RIBOLOVAČKI MAGAZIN

POMORI
Revija za sportski ribolov, ekologiju i
turizam na vodi - mesečno izdanje
Osnivač i izdavač: "MONT - PRESS", Novi Sad,
Ribolovački magazin,
21000 Novi Sad, poštanski fah 254
Tekući račun: 355-1017151-04
Tel.: 021/483-08-08
Tel. Fax: 021/452-750
Direktor i glavni i odgovorni urednik:
Stanko Popović
Pomoćnik direktora:
Dragana Deura
Zamenik glavnog urednika:
Aleksandar Popović

Foto: Jaroslav Pap

Urednik - redaktor:
Bogdan Četnik
Saradnici:
Darko Bandur, Aleksandar Barišić, Milovan
Bogovac, Dragan Davidović, Srđan Despot - Blaf,
Zoran Dugajlić - Sremac, Dragan R. Filipović,
Slobodan Filipović-Fića, Goran Grubić, Dušan
Hadnađev, Aleksandar Ivanović, Slobodan
Ivanović - Bobo, Velibor Ivanović - Caki, Jovan
Ivošević, Miki Jovančević, Mlađen Jušković, Ro-
bert Karan - Bracika, Robert Katona, Milan
Knežević - Smrki, Nenad Knežević - Pepi, Jovo uče vest da su zatvorene fabrike tro- Hajde lepo, ako ima šta. Ima, ima. Evo,
Kojić, Nikola Kosić, Dragan Kostadinović - Džeri,
Saša Ledenčan, Savo Martinović, Branislav Ma-
tejić, Goran Mesaroš, Tibor Mesaroš, Siniša Mi-
lenković, Pavle Miljanić, Milan Milosavljević -
P vači i pohapšeni osumnjičeni direk-
tori. U samo dve nedelje ranjeno je
ili zatrovano osam naših reka, o čemu Čet-
zove me Bracika Karan i javlja da sa čika
Urošem uživa na Staroj Tisi i poziva na
druženje. Veli da pecaju deverike a preva-
Mida, Nemanja Mirosavljev, Slobodan Mravik- nik piše na 86. strani, gde izražava oprav- ri se i pokoji smuđ (vidi strane 23 i 24).
Mrav, Miloje Nikić - Miško, Aleksandar Panić, danu sumnju da će sve biti po starom do Ulov je, kažu, siguran, a najsigurnija su
Tomislav Popović, Dragan Radojević, Goran
Radović, Mihal Ramač, Goran Sarić, Milan Šeri- novog pomora ribe. Bogami, verujem mu osveženja hlađena u bunaru i prijatan vi-
fović, Predrag Simonović, Slavoljub Šojić, Vaso svaku, ne što smo drugari, prijatelji i kend sa dragim ljudima.
Spasojević, Siniša Stanković, Milorad Stepanov, kolege četrdeset godina i što je stariji dva Lepa je i priča naših majstora koji su sa-
Vanja Stojanović, Petar Strugar, Nenad Suša,
Ranko Travar, Branislav Valković, Đorđe Veber, meseca, nego zato što nas je, do sada, loše svim sigurno svetska elita u ribolovu i nije
Veselin Vojinović, Dragomir Vujačić, Goran iskustvo u to uverilo. slučajnost što se redovno okite medaljama
Vuković i Lazar Zarić. Tračak nade mi pruži izjava našeg min- i obraduju nas svojim uspesima, kao što je
Inostranstvo: istra zaštite životne sredine, dr Saše bilo na Hutovom Blatu (pročitajte priču o
Jan Eggers, Bertus Rozemeijer (Holandija), Doug Dragina, koji najavi višestruko povećanje “Čigri” na stranama 10, 11 i 12). Obratite
Hannon (USA), Milan Marjan Pocrnja, Vincenzo kazni za zagađivače, kao i mogućnost da pažnju na onaj podatak da su dobri do-
Natale (Nemačka), Milan Đelević (Švedska), Stane
Omerzu (Slovenija), Mladen Merkaš Goranin, oni budu kažnjeni na licu mesta, a ne maćini u parku prirode napravili prekras-
Kristijan Keglević, Božo Povijač, Nenad Barinić, preko sudova. Obeća energični ministar nu takmičarsku stazu, u koju su uložili dva
Krešimir Kuri (Hrvatska), Ratko Markočević, da će njegovo Ministarstvo tražiti i do de- miliona eura. Mašala, mašala!
Žarko Milanović, Nazif Fetahović Suzi, Sanjin set puta veće kazne pošto, kako reče, nema O jednoj od naših najboljih staza, ovoj
Kotlica, Sabahudin Kajević (BiH) i Sergej Ban-
gievski (Makedonija), Dejan Starčević (Švajcarska). smisla propisivati kazne od tri miliona na kanalu DTD kod Novog Sada, svoja
dinara za štete čija vrednost prelazi i do iskustva iznose vodeći takmičari. Takav
Tehnički urednik i kompjuterska obrada:
Emil Otrupčak 100 miliona dinara. Kako preneše mediji, način predstavljanja voda biće stalna pra-
Foto reporteri: Martin Candir, Jovan Lakatoš, on smatra da u najkraćem roku mora biti ksa u narednim brojevima.
Jan Janković; doneta zakonska regulativa za integ- Dragi moji, evo vam na pažnju i uživa-
Dizajn: Tijana Pješčić; risano upravljanjem prirodnim resursi- nje ovaj letnji broj, da ga bistrite u ladovi-
ma, pošto je do sada kontrola kvaliteta ni, pored vode, a sve u uverenju da ona-
Web design: Vuk Petrović,
vazduha u nadležnosti Ministarstva zaš- kvih crnih podataka, kao sa početka ove
Naslovna strana: Dragan Grcić. tite životne sredine, a kontrola reka i šu- priče, neće biti. Po starom običaju, ja odoh
Savet časopisa: ma Ministarstva poljoprivrede. Uz to, u zavičaj, na Durmitor, Crno jezero i Taru,
Stevan Popović - predsednik, Voja Pavlović, potrebno je da vodoprivredna inspekcija valja nam i tamo organizovati ribolova-
Petar Petrović, Milorad Miša Sovilj, Radoje kontroliše ne samo kvantitet, već i kvalitet čko druženje. Poručuju mi da ima lepih
Laušević, Milan Jovanović, Predrag Purić i Srbo
Nikolić. vode koja se ispušta u reke, pošto je, pre- pastrmki i lipljena. Dobro Crnogorci ču-
Pravni savetnik redakcije: ma sadašnjem zakonu, isto kada se ispusti vaju ove bisere svetske baštine.
Advokatska kancelarija Šećerov 100 litara tople vode ili 100 litara hemi- Do sretanja u septembarskom broju i
Časopis je registrovan u Ministarstvu pravde i lokalne kalija?! bistrim vodama, srdačan pozdrav
samouprave Republike Srbije, rešenjem broj Hajde da se ponadamo da će biti boljit-
651-01-191/2001-08 ka i da sve neće biti crno, mutno i prljavo.
Štampa: "Litostudio" - Novi Sad
799.1
Ribolovački magazin: revija za sportski ribolov,
ekologiju i turizam na vodi / glavni i odgovorni urednik
Stanko Popović. - 2001, br. 1 (avgust) - . - Novi Sad: Mont-
Naslovna strana:
press, 2001 - . - Ilustr. ; 30 cm Đorđe Ponjavić sa svojim prvim drinskim skobaljem ulovljenim na travu na
Mesečno
Dostupno i na: http://www.ribolovacki-magazin.co.yu - Rogačici Snimio: Mlađo Obrenović
nastavak publikacije: Ribolovačka revija
ISSN 1451 - 057X
COBISS.SR- ID 80014594 Redakcija ne preuzima odgovornost za sadržaj reklamnih poruka

Avgust 2007 5

ČIGRA - VICEŠAMPION SVETA
TIM ZA SVA VREMENA
Pecanje je bilo izuzetno
zahtevno, pa zato i ne čudi
što su se na pobedničkom
postolju našle tri velesile su
sportskom ribolovu - Italija,
Srbija i Mađarska
Piše: Zoran Bošković
utovo blato blizu Čapljine, park
H prirode u kome su uspeli da ni iz
čega naprave prelepu takmičar-
sku stazu uloživši preko dva miliona
evra. Mašala! Na svakom koraku osećala
se želja organizatora da sve bude kako
valja, ponekad i preterana. U svakom
slučaju organizatori su odlično odradili
svoj posao.
Još na dolasku ekipu Čigre svi su
svrstali u favorite, malo zbog toga što je
aktuelni svetski šampion, malo što se
mislilo da smo zbog relativne blizine sta-
ze imali priliku za treninge, a najviše
zbog samog Čigrinog tima. Momci su i u
Osijeku i u Portugalu prošle godine po-
kazali da se sa njima nije šaliti.
“Valjda smo se zato teško probijali
kroz bosanske gudure - zbog bremena
favorita”, šalili smo se među sobom pre-
gledavajući spiskove ostalih takmičar-
skih timova i shvatajući zašto je ovo 27
svetsko prvenstvo za klubove najjače do
sada - najbolje predstavnike poslale su
skoro sve zemlje, a prvenstveno Mađari,
Italijani, Nemci, Portugalci, Česi, Švaj-
6 Avgust 2007
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
Klupski vicešampion sveta - ekipa “Čigra” ponovo na pobedničkom postolju
carci, Slovenci, Austrijanci, Bugari... Na-
ravno, tu su i domaćini koji su na ovoj
vodi izborili pravo učešća i najviše treni-
rali, pa uvek nezgodni Englezi, Francuzi,
Španci, Belgijanci... Od 25 ekipa, po na-
šoj prvoj proceni, bar 15 je imalo šansu
za osvajanje medalja.
Od prvog dana treninga shvatilo se da
će dominantna tehnika biti bolonjez i to
nas je radovalo, jer su svi naši takmičari
izuzetno vični ovoj tehnici. Kada se tome
doda još jedna inovacija - zabačaj iz ruke
(mukom naučena u slobodnom ribolovu
na nepristupačnim virovima Drine i Mo-
rave), koja je prozvana srpskim načinom
zabačaja, znali smo da možemo do me-
dalje.
Goran Novaković - Žica
Treninzi su proticali u visoko radnoj
atmosferi a svako od takmičara je imao
svoj dan - Gica ponedeljak, Babić, Vesa i
Šilja utorak, Dača četvrtak, Šilja petak,
svakog dana (izuzev srede koja je za Čig-
ru uvek bila problematična) imali smo
izvađenog bar po jednog krupnog ša-
rana, tako da su se naši takmičari skoro
svakog dana nalazili na sportskim stra-
nama lokalnih medija.
Ono što nas je plašilo bila je neujed-
načenost staze. Pažljivo posmatrajući i
fotografišući svako startno mesto, pra-
teći tim je napravio skicu staze sa izu-
zetno dobrim, dobrim, prosečnim i lo-
Goran Radović - Gica šim mestima:
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
U petak uveče ekipa Čigre bila je
spremna kao zapeta puška. Raspored po
sektorima bio je: Vesa A, Babić B, Žica C,
Gica D, Dača E. A kombinacija izvučena
u subotu ujutro glasila je: A17, B12, C08,
D23, E06. Prilično loše. Ali, šta je tu je.
Sada je sve na momcima i, naravno, pra-
tećem timu. Na ovakvim stazama uloga
pratećeg tima je od presudne važnosti.
Počelo je sjajno. Već posle petnaestak
minuta Babić se izdvojio u svom sek-
toru, odlično iskoristivši prednost izu-
zetno dobrog mesta. Krajem prvog sata
Žica hvata prelepog šarana i pravi raz-
liku dovoljnu da mirno sačeka kraj tak-
mičenja. Dobre vesti stižu i iz sektora E,
kod Dače. Peca sjajno, prvi je tokom pr-
va dva sata, mogu ga ugroziti samo tak-
mičari na samom kraju sektora gde je i
na treninzima bilo najviše ribe. Tako se i
dešava, Trabuko koji je pecao na favo-
rizovanom mestu na samom kraju sek-

Dragan Đorđević - Šilja

sektor A - najbolja su od 1 do 5, dobra

od 5 do 10, najlošija od 15 do 20
sektor B - najbolja od 10 do 15, dobra
7, 8, 9, 16, 17, 18, najlošiji početak
sektor C - sva mesta prilično realna
sektor D - najbolja od 10 do 15, dobra
7, 8, 9, 16,17,18, 19, 25, ostala loša
sektor E - najbolja od 19 do 25, dobra
od 1 do 5, sredina najlošija.
Obzirom na sve navedeno, znali smo
da će sreća u izboru kombinacije dosta
značiti u borbi za podelu medalja.
U smeštaju u Blagaju, malom mestu
udaljenom 30 km od staze, poznatom po
vrelu Bune, prelepom izvoru koji je po
veličini drugi u Evropi, svake večeri
smo, po već ustaljenom običaju, držali
veoma konstruktivne sastanke dogova-
rajući taktiku i pripremajući pribor i
hranu za treninge i takmičenja.

Predrag Vesligaj - Vesa

tora prestiže Daču, ali on završava na iz-

vanrednom drugom mestu. Gica se u
sektoru D lavovski izborio da sa izrazito
lošeg mesta otpeca 11 sektorskih plas-
mana. Tako nešto smo očekivali i kod
Vese, no nije se desilo. Plativši danak
jako lošem mestu i pokušavajući da hva-
tanjem krupne ribe drastično popravi
svoju poziciju, Vesa je takmičenje zavr-
šio kao osamnaesti. Ukupno smo zara-
dili 33 plasmana, jedan više od Mađara,
dva i po manje od Italijana. Nije to bilo
loše obzirom da su Italijani i Mađari
imali bolje kombinacije, sa po tri izuzet-
no dobra mesta, a mi samo jedno, u sek-
toru B. Nema opuštanja. Brojevi za sutra
su 1, 3, 10, 13 i 20. Raspored u sektorima
je Dača A, Gica B, Vesa C, Žica D i Babić
A. I dok jedemo jagnjad, koju je Repu-
blika Srpska poklonila organizatoru, koji
Vladimir Danilović - Dača je upriličio malu feštu za sve učesnike

Avgust 2007 7
 RIBOLOVAČKI MAGAZIN
takmičenja na samoj stazi, ne možemo a
da ne komentarišemo najbolju moguću
kombinaciju i da svi zajedno poželimo
sledeće: A1, B13, C3, D10, E20. Kombi-
nacija za ispod 15 sektorskih plasmana.
No, znamo da je to nemoguće, zbog
poludirigovanog žreba i prekida između
sektora B i C, i zato što nikad nismo
imali preteranu sreću sa tim kombinaci-
jama. A dobili smo A20, B13, C3, D1 i
E10 - izuzev odličnog mesta u sektoru B
i relativno dobrog mesta u C, sve same
koske. Kombinacija još gora nego prvog
dana. No, predaje nema, momci su od
samog starta krenuli oštro, najpre Gica
koji je već posle pola sata napravio ne-
dostižnu prednost koju je očuvao do
kraja, uhvativši 3 puta više ribe nego
drugoplasirani u tom sektoru. Odlično je
otpecao i Vesa kome je prvo mesto pola
sata pre kraja oteo Englez uhvativši
amura od pet i po kila. U sektoru D sa
jakog lošeg mesta Žica uspeva da bude
deseti u sektoru. Babić završava kao je-
danaesti, uz lavovsku borbu. Još sektor Goran Babić
A, znali smo da će tamo biti presudno.
Za sada se vodi skoro mrtva trka između
nas i Italijana, Mađari su nepopravljivo
zaostali u sektoru B. Dača, uprkos najve-
ćem broju uhvaćenih riba, završava kao
četrnaesti, Đan Luiđi Sorti je sedmi, ita-
lijanski tim Trabuko Ravaneli je prvi,
osam i po sektorskih zaostaje srpska Či-
gra, iza njih za devet plasmana mađarski
Maver. Čigra je vicešampion sveta, znali
smo to dvadesetak minuta pre svih zah-
valjujući obradi podataka na samoj sta-
zi. Čestitke nam stižu sa svih strana, me-
đu prvima od Mila koji je i sponzorisao
Čigrinu ekipu hranom i delom prateće
opreme, navijača iz Srbije i Bosne svih
nacionalnosti koji su nas zdušno bodrili
oba dana, sektorskih sudija, organizato-
ra, naših prijatelja iz Srbije, Hrvatske,
Crne Gore, Slovenije... Najtraženiji ar-
tikli, i na samoj stazi, a i kasnije na do-
Kompletna ekspedicija iz Srbije
deli priznanja na trgu u Čapljini, bili su
srpske zastave i srpske majice...
Šta reći na kraju?
Italijani su nas majstorski pobedili
drugog dana i više nego zasluženo su po-
neli titulu svetskih šampiona za 2007.
Čigra je ponovo dokazala da ima svet-
ski tim - Vesa, Dača, Gica, Babić, Žica i
Šilja su uvek spremni za vrhunske rezul-
tate. Stručni tim je predvodio Boško, a
pomagali su Draža, Dragan, Ljubiša, Si-
ma, Gricko i Zockey. Nesebičnu pomoć i
podršku pružili su Goran Jović, Zoran
Panić, Momčilo Roksić i dragi prijatelji
iz Užica predvođeni Aleksandrom Zeka-
vičićem.
A za sam kraj ću citirati Mateolija,
predsednika FIPS ed, koji je, zatvarajući
27 svetsko prvenstvo za klubove rekao:
“Pecanje je bilo izuzetno zahtevno i nije
čudo što se na postolju nalaze tri velesile
u sportskom ribolovu: Italija, Srbija i
Mađarska!” Bistro na vodi i mir u srcu!

8 Avgust 2007

NAJBOLJI O NAJBOLJOJ STAZI: KANAL DTD U NOVOM SADU
MESTO ZA PRAVE
MAJSTORE
Staza je, kažu Dača i Vesa,
veoma zahtevna i traži sve
moguće kombinacije i veliki
rad. Ipak, ona je fantastična
i najbolja na našim
prostorima
ajbolji plovkaroši Srbije podelili
N su megdan u okviru Master lige
od 6. do 8. jula na kanalu DTD u
Novom Sadu. Bila je to prilika da sa ne-
10
kima od njih popričamo o jednoj od naj-
poznatijih takmičarskih pista, njihovim
tajnama - sistemima, mamcima, prima-
mi, taktici i ulovima. Naši sagovornici su
Milan Milosavljavić Mida, Duško Kova-
čević, Predrag Vesligaj Vesa, Vladimir
Danilović Dača i Zoran Milošević. Vesa i
Dača, kao članovi iste ekipe, dali su za-
jedničke odgovore.
- Opišite nam ukratko karakte-
ristike takmičarske staze na ka-
nalu DTD u Novom Sadu
Milan Milosavljavić Mida
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
Milan Milosavljavić Mida: Zbog
povezanosti sa Dunavom evidentno je
prisustvo većeg broja vrsta ribe, što je
dobro. Raspon vodostaja je veliki, ali je
najbolja najniža voda, kada se pojavi
kamen ispod betona, ili najviša, kada se
peca na betonu. Srednji vodostaj je naj-
lošiji jer se tada peca u kamenu. On je na
dosta mesta vađen i pomeran, pa to izu-
zetno smeta. Staza nije ujednačena.
Duško Kovačević: Prosečna dubina
je na 13 metara od obale negde između 2
- 3 metra, na vodostaju oko 150. Brzinu
toka reguliše prevodnica, tako da voda
više stoji nego što teče. Na brzinu toka
utiču i česti vetrovi. Staza je prilično uje-
dnačena. Ribe koje se love su uglavnom
deverika, babuška i bodorka, kao i šaran.
Poslednjih nekoliko godina javlja se i
terpan.
Dača i Vesa: Dubina je od 1,8 - 2,5
m, u zavisnosti od vodostaja. Daljina pe-
canja je od 8 - 13 metara. Brzina vode za-
visi od Dunava i prevodnice, ali nikad
nije prejaka. Ribe koje pobeđuju su de-
Avgust 2007
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
verika i ponekad cverglan. Javljaju se
povremeno i bodorka, babuška i poneki
bonus šaran. Pista je prilično ujednače-
na.
Zoran Milošević: Dubina kanala va-
rira od 1,5 - 2,5 m na 10-13 m od obale.
Brzina toka i smer kretanja vode zavise
od prevodnice i u toku takmičenja vari-
raju, ali to ne predstavlja problem. Voda
je sporotekuća. Dominantna riba na ka-
nalu je deverika, ali ima i cverglana, bo-
dorke, babuške i šarana. Ujednačenost
staze po sektorima je dobra.
- Kakvim sistemom lovite naj-
češće na ovoj stazi
Milan Milosavljavić - Mida: Plovci
su u rasponu od 0,2 - 3 gr, u zavisnosti
od vodostaja i vrste koja je ciljna grupa.
Rasporedi olova najviše zavise od toga
da li ribu lovimo na dnu, iznad dna, na
pola vode, kretanja vode itd.
Duško Kovačević: Sistem koji naj-
češće koristim je oko 1,5 gram, najlon
osnovni 0,12, predvez 0,10 i udica 18-16.
(skica).
Dača i Vesa: Udica za deveriku je
Tubertini serija 2, veličine 18 i 20, a za
cverglana broj 15. Plovak za deveriku od
0,5 - 1,25, a za cverglana 0,8 - 1,5. Najlon
Avgust 2007
0,08 - 0,12. Sistem za deveriku ima više
olova.
Zoran Milošević: Štek od 13 metara,
osnovni najlon 0,10, predvez 0,08, udica
20, plovak 1 gr.
- Koji vam se mamac (ili kombi-
nacija mamaca) ovde najbolje po-
kazala?
Milan Milosavljavić - Mida: Larva
i larva + pink
Duško Kovačević: Najbolje se po-
kazala larva, kao i kombinacija larve i
crva
Dača i Vesa: Najbolji mamac su jed-
na do dve larve. Mogući mamci su kom-
binacija crvi, larva i glista.
Zoran Milošević: Ver d’ vaz.
Predrag Vesligaj Vesa
Duško Kovačević
- Kakvu primamu koristite na
ovom terenu?
Milan Milosavljavić - Mida: Gold
Pro Brem, Vip River, Explosive, Big
Roach, Fine Carp
Duško Kovačević: Uglavnom Mar-
cel Van Den Eynde Gold Pro Breme a ka-
da je hladnije Sensas Breme.
Dača i Vesa: Koristimo dve kombi-
nacije. Prva je Milo Vip River i Specijal
Breme. Druga je Marcel Van Den Eynde
Gold Pro Breme. U obe stavljamo Teme
de Some Čigra De Box, u zavisnosti od
doba godine, jačine vodene struje i ko-
ličine ribe.
Zoran Milošević: Uglavnom Marcel
Van Den Eynde i Sensas
- Imate li neku posebnu taktiku
pecanja na ovoj takmičarskoj
stazi?
11

Milan Milosavljavić - Mida: Uvek
se pokaže nešto novo
Duško Kovačević: Posebne taktike
nema. Jednostavno, riba kada uzima -
uzima, kako ovde tako i na nekom dru-
gom mestu, sve je stvar odabira ribolov-
ca.
Dača i Vesa: Dva načina lova su po-
bednička. Prvi je lov lift tehnikom deve-
rike gde se lovi sistemom riba - kugla i
što preciznije sa laganim plovkom oko
0,5 grama. Drugi je lov na dnu sa malo
težim sistemom za sve ribe naročito za
babušku, bodorku i cverglana. Šta god
izaberete, nećete pogrešiti.
Zoran Milošević: nemam.
- Kakav pribor koristite na ovoj
stazi?
Milan Milosavljavić - Mida: Štek,
kratki štapovi i bolonjez
Duško Kovačević: Uglavnom štek, a
u nekim slučajevima i direktne štapove
od 7 - 11 m.
Dača i Vesa: Lovimo na štek Tuber-
tini 59-05, sedimo na stolici De Box,
plovci Čigra, najlon Goran Radović
Competition 0,09 - 0,128. Udice Tuber-
tini serija 2.
12
Zoran Milošević: Fini pribor za belu
ribu
- Vaš najveći ulov na nekom od
održanih takmičenja na kanalu
DTD kod Novog Sada (najveća
riba i ukupna količina)?
Milan Milosavljavić - Mida: Oko 7
kg.
Duško Kovačević: Šaran oko 1,5 kg,
a ukupna količina oko 6 kg.
Dača i Vesa: Najbolji ulov je oko 6
kila. Inače, prosečan ulov na pisti je oko
2-3 kg. Dešava se da se jako malo ribe
lovi, čak i ispod kilograma.
Zoran Milošević: Ulov od 6,07 kg i
šaran od 1 kg.
- Neka vaša zapažanja koja će
koristiti manje iskusnim takmi-
Vladimir Danilović Dača
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
Zoran Milošević
čarima koji prvi put nastupaju na
kanalu DTD kod Novog Sada?
Milan Milosavljavić - Mida: Son-
diranje je mnogo važno zbog neravnog
terena. U zavisnosti od vodostaja i doba
godine treba se opredeliti za vrstu ribe.
Uglavnom je to deverika, ali pamtim i
kada je to bila babuška, cobli (najlon) ili
sabljar.
Duško Kovačević: Kanal je dosta
zahtevna staza koja traži od takmičara
100% angažovanja. Jedina tajna uspeha
ovde je da se razlikujete od drugih, ra-
dite tri sata više nego bilo ko drugi pored
vas, a uz pravi odabir hrane, pribora i
mamaca i uspeh je zagarantovan.
Dača i Vesa: Staza je fantastična,
najbolja u zemlji. U zavisnosti od doba
godine, visine vodostaja, količine ribe,
treba se opredeliti za vrstu hrane i način
lova. To se otprilike vidi na treningu.
Međutim, iznenađenja su česta i treba
biti spreman na sve moguće kombinaci-
je i veliki rad. Jedina zamerka je pone-
kad prevelika trava. I pored toga staza je
stvarno majstorska.
Zoran Milošević: Potrebno je treni-
rati i osetiti sve specifičnosti ove staze.
Avgust 2007
 RIBOLOVAČKI MAGAZIN
“ZELENIH” IMA SAMO U KNJIGAMA

KLOPA KO ŠTA STIGNE

Šarana, recimo, smatraju
svežderom, a ja sam ubeđen
da od njega pametnijeg
mesoždera (grabljivca) nema

Piše: Đorđe Veber

esto je bezumlje bolje od jednoum-

Č lja. Spremam se da iznesem jednu

naizgled bezumnu tvrdnju, u očigle-
dnoj suprotnosti sa opšteprihvaćenim sta-
vom koji vlada u drugoj najvažnijoj spo-
rednoj stvari na svetu.
Šta reći o podeli naših ljubimica na gra-
bljivice, sveždere i biljojede? Zahvaljujući
(slučajno?) zamagljenoj semantici ove pre-
drasude, prva greška napravljena je već u
startu. U odnosu na termin “biljojed”, koji
termin ima suprotno značenje? Imamo
lepu srpsku kovanicu za to: mesožder.
Ovakva podela bacila bi pravo svetlo na
problem. Ako (gotovo) nikad ne jedeš me-
so ti si, Ribo, biljojed. Ako (gotovo) nikad
ne jedeš biljke, ti si, Ribo, mesožder. A ako
jedeš i životinje i biljke ti si Ribo, svežder
k’o i ja bre!
Baš bi bilo lepo znati kako se stiče pre-
stižni status “grabljivice”. Kao, “ako (ug-
lavnom) jedeš ribu, ti si, Ribo, grabljivica”?
Slažem se da štuja, som, smuđ, bucov, bas,
bandar, jegulja, pastrmka, mladica itd,
nisu sporni, jer ogroman procenat njihove
ishrane čini sitna riba. Itekako su sporni
tamo neki manić, pa balavac, peš, vretenar
i šrac. Posedujem za laika solidnu gomilicu
stručne literature na engleskom i nemač-
kom. O četvorici “inkriminisanih” svugde
piše isto, k’o i u knjizi “Ribe Srbije” Pre-
draga Simonovića: šrac se hrani račićima,
larvama i mekušcima, veliki vretenar - bes-
kičmenjacima dna, mali - takođe. Balavac
jede larve i račiće... Sem toga, u idealnim
uslovima balavac može da dostigne 400
grama, šrac 300, dok za vretenara nema
podataka (!?). Objektivno, na našim “ču-
vanim” vodama ove su vrednosti osetno
RUSKI I NAŠ
Car-zvono, najveći mikročip... U Ru-
siji je izgleda sve veliko, pa ni manić nije
izuzetak. U hladnim sibirskim vodama
naraste do impozantnih metar i četvrt,
uz težine preko 30 kg! Već i desetostru-
ko lakši primerak sasvim sigurno je pra-
vi grabljivac koji, i da hoće, ne može da
se hrani ničim drugim do sitnom ribom,
budući da je najaktivniji upravo zimi.
Na -40 stepeni C ne može se računati na
pijavice, gliste i žabe. I tako, zahvaljuju-
ći gabaritima, u Rusiji manić jeste grab-
ljivac. Ovde - nije...
Kao što se vidi iz donjeg reda desno, protfiš je mesožder i grabljivac
niže. Kolikim ribicama mogu da se hrane
“grabljivice” težine 100-tinak grama? Odo-
kativno 1,5-2 cm. “Grabljivice” neobično
malih usta? Dužina ribočkice (s)pade na 1-
1,5 cm. Eee, al’ ove “grabljivice” imaju još i
NADOLE okrenuta, pa još - bezuba usta...
Dužina žrtvice stiže do “maksimuma” od 1
cm, bedno.
Četvorica “okrivljenih” žive uz dno, na
duuubokim mestima sa naglašenim stru-
janjem vode. Može li se očekivati da se nji-
hove potencijalne žrtvice osećaju sigurnim
na dubinama od 8-10 metara? I to još no-
ću, kad su “braća Dalton” najaktivnija!?
Zar nije logičnije da mlađ sve vreme provo-
di po plićacima? Ni šrac ni vretenar ni
ostali ovde ne zalaze, to zna svako dete.
Najbliži proždiranju žive ribice su u pro-
leće, kad jedu ikru jedni drugima. Svako ko
i dalje tvrdi suprotno, nek’ razmisli o sle-
dećem. Bila jednom dva naročito masna
gamarusa, dva brata rođena. Jednog je na-
pao i zgutao straaašni grabljivac, šrac od
200 grama, drugog ljupki svežder, protfiš
dvokilaš. Prvi u životu gotovo nikad ripče
ne pojede, drugi to radi kad god mu se pro-
hte... Pa ipak, prvi je “grabljivac”, drugi -
“svežder”. Ovo kao da nije sportski ribolov
nego umetničko klizanje. Ocenjuje se stil,
šta li? Što jes’, jes’, šrac to uradi nekako
zverssski sssurovo, da se naježiš. Prota eg-
zekuciju odradi tutnjavo svežderski. Ili je
možda presudila daleka spoljašnja sličnost
sa smuđem? Kao, “čim imaš kamuflažne
mrlje po telu i sitnu krljušt, ti si, Ribo,
“grabljivica”? Lično, ovde bih uveo pod-ka-
tegoriju za sve ribe što bez tuđeg mesa ne
mogu, a žive ribice iz objektivnih razloga
skoro nikad ne jedu: mesožderi-svežderi.
Kad rekoh svežderi...
DAJ-ŠTA-DAŠ, MOŽE I STAKLO!
Ubedljivo najbrojnija grupa, sva smušena i
smešana. Babe, žabe i tarabe druže se sa
dedama, medama i gredama! Po istom
onom (na)opako-predrasudnom rezonu po
kome su kojekakvi šracevi, balavci i slični
pikavci - grabljivci, među “svežderima” su
(uz tri izuzetka) SVE naše ribe. Pri pomenu
reči “svežder”, od 9 do 10 nizijskih ribolo-
vaca odmah će pomisliti na protfiša. Za-
uzvrat, 9 od 10 visinskih reći će: klen
(protin rođak sa sela). Zaista, izbor onoga
što ove iz’elice žderinjaju strahovit je. Na
spisku za odstrel su crvi,pa gliste, larve
kojekakve, pijavice, račići, insekti, voće,
povrće, testa, hleb, živinska crevca itd, više
nego dovoljno za sticanje ne naročito
laskave titule sveždera. Iskreno se nadam
da se ovime nije telo kas’ti kako ova dva
ukusna lepotana manje-više podjednako
jedu i klopu biljnog i klopicu životinjskog
porekla. S jedne strane, i naš prota i nji’ov
kl(ij)en leti prosto polude za kiselim viš-
njama ili slatkim dudinjama (‘kuruzom
šećercem, graškom...). S druge strane, ovo
vegetarijansko ludilo obično traje mesec,
mesec i po dana a godina ih, k’o što znamo
sa fakulteta, ima 12. Sledi da najveći deo
sezone klen-protfiš ipak provodi kao
mesožder, i to ne običan.

14 Avgust 2007
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
Vratiću se na prethodno poglavlje ove
male ihitio-jeresi. Za razliku od mesožde-
ra-sveždera (npr. šraca), pravi grabljivac
(npr. smuđ) uspešno se hrani sitnom
ribom, maltene bez obzira na uslove. Iako
nemaju ni noćni vid ni očnjake, ista stvar
sa lakoćom polazi za perajima i protfišu i
klenu. I ovo zna svako dete. Stoga, u mojoj
“sistematici” obojicu svrstavam u prave
grabljivce, uz štuju, smuđa i ostale. Usput,
potpuno razumem zašto prota poželi nešto
kiselo uz meso. To nije slabost karaktera,
to je zaštitni znak gurmanluka.
Ostaje “svežderska” ekipa predvođena
šaranom, mrenom i deverikom, sa sredi-
nom od linjaka, zlatnog (i srebrnog) ka-
raša, i crvenperke i začeljem od bele ribe.
Da li je odnos biljnog i životinjskog na nji-
hovim trpezama bar približno pola-pola? S
jedne strane, izgleda tako. Šarana (dev-
eriku, mrenu...) moguće je efikasno loviti
na ‘kuruz, šećerac, noklu, žito, “ružu” od
‘leba, kikiriki, tigrov oraščić, suvo grožđe
itd, iako to nije njihova prirodna hrana.
Kad bi čovek decenijama u vodu bacao pis-
taće, “svežderi” bi se i na to navikli. S druge
strane, šta čini glavninu prirodne hrane
“sveždera” u situacijama lišenim čove-
kovog uplitanja? Račići, pužići, školjkice,
glistoberi - ihaj...
Zaključak se sam po sebi nameće. Pre-
ostali članovi “svežderske” ekipe ipak su
rasni mesožderi. Vegetarijanski udeo u
ishrani relativno je zanemariv, što je sas-
vim logično. Svaki biljojed kome bi Priroda
naredila da bude aktivan i zimi, pri tem-
peraturi vode od 4-5 stepeni, bio bi osuđen
na propast. Šta da jede? Koliko znam, ni u
Dunavu ni oko njega nema mnogo zeleniša
u periodu od početka jeseni do sredine
idućeg proleća.
Usput, u klasifikaciji koju (nadam se,
argumentovano) seckam problem su i tzv.
“biljojedi”.
Budući šaran (plava podloga) i njegov jelovnik. Još jedan mesožder - gde je zaboga
kukuruz, “šaranova prirodna hrana”?
Avgust 2007
KRAVE SA PERAJIMA
Gluplje face imaju samo oni koji ga “sport-
ski” love u neograničenim količinama: tol-
stolobik sivi, svakako najproduhovljenija
fizionomija na našim vodama. Pitam se ka-
ko li tek izgleda onaj što sivog ‘bika u biljo-
jede svrstava? Simonoviću, upomoć! “Hra-
ni se fito i zooplanktonom, sa PODJEDNA-
KOM zastupljenošću obe ove planktonske
komponente u ishrani, kao i detritusom”.
Pametno - dovoljno. ‘Bik jede plankton ko-
ga čine sitni organizmi, retko kad duži od
1-2 mm. Da bi u mrkloj noći mogao da
razluči ukusni biljni (mljac!) od neukusnog
životinjskog (fuj...) planktona treb’o bi da
ima super-vid, kao Supermen. Plus, kojim
to organom obavlja razvrstavanje? Ušima?
I zašto nije svrstan u sveždere, uprkos
tome što jede i “zelene” i “crvene” stvari?
U normalnim uslovima, na terenu sa vi-
še trave nego vode, amur je najtipičniji od
svih tipičnih biljojeda. U nenormalnim,
kakvi se po pravilu sreću na “ćelavim” ko-
mercijalnim (šaranskim) jezerima, presta-
je to da bude. Svake godine, u najviše 5
dolazaka, u Bačkom Jarku privedem 15-tak
amura (5-8 kg) na tipičnu “vegetarijansku”
boilu (recept Vlade Minjona), krcatu Van
Den Eynde-ovom krvlju! I nisam jedini ko-
me to polazi za štapom. Š’o ne pasu trsku?
Pasu, milina ih je gledati. I čuvari ih re-
dovno ‘kuruzom hrane. Prolup’o vegetari-
janac, šniclu ‘oće? Ne verujem. Pre će biti
da je jadnička nedostatak “zelene” klopice
naterao da jelovnik popunjava u “crve-
nom”, tj. krvavom. Ili je jednostavno uka-
pirao da ovoga može da pojede petostruko
manje, a ipak bude duplo sitiji?
Što se vegetarijanaca tiče, knjiga spade
na dva slova, a i to jedva. Polu-biljojedi? P.
Simonović, o belom tolstolobiku i ulozi
škržnih lukova u njegovoj ishrani kaže:
“...obrazuju rešetku za filtriranje fitoplank-
tona, koji je glavnina ishrane”. Eto, iako
preferira plankton biljnog porekla ni beli
‘bik nema načina da papa samo njega,
preskačući životinjski. Stoga je čak i njego-
va ishrana mešana, sveždersko biljno-ži-
votinjska. Drugi polu-biljojed je skobalj (!),
za koga važi isto što i za amura. U normal-
nim uslovima - normalan (struganje kame-
na, kladofora, “francuz”), u nenormalnim -
lud. Uporno, iz meseca u mesec, iz godine
u godinu, plovkaroš naoružan (tele)mečom
baca u vodu gomilu toga što teško da je
ikad bilo na trpezi prosečnog skobalja. Ze-
mlja sa krtičnjaka, “krštena” amonijakom,
plus gomila seckanih glisti, plus... Ili litar-
dva crva po pecanju, po čoveku. A stoje nji’
15

četvorica. Ranije ili kasnije, neumitno će se
desiti. Ubiše skobalja na crve.
Iako su u poređenju sa drinskim Gu-
liverima pravi Liliputanci, i dunavski sko-
balji tipični su vegetarijanci. Vole domaću
crvenu gljistu, masnu, a ni na kupovne cr-
viće nisu gadljivi, ‘fala na pitanju.
MOŽEŠ (K)AKO HOĆEŠ
Ne pamtim tekst u kome sam postavio toli-
ka pitanja. Red je da i sam na jedno odgov-
orim. Prvo, vic. Rešila velika firma za pro-
izvodnju obuće da pošalje dvojicu mena-
džera u Indiju, tržište da prouče. Prvi jav-
lja: slaba vajda, ovde niko ne nosi cipele.
Drugi javlja: odlično tržište - ovde niko ne
nosi cipele! K’o što se vidi, u zavisnosti od
toga kako neko shvata situaciju zavisiće i
rešenje koje će biti izabrano. Čemu, dakle,
ovoliko pisanije?
Ako hoćeš, i dalje možeš da o šracu, bal-
avcu, vretenaru i sličnim mini-egzotama
razmišljaš kao o grabljivicama. To i nije ta-
ko strašno, jer su sa stanovišta sportskog
ribolov(c)a to potpuno neinteresantne vrs-
te. Ako hoćeš, i dalje možeš da o klenu i
protfišu razmišljaš kao svežderima a ne
grabljivcima. Samo, propustićeš mnogo to-
ga lepog... Takođe, ako hoćeš možeš sko-
balju i amuru u atipičnim uslovima prići
kao biljojedima. U tom slučaju propustićeš
još više, u još krupnijim apoenima. Najviše
ipak propuštaš uz najbrojniju, među ribo-
lovcima najpopularniju ekipu. I sam ih, is-
tina privremeno, nazvah svežderima, upr-
kos ishrani kojom dominiraju životinjski
proteini.
Tvrdnja da postoji čovek lišen predrasu-
da najveća je predrasuda. Možda svega
10% ribolovaca o mreni misli kao o tipič-
nom mesožderu. Iluzorno je i upoređivati
ko smaže više belančevina u životu svome,
matora mrenet’na od 5 kg, koja život pro-
NESIGURNA VREMENA
Samo bi ludak smeo da kaže kako smuđ nije grabljivac. Pa ipak, najviše zahvaljujući
industriji, koja je u poslednjih 10-tak godina više stajala nego radila, na kamenjarima
pročišćenog Dunava primećuju se čudne stvari. Velika većina smuđeva iznad mere
(ispod kilo, kilo i frtalj) koje privodim(o) imaju prilično nadute stomačiće. U želucima
im na hiljade identičnih “podstanara”: gamarusi!? Da su protfiši il’ deverike, još i
nekako, ali ovo... Jebemti, neće valjda onaj “genijalac” što klena u sveždere broji, i
smuđa u sveždere da turi?
16
vodi u najjačoj matici, il’ njen 10-ostruko
lakši ispisnik, 12 godina star manić, večno
skenjan uz neki kamen ili kladu. Možda
svega 10% šarandžija smatra svog ljubimca
za tipičnog mesoždera. Shvatam one dru-
ge. Provedu život na Dunavu-Savi-Tisi lo-
veći Zlatka na kukuruz, eventualno noklu,
jer time i hrane. Šaran vegetarijanac, ipak?
Šipak!
Nagradno pitanje: šta je šaran mogao da
jede pre nego što je Kolumbo otkrio Ame-
riku i odande doneo ‘kuruz? Šaran je 24-
orokaratni mesožder, bre!
Vreme je da i termin mesožder konačno
dignem(o) na pravi, viši nivo. Elem, svaku
životinju koja ubije drugu da bi je pojela
smatram za grabljivca! Najpametniji me-
sožder, pardon - grabljivac, je šaran. Sam
je pametniji nego svi nizijski grabljivci
zajedno, čim je izabrao da papa uglavnom
pužiće i školjke. Za razliku od smuđevih
(štujinih, basovih...) proteina opremljenih
perajima i očima, njegovi ne mogu da
zbrišu u deliću sekunde. Uprkos tome, i
šaran i deverika i mrena (i ostali iz ekipe
njine) pokazuju naglašenu selektivnost,
tako tipičnu za grabljivice. Između ostalog,
svaki mesožder je i veliki oportunista.
Uvek će jesti neku od najmasovnije zastu-
pljenih živuljki na nekom terenu. Čim se
neka nova žrtva nametne brojnošću, naš
mesožder - grabljivac pravi nagle, itekako
logične zaokrete u ishrani, kojima se ribo-
lovac mora prilagođavati kako ume i zna.
PROPUŠTENI VOZOVI
Šta propušta svako ko mrenu za sveždera
smatra, može se videti svakog proleća - ako
Vidra poživi - na Dunavu kod Bezdana.
Kantica sa tuce ribica (3-4 cm), uhvaćenih
iza leđa, blizu ušća Baračke. Plovak od 10-
ak grama, monofil od 0,25 mm, plus dobra
udica, srce junačko i čudovišni meredov.
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
Lovi se na “vožnju”, nekoliko metara od
kamenite obale koja se strmoglavljuje pod
ludačkim uglom. Sumnjičavo gledajući
meredovčinu, 99% ribolovaca reklo bi:
smuđa lovi. Staroj Vidri staklenooki je sa-
mo kolateralna šteta! Uobičajen ulov: 2-3
MRENE u apoenima od 1,5 do 3 kg. Eks-
tremno, 6-7 MRENA, ukupno težih od 20
kila... I pored čuvarke pune protfiša - kila-
ša, osećao sam se kao magarac.
Kroz plitak rov širok jedva nekoliko me-
tara, ogromni lavirint plitkih isplavaka u
forlandu prazni se u Dunav, noseći hiljade
hiljada ribica. Na ušću, nekoliko stotina
bucova hajči istovremeno, na prostoru ne
većem od rukometnog terena. Nizvodno,
uz obalu, čudni podpovršinski klobuci. Ve-
like ribe, samo koje? Varalicu neće, pro-
bali. Moj ortak (tada teeeški početnik) ski-
da trokicu sa Originala petice, na koju na-
bada bodorče od nepuna 3 cm. Udarčina.
Nova D.A.M tridesetica puče!? I tako više
puta. Već po mraku, konačno nam uspeva
da savladamo (verovatno najmanju) od
tajanstvenih riba. Šaran-oklagijaš, brat-
Ni kod deverike ne vidim žito, hleb,
šećerac...
bratu jedno čet’ri kile. Došli sutra, uz ulov
koga se stidim i dan-danas. Preko 70 uda-
raca, uz jedva polovičnu realizaciju... Došli
i prekosutra. Ima Boga: zaboravili mere-
dov...
“ŠTA JE PISAC ‘TEO DA KAŽE...”
Rezime bi mogao da glasi: ne računajući
nekoliko polu-vegetarijanaca (amur, ‘bik
sivi, ‘bik beli, skobalj) sve naše ribe po pri-
rodi su mesožderi. Mesoždera je najpamet-
nije loviti na njegovu prirodnu (protein-
sku) hranu jer ga na nju, za razliku od
tamo nekog ‘kuruza, ‘šence i sl, ne treba
navikavati. Svako ko počne da razmišlja
ovako prebrinuo je još jednu brigu: hra-
njenje mesta. Tačnije, za hranjenjem nema
potreba, ali ipak nije na odmet, ma kako to
možda kontradiktorno zvučalo.
Avgust 2007
 RIBOLOVAČKI MAGAZIN

OBALO-UTVRDE, SMUĐEVA LETNJA TVRĐAVA (1)

KULISE ZA DVA GLUMCA

Ukoliko se sve pretvori u
monodramu, a vi ne budete
razočarani nego ispunjeni
zadovoljstvom, na pravom
ste putu

Piše: Lazar Zarić - Laki

ada se zbog pretežno nepo-

M voljnih hidroloških uslova teš-

ko može nazvati periodom
smuđa, leto ipak karakteriše širok izbor
mogućnosti za (u)lov. Uslovi na vodi to-
kom leta su pretežno stabilni, pa su dik-
tirano time i životne navike i postupci
smuđa ujednačeni. Smuđ će tokom leta
imati malo razloga za drastične rezove u
ponašanju. Dostupnost i obilje hrane i
relativan mir letnjeg staništa ograničiće
lovnu aktivnost smuđa na kraće cugove,
po pravilu u najsvežijim-noćnim termin-
ima. Ostatak vremena provodiće u vre-
Prva linija odbrane - apatinska obalo-utvrda
banju, ne napuštajući bez preke potrebe
sigurnost dubokih lokacija.
pri izboru lovišta kriterijumi biti puno
Nizvodni pojasi prevodnica, brana i
blaži, svodeći se isključivo na obilje bele
ustava, dublje ivice šporova i napera iz-
ribe i dominaciju na spotu. Duža obda-
ložene strujanju vode, kao i suženja vo-
nica, bistra i niska voda, uz obilje hrane
dotoka sa pojačanim tokom, pojasi iza i
u bliskom okruženju, učiniće da smuđ
ispred stubova mosta, džepovi u struji
potrebe podmiri ne napuštajući često si-
vode nastali zaprečavanjem toka, ivice
gurnost dubine. Zbog ove činjenice letnji
podvodnih i nadvodnih ada i rtova,
period odlikuje bitna polarizacija izme-
šljunkare, obalo-utvrde, prelivi reljefnog
đu zone lova i pojasa obitavanja, što re-
dna... potencijalno su zanimljivi smuđu
zultira nestalnom periodikom ishrane uz
kao letnje stanište. Pod uticajem hidro i
često izostajanje cugova i pomeranje zo-
meteo promena korigovaće položaj bira-
ne lova.
jući mikro-lokalitete koji će zadovoljiti
preduslove bezbednosti i tame dubine, Climax-ov Zander Special Spin Line -
protočnosti i blizine hrane, vrednujući LETNJI KOMPROMISI
vrhunska varaličarska struna uz
ih baš ovim redosledom. Ova tri uslova povoljnu cenu Prelazni period ka letnjem režimu života
definišu letnje stanište smuđa, dok će
i lova obeležiće nestalnost ishrane, kako
terminska, tako i lokacijska, pošto će se
cugovi dešavati bez jasnije zakonitosti i
predvidivog tajminga. Ovo je još uvek
obećavajuć period za (u)lov smuđa. Ovo
je period kombinatorike i maštovitosti,
kada je prioritet upornost, a iskustvo tek
koristan podsetnik. Smuđ će se javljati
na širokom području, menjajući mikro-
lokacije, dok će termini cugova biti us-
lovljeni stanjem na vodi. Uspešnost lova
u prelaznom periodu zavisiće od niza
preduslova prevashodno uslovljenih
kretanjem bele ribe, vodostajem i bistri-
nom vode i više nego obično - tempera-
turom i intenzitetom zagrevanja vode.
Pomeranje smuđa ka sigurnosti dubljih
protočnih pozicija je proces koji se odvi-
ja paralelno sa zagrevanjem vode. Aktiv-
nost slabi proporcionalno porastu tem-

18 Avgust 2007
RIBOLOVAČKI MAGAZIN

Pradco Cotton Cordell u plitko i duboko ronećoj varijanti. Idealan letnji vobler

perature, da bi na dvadeset stepeni pre- da umanje erozivnu moć vode, obalo-ut-

šao u letnji režim. Logično je da se širi
akvatorij ne zagreva ujednačeno pod uti-
cajem različitih prirodnih uticaja, pa se
tako ni proces prelaska u letnji režim ne
poklapa u okviru čak i bliskih lokaliteta.
Zbog ove činjenice bitno je da “prečeš-
ljate” šire područje.
Ukoliko ste redovno na vodi neće vam
promaći proređivanje, a kasnije i potpu-
ni izostanak dnevne lovne aktivnosti.
Pozitivna strana ove situacije biće pred-
vidivost eventualnih lovnih termina koji
će se poklopiti sa sumrakom i prvim ča-
sovima noći. Slediti iskustva iz prelaz-
nog perioda, kada su jata bele ribe bila
jedini reper prisustva smuđa, pogrešno
je, pošto kod barona počinju da domini-
raju neki drugi nagoni. Energetski nami-
ren, u zavidnoj lovnoj kondiciji, domi-
nantan u okruženju, letnji smuđ je eta-
lon uspešnog lovca koji je prevazišao
izazove prolećnog prilagođavanja i stre-
sove nametnutog lovišta. U novom okru-
ženju, između kamenja i panjeva, u mra-
ku dubine centralnog toka proluftiranog
ubrzanim vrtloženjem, smuđ apsolutno
dominirati. Lokacije baronovog letnjiko-
vca su okruženje obalo-utvrda sa mikro-
lokalitetima.
STVARNO STANJE STVARI
Nastale kao veštačka tvorevina, čiji je cilj
vrde se najčešće sastoje od dva ili više
dužih kamenih bedema postavljenih pa-
ralelno sa obalom na određenom odsto-
janju. Sem prvog, koji se nasipa uz samu
obalu (najčešće podzidanog keja), ostali
bedemi ni pri ekstremno niskom vodo-
staju nisu vidljivi pa je njihovo pozicio-
niraje stvar iskustva ili strpljivog “ispi-
pavanja” dna džigovima. Iako njihov
broj varira, najčešći je slučaj da se sem
bedema uz samu obalu postavlja još je-
dan, nešto viši, uz ivicu prvog većeg od-
seka dubine. Međuprostor između njih
je relativno ravan plato sa blažim ali
konstantnim poniranjem dubine.
Okruženje obalo-utvrda leti nudi
mnogo izglednih lokacija za lov, koje su
potencijalno uspešne zavisno od vodo-
staja, jačine i smera strujanja vode i nje-
ne protočnosti, bistrine... Sudaranjem
strujnica koje se cepaju o bedeme obalo-
utvrde nastaju zone različitog intenzite-
ta i smera strujanja vode. One su najin-
tenzivnije po bokovima bedema najbli-
žeg centralnom toku i na površini mogu
da se prepoznaju po “kuvanju” vode, na-
ročito pri nižem vodostaju ili izraženijim
talasima. Ova karakteristika kvalifikuje
obalo-utvrde kao izgledne pozicije za lov
barona u svim periodima, dok je u let-
njem bitan reper za lociranje pozicije
staništa hladnog - neaktivnog ili mlakog
- poluaktivnog smuđa.

IZMEĐU UDICE I VARALICE

Kod izbora džig-glave za vođenje silikonca iz čamca opredelite se za okruglu u
kombinaciji sa kvalitetnom jačom džig udicom. Ovo je bitno pošto okruženjem
obalo-utvrda dominiraju kamen i stene koji brzo tupe udicu. Vrh udice kon-
trolišite redovno, nakon svakog bacanja, i po potrebi naoštrite ili zamenite udicu.
Okruglu glavu pri vođenju iz čamca, ukoliko bacate nešto dalje, zamenite bullet
jig head-om koja zbog bolje aerodinamičnosti doseže dalje i ne rotira (kao
okrugla) oko svoje ose i ne uvrće strunu. Zbog ovih karakteristika bullet jig head
je obavezna pri hicima sa obale, gde je u letnjem periodu velika daljina bacanja
imperativ. Ukoliko se ipak odlučite za okruglu džig-glavu, uvrtanje strune zbog
rotiranja u toku leta izbegnite vrtilicom na kraju strune na koju ćete, kao predvez,
vezati kvalitetan monofil (oko 0,5-1 m) sa džig-sistemom. Na kvalitetu monofila
ne štedite.

Avgust 2007 19

Prozirni - transparentni dekori primereni bistroj letnjoj vodi
Plato između obalo-utvrda, naročito
ivica bliže centralnom toku, idealna su
letnja pozicija bele ribe. To eliminiše
faktor iznenađenja na koji se oslanja ve-
ćina grbljivica i njihove napade čini ma-
nje efikasnim. Ovo su izrazito dnevne
plovkaroške gde se bela riba često jati, a
pravilnom prihranom je moguće duže
zadržati. Ovo je pojas rauba bucova i
pljuskanja sitnog smuđa - trkača, danju
retko zanimljiv za ozbiljnije igrače koji u
njega zalaze na kratko u cugovima i to
samo kada voda nije suviše bistra. Ovo
su noćne pozicije, interesantne kada
utihne buka plovkaroša.
Treća pozicija na koju treba obratiti
pažnju je bedem uz samu obalu, koji je
leti po pravilu na suvom ili u jako plitkoj
vodi. Ovo su jesenje pozicije kada nado-
lazak i pomuta vode približi smuđa oba-
li, a leto je korisno pošto “ogoli” te loka-
cije, pa je lako odrediti repere optimal-
nog povlačenja.
PLOVNE I SUVOZEMNE
VARIJANTE
Zabluda je da se leti lovi samo aktivan
smuđ za vreme cuga ishrane, dok je pre-
ostalo vreme letnji smuđ potpuno neak-
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
tivan. Kako leti večernji i noćni cug zna-
ju da izostanu i po više dana, a po obilju
hrane u blizini teško je poverovati da
smuđ posti, to je jedino objašnjenje da
se hrani tokom dana. Jedini problem je
isprovocirati njegov napad i vizuelno iz-
dvojiti silikonac od obilja zalogaja u ok-
ruženju.
U tami dubine centralnog toka i donje
ivice kosine odseka smuđ ne lovi aktiv-
no, ali ipak lovi. Pritajen na dnu, njegov
plen su bele ribe koje zalutaju sluđene
napadom bucova i pljuskanjem sitnog
smuđa. Ovo su pozicije za džigovanje u
kasno popodnevnim terminima sa sun-
cem u zenitu, ili tmurne pre/posle kišne
sate. Imperativ je lagano povlačenje
ujednačene nevelike skokovitosti u zoni
dna, bez dužih pauza mirovanja. Zona
udarca u popodnevnim časovima je širi
pojas dna iza donje ivice odseka, da bi,
kako svetlo pada pod sve većim uglom,
na vodu izgledna postala i cela kosina.
Optimalna prezentacija zahteva čamac.
Varalicu možemo provlačiti celom duži-
nom zone prisustva smuđa, dok sa obale
tu zonu sečemo u samo jednoj tački. Jas-
no je da to nije dovoljno vreme koje
omogućava da pasivan smuđ odreaguje
na nadražaj i napadne, sem ukoliko nije
u neposrednoj blizini. Ukoliko lovite sa
obale kombinujte mesto bacanja sa ug-
lom povlačenja varalice, ne zadržavajući
se dugo na jednoj poziciji. Važno je za-

SITNICE KOJE ULOV ZNAČE

Dubovac-Ada Žilava, avgust 2004. Na vodi smo već oko
17h i planiramo da do 19 h obiđemo adu i banatsku stranu
Dunava, napravimo fotografije, pa tek predveče da zabaci-
mo. Čamac seče blago zamućenu vodu u stagnaciji, koja je
do juče lagano rasla, dok pored nas promiču brežine Žilave
dekorisane oborenim stablima i panjevima. Prolazeći
banatskom stranom čovek na naše oči vadi smuđa oko 700 g
i stavlja ga na stringer na kome je već živahni kilaš. Peca na
početku brežine sa strmo odsečenom obalom, relativno čis-
tog dna. Brežina se pruža nizvodno ka pojasu pod panjevima
koji je uvek bio bolji izbor od uzvodnog dela. Spuštamo se i
sidrimo naspramno oborenom drvetu koje je reper za puta-
nju povlačenja džiga. Mr. Twister-ov grub tail 5˝ na 14-
gramskoj džig-glavi i Eagle Claw-Laser Sharp 4/0 udici su
provereni aduti, a mesto puno puta potvrđeno ulovima. Me-
đutim...
Sat vremena kasnije čovek uzvodno od nas ima još jednog
smuđa blizu kilograma, uz jednog manjeg koga pušta, dok
mi nemamo ni udarca, iako smo izmenjali brdo silikonaca.
Komentarišemo, pokušavajući da dokučimo grešku, ali sve
se svodi na hirovitost smuđa. “Bar da smo i mi stali u hladov-
inu kao uspešniji kolega, da ne gorimo na suncu...” Pro-
svetljenje !!!
Pomeramo se dvadesetak metara nizvodno. Mi smo još
uvek na suncu, ali sada džig provlačimo kroz senovit dubljak
nadsvođen krošnjom ogromnog drveta. Sledećih sat vreme-
na potvrđuju teoriju sa tri lepa udarca i dva smuđa u meri,
koje ipak vraćamo u vodu. Stekli smo vredno iskustvo i uver-
ili se da sitnice čine mali ali bitan deo slagalice uspešnog
lova. Malo li je?

20 Avgust 2007
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
Leto je period kolornog kontrasta. Setite
se toga i pri izboru boje silikonca
pamtiti da smuđa moramo aktivno tra-
žiti, pošto je zona mogućeg napada u
tački prisustva. Sve što se kreće prebrzo,
previše skokovito i daleko od njegove
pozicije neće biti predmet smuđevog in-
teresovanja.
Kod lova iz čamca jedina nepoznanica
može biti pozicija sidrenja, pošto ona
mora biti iznad kosine odseka iza obalo-
utvrde ili nešto dalje ka centralnom to-
ku. Težina i oblik džig-glave moraju biti
odabrani tako da tonjenje silikonca ne
bude produženo ni lelujavo, ali ni prebr-
zo. Ono mora biti realistično, pošto je
leto period bistre vode u kojoj su sve
greške u vođenju džiga naglašene, a pro-
padanje džiga je veoma važan segment
povlačenja.
Dužim nizvodnim hicem gađajte koso
ka centralnom toku, tako da nešto brža
voda džig koji tone lagano zanosi ka do-
njoj ivici kosine ispod bedema obalo-
utvrde. Ovde je strujanje na nekim mes-
tima neutralno, na većini usporeno, a na
izlaznim ivicama iza većih prepreka
pojačano. Propadanje džiga kontrolišite
delimično zategnutom strunom, vodeći
računa da je udarac u propadanju mo-
guć tek pri samom dnu ili, ukoliko je vo-
da zamućenija ili ekstremno duboka, u
zadnjoj četvrtini putanje. Povlačenje
mora biti usporeno, a korekcije putanje
vršite bočnim obaranjem štapa. Štapom
Pouzdane udice Eagle Claw Laser Sharp i Matsuo Red Jig Hook
Avgust 2007
oborenim ka centralnom toku, džig čete
vući putanjom sa nešto većim korakom
skoka i manje kontakata sa dnom pošto
je strujanje vode jače. Ukoliko želite češ-
ći kontakt sa dnom i kraću, ali učestalu,
skokovitost, džig vodite štapom obore-
nim ka obali. U oba slučaja posle “ku-
canja” džiga o dno uzvodnim povlače-
njem dižemo silikonac sa dna, da bi ga
posle sekundu-dve laganim vraćanjem
štapa u nizvodni položaj, ponovo spustli
na dno. Namotamo višak strune i privu-
čemo malo džig, pa ponovimo ceo postu-
pak. Ovakvim povlačenjem, gde džig po-
meramo vrlo malo uzvodno, silikonac
dugo ostaje u zoni mogućeg udarca, a
kretanje mu je realistično pošto podseća
na kedera koga strujanje vode zanosi i
vraća nizvodno.
LOGISTIČKA PODRŠKA
Pri izboru silikonca za letnji lov u blizini
obalo-utvrda morate voditi računa da je
prisustvo soma na obodu grebena, naro-
čito u kasno večernjim terminima, iz-
gledno. Zato je korisno da sa prvim mra-
kom silikonac naoružate O’Shaughnesi
kovanicom, a debljinu predveznog mo-
nofila povećate, ali ne preko 0,28-0,30
mm. Ovako ćete steći bar neke šanse
ukoliko udari krupan som. Ovo ne treba
da bude razlog zbog koga ćete u letnji lov
smuđa krenuti sa teškim motkama i pre-
debelim strunama. Dobro ukompono-
van sistem za letnji lov bio bi oštar 50-
gramac dužine 2,4-2,7 m za čamac i do 3
m za obalu, uz manju ali čvrstu mašinicu
i strunu do 0,14 mm. Korisni dodaci na
mašinici su titanijumski obod na špulni
koji smanjuje trenje i produžava zaba-
čaj, kao i kvalitetan roler preklopnika,
koji treba da je presvučen titanijumom i
da ima ležaj. Kod izbora silikonca stvar
je nešto jasnija pošto su za optimalno
uspešnu prezentaciju potrebne gume
koje osciluju i pri minimalnoj pobudi.
Pouzdan izbor za neodlučne - Action
Plastic grub 4”
Popodnevni aduti za dublju vodu iza
grebena obalo-utvrde ka centralnom to-
ku su Action Plastics grub 4˝ i njegov
Mr. Twister vršnjak. Sa prvim sumra-
kom, kada smuđ prilazi donjoj ivici gre-
bena obalo-utvrde, forsirajte Orkine
shad-tivstere kao i Relax 4˝ i 5˝ grub-
ove ili univerzalno dobre 5˝ Kalinse.
Gornji obod grebena, kao i kosina ka
obali, izgledni su i za povlačenje sa oba-
le, ali će njihova ponuda zavisiti od du-
bine i prozirnosti vode. Nešto dublja vo-
da na vrnu grebena privući će smuđa i
pri većoj prozirnosti, dok će pri plićoj
vodi ovaj pojas biti izgledan samo pri
zamućenoj vodi ili terminima posle pr-
vog mraka. Pri pojačanoj mesečini ba-
rona poražite u pojasu senke, forsirajući
pretežno srednji sloj vode.
Sa prvim mrakom preporučena veliči-
na silikonca raste jer je to period kada
baron kreće u potragu za hranom, prib-
ližavajući se ivici grebena. U ovom peri-
odu najočitije su razlike u karakteru ak-
tivnog i pasivnog smuđa. Učestaliji su
udarci u propadanju neposredno po za-
bacivanju, napadi na varalicu su čitljivi-
ji, najčešće odsečni i lišeni dileme - kon-
tra ili ne. Ovo je vreme za voblersku po-
nudu i po mnogo čemu najizgledniji pe-
riod za cug aktivne ishrane smuđa.
Letnji režim ne karakterišu redovni
ulovi smuđa, još manje kapitalni pri-
merci, ali ovaj period je lišen izazova
kakve nosi zimski lov, jesenja smuđaroš-
ka groznica sa imperativom ulova ili
prolećna nedoumica. Leto je, ukoliko
niste opterećeni ulovom po svaku cenu,
period meračenja smuđa, noćnog nad-
mudrivanja, iščekivanja i istinskog užit-
ka na vodi. Obalo-utvrde su prave kulise
za svojevrsnu predstavu sa dva glumca,
vas i smuđa. Ukoliko na kraju sve to ipak
ostane tek monodrama, a vi zbog toga ne
osetite razočaranje već ispunjenost, na
pravom ste putu. Razmislite pa zabacite.
Vaš Laki.
21
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
LETO NA STAROJ TISI

ČURUŠKI SISTEMI
DEDA UROŠA
I po ovom letnjem paklu
čuvarke su pune deverika i
babuški

Piše: Robert Karan -

Bracika
etnji meseci retko daju bogate ulo-

L ve, pogotovo kada se temperature

vazduha približe četrdesetom po-
deoku, ali kao i obično, i u ribolovu prav-
ila postoje da bi se dogodili izuzeci.
Osnova za uspešan ribolov po ovak-
vim vrućinama je dobro poznavanje vo-
de, koje, kada je podržano i pravilnim iz-
borom primame i mamca, po pravilu da-
je rezultate u vidu pune čuvarke, u kojoj
se koprcaju babuške i deverike.
Stara Tisa, kraj Čuruga, voda kao iz
snova za ravničarske ribolovce, jedno je
od mesta na kojem vredi provesti slobo-
dno vreme.

IZBOR LOKACIJE
Kada voda skoro kuva, kao što se to
događa u ovim letnjim mesecima, treba
prvo pronaći idealnu lokaciju, a to je
skoro nemoguće bez upotrebe čamca.
Konkretna voda na kojoj je deda Uroš borave ribe u većim jatima. Dobra mesta
stao na rep krupnim babuškama i dev- se nalaze obično na širim delovima vode,
erikama iziskuje pola dana vozanja čam- sa prosečnom dubinom od 2 do 3 metra,
cem u potrazi za idealnom lokacijom gde po pravilu dalje od obale. Dobra mesta

Avgust 2007 23
 RIBOLOVAČKI MAGAZIN
na Staroj Tisi su ona koja imaju dno u
kome dominira pesak, šljunak ili glina.
Ovakva mesta imaju maksimalnu pri-
rodnu aeraciju vode, koju je regulisao
sam bog Eol, (e kad bi mi samo na trenu-
tak predao regulator vetrova iz ruke šta
bih ja sve sa njim oduvao). Krupne ba-
buške i deverike upravo preferiraju
ovakva mesta, obilje prirodne hrane, uz
maksimalnu koncentraciju kiseonika.
Kada ovakvo mesto pronađete, onda
vam sledi zabijanje štica, što verujte nije
ni malo lak posao (za to vam je potrebna
jača štica i macola). Na kraju je obeležite
da ne bi noću stradao ribočuvarski ča-
mac, koji uzgred budi rečeno svaku noć
(a, bogami i dan) patrolira ovom vodom.
Svaka čast legendarnom čuruškom Mač-
ku i njegovoj ekipi Tiskih vidri.

KUKURUZ I NARAVNO RUŽA

Izbor primame veoma jednostavan: stari
kuvani kukuruz, najbolje malko ukisao.
To vam je umesto onih atraktora protiv
kojih nemam ništa (i sam ih koristim),
al’ ovde vam stvarno ne trebaju. Pri-
mamljivanje mesta, prvog dana pola
kante, svim ostalim danima nekoliko
šaka i to dok pecate. Nikako ne hranite
kad završite sa ribolovom za taj dan, jer
poenta je da riba jede kad vi to hoćete, a
ne kad odete sa lokacije na kojoj ste ura-
dili grešku koju mnogi ribolovci čine, a
to je obilno prihranjivanje pre odlaska
sa vode. Mamac na jednom štapu kuku-
ruz, na drugom ruža, hlebna naravno.
Hranite u ručnom dometu, tako što ćete
rukom izbacivati kukuruz i na to mesto i
zabacivati. Za ovaj pristup vam ne treba
nijedno od onih savremenih pomagala
koje poznaje moderni ribolov.

ČURUŠKI ŠIMANO I VEKNA

VRUĆEG
Pre svitanja morate biti na vodi. Par
šaka kuvanog kukuruza u vodu, ružu na
udicu, al’ meka ko duša, i nadmetanje sa
debelim babuškama i deverikama može
da počne.
Ribolovačka oprema za ovaj poduhvat
nadasve jednostavna: štap od bambus-
trske od 5 metara, najbolje od one što
raste u čuruškom ataru, plovak guščiji,
udica br. 8, osnovni najlon 0,25 mm,
predvezni za broj manji, i to vam je, uz
meredov i čuvarku, kompletna oprema
za ribolov na ovoj vodi u letnjim mesec-
ima. Može naravno čuruški Šimano da
se zameni i petljašima od pet metara, al’
žičana čuvarka u kojoj se ladi pivo ispod
čamca nikako ne može.
Ovako to radi deda Uroš, a iz prilože-
nih fotografija se vidi da deda zna kako
se privode ribe, babuške, deverike i još
po neke.
Na mlađima svet ostaje, u starih je
iskustvo.

24 Avgust 2007
 RIBOLOVAČKI MAGAZIN
PRAVLJENJE BOILI PO NISKOJ CENI

MALO MUKE, MNOGO

ZADOVOLJSTVA Tri vrste brašna, zaslađivač, malo arome i
eto odlične boile

Piše: Nebojša Jovanović

ko imate vremena i volje, ako želite da uhvatite ribu na

A kuglicu koju ćete sami napraviti, onda imate dva izbora:

Naravno, trebaju vam roler i pištolj za kobasice, spremite alat i
idemo dalje...
da kupite gotov miks ili da ga napravite.
Ako rešite da ga pravite, evo vam recept za jedan koji koris-
tim duže vreme. Jednostavan je, testo se dobro roluje i ispada-
ju fine boile.
Sa ovakvim miksom nećete dobiti boile sa visoko protein-
skim sastojcima, ali ono što vam mogu reći je da hvata ribe na
reci kao i na jezeru. Ne znam kako bi se ponašao na privatnim
vodama, tamo ne pecam.
Dakle, trebaju vam tri vrste brašna: sojino, kukuruzno (pro-
jino) i pšenični griz.
Ovi sastojci važe za pet jaja:
- 200 g pšeničnog griza
- 200 g kukuruznog brašna
- 100 g sojinog brašna
Možete da dodate 5 ml sweetenera (zaslađivač) i 5 ml arome
(voćna ili druga), ali nije obavezno.

Polupajte 5 jaja u neku posudu, dodajte, ako želite, 5 ml arome i

5 ml zaslađivača Dodavajte po malo miks i nastavite da mešate viljuškom

Kada više ne možete mešati viljuškom, završite rukama i kada

osetite da vam se ruke više ne lepe, prestanite da dodajete miks
Promešajte dobro viljuškom (u stvari, ostavite da bude “malo” lepljivo)

26 Avgust 2007
RIBOLOVAČKI MAGAZIN

Uvaljajte jednu veliku “kobasicu” i stavite je u pištolj

Sada treba da ih kuvate - ja ih kuvam na pari. Kada voda počne

da vri, ubacim boile u odeljenje i poklopim šerpu. Za boile od 22
mm treba 5 minuta kuvanja, za boile od 18 mm treba 4 minuta.
Ako ste rešili da ih kuvate u vodi, ubacite ih kada voda vri
(nemojte puno odjednom ). Onda ih gledajte i kada izađu na
površinu, gotove su (to je otprilike oko 2 minuta za boili od
18mm)

Izbacujte male kobasice

Ostavite ih jedan dan ili više da se suše. Ako ne pecate odmah,

ubacite ih u zamrzivač

Ostaje vam rolanje i evo boila I ko zna, možda ćete sa njima imati sreće kao i ja

Avgust 2007 27
 RIBOLOVAČKI MAGAZIN
KO TO KAŽE, KO TO...

IMA DRINA KAPITALKI

esnaestog juna ulovio sam na Drini

Š mladicu tešku 20,8 kg i dugu 1,27

m. Ulov se dogodio na mestu zva-
nom Brenta na Lukovu. Ova mladica je
bila izvanredna najava manifestacije
“Dani mladice” 30. juna, a i potvrda da u
Drini ima još mnogo velikih riba. Treba
provesti vreme na vodi, biti uporan, a ne
iz kafane tvrditi suprotno.
Ulov se dogodio oko 5,00 časova, kada
sam izgubio volju za pecanjem, pošto mi
je pre 10 minuta spala velika riba.
Doživljavam strahovit udarac, sledi u
trenu kontra kakva se daje samo takvoj
ribi kao što je mladica. Borba traje dugo.
Riba se izuzetno borila ali se na kraju,
vidno zamorena, ipak predala i našla u
mom zagrljaju. Uhvatio sam veliki broj
mladica, i manjih i puno većih, ali ovako
lepu nikada.
U ovom ulovu nesebičnu pomoć sam
imao od mog prijatelja Luja koji sve slo-
bodno vreme provodi na Drini.
Mlađo Obrenović

“DANI MLADICE”

SA OCA NA SINA
Pobednici Rade Obrenović i
Dragoslav Milivojević iz
Užica
a takmičarskoj stazi dugoj 46 km,
manifestaciji, jedinstvenoj u zemlji i
svetu.
Ovogodišnji pobednik je Rade Obre-
nović iz Užica, 21-godišnji student, koji
je mladicu od 75 cm upecao na lokaciji
Suljov vir u Okletcu. Zanimljivo je da je

N od Perućca do ušća Bačevačke re-

ke u Drinu, 30. juna nadmetali su
se pecaroši iz Bugarske, Crne Gore, Re-
publike Srpske i Srbije na “Danima mla-
dice”. Bilo je ovo 13. okupljanje mladiča-
ra na tradicionalnoj sportsko-turističkoj
prošle godine na istom takmičenju tri-
jumfovao njegov otac Mlađo Obrenović.
Istovremeno su se takmičili i ribolovci
u mušičarenju. Ovogodišnji pobednik je
Dragoslav Milivojević, takođe iz Užica.
Drugo mesto pripalo je Radojici Popovi-

ću iz Raške, dok je treći bio Oliver

Kuzmanović iz Niša.
Na ušću rečice Rače u Drinu nadmetali
su se majstori u pripremanju riblje
čorbe. Po oceni stručnog žirija najkva-
litetniju i najukusniju riblju čorbu pri-
premila je ekipa “Markus” (Branko Mar-
ković, Milan Milanić, Arsenije Čavić), a
slede ekipe “Repeta” i “Drina” Loznica.
Na istom mestu održano je i takmičenje
odbojkaša na pesku.
Organizator, OSR “Mladica” iz Bajine
Bašte, pobednicima je dodelio pehare,
diplome i nagrade u ribolovačkom pri-
boru.

30 Avgust 2007
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
NOVO RUHO ĐETINJE

SAMA SEBI PREPORUKA

etinja je postala pravi raj za ljubitelje

Đ mušičarenja i varaličarenja. Dolaskom na

čelo užičke ribolovačke organizacije “Đet-
inja” Nikole Jovičića sa njegovim timom, reka
Đetinja je postala mesto gde dolaze ribolovci iz
svih krajeva naše zemlje, a često su gosti Bugari,
Rusi, Švajcarci, Nemci, Slovenci i drugi. Na toj
reci je pravilo “uhvati i pusti”. Koliko je riba iz
ove reke lepa, govore fotografije. Đetinja nije

Saša Tripković i još jedna potočara iz Đetinje od

2,5 kg (ulovljena 7. jula)

poznata samo po lepim pastrmkama - vrlo često

se ulove izuzetno krupni primerci mladice (od 3
- 10 kg, čak i veće).
Pozivamo sve ljubitelje takvih reka, čiste sre-
dine, čiste vode, lepih riba, gostoprimljivh do-
maćina i sigurnog ulova za slikanje, neka dođu i
uvere se u sve navedeno.
Rade Obrenović i pastrmka iz Đetinje teška oko 2,5 kg, ulovljena 7. jula M. Obrenović

ZAHVALNOST DARODAVCU
HOLANĐANKE VOLE “PAČIĆE”
orne Marijnissen, ribolovac iz

C Holandije, dobio je na prošlo-

godišnjem EFTTEX-u, na štandu
kompanije “Ugly Duckling”, na poklon
dva voblera Ružno pače. Ovaj strastveni
varaličar nije zaboravio svoje ljubazne
darodavce pa im je poslao nekoliko
fotografija štuka koje je ulovio na te var-
alice. Na fotografijama vidite najveći
primerak.

Avgust 2007 31
 RIBOLOVAČKI MAGAZIN
POTRAGA ZA KRALJICOM UNE 2007

BRICINE NOĆI SLAVE

Muharem Halkić je na naš
mamac “Una”, koji je kupio
netom prije natjecanja,
ulovio više lijepih mladica” i
zasluženo se popeo na
pobjedničko postolje

Piše: Milan Marijan

Pocrnja
ove godine U.S.R. “Krušnica” iz Bos.

I Krupe organizirala je internacionalno

takmičenje u lovu na mladicu na dijelu
Une kojim gospodari. Organizacija je bila
na svjetskom nivou, tako da su natjecatelji
imali mogućnosti i 4 dana prije samog nat-
jecanja upoznati mjesta i besplatno loviti.
Svatko tko je uspio odvojiti vremena - obi-
šao je sva mjesta te imao priliku isprobati
svoje najuspješnije mamce, ali i vidjeti ka-
ko to domaći čine.
Broj natjecatelja je, obzirom na uvjete i
mjesta na kojima se lovi, ograničen. Svaki
natjecatelj imao je svog suca koji je istovre-
meno bio i vodič a po potrebi i “lađar”. Za-
datak nimalo lak za organizatora, ali se
ipak 34-ero uspjelo “kandidirati” za start-
na mjesta. Prelijepa Una nas je dočekala u
najljepšem izdanju. Obzirom na jake kiše
proteklih dana, vodostaj je bio nešto viši,
bistrina vode lagano zamućena, iliti sijera
po domaći, mjesec u mijeni - idealni uvjeti
za lov na “kraljicu”.
Da organizator uči - dokaz je i bolja or-
ganizacija satnice. Naime, kako bi se natje-
catelji a i suci uspjeli odmoriti odreklo se
jutarnjeg lova. Lovilo se u dvije večeri, pet-
kom od 21,00 do 01,00 ujutro, a subotom
od 19:00 do 01:00 h.
Ja sam i ove godine prvu večer izvukao
mjesto zvano SPLAV na kojem sam lani
imao okršaj sa krupnom mladicom. No, i
Dok uči. Ovog puta jači štap - “Limeni bič”,
jaka Daiwa Certate HD i naša medicinska
upredenica u 0,32 mm debljine - pribor
dovoljno jak i sedre da pomjera, a dovoljno
elastičan da spriječi nagle pokušaje oslo-
bađanja mladice. Samnom u čamcu vodič
Sudo i natjecatelj Fudo, u pozadini budnim
okom sve prati kontrolni sudac Elvis. At-
mosfera ispočetka napeta. Fudo gađa i naj-
udaljenije točke, zna svaku sedru i svaki
potopljeni panj napamet, a zna i Dok, pro-
šle godine sam tu ostavio popriličnu “er-
gelu” najdražih varalica. U jednom mo-
mentu Fudin štap se naglo savi prema vo-
di. Nažalost, kontra je prekasna. Razoča-
ranje u njegovim očima, pokoja promrm-
ljana psovka i prazan pogled ka Unskoj
dubini - a na tom mjestu je duboka - preko
13 m. “Sudo dodaj tu žuju meni i Doku - iz-
gleda da treba malko podmazat te šarafe
pa će i kontre bit brže”. Nasmijah se od
srca njegovoj lagodnosti, ali prvim gutlja-
jem shvatih kako je žuja bila odlična ideja.
Polako nasta prava tama, mjena je, nebes-
ki fenjer nam se skrio negdje iza pola. Ba-
camo varalice jednu za drugom, ni kvrca,
mladice sporadično iskaču na površinu ali
ne love. Oko 22:30 odlučih se isprobati
moju najnoviju varalicu - veliku, krupnu,
dvodjelnu pastrvu, dugu 22 cm, tešku 45 g,
zasad bez imena, te joj je na stomaku
Goran nacrtao znak upitnika. Komentiram
to glasno, a Fudo će Sudi: “Vidi odakle je
izvuče - iz tajnog džepića, znao sam ja da
on opet ima neko iznenađenje!” Sa smješ-
kom upućujem prvi zabac ka suprotnoj
strani, kratko provlačenje i strahovit udar.
Kontrirao sam u istoj sekundi. Osjetio sam
da je riba čvrsto uzela pa je nisam previše
forsirao. Čamcu prilazi kontrolni sudac El-
vis, oprezno prihvata i mjeri ribu, 84 cm,
oko 5-6 kg, kratko slikanje i puštanje kra-
ljice. Htjedoh zabaciti ali vidjeh da je druga
trokraka udica u Elvisovom prsluku. Vađe-
nje velike Ownerice iz gusto tkanog prslu-
ka liči na nemoguću misiju - popustih koč-
nicu na roli da bi Sudo nožem izrezao ko-

Prvoplasirani sa priznanjima i autor teksta sa mladicom

32 Avgust 2007
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
mad tkanine. Kratak predah, Fudino ko-
mentiranje sreće, ulova i tajnog oružja.
Onako nesmotreno, istu varalicu zabacu-
jem u tamnu unsku noć, puštam dvadese-
tak metara nizvodno od sedri i počnem la-
gano povlačiti - u tom momentu strahovit
udar - munjevita kontra i jedan duugi
zzzzzzzzzzzzzzzzz moje rolne! Prokletstvo,
pa kočnica je skroz labava - u djeliću se-
kunde mi mislima prolaze ljutnja, bijes i
očaj. Uhvatim špulnu čvrsto i ponovim
kontru, ali nakon jakog trzaja riba se oslo-
bodi. Ljut na sebe i svoju nesmotrenost
pregledavam pomno varalicu. Jaki ugrizi
po leđima varalice, krupna riba. Fudo opet
traži zalivanje žujom, na što se dakako ne
bunim, te onako kroz zube promrmlja “e
neće ta varalica Krupu napustit - to ti ja ga-
rantiram”. Svi se slatko smijemo, a ja sebi
onako sam u brk kažem - eto nije bila njena
nafaka...
Una se umirila. Ništa se ne javlja, pa ni
bijela riba. Sudac upozorava na skori za-
vršetak. Fudo nervozan pakuje štap, ja u
00,58 zabacujem zadnji put nizvodno pre-
ma granama i opet udar na dva metra od
čamca. Kontra, riba je gore, po otporu
vidim da nije jako krupna, ali bori se snaž-
no. Uz sami rub čamca odjednom pljusak,
špaga je popustila, al ribu još čujem da
pljuska na krmi čamca. Ustajem se i vidim
što se desilo. Riba je zgrabila povelik ma-
mac s glave, a donja trokraka se zabila u
meko jelovo drvo unske lađe. Riba se oslo-
bodila, naglim trzajem oslobađam varalicu
iz trupa krhke lađe. Fudo posprdno ko-
mentira: “Ma hajde Dok, to ti je plotica ug-
rizla, one su u Uni jake ko mladice”... Smi-
ješeći se odlazimo na obalu pa potom na
sastajalište na jednoj unskoj adi nazvanoj
Pilanica. Gore je već ekipa na okupu, ču-
jem da je bilo zanimljivih događanja. Brico
je na naš mamac “Una”, koji je kupio ne-
tom prije natjecanja, digao lijepe 2 mladice
u mjestu “Mašići”. Radujem se za njega,
pravi je ribar i uporan ko mazga, otvoren
za nove načine ribolova, nove varalice,
catch & release ribolovac. Sretan sam i što
Avgust 2007
su ribe ulovljene upravo na našu varalicu
posvećenu ovoj predivnoj rijeci. Odlazimo
na počinak jer je za ujutro najavljeno mu-
šičarenje na fly-reviru “Krušnica”.
Doka ujutro prvo bude ribiči. Traže se
uspješne varalice. Ove godine smo se do-
brano spremili. Na Krušnici uspjevam lo-
viti samo pola sata. Tek dva lipljena uspje-
vam sitnom nimfom prevariti u sma-
ragdno bistroj vodi. Jedva sam dočekao
večer, i odlazak na teren. Iako se u subotu
počinje već u 7, ja odlazim tek oko 20:30
na jedno duboko mjesto blizu samog cen-
tra grada, zvano Babluk. Sparina je i ne
vjerujem da će mladica biti aktivna rano. S
Bišćaninom Emirom koji samnom dijeli to
mjesto razmjenjujem iskustva s Une. Za-
Novi Monarch Dok vobler za mladicu
dobio je ime “Queen of the Una”
molim vodiča Esmira da me odveze čam-
cem malo uzvodno. Riba nije aktivna ove
večeri, ništa se ne zbiva. Probam spuž-
vanom imitacijom peša po uzvodnom
kanalu među sedrama, kratak udarac, kon-
tra, ali riba se oslobađa. Izvlačim peša i
vidim zguljenu olovnu glavu. Dakle, na
dnu su. Gledam svoju već dobrano osiro-
mašenu kutiju: za dno gotovo niti jedna
varalica. Razdjelio sam sve slottere i glav-
injare, tek jedan teži cof kojeg sam dobio
od Elvisa prije natjecanja. Bacam po dnu,
vučem i po srednjem sloju, ništa, ni kvrca,
sve kao da je zamrlo. S obale čujem glasno
psovanje, Emiru je dobra mladica spala sa
ručno izrađene žlice koju mi je s ponosom
pokazivao. Esmir nas spušta lađom malo
nizvodno. Kaže tu je ekstremno duboko,
preko 17 m. Počinjem jigati. U jednom mo-
mentu zaustavljanje, kao da sam zapeo. Za
svaki slučaj kontriram žešće, a onda trzaj
od kojeg mi je skoro štap ispao iz ruke.
Dajem jaku kontru, vičem Esmiru da pušta
lađu prisjećajući se bolnih iskustava od
prošle godine. Kočnica je napeta, štap u
luku uspješno amortizira sve udare, kon-
centriram se maksimalno. Riba je očito
golema, vuče nas preko Une ko da smo u
orahovoj ljusci. Ne smijem dozvoliti ni naj-
manju grešku, ne popuštam nit forsiram
previše. Minute su kao sati, a nakon 100 m
riba naglo odlučuje krenuti uzvodno. Kako
sjedim u sredini čamca, ustajem i pokuša-
vam prebaciti štap oko pramca. Pri tom iz-
dizanju špaga naglo popušta i riba se oslo-
bađa. Ne mogu vjerovati. Onako drhtavih
koljena izvlačim cofa na površinu i vidim
odgovor: dva kraka VMC udice 1/0 su
spljoštena, treći ispravljen ko bumbačica.
Ali neka, tješim sebe, ipak sam ja njoj
došao u goste, a ne ona meni.
Dolazimo opet na Adu. Glasine su očito
bile brže od mene. Tapšanje po ramenu,
rječi utjehe, a meni ipak osmjeh na licu.
Bez imalo ljutnje prihvatio sam činjenicu
da je sve ovo samo igra.
Sutradan smo se svi okupili u restoranu
Alga uz predivne Unske slapove Himinog
buka na proglašenju pobjednika. Za dvije
večeri ulovljeno je ukupno 10 mladica, du-
plo više ih se otkačilo. Odlični rezultati: do-
kaz da ribe u Uni ima na pretek, ali i da su
nastupili dobri ribolovci.
Prvo mjesto odnio je Muharem Halkić -
Brico, te je za nagradu dobio krasan drveni
kanu. Na drugom mjestu je bila moja ma-
lenkost. Svoju nagradu - mladičarski štap
CMW 3,00 m i akcije 80-180 g, ja sam pre-
pustio pobjedniku, jer je on najzaslužniji i
jer se najviše trudio. Na trećem mjestu Va-
hid Hodžić, a kao nagradu dobio je udobnu
uredsku stolicu tvrtke Vizor. Na četvrtom
mjestu je Radovan Lukić, a na petom proš-
logodišnji pobjednik Dean Klačar.
Na kraju proglašenja održao sam obe-
ćanje i novu, očito lovnu varalicu, odlučio
posvetiti tim divnim ljudima. Od tog dana
dvodjelna ljepotica nosi zaslužno ime
“Queen of the Una”.
33

FINSKA: SVJETSKO PRVENSTVO U MUŠIČARENJU
BOSANCI PREŠIŠALI
SVETSKE SILE
Osvojeno 12. mesto, ali su premašeni Hrvati,
Slovenci, Irci, Kanađani i mnogi drugi iz
svetskog mušičarskog vrha
Piše: Goran Vuković
osna i Hercegovina je peti put učesnik SP u mušičarenju
B koje se, po kalendaru Fips-mouchea kao sastavnog dijela
Cipsa, svake godine održava u nekoj drugoj članici ove orga-
nizacije. BiH, odnosno Republika Srpska, dobila je domaćinstvo
Evropskog prvenstva u mušičarenju 2010. godine, na Ribniku i
Plivi.
Ove godine prvenstvo je dodijeljeno Kemi-Lapland, gradiću na
sjeveru Finske, smještenom na ušću istoimene rijeke u Baltičko
more. Gradić se nalazi iznad zone polarnog kruga tako da noć traje
6 mjeseci, a u vrijeme ljeta, kad smo mi boravili, je faktički stalno
dan.
Na put je krenulo sedam članova BIH tima koji su se prethodne
godine plasirali na “Premijer ligi”: Draško Matavulj, Edib Đafer-
begović, Nebojša Berić, Milenko Balaban, kapiten Goran Vuković,
Sead Alijagić, te selektor Igor Gromilić.
Tamo nas je dočekao menadžer mr. Juoko Keto sa vozilom koje
smo iznajmili na pet dana prije zvaničnog dijela takmičenja, kako
bismo upoznali vodu i načine na koji lipljen uzima mušice. Pri-
Polazak na svečanjo otvaranje
Učesnici i zvanice na svečanom otvaranju
36
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
Pogled na Baltik u Helsinškom zaljevu
vremeni smještaj nam je bio na ušću rijeke Simojoki u Baltik, u
kampu Lampi-rinki.
Počeli smo sa treninzima odmah to popodne jer je mladi Berić,
pun entuzijazma i želje za dokazivanjem, natjerao mene i Draška
da se kao malo “provozamo” uz rijeku. Gledajući rijeku i brzake
koji su prekidani dugim mirnim dijelovima gdje je rijeka bila
poprilično nabijena u obale, shvatili smo da je vodostaj povećan i
da će prilaženje i traženje ribe, pogotovo lipljena, biti vrlo teško,
jer pored povišenog vodostaja Simojoki je imala i onu tipičnu boju
rijeka iz polarnog kruga i sibirskih tajgi, koje u sebi nose isprane
rudače magnezita i feretita, što im, pored humusa kroz koji pro-
laze, daje karakterističnu crvenkasto-braon boju, ne puno prozir-
nu, možda do pola metra.
Trening na jezeru Veluosito
Štuka sa rijeke Ranuojoko, pritoka Simojoki river
Avgust 2007
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
Reprezentacija na treningu - gornji dio
Odlučili smo da idemo prilično visoko jer, po priči Mr. Keta,
glavni tereni za lipljena su uzvodno oko 90 km od našeg kampa.
Vozeći se odličnim putevima pored rijeke iznenada izbijamo na
most gdje nas oduševljava natpis “River SIMO - salmon river”.
Došli smo na izvanredno mjesto gdje Simo pravi blagu krivinu i niz
vezanih brzaka, te su Draško i Nebojša odlučili da probaju baš tu.
Raspoređuju se na 100 metara jedan od drugog i počinju
pretraživati nimfama plitke brzake ispresijecane rupama i kame-
njem. Nemaju ni kuca, kako mi kažemo, i pokušavaju nešto
upotrebom malih strimera, ali ni na to nemaju nikakvog javljanja.
Vraćamo se u kamp pomiješanih utisaka, sa konstatacijom da će
onaj koji na ovoj rijeci ostvari ulov od jedne ili dve ribe za tri sata
biti visoko plasiran. Kasnije će se pokazati da je naš prvi utisak bio
nepogrešiv.
Idemo drugi dan do trećeg uzvodnog mosta gdje nalazimo lijepo
mjesto. Na naše iznenađenje, nalazimo bačenu vršu. Ubrzo se
pojavljuje mještanin i vadi je uz izvinjavanje. Samo što smo počeli
pecati, eto džipa sa finskim članom tima, koji nam uredno objaš-
njava da je ovde sektor II i da tu ne smijemo loviti. Na moju
molbu, nevoljko pristaje da nam da mapu terena gdje su uredno
ucrtani sektori i označena mjesta za trening. Poslije ovoga sve je
krenulo lakše, jer pronalazimo idealno mjesto za trening, gdje
uspijevamo da prevarimo oko 10 riba za 5-6 sati ribolova. Opet
konstatujemo da će biti vrlo teško. Taj nam dan popodne dolaze
Hrvati i donose uhvaćene lipljene na gornjem dijelu rijeke, jedan
ima čak 40 cm. Puni su samopouzdanja, a njihov član Enes pola u
šali kaže: Što je dečki, šta se čeka, idemo praviti one, znate već koje
“MUHE”. Ubrzo se završavaju treninzi i prelazimo u hotel
“Kumulus” u Kemiju gdje ćemo boraviti u sledećih 7 dana, a ja kao
kapiten odlazim na sastanke gdje nas upoznaju sa pravilima i
pojedinostima. Kao i obično, najviše pitanja postavlja češki
kapiten Martin Musil, kao i Englez Grinvud, malo je i Kanađanin
dosadan, a vidim da češki menadžer, čuveni Klima, ništa ne pita.
Francuz Vojko, kapiten zemlje koja je najviše puta bila pobjed-
nik WFFC, ništa ne pita, čovjeku je sve jasno. Imao sam utisak da
jedva čekaju da počne takmičenje. Odlazimo na jezero gdje naši
pronalaze brzo način da puštene kalife dobiju na strimere, pa čak
Trening
Avgust 2007
taktiziraju i neke ribe dovode do čamca i puštaju ih da spadnu jer
se na obali okupljaju treneri i sve prate dvogledima i snimaju ka-
merama. Vidim da mi se na jezeru najviše pati sa zabačajima
Balaban i pokušavam sa njim na treningu da ispravim zabačaje.
Zaključujemo da bi bilo najbolje da on dobije prvi jezero i da lovi
nenabodene kalife. Te večeri izvlačimo pozicije i ja potežem za
Balabana baš jezero prvi dan.
Odlučujemo naveče da i ja i Igor budemo na jezeru Veluotsito i
tu pomažemo takmičarima jer kapiten ima pravo da razgovara za
vrijeme takmičenja sa svojim članom i da ga savjetuje.
Konačno počinje prvi dan takmičenja. Odlazim sa Mitom na
jezero, sudija daje znak sirenom i rogom za početak. Talijan je sa
Balabanom u čamcu i on na biranju prvi sat postaje kapiten, te
vodi čamac na mjesto gdje će da lovi. Prilično loše bira, izloženo je
bočnom vjetru i stalno mog takmičara tjera u granje i prema obali,
pošto je dobio lošiju, tzv. bekhend stranu za bacanje. Međutim,
Mita se bori kao lav i dobija pet kalifa, a pored toga ima i tri kida-
nja. Putem mobitela i finskih kartica saznajemo da imamo dvije
nule. Razočarani smo rezultatom prvog dana, međutim vidimo još
nula, ali smatramo da ćemo 19 mjesto brzo zamijeniti boljim.
Sutradan je nedjelja, po rasporedu svi love samo jedan sektor, i to
ujutro zbog izuzetne popodnevne aktivnosti, prezentacije Novog
Zelanda kao budućeg domaćina WFFC-2008 marta mjeseca, u
Rotuori na sjevernom otoku. Odlaze takmičari rano ujutro na sek-
Dva najbolja BIH takmičara Draško i Mita
tore 1-2 zbog njihove udaljenosti, a ja i Igor sa Draškom ponovo na
jezero. Nemam šta da mu govorim, isuviše je iskusan da bih mu ja
nečim pomogao. Uspijeva da uhvati jednu ribu i ima dva kidanja,
ali dan nije ni približan prvome kada je Čeh Martin Droz uhvatio
21 ribu. Sad pobjednik ima tek sedam. Pokazaće se da bi nas ta
jedna Draškova riba na jezeru, zbog niza plasmana drugih, stavila
daleko naprijed na listi zemlja i plasmana, pa čak na 8 mjesto.
Završava i taj treći sektor. Prešli smo u drugi dio takmičenja.
Saznajemo da smo taj dan izuzetno lovili. Pored Francuza i Čeha,
nismo ubilježili ni jednu nulu i zauzimamo visoku treću poziciju, a
ukupno se penjemo na 10 mjesto. Svi smo zadovoljni, samo da
tako i ostane. Ipak je ovo sport bogatih ljudi i jače ekipe su došle
ovdje 15 dana ranije i utrenirale se do maksimuma. Osvanjuje i
zadnji dan takmičenja. Dva sektora popodne i ujutro za 4 tak-
mičara na rijeci i Edo ide na jezero. Hvata me olakšanje i neki po-
zitivan val kada moj takmičar poslije 45 minuta stavlja kalifu od
48 cm u meredov, a poslije hvata još jednu. Pobjednik ima tri, jer
su sve ribe već izbodene. Kasnije, za ručka u hotelu saznajemo da
smo ponovo ujutro napravili dve nule, ali popodne se popravljamo
i zauzimamo visoko 4. mjesto. Vidim da možemo da se nosimo sa
najačima ali na žrijebu treba dosta i sreće. Na kraju uzimamo
solidno 12 mjesto. Pobjednici su Francuzi (imaju čak četiri pred-
stavnika među prvih 6 takmičara), drugi su Česi koji sa njima već
godinama vode mrtvu trku za prvo mjesto, treći su domaćini Finci,
iza nas su Slovenci i Hrvati, ali i velesile Kanada, Irska, Norveška,
Škotska... Jedan bod ispred su Ameri, Slovaci, Englezi. Imamo
izvenredne pojedince: Draško je 24, Balaban 26, Sejo 46. Kao
pojedinci izvanredan plasman jer se takmičilo 120 ljudi. Obećao
sam Slovacima da ćemo ih sašiti na sledećem prvenstvu i to ubjed-
ljivo, a Martinu iz Češke sam rekao da ćemo za tri godine uzeti
medalju, na što se on samo nasmijao i odmahnuo rukom.
37
 RIBOLOVAČKI MAGAZIN
IZ USR “ŠARAN” BAČKA PALANKA

“DUNAVSKI BAL” U ZNAKU RIBOLOVACA

“Kupom dunavskog bala”, trkom čamaca i
svečanom sednicom članovi USR “Šaran” iz
Bačke Palanke proslavili 60 godina rada i
postojanja
sklopu tradicionalne bačkopalanačke manifestacije “Du-

U navski bal”, u prvoj polovini jula je održan niz zanimljivih

takmičenja. Pod nazivom “Kup Dunavskog bala - Šaran
1947 -2007” na jezeru Bager u Bačkoj Palanci je 7. jula održano
takmičenje u pecanju ribe udicom na plovak. Takmičila su se deca
do petnaest godina. Njih trideset iz raznih udruženja sportskih
ribolovaca, poput apatinskog USR “Bucov”, somborskog “Medžik
fiša”, beočinskog USR “Jaz”, USR “Linjak” Lalić, USR “Karaš”
Krušćić kao i takmičara iz Gložana, Bačkog Petrovca, Silbaša,
Drugo mesto je osvojila posada Somborac - Knežević, dok je treći
Bača, Tovariševa i ŠRD “Šaran” iz Iloka, tokom subotnjeg prepod-
dvojac Gluvajić - Radivojević. Liniju cilja su poslednji prošli Salaji
neva su dali sve od sebe pokušavajući da steknu primat najboljih.
- Vukmirović koji su, kao utešnu nagradu, dobili gajbu piva. U trci
Zahvaljujući dolasku takmičara iz susednog Iloka, “Kup Du-
jednoseda su učestvovala četiri čamca. Prvi je bio takmičar iz
navskog Bala” poprimilo je međunarodni karakter.
Borova Sela Stevan Pešut, drugi Mladen Tuckešić a treći Sreten
I pored toga što je riba u prepodnevnim satima radila nešto
Ristić. Poseban kuriozitet programa je predstavljalo nadvlačenje
slabije, deca su ostvarila značajne ulove. Pecao se pretežno keder,
konopca između ekipa Zvezde i Partizana gde su posle mukotrpne
a najbolji rezultat na pisti je sa upecanih 3 kilograma i 400 grama
i neizvesne borbe ipak nadvladali zvezdaši.
postigao takmičar bačkopalanačkog USR “Šaran” Marko Apić.
“Kup dunavskog bala”, trke čamaca i svečana sednica USR
Drugo mesto je zauzeo Martin Marković iz USR “Karaš” Kruščić
“Šaran” održana 14. jula na jezeru Tikvara, neke su od mani-
dok je treći bio Nino Palež iz ŠRD “Šaran” Ilok.
festacija kojima ovo bačkopalanačko udruženje sportskih ribolo-
U sklopu “Dunavskog bala”, 8. jula održana je tradicionalna trka
vaca obeležava vredan jubilej, 60 godina rada i postojanja.
ribarskih čamaca (dvosed i jednosed). Među dvanaest posada, na
stazi dugoj 500 metara, prvi je bio dvojac Tuckešić- Balinović. Nenad Knežević

* NOVO * NOVO * NOVO *

SREMSKA MITROVICA
Žitni trg bb ( Savski kej)
Tel: 022 617 497
SVE ZA LOV, RIBOLOV, KAMP, E - mail: rikomerc@ptt.yu

BORAVAK U PRIRODI

Pribor i oprema
poznatih svetskih firmi POVOLJNE CENE
Mogućnosti plaćanja:
Roba iz programa vodećih - svim platnim karticama
uvoznika i distributera - brzim kreditima banke Inteza
38 Avgust 2007
 RIBOLOVAČKI MAGAZIN

FORMAX STORE IZLOG

Cara Dušana 47 - Novi Sad, tel. 021/646-77-96
Beogradski kej 13 - Novi Sad, tel. 021/524-338

HELICON 5600 NF CARP PRO SIGNALIZATOR

Velika i jaka mašinica sa slobodnim hodom kalema Elektronski signalizator trzaja
namenjena lovu šarana. Poseduje dugu konusnu metalnu koji se napaja na bateriju od 9V,
špulnu velikog kapaciteta (0,35/360), pet kugličnih le- izrađen od čvrste plastike (ABS).
žajeva, jednosmerni u ro- Uzimanje mamca signalizira
toru i beskonačni vijak, svetlosno (crvena i zelena LED
što garantuje bes- dioda) i zvučno, a poseduje i
prekorno slagan- potenciometre kojima se može
je strune. Pre- podesiti ton i jačina zvuka. Po-
nosni od- seduje standardan navoj, tako
nos je da se može koristiti na svim rod-
4,7:1. podovima i potpuno je vodoot-
Odličan poran.
izbor za
Cena: 1129 dinara.
ribolov na
težim tereni-
ma i daleka
zabačaje.
Cena: 4569 dinara
CARP PRO WS
Komplet od tri bežična sig-
nalizatora trzaja sa malom

MINI SIGNALIZATOR “bazom” koju ribolovac nosi

uz sebe (dometa 100 metara),
upakovan u lep plastični
Elektronski signalizator minijaturnih di-
koferčić. Signalizatori imaju
menzija koji se montira na blank štapa
mogućnost podešavanja jačine
pomoću dve ugrađene gumice, a javljanje
zvuka, boje tona kao i oset-
ribe signalizira zvučno i svetlosno (crvena
ljivosti, a opremljeni su i
LED dioda). Postavljanje je vrlo jednos-
dodatnom LED diodom koja
tavno, a najlon se prebaci preko malog
svetli u mraku, kao i fotoćeli-
točkića i potom zategne. Ovaj
jom koja je isključuje preko
zanimljivi signalizator je vodo-
dana, radi uštede baterija
otporan i napaja se iz dve
(napajaju se iz baterija od 9
male baterije (kao iz satova).
V).
Cena: 323 dinara.

RYOBI ECUSIMA 3000 VI FORMAX TELE CARP

Lagana i precizna
varaličarska maši- Snažan šestodelni teleskopski štap namen-
nica kapaciteta špul- jen lovu šarana. Izrađuje se u dužinama
ne 0,285/160 i pre- od 3,6 i 3,9 m i opterećenju vrha 3 lbs.
nosnog odnosa Izrađen je od karbona i opremljen
5,0:1. Poseduje pre- sa 6 dvostopalnih provodnika
ciznu prednju koč- vezanih koncem, kao na
nicu, metalnu špul- dvodelnim štapovima,
nu, 4+1 ležaj, kom- te plutanom drškom,
pozitno kućište i navojnim držačem mašinice
“Rotary Flat Oscil- i anti-šok kapom. Odličan je
lation” sistem slaga- izbor za one koji žele da uživaju u
nja strune, tako da čarima šaranskog ribolova, a pritom
se bez problema mo- izbegnu probleme sa transportom, jer su
gu koristiti i mono- ovi štapovi sklopljeni dugi svega 123 cm.
fili i upredenice.
Cena: 3199 Cena: 4037 (model od 3,6 m) i 4710 dinara.
dinara.

42 Avgust 2007
RIBOLOVAČKI MAGAZIN

SVETLEĆI FORMAX
SWINGER PILKERI
Svinger klasičnog oblika sa svet- Olovni pilkeri za lov bucova i
lećomn LED diodom koja napajanje drugih grabljivica, naoružani jakom
dobija iz baterija signalizatora ispod niklovanom trokrakom udicom.
kojeg je postavljen. Poseduje i izme- Mogu se nabaviti u težinama od 14,
njivi teg (dve težine) kojim se može 16, 18 i 20 grama.
fino regulisati povlačenje najlona Cena: 69 dinara.
kroz signalizator.
Cena: 749 dinara

PVA MREŽICA
Mrežica dužine 5 metara izrađena
od PVA - materijala koji se topi u
vodi. Može se nabaviti u dve vari-
jante, navučena na posebnu cev sa
malom alatkom koja omogućava
lakše punjenje boilma ili hranom, kao
i na običnoj plastičnoj cevi. Prečnici
su 20 i 50 mm.
Cena: od 579 dinara.

PVA VREĆICE
Praktične vrećice od PVA topljivog
materijala, sa kanapčićem kojim se
zatvaraju. Omogućavaju smeštaj od-
ređene količine boila i njihovo pre-
cizno plasiranje na mesto ribolova, CARP
tik uz udicu sa mamcem. Mogu se
nabaviti u dve dimenzije: 130x55 i
130x88 mm, a pakovanje se satoji od
PRO TORBA
Velika i čvrsta torba (dimenzija
10 vrećica.
50x43x32 cm) izrađena od izdržljivog
Cena: 159 i 239 dinara.
i nepromočivog najlonskog platna, sa
velikim smeštajnim prostorom u sre-
dini i više dvodimenzionalnih i trodi-
menzionalnih džepova po obimu, a
PVA STRUNA na vrhu (poklopcu) poseduje i veliki
trodimenzionalni džep pravougaonog
Struna izrađena od topljivog PVA oblika. Uz ovu torbu dolazi i čak 6
materijala, a namenjena nizanju i velikih kutija za pribor (dimenzija
preciznom plasiranju nekoliko dodat- 35x22x5 cm) izrađenih od prozirne
nih boila na mesto lova tik uz onu na plastike, a koje su smeštene u onaj
udici. Može se nabaviti na kalemčići- prostor u sredini. Torba ima i jake
ma od 20 i 50 metara, kao i više brzi- ručke koje se mogu međusobno spoji-
na topljenja (15, 30 i 50 sekundi). ti, kao i kaiš za nošenje.
Cena: od 209 do 269 dinara. Cena: 4529 dinara.

MITCHELL PRIVILEGE RAINBOW TROUT

Petodelni tele-meč štap parabolične akcije i izuzetno tankog i osetljivog vrha, odličan za fino plovkarenje. Izrađen je od high
modulus karbona i opremljen SiC provodnicima i “patent” držačem mašinice. Može se nabaviti u dve dužine - 4,3 m (t.b. 12-
25 gr) i 4,5 m (t.b. 15-30 gr).
Cena: 4199 i 4599 dinara.

Avgust 2007 43
 RIBOLOVAČKI MAGAZIN

B3 DUGULJASTA
KUTIJA
Još jedna kutija za pribor
izrađena od žilave i providne
plastične mase. Poseduje neko-
liko pregrada različitih dimenz-
ija na dva nivoa, od koji se gor-
nji (manji) može izvaditi napolje.
Poseduje i praktičnu ručku za nošenje, kao i
C1 I C2 otisnutu mernu traku (45 cm) na
gornjoj strani poklopca,

(DUPLA) pomoću koje možete iz-

meriti svoj ulov. Dimenzije
ove kutije su 50x14x8 cm.
KUTIJA Cena: 499 dinara
Kutija od providne plastike u dve
veličine (C1 i C2), sa više uzdužnih i
poprečnih komora, kao i dosta po-
mičnih pregrada pomoću kojih mo-
žete po želji kreirati smeštajni pros-
EVOX REPULS 50
tor. Odlična je za smeštaj voblera, Mašinica sa slo-
spinera i drugih varalica, kao i plova- bodnim hodom kale-
ka. Poseduje vrlo praktičan sistem za ma namenjena lovu
kačenje pomoću kojeg se dve kutije šarana ili grabljivica
iste veličine mogu spojiti (dnom za živim mamcima. Po-
dno), tako da se dobija dupla (dvos- seduje frontalnu pro-
trana) kutija sa drškom za nošenje. klizavajuću kočnicu,
Manji model dimenzija je 28x21x5 5+1 ležaj, metalnu
cm, a veći 38x28x5 cm. špulnu, lagano i jako
Cena: C1 - 289 dinara, C2 - 439 kompozitno kućište,
dinara dršku ručice od ru-
žinog drveta i anti-
tvist vođicu strune, a
tu je i rezervna grafit-
na špulna. Kapacitet
kalema je 100 m naj-
lona debljine 0,50
mm, a prenosni od-
nos 5,6:1. Pored ovog modela u istoj seriji postoje još i dva veća.
Cena: 1929 dinara.

MEREDOV ZA “KORNJAČA” KUTIJICA

GRABLJIVICE Mala i praktična kutija (dimenzija 11x7x3 cm) izrađena od
tvrde plastike, oblika kornjačinog oklopa, koja se otvara na dve
polovine, a unutra se nalazi 12 malih pregrada sa poklopcima,
Sklopivi meredov kla- koje su pogodne za čuvanje najsitnijih delova pribora kao što
sičnog oblika sa teleskop- su udice, vrtilice, kopče... Zahvaljujući malim dimenzijama
skom drškom i okvirom staje u gotovo svaki džep.
izrađenim od aluminijuma,
te jakom, plićom i gusto Cena: 59 dinara
tkanom najlonskom mre-
žicom. Teleskopska drška je iz
dva dela, a izvučena dužina se
može fiksirati po želji pomoću
posebnog mehanizma u unutrašnjosti. Može se
nabaviti u tri veličine (dužine), a odličan je za prih-
vatanje grabljivica (smuđ, štuka, bucov, bas...), ali i svih
drugih riba manjih dimenzija.
Cena: od 536 dinara

44 Jul 2007
 RIBOLOVAČKI MAGAZIN

YU - HUNG - PRIČA O USPEHU

KAKO JE ROĐEN FORMAX

Desetu godinu postojanja obeležavamo sa
umnogostručenim obimom poslovanja, sa 40
vodećih svetskih firmi u programu
zastupstva i distribucije, sopstvenim Fomax
Store šopovima i uskoro Formax Mega Store
centrom od 700 m2 u Beogradu
obra analiza, valjani planovi, znanje, upornost i stručnost
Iscrpnom analizom tržišta došli smo do zaključka da ovakav i
ovoliki asortiman ne može adekvatno biti prezentovan u radnjama
od dvadesetak kvadratnih metara, kakvih je većina, pa smo
odlučili da oformimo sopstvenu maloprodaju po evropskim meri-
lima. Tako su otvorena dva specijalizovana Formax Store prodaj-
na centra u Novom Sadu od po 200 kvadratnih metara i Formax
Store Milo Shop u Nišu.
Kao kruna ove poslovne filozofije je skoro otvaranje Formax
Mega Store prodajnog centra od 700 m2 u Beogradu. Prednjačeći
u praćenju savremenih svetskih tokova, u ovoj firmi kreće se i sa

D bili su preduslov da naša firma Yu — Hung desetu godinu

postojanja obeleži ovakvim rezultatima, kaže dipl. ecc.
Goran Stanković, prvi čovek ove kompanije. To najbolje oslikava
ON - LINE Formax Store prodavnicom, odnosno kupovinom
preko Interneta.
Poslovni planovi su brojni, a da su ostvarivi svedoče postignuti
podatak da je sada u ovoj firmi zaposleno 40 obrazovanih mladih rezultati i činjenica da se Formax ustalio kao brend kvaliteta i
ljudi, od čega je 20% sa visokom stručnom spremom, uz tendenci- modernog pristupa trgovini. U sledećih pet godina je planirano
ju povećanja zaposlenosti. U prvih pet godina cilj nam je bio dupliranje sopstvenih maloprodajnih objekata, uz još čvršće
proboj na tržište i širenje asortimana, što smo uspešno obavili i u povezivanje sa vodećim trgovcima u većim gradovima Srbije, gde
toj fazi smo izgradili sopstveni savremeni veleprodajni centar u će se u desetak mesta, u njihovim lokalima, po sistemu franšize,
Novom Sadu od 1300 m2. prodavati roba iz bogate
Sledećih pet godina smo se us- ponude Formax Store. Na-
redsredili na povezivanje sa vode-
PROMOCIJA NA LORISTU ravno, po istim uslovima i
ćim svetskim firmama, tako da je Na 40. jubilarnom sajmu Lorist u Novom Sadu, od 9. do 14. cenama. Krajnji cilj nam je
sada u ponudi ravno 40 najre- oktobra, Yu - Hung će na 220 m2 prezentovati 40 brendova iz da ovaj bogati asortiman
prezentativnijih svetskih brendova, bogatog zastupstva i distributivnog programa. Posetioci sa- bude dostupan po pristu-
kao što su: Abu Garcia, Berkley, jamske priredbe će u izložbenim vitrinama videti brojne pačnim cenama svim ribo-
Browning, La Sirene 021, Mepps, novitete, a agilna ekipa iz Formax Store produkcije planira i lovcima u Srbiji, poručuje
Milo, Mitchell, Owner, Rapala, niz akcija za posetioce, sve pod motom - Maksimalan kvalitet, Goran Stanković.
Ryobi, Shimano, Stren, Zebco... maksimalno uvažavanje kupca - to je FORMAX!

BUDIMPEŠTA - DISTRIBUCIONI CENTAR

OJAČAN SAVEZ RAPALE I SHIMANA

apala i Shimano su ojačali svoj Kao što je poznato, od januara ove

R distribucioni savez u Mađarskoj i

jugoistočnoj Evropi. Shimano
sada poseduje 33,4% deonica u Rapa-
godine, Rapala Eurohold, sa sedištem u
Budimpešti, postala je distribucioni
centar Rapala i Shimano proizvoda za
linoj mađarskoj distribucionoj kom- jugoistočnu Evropu (Mađarska, Ru-
paniji Rapala Eurohold Ltd. Rapala je munija, Bugarska, Slovenija, Hrvatska,
vlasnik 56,6% deonica, a preostalih 10% Bosna i Hercegovina, Srbija, Make-
je u vlasništvu direktora Rapala Euro- donija i Albanija).
holda, g. Karoly Agha mlađeg. Novac od Rapala trenutno distribuira Shima-
ove transakcije uložen je u jačanje pro- nove proizvode u Južnu Afriku i 20
daje i marketinga u jugoistočnoj Evropi zemalja u Evropi, dok Shimano dis-
Sa potpisivanja ugovora pre dve godine:
i neće uticati na Rapaline poslovne tribuira Rapaline proizvode u četiri
Jorma Kasslin, Karoly Agh stariji i
rezultate u 2007. godini, kaže Jorma evropske zemlje.
Karoly Agh mlađi
Kasslin, jedan od direktora Rapale.

44 Avgust 2007

TOPIX I TRIPLEX
Kako sam pristalica teorije da uspeh u
ribolovu zavisi od (i to redom kojim
nabrajam): mesta, mamca, udice, naj-
lona, štapa, mašinice... uvek se rukovo-
YUM DANCIN’
EEL
Američki proizvođač Yum, koji
se takođe nalazi u okviru grupaci-
je “Pradco Fishing”, u ponudi ima
seriju varalica sa ubačenim
ampulama - komorama koje se se pune mirisima (atraktima),
pa prilikom povlačenja, pored vizuelnog otiska, vibracije i
XCALIBUR
VOBLERI
Brend “Xcalibur” (Ekskalibur) je
našim varaličarima prvenstveno poznat
po veoma kvalitetnim “rotirajućim” udi-
cama kojima je opremljena većina vo-
blera firmi koje se nalaze u okviru gru-
pacije “Pradco Fishing”, no oni u ponu-
di imaju i više modela kvalitetnih vo-
blera. Na fotografijama vidite modele
“Xt3” i “Xr50”.
Prvog proizvođač svrstava u grupu
“twich bait-a”, što će reći da najatrak-
tivniju vibraciju postiže kada se vodi
kratkim trzajevima, i naglašava da se
radi o neutralnom (suspening) modelu.
Opremljen je i kuglicama koje proiz-
vode zvuk, a može se nabaviti samo u
veličini od 8 cm (9,7 grama) i 8 atrak-
tivnih dekora .
46
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
dim time kada sam u nabavci nekog dela
pribora. Koji je najlon bolji i kada koji
koristiti, uvek je polemika. Na tržištu
trenutno ima jako puno vrsta (kao i plag-
ijata) sa fantastičnim nosivostima, ali,
nažalost, veoma malo njih se može po-
hvaliti sa tačnim promerom i nosivošću.
Među takvima su Topix i Triplex od
Ultimate-a, i pritom pokrivaju sve po-
trebe šarandžija. Topix je namenjen za
daleke zabačaje (mekši je), a Triplex za
pecanje na težim terenima (krući je).
Boje su im takve da se lako stapaju sa
vodom, a nosivost na čvoru veoma viso-
ka. Pakuju se samo na velike špulne prečnicima od 0,25; 0,28; 0,30; 0,33;
(kako bi se mogli namotati na šaranske 0,35; 0.38 i 0,40. Toplo ih preporučujem
mašinice) a samim tim su i povoljniji. jer im je cena veoma povoljna a kvalitet
Triplex je pakovan na špulne 500 m i odličan, čak veći i od nekih duplo sku-
može se nabaviti u prečnicima od 0,27; pljih najlona.
0,30; 0,32; 0,35 i 0,39, a Topix u A. Barišić
zvuka, ostavljaju i mirisan trag iza sebe. U ovoj seriji se
trenutno nalaze tri modela: “Dancin’ Eel” - kombinacija
voblera i silikonca, “Super CrawBug” - silikonska imitacija
raka sa štitnikom iznad udice koji sprečava kačenje i “Sweet
Cheeks” - silikonski shad, takođe sa štitnikom. Da bi mogli da
uspete miris u unutrašnjost varalice, uz svaku dobijate i pose-
ban zašiljeni čep-adapter koji jednostavno navrnete na stan-
dardnu flašicu Yum mirisa i potom ga uštrcate unutra kroz
poseban otvor. Na fotografiji vidite
model “Dancin’ Eel” (“plešuća jegu-
lja”), u originalnom pakovanju u
kome se nalazi i pomenuti adapter.
Ova varalica (njen autor je poznati
profi-bass ribolovac Bill Dance) je
svojevrsna kombinacija voblera od
plastike i silikonca. Duga je 15 cm i
“naoružana” jednom trokrakom
udicom. Može se nabaviti u pet zanimljivih dekora. Na
fotografiji je u “chartreuse shad” dekoru.
“Xr50” je klasična zveckava glavinjara ugrađeno i rešenje sa premeštanjem
iritirajuće akcije i jakog zvuka. Duga je opterećenja varalice (kuglica), čime se
6,5 cm i teška 16,4 grama, a može se dosta povećava daljina izbačaja, kao i
nabaviti u deset različitih dekora. trodimenzionalno crveno oko.
Obe varalice su izrađene u specijal- Po svemu sudeći, primarno su diza-
nim finišima i naoružane oštrim i jakim jnirani za lov basa, ali ih sigurno neće
VMC Inline Tx3 trokrakama. Imaju odbiti ni druge grabljivice.
Avgust 2007
RIBOLOVAČKI MAGAZIN

ZA PECANJE
PO MRAKU
Kineska kompanija “Ocean Sun” jedan
je od najvećih svetskih proizvođača
svetlećih ampulica - štapića koji se
postavljaju na plovke da bi se moglo
pecati u uslovima loše vidljivost ili noću.
Ove ampulice koriste se i u mnogim
drugim slučajevima, recimo kod nekih
tipova varalica, ali i za osvetljavanje u
određenim situacijama (najveći, speci-
jalni modeli) kada niste u mogućnosti da
koristite neki drugi izvor svetlosti.
Upotrebljavaju se vrlo jednostavno: da
biste aktivirali svetlost, dovoljno je samo

da zalomite ampulicu kako bi se 7,5 mm i više dužina, te nekoliko boja

hemikalije u njoj pomešale i posle hemi-
jske reakcije počele da isijavaju svetlost.
Proizvodni program ove kompanije je
zaista veliki, a na fotografiji vidite neke
od manjih uzoraka, u prečnicima od 3 do
svetlosti (crvena, zelena, žuta...). Ove
ampulice daju svetlost dosta jakog inten-
ziteta, a koje traje preko od osam časova.
Vidljivost im je, zavisno od veličine, od
15 do 100 metara.

Tražimo distributere

proizvođač i uvoznik varalica, mušica, udica, džigova, štapova,

čekrka i drugog pribora i opreme, i izdavač ribolovačkog časopisa
SEA QUEEN
Sea Queen Fishing Tackles
Transcore Building, 2/4, Dr.V.S.I. Estate, Tiruvanmiyr, Chennai - 600 041, India,
Tel: 91-44-22541890/92, Fax: 91-44-42158937,
e mail: dip@vsni.com david@davids.in
site: www.seaqueenfishing.com

Avgust 2007 47
 RIBOLOVAČKI MAGAZIN
MISTERIJA ANTIČKOG ASTREUSA

ARAPICA - KOLEVKA
MUŠIČARENJA
Ovaj tekst predstavlja naša završna
istraživanja i razmišljanja o današnjoj
lokaciji antičke reke Astreus, na kojoj je
opažen i prvi put opisan ribolov veštačkom
mušicom. Posvećujemo ga našem pokojnom
kolegi Andriji Urbanu koji je najzaslužniji
za usmeravanje našeg interesovanja ka
ovoj temi
Karta 1 - Današnja situacija u posmatranoj oblasti, numerisane
Pišu: Goran Grubić i Aleksandar Panić reke su: 1. Galikos, 2. Vardar, 3. Ludijus, 4. Haliakmon, 5.
Regionalni kanal, 6. Arapica, 7. Kutika.
iše puta je pisano o reci koja bi danas mogla da bude

V Astreus, reka na kojoj je rimski autor Elijan prvi put opisao

mušičarenje. Izbor verovatnih reka je redukovan na samo
dve: Kutiku (Koutichas) i Arapicu (Arapitsas), reke u severnoj
tekstovima Herodota, Strabona i Plinija. Ti tekstovi svakako su bili
poznati Elijanu. Neki od njih su, smatra se, bili direktni izvori nje-
govih informacija, pa se može pretpostaviti da bi Elijan koristio
Grčkoj nedaleko od mesta Nausa (Naousa), nekih 70 km od postojeća imena reka ukoliko je hteo da piše o njima. Šta više,
Soluna. Naravno, nemoguće je biti sasvim siguran po ovom pita- Vardar (Axios) i Haliakmon su bili poznati bogovi u grčkoj
nju, pošto su informacije retke i nepouzdane, međutim, ovom pri- mitologiji, što još više smanjuje verovatnoću da je ime reke Elijan
likom ćemo pokušati da problem dalje istražimo iz različitih uglo- zamenio nekim drugim.
va i ponudimo neke odgovore.
Elijan kratko opisuje položaj Astreusa, “između Verije (Beroa) i
Soluna (Thessalonica)”. Posle letimičnog pogleda na kartu (karta
1), jasno je da direktna linija između ova dva grada ne preseca reku
na kojoj je pastrmka mogla da se lovi na mušice. Tamo postoje tri
reke: Galikos (Gallikos), poznat u stara vremena kao Ešedorus
(Echedorus), Vardar (Axios) i Ludijus (Loudias). To su spore i
muljevite ravničarske reke (Ludijus je danas kanal) u kojima nema
pastrmki. Samo to bi bilo dovoljno da ih odbacimo kao kandidate
za Astreus, ali ima još dosta dokaza koji to potvrđuju. Kao prvo, u
Elijanovo vreme (170-230) te reke su bile poznate pod svojim
današnjim imenima. Aksios se pominje kod Herodota, Strabona i
Plinija Drugog, Ludijus pominje Herodot, dok se Ešedorus pomi- Slika 1 - Kutika
nje kod Strabona i u Grčkoj mitologiji kao reka koju je posetio
Herakle. Sama činjenica da u opisanoj oblasti, koja je jedva malo viša od
Još jedna reka se pominjala kao moguć kandidat za Astreus - nivoa mora, ni u jednoj reci ne žive pastrmke bila bi dovoljan
Haliakmon, najduža reka u Grčkoj, koja se uliva u more nedaleko razlog da se navedene reke odbace kao kandidati za Astreus.
od Verije. Imajući u vidu da je ova reka salmonidna u gornjem Izgleda da među istoričarima nije bilo mušičara koji bi želeli da
toku, mogla bi da bude kandidat, iako direktno ne preseca liniju ovo ispitaju. Tako je odgovor profesora Judžina Borze (Eugene N.
Solun - Verija. Međutim, ta reka se pominje pod tim imenom u Borza, Pennsylvania State University), koji je veliki autoritet za
istoriju Makedonije, bio da je “Elijan verovatno pogrešio i
pomešao Axios i Astreus”. Uz poštovanje profesora Borze, koji je
vrlo ljubazno odgovorio na naša pitanja, ne možemo da prihvati-
mo da je Vardar bio Astreus. Po našem mišljenju, ni jedna od gore
navedenih reka nije ozbiljan kandidat za Astreus, ne samo na
osnovu pregledna literature, već i na bazi nekoliko poseta toj
oblasti.

HEMONDOV TEKST I NJEGOV EFEKAT

Karta 2 - Hemondova karta na kojoj je Astreus pritoka
Haliakmona
U novije vreme potraga za Astreusom je pokrenuta kratkim ali vrlo
iscrpnim tekstom koji je 1997. objavio profesor Hemond (N.G.L.
Hammond) sa Kembridža. Taj tekst je izvršio snažan uticaj na sve
novije tekstove, uključujući i one kojima smo mi autori. Izgledalo
je da je on razrešio misteriju, pri čemu je Arapica proglašena za
reku koja je bila Astreus. Međutim, u tekstu je bilo nekih netačnos-
ti koje su navele naučnike da posumnjaju u njegove zaključke.

52 Avgust 2007
RIBOLOVAČKI MAGAZIN

Karta 3 - Cvijićeva karta koja pokazuje situaciju iz 1906. godine

Hemond je načinio neke nenamerne greške, iako je velika veći-
na informacija u tekstu tačna, što je dovelo do sumnje u njegove Slika 3 - Arapica u Svetom Nikoli - mirni deo
zaključke. Značajan problem bio je kontroverza oko reke Skirtus
(Scirtus), koja je, prema njemu, tekla kroz Edesu, stari makedon- i verovatno je to pravac nekadašnjeg Astreusa. To je lokacija na
ski grad blizu Verije i Soluna. Ta reka je smatrana za kandidata za kojoj sam prikazao Astreus u mojim knjigama “Atlas antičkog
Astreus, ali je Hemond odbacio pošto je “u Elijanovo vreme ona grčkog i rimskog sveta” (1991) na mapi 12 i u “Čudu koje je bila
nosila ime Scirtus”. Reku je pomenuo Prokopije koji u jednom tek- Makedonija” (1991) na slici 2.”
stu navodi kako je Skirtus poplavio Edesu. Međutim, radilo se o Ovaj tekst je bio osnova za nastanak mape na kojoj je Astreus
gradu sa istim imenom u Mesopotamiji, kroz koji je stvarno prot- prikazan kao pritoka Haliakmona (TAFF, 2001). Međutim,
icala reka Skirtus (“reka koja skače”). Taj grad je danas u Turskoj istraživanje i poseta lokaciji pokazali su da je situacija nešto dru-
i zove se Sanli Urfa, a reka se danas zove Daisan. Pošto se to raz- gačija. Prirodan položaj zemljišta na toj lokaciji ne dozvoljava da
jasnilo, ispostavilo se da reka koja protiče kroz makedonsku Edesu
ne može da se odbaci po osnovi da joj je ime bilo poznato. To je
reka Vodenka (Vodhas) u široj oblasti u kojoj može da se traži
Astreus, koja je danas bogata vodom i stvara čuvene vodopade kod
Edese, visine 70 m. Ti vodopadi bi bili upadljiv detalj da su posto-
jali u Elijanovo vreme, ali izgleda da nisu. Do kraja 14. veka najveći
deo te vode je bio zadržavan u manjem jezeru zapadno od Edese.
Zatim se voda oslobodila, verovatno usled zemljotresa, i počela da
teče kroz grad, stvarajući mnogo manjih rečica i vodopada. Jovan
Cvijić (Osnove za geografiju i geologiju Makedonije i Stare Srbije,
1906) je dao detaljno objašnjenje kako je izgledala ta reka u
prošlosti. Postojale su tri faze u razvoju vodopada kod Edese: do
12. veka reka je tekla pod zemljom, od 12. do 14. veka voda se sku-
pljala u jezeru kod Edese i posle toga nastali su vodopadi. Ovo nam
pomaže ne toliko da otkrijemo gde je bio Astreus, koliko gde on
nije mogao da bude.
Drugi problem nastao je u vezi sa kartom koju je objavio
Hemond. Dajemo deo njegove karte objavljene u knjizi “Genije
Aleksandra Velikog” (1997). Autor je pretpostavio da je Astreus
bio pritoka Haliakmona: Slika 4 - Arapica u Svetom Nikoli - brzi deo
“...Astreus se ulivao u Haliakmon u Herodotovo vreme... U novi-
je vreme, karta iz 1928. pokazuje u sredini doline veliko jezero se reka uliva u Haliakmon na mestu gde je to prikazano na karti 2.
(kod Janice) u koje se ulivaju sve reke koje dolaze sa zapadnih Drugim rečima, regionalni kanal nije “pratio prirodnu liniju tla”.
padina planina i idu u močvare. Nakon toga jezero je isušeno i nas- Između Haliakmona i Verije nalazi se deo nešto višeg zemljišta,
tao je “regionalni kanal” da odvede vodu sa zapadnih padina, ne u koje čine istočne padine planine Vermion, a koje ne dozvoljavaju
dolinu već u Haliakmon. Zbog toga kanal prati prirodnu liniju tla pritokama današnjeg regionalnog kanala da dođu do Haliakmona.
One su se ulivale u jezero kod Pele (poznato i kao jezero kod
Janice) i u okolne močvare. To se dobro vidi na mnogim starim
mapama, a najbolji primer je Cvijićeva karta iz 1906. Njegov rad,

Slika 2 - Izvor Arapice u Svetom Nikoli Slika 5 - Arapica nizvodno od Nause

Avgust 2007 53
 RIBOLOVAČKI MAGAZIN

Slika 6 - Tradicionalno mušičarenje sa kratkim leskovim štapom

je opisao mušičarenje štapom dugim šest stopa (oko 180 cm) i
strunom iste dužine. Iz naših proučavanja tradicionalnog
mušičarenja na nekim rekama Balkana, imali smo prilike da se
uverimo da takva vrsta mušičarenja i danas može da se vidi (slika
Karta 4 - Današnja situacija u Nausi sa okolinom, označena 6). Posmatranje tih ribolovaca puno nam je pomoglo da shvatimo
mesta su: 1. Sveti Nikola, 2. Aristotelova škola, 3. antički kako se pecalo u Elijanovo vreme i kakav tip vode odgovara za taj
amfiteatar, 4. Makedonski grobovi način ribolova. Šest stopa je prilično kratak štap za današnja mer-
ila, ali na pravom tipu vode sa njim se može uspešno mušičariti.
verovatno najbolja analiza ikad objavljena o geologiji i geografiji
Zbog toga su za takvo mušičarenje podesne manje do srednje
Makedonije, jasno je pokazao da na početku 20-tog veka
velike reke sa brzacima. Tom arhaičnom vidu mušičarenja Arapica
Haliakmon nije imao pritoke sa istočnih padina planine Vermion.
u svakom pogledu odgovara, više od bilo koje druge reke u
Na bazi tih podataka možemo da zaključimo da je u antičko vreme
regionu.
bilo praktično isto, iako se veličina jezera menjala. To praktično
Da li je moguće da je priča o ribolovu na ovoj maloj reci stigla do
znači da pastrmska reka Astreus nikada nije moga da se stvarno
Elijana koji je živeo u dalekom Rimu i nikada nije mnogo putovao?
nađe na liniji “između Verije i Soluna”.
Iz arheoloških istraživanja i iskopavanja poznato je da su neka
Imajući u vidu da su tri vodotoka koji teku između Soluna i
značajna mesta postojala na obalama ove reke. Veći broj grobova
Verije daleko od pastrmskih reka, pretpostavili smo da Astreus
iz makedonskih vremena otkriven je u njenom donjem toku. U
treba tražiti među podesnim rekama u blizini U Grčkoj pastrmke
mestu Kopanos nalazi se amfiteatar (kapaciteta 1500 posetilaca),
mogu da se nađu na visinama većim od 300 m. Planina najbliža
a kraj reke je otkrivena i veoma bogata vila iz rimskog vremena. Na
Veriji je Vermion. Verija leži na istočnim padinama te planine, te
obali ove reke nalazi se Aristotelova škola (Nymphaion, slika 7).
je bilo logično da se Astreus traži među rekama koje se slivaju sa
Škola se nalazi na levoj obali Arapice, blizu jakog kraškog izvora,
te planine. Izbor je bio ograničen i prikladnošću reke za način
oko 3 km od Nause. U tom delu reka ulazi i plodnu ravnicu i ide
ribolova koji je opisao Elijan.
kroz vinograde i bujne plantaže voća. Voda u reci je i dalje bistra.
Moguće je da čak i tu mogu da žive pastrmke. Činjenica da je
LOCIRANJE ASTREUSA Aleksandar Veliki od 13. do 16. godine života praktično živeo na
obalama ove reke svakako je vrlo značajna. Stoga možemo
Iz istraživanja je bilo jasno da postoje samo dva prava kandidata zaključiti da je reka koja je proticala kraj njegove škole bila
za Astreus: Kutika i Arapica. Poseta tom delu Grčke pokazala je da svakako prilično poznata u antičko vreme.
je Kutika zapravo potok i da ne može da se smatra pravim kan-
didatom (slika 1). Njena mala i uzana dolina ukazuje da to ni rani-
je nije bila reka bogatija vodom.
Međutim, Arapica, na grčkom “Mala Crna Reka”, ili kako bismo
mi to rekli “Crnica”, izgleda baš kako treba (slike 3 i 4). To je pas-
trmska reka koja je najbliža Veriji. Arapica izvire iz snažnog vrela
(slika 2) koje se nalazi ispod krečnjačkog brda u parku “Agios
Nikolaos” (Sveti Nikola), koji se nalazi oko 2 km udaljen od grada
Nausa i oko 20 km od Verije (karta 4).
Do Nause reka teče u pravcu istok-zapad, a zatim menja kurs u
severo-zapadnom pravcu, prolazeći kroz mesta Levkadija i
Kopanos u nizijskoj makedonskoj dolini. Posle toga reka dolazi do
regionalnog kanala. U Nausi se na reci nalaze čuveni vodopadi.
Njena čista i hladna voda je odlično stanište za pastrmke gotovo u
celom toku. Ribolov je zabranjen, ali se u gornjem toku nalazi veći Slika 7 - Aristotelova škola u Izvoriji
broj pastrmskih ribnjaka, a i u reci živi značajna populacija kali-
fornijskih pastrmki. Sve to ukazuje da se radi o reci u kojoj su vrlo
pogodni uslovi za život salmonida (slike 3-5) ZAKLJUČAK
Arapica je locirana u oblasti u kojoj bi Astreus mogao da se Na bazi našeg istraživanja i nekoliko poseta tom regionu, Arapica
očekuje i svakako je bila pastrmska reka u prošlosti. Ta reka je se čini kao najozbiljniji kandidat za Astreus. To je pastrmska reka
savršeno prikladna za način ribolova kakav je u opisao Elijan. On koja teče nedaleko od Verije, podesna je za vrstu ribolova koju je
opisao Elijan, bila je značajna i verovatno vrlo poznata u stara vre-
LITERATURA mena. Iako se donekle ne slažemo sa Hemondom, mi smo u osnovi
saglasni sa njegovim zaključkom da je Arapica najverovatnije reka
Andrija Urban i Goran Grubić (2001): Astreus, reka maglovi-
koja je bila antički Astreus. Nažalost, reka je donekle promenjena
tog vremena. Ribolovačka Revija broj 43. http://www.ribolo-
usled ljudske aktivnosti. Postoji više malih pastrmskih ribnjaka
vacki-magazin.co.yu/index2.htm
nedaleko od njenog izvora, a deo reke je kaptiran za vodovod na
Goran Grubic and Andrew Herd (2001) The American Fly
samom izvoru. U preostalom delu reke autohtona potočna pas-
Fisher. Fall 2001, Volume 27, number 4, pages 16-22.
trmka je zamenjena kalifornijskom. Ipak, legendarni Astreus je i
http://www.flyfishinghistory.com/astraeus_looking_2.htm
dalje tamo, tako da svako može da ode i uveri se u to.

54 Avgust 2007
 RIBOLOVAČKI MAGAZIN
LEGENDA PONOVO
MEĐU NAMA
D.A.M novim Kvikovima želi
da povrati staru slavu. Od
srca se nadam da će i uspeti
u tome

Piše: Aleksandar Popović

no u šta je malo ko verovao,

O zaista se desilo: nemački D.A.M

ponovo ima mašinicu koja će, po
svemu sudeći, dostojno nastaviti tradici-
ju legendarnih “Kvikova”! Nakon teških
trenutaka kroz koje su prolazili, pa čak i
nekoliko godina pauze u poslovanju,
grupa bivših zaposlenika otkupila je pre
par godina svoju staru firmu i pokrenula
je ponovo pod imenom “Neue D.A.M”
(novi DAM). Prva godina poslovanja
izgledala je baš kao da su se probudili iz
nekog sna, jer su artikli bili identični
onima iz poslednje godine poslovanja.
No, malo po malo, renovirali su i upot-
punili ponudu, da bi ove godine sve
iznenadili i predstavili ponovo jedan od
artikala koji je proslavio ovu poznatu
firmu: mašinicu Quick sa pužnim preno-
som i metalnim kućištem!
Nova serija nosi oznaku Quick 1000 -
4000 FD, a zanimljivo je da, bar po pro-
pratnom reklamnom materijalu, nasle-
đuje (reinkarnira) čuvenu seriju Quick
1000 - 5000. Za one koji nisu pratili ovu
“materiju” i D.A.M-ov istorijat, to je
treća serija od nazad (posle nje su pro-

POVRATAK OTPISANOG
izvođene serije 1202-5001 i Royal
M.D.S). Ako pažljivije pogledate foto-
grafiju desno, videćete Quick 2000 iza
novog Quicka 2000 FD.
Zašto su baš tu seriju odabrali ne
začuđuje previše pošto je to, po mnogi-
ma, možda i najbolja serija od svih sta-
rih Quick-ova.
Šta donosi novi model? Tu je i dalje
prepoznatljivo metalno kućište sa polu-
gicom nepovratne kočnice i dugim oslo-
ncem osovine pogonskog zupčanika.
Unutra je mehanizam napravljen u
najboljoj tradiciji čuvenih prethodnika:
puž od čelika i pužni točak od legure
mesinga. Oba su izrađeni preciznim ma-
šinskim rezanjem što garantuje snagu,
preciznost i dugovečnost. Ceo taj sklop
nije baš potpuno identičan kao kod pret-
hodnika, jer je nova mašinica unutra
doživela neke temeljne promene. Quick
FD ima sada, umesto starog krivajnog
mehanizma, koji je podizao i spuštao
špulnu i tako slagao strunu, mnogo
savremeniji sistem sa dodatnim zupča-
nicima i klizačem sa D.A.M-ovom paten-
tiranom “S” krivinom”. Da bi ovo moglo
biti izvedeno, osovina pogonskog zupča-
nika sada ima dva oslonca. Tu je i dalje
onaj dugi, pouzdani oslonac sa leve
strane, plus što je osovina produžena i
na desnu stranu, te oslonjena i na tu
stranu kućišta. To je urađeno da bi se na
nju mogao staviti mali zupčanik koji
pogoni još jedan veći, a on klizač sa “S”
žlebom koji gura osovinu špulne. Sve se
lepo može videti na skicama. To je dosta
radikalna izmena jer sada ručica, osov-
ina i pogonski zupčanik nisu sastavljeni
u jedan skop kao ranije, već, sudeći po
fotografijama, ručica ima šestougaonu
osovinu koja prolazi kroz osovinu zup-
čanika. To je neko kompromisno rešenje
da bi se i dalje zadržao pužni zupčasti
par, oblik kućišta kao ranije i još neki
detalji. Koliko je to dobro i kvalitetno
odrađeno, odnosno izdržljivo, pokazaće
se vremenom. Nema sumnje da će sla-
ganje najlona (odnosno upredene stru-
ne) biti daleko bolje nego ranije.
Još jedna radikalna promena desila se
i kod mehanizma nepovratne kočnice:
izbačeno je staro rešenje sa zupčanikom
sa šest položaja (zubaca) i “zasunom”
koji zabravljuje rotor, te je umesto njega
stavljen savremen jednosmerni ležaj.
Pošto je sada povećan broj rotirajućih
elemenata i oslonaca osovina, to je bila
prava prilika da se poveća i broj kug-
ličnih ležajeva. Za razliku od svega jed-
nog, koliko su imali prethodnici (odnos-
no 4 kod Royal-a), novi Quick FD ih ima
čak 9, što sa jednosmernim čini okruglo
deset. Štaviše, ne radi se o običnim
ležajevima, nego o specijalnim, posebno
otpornim na koroziju, po ugledu na one

58 Avgust 2007
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
koje u svoje mašinice ugrađuju vodeći
japanski proizvođači.
Rotor mašinice je takođe od metala,
čime je otklonjena katastofalna kon-
strukcijska greška koju je imao model
Quick Royal. Naime, kod njega je rotor
bio izrađen od grafita pa se lako dešava-
lo da puž počne da proklizava u njemu
pod većim opterećenjem. Vrtite ručicom
u prazno a rotor - ni makac... Iako mno-
ge mašinice imaju grafitne rotore, tako
nešto se veoma retko dešava pa je, po
svemu sudeći, kod Royala taj spoj (nale-
ganje) između rotora i zupčanika bio
loše dimenzionisan. Quick FD, hvala Bo-
gu, neće sigurno imati takvih problema
jer je rotor ponovo od metala.
Kad smo već kod rotora, da pome-
nemo da je novi model dobio i debelu,
šuplju žicu preklopnika - sve po najnovi-
joj modi.
Špulna je veoma slična onoj na Roya-
lu, s tom razlikom da je unutra klasična
multi-disk kočnica, a ne “magnetna”.
Očigledno da se M.D.S nije dobro poka-
zala na prethodniku (ili, verovatnije, da
nije prihvaćena od strane ribolovaca), pa
su konstruktori odlučili da vrate prove-
reno rešenje. Zadržano je i dalje prak-
tično rešenje sa dugmetom za brzo ski-
danje špulne, što je jedinstveno za stare
Quickove. Naime, da biste promenili
špulnu, ne morate odvrtati i ponovo
zavrtati stezač, te gubiti dragoceno
vreme. Ovako je sve moguće odraditi u
par sekundi. Za pohvalu je što špulna
ispod ima mali sklop od dva “zupčani-
ka”, da ih tako nazovem, uz čiju pomoć
je moguće fino podići ili spustiti špulnu
kako bi dodatno korigovali konturu
namotane strune. Dakle, nije potrebno
podbacivati šajbnice (i paziti da ih ne
zagubite), kao što to praktikuje većina
konkurencije.
Vizuelno, Quick 1000 - 4000 FD
dosledno prati dizajn čuvenih prethod-
nika. Nije mi poznato da li će se Kao i Royal, novi Quick FD ima tzv.
isporučivati u luksuznoj drvenoj kutiji “pasoš” u koji se upisuje ime vlasnika i
koji je potvrda doživotne garancije

Prenosni mehanizam je provereni puž i pužni točak, a slaganje strune obavlja “S-Stroke” sistem sa dodatnim zupčanicima

kao Royal (malo verovatno), ali nije ni
isključeno, pošto će svaka mašinica
imati jedinstven serijski broj i propratni
“pasoš” u koji se upisuje ime vlasnika, a
koji ujedno služi i kao potvrda doživotne
garancije koja se daje na ovu mašinicu.
Po prvim najavama, radi se o limitiranoj
seriji koja će biti prava poslastica za
kolekcionare i nostalgičare.
Sve u svemu, ovo je (bar na papiru)
jedna vrlo robusna i snažna metalna
Iako je kočnica smeštena frontalno,
mašinica koja će se izrađivati u četiri ve-
špulna poseduje dugme za brzo skidanje
ličine, sa jakim pužnim prenosnim me-
hanizmom, poboljšanim slaganjem stru-
ne i kočenjem, a sasvim u duhu svojih
slavnih prethodnika.
Nažalost, još je nisam imao u rukama
jer je tek prikazana (prototip) na ovo-
godišnjem EFTTEX-u Pragu, a u prodaji
će se pojaviti tek početkom iduće godine.
Čim dobijemo primerak, potrudiću se da
je “rasturim” i detaljnije prikažem,
odnosno da potvrdim ili demantujem
ova nagađanja sa fotografija iz malog
Mali sklop ispod špulne omogućava fino
prospekta napravljenog za EFTTEX.
podešavanje konture namotane strune
Verovatno se pitate gde će proizvoditi
ovu mašinicu, obzirom da su prethodni-
ci nosili oznaku “Made in Germany”?
Mislim da od toga više nema ništa jer uz
Quick FD-a 1000-4000 jasno stoji ozna-
ka “Designed and engineered in Ger-
many”, što će reći da je dizajniran i pro-
jektovan u Nemačkoj, a da će biti izrađi-
van negde na Dalekom istoku. To uopšte
ne mora da znači da će biti lošeg kvalite-
ta. Nadam se da su našli zaista kva-
litetnog “izvođača” radova i da će insisti-
rati na najvišem kvalitetu. U suprotnom,
mogli bi da postignu sasvim drugačiji
efekat od onog koji su planirali.
Da, nema sumnje da je svrha izbaci-
vanja ove mašinice vraćanje stare slave
ovom brendu. Sudeći po viđenom, imaju
sve predispozicije i svim srcem se na-
dam da neće (ponovo) uprskati. Sam bih
veoma rado posedovao jedan primerak,
ako ni zbog čega drugog - ono zbog nos-
talgije i mnogo lepih trenutaka prove-
denih na vodi sa njegovim prethodni-
cima.

Avgust 2007 59
 RIBOLOVAČKI MAGAZIN
20. PRVENSTVO SLOVENIJE
ZA NAJBOLJU MUŠICU

NAJVIŠE PRIZNANJE
VLADIMIRU ZUEVU
a 20. otvorenom prvenstvu Slovenije za najbolju veš-

N tačku mušicu, koje je organizovala Mušičarska sekcija

Ribolovačkog saveza Slovenije, učestvovalo je 65 uzo-
raka mušica poslatih iz sedam zemalja. Žiri u sastavu Andrej
Kukarrya MBA - autor Vladimir Zuev

Ferlan (predsednik), Dušan Štih, Tomaž Modič i Ivo Kajžnik,

nije imao nimalo lak posao ali su na kraju proglasili sledeće
rezultate:

- KATEGORIJA “LIČINKE”;
1. “Kukarrya MBA” - autor Vladimir Igorevič Zuev (Rusija)
2-3. “Braon Pećinara” - autor Saša Bencun - Roka (Srbija)
2-3. “Green nymph” - autor Alfons schefhold (Nemačka)

- KATEGORIJA “SUHE MUHE”;

1. “Red Spinner” - autor Antje Otte in Holte (Nemačka)
2. “Zunzara” - autor Saša Bencun - Roka (Srbija)
3. “Komarac” - autor Mile Kerkez (BiH)

- KATEGORIJA “POTEZANKE”;
1. “Body Ribica” - autor Mile Kerkez (BiH)
Red Spinner - autor Antje Otte in Holte
2. “Pike Streamer” - autor Tomislav Rančić (Srbija)
3. “Sculpin Zonker” - autor Roman Šebesta (Češka)

- KATEGORIJA “REALISTIČNI UZORCI”;

1. “Ephemera danica” - autor Saša Bencun - Roka (Srbija)
2. “Padavac” - autor Boško Klarić (Hrvatska)
3. “ZV Stone Devil” - Vladimir Igorevič Zuev (Rusija)
Ovo takmičenje je ujedno bilo i 9. Prvenstvo Slovenije u
vezanju veštačkih mušica, a ostvareni su sledeći rezultati:

- KATEGORIJA “SUHE MUHE”;

1. “Rjava majevka” - autor Simon Urbas
2-3. “Babičeva 06” - autor David Babič
2-3. “B-fly” - autor Bojan Volk

- KATEGORIJA “LIČINKE I MOKRE MUHE”

Body Ribica - autor Mile Kerkez
1. “Jack Horror” - autor Simon Urbas
2. “Hydropsyche larva” - autor Iztok Badalič
3. “Cvetka” - autor Radivoj Šavli

- KATEGORIJA “POTEZANKE”;
1. “Modular streamer 3x1” - autor Matjaž Moder
2. “Danilčica” - autor Karlo Furlan
3. “Fighter” - autor Iztok Badalič

- KATEGORIJA “REALISTIČNI UZORCI”;

1. “Paglavec” - autor Matjaž Moder
2. “Hesperoperla pacifica” - autor Uroš Mahne
3. “Salamandra” - autor Bojan Volk
U ukupnom plasmanu najviše bodova je dobila mušica
“Kukarrya MBA” autora Vladimira Igoreviča Zueva iz Rusije
(173 boda), pa je dobio najviše priznanje - titulu pobednika 20.
Otvorenog prvenstva Slovenije za najbolju veštačku mušicu.
Ephemera danica - autor Saša Bencun - Roka

62 Avgust 2007
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
RIBE NA SUVOM, PASTRMKE U DUNAVU...
GODINA ZLOSLUTNIH
NAGOVEŠTAJA
Prvo je pitanje: pa gde je ta
riba. Kud se dela i zašto se ne
javlja na mestima na kojima
je donedavno bilo u izobilju
Piše: Vuk Janačković
ve godine jedva da sam nešto
O ulovio. Dobijao sam uglavnom sit-
nije smuđeve na zonkere. I to crne.
Šta to vidi smuđ u crnom zonkeru po
mraku, ne znam. Na njih sam dobio i dva
komada od 1,5 kg za veče. Dobar ulov, ali
nedovoljno za tekst. Ne volim da pametu-
jem drugima pa ću pisati o mojim propus-
tima, pehovima ili stvarima koje su mi se
učinile zanimljivim na pecanju. Mada,
najčudnije je ovo što se dešava sa vodom.
Alo ljudi! Pa gde je ta riba?! Gde se dela
štuka? Ove godine sam ih upecao 7-8 od
kojh su 2-3 bile u meri. Poslednja koju sam
ulovio bila je oko 2,5 kg. Mozak mi je toliko
izbacio mogućnost ulova štuke da, kad sam
je ugledao na površini, pomislih: “Ala je
šaren ovaj smuđ”!
Stojim na slankamenskom šporu i “nad-
mudrujem” se sa bucovom. On pobeđuje...
Kad, izleti mi kod nogu skoro crna ribica,
kao neki glavoč, i koristi grudna peraja za
puzanje po kamenu. Malo zatim pojavi se
zmija ribarica iza nje. Aaaa! Strategija bek-
stva, pomislih. I vidim još jednu sparušenu
ribicu na kamenu, očigledno mrtvu.
Dodirnem je čizmom, a ona zevnu kao da
hvata vazduh. O.K, dvodihalica, ali šta rade
te ultra-ružne ribe na suvom? I ona prva
ostade na kamenu... Moj deda, da je to
video, obrijao bi se, obukao novo odelo,
prekrstio i legao u krevet da umre posle
tako strašnih znamenja.
A ono zbog čega sam se ja pretvorio u
znak pitanja je što sam izmušičario
potočnu pastrmku u Dunavu na Ratnom
ostrvu, preko puta Zemuna.
Vojska je postavila pontonski most
između obale i ostrva. Iza mosta se pravi
liman koji je bogom dan za bucova. Sa pon-
tona je zabranjeno pecanje, tako da se ovaj
baca pa mi dušu vadi! Odoh da probam da
mu naudim sa obale. Tu sam, zabacujući
između sajli, uspeo da uhvatim nekoliko
sitnijih komada na zonkere u crnom deko-
ru. Ali, uskoro sam bio pročitan, te stavih
beli zonker od polarne lisice na udici br. 6.
Dakle, zonkerčić.
Zabacih ga par puta i dobih čudne
udarce, tras, tras, tras i mala borbena pas-
Avgust 2007
trmka mi se nađe u rukama. Prava lepoti-
ca! Nekako mi je prirodno došlo što pecam
pastrmke u brzoj vodi. A opet, s druge
strane reke je Zemun koji isporučuje reci
zna se već šta, a obala je prekrivena plas-
tičnim flašama.
Kao što rekoh, nisam se baš napecao ove
godine pa ću vam ispričati šta mi se
dešavalo nevezano za ulov.
Teren nekad bogat svom grabljivom
ribom. Malo dalje brije struja, pri obali
mirna voda a po dnu panjevi i granje koje
viri izvan vode. Obalni pojas je poslednjih
godina zatravljen. Pravo groblje varalica.
Kao mlađi, tu sam ronio za njima. Nalazio
sam po nekoliko Lusoxa na dan. Sada mi
nije bila namera da ronim, ali ja uvek
završim iz nekog razloga u vodi. Zakačih
dragu mi varalicu za granu, a pošto je bila
žega, reših da se malo rashladim.
Zagazim u mulj do butina, petljam kroz
onu travu... Zmije se razbežale. Prođem
kroz neki haos od granja. Valjda se godina-
ma nagomilao i zadržao. Mislim se,
pokupiću varalice ako ih ima. Mora se jako
paziti da se ne zapetljaš u najlon ili da se
udica ili varalica sa strunom ne zabode u
ruku ispod vode. Izvadih nekoliko olova i
udica, hranilica i zarđalih varalica. Niko
skoro nije bacao varalice zbog granja.
Držim ih sve u desnoj ruci sa sve namotan-
ni kad osetim jak cim
oko vrata. Omotao mi
se najlon! Vazduh u
plućima me izbacuje
na površinu, struja
nosi vodoravno, naj-
lon se zateže..
Saberem se i izvijem ka dnu i smaknem
im najlonima, jer nemam ništa čime bi ih
najlon sa vrata. Željan vazduha zinem k’o
presekao. Račići gamarusi iz one travuljine
kit ali izgleda pre vremena. Voda mi uđe u
uznemireni mi se pozabadaše u dlake na
usta, zagrcnem se ali se izbatrgam ka obali
grudima, itd. i tu me grizu. Sva riba ih
i pritom raspalim nogu o neki lim i isečem
napada. A napadaju i oni mene.
je. Onda me izgrizu gamarusi u travi i usv-
Pratio sam jedan podebeli najlon, valjda
injim se na kraju u onom priobalnom
0,35-0,40. Išao je u dubinu. Nešto je bilo
mulju.
zakačeno za panj čije su grane išle do ispod
Pogledam varalice u desnoj ruci, nisam
površine vode. Uhvatih se slobodnom
ih pustio. A ne bih ni mogao od zapetljanih
rukom za granu, pomažući se desnom
najlona. Sednem na neki beton i ne veru-
punom varalica.
jem šta sam sebi priredio...
Par puta odustanem jer je dole šuma od
Nemojte ovo pokušavati kod kuće. Neću
granja. Dođem do dna, ali ne uspem da
više ni ja.
otkačim, šta god je bilo. Krenem ka površi-
63
 RIBOLOVAČKI MAGAZIN
IZ ZVONKEROVE RADIONICE SS-OVKA
Udica: No. 4, Hayabusa

NOĆNI BEZIMENI OTROV Rep: žuta kozja dlaka

Telo: oranž šenil
Rebra: srebrna lameta
Leđa: šartre dlaka polarne lisice
Škrge: crvena dlaka zeca
Nožice: perje morke (prirodno)

Limit od tri smuđa po glavi ispunjava kao od

šale za sat bacanja
ulsko popodne na Dunavu. Strašni sud. Nebo gori, zemlja

J se topi. Samo 24-orokaratni ludak može da na 35 u PVC

kombinezonu stoji u čaju do pupka. Još tvrdi da ga to os-
vežava! Do debelog lada vrbovog na obali jedno 6O-70 me-
tara... Do bucova koji danas tek ponekad izraubuje- još toliko.
Promenio nekoliko muva i, kao uvek, slučajno nagazio pravu
(za taj dan). Pet-šest hitaca, udarčina! Ispod oka, punog štapa
merkam onog Ministra, Bucovdžiju Bivšeg. Opet rešio da me
nervira iako zna koliko mi je fitilj kratak. Za sve je kriv naš
Nišlija, Vanja Mladi tata (čestitamo i njemu i Mladoj Mami).
Zarazio nam Zvonkera virusom mušičarenja neizlečivo. Dok u
znoju lica svog seljačko-paorski tučem bucova u čelo, moj dru-
gar gospodski elegantno zavodi i na brzu predaju protfiše na-
vodi. I to meni iza leđa, u nepunih 50 cm vode. Malo-malo, ču-
jem pljuskanje - uh, što mu se neki ne otkine... U prvi sumrak
(bilans: 30-ak komada) na obalu krenem, motkicu za smuđa
da uzmem. U prolazu pitam B.B. koliko (ih) ima. “Jedno 20
komada” kaže nevino, uz vučji osmeh. Sve ih vratio, ludak, iako
vrlo dobro zna koliko volim catch-and-release protfiša na roš-
tilju. Na tada još neslomljenom mušičarcu umanjena i nešto
pojednostavljena verzija onog što i sam, po direktivi Odozgo,
bacam po prvi put. Strašni sud. Pedesetak riba u tri sata, nije
loše.
Pred mrak, po Džekil-Hajd sindromu, “Britanac” se napras-
no u Srbina pretvara. Dok mu rastu očnjaci, uzima varaličarac
i oblači majicu sa natpisom “Samo smuđ” (skr.: SS). Dole džig,
iznad onaj bezimeni otrov. “Koliko si ih napravio?”, naivno pi-
tam. Dobijem još dve SS-ovke. Limit od tri smuđa po glavi is-
punili za sat i nešto. Potrajalo malo duže...
P.S. Ispod umetnikovog “čekića” otoič izleteše usavršene SS-
ovke. Rano je da se o njima piše. Za preterano radoznale: pod
poboljšanjem ne podrazumevam vidles model, nego...
P.P.S. Eto nas sutra na istom mestu. Ide klinac obalom. Dvo-
metraš, jedva punoletan. Na “štapu” mu čudovišna žuta vaser-
kugla. Veću nikad ne vidoh, ko Jao Mingovo uvo! Dajem mu
jednu SS-ovku, nešto da proverim. Tri sata prođoše, kod malog
ni udarca. Istovremeno, kod čika-ministra, već po drugi put
danas, tri bucova odjednom. Odokativno, jedno 4 kile.
Đ.V.
Zvonimir Pešić - “MINISTAR” 063/868 8546

64 Avgust 2007

CELA SRBIJA - EKOLOŠKA KATASTROFA
SRPSKA LEKCIJA
LUKRECIJI BORDŽIJI
Za samo dve nedelje ranjeno
ili zatrveno osam naših reka.
Krivci, po običaju,
nekažnjeni, a posledice će se
osećati decenijama
Piše: Bogdan Četnik
eli Timok, Despotovica, Vlasina,
B Kolubara, Turija, Toplica, Begej,
Dunav, pa opet Beli Timok... Za
samo dve nedelje ranjeno je ili zatrveno
osam naših reka, pobijeno nekoliko
desetina tona ribe, uništen biljni svet u
njima i oko njih, u opasnost dovedeni
oni koji žive na njihovim obalama.
Prvog dana jula novine su objavile da
je pomoreno preko 20 tona ribe u Belom
Timoku kod Knjaževca. Stotine hiljada
riba zaplivalo je leđno ne mogavši da
podnese 16 puta veću koncentraciju
amonijaka u vodi od dozvoljene. Posle-
dice ove katastrofe, oglasili su se odmah
sportski ribolovci Timočke krajine, neće
se moći otkloniti ni za narednih deset
godina.
Tri dana kasnije saznajemo da je
zatrovana i Despotovica koja protiče
kroz Gornji Milanovac (i, nažalost, po-
red PIK “Takovo”). Uništen je komple-
tan riblji fond i biljni svet ove rečice, a
direktno su ugroženi i stanovnici sela
Brđana. Da jedno zlo prati drugo saznali
smo već sutra kada nam je stigao aber sa
Vlasine: u reci je zabeležena enormna
količina opasnih bakterija (ešerihija i
streptokoke), pa je zabranjeno kupanje.
Ljudima, naravno, a ribe - na leđa pa niz
vodu.
Devet dana posle prvog usledio je novi
pomor na Belom Timoku. Sada je i buk-
valno pobeleo, a neko je (zna se i ko)
hteo da ide do kraja: dotučeno je i ono
malo preostale ribe. istog tog vikenda
neko je udario i na našu najmoćniju re-
ku, Dunav, pa je pored Bačke Palanke
proplutala velika količina uginule dev-
erike, babuški, šarana i smuđeva. A sve
tik iza fabrike veštačkih đubriva “Fertil”
i glavne ispusne cevi gradske kanalizaci-
je. Koju noć kasnije popustili su (po ko
zna koji put) zidovi na pepelištu ter-
moelektrane “Kolubara”, a otrovni mulj
68
se izlio u rečicu Turiju i, preko nje, u
Kolubaru. Nagrabusila je opet riba.
A onda, valjda istog dana, ponovio se
Beli Timok. Ovog puta južnije, na Toplici.
Na desetine tona ribe je uginulo, a jedini
mogući zagađivači-trovači su hladnjača
“Frigonalis” i drvoprerađivač “Kopaonik”
iz Kuršumlije. Hoće li time biti stavljena
tačka na ovu crnu, tužnu i ružnu, listu
zlodela bar do kraja ovog meseca? Daj
Bože. Mada, kako je krenulo...
I šta, u iščekivanju novih crnih vesti,
reći? ‘Beš i NATO i njegove bombardere!
Mačji kašalj za ono što sami sebi činimo
ili dozvoljavamo da nam neki među na-
ma, a svi znamo ko su, čine. Godinama,
sistematski, smišljeno i - nekažnjeno. Sa
tendencijom da se tako i nastavi i da
posledice budu i teže od pobrojanih. Evo
i zašto.
Učinilo mi se, priznajem, neposredno
posle onog sa Belim Timokom, da se
nešto ipak menja. Na bolje, naravno, ali
sam se vrlo brzo uverio da i dalje živim u
zemlji Srbiji, a zna se šta se pod tim pod-
razumeva.
Čim je prva crknuta riba izvađena iz
Timoka, što ranije nije bio slučaj, gru-
nulo je iz svih topova. Od onih manjeg
kalibra, u liku predsednika knjaževačke
opštine, do haubica ministra za zaštitu
životne sredine lično, a sve sa ciljem da
nas ubede da ništa više nije kao nekad i
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
da će krivci konačno videti svoga boga.
Pa se odmah uključila i policija, pa su se
neki direktori trovači okitili lisicama, pa
su zabravljeni i oni i njihove fabrike...
Pa je posle samo nekoliko dana, još
dok su se pomori na rekama ređali jedan
za drugim, sve krenulo po starom. Pa se
jako zabrinuo onaj koji je, zarad političk-
ih poena, prvi morao da kukurikne, i -
kupeći poene na drugoj strani - zakukao
nad sudbinom radnika čije su fabrike
zatvorene (knjaževački gradonačelnik),
a onda su direktorima skinuli lisice, a
njihove fabrike su, i pored zabrane, nas-
tavile da rade (otud i onaj ponovljeni po-
mor na Timoku). Ne oglašava se više ni
ministar, zaćutale su i inspekcije, a za
koji dan će, i na to smo već navikli, i no-
vine. Umesto njih sada se, i to je ono što
se podrazumeva pod življenjem u Srbiji,
oglašavaju trovači, gnevni i kivni što su
“lažno optuženi”, spremni da tuže i drža-
vu i sve one koji su se drznuli da posum-
njaju u njihovu “najsavremeniju tehno-
logiju” i, pogotovo, poštenje.
Nažalost, može im se. A ne bi smelo
niti može tamo gde se zakoni ne donose
da bi se neko hvalio njihovim brojem,
nego da bi se život uredio u svakom nje-
govom segmentu i gde se svako zakon-
sko slovo poštuje. Mi tamo, očito, nismo
niti će nas u toj priči, po svemu sudeći,
uskoro biti.
Avgust 2007
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
SUZUKI VANBRODSKI MOTORI

TEHNOLOGIJA I KONSTRUKCIJA BEZ

PREMCA
ve više nautičara se odlučuje za Su-

S zuki vanbrodske motore jer, kad se

jednom upoznaju sa naprednom
četvorotaktnom tehnologijom, shvate da
ne postoji ništa bolje. Suzukijeva teh-
nologija vanbrodskih motora na celom
radnom području (paleta motora se
kreće od 2,5 do 300 KS) maksimalno
iskorištava gorivo, mirno i tiho radi, sa
odličnim tehnološkim rezultatima koji
zadovoljavaju EURO 1 standarde i, nar-
avno, daju snagu, performanse, svestra-
nost i pouzdanost po kojima je Suzuki
oduvek poznat.
U prethodnim brojevima smo pred-
stavili paletu motora male snage (do 25
KS) koji su se pokazali kao izuzetno po-
uzdano rešenje za sve tipove pecaroških
čamaca i brodiće manjih dimenzija. U
ovom broju predstavićemo dva motora
iz game motora srednjih snaga, Suzuki
DF 50 i Suzuki DF 70
ponske zavojnice ugrađene na samom Suzukija. Tajna je u vrhunskoj četvoro-
SUZUKI DF 50 (814 CCM, 50 KS, priključku svećice. Svoju dugovečnost i taktnoj tehnologiji i elektronskom ubriz-
L-3 CILINDRA) pouzdanost ovi motori duguju, pored os- gavanju koje optimalno troši gorivo, da-
talog, i detaljima kao što su kovana ra- jući uvek vrhunske performanse. Modeli
U plovidbi sa Suzukijem na krmi vašeg dilica iz jednog dela i vrhunskoj preciz- game od DF40 do DF 70, a to su dokaza-
broda, garantujemo da nećete morati nosti izrade svakog pojedinog sklopa. la i ispitivanja kao i uporedni testovi,
vikati da biste nešto rekli prijateljima sa troše i do 50% manje goriva od dvotakt-
kojima ste tog dana krenuli u ribolov. SUZUKI DF 70 (1298 CCM, 70 KS, nih motora sličnih snaga.
Čak i na višim brojevima obrtaja motor L-4 CILINDRA) Ovlašćeni uvoznik i distributer Suzki
nije bučan (na nižim je gotovo nečujan), vanbrodskih motora je firma “Grubin
a tihi rad može zahvaliti dugoj usisnoj U vrlo kratkom vremenu DF 70 došao je Marine BM” - Novi Sad. Za sve informa-
grani, trostepenoj izduvnoj komori i na glas kao jedan od od najizdržljivijih cije i savete stojimo vam na raspolaga-
veoma preciznoj kontroli rada na mini- motora u svojoj klasi. Dok provodite celi nju na sledeće brojeve telefona: 021/42-
malnim brojevima obrtaja. Tome treba dan u potrazi za ribom ili ste na dužem 66-33, 063/56-74-74, 063/55-46-05
dodati i da su elektronske smetnje moto- porodičnom izletu, bićete prijatno izne-
ra dodatno smanjene jer su visokona- nađeni ekonomičnošću potrošnje vašeg Grubin Marine BM

PRVA NAŠA KNJIGA

O ŠARANU I NAČINU PECANJA
OBRADUJTE VAŠEG RIBOLOVCA!
Prodajna mesta:
U BEOGRADU – knjižare “Plato” i
“Vojna knjiga”;
U SUBOTICI – “Golden master”;
U NOVOM KNEZEVCU –
“Metaloplastika”;
U NOVOM SADU – Meleg Carp Shop i
“Ribolovac” u Kralja Petra I br. 23
Kod izdavača - narudžba na telefon:
011.2152.965; 011.17.66.265 i
064.230.61.75
ili e-mail: susnjarm@eunet.yu
Cena za kupce iz inostranstva iznosi
25 evra (uračunata poštarina).
Za narudžbe pet i više primeraka popust 30%

Avgust 2007 71

VOBLERI ZA TEŠKI PUČINSKI TROLING
ARTILJERIJA ZA
OKEANSKE KAPITALCE
Reč je o voblerima
ekstremnih gabarita, dužine i
težine, od kojih se traži
pravilan rad i pri najvećim
brzinama povlačenja
Piše: Pavle Miljanić
ored silikonskih imitacija glavono-
P žaca, raznoraznih “suknjica” tipa
Kona, najčešće korišćene i naje-
fikasnije varalice za srednje-teški i teški
pučinski troling (Big Game) su veliki
vobleri. Namenjeni su ekstremnom
ribolovu, pa su u pogledu tehnologije
izrade nešto sasvim posebno u po-
ređenju sa voblerima za “obično”
panulanje.
Kao prvo, materijal i kon-
strukcija, prvenstveno žičani
kostur (armatura) koji najviše
trpi udare ribe, te udice i prstenovi, koji
sa armaturom čine celinu, treba da su
takvi da izdrže borbu sa najvećim i najs-
nažnijim fajterima koji jezde okeanskim
prostranstvima, na čelu sa veličanstven-
om četvorkom: tunom plavih peraja,
sabljarkom ili iglunom, plavim i crnim
marlinom. Sve četiri ribe (samo se prve
dve sreću u Jadranu) dostižu težinu i do
700 kg! Primerci takvih dimenzija po
Čuvena Rapala Magnum u boji skuše (gore) i Sliveri u više morskih dekora
74
pravilu se sreću samo u okeanskim vo-
dama, ali trocifrenih tuna i sabljarki ima
i u Jadranu. Pored ovih naj-grdosija tu
su i neke manje, ali podjednako
snažne i borbene ribe, kao što
su tuna dugokrilka, luc ili
tunica, mediteranski
marlin, lampuga,
lica itd. Mak-
simalne
težine:
dugokrilka 60, luc 17,
marlin 80, lampuga 40, lica
50 kg. U poslednje vreme naroči-
tu pažnju zaslužuje lampuga
(dorado, pučinska skakavica), koja
je svojevremeno u jadranskim vodama
bila retka i malo poznata vrsta. Kasnije
su se, prvo u južnom, potom i u sred-
njem Jadranu, odomaćili manji primer-
ci, da bi poslednjih godina, sa otoplja-
vanjem vode (tropikalizacija
Mediterana), počeli da pristižu pravi
okeanski kapitalci od 10-15 kg, pa i teži.
Ovi vobleri moraju pravilno da rade i
pri velikim brzinama povlačenja, koje
nekad prelaze 10 čvorova. Naime, brzi
pučinski predatori se, po logici stvari,
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
love brzom panulom (od 6-7
čvorova na više), ali samo kad koris-
timo varalice, dok se žive ribe ili gla-
vonošci vuku sasvim sporo!
Kataloška ponuda maksi-voblera je
tako bogata da i iskusnim ribolovcima
nije lako da se snađu. Bitno je, pre
kupovine, imati predstavu o tome koje
ribe lovimo, na kojoj dubini, te koja je
brzina povlačenja. Kad je o konkretnim
modelima reč, najmanje ćemo pogrešiti
ako se opredelimo za proverene varalice
poznatih firmi, među kojima, po našem
mišljenju, odskaču finska Rapala i ame-
rički Mann´s.
LEGENDA KOJA TRAJE
U srednje-teškom i teškom (big-gejm)
trolingu koriste se plivajući i tonući
Magnumi od 14 i 18 cm, kao i dva tonuća
golijata od 22 i 26 cm. Plivajući modeli
imaju plastični kljun i alkicu za veziva-
nje na “nosu”, a tonući metalni kljun sa
integrisanom alkicom. Težine plivajućih
Magnuma od 14 i 18 cm su 22 i 40 g, a
tonućih 36 i 70 g. Model od 22 cm težak
je 100, a onaj od 26 cm celih 130 g.
Magnumi su snabdeveni oštrim i jakim
Perma čeličnim udicama, presvučenim
cinkom i izuzetno otporni na koroziju.
Prstenovi su takođe nerđajući i jaki, tako
da će ih teško otvoriti i najkrupniji
predatori. Veličine udica su 2/0, 4/0,
7/0 i 10/0. Magnumi se prave u 24 boje,
daleko više nego što je potrebno, ali to je
već uobičajeno pravilo kod proizvođača
varalica, koji svake godine izbace po
nekoliko novih dekora, namenjenih ne
toliko ribama, koliko ribolovcima. Od
onih oprobanih, najpopularnijih dekora,
pomenimo univerzalni S (Silver-crna
leđa, srebrnasti stomak), SM (Silver
Mackerel-skuša), B (Blue-plava leđa,
beli stomak) i RH (Read Head-crvena
glava, beli zadnji deo). Prva tri se obično
preporučuju za bistru, a “red hed” i za
zamućenu vodu i veće dubine. Što je br-
zina panulanja veća, to boja gubi na
značaju, a posebno detalji na varalici.
Avgust 2007
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
Preporučene brzine povlačenja za
modele od 14 i 18 cm su 4-6 čvorova,
odnosno 4,5-8 čvorova za one od 22 i 26
cm.
Magnumi pri prosečnim brzinama
povlačenja postižu dubine od 2-3 do 5-6
m, zavisno od veličine i toga radi li se o
plivajućoj ili tonućoj verziji. Tonući
modeli se mogu pustiti da potonu koliko
je potrebno i tek onda početi sa povla-
čenjem (metod odbrojavanja-count
down). Treba imati u vidu da, pored
konstrukcionih osobina (u prvom redu
veličine, ugla i oblika kljuna, kao i polo-
žaja alkice za kačenje) na dubinu kreta-
Gospodari dubina - Mann’s Magnum
Strech 40+
nja Magnuma, kao i svih drugih voblera,
značajno utiču dužina strune otpuštene
iza čamca i njena debljina, a u određenoj
meri i brzina panulanja. Naime, što je
varalica dalje od čamca i što je struna
tanja (manji otpor), dubina zaranjanja
će biti veća i obrnuto. Ako u katalogu
nema podataka o veličinama ovih para-
metara, deklarisanu dubinu zaranjanja
treba uzeti sa velikom rezervom i u prak-
si proveriti kolika je ona u stvari.
Kad lovimo ribe na većim dubinama,
Magnum sam po sebi nije dovoljan, pa
se koriste razna pomagala: olovno đule
sa štipaljkom (daun-riger sistem), više
olovnica raspoređenih na osnovnoj stru-
ni (tradicionalni sistem za lov iz ruke),
hidrodinamične ronilice, samotonuća
žičana struna ili dakron punjen olovom.
Da bi odoleli krupnim i snažnim grab-
ljivicama, od kojih su mnoge naoružane
oštrim zubima, Magnumi se, za razliku
od drugih drvenih Rapala, tradicionalno
izrađenih od balze, prave od ekstra-tvr-
dog afričkog drveta abaši. Ono je tri puta
teže od balze, ali je ipak znatno lakše od
plastičnih masa koje se upotrebljavaju u
izradi voblera.
Pored Magnuma, u Rapalinu klasiku
spada i dvodelni Sliver od 13 i 20 cm,
Avgust 2007
koji ima naglašenu vitku formu, tako da
predstavlja sliku i priliku iglice, omiljene
poslastice svih krupnih morskih preda-
tora. Odlično se ponaša pri svim brzina-
ma povlačenja.
Rapala ima još jedan adut za krupne
ribe. Reč je o modelu X-Rap Magnum,
koji se izrađuje u veličinama od 12, 14 i
16 cm (težine 32, 46 i 72 g, udice 1/0,
2/0 i 4/0). Dubina zaranjanja kreće se
od 4,5 do 9 m.
GOSPODARI DUBINE
Ljubiteljima pučinskog trolinga Američ-
ki Mann´s nudi razne varijante čuvenog
Magnuma Stretch (sa zvečkom) i to:
20+ (15 cm), 25+ (20 cm), 30+ (28 cm)
i 40+ (35 cm), kao i velike dvodelce
Jointed Stretch 25+ i 30+, uključujući i
holografske verzije. Brojevi su oznake
dubine u stopama (jedna stopa = cca 30
cm), tako da model 30+ zaranja do
nekih 9 ili 10 m kada ga vučemo 50 m iza
čamca, a koristimo strunu klase 50 libri.
Osnovna karakteristika ovih modela,
naročito 30+ i 40+, je velika dubina
zaranjanja, zahvaljujući čemu se mogu
koristiti ne samo u lovu krupne i naj-
krupnije plave ribe, već i gofova, zuba-
taca i drugih tipičnih dubinskih grablji-
vica. Često ovi dubokoronci eliminišu
potrebu za pomagalima koja se koriste u Yo-Zuri Hydro Magnum Deep Diver sa
dubinskoj panuli. dodatnim otežanjem (gore) i bez (u
Uprkos dimenzijama i performansa- sredini), te standardni Hydro Magnum
ma, svi pomenuti Mann-ovi modeli su u
senci ogromnog Giganticusa 50+, vero-
vatno najvećeg serijskog voblera koji se YO ZURI-EV DVOJAC
danas proizvodi. Dugačak je 40 cm, te-
žak 280 g, a naoružanje mu čine dve Od ostalih king-sajz voblera ističe se Yo-
Mustadove dvokrake veličine 10/0. Isto- zuri sa dva oprobana modela. Prvi je
vremeno, on je rekorder u dubini zara- standardni tonući Hydro Magnum od
njanja: ako ga vučemo brzinom od 4 12, 14 i 18 cm, sa holografskom metali-
čvora, sa 70 m otpuštene strune klase 80 ziranim završnom obradom, predviđen
libri, zaroniće do oko 50 stopa, tj. 15 m za brzine povlačenja u rasponu od 6 do
dubine, a ako smanjimo debljinu naj- čak 12 čvorova, što ga čini idealnim za
lona, sići će i na 18 m. Tako makar tvrdi praktično sve situacije u Big game
proizvođač. Kao što se može pretpo- trolingu. Noseća žica ide dužinom celog
tela. Drugi model je dubokoronac Hydro
Magnum Deep Diver (18 cm), specifičan
po tome što na kljunu ima dve alkice za
kačenje, jednu za manju, drugu za veću
dubinu zaranjanja. Još važnije je to što
se sa donje strane pakte nalazi alkica na
koju se, posredstvom kopčice, kači olovo
od jedne ili dve unce (28 ili 56 g). Za-
hvaljujući ovom dodatku, Hydro Mag-
num će sići na 9, odnosno 12 m dubine.
MirrOlure Big Game - pravilan rad i pri Pomenimo i MirrOlure Big Game 111
veoma brzom povlačenju MR i 113 MR, čiji je veliki kvalitet pravi-
lan rad pri veoma brzom povlačenju.
staviti, Gigantikus je isključivo name- Voblera sličnih karakteristika ima još,
njen lovu kapitalnih tuna, sabljarki, ali kvalitetom zaostaju za pomenutima.
marlina i morskih pasa. Mogao bi biti Iako su izvorno namenjene trolingu
zanimljiv i mediteranskim i jadranskim na moru, mnoge od pomenutih varalica
lovcima na trofejne tune i sabljarke. Ako mogu se, naravno, koristiti i u lovu naj-
ništa drugo, ovog džina bi bilo lepo imati krupnijih slatkovodnih grabljivica: kru-
u kolekciji i okačiti na zid. Cena je adek- pnih štuka, mladica, glavatica, somova,
vatna veličini i iznosi oko 80 USD. jezerskih pastrmki...
75
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
FESTIVAL INTERFEST

SMOTRA PIĆA I IĆA

eđunarodni festival vina Interfest održan je u Novom

M Sadu, od 28. do 30. juna, na centralnom gradskom

trgu. Ova velika smotra okupila je proizvođače vina i
prateće opreme za vino, gastronome i turističke organizacije.
Došlo je 146 izlagača iz 14 zemalja sa 600 vrsta vina. U tri dana
ove velike fešte popijeno je 30 000 lita vina i 6 000 buteljki.
Festival je bio prilika i za gastronomsko - kulinarsku promo-
ciju. Naša izdavačka agencija Mont - Press i Ribolovački
Magazin na ovoj manifestacije upriličila je brojne prezentacije.
U saradnji sa DTD Ribarstvo iz Petrovaradina sva tri festival-
ska dana demonstrirano je umeće pripremanja riblje čorbe i
paprikaša, kao i jela od ribe. Poznati majstori kotlića Janko
Pinćer, višestruki šampion i Dragan Grcić - Grca, su gotovili
riblje čorbe, koje su posetioci Interfesta degustirali.
Na ovaj manifestaciji je promovisan jesenji sajam Lorist, 3.
Međunarodni zlatni kotlić i izložba Ribolovni reviri Vojvodine.

Avgust 2007 77