Средња Европа

Средња Европа је географска регија која обухвата 11,9% површине

Европе. Простире се од Балтичког мора, на сjеверу, до Црног мора и
високих вјеначних планина на југу, које чине сјеверну границу Јужне
Европе.
Ова регија обухвата девет земаља: Мађарску, Чешку, Словачку,
Словенију, Швајцарску, Аустрију, Лихтенштајн, Њемачку и Пољску. Од
ових девет земаља само три излазе на море, тако да у овој европској
регији преовлађују континенталне земље. На основу географског
положаја могу се подијелити на:

 подунавске земље (Мађарска, Чешка, Словачка и Румунија),
 алпске земље (Швајцарска, Аустрија и Лихтенштајн)
 балтичке земље (Њемачка и Пољска).

Физичко-географске одлике
-Саобраћај
Због положаја у центру Европе ова регија је важна за саобраћај.
На сјеверу проходност омогућује низак рељеф, испресијецан пловним
каналима, ријекама и густином саобраћајне мреже. У средишњем дијелу
то су долине ријека, а у планинском простору то су тунели и превоји.
Земље с излазом на море су: Њемачка (Балтичко и Сјеверно), Пољска
(Балтичко), Словенија и Хрватска (Јадранско).
-Рељеф
Рељеф средње Европе је јако различит. На југу регије налазе се Алпи,
послије њих се настављају Татре и Карпати.
Унутар зоне набирања вјеначних планина налазе се двије низије:

 Панонска (на југу регије између Алпа, Карпата и Динарских планина)

 Влашка (између Карпата и Старе планине).

Средишњи и сјеверни дио регије је дио старог европског копна. На

сјеверу регије, у дужини од 600 km пружа се Средњоевропска низија.
-Клима
У Средњој Европи преовладава умјереноконтинентална клима која се
понекад назива и средњоевропска, различити дјелови регије имају
различите варијације континенталне климе.
Средњоевропска низија је под утицајем сувог хладног ваздуха са сјевера,
али и топлијег, влажнијег ваздуха са Атлантског океана. Тако западни
дјелови регије имају умјерено-континенталну климу са већом
количином падавина. Како идемо према истоку падавине су све ређе, а
утицај хладног ваздуха са сјевера је све већи – овдје влада тзв. оштра
континентална клима. Централни дио гдје су громадне планине,
има умјерену климу, али са повећањем надморске висине мијења се
у планинску климу.
-Хидрографија
Велике ријеке средње Европе: Дунав, Рајна, Лаба, Одра, Висла извиру
у Алпима и Карпатима. Уливају се у Црно, Балтичко и Сјеверно море.
Ријека Дунав извире под планином Шварцвалд и тече ка Црном мору. У
горњем току Дунав је каналом повезан са Мајном, притоком Рајне. Тај
јединствени пловидбени ријечно-каналски пут Рајна-Мајна-Дунав повезује
међу собом државе средње Европе.
Велики број језера налази се у Прибалтичкој низији, посебно њеном
источном дијелу. То су језера балтичке језерске области.
На подручју Алпа такође постоје језера, већином ледничка. У Панонској
низији у западној Мађарској постоји језеро Балатон, које је тектонско.
-Демографија
Становништво Средње Европе обухвата 27% европске популације,
односно 186.038.442 становника.
Средњу Европу настањују: Германи, Словени, Романи, Угро-Финци.
У Средњој Европи највећим дијелом живе католици и протестанти, поред
њих мање су заступљени муслимани, атеисти и неизјашњени.