Пумпе и вентилатори (Аудиторне вежбе) - једанаести час 1/9

Пример испитног задатка

При истој брзини обртања n = 1490 min-1, радијалне пумпе I и II са карактеристикама:

раде са водом у постројењу приказаном на слици 1.

Дати су следећи подаци o цевоводу:

 геодезијске висине: Hgeo, 2 = 10 m, Hgeo, 3= 8 m,

 коефицијенти карактеристика отпора [(J/kg)/(m3/s)2]: m1 = 300, m2 = 560, m3 = 500,
 коефицијент отпора у усисној деоници: ms,1 = m1/2,
 разлика између атмосферског притиска и притиска испаравања воде на радној
температури је pb – pd = 0,925 bar.

Одредити:

а) протоке у свим гранама и снагу пумпи I и II у радним тачкама. Претходно проверити

смер струјања у грани 2.;

б) да ли пумпа II ради у режиму безбедном од кавитације, ако се улаз у пумпу налази 2m

испод нивоа воде у резервоару А.;

в) нову брзину обртања, као и снагу за погон пумпе I, тако да проток у деоници 3 буде за
20% већи него проток под тачком а).

Hgeo,2

Hgeo,3 m2 C

m1

I m3
P
A II

Слика 1. Скица постројења.

Машински факултет Универзитета у Београду

Катедра за худрауличне машине и енергетске системе
Пумпе и вентилатори (Аудиторне вежбе) - једанаести час 2/9

Израда задатка:

a) Израда овог задатка се ослања на претходни задатак, под тачком а) (девети час) [3].
Овде се, уместо самосталне пумпе, налази паралелна спрега две различите. Остатак
система је, геометријски, скоро идентичан.

1. Постављање референтне равни

За овај случај слободни ниво течности у усисном резервоару А ће се поклопити са

референтном равни, јер су обе геодезијске висине дате у односу на ту раван.

2. Смештање рачве

Рачву Р “смештамо” на ниво референтне равни.

3. Запис једначина напора цевовода

Смер струјања у деоницама 1 и 3 је одређен, јер је у цевоводу 1 диктиран пумпама (од

резервоара А према рачви Р), а с обзиром да је резервоар С на мањој висини од резервоара
В, смер струјања у деоници 3 је од рачве Р према резервоару С.

Једначина напора цевовода су:

Знак се у деоници 2 одређује након одређивања смера струјања.

Напомена: Због лакшег цртања дијаграма се усваја да је убрзање силе Земљине теже
што је раније напомињано.

4. Одређивање смера струјања у цевоводу 2 [1,3]

Замислити да је прекинута веза цевовода 2 и остатка система, привременим „одсецањем”

деонице 2. Наиме, треба замислити да је на месту споја цевовода 2 и рачве Р постављена
„blind-слепа” прирубница (фланша). На тај начин је добијен цевовод 2 у коме вода стоји и
прост цевовод (пумпа са гранама 1 и 3). Значи, нема струјања у цевоводу 2. Сада се
испитује напор са једне и друге стране замишљене “преградне плоче”. У зависности од
тога где је енергија већа изнад плоче, односно горе или испод
плоче, односно доле, одређује се смер струјања, нaравно од тачке са већом енергијом
према тачки са мањом енергијом. Са доње стране влада напор у рачви, који представља
напор паралелне спреге две пумпе редукован за губитке у деоници 1, у којој је спрега
„физички” смештена. Одређује се у пресеку редуковане паралелне спреге кривих
напора две пумпе и криве напора цевовода 3.

Машински факултет Универзитета у Београду

Катедра за худрауличне машине и енергетске системе
Пумпе и вентилатори (Аудиторне вежбе) - једанаести час 3/9

600

Y [J/kg]
500

YI
400

YII (YI + YII)пар. YA,3

300

YР, доле YA,1

200

100

[(YI + YII)пар.]*
Q [m3/s]
0
0 0,1 0,2 0,3 0,4 0,5 0,6 0,7 0,8 0,9 1

Слика 2. Одређивање смера струјања у деоници 2, односно .

Са дијаграма на слици 2. се види да је . Дакле, смер

струјања у цевној деоници 2 је, када се замишљена преграда уклони, од рачве Р према
резервоару В.

Дакле, цевовод 2 је обичан цевовод и има једначину:

Напомена (још једном):

У једначинама напора сва три цевовода фигурише проток Q, а не проток са одговарајућим
индексом, због општости и цртања дијаграма. Када одређујемо губитак у оквиру неке
деонице, то чинимо баш за одређени проток.

5. Одређивање радне тачке система

Сада систем посматрамо, поново, у целости. То је сложен цевовод и за његово решавање

се мора користити и једначина континуитета, која ће се писати за рачву Р. Следи да је: Q1
= Q2 + Q3.

Из претходне релације се закључује да само редукована крива напора паралелне спреге

две пумпе ([(YI + YII)пар.]*) представља „произвођача”, који уноси проток у рачву.

Следи да паралелна спрега цевовода 2 и 3, према једначини континуитета за рачву Р,

симболизује „потрошача”, јер узима проток из рачве Р.

Радна тачка система (РТС) се налази у пресеку произвођача и потрошача. Уједно,

добијени напор представља и енергију у рачви Р.
Машински факултет Универзитета у Београду
Катедра за худрауличне машине и енергетске системе
Пумпе и вентилатори (Аудиторне вежбе) - једанаести час 4/9

Одређивање радне тачке система је приказано на дијаграму на слици 3.

Значи радна тачка система има параметре: напор (енергију) у рачви и укупни проток кроз
рачву.

Две криве, које се секу у РТС-а, произвођач и потрошач, морале би да обухвате све
елементе постројења (цевоводе, резервоаре, пумпе,...). Уколико то није случај, задатак
није правилно урађен. Значи РТС представља крајњи домет, после кога нема више
спрезања радних кривих, али не и сам циљ читавог прорачуна цевовода.

Циљ прорачуна је одређивање радних тачака струјних машина, односно у овом случају,
пумпи.
600

Y [J/kg]
500

YI YA,2
400

YII (YI + YII)пар. YA,3

300

YA,1
200
YРТС = YР РТС (YA,2 + YA,3)пар.

100

[(YI + YII)пар.]*
Q [m3/s]
0
0 0,1 0,2 0,3 0,4 0,5 0,6 0,7 0,8 0,9 1
QРТС=Q1 = Q2+Q3
Слика 3. Одређивање радне тачке система (РТС)

6. Одређивање радне тачке пумпе и протока кроз цевоводе 1 и 2

Из радне тачке система се не може директно вратити на изворну криву напора пумпи, јер
је она, тек модификована, као редукована паралелна спрега кривих напора, учествовала у
формирању радне тачке система (РТС).

Дакле, са криве произвођача из РТС-а се враћамо редно (“редно сабирање”), односно

вертикално навише до криве паралелне спреге пумпи. Одатле се „паралелним
одузимањем”, односно хоризонтално улево, враћамо на појединачне криве напора пумпи,
где се налазе радне тачке пумпи I и II (видети слику 4).

Машински факултет Универзитета у Београду

Катедра за худрауличне машине и енергетске системе
Пумпе и вентилатори (Аудиторне вежбе) - једанаести час 5/9

Појединачни протоци кроз цевоводе 2 и 3 се одређују „паралелним одузимањем”, односно

хоризонтално улево, враћањем на појединачне криве напора цевовда. На тај начин се
одређују Q2 и Q3 (видети слику 4).
600

Y [J/kg]
500

YI YA,2
400

YII (YI + YII)пар. YA,3

300
РТПII
YA,1
200
РТПI
(YA,2 + YA,3)пар.

100
РТС

[(YI + YII)пар.]*
Q [m3/s]
0
0 0,1 0,2 Q2 0,3 Q3 0,4 0,5 0,6 0,7 0,8 0,9 1

Слика 4. Одређивање радне тачке пумпи I и II и протока кроз све цевне деонице

Из дијаграма на слици 4. се могу очитати следећи тражени подаци: QI ≈ 0,363 m3/s, QII ≈
0,212 m3/s, Q2 ≈ 0,25 l/s, Q3 ≈ 0,325 m3/s, Q1 ≈ 0,575 m3/s.

Провера:

Једначина континуитета за рачву Р служи као провера ваљаности очитавања вредности

протока из дијаграма на слици 4. Одређивање и очитавање вредности протока је извршено
на ваљан начин с обзиром да је задовољена релација: Q1 = 0,575 m3/s = QI +QII =Q2 + Q3.

7. Одређивање снаге пумпе

Снага пумпе се одређује на основу израза за снагу мерeну на спојници пумпе наведеног у
[1,2,3]:

Подсећање, још једном, да се у претходном изразу запремински проток замењује у [m3/s],

а вредност степена корисности у децималном запису. Значи водити рачуна да се вредности
очитане из дијаграма, у оквиру овог задатка, претворе у одговарајуће вредности. Речено је
да је вредност густине у оквиру задатака овог курса, ако се другачије не дефинише, 1000
kg/m3.

Машински факултет Универзитета у Београду

Катедра за худрауличне машине и енергетске системе
Пумпе и вентилатори (Аудиторне вежбе) - једанаести час 6/9

Крива степена корисности је, задата преко аналитичког израза, тако да се вредност добија
заменом вредности протока кроз пумпу у израз за степен корисности. Радна тачка пумпе I
је , док радна тaчка пумпе II има параметре
. Одговарајући степени корисности су скоро исти и износе:
.
Сада се може одредити снаге са којом раде пумпе:

Види се да су вредности снага са којим раде пумпе доста велике.

б) Кавитацијска резерва пумпе II је дефинисана изразом датим у тексту задатка, тако да за

одређени проток износи:

Кавитацијска резерва пумпе је дефинисана од стране произвођача. Пројектант дефинише

кавитацијску резеру постројења, пишући проширену Бернулијеву једначину за усисни
цевовод и сводећи је на притисак засићене водене паре на улазу у пумпу, усисну
прирубницу.

На основу разматрања из претходног задатка под тачком б) [1,2,3] и посматрајући скицу

на слици 1., следи да је израз за потопљену пумпу II:

Како је пумпа ради у режиму безбедном од кавитације.

в) Према тексту задатка је До промене параметара је,
према тексту задатка, дошло променом брзине обртања пумпе I. Једначине цевовода су
остале исте, јер није било интервенције на њима. Такође, је остала иста крива напора
пумпе II, јер ради са старим бројем обртаја. Нова крива напора пумпе I није позната, јер не
знамо ни нови број обртаја са којим радимо, а који би требало одредити у оквиру овог
дела задатка.

Овај проблем се посматра у контексту целог задатка, тако да представља „инверзни

задатак под а)”. Наиме, познат је нови проток кроз цевовод 3, али није једна од кривих
напора пумпе. По аналогији, нова радна тачка система РТС' се и даље налази у пресеку
”произвођача” и ”потрошача”.

Потрошач се састоји из познатих компоненти, јер није извршена интервенција на

цевоводу. У дијаграм (види сл. 5) улазимо са познатим протоком . По аналогији са
задатком под а) (види сл. 4), идући од пресека вертикале дефинисане са протоком и
кривe YA,3, у леву страну до криве YA,2 и у десну страну до паралелне спреге цевовода 2 и 3,
добијамо, редом проток кроз цевовод 2 и нову радну тачку система РТС'. И сада је
задовољена позната релација о једначини континуитета за рачву Р, јер ,
и , односно

Машински факултет Универзитета у Београду

Катедра за худрауличне машине и енергетске системе
Пумпе и вентилатори (Аудиторне вежбе) - једанаести час 7/9

600

Y [J/kg]
500

Yaf
YI YA,2
400

РТП'II РТП'I YA,3

300
YII
YA,1
200
РТС'
(YA,2 + YA,3)пар.
C
100

0
0
Q’II0,1 0,2 Q'2
0,3 0,4 QC 0,5 0,6
Q’I 0,7 0,8 0,9 1
Q [m3/s]
Q'3 – познато!
Слика 5. Одређивање радне тачке пумпи I и II и протока кроз све цевне деонице за нови
радни режим

Произвођач је недефинисан, али се за почетак користимо аналогијом са првим делом

задатка и познавањем РТС'. Како је произвођач представљен са редукованом паралелном
спрегом у задатку под а), то она и сада, иако непозната, пролази кроз тачку РТС'. Како се,
од ње, и малопре, ишло вертикално навише (“редно сабирање”), то ће се и овде
применити. Вертикално навише се подиже за величину напора цевовода 1 при протоку
нове радне тачке система (РТС'), јер:

Из претходне релације следи наведени исказ:

Пошто није позната , од добијене тачке се „паралелно” враћамо до познате компоненте

паралелне спреге, а то је крива . Тако се добија нова радна тачка пумпе II .
Одузимањем добијеног протока од познатог , на основу
једначине континуитета, добија се да је .

Сада је познат проток нове радне тачке пумпе I. По аналогији са првим делом задатка,
познат је и напор , који је једнак напору нове паралелне спреге пумпи. Тако је
дефинисана .

Машински факултет Универзитета у Београду

Катедра за худрауличне машине и енергетске системе
Пумпе и вентилатори (Аудиторне вежбе) - једанаести час 8/9

Да би одредили нову брзину обртања, користиће се закон сличности, који овде важи,
скоро, у потпуности, јер се ради о истој пумпи, само са другим бројем обртаја. Кроз
се провлачи крива афиности или сличности, чији се коефицијент одређује на основу
параметара нове радне тачке пумпе II на следећи начин:

Једначина криве афиности је:

.
Она следи из закона сличности [1,2,3].

Међусобно су сличне само оне тачке које леже на истој криви сличности, одн. афиности.
То су, у овом случају, тачке и С. Оне имају исте значице протока, напора и степена
корисности. Тачка С је настала у пресеку криве сличности и старе криве напора пумпе I
(за стари број обртаја n).

Једнакост значица напора је искоришћена за одређивање једначине криве афиности.

Једнакост значица протока се користи за одређивање новог броја обртаја, тако да се добија
следећи однос:

Из дијаграма на слици 5. се може очитати проток за сличну тачку С: QС ≈ 0,42 m3/s.

Сада је нови број обртаја пумпе n’ ≈ 2260 min-1. При овом броју обртаја би био задовољен
услов:

За одређивање нове снаге пумпе II, потребан је нови степен корисности, који се не може
директно одредити, већ посредно, преко сличне тачке С, јер, како је испред наведено
.

Значи, мора се водити рачуна да се степен корисности одређује из задате криве степена
корисности, за стари број обртаја, за проток QС ≈ 0,42 m3/s:

Коначно се добија тражена нова снага пумпе:

Ово је јако велика вредност за уобичајене хидрауличке инсталације.

Домаћи задатак

Одредити нову брзину обртања, као и снагу за погон пумпе I, тако да вода у деоници 2
мирује, односно да проток у тој деоници буде једнак 0 m3/s.

Машински факултет Универзитета у Београду

Катедра за худрауличне машине и енергетске системе
Пумпе и вентилатори (Аудиторне вежбе) - једанаести час 9/9

Литература:

[1] Протић З., Недељковић М. (2006): Пумпе и вентилатори – проблеми, решења,

теорија, Едиција: Механика флуида и Хидрауличне машине, Машински факултет,
Београд, пето издање.
[2] Недељковић М. (школска 2007/08): Предавања из изборног предмета Пумпе и
вентилатори, Машински факултет, Београд.
[3] Чантрак Ђ. (школска 2007/08): Извод из аудиторних вежби: Пумпе и вентилатори –
девети и десети час, Машински факултет, Београд.

Машински факултет Универзитета у Београду

Катедра за худрауличне машине и енергетске системе