LIPOPROTEINI

U plazmi praktično nema slobodnih lipida. Lipidi su nerastvorljivi u vodi, pa se zato u telesnim
tečnostima nalaze u obilku složenih kompleksa sastavljenih od lipida i proteina ( lipoproteini ).
Glavna uloga lipoproteina je da transportuju sve vrste lipida kroz krv.

Lipoproteini su sferne čestice koje sadrže skoro sve klase lipida , kako polarnih tako i nepolarnih.
Tako nepolarni lipidi ( estri holesterola, trigliceridi... ) sačinjavaju hidrofobno jezgro, a polarni lipidi
( fosfolipidi, slobodan holesterol... ) čine hidrofilni omotač. Proteini koji ulaze u sastav lipoproteina
nazivaju se apolipoproteini i oni u vidu lanca obavijaju lipoproteinsku česticu.

Lipoproteini se prema svojoj gustini dele na 5 klasa :

 Hilomikroni – najmanje gustine

 VLDL – lipoproteini veoma male gustine
 IDL - lipoproteini srednje gustine
 LDL - lipoproteini male gustine
 HDL - lipoproteini velike gustine

Odnos lipida i proteina u lipoproteinima određuje njihovu gustinu. Što je veći procenat lipida u
lipoproteinu, gustina je manja. Gustina čestica se povećava od hilomikrona do HDL-a, veličina se
smanjuje, tako da su hilomikroni najveće , a HDL- najmanje čestice.

Hilomikroni – nastaju u toku varenja hrane, u ćelijama tankog creva. Uloga im je da transportuju
egzogene trigliceride ( trigliceride koje smo uneli hranom ) i druge lipide unete hranom od tankog
creva do jetre, a zatim i do drugih tkiva ( najčešće masnog tkiva ).

Kako putuju cirkulacijom , ćelije iz hilomikrona uzimaju trigliceride i koriste ih za svoje potrebe, a
hilomikroni postaju sve manji. Ostatke hilomikrona preuzima jetra i tako ih uklanja iz cirkulacije. Pod
normalnim uslovima već 12h posle masnog obroka hilomikroni se ne mogu dokazati u krvi.

Ćelije koje su preuzele trigliceride iz hilomikrona koriste iz njih masne kiseline i glicerol kao izvor
energije ili ako nema potrebe za energijom, trigliceridi se skladište u ćelije masnog tkiva ( adipocite )
i tu se čuvaju kao rezerva energije. Ćelije skeletnih mišića koriste dosta masne kiseline i glicerol iz
triglicerida za energetske potrebe, ali ne skladište trigliceride.

VLDL – lipoproteini veoma male gustine – sintetišu se u jetri i transportuju endogene trigliceride
od jetre do drugih tkiva ( pre svega masno i mišićna tkivo ) .

U jetri se sintetišu endogeni trigliceridi koji sa odgovarajućim apolipoproteinom grade VLDL

čestice. Pored endogenih triglicerida,VLDL čestice imaju i druge lipide, pre svega holesterol. Kako
putuje cirkulacijom, ćelije iz VLDL –a uzimaju trigliceride i koriste ih za svoje potrebe.
 Tako VLDL čestice postaju sve manje, sve siromašnije trigliceridima ,a sve bogatija holesterolom.Iz
njih nastaje IDL- čestica koja predstavlja ostatke VLDL-a. IDL se jednim delom uklanja iz cirkulacije
preko LDL receptora na ćelijama jetre, drugim delom postaje još bogatiji holesterolom i tako nastaje
LDL lipoprotein.

LDL – lipoproteini male gustine – pretežno se sastoji od esterifikovanog holesterola i uloga mu je

da transportuje holesterol od jetre do drugih tkiva.

Holesterol koji smo uneli hranom , kao i holesterol koji se sintetiše u jetri, vezuje sa za odgovarajući
apolipoprotein ( Apo B-100 ) i grade LDL- česticu. Kako LDL putuje cirkulacijom, ćelije iz njega
preuzimaju holesterol i koriste ga za svoje potrebe ( ugrađuju ga u ćelijsku membranu, od njega
stvaraju steroidne hormone... ).

Ostatke LDL - a , preko svojih receptora preuzima jetra i tako ga uklanja iz cirkulacije. Receprori za
LDL koji se nalaze na ćelijskoj membrani prepoznaju Apo B100 na molekuli LDL-a.

Preuzimanje holesterola iz LDL-a od strane ćelija koje iskorišćavaju holesterol za svoje potrebe i
uklanjanje ostataka LDL-a iz cirkulacije preko hepatocita predstavlja dobar način uklanjanja
holesterola iz krvi. Oba načina se ostvaruju preko receptora za LDL.

POVEZANOST LDL-A SA NASTANKOM ATEROSKLEROZE

Povišene vrednosti LDL-a u krvi mogu da dovedu do zasićenja receptora za LDL. Tada se uspostavlja
alternativni put uklanjanja LDL-a iz krvi koji nije kontrolisan. Taj put je nepovoljan jer dovodi do
nastanka ateroskleroze. Zbog prezasićenosti receptora za LDL, nerazloženi estri holesterola kojih je
sada mnogo u krvi, deponuju se u subendotelu krvnih sudova, u makrofagama gde formiraju
posebne penaste ćelije. Daljim nakupljanjem holesterola nastaju masne pruge jer se holesterol ne
nakuplja samo u penastim ćelijama nego i ekstracelularno. U ovoj fazi ne dolazi do kliničkih
simptoma. Makrofage oslobađaju razne faktore inflamacije, faktore rasta koji dovode do proliferacije
ćelija glatkih mišića iz medije u intimu. Ćelije glatkih mišića produkuju kolagen što dovodi do
stvaranja fibrozne kape i aterosklerotskog plaka. Iz ovog razloga se LDL smatra lošim holesterolom.
Alternativnom putu metabolizma podleže i modifikovani LDL , koji je promenio svoje fizičke i
hemijske osobine i izgubio sposobnost da se veže za LDL receptore ( npr. ovo se dešava kod
dijabetičara zbog glikozilovanja proteina Apo B100 ). Takođe, oksidacija LDL-a pod dejstvom raznih
oksidacionih produkata metabolizma( slobodni radikali) može dovesti do neprepoznavanja LDL-a od
strane receptora što za posledicu ima opet taloženje LDL-a u makrofagama subendotela krvnih
sudova. Stvaranje ateromatoznih promena na zidovima krvnih sudova je dug proces koji traje 40 do
50 godina i čak se u detinjstvu mogu uočiti masne pruge dok se klinički ne manifestuje u vidu
koronarne bolesti ( angina pektoris, infarkt miokarda),cerebrovaskularnih oboljenja i perifernih
vaskularnih oboljenja.

Estrogen, hormoni štitne žlezde i polinezasićene masne kiseline povećavaju broj receptora za LDL i
na taj način sprečavaju njegovo štetno dejstvo tj. omogućavaju bolje uklanjanje LDL-a iz cirkulacije
putem LDL receptora (dobrim načinom).
Kao što je već rečeno oksidovani LDL podleže alternativnom putu uklanjanja. Antioksidativna zaštita
postoji u samom organizmu( glutation, HDL, razni enzimi, tokoferol, karoteni...) , ali se i hranom isto
unose antioksidansi ( vitamin C, likopen iz paradajza i flavonoidi koji su prisutni u crvenom vinu).

HDL- lipoproteini velike gustine – sastoji se od 50% proteina i 50% lipida, pre svega fosfolipida i
holesterola.

Ova lipoproteinska čestica se smatra dobrim holesterolom, jer kupi sav višak neiskorišćenog
holesterola iz perifernih ćelija i makrofaga bogatih lipidima i transportuje ga do jetre. Takođe HDL
štiti LDL čestice od oksidacije jer predstavlja antioksidacioni sistem zaštite.

U jetri se deo holesterola kovnertuje u žučne kiseline, koje se zajedno sa neizmenjenim

holesterolom ,preko žučne kese i žučnih kanala izlučuju u tanko crevo. Deo žučnih kiselina se ponovo
apsorbuje i enterohepatičnom cirkulacijom stiže u jertu, a deo se eliminiše iz ogranizma fecesom. Na
taj način se višak neiskorišćenog holesterola u vidu žučnih kiselina izbacuje iz organizma.