BEOGRADSKA AKADEMIJA POSLOVNIH I UMETNIČKIH STRUKOVNIH

STUDIJA

PRISTUPNI RAD
SPECIJALISTIČKE STRUKOVNE STUDIJE

Mentor:Prof.dr Čedomir Gligorić Student: Jovan Marić

Beograd
2022.

1
 PRISTUPNI RAD SPECIJALISTIČKE
STUDIJE
REVIZORSKO FINANSIJSKOG IZVEŠTAVANJA
REVIZIJA PASIVE BILANSA STANJA

Datum odbrane rada: ___________________ Student: Jovan Marić

Ocena: _______________________________ Broj indeksa: 3rv/0034/21

2
 SADRŽAJ
UVOD...........................................................................................................................................................4
1. REVIZIJA SOPSTVENOG KAPITALA............................................................................................................5
2. Revizija kredita........................................................................................................................................7
3. Revizija obaveza prema dobavljačima.....................................................................................................8
4. Revizija ostalih obaveza...........................................................................................................................9
ZAKLJUČAK................................................................................................................................................10
LITERATURA...............................................................................................................................................11

3
 UVOD

Revizija pozicije bilansa stanja odnosi se na ispitivanje realnosti i tačnosti iznosa koji su iskazani
na računima imovine i obaveza. Verifikacija pozicija bilansa stanja odnosi se na reviziju
poslovnih sredstava i izvora tih srdstava. Osim toga, revidiraju se i pozicije vanposlovnih
sredstava. Revizija se vrsi na osnovu pripremljenog programa revizije koji je nastao po osnovu
predhodne faze revizije – planiranja.

Sve pozicije bilansa stanja ispituju se tako što se prvo utvrde ciljevi ispitivanja, zatim ispita
efikasnost interne kontrole i trece, verifikuje iznos te pozicije u bilansu stanja.

4
 1. REVIZIJA SOPSTVENOG KAPITALA

Celokupna imovina preduzeća finansirana je iz sopstvenog ili pozajmljnog capital. Revizor mora
ispitati sve izvore finansiranja medju kojima prvo mesto zauzima sopstveni capital.

Osnovni ciljevi revizije sopstvenog kapitala su:

 Utvrdjivanje realnosti iskazane vrednosti sopstvenog kapitala u bilansu stanja

 Utvrdjivanje zakonitosti promena u visini sopstvenog kapitala
 Utvrdjivanje tačnosti izdvajanja dela dobitka na reserve i na isplatu dividnedi1

Pod pretpostavkom da se vrši revizija akcionarskog društva, revizor, prilikom revizije, trea da
verifikuje nekoliko tvrdjnji:

 Tvrdnja o osnovanosti postojanja kapitala znači da evidentirnai capital preduzeća zaista

postoji. Kapital se dokazuje na bazi izvoda iz registra privrednih drustava za preduzeca ili
na bazi izvoda iz registra trgovinskog suda za ustanove i društava kapitala koje se ne
vode u Registru privrednih društava. Pored osnovnoh kapitala mogu da postoje reserve
koje revizor dokazuje kroz postupak pregleda odgovarajuce dokumentacije i finansijskih
izveštaja. Dobitak ili gubitak se sagledaju kontrolom prihoda i rashoda u fiansijskim
izvestajima. Tvrdnje o osnovanosti postojanja kapitala bi mogla biti povredjena ako
iskazani capital ne bi imao zakonsko ili ugovorno uporište. Dakle, ako suštinski ne bi
postojao. Koa osnovni capital može da iskaže samo capital o kojem se izjasnila skupština
društva kapitala i ako je to verifikovano od strane regulatornog tela i proknjiženo u
centralnom registru hartija od vrednosti.
 Tvrdnja o integralnosti svih pozicija kapitala podrazumeva da su sve pozicije kapitala
koje preduzeće ima prikazane kao kapital u finansijskim izveštajima za pripadajući
period. Revizor se susreće sa nekoliko rizika koji mogu uticati na obim revizorskog
ispitivanja sopstvenog kapitala:

1. Deo dugoročnih rezervisanja iskazan ja kao sopstveni iako to nije;

2. Iskazivanje nerealno visokog dobitka povećalo je vrednost sopstvenog kapitala;
3. Akcionarski capital sadrži akcije koje su poništene;
4. Iskazivanjem gubitka sakriven je prirast kapitala i slično

 Tvrdnja o pravima i obaezama odnosi se na vlasništvo nad kapitalom. Ovaj segment

tvrdnji je najbitniji. Osnova kapitala je vlasništvo nad njim koje daje sva druga prava:
upravljanje preduzećem, raspodelu dividend, i raspolaganje akcijama i kapitalom u
okviru datih prava.

1
Kontrola i revizija, Č.Gligorić,M. Pavlović str206

5
  Tvrdnja o oceni ili alokaciji kapitala pdrazumeva das uevidentirani ispravni iznosi
kapitala nap rave račune kapitala.
 Tvrdnja o prikazivanju i izveštavanju znači da se podrazumeva da se pozicije kapitala
kalsifikuju u odgovarajuće račune i da beleške uz finansijke izveštaje sadrže prikaze o
onim računima koje zahtebaju opšteprihvaćeni računovodstveni principi.

Osnovni postupci ispitivanja realnosti salda računa sopstvenog kapitala, odnoso revizije računa
sopstvenog kapitala su:

1. Utvrditi materijalni značaj pozicija sopstvenog kapitala koji će biti detaljno analizirane
2. Uporediti analitičku evidenciju sa sintetičkim računom sopstvenog kapitala
3. Verifikovati realnost iskazanih iznosa na računu sopstvenog kapitala
4. Pripremiti pregled promena koje su nastale tokom godine na sopstvenom kapitalu

 Utvrditi da nije došlo do mešanja elemenata sopstvenog kapitala, prilikom knjiženja

(nominalne vrednosti, ažia, rezervi i sl).

6
 2. Revizija kredita

Radi finansiranja imovine, preduzeće može podizati različite vreste dugoročnih i kratkoročnih
kredita. Budući da nema značajnih razlika i posebnosti izmedju revizije dugoročnih i revizije
kratkoročnih kredita, nema ni posebne analize ciljeva i postupaka revizije.

Osnovni ciljevi revizije kredita su:

 Utvrditi potpunost evidencije svih obaveza po kreditima, na dan bilansa;

 Utvrditi da li su sve promene na pozicijama kredita uključene u bilans stanja
 Analizirati tačnost evidencije i knjiženje obračunatih kamata na kredite
 Utvrditi da li se prilikom iskazivanja kredita klijent pridržavao svih uslova, zahteva i
ugovornih obaveza;
 Analizirati da li postoje jemci (garanti) za kredite, u kojoj vrednosti i za koju vrstu kredita

Kako bi ostvario osnovne ciljeve revizije kredita, revizor sprovodi sledeće revizorske radnje:

 Pribavlja pregled svih obaveza po osnou kredita i srednih računa

 Kontroliše zbirove nad detaljnom pregledu kredita
 Pregleda sve ugovore o kreditima i eventualne anekse ugovora
 Ispiuje materijalno značenje promene u vredsnoti kredita koje su nastale tokom poslovne
godine
 Pregleda obračun kamata i ponavlja radnje obračuna ako utvrdi da postoji odredjena
sumnja u tom pogledu
 Utvrdjuje da li su sve promene u vrednosti kredita i otplate odobrene od strane uprave
 Proverava a li se klijent pridržava ugovornih obaveza p uzetim kreditima
 Potvredjuje stanje kredita direktnim kontaktom sa bankom
 Proverava da li su eventualno dobijeni krediti od stanih banaka pretačunati na dinarsku
vrednost, po kursu na dan bilansa
 Utvrdjuje, u kom iznosu i za koju vrstu kredita, postoje date garancije i slično

7
 3. Revizija obaveza prema dobavljačima

Dobavljači predstavljaju značajne kreditore preduzeća koja nabavljaju material ili robu na kredit.
Ipak u pitanju su kratkoročni izvori finansiranja imovine. Zadatak revizora je da, kao i za ostale
izvore finasiranja, sprovede postupke verifikacije salda računa dobavljači.2

Osnovni ciljevi revizije obaveza prema dobavljačima su:

 Utvrditi da li sun a dan bilansa evidentirane sve nastale obaveze prema dobavljačima
 Ispitati da li se na računu obaveza prema dobavljačima nalaze samo stvarno nastale
obaveze
 Ispitati da li je izvršeno pravilno razgraničenje na računima obaveza prema dobavljačima

Na osnovu prethodne revizije pozicije obaveza prema dobavljačima, revizor utvrdjuje visinu i
tendencije nivoa obaveza prema dobavljačima. Na osnovu toga, revizor definiše obim daljih
ispitivanja. Prilikom obavljanja završne revizije, on obično obavlja sledeće potupke revizije
pozicije obaveza prema dobavljačima:

 Proverava razgraničenje nabavki, odnosno analizira da li su sve nabavke ili povečaji robe
do datuma bilansa i iskazane u samom bilansu stanja
 Ispituje evidencije o nabavkama sirovina i materijala i isplatama koje su nastale posle
datuma bilansa
 Pribavlja specifikacije dobavljača i uporedjuje analitiku dobavljača sa sintetičkim
računom
 Proverava istinitost svih ispravki na računima dobavljača koje je izvrsio klijent
 Analizira uzroke postojanja dobavljača duznika (dugovni saldo dobavljača)
 Uporedjuje analitičku evidenciju dobavljača sa pojedinačnim stanjima dobavljača i
dokumentacije
 Ispituje neizvršene naloge za nabavku
 Proverava preračunatost obaveza prema dobavljačima u inostranstvu na dinarsku
vrednsot, po kursu na dan bilansa
 Može sprovesti upite prema dobavljačima koje odabere, kako bi potvrdio saldo obaveza
prema dobavljačima i slično

2
www.wikipedia.com

8
 4. Revizija ostalih obaveza

Pod ostalim obavezama podrazumevaju se obaveze za PDV, obaveze prema filijalama preduzeća
u inostranstvu, pasivna vremenska razgraničenja i slično.

Osnovni ciljevi koje želi da postigne revizor u postupku revizije ostalih obaveza su:

1. Utvrditit da li su na dan bilansa proknjižene sve ostale obaveze

2. Verifiovati da li su evidentirane obaveze pravilno iskazane u bilansu

Osnovni zadatak ravizora je da, pre svega, utvrdi da li je došlo do naglih promena u vrednosti
ostalih obaveza u odnosu na prethodnu godinu i da sagleda značanost tih promena. Na osnvu
toga, on sprovodi sledeće postupke revizije računa ostalih obaveza:

 Pribavljanje sve specifikacije ostalih obaveza i kontoliše sabiranje iznosa iz specifikacije

 Posebno označava one pozicije pasivnih vremenskih razgraničenja prikazuje stvaran
iznos obaveza po odnosnim troškovima
 Uporedjuje pojedinačna stanja računa ostalih obaveza sa dokumentacijom
 Ispituje adekvatnost stvorenih “rezervi” odnosno pokrića za troškove koje mogu nastati
po osnovu, na primer troškova garancije za prodatu robu
 Proverava da li su ostale obaveze prema inostranstvu preračunate na dinare po kursu na
dan bilansa i dr.

9
 ZAKLJUČAK

Treba naglasiti da se u praksi najveća pažnja poklanja verifikaciji pozicija bilansa stanja.
naime, verifikacija bilansa stanja u velkoj meri obuhvata i proveru odgovarajućih računa
prihoda i rashda koji su vezani za račune bilansa stanja. Medjutim, u nkim slučajevima, a
kak obi revotor bio potpuno siguran u svoje nazale, on proverava i pozicije bilansa upeha.

10
 LITERATURA

1. Kontrola i revizija, dr Čedomir Gligorić, dr Miloš Pavlović

2. www.wikipedia.com
3.www.kor.rs

11