“ АЛФА УНИВЕРЗИТЕТ “

ФАКУЛТЕТ ЗА МЕНАЏМЕНТ У СПОРТУ

МОБИНГ

СЕМИНАРСКИ РАД

Предметни Професор: Студент:

Проф. др Александар Милојевић Ивица Предовић 17/2011

Београд, јун 2013.

Ивица Предовић, семинарски рад Мобинг

С А Д Р Ж А Ј...............................................................................................................Стр.

Увод.....................................................................................................................................2
1. Дефиниција мобинга......................................................................................................3
2. Хронологија развоја теорије о мобингу.......................................................................4
3. Врсте мобинга, врсте напада, фазе мобинга и здравствене сметње и симптоми.....6
4. Жртве мобинга................................................................................................................9
5. Мобер.............................................................................................................................10
6. Начини спречавања и борбе против мобинга............................................................10
Закључак............................................................................................................................12
Литература........................................................................................................................13

2
Ивица Предовић, семинарски рад Мобинг

Увод

Шта се догађа када једна особа или више њих, системски руинира и психички
терорише појединца који, нашавши се у невољној изолацији, почиње да трпи одређене
психичке, професионалне, емотивне и друге проблеме? Таква особа трпи мобинг.

Мобинг је по својој структури насртај на интегритет личности, тако да се крше

људска и грађанска права. Губитак достојанства и части нешто је најтеже што човек
може да доживи и ретки су они који то могу сами да преброде. Оговарање, исмејавање,
претерана контрола, задавање бесмислених послова који нарушавају здравље,
одузимање средстава за рад, неодобравање годишњих одмора и слободних дана, претње
физичким обрачуном, физички насртај, вербални и сексуални напад, активности су
мобинга и њих има у различитим видовима зависно од патологије маштовитости
мобера.

У даљем излагању упознаћемо се са дефиницијом мобинга, хронологијом развоја и

врстама мобинга, жртвама мобинга, последицама мобинга и сл. Такође ће бити
објашњен термин мобер, како долази до развоја мобинга, и начини спречавања и борбе
против мобинга.

3
Ивица Предовић, семинарски рад Мобинг

1. Дефиниција мобинга

Мобинг је патолошка (непријатељска и неетичка) комуникација на радном месту,

коју систематски упућује једна или више особа углавном ка једној особи током мобинга
изложеној психичком злостављању и стављеној у беспомоћну и безизлазну ситуацију
где је задржана средствима константних активности мобинга. Активности мобинга су
веома фреквентне (барем једном седмично) и одигравају се током дужег временског
периода (најмање шест месеци). Због велике учесталости и дуготрајности
непријатељског понашања ово малтретирање резултује великом менталном,
психосоматском и социјалном патњом. Реч мобинг, енглески "mobbing", је кованица од
глагола "to mob" што значи простачки напасти, насрнути. Често се повезује и са речју
"bully" (силеџија, насилник, злостављати, кињити). Генерално, ради се о
новодефинисаном, али одавно постојећем облику злостављања нарадном месту.
Мобинг има много подоблика, али у суштини подразумева стално нападање,
понижавање, злостављање и изолацију, све до тачке када особа изложена мобингу
једноставновише не може да функционише на радном месту, а све са крајњим циљем да
се она потпуно елиминише, или да се једноставно прогласи параноичном или лудом.
Ради се о злостављању које углавном није сексуално и расно мотивисано. Психијатри,
али и многи други лекари, кажу да се са таквим проблемом већ дуго сусрећу, али да је
он тек скоро добио и своју дијагнозу. Какве је размере у свету попримио мобинг говоре
многи законски акти донесени у многим државама, претежно развијеним, који
предвиђају санкције у случајевима мобинга. А његову распрострањеност илуструју и
многа интерна правила у мултинационалним компанијама која спречавају мобинг. Нпр.
немачки произвођач аутомобила Фолксваген је увео такво правило којим се мобинг
спречава, чак и по цену отказа за оне који свој посао раде добро али неког на било који
начин злостављају. Једноставно, у Фолксвагену су свесни да само нормална радна
средина може донети жељене пословне резултате. Жртва мобинга може постати свако,
без обзира на пол, године живота, социјални статус, спољашњи изглед, степен
образовања или професионалну позицију. Штавише, што је посао боље позициониран
то је мобинг суптилнији. Иако истраживања и искуства показују да су мобингом
подједнако угрожени и мушкарци и жене, при чему по правилу мушкарци злостављају
мушкарце, а жене готово искључиво жене, стручњаци сматрају да су жене ипак за
нијансу ризичнија група.

2. Хронологија развоја теорије о мобингу

Овај својеврсни психотерор иако је постојао деценијама кроз историју људског

привређивања први је уочио, формулисао и дијагностиковао 1980.-тих шведски
психолог немачког порекла проф. др Хајнц Лејман (Heinz Leymann 17.јул 1932.
Wolfenbüttel, Немачка - 1999. Штокхолм, Шведска). Он је упочетку, током `60.-тих
истраживао перманентно непријатељско понашање код деце у школама и дао му име
мобинг. Касније, почетком `80.-тих је исту врсту понашања уочио код запослених на
4
Ивица Предовић, семинарски рад Мобинг

радном месту и од тада је био водећи светски експерт за мобинг. Развио је ефикасне
методе за спречавање мобинга и рехабилитацију жртава мобинга. Др Хајнц је чак и
написао енциклопедију мобинга у којој између осталог упозорава светску јавност на
мобинг, као на занемаривани и толерисани вид угрожавања основних људских права,
који може бити вишеструко штетан не само по жртву већ и по радни колектив. Према
речима доктора Лејмана, било да се ради о пакосним примедбама, шпијунирању,
клеветању или чак и претњама и мучењу, циљ сваког мобинга је да угрози интегритет
неке особе, односно њен професионални, социјални, али и приватни живот. Даље, др
Хајнц Лејман је у свом истраживању овог облика понашања на радном месту утврдио
његове карактеристике, последице на здравље и основао клинику за помоћ жртвама
мобинга. Он је открио да се чак сваки четврти радник током свог радног века бар
једном нађе у улози објекта овог вида злостављања. Што се тиче мобинга на радним
местима, прва публикација је изашла 1976. на тему "Малтретирани радник", аутор је
био Бродски Ц. М. ("The Harassed Worker" (Brodsky C. M.,1976)). У тој књизи, први пут,
се срећу типични случајеви онога што је названо мобинг. Ипак, Бродски није био
директно заинтересован за анализу само ових случајева и били су презентовани уз
случајеве несрећа на радном месту, психичког стреса, исцрпљености великим бројем
часова рада, досадних радних задатака итд. Ова књига је била фокусирана на тежак
живот обичног радника и његову ситуацију, што је данас предмет истраживање стреса.
Због свог социолошко-медицинског аспекта и лошег разликовања сличних стресних
ситуација на радним местима, књига, написана под утицајем друштвене и политичке
лево орјентисане климе касних шесдесестих и касних седамдесетих није у опште имала
никаквог практичног утицаја на друштво. Нажалост аутор, Бродски, није могао да
направи разлику између онога што се данас назива мобинг и других тема
(индустријских несрећа, стреса услед захтевног посла, хемијског загађења на радном
месту итд.). Бродски је посматрао радника оболелог од стреса као жртву своје властите
слабости. Ипак, ова публикација је била прва у којој се обрађивала тема
мобинга/малтретирања и конкретни случајеви истог. Шведско истраживање раних
осамдесетих се појавило без познавања Бродскиевог рада. Како је настало потпуно
самостално, разлог за ово истражвање је био нови Закон о радном окружењу у
Шведској из 1976. године и "Национални истраживачки фонд Шведске" који су нудили
велике могућности да се уђе у нове области истраживања привредне психологије.
Систематично истраживање др Лејмена је почело 1982. што је довело до малог научног
извештаја написаног у јесен 1983. а објављеног на почетку 1984. Националном одбору
радне безбедности и здравља у Штокхолму, Шведска. После овога кроз њихове
националне законе о радном окружењу Шведска, Финска и Норвешка су подржале
права радника на заштиту како физичког тако и психичког здравља. И данас ове три
скандинавске земље предњаче у погледу заштите од мобинга. Током година
истраживања овог феномена, мобинга, облика психичког терора, постојало је неслагање
у научној заједници како да се овај феномен назове. Поред термина "хоризонтално
насиље", "психичко малтретирање" или "психичко терорисање", углавном су се
употребљавали изрази булинг и мобинг и то у зависности од тога која је институција
стајала иза научника који је ту тему обрађивао. На крају, због чињенице да и мобинг и

5
Ивица Предовић, семинарски рад Мобинг

булинг представљају два врло различита облика деструктивног понашања, треба и их и

употребљавати у различитим контекстима. Булинг означава деструктивно понашање
деце у школи строго окарактерисано физичким насиљем, а мобинг је облик суптилнијег
психичког насиља код одраслих на радном месту. Овакав став је у задње време
прихваћен у научној заједници која се бави овим феноменима.

3. Врсте мобинга, врсте напада, фазе мобинга и здравствене сметње

и симптоми

Мобинг се дели на вертикални и хоризонтални. Према истраживањима 55% је

вертикални, 45% хоризонтални мобинг.

Вертикални мобинг догађа се када претпостављени злоставља једног подређеног

радника, или једног по једног док не уништи целу групу (зато се још назива и босинг
("bossing") или када једна група радника (подређених) злоставља претпостављеног (што
се догађа у 5% случајева).

Хоризонтални мобинг одвија се између радника на једнаком положају у

хијерархијској организацији. Осећај угрожености, љубомора и завист могу да
подстакну жељу да се елиминише неки колега (доскорашњи пријатељ) поготову ако
постоји услов да његова елиминација води напретку у каријери. Често жртва ове врсте
мобинга може бити радник који се истиче по квалитету и преданости послу и радним
задацима. Хоризонтални мобинг је и кад читава група радника због унутрашњих
проблема, напетости и љубоморе, изабере једног радника, жртву, на којој желе
доказати да су снажнији и способнији.

Индентификација непријатељских активности тј. мобинг напада је резултат

разумевања структуре процеса мобинга. Очигледно је да ове активности, иако
употребљиване у негативном контексту кад је у питању мобинг, немају увек саме по
себи чисто негативан карактер. Оне чине велики опсег нормалних интерактивних
понашања. Ипак, ако су коришћене учестало и током дугог временског периода у
намери да узнемиравају и муче, њихова садржина и значење се мења, потом
претварајући се у опасно оружије комуникације. Систематична употреба
непријатељских активности у оваквој врсти интеракције активира развој веома
стереотипног правца мобинг процеса. Захваљујући овој концептуализацији, типологија
напада (непријатељских активности) се може поделити у пет категорија у зависности од
ефекта који имају на жртву. Категорије напада су: напад на могућност адекватног
комуницирања, напад на могућност одржавања социјалних односа, напад на личну
репутацију, напад на квалитет професионалног рада и напад на физичко здравље.

Напад на могућност адекватног комуницирања означава ситуацију када

надређени или колеге ограничавају могућност изражавања жртве. Жртва се прекида

6
Ивица Предовић, семинарски рад Мобинг

или игнорише у разговору, одбијају се и вербални и невербални контакти са жртвом,

избегавају се погледи и сл.

Напад на могућност одржавања социјалних односа значи изолацију жртве. Нико

јој се необраћа, у неким случајевима чак јој је и забрањено да се обраћа колегама, сви
се понашају као да иста не постоји, премешта се у просторију далеко од колега или
руководилаца, не позива се на заједничке састанке, не позива се да учествује на
заједничким прославама, паузама, неформалним дружењима и сл.

Напад на личну репутацију подразумева неосноване и лажне приче о жртви и

њеном пословном и приватном животу, оговарање, исмејавање (нпр. у вези евентуалне
хендикепираности жртве, или њеног порекла, или начина говора), негативни коментари
личних карактеристика жртве итд.

Напад на квалитет професионалног рада чине сталне и неосноване критике и

приговори, вређање, понижавање, претерана контрола, стална кажњавања и ниска
оцена рада ничим доказана. Под овим нападом се подразумева и када претпостављени
не похвали или неадекватно награди подчињеног. Такође, жртви се не дају радни
задаци и одузимају средства рада нпр. рачунар, телефон ("синдром празног стола"), или
јој се задају задаци неприлагођени професионалној квалификацији. Задаци су
преједноставни или прекомпликовани и захтевају од жртве способности које нема (циљ
је натерати жртву да погреши или је понизити), затрпавање задацима са веома кратким
роковима ("синдром пуног стола"). Као и стално мењање радних задатака.

Напад на физичко здравље се дешава када се жртва присиљава да обавља задатке

који нарушавају или угрожавају њено здравље, недопуштају јој се годишњи одмори
или слободни дани, приговарају се коришћење боловања и иста контролишу, прети се
физичким нападима, жртви се прети или се сексуално узнемирава (по неким
истраживањима физичко и сексуално насиље међу радницима узависности од мотива се
сврстава у облике мобинг напада).

Мобинг мења свој карактер са променом друштвене околине. Истраживања

откривају веома стереотипне правце развоја мобинга у одређеној групи који се смењују
током времена.

1. Критични инциденти. Иницијална мобинг ситуација је увек таква да се може

описати као конфликт. Стога се мобинг може посматрати као ескалација конфликта. До
сада није разјашњено који детаљи утичну на то да се конфликт развије у мобинг
ситуацију. Хипотетички ово је прва фаза мобинга, за коју се може прецизирита да још
увек није мобинг у правом смислу речи. Најчешће ова фаза траје врло кратко, када се у
следећој фази откривају поступци жигосања од стране колега, претпостављених или
топ менаџмента.

2. Мобинг и жигосање. Како је већ наведено, мобинг активности могу садржати

бројна понашања која, у нормалној интеракцији, нужно не морају индицирати агресију,
или било какве покушаје искључивања или избацивања некога. Међутим, бити предмет

7
Ивица Предовић, семинарски рад Мобинг

ових понашања скоро свакодневно, током врло дугог периода, при чему су таква
понашања употребљена да искажу непријатељство, то значи да та понашања мењају
свој контекст и користе се да означе тј. жигосају некога у групи. У ствари, сва
посматрана понашања, без обзира на њихова значења у нормалној свакодневној
комуникацији, имају заједнички циљ да се издвоји особа и иста казни. Такође,
агресивна манипулација је главна карактеристика ових активности.

3. Кадровски менаџмент. Када се менаџмент коначно умеша, случај постаје

званичан. Услед претходног жигосања жртве, веома је лако да се донесу погрешне
процене и стави кривица на терет мобиране особе. Менаџмент тежи да прихвати и
преузме предрасуде произведене током претходних фаза. Чини се да ово често има везе
са тим да се жели отарасти проблема, тј. мобиране особе. Такође, ово често резултује
озбиљним кршењима жртвиних људских права. У овој фази, мобирана особа коначно
буде означена (жигосана). Услед фундаменталних грешака при схватању проблема,
колеге и менаџмент радије теже измишљању објашњења базирана на претпоставкама и
личним карактеристикама жртве, него на факторима околине у којој је настао проблем.
Ово делом може бити и случај када је менаџмент одговоран за психо-друштвено радно
окружење и при том одбија да прихвати своју одговорност.

4. Погрешна дијагноза. Ако мобирана особа потражи контакт са психијатром или

психологом, постоји велики ризик да ови стручњаци погрешно разумеју стање, јер по
обичају имају мањак искуства са истраживањима друштвених стања на радним
местима. Због тога, они теже томе да осуђују жртву услед неких нетачних личних
схватања. Што ствара велики ризик да жртва буде маркирана погрешном дијагнозом
као што су нпр. параноја, агресивна параноја, депресија, поремећај у прилагођавању,
поремећај личности и сл. Ове осуде могу уништити жртвине шансе да оствари ишта од
стручне рехабилтације при покушају да се поврати на тржиште рада, или од
професионалне рехабилитације при покушају да се врати на претходно професионално
место.

5. Истеривање. Јако добро су познате последице за жртве које су избачене услед

мобинга са радног места а тиме често и са тржишта рада много пре него су стекли
услове за пензионисање. Кад се жртва нађе у оваквој ситуацији изложена је опасности
од развоја озбиљних психичих оболења, због којих су жртве присиљене да потраже
медицинску и психолошку помоћ. Али како је већ речено, стручњаци врло лако могу да
успоставе погрешну дијагнозу за жртву јер не желе да поверују у жртвину причу или не
желе да се потруде да открију друштвене догађаје изазиваче мобинга. Истеране жртве
услед тога што буду погрешно маркиране често се никад не врате на исто радно место,
а врло често никад ни не добију било какав посао, јер се са својом погрешном
дијагнозом не могу вратити на тржиште рада. Овде је потребно нагласити да је
непотребно расправљати ко је изазвао конфликт и ко је у праву, чак и ако је то од
практичног значаја. Ипак, постоји друга поента у овој ствари када се говори о мобингу:
расправља се о друштвеном и психолошком нападу на радном месту, што може имати
апсолутне правне, друштвене, финансијске и психичке последице на жртву. Ове

8
Ивица Предовић, семинарски рад Мобинг

последице су тако озбиљне и поремећујуће да се треба врло јасно истаћи да феномен

мобинга треба посматрати као насртај на људска права жртве. Неки примери мобинга
имају врло трагичне судбине укључујући и кршења основних људских права, што је у
већини друштава санкционисано већ дуги временски период. У друштвима високо
индустријализованог западног света, радно место је једино преостало бојно поље на
којем се људи могу "убијати" без ризика да буду изведени пред суд. У Шведској је
запажено да су између 10% и 20% годишњих самоубистава резултат мобинга на радном
месту.

Перманентна изложеност мобингу драстично угрожава здравствено стање жртве.

Здравствене сметње и симптоми се деле у три групе: промене на психичкој и
емоционалној сфери, промене на телесно-здравственом плану и промене у понашању.

Промене на психичкој и емоционалној сфери подразумевају: депресију, анксиозност,

кризе плача, осећај деперсонализације, напад панике, социјална изолација,
емоционална отупљеност.

Промене на телесно-здравственом плану су: главобоља, поремећај спавања,

вртоглавица, проблем са варењем, хипертензија, хипергликемија, срчани проблеми,
кожне промене.

Промене у понашању су: агресивност, пасивизација, повећано конзумирање разних

стимуланса, алкохола, цигарета, лекова, као и сексуални поремећај. Дијагноза која се
јавља као последица мобинга је призната у светској здравственој организацији под
називом "Посттрауматски стресни поремећај".

4. Жртве мобинга

Најчешће жртве мобинга су: поштењаци, веома креативне особе, особе које су уочиле
и пријавиле неправилност у раду, особе које траже више самосталности у раду или
боље услове рада, особе које након више године беспрекорног радног стажа траже
признање (моралну сатисфакцију), младе особе на почетку каријере, особе проглашене
технолошким вишком, особе пред пензијом, болесне особе (често изостајање с радног
места због болести може изазвати негативну реакцију), особе са посебним потребама,
припадници мањинских група, жена у групи мушкараца или мушкарацу групи жена,
особе оболеле од нетипичних болести (сида, хепатитис ц), слабе личности подложне
утицају ауторитета функције и особе са неадекватном стручном квалификацијом.
Карактеристичне реакције жртава мобинга су: почетно самоокривљавање, усамљеност,
лично обезвређивање, борба за блокаду и елиминацију мобинга. Када је прва помисао
жртве мобинга да је она сигурно нешто погрешила и да кривица лежи у њој, онда се
ради о почетном самоокривљивању. Уобичајене мисли које се јављају у том периоду
су: "Да ли сам ја одговорна за насталу ситуацију?", "Где сам погрешио?", "Не
разумемшта се то догађа?", а карактеристични су и осећаји збуњености и анксиозности.

9
Ивица Предовић, семинарски рад Мобинг

Код усамљености, жртва је усамљена, одбачена и често се стиди због свега што се
догађа. Боји се да јој други неће веровати, па зато не говори о свом проблему ни у
породици ни са пријатељима. Понекад, ако изнесе свој проблем наилази на осуду како у
породици тако и у окружењу (обично уз коментар: "Сама си то тражила!"). Оваква
појава се обично назива"двоструки мобинг". Уобичајена мисао која се јавља у овом
периоду је: "Другима се то неможе догодити.", а карактеристични осећаји су
анксиозност и деперсија. Лично обезвређивање је само један од симптома праве
депресије која је често једна од последица мобинга. Жртва је преплављена мислима:
"Нисам у могућности да се прилагодим.", "Немогу решити проблем јер сам неспособан,
ништа не вредим." Борба за блокаду и елиминацију мобинга је реакција
карактеристична за јаке иинтелигентне особе, свесне да су под утицајем мобинга. Исте
користе расположива законска, психолошка, социолошка, медијска и друга средства
како би скренули пажњу јавног мњења да се ради о појави мобинга.

5. Мобер

Под овим термином се подразумевају особе које психолошки, морално, сексусално

и на друге начине малтретирају, злостављају и на све друге начине покушавају да
елиминишу особе за које сматрају да им сметају. Психолози тврде да су мобери особе
са поремећајем личности. То су мање способне, али моћне особе, без капацитета за
љубав, игру, креативност, давање и дељење, као и емпатију према другим особама.
Њима се лако придружују слабе личности (полтрони) у страху да не постану жртве
мобинга, идентификују се са агресором, стају на његову страну очекујући личну
корист. Мобери мобингом прикривају немоћ у некој другој сфери свога живота
(најчешће приватног), формирајући око себе групу у којој доказују своју моћ и важност
на рачун жртве. Често, злостављајући, се осећају инфериорно (иза сваке препотенције
постоји нека импотенција). На тај начин осигуравају доминантну позицију или
склањају, одстрањују оног који им стоји на путу успеха. Неретко то чине из личног
страха да неће бити цењени и да ће сами постати нечија жртва. Неки злостављачи то
раде свесно, са намером да нашкоде другоме и да га присиле да напусти радно место.

6. Начини спречавања и борбе против мобинга

Психолози кажу да потенцијално решење лежи у проналажењу начина да се

злостављачима парира, нарочито уколико су надређени. Међутим, то није лако, јер се
људи најчешће плаше губитка радног места или критике због "лоше" обавњеног посла.
Да би се избегли симптоми мобинга, понекад је корисно одглумити послушност, али се
држати својих уверења. Са друге стране, превентивно деловање против мобинга се за
појединца практично своди на здрав начин живота, који јача личност и супротставља се
стресу. Многи покушавају да последице мобинга ублаже на неприкладан или чак

10
Ивица Предовић, семинарски рад Мобинг

штетан начин. Никотин, алкохол, кофеин, таурин, шећер, средства за умирење, као и
опијати, најчешће су средства којима се покушава умањити осећај стреса. Многи
свакодневно узимају велике количине кафе, цигарета, алкохола, чоколаде, разних
стимуланса или свега тога заједно. Ови стимуланси не само да не смањују стрес, већ
стварају зависност, разбијајући природне антистресне механизме, тврде лекари. Уместо
узимања стимуланса и средстава за смирење, савремени човек би требало да научи
методе за избегавање стреса и смањивање његових штетних дејстава. Неке од њих
можемо спроводити и сами, као нпр. смањење обима дневних обавеза (радних,
породичних, школских, друштвених), увођење правилне исхране са много витамина и
минерала, избегавање стимуланса и седатива, уредни ритам спавања, редовне вежбе
тела уз технике опуштања.

Када је у питању одабир мере против мобинга, од есенцијалне важности је сазнање

о којој се фази мобинга ради. Постоје различите мере у зависности да ли треба
спречити развијање мобинга, да ли га треба зауставити или рехабилитовати жртву.

Превенција: Требало би бити у интересу послодавца да успостави политику

превенције ескалације конфликта у опасна стања. Чини се да је скоро довољно ако
послодавац објави да опасна ескалација конфликта није у интересу организације и да
топ менаџмент сматра превенцију истог од стране претпостављених и менаџера као
правило. Једна превентивна мера је и едукација менаџера на свим нивоима о уметности
конфликт менаџмента и обучавање истих да користе политику компаније. Такође треба
успоставити правила која одређују како треба реаговати ако конфликт досегне стање у
којем конфликт менаџмент постаје јако захтеван.

Ране интервенције менаџмента: Да би могао да делује рано и превентивно

претпостављени мора бити способан да чита знакове развијајућег мобинг процеса.
Такође, топ менаџмент треба да изабере једну или више особа у организацији којима ће
се запослени који су у опасности моћи обратити за савет.

Стручна рехабилитација: Када се мобинг процес развије, обавеза менаџера и

претпостављених би требала бити да заштите жртву. Жигосање жртве мора бити
спречено, и он или она мора бити у стању да задржи своју претходну репутацију и
способности. Требало би да се жртва пошаље на боловање и требало би да се истој
понуди стручна рехабилитација. Пуштање несрећне особе да прође кроз мобинг процес
и после тога је само одбацити, треба бити обележено као велики пропуст у менаџменту.

Закон: Законске мере које би помогле борбу против мобинга треба да обезбеде
право запосленог на физичко и психичко здравље на послу. Треба да присиле
послодавце да редовно врше интерну контролу радног окружења, како би били у стању
да предузму мере у раној фази мобинга. Законске мере треба да присиле послодавце на
директну интервенцију по појављивању мобинга. И треба да обезбеде стручну
рехабилитацију радника који су били пречесто на боловању или им је боловање било
предуго. Сигурно је да постоји и низ других законских мера које би помогле у борби
против мобинга. Ако се стекне осећај изложености мобингу или било којем начину

11
Ивица Предовић, семинарски рад Мобинг

злостављања, треба покушати следеће: Одлучно рећи особи-моберу да њено понашање

није прихватљиво и да одмах престане са истим. То је најбоље учинити у присуству
других особа или представника синдиката. Водити дневник: Бележити датум, време и
догађаје са што је могуће више детаља. Бележити имена сведока и опис догађаја. При
том имати на уму да се мобингом сматра не само инцидент већ и број, учесталост и
нарочито намера злостављања. Чувати копије писама, и мејлова, факсова, порука,
решења, захтева или било којег другог облика корисподенције са особом-мобером. Не
враћати истом мером, јер је тешко доказати ко је ту злостављач а ко злостављан, тиме
ће особе које могу помоћи бити доведене у недоумицу. Обратити се за помоћ психологу
установе (ако га има), представнику синдиката, менаџеру кадровског одељења у складу
са колективним уговором и законом, одбору за здравље и безбедност у својој установи.
Обавестити најближе удружење или саветовалиште против мобинга. Затражити од
надлежног лекара да утврди да је погоршање здравственог стања последица мобинга-
стреса на радном месту. Обавезно контактирати овлашћеног представника синдиката
општине или регије у циљу обавештавања јавног мњења путем средстава јавног
информисања. Јако је важно да се борба против мобинга подигне на друштвеном нивоу.
Средства за то могу бити медији, како писани тако и електронски, као и ефикасно
законодавство. Свакако, оно што би јако помогло и имало важну улогу у борби против
мобинга су удружења и саветовалишта против мобинга.

У удружењу или саветовалишту неопходан је ангажман следећих профила

стручњака:

Психолог, задужен за: узимање анамнестичких података, интервјуа, Ревидиране

Бетасерије, Теста о вербалном памћењу, Бекове лествице депресивности, Вартеговог
(Vartegg) пројективног теста, Хуперовог (Hooper) теста визуелне организације, чиме би
се добила аутентична слика профила личности и разоткрила суштина промене личности
жртве. Улога психолога је и психолошка подршка жртви, сам осећај пацијента да зна да
има коме да се обрати и да рачуна на исту демистификовала би проблем и на тај начин
пацијенту би било омогућено да се реално суочи са свим пратећим последицама
мобинга као и могућности разрешавања истог.

Психијатар врши идентификацију чињенице да болест није узрокована органским

поремећајем, већ да се ради о реактивном поремећају насталом услед дејства мобинга.
Такође одређује одговарајућу дијагнозу и терапију, као и праћење резултата лечења.

Правник предузима све потребне законске радње у циљу спречавања мобинга и

кажњавања мобера и обезбеђује сву могућу правну подршку.

Представник синдиката предузима све потребне радње у циљу поштовања

колективног уговора (како општег, тако и појединачног), организује едукацију чланства
о начинима и мерама препознавања и елиминацији мобинга, омогућује жртви мобинга
слободу мисли и изражавања у медијима, он је тампон зона између жртве и мобера.

12
Ивица Предовић, семинарски рад Мобинг

Закључак

Шиканирање, међу синдикалцима су врло познати појмови који се односе на

малтретирање људи на послу. Мобинг је сличан али и много шири појам, јер обухвата
комплекс појава које почињу малтретирањем или психолошким терором на радном
месту, а завршавају тешким последицама тог малтретирања које се одражавају на
здравље појединца, његов социјални статус и окружење. Мобинг је насиље на радном
месту, које почиње у психолошком домену у комуникацији, међу људима, што су све
психолошке категорије а и прве последице мобинга су психолошке природе. Историја
људских заједница пуна је појава понижавања, малтретирања, терорисања
излостављања. Мобинг, по својој суштини такође припада овим појавама али је
специфичан потоме што се искључиво везује за радну средину. Мобинг представља вид
поремећаја у међуљудским односима на раду, и има великог утицаја на појединца и
групу (појединаца) у радној средини али се његов утицај преноси и даље на породицу и
ширу социјалну заједницу.

О мобингу се све више говори зато што се мобингом угрођава углед, част, људско
достојанство, што су темељи човекове личности и основне људске вредности.
Понижавање појединца иде до те мере да резултира избацивањем појединца из
одређене организације. Само ретке особе са изузетном чврстином личности и добрим
темељима, уз подршку породице успевају да прођу без великих оштећења и да се, без
помоћи других људи, боре засвој статус и позицију. Мобинг ситуације, преживљавају
обично индивидуалисти који имају властити систем вредности, који су уверени у
властиту исправност и који су сигурни у себе, мада је изолацију и одбаченост од групе
јако тешко преживети због чињенице да је човек социјално биће коме су други људи и
интеракција са њима, неопходни за адаптацију и живљење. Из тог разлога неопходно је
да се, превасходно, подигне колективна свест о последицама које мобинг може да има
како по појединца тако и по ширу друштвену заједницу, а након тога пронађе
најефикаснији механизам којим ће ова нежељена појава бити сузбијена.

13
Ивица Предовић, семинарски рад Мобинг

Литература

- сајт др. Лејмана: http://www.leymann.se/

- сајт др. Љиљане Аранђеловић: http://www.mobbingsrbija.com/

- чланак о мобингу "Мобинг - психичко угњетавање на послу" у електронском магазину

о савременом пословању "Е-магазин": http://www.emagazin.co.yu/clanak.asp?id=171

14