Professional Documents
Culture Documents
Мобинг
Мобинг
Мобинг
МОБИНГ
СЕМИНАРСКИ РАД
С А Д Р Ж А Ј...............................................................................................................Стр.
Увод.....................................................................................................................................2
1. Дефиниција мобинга......................................................................................................3
2. Хронологија развоја теорије о мобингу.......................................................................4
3. Врсте мобинга, врсте напада, фазе мобинга и здравствене сметње и симптоми.....6
4. Жртве мобинга................................................................................................................9
5. Мобер.............................................................................................................................10
6. Начини спречавања и борбе против мобинга............................................................10
Закључак............................................................................................................................12
Литература........................................................................................................................13
2
Ивица Предовић, семинарски рад Мобинг
Увод
Шта се догађа када једна особа или више њих, системски руинира и психички
терорише појединца који, нашавши се у невољној изолацији, почиње да трпи одређене
психичке, професионалне, емотивне и друге проблеме? Таква особа трпи мобинг.
3
Ивица Предовић, семинарски рад Мобинг
1. Дефиниција мобинга
радном месту и од тада је био водећи светски експерт за мобинг. Развио је ефикасне
методе за спречавање мобинга и рехабилитацију жртава мобинга. Др Хајнц је чак и
написао енциклопедију мобинга у којој између осталог упозорава светску јавност на
мобинг, као на занемаривани и толерисани вид угрожавања основних људских права,
који може бити вишеструко штетан не само по жртву већ и по радни колектив. Према
речима доктора Лејмана, било да се ради о пакосним примедбама, шпијунирању,
клеветању или чак и претњама и мучењу, циљ сваког мобинга је да угрози интегритет
неке особе, односно њен професионални, социјални, али и приватни живот. Даље, др
Хајнц Лејман је у свом истраживању овог облика понашања на радном месту утврдио
његове карактеристике, последице на здравље и основао клинику за помоћ жртвама
мобинга. Он је открио да се чак сваки четврти радник током свог радног века бар
једном нађе у улози објекта овог вида злостављања. Што се тиче мобинга на радним
местима, прва публикација је изашла 1976. на тему "Малтретирани радник", аутор је
био Бродски Ц. М. ("The Harassed Worker" (Brodsky C. M.,1976)). У тој књизи, први пут,
се срећу типични случајеви онога што је названо мобинг. Ипак, Бродски није био
директно заинтересован за анализу само ових случајева и били су презентовани уз
случајеве несрећа на радном месту, психичког стреса, исцрпљености великим бројем
часова рада, досадних радних задатака итд. Ова књига је била фокусирана на тежак
живот обичног радника и његову ситуацију, што је данас предмет истраживање стреса.
Због свог социолошко-медицинског аспекта и лошег разликовања сличних стресних
ситуација на радним местима, књига, написана под утицајем друштвене и политичке
лево орјентисане климе касних шесдесестих и касних седамдесетих није у опште имала
никаквог практичног утицаја на друштво. Нажалост аутор, Бродски, није могао да
направи разлику између онога што се данас назива мобинг и других тема
(индустријских несрећа, стреса услед захтевног посла, хемијског загађења на радном
месту итд.). Бродски је посматрао радника оболелог од стреса као жртву своје властите
слабости. Ипак, ова публикација је била прва у којој се обрађивала тема
мобинга/малтретирања и конкретни случајеви истог. Шведско истраживање раних
осамдесетих се појавило без познавања Бродскиевог рада. Како је настало потпуно
самостално, разлог за ово истражвање је био нови Закон о радном окружењу у
Шведској из 1976. године и "Национални истраживачки фонд Шведске" који су нудили
велике могућности да се уђе у нове области истраживања привредне психологије.
Систематично истраживање др Лејмена је почело 1982. што је довело до малог научног
извештаја написаног у јесен 1983. а објављеног на почетку 1984. Националном одбору
радне безбедности и здравља у Штокхолму, Шведска. После овога кроз њихове
националне законе о радном окружењу Шведска, Финска и Норвешка су подржале
права радника на заштиту како физичког тако и психичког здравља. И данас ове три
скандинавске земље предњаче у погледу заштите од мобинга. Током година
истраживања овог феномена, мобинга, облика психичког терора, постојало је неслагање
у научној заједници како да се овај феномен назове. Поред термина "хоризонтално
насиље", "психичко малтретирање" или "психичко терорисање", углавном су се
употребљавали изрази булинг и мобинг и то у зависности од тога која је институција
стајала иза научника који је ту тему обрађивао. На крају, због чињенице да и мобинг и
5
Ивица Предовић, семинарски рад Мобинг
6
Ивица Предовић, семинарски рад Мобинг
7
Ивица Предовић, семинарски рад Мобинг
ових понашања скоро свакодневно, током врло дугог периода, при чему су таква
понашања употребљена да искажу непријатељство, то значи да та понашања мењају
свој контекст и користе се да означе тј. жигосају некога у групи. У ствари, сва
посматрана понашања, без обзира на њихова значења у нормалној свакодневној
комуникацији, имају заједнички циљ да се издвоји особа и иста казни. Такође,
агресивна манипулација је главна карактеристика ових активности.
8
Ивица Предовић, семинарски рад Мобинг
4. Жртве мобинга
Најчешће жртве мобинга су: поштењаци, веома креативне особе, особе које су уочиле
и пријавиле неправилност у раду, особе које траже више самосталности у раду или
боље услове рада, особе које након више године беспрекорног радног стажа траже
признање (моралну сатисфакцију), младе особе на почетку каријере, особе проглашене
технолошким вишком, особе пред пензијом, болесне особе (често изостајање с радног
места због болести може изазвати негативну реакцију), особе са посебним потребама,
припадници мањинских група, жена у групи мушкараца или мушкарацу групи жена,
особе оболеле од нетипичних болести (сида, хепатитис ц), слабе личности подложне
утицају ауторитета функције и особе са неадекватном стручном квалификацијом.
Карактеристичне реакције жртава мобинга су: почетно самоокривљавање, усамљеност,
лично обезвређивање, борба за блокаду и елиминацију мобинга. Када је прва помисао
жртве мобинга да је она сигурно нешто погрешила и да кривица лежи у њој, онда се
ради о почетном самоокривљивању. Уобичајене мисли које се јављају у том периоду
су: "Да ли сам ја одговорна за насталу ситуацију?", "Где сам погрешио?", "Не
разумемшта се то догађа?", а карактеристични су и осећаји збуњености и анксиозности.
9
Ивица Предовић, семинарски рад Мобинг
Код усамљености, жртва је усамљена, одбачена и често се стиди због свега што се
догађа. Боји се да јој други неће веровати, па зато не говори о свом проблему ни у
породици ни са пријатељима. Понекад, ако изнесе свој проблем наилази на осуду како у
породици тако и у окружењу (обично уз коментар: "Сама си то тражила!"). Оваква
појава се обично назива"двоструки мобинг". Уобичајена мисао која се јавља у овом
периоду је: "Другима се то неможе догодити.", а карактеристични осећаји су
анксиозност и деперсија. Лично обезвређивање је само један од симптома праве
депресије која је често једна од последица мобинга. Жртва је преплављена мислима:
"Нисам у могућности да се прилагодим.", "Немогу решити проблем јер сам неспособан,
ништа не вредим." Борба за блокаду и елиминацију мобинга је реакција
карактеристична за јаке иинтелигентне особе, свесне да су под утицајем мобинга. Исте
користе расположива законска, психолошка, социолошка, медијска и друга средства
како би скренули пажњу јавног мњења да се ради о појави мобинга.
5. Мобер
10
Ивица Предовић, семинарски рад Мобинг
штетан начин. Никотин, алкохол, кофеин, таурин, шећер, средства за умирење, као и
опијати, најчешће су средства којима се покушава умањити осећај стреса. Многи
свакодневно узимају велике количине кафе, цигарета, алкохола, чоколаде, разних
стимуланса или свега тога заједно. Ови стимуланси не само да не смањују стрес, већ
стварају зависност, разбијајући природне антистресне механизме, тврде лекари. Уместо
узимања стимуланса и средстава за смирење, савремени човек би требало да научи
методе за избегавање стреса и смањивање његових штетних дејстава. Неке од њих
можемо спроводити и сами, као нпр. смањење обима дневних обавеза (радних,
породичних, школских, друштвених), увођење правилне исхране са много витамина и
минерала, избегавање стимуланса и седатива, уредни ритам спавања, редовне вежбе
тела уз технике опуштања.
Закон: Законске мере које би помогле борбу против мобинга треба да обезбеде
право запосленог на физичко и психичко здравље на послу. Треба да присиле
послодавце да редовно врше интерну контролу радног окружења, како би били у стању
да предузму мере у раној фази мобинга. Законске мере треба да присиле послодавце на
директну интервенцију по појављивању мобинга. И треба да обезбеде стручну
рехабилитацију радника који су били пречесто на боловању или им је боловање било
предуго. Сигурно је да постоји и низ других законских мера које би помогле у борби
против мобинга. Ако се стекне осећај изложености мобингу или било којем начину
11
Ивица Предовић, семинарски рад Мобинг
12
Ивица Предовић, семинарски рад Мобинг
Закључак
О мобингу се све више говори зато што се мобингом угрођава углед, част, људско
достојанство, што су темељи човекове личности и основне људске вредности.
Понижавање појединца иде до те мере да резултира избацивањем појединца из
одређене организације. Само ретке особе са изузетном чврстином личности и добрим
темељима, уз подршку породице успевају да прођу без великих оштећења и да се, без
помоћи других људи, боре засвој статус и позицију. Мобинг ситуације, преживљавају
обично индивидуалисти који имају властити систем вредности, који су уверени у
властиту исправност и који су сигурни у себе, мада је изолацију и одбаченост од групе
јако тешко преживети због чињенице да је човек социјално биће коме су други људи и
интеракција са њима, неопходни за адаптацију и живљење. Из тог разлога неопходно је
да се, превасходно, подигне колективна свест о последицама које мобинг може да има
како по појединца тако и по ширу друштвену заједницу, а након тога пронађе
најефикаснији механизам којим ће ова нежељена појава бити сузбијена.
13
Ивица Предовић, семинарски рад Мобинг
Литература
14