Ispucala površina betona

("crazing")
Oštećenje u vidu ispucale površine betona
može se pojaviti:
TRAJNOST I PROCENA STANJA
Na slobodnoj površini betona ili
BETONSKIH KONSTRUKCIJA
Na površini u kontaktu sa oplatom.
Ispoljava se:
Prof. dr Vlastimir Radonjanin
U slučajevima kada dođe do promene
Prof. dr Mirjana Malešev karakteristika površinskog sloja ili

Kada se javi skokovita promena sadržaja
vlage.
Predavanje br. 4 Površinski sloj različitih karakteristika, na
primer, gornja površina ploče koja je intenzivno
1 zaglađivana – perdašena. 2

Ispucala površina betona Ispucala površina betona

Vrsta oplate može uticati na pojavu ispucale
površine betona.
Metalne i plastične oplate sa glatkim površinama i
male propustljivosti često povećavaju mogućnost
pojave ovih prslina.
Nakon uklanjanja oplate, površina betona se suši
mnogo brže od unutrašnje mase i zbog toga je
izložena naponima zatezanja.
Prsline na površini betona najčešće se pojavljuju:

Sutradan, nakon ugrađivanja, odnosno

Do kraja prve nedelje.
3 4
("crazing")
pojave ove vrste prsline su višestruki:
• Loša ili neodgovarajuća nega,
• Betonska mešavina sa previše vode u kojoj
dolazi do segregacije krupnih zrna i
koncentracije cementne paste i sitnih čestica sa
puno vode na površini,
• Završna obrada betona na čijoj površini postoji
izdvojena voda ili upotreba metalnih gletarica
čime se izaziva izdvajanje vode i cementne
paste na površini,
• Raspršivanje cementa na površini da bi se
pokupio višak vode (najčešći uzrok).

Ispucala površina betona Ispucala površina betona

("crazing") ("crazing")

Spoljašnji faktori koji

ispucalih površina betona:
uzrokuju nastanak
ispucale površine
Tanke prsline, širine do 0.1mm.
betona su:
Plitke prsline, dubine do nekoliko mm (<3mm).
• Jako direktno dejstvo

Na površini betonskog elementa formiraju
sunca,
zatvorenu mrežu međusobno povezanih
• Jak vetar, prslina, površine do 50cm2.
• Visoka temperatura,
• Mala relativna
vlažnost vazduha. Ne predstavljaju opasnost po trajnost betona.

5 6

1
 Prsline usled dugotrajnog skupljanja
pri sušenju – hidraulično skupljanje
("long-term drying shrinkage cracks")

U svežem betonu uvek postoji manja ili veća

količina viška vode koja formira kapilarne pore.
Ako je beton tokom eksploatacije izložen
uslovima male relativne vlažnosti, doći će do
gubitka vlage sa površine betona.
Smanjenje vlažnosti u betonu izazvaće redukciju
njegove zapremine.
Kada je pomeranje usled skupljanja sprečeno,
Ispucala površina AB stuba pojaviće se naponi u betonu.
7 8

Prsline usled dugotrajnog skupljanja Prsline usled dugotrajnog skupljanja

pri sušenju – hidraulično skupljanje pri sušenju – hidraulično skupljanje
Karakteristike ispucalih površina betona:
Kada ovi naponi prekorače vrednost čvrstoće
Ne postoji karakteristična slika pojave prslina.
betona na zatezanje, pojaviće se prsline.

Najčešće se pojavljuju pod pravim uglom u
usled skupljanja zavisi od odnosu na pravac ograničenja.
brzine sušenja.
Prsline prolaze kroz cementni kamen i slabija
Najčešće se pojavljuju u periodu od nekoliko zrna agregata.
meseci do nekoliko godina nakon ugrađivanja. Širina prslina zavisi od:
Beton u blizini uglova - ivica je osetljiviji na
termo-higrometrijskih uslova,
pojavu prslina.
dužine elementa konstrukcije,

rastojanja između elemenata koji sprečavaju ili
9 ograničavaju pomeranja. 10

Dijagram za procenu veličine skupljanja usled sušenja

Skupljanje nakon 30 godina Skupljanje nakon 6 meseci

debljina elementa (mm) debljina elementa (mm)

Beton spravljen
sa mv=190kg/m3

Dilatacija
merena u
µ/m=10-6 m/m

Prsline u AB zidu usled skupljanja pri sušenju

(vertikalne linije označavaju položaj armature)
11 12

2
 Prsline usled dugotrajnog hidrauličnog
Prsline usled dugotrajnog hidrauličnog
skupljanja
skupljanja

И од ране термичке контракције

13 14

Prsline usled dugotrajnog hidrauličnog

skupljanja
Prsline usled dugotrajnog skupljanja
pri sušenju – hidraulično skupljanje

Prsline usled dugotrajnog skupljanja pri sušenju

se najčešće pojavljuju:

U pločama na tlu, gde je jedna horizontalna
dimenzija mnogo veća od druge (kolovozne
trake, trotoari). Prsline se formiraju upravno na
dužu stranu.

U blizini otvora kod ploča.

U elementima konstrukcije sa značajnom
promenom dimenzija poprečnog preseka.
15 16

DEFEKTI KOJI SU POSLEDICA Defekti koji su posledica grañenja objekta

GRAðENJA OBJEKTA Karakteristične vrste defekata, njihovi uzroci i
mogući efekti
Na izloženim betonskim površinama mogu se Defekt Uzrok Efekt
videti i defekti usled grešaka pri građenju. Promena vrste
agregata
Neki od njih narušavaju samo vizuelni izgled Štetni sastojci u
agregatu (ugalj,
konstrukcije, dok drugi mogu uticati na Promena masnoće) Problem je samo vizuelne prirode
smanjenje trajnosti konstrukcije. boje
Promena teksture
oplate
Najozbiljniji defekt je nedovoljna debljina
Mrlje od oplate
zaštitnog sloja betona. Neujednačena nega
Ovaj defekt se ne može utvrditi vizuelnim Uglavnom je problem vizuelne
Geomet- Pomeranje –
prirode, ali može dovesti do
pregledom površine betona sve dok se ne rijske popuštanje
smanjenja zaštitnog sloja betona,
imperfekcije oplate
pojave prvi znakovi oštećenja. što dalje može narušiti trajnost
17 18

3
 Karakteristične vrste defekata, njihovi uzroci i Karakteristične vrste defekata, njihovi uzroci i
mogući efekti mogući efekti

Defekt Uzrok Efekt Defekt Uzrok Efekt

Uglavnom je problem vizuelne Odvaljivanje oštri uglovi u oplati

mehurići uglova i
Rupičasta prirode, a može uticati na Redukcija zaštitnog sloja,
zarobljenog ivica i pojava athezije
površina lokalnu redukciju debljine ogoljena armatura, narušen
vazduha uz oplatu delova između betona i
zaštitnog sloja betona estetski izgled i trajnost.
površine oplate
neodgovarajući betona
Značajna lokalna redukcija
granulometrijski
Betonska zaštitnog sloja betona. Može Mala Ozbiljan defekt, koji može dovesti
sastav loše postavljena
gnezda dovesti do smanjenja efektivnog debljina do korozije armature
armatura, bez
loše kompaktiranje poprečnog preseka zaštitnog
distancera
sloja betona
neadekvatno Značajna lokalna redukcija Rđa na oplati pre
Segregacija Mrlje Problem je samo vizuelne prirode
zaptivanje oplate zaštitnog sloja betona ugrađivanja betona

19 20

DEFEKTI KOJI SU POSLEDICA DEFEKTI KOJI SU POSLEDICA

GRAðENJA OBJEKTA GRAðENJA OBJEKTA

Ako je armatura veoma blizu površine tokom

kompaktiranja, može doći do promene boje na
površini betona na mestu šipki armature.
Jedan od mogućih defekata koji se javljaju kao
posledica grešaka u toku izvođenja
višespratnih objekata je prerano skidanje
oplate, koje može dovesti do pojave velikih
ugiba.

21 Šupljikava površina stuba 22

DEFEKTI KOJI SU POSLEDICA DEFEKTI KOJI SU POSLEDICA

GRAðENJA OBJEKTA GRAðENJA OBJEKTA

Betonsko gnezdo - nedovoljno kompaktiran beton

Betonsko gnezdo (rečni stub) 23 (kosa AB greda betonirana iznad montažne grede) 24

4
 DEFEKTI KOJI SU POSLEDICA DEFEKTI KOJI SU POSLEDICA
GRAðENJA OBJEKTA GRAðENJA OBJEKTA

Nedovoljno zbijen beton (nepovezani slojevi) na Podužna zona segregacije (armiranobetonska greda -
mestu horizontalnog prekida betoniranja (rečni stub) 25 donja strana) 26

DEFEKTI KOJI SU POSLEDICA DEFEKTI KOJI SU POSLEDICA

GRAðENJA OBJEKTA GRAðENJA OBJEKTA

Nedovoljno zbijen beton i rupa na mestu prekida i Defekti na fasadnom AB stubu i na AB zidnom platnu
nastavka betoniranja (AB zidno platno) 27 (zone segregacije, betonska gnezda, "otkrivena" armatura)28

DEFEKTI KOJI SU POSLEDICA DEFEKTI KOJI SU POSLEDICA

GRAðENJA OBJEKTA GRAðENJA OBJEKTA

Nepravilno izveden prekid i nastavak betoniranja ploče

Nepravilno izveden prekid i nastavak betoniranja AB platna
(sitnorebrasta tavanica) 29 30

5
 DEFEKTI KOJI SU POSLEDICA DEFEKTI KOJI SU POSLEDICA
GRAðENJA OBJEKTA GRAðENJA OBJEKTA

Nepravilno izveden i "loše popravljen" prekid betoniranja AB Nepravilno postavljena glavna armatura stuba
31 32
stuba (armatura u snopu - nemoguće betoniranje)

DEFEKTI KOJI SU POSLEDICA DEFEKTI KOJI SU POSLEDICA

GRAðENJA OBJEKTA GRAðENJA OBJEKTA

Loše izbetonirano AB platno

(nepropisno grupisana glavna armatura, nedovoljna debljina Mali zaštitni sloj i vidljive uzengije AB grede
zaštitnog sloja betona) 33 (slivanje vode između dve Pi ploče, korozija armature) 34

DEFEKTI KOJI SU POSLEDICA DEFEKTI KOJI SU POSLEDICA

GRAðENJA OBJEKTA GRAðENJA OBJEKTA

Zrno agregata veličine 10cm u ploči debljine 5cm Nepravilno izveden AB stub
(sitnorebrasta tavanica) 35 (pomerena osovina spratnog stuba u odnosu na prizemlje)36

6
 DEFEKTI KOJI SU POSLEDICA
GRAðENJA OBJEKTA
“ZAKON BROJA 5”!!!
Beton je veoma trajan materijal, ali je daleko od toga
da je neuništiv. Svojstva betona i njegove konačne
performanse su zaista zavisni od mnoštva faktora,
među kojima su:

Kvalitet i vrsta komponenti u mešavini,

Odnos komponenti - sastav betona,

Postupak ugrađivanja i kompaktiranja,

Uslovi nege,

Proračun i detalji konstrukcije,

Interakcija betona i okoline tokom eksploatacije.
“ZAKON BROJA 5”!!!
“VREME – ZAJEDNIČKI IMENITELJ
SVIH SMRTNIH NEPRIJATELJA” BETONSKIH
KONSTRUKCIJA
Prema ovom "zakonu", život betonske konstrukcije, koja
je napadnuta već pomenutim "neprijateljima", može se
podeliti u četiri faze:
 A: Projektovanje, izvođenje i nega betona
 B: Proces korozije je iniciran, ali širenje oštećenja nije
započelo
 C: Širenje deterioracije je upravo započelo
 D: Širenje korozije je uznapredovalo, sa pojavom
značajnih oštećenja
DEFEKTI KOJI SU POSLEDICA
grešaka u projektu
37 Dilatacija u ploči, a nije izvedena u stubu 38
“ZAKON BROJA 5”!!!
Pojava oštećenja, uključujući koroziju armature, zavisi
od velikog broja uzroka:

komponentni materijali: kvalitet cementa, vode i
agregata.

svojstva betona: sadržaj vode, čvrstoća, propustljivost
i termička svojstva.

defekti u konstrukciji: neodgovarajuća nega, segre-
gacija, betonska gnezda, loši prekidi i nastavci
betoniranja, nepravilno izvedene spojnice, nedovoljna
debljina zaštitnog sloja betona.

prirodni i veštački agensi: vremenski uticaji, uticaji
okoline, pojava bakterija, dejstvo zamrzavanja i
odmrzavanja, soli za odmrzavanje, agresivno dejstvo
kiselina, podzemne vode, oštećenja usled požara, itd.

opterećenje: vetar, seizmička dejstva, zamor, vibracije, i
39 proračun. 40
“ZAKON BROJA 5”!!!
"Zakon broja 5" glasi:
"Jedan ekstra dolar potrošen u fazi A je ekvivalentan
uštedi 5 dolara za troškove popravke u fazi B ili 25
dolara za troškove popravke u fazi C ili 125 dolara za
troškove popravke u fazi D".
Posledice su još očiglednije ako se objasne na
sledeći način:
"Svaki dolar koji nije potrošen u fazi A, a morao je biti
potrošen, koštaće Vas 5 dolara u fazi B, a ako ih ne
uložite ni tada, koštaće Vas 25 dolara u fazi C, a ako ih
ne uložite ni tada koštaće Vas 125 dolara u fazi D".
41 42
7
 PRSLINE IZAZVANE OPTEREĆENJEM KONSTRUKCIJE I
PROPUSTI U PRORAČUNU KONSTRUKCIJE
Originalni projekat konstrukcije
Pri razmatranju stanja neke postojeće konstrukcije,
važno je znati da je objekat bio projektovan u skladu
sa propisima koji su tada važili.
Često se dešava da se propisi za proračun
konstrukcija i za opterećenje bitno izmene u
međuvremenu.
Zbog toga, konstrukcije koje su projektovane tako
da u potpunosti zadovoljavaju ranije propise, često
se mogu svrstati kao "neodgovarajuće" u odnosu
na zahteve najnovijih propisa. 43
Dozvoljene širine prslina
AB konstrukcije su projektovane na osnovu
činjenice da beton ima malu čvrstoću na zatezanje i
pretpostavke da sve napone zatezanja prima
armatura.
Međutim, na svim AB konstrukcijama izloženim
savijanju, smicanju ili torziji, kao što su grede i
ploče, mogu se pojaviti prsline.
Prsline mogu biti izazvane i sprečenim prinudnim
deformacijama...
Prsline se pojavljuju u zategnutoj zoni betona, a
njihova širina se može ograničiti armaturom... 45
Dozvoljene širine prslina
U PBAB iz 1987.g., u poglavlju koje se odnosi na
proračun konstrukcija prema graničnim stanjima
prslina (granično stanje upotrebljivosti), definisane
su granične vrednosti širina prslina.
"Član 111: AB elementi proračunavaju se prema
graničnim stanjima prslina radi obezbeđenja:
 potrebne trajnosti i funkcionalnosti konstrukcije
objekta u toku eksploatacije,
 obezbeđenja zaštite armature i betona od korozije,
 obezbeđenja eventualne nepropustljivosti
elemenata za tečnosti i gasove,
 izbegavanja nepovoljnih psiholoških utisaka i dr.
Originalni projekat konstrukcije
Promene u eksploataciji objekta, koje nisu planirane
u fazi projektovanja, mogu dovesti do
preopterećenja i pomeranja, usled čega se mogu
pojaviti prsline i druga oštećenja...
Iz tih razloga, kao pomoć inženjerima, u SAD su dali
popis propisa i standarda koji su važili u poslednjih
50 godina, i to:
- za proračun AB konstrukcija,
- za mostove i
- za opterećenja.
U praksi se često dešava da se u periodu donošenja
novih propisa preklapaju i "stari" i "novi" propisi. 44
Dozvoljene širine prslina
Konstrukcije se projektuju tako da, pored zahtevane
nosivosti za određeno opterećenje, moraju da
zadovolje kriterijume upotrebljivosti (ugibi i širine
prslina), kao i zahteve u pogledu trajnosti u toku
očekivanog životnog veka.
Maksimalne dozvoljene vrednosti širina prslina, pri
normalnim eksploatacionim opterećenjima, su
određene iz uslova da konstrukcija bude:
 estetski prihvatljiva,
 trajna i
 vodonepropusna, gde se to zahteva.
46
Dozvoljene širine prslina
Proračun prema graničnim stanjima prslina zasniva
se na dokazu da karakteristične širine prslina ak
AB elemenata u toku eksploatacije, uzimajući u
obzir skupljanje i tečenje betona u toku vremena,
nisu veće od graničnih širina prslina
ak ≤ au
"Član 113:" Granične širine prslina au AB elemenata
određuju se na osnovu ovog pravilnika i na osnovu
posebnih zahteva iz projektnog zadatka ili
tehnološkog, hidrotehničkog, arhitektonskog ili
drugog projekta objekta.
47 48
8
 Dozvoljene širine prslina Dozvoljene širine prslina

Najveće vrednosti graničnih širina prslina, prema Prikazane najveće vrednosti graničnih širina prslina
BAB/87, prikazane su u tabeli. odnose se na AB elemente sa najmanjim
propisanim zaštitnim slojem betona.
Trajanje uticaja
Agresivnost Stalno i Stalno, Za AB elemente sa većim zaštitnim slojem betona,
sredine dugotrajno dugotrajno i najveće vrednosti graničnih širina prslina
promenljivo kratkotrajno srazmerno se mogu povećati najviše do 50%, ali
promenljivo najviše do 0.4mm.
Slaba 0.2mm 0.4mm
Najveća vrednost graničnih širina prslina AB
Srednja 0.1mm 0.2mm elemenata u kojima se skladište tečnosti i gasovi
Jaka 0.05mm 0.1mm iznosi 0.1mm."
49 50

Dozvoljene širine prslina Dozvoljene širine prslina

Za AB konstrukcije, u standardu BS 8110, maksimalna

širina prslina je ograničena na 0.3 mm (pri tome širina
prsline AB konstrukcija nije povezana sa uslovima
izloženosti i proračunom za obezbeđenje trajnosti koji
se bazira na kvalitetu betona i zaštitnog sloja betona).
U svim konstrukcijama, nekoliko prslina će biti šire
od onih koje su specificirane kao maksimalne, ali to
neće automatski izazvati probleme, izuzev ako te
prsline nisu na kritičnim mestima.

Za prethodnonapregnute betonske konstrukcije, Određena inženjerska procena je neophodna da bi

projektovane prema standardu BS 8110, i za mostove, se odredio njihov značaj, a to će zavisiti od:
projektovane prema BS 5400, maksimalna širina prslina  položaja prsline u konstrukciji,
zavisi od uslova sredine.
 vrste konstrukcije i
Za hidrotehničke konstr., projektovane prema BS 8007,
 okoline.
specificirane su manje dozvoljene vrednosti širina
prslina (predviđena je i mogućnost “samozalečenja”...).51 52

“Snimanje” prslina “Snimanje” prslina

Prilikom planiranja sanacije prslina u betonu Ako se, na taj način, ne obezbede potrebne
veoma je važno da se prvo registruju: informacije, moraju se uraditi terenska

lokacija i ispitivanja i analiza konstrukcije pre izrade
projekta sanacije.

karakteristične dimenzije prslina.
Uzrok pojave prslina mora biti utvrđen pre Prsline se moraju sanirati u slučajevima kada
projekta sanacije! je:

smanjena čvrstoća,
Pri tome se moraju analizirati:
smanjena krutost,

projektna dokumentacija,
ugrožena trajnost i

podaci o građenju (građevinski dnevnik..) i
ugrožena funkcionalnost.

podaci o održavanju objekta.
53 54

9
 “Snimanje” prslina Direktno ili indirektno osmatranje

U nekim slučajevima (rezervoari za vodu) Skica položaja i rasporeda prslina

ugrožena funkcionalnost konstrukcije diktira
potrebu za sanacijom, iako nosivost, krutost i
izgled konstrukcije nisu ugroženi.
U ređim slučajevima prsline se saniraju samo
iz estetskih razloga.
Položaj i dimenzije prslina (dužina, širina i
dubina), mogu se utvrditi:
Položaj i širinu prslina treba ucrtati na skici
konstrukcije - elementa.
Na površini konstrukcije treba obeležiti mrežu
koja će pomoći da se tačnije lociraju prsline na
skici.

Direktnim ili indirektnim osmatranjem, Tehničke skice treba uvek kombinovati sa

Nedestruktivnim ispitivanjem i fotografijama.

Destruktivnim ispitivanjem.
55 56

Direktno ili indirektno osmatranje Direktno ili indirektno osmatranje

Prsline i pukotine u zaštitnom sloju i cementnoj

Snimak prslina na zidu ćelije silosa
košuljici iznad međuspratne ploče (čelični silos) 57 58

Prikazivanje prslina na
tehničkoj skici (primer 2)

Prikazivanje prslina na tehničkoj skici (primer 1)

59 60

10

Prikazivanje prslina na
tehničkoj skici (primer 3)
61
Direktno ili indirektno osmatranje
Mikroskop za merenje širine prslina
63
Direktno ili indirektno osmatranje
“Indikator” prslina
65
Direktno ili indirektno osmatranje
Uređaji za merenje širine prsline:

Ručni mikroskop

“Indikator “prslina
Širina prslina se može izmeriti upotrebom
ručnog mikroskopa sa tačnošću od 0.02mm.
Ova vrsta instrumenata ima ucrtanu skalu na
sočivu i naslanja se na površinu koja se
pregleda.
62
Direktno ili indirektno osmatranje
Uvećanje:
35x,
Opseg merenja:
do 4mm,
Tačnost merenja:
0.02mm
Mikroskop za merenje širine prslina
(proizvođač "Controls" Milano)
64
Direktno ili indirektno osmatranje
Unutrašnje stanje prslina može se utvrditi upotrebom
specijalnih instrumenata:

savitljivi "fiberskop" i

kruti "borskop"
Pregled prslina u zidu korišćenjem krutog
borskopa (proizvođač "Olimpus") 66
11
 Direktno ili indirektno osmatranje Direktno ili indirektno osmatranje

Pregled prslina u zidu korišćenjem borskopa 67

Pregled prslina u zidu korišćenjem borskopa 68

Direktno ili indirektno osmatranje Direktno ili indirektno osmatranje

Promena širine prsline može se pratiti primenom

MEHANIČKIH INDIKATORA POMERANJA

Najjednostavniji su standardni šabloni za

registrovanje "rada" prslina.
Sa ovim indikatorima može se direktno
registrovati:

pomeranje ivica prslina i

rotacija zidova prsline.
"Šablon" za praćenje "rada" aktivnih prslina
69 70

Direktno ili indirektno osmatranje Direktno ili indirektno osmatranje

Pojedini proizvođači ovih instrumenata imaju

specijalizovane šablone za praćenje "rada"
prslina:

prsline na ravnim površinama

prslina u uglovima

prslina na spoju zida ili stuba i poda i

za praćenje denivelacije na mestu
prslina

Komplet "šablona" za praćenje "rada" aktivnih

prslina
71 72

12
 Direktno ili indirektno osmatranje Direktno ili indirektno osmatranje

Specijalizovani "šablon" za praćenje "rada"

Specijalizovani "šablon" za praćenje "rada"
aktivnih prslina na površini
aktivnih prslina u uglovima
(meri se horizontalno i vertikalno pomeranje)
73 74

Direktno ili indirektno osmatranje Direktno ili indirektno osmatranje

Specijalizovani "šablon" za praćenje "rada"

aktivnih prslina na spoju zida ili stuba i poda Specijalizovani "šablon" za praćenje denivelacija
75
površina u zoni "rada" aktivnih prslina 76

Direktno ili indirektno osmatranje Direktno ili indirektno osmatranje

Specijalni ELEKTRONSKI INDIKATORI

"RADA" aktivnih prslina registruju:

Pomeranje prslina sa uvećanjem i do 50 puta.

Maksimalne granice pomeranja prsline u
toku perioda merenja prslina.
Postoje tri vrste elektoronskih indikatora

Fiksira se za konstrukciju u
rada prslina. To su uređaji koji prate dve tačke
promene:
Tačnost merenja 0.02mm

U jednom pravcu,
Elektronski merač pomeranja prsline

U dva ortogonalna pravca (ravanski) i u tri ortogonalna pravca

Tri ortogonalna pravca (prostorno). (proizvođač "Controls" - Milano)
77 78

13
 Direktno ili indirektno osmatranje Nedestruktivno ispitivanje prslina

Nedestruktivne metode ispitivanja mogu se

Koji su instrumenti bolji?
Mehanički uređaji imaju određenu prednost u
odnosu na elektronske indikatore "rada"
prslina, zato što ne zahtevaju zaštitu od vlage
tokom merenja.
79
primeniti za:

Utvrđivanje prslina i šupljina u
unutrašnjosti betona i

Za određivanje dubine prslina koje su
vidljive na površini betona.
Jedna od najjednostavnijih tehnika za
utvrđivanje prslina u blizini površine betona je
"kuckanje" po površini čekićem.
"Šuplji" zvuk ukazuje da postoji jedna ili više
prslina ispod površine paralelnih sa njom.
80

Nedestruktivno ispitivanje prslina Nedestruktivno ispitivanje prslina

Od raspoloživih nedestruktivnih metoda u

praksi se, za detekciju unutrašnjih prslina,
najčešće koriste:

Metoda ultrazvuka
 Metoda prozvučavanja,
 Eho metoda,
 Impakt-eho metoda

Radiografske metode
 Metoda sa x-zracima i
 Metoda sa γ-zračemnja
Izgled ultrazvučne opreme za prozvučavanje
proizvođač "Pundit" - V. Britanija
81 82

Destruktivno ispitivanje prslina Destruktivno ispitivanje prslina

Najpouzdanije informacije o dubini i stanju

prsline mogu se dobiti pregledom uzoraka-
cilindara, izvađenih iz konstrukcije na
karakterističnim lokacijama.

Izvađeni cilindri i rupe koje ostaju u betonu

omogućavaju da se tačno izmeri širina i dubina
prsline.

Prslina u rupi na mestu izvađenog cilindra

83 84

14
 Destruktivno ispitivanje prslina Destruktivno ispitivanje prslina

• kern izvađen na mestu

Pregledom uzoraka ispucalog betona može
vertikalne pukotine
• kern dužine 21cm se odrediti:
• dubina pukotine - celom
relativna starost prslina,
dužinom kerna
• beton je "fizički" razdvojen
vodocementni faktor,
na dve polovine
relativna zapremina cementnog kamena i
• površine betona na mestu
pukotine su zaprljane
raspored makrostrukturnih komponenti
(glina, mulj) betona.
• na prelomu uočena sitna
zrna kreča u cementnom
kamenu
Izgled izvađenog cilindra i podaci dobijeni
pregledom 85 86

15