet Relay Chat) интерактивна размјена текстуалних порука
истовремено са већим бројем корисника
 Телефонирање преко Интернета (Internet phone) размјена говорних порука
 Видеоконференција (Videoconferencing) мултимедијално комиуницирање са
другим корисником.

е) Сервси за претраживање информација

 Archie, претраживање анонимних ФТП сервера на бази назива датотеке или

њених карактеристика;
 Veronica, претраживање информација садржаних у насловима из менија Gopher-
а;
 Wans, претраживање текстова на основу задатих кључних ријечи;
 www search engie, специјализовано претраживање Webсадржаја (Yаhоо,
Аltavista, Gооglе и др).
3. БАЗИЧНИ - ОСНОВНИ ИНТЕРНЕТ СЕРВИСИ

Основни или базични сервиси Интернета, представљају оне сервисе који су у масивној
употреби, толико да су због своје једноставности и практичности у коришћењу, заузели
такво мјесто да је данашњи живот готово и немогуће замислити без њих. Неки од њих
су и даље самостални (електронска пошта), док су други интегрисани у друге
напредније сервисе који су настали посљедњих година. Један такав примјер је и
претраживач Gооglе, који у својим садржајима посједује готово све сервисе и Интернет
алате који су крајњем кориснику потребни у свакодневној комуникацији.

3.1 Електронска пошта (e- mail)

Електроничка пошта је данас највише кориштена услуга на Интернету, коју је 1970.

године развио Раy Томлинсон. Основни концепт ове услуге је пријенос текстуалних
порука (могуће је прилагати и документе не-текстуалног формата) путем
комуникацијских мрежа, најчешће Интернета, (слика бр.1).

(слика бр.1) "Електорнска пошта – E-mail"

Да би се користили овом услугом, корисници на рачунару морају имати инсталиран

један од тзв. е-mail клијената, а с обзиром на сучеље они могу бити текстуални или
графички. Данас превладавају е-mail клијенти графичког сучеља, од којих су
најпознатији Outlook Express, Mozilla Thunderbird, итд.
Приступ е-маил услузи омогућују разни даватељи Интернет услуга, тзв. ISP-ови
(Internet Service Providers) у склопу давања још једне услуге, хостинга. Хост компјутери
омогућују кориштење e-mail услугом и без већ споменутих е-mail клијената, и то путем
тзв. webmail услуге. Карактеристика webmail-а је чињеница да све е-mail поруке које
корисник има на свом корисничком рачуну нису спремљене на његовом компјутеру (на
његовом тврдом диску), већ су оне спремљене на серверу (тј. хост компјутеру), а
приступ њима могућ је уз претходно логирање путем корисничког имена и лозинке
добивених од хост компјутера на којем имају отворен кориснички рачун.

Поруке се касније могу спремити на компјутеру корисника у разним мултимедијалним

облицима и форматима. Сваки од корисника електроничке поште има своју адресу, која
има формат име_пошиљатеља@име_е-маил_послужитеља_или_домена (нпр.
иван.ивановиц@право.хр). Статус највише кориштене Интернет услуге електроничка
пошта добила је захваљујући глобалној примјени у свим подручјима људске
активности, од приватних до пословних намјена. Потпуно је нормално да сваки
корисник Интернета има своју е-mail адресу (а обично их један корисник има и више од
једне), а савремена пословна комуникација готово је незамислива без посједовања е-
mail-а. То укључује пословну сарадњу, слање и примање понуда и потражњи одређених
производа, међународну комуникацију, оглашавање, итд.

Од времена кад је развијена и када је послана прва е-mail порука, електроничка пошта у
непрестаном је развоју. Само неколико година након тог почетка, већ 1976. године,
енглеска краљица Елизабета послала је свој први краљевски е-mail и тако већ у самим
почецима Интернета најавила да на тој мрежи и њеним услугама лежи будућност
комуникације. Данашња статистика ту чињеницу само потврђује податком да је 2005.
године било послано 50 милијарди е-mail порука дневно. Као и све остало у данашњем
свијету, и електроничка пошта има тамну страну медаље, а она се састоји у нежељеним
учинцима е-mail-а, који се прије свега односе на високу стопу изложености
компјутерским вирусима. Наиме, руководећи се већ наведеном статистиком о броју
дневно посланих е-mail порука у 2005. години, долазимо и до податка да је 1% тих
порука заражено неким обликом компјутерског вируса. Постотак наизглед мален, али
када се претвори у бројчани еквивалент, долази ce до бројке од 500 милијона вирусом
заражених порука, што свакако није занемарив податак.
Додавши томе податак да је чак око 95% свих посланих е-mail порука заправо
нежељено, указују се врло озбиљни проблеми с којима се ова интернетска услуга мора
носити у данашњем времену умреженог друштва. Број спам или junkmail порука у
сталном је порасту и бит ће потребно подузети ригорозне мјере како би се тај
негативни тренд редуцирао.

3.2 Telnet

Telenet, који омогућава приступ удаљеном рачунару гдје корисник користи програм за
читање поште који је и активан на том удаљеном рачунару. Пренос садржаја
поштанског сандучета, које је омогућено протоколом POP (Post Office Protocol). Овај
протокол омогућава пренос нових порука са е-маил севера на рачунар корисника.
Корисник затим користи неки програм за читање поште (нпр, Outlook Express).
Програми за манипулацију е-поштом стално се обогаћују новим садржајима као што су
адресари, календари, подсјетници, софтверски модули за планирање и заказивање
састанака, посједују све што неопходно једном пословном човјеку.

Анатомије електронске поруке је строго одређена. Порука почиње заглављем у коме је

адреса пошиљаоца, адреса примаоца и предмет поруке. Ту су и датум и вријеме слања
поруке. Затим долази тијело поруке, а на крају је сигнатура (име и адреса пошиљаоца).
Електронска пошта, осим што омогућује размјену порука између двоје људи на сличан
начин као и уобичајена земаљска пошта. У е-пошту може да се укључује разноврсни
садржај као што су: дигитализоване слике, текст у разноврсном формату (Word, Acrobat
PDF, и слично), извршне верзије програма или чак филмове. У програмима за
електронску пошту то се обично зове додатак или прилог (engl. attachment).

Електронска пошта нуди и друге могућности као што су:

 једноставна могућност слања исте поруке на више адреса. То се зове индиго-

копија (engl. carbon copy);
 приспјела порука се једноставно може прослиједити на једну или више адреса
људи које она може интересовати. То се зове прослијеђивање поруке (engl.
forwarding);
  на приспјелу поруку се једноставно може одговорити не понављајући адресу
пошиљаоца тако да се у одговор укључи приспјела порука као подсјетник. То се
зове одговор (engl. reply);
 све приспјеле и послате поруке могу се чувати и бришу се по сопственом
избору.

Данас е-пошта постаје бесплатна и све је више таквих понуђача (Gmail, Yahoo, Hotmail
и др). Они остварују профит тако што су њихови претплатници обасути рекламама које
стижу путем е-поште или банера (engl. Banner).

3.3 FTP (File Transfer Protocol)

Овај веома користан сервис служи за пренос датотека путем Интернета. За преношење
датотека потребна су два учесника:

o рачунар на коме се налази датотека

o и рачунар на који се та датотека копира.

Да би пренос функционисао, рачунар на коме се чува рачунарска библиотека програма

мора бити FTP сервер док на рачунару који жели да преузима или шаље датотеке у
овакву библиотеку мора да буде инсталиран неки програм за подршку FTP клијента.

Трансфер се може одвијати двојако:

o са удаљеног ка корисниковом рачунару - доњнлоад

o са корисниковог ка удаљеном рачунару - уплоад

Постоји много јавно доступних FTP сервера на којима се налази велики број датотека
од којих многе садрже бесплатне програме (фреењаре или схарењаре). Да би се
користио FTP сервер корисник мора да се пријави за рад на том рачунару. Како већина
корисника нема налог за рад на машини FTP сервера, ако је он јавно доступан потребно
је пријавити се као anonimous и уписати своју електронску адресу као лозинку. Овакви
јавни FTP сервери називају се анонимни FTP. У противном корисник мора да има свој
налог на FTP серверу и треба да унесе своје име и лозинку.
4. ЈАВНИ ИНФОРМАЦИОНИ СЕРВИСИ
4.1 Gopher

Gopher је сервис који омогућује тражење Интернет ресурса кориштењем листа и

изборника, и то навигацијом кроз хијерархијске разине изборника. Сличан је webu с
тим да нема могућност заједничког приказивања текста и слике. Појавио се нешто
прије weba те је био популарнији од њега све до појаве првих графичких прегледника.

Умјесто кориштења хипертекста, као што то чини web, Gopher користи једноставнији
концепт: изборнике. Свака је ставка у гопхеру или изборник или датотека. Гопхер је
међуфаза FTP-a i WWW-a. Као и на web-у уноси у Gopherovom изборнику могу вас
довести до рачунара што је удаљено од оног за којим тренутно радите.

4.2 Web (World Wide Web)

Свијетом раширена мрежа или World Wide Web(скраћено WWW или 3W) је најновији
информациони сервис на Интернету који је настао 1989. у CERN-у, у пробни рад је
пуштен 1991. а 1993. године појавили су се први графички читачи. Врло брзо је преузео
функције многих других сервиса Интернета и постао најпопуларнији од свих, (слика
бр.2).

(слика бр.2)"Њорлд Њиде Њеб - ЊЊЊ"

Једна могућа дефиниција WWW је слиједећа: Web је систем који омогућава да
странице које садрже текст, слике, звук, анимацију и видео запис буду објављене и
прочитане од стране рачунара који је повезан на Интернет. Web је замишљен као свијет
без граница у коме би се свим информацијама из било ког извора могло приступити на
конзистентан и приступачан начин.

Он се заснива на следећим идејама:

1. Универзално читање - Да би се пронашла нека информација раније је требало имати

велики број различитих терминала повезаних за различите рачунаре и требало је
научити велики број програма за приступ подацима. Web принцип састоји се у томе да
једном када је нека информација доступна на мрежи, требало би омогућити приступ тој
информацији са било ког рачунара, из било које земље, коришћењем једноставног
програма.

2. Хипертекст - је текст са везама. То није нова идеја, у књигама постоје везе између
референци, фуснота, садржаја и индекса са текстом. Ако се у књигу укључи биографија
која се реферише на друге књиге и чланке, текст је у ствари пун референци. Рачунар
омогућава да праћење хипертекстуалних референци буде лако као окретање страница.
Читалац може да побјегне од секвенцијалне организације страница да би слиједио
информацију која га интересује. Тако хипертекст постаје снажна алатка за учење.
Аутори хипертекстуалних докумената дизајнирају свој материјал тако да буде отворен
за истраживање. На тај начин они информације и идеје ефикасније преносе. Web
користи хипертекст као метод представљања. У Web-у, везе могу водити из свих
дијелова документа према било којим дијеловима другог документа. Документ не мора
бити само „текст”, може садржати и слике, графику, филм, звук. Отуда термин
хипермедијални документ или мултимедијални хипертекст.

3. Претраживање - Док је хипертекст снажно средство за проналажење информација,

он не може да обухвати велике количине аморфних података. За те потребе, рачунарски
генерисани индекси дозвољавају кориснику да извуче занимљиве ставке из текста.
Читалац може да уради двије ствари: хипертекстуелни скок или текстуелно
претраживање. Индекси су дио Web-а као и други документи али са панелом за
претраживање (FIND командом) која дозвољава унос текста. Иза сваког индекса је нека
машина за претраживање. Постоји много машина за претраживање, различитих
могућности, на различитим серверима.

Међутим, оне се све користе на исти, једноставан начин. Корисник куца текст, а као
повратну информацију добија хипертекстуални документ који показује везе ка
страницама које је машина за претраживање пронашла.

4. Клијент-сервер модел - Да би Web могао да се развије, дизајниран је без

централизованих могућности. Свако може да објави и свако, ко је ауторизован, може да
прочита. Нема централне контроле. Да би се објавили подаци, извршава се сервер, а да
би се прочитали, извршава се клијент. Сви клијенти и сви сервери повезани су на
Интернет. Web протокол и други протоколи дозвољавају свим клијентима да
комуницирају са свим серверима.

5. Усклађивање формата - Од кад су настали рачунари, постојала је разноврсност

различитих кодова за представљање информација. Никада није било могуће изабрати
„најбољи код” јер сваки има неке предности: На примјер, TeX, Postscript, SGML, и
слично. Одлика HTTP-a (engl. HyperText Transfer Protokol) је да клијент заједно са
својим захтјевом прочита неку страницу, шаље и листу репрезентација које разумије, а
онда је на серверу да одговори на одговарајући начин. То је неопходно да би се
савладала, рецимо, велика количина графичких формата (GIF, TIFF, JPEG и многи
други), јер ако се не могу савладати постојећи формати, шта ће тек бити са форматима
који ће тек настати. У неким дисциплинама развијени су специјални формати, на
примјер, за руковање DNA кодовима, звезданим спектрима, за дизајнирање мостова, и
слично. Они који раде у овим пољима имају софтвер који им омогућава не само да виде
ове податке, већ и да рукује њима, да их анализирају, да их мијењају. Када и сервер и
клијент разумију ове формате високог нивоа, то могу да искористе и да преносе
податке на тај начин. У исто вријеме, други људи можда немају приступ том
специјалном софтверу, али ипак могу да виде податке, ако сервер успије да их
конвертује у неки инфериорнији али и даље употребљив облик. Тиме се, не истјерујући
пуну функционалност на сваком нивоу, остварује циљ „универзалног читања” на Web-
у.

Web данас омогућава интерактивни рад, што подразумијева комуникацију у оба смјера.
Све то омогућују програми за проширење Web-а као што је ЈАVA. Она омогућава да се
преко мреже преносе програми који се извршавају на нашем рачунару. Помоћу овог
програмског језика може да се црта, контролишу екранске форме, исписује текст и
слике и др. Све се то обавља на локалном рачунару, зато је много брже него када се
ради преко мреже.

Интеграција и садејсто са базама података постала је њихов стандардни интерфејс. То

значи да се сви подаци на некој Web страници не налазе баш на њој, већ користе базе
података из окружења или са других познатих локација. То је омогућено на тај начин,
што се Web странице примјеном различитих техника програмирања, динамички
креирају за аутоматско генерисање на основу корисниковог захтјева.

Посебан облик комуникације и представљања данас представљају управо Web адресе.

Тако се могу добити допунске информације за које обично нема довољно простора, или
оглашивачи сматрају да би представљале оптерећујући фактор за широки круг људи, а
намијењене су управо својеврсним поклоницима одговарајућих садржаја. На телевизији
се све ћешће налазе Web адресе као извор додатних информација о производима,
компанијама, спортовима, филмовима и др. Могу се наћи комплетни подаци нпр. о
козметичким производима, биљним препаратима, биланси стања успjеха о појединим
фирмама. Могуће је сазнати колико је неки филм одгледало људи и колико је новца
зарадио. Пословни људи који улажу новац, могу путем Web-а, добити комплетне
информације о стању на тржишту или видjети кретање индекса пословања на било којој
берзи на свијету.

Такође, могуће је пратити ТV програм, које телевизијске компаније широм свијета

емитују путем Интернета. На тај начин слобода информисања све више добија значај на
глобалном плану, јер њихов програм све чешће постаје доступан, преко Web адреса, на
било којој тачки на свијету.

У складу са новим технологијама и савременим трендовима, појавио се и нови термин

Webcast, који означава видео емитовање. Ово је прије свега примјенљиво на јавне
телевизијске програме. Јавни телевизијски програми су програми оних ТV кућа које не
наплаћују своје програме директно од крајњих корисника, већ се финансирају из
других извора. Један од видова таквих финансирања је приход од рекламе које емитују
у свом програму. Webcast је интересантан са аспекта брзине информисања, јер клијент,
који има потребу, било професионалну, било личне природе, у реалном времену може
добити информацију о свим дешавањима без обзира на доба дана у његовој временској
зони. Генерално се може рећи да је сваки Web сервис заснован на односу клијент-
сервер.

5. ДИСКУСИОНИ СЕРВИСИ
5.1 Маилинг лист

Маилинг лист – представљају проширење електронске поште, бити у групи оних особа
које са једне одређене адресе добијају поруке у неким временским интервалима. На
овај начин е-маил цилкуларна пошта (маилинг листе) могу се подијелити на:

 Промотивне (комерцијалне)
 Информативне (комерцијалне и некомерцијалне)
 Дискусионе (комерцијалне и некомерцијалне)

5.1.1 Промотивне mailing liste

Код ове врсте циркуларне комуникације промотивна карактеристика би требало да се

исказује кроз њену применљивост. Ако промовишете ваш производ преко ваше
маилинг листе тако што то радите у различитим временским периодима, не
проширујући причу - вјероватно је да број пријављених неће расти. Много је боље
објављивати новости везане за производе, а тиме ваша маилинг листа постаје
информативна.

Примјер промотивне маилинг листе јесте часопис "Претрага и презентовање", који је

истовремено и информативног карактера. Промотивне маилинг листе најбоље опстају у
случају постојања базе података циљане популације која жели да прима поруке овакве
природе, гдје корисници могу да бирају коју врсту промотивних порука желе да
примају. На овом принципу базирају се сви OPT-IN сервиси .Ако желите да
промовишете ваш производ или услугу преко оваквог сервиса, изаберите циљану
популацију и уз новчану надокнаду пошаљете информацију директно оним људима
који су заинтересовани да примају поруке овог типа.
5.1.2 Информативне маилинг листе

Овај тип маилинг листа јесте најпопуларнији на Интернету. Почевши од информација о

промjени садржаја неког сите-а, до правих е-mail новина, овај тип маилинг листа
доноси највећи број пријављених, уз добру концепцију.

5.1.3 Дискусионе маилинг листе

Дискусионе маилинг листе омогућују разним особама са истим, или сличним,

интересовањима да брзим и једноставним размјењивањем порука добију информације о
нечему што их интересује, односно да ступе у контакт са неким ко дијели слична
интересовања. Дискусионе маилинг листе карактерисе двосмјерни ток информација.
Особа која је пријављена на такву маилинг листу добија поруке, али истовремено може
на листу да шаље оригиналне поруке, односно одговоре на оне које добија. Исто као и
код News сервиса Интернета, дискусионе групе и њена активност и квалитет зависи од
пријављених на исту.

Да би оваква маилинг листа била активна треба имати добре теме на које ће
саговорници имати шта да одговоре. На посјећеним дискусионим групама из области
која је везана за ваша интересовања, треба да учествујете и што то квалитетније радите
- себе тиме боље промовишете. Ове листе обично имају своје модераторе. На неким
листама је процедура тако одређена да приступ листи није могућ док га модератор не
одобри. Исто тако постоје и листе гдје је пракса да модератор прочита сваку поруку
која буде упућена на листу и тек ако је он одобри порука бива прослијеђена свима који
су пријављени на листу. Разлози за евентуално модераторово одбијање да неку поруку
прослиједи на листу могу бити различити и варирају од листе до листе.

5.2 Дискусионе групе (Newsgroup)

UseNet (Newsgroup) је подмрежа на Интернету која се базира на NNTP протоколу

(Network News Transfer Protocol), а чине ју сервери намијењени примању, слању и
размјењивању чланака. Могуће је претраживање група с обзиром на садржај, а овисно
о врсти чланака од којих се групе састоје, разликују се бинариес групе, намијењене
мултимедијалним садржајима, и обичне групе, намијењене садржајима у текстуалном
формату. UseNet је због своје децентрализираности и тиме непрактичношћу цензуре
идеалан медиј за расправе, размјену информација и слично. На тај начин се развијају
расправе у којима учедтвују разни људи, који се обично међусобно не познају и који
износе различита мишљења. Управо због те чињенице непрактичности за цензуру
УсеНет је често окупљалиште како позитивних, тако и негативних облика демокрације
и анархије гдје се често износе и аргументирају различита мишљења корисника.

То, наравно, може бити врло поучно, али изражена мишљења и ставови каткад могу
прелазити границу толеранције и доброг укуса. Постоји неколико начина како
приступити УсеНет услузи. Уобичајено је да се то чини директно из неког од е-mail
клијената који подржавају и прегледавање UseNet група. Такви су нпр. Outlook Express
или Mozilla Thunderbird. Исто тако, то је могуће и преко њеб прегледника (нпр. Google
групе), а постоје и посебно за то намијењени УсеНет клијенти, као што су нпр. Forté
Agent, GrabIt, MicroPlanet Gravity, pan, Xnews, итд, (слика бр.3).
 (слика бр.3)"UseNet - Newsgroup "

6. КОНФЕРЕНЦИЈСКИ И СЕРВИСИ ЗА ПРЕТРАЖИВАЊЕ

ИНФОРМАЦИЈА
6.1 Archie

Archie – прoгрaм кojи oмoгућуje лoцирaњe инфoрмaциje нa мрeжи. Archie je сoфтвeр зa

прoнaлaжeњe фajлoвa нa FTP сeрвeримa. Њeгoвa бaзa пoдaтaкa je нaпрaвљeнa сaмo oд
имeнa ( И пoнeкaд крaтких oписa ) фajлoвa, тaкo дa je нajбoљe знaти прaвo имe фajлa
кojи трaжитe. Archie мoжe бити врлo спoр пa je мoждa бoљe дa првo прoбaтe сa
гeнeрaлним прeтрaживaчимa кao штo су AltaVista I Yahoo.

6.2 IRC

IRC – oмoгућуje интeрaктивaн рaзгoвoр вeликoг брoja учeсникa. IRC je скрaћeницa зa

Internet Relay Chat. Na IRC-u вишe oсoбa истoврeмeнo мoжe учeствoвaти у рaзгoвoру нa
jeднoм или вишe кaнaлa. Брoj људи и брoj кaнaлa ниje oгрaничeн.

Кoмплeтaн рaзгoвoр сe oбaвљa у рeaлнoм врeмeну (real time). Oвa oсoбинa IRC-a je

jeдaн oд њeгoвих нajjaчих aдутa. Стoгa сe IRC мнoгo кoристи зa уживo пoкривaњe
свjeтских збивaњa, виjeсти, спoртских кoмeнтaрa итд. Кoристи сe и кao eкстрeмнo
jeфтинa зaмeнa зa мeђунaрoднe рaзгoвoрe. Пoмoћу IRC-a људи из свих диjeлoвa свиjeтa
мoгу сe "срeсти" и "причaти" нa jeднoм мjeсту, и тo у рeaлнoм врeмeну.
7. ЗАКЉУЧАК

Интернет и сервиси Интернета су од свог појављивања до данас претрпјели велике

преображаје у смислу управљања од стране крајњег корисника, али им је намјена
остала иста без обзира да ли они функционисали као самостална цјелина или у овиру
неког савременог интерфејса. Е-пошта је осим у естетском смислу пртрпјела и промјене
организационог типа. Тако данас осим „обичног писма“ које служи за комуникацију са
другим људима, при помјени овог сервиса мислимо на читав организатор дневних,
мјесечних и годишњих активности. Данас је осим као самосталан сервис, присутан и
као дио пакета услуга које бесплатно пружају пружају неки од најпознатијих сервера
Google или Yahоо.

FTP протоцол у суштини није претрпио готово никакве промјене, а намјена му је

остала непромијењена. По многима то је најкориснији сервис без кога је немогућа
комуникација преко Интернета и има двије најбитније операције и то доњнлоад и
уплоад. Web (World Wide Web), то сервис који сви поистовјећују са Интернетом а он
представља само један његов дио. Овај сервис је претрпио најдрастичније промјене
како у естетском погледу тако и у савременом функционисању. Web данас представља
кичму комуникација и пружања информација јер са својим хипервезама, крајњем
кориснику за врло кратко вријеме омогућава приступ свим локацијама битним за
добијање информација које га интересују.
У блиској будучности, утицај интернет технологија на приватни живот биће све већи.
То можемо сагледати кроз могућност прикључења кућанских електричних апарата на
Интернет. Моћи ћемо преко Интернета укључивати гријање, закључавати врата,
провјеравати шта недостаје у фриждеру и наручити преко софтверског клијента који се
налази на мобилном телефону.

8. ЛИТЕРАТУРА

 Живадиновић, Ј. "Пословна информатика", Висока школа за пословну економију

и предузетништво, Београд, 2010.
 Брачика, Н. "Пословна информатика" Висока пословна школа, Чачак, 2007.
 Драгичевић, Дражен "Компјуторски криминалитет и информацијски сустави",
Загреб, 2004.
 https://www.freepik.com/free-vector/people-holding-world-wide-web-
icons_3226116.htm
 https://ctcgulf.com/product/understanding-the-world-wide-web
 http://nadjiodgovor.com/560/sta-je-internet#sthash.PKmzy1UU.dpuf
Датум предаје рада: _________________________

Комисија:

Предсједник: ___________________________

Испитивач: ___________________________

Члан: ___________________________

Коментар:
Датум одбране: ____________________ Оцјена: ______________ ( )