Radojle Radetic - Operacioni Pojacavaci

Dr Radojle Radetić
OPERACIONI POJAČAVAČI
SA ZBIRKOM ŠEMA
 ODABRANA POGLAVLJA 
Bor 2014. godine

OPERACIONI POJAČAVAČI
SA ZBIRKOM ŠEMA
– odabrana poglavlja –
Autor
Dr Radojle Radetić, dipl. inž. el.
Recenzenti:
Prof. dr Zoran Stević, ETF Beograd
Dr Dragan Milivojević, IRM Bor
Dr Nándor Burány prof. VTŠSS Subotica
Lektor - Dragica Radetić
Kompjuterska obrada teksta - Radojle Radetić
Tiraž: 500 primeraka
Štampa: M Kops centar
CIP – Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
CIP – Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд
621.375
РАДЕТИЋ, Радојле, 1957 –
Operacioni pojačivači sa zbirkom šema:
odabrana poglavlja / Radojle Radetić. – Niš :
M kops Centar, 2014 (Niš : M kops centar). –
318 str. : ilustr, : 25 cm
Tiraž 500. – Bibliografija: str. 317-318.
ISBN 978-86-87495-58-6
a) Операциони појачавачи
COBIS.SR-ID 20815684
Važne napomene
1. Autor je nastojao da materija u ovoj knjizi bude izložena tačno i jasno. I pored
velikih napora da izbegne greške, on ne može garantovati da ih još uvek nema.
Autor na to upozorava čitaoce i ne snosi nikakvu odgovornost za eventualne štete.
2. Autor zadržava sva prava eventualnih izmena, bez obaveze prethodnog
obaveštenja.
3. Bilo kakvo umnožavanje, preštampavanje i kopiranje celine ili pojedinih delova
ove knjige, nije dozvoljeno bez prethodne dozvole autora.
PREDGOVOR
Svojom pojavom šezdesetih godina operacioni pojačavači (OP) napravili su
revoluciju u elektronici. Odjednom i najsloženija elektronska kola postala su
jednostavna. Jednostavna šema, jednostavan proračun, jednostavna realizacija. U
početku zamišljeni samo kao pojačavači signala, svojom jednostavnošću rada
izvanrednom linearnošću i stabilnošću brzo su osvojili i mnoga druga područja
primene. Danas su OP nezaobilazni elementi u obradi svih vrsta električnih signala.
Da pomenemo na primer: audio tehniku, medicinu i pojačanje i obradu bioelektričnih
signala rada srca, mozga, mišića itd. Jedno široko područje – metrologija električnih i
neelektričnih veličina ne može se zamisliti bez primene OP.
Jednostavnost izvođenja linearnih operacija sa naponima i strujama, uz veoma
visoku tačnost doveli su do razvoja analognih računara i simulatora za najrazličitije
potrebe. Oblast analognih računara danas je zamenjena digitalnim računarima.
U svakom slučaju, po značaju koji je odigrala za elektroniku, pojava OP se može
porediti sa pojavom; dioda, tranzistora, tiristora itd., komponenata koje čine temelje
savremene elektronike.
I u domaćoj literaturi postoji više knjiga posvećenih ovoj tematici. Većina je
namenjena učenicima i studentima elektronike, ali ima i onih za širi krug čitalaca.
Svaka od njih je jedinstvena na svoj način ako daje nešto novo, tako da literature iz
ove oblasti nikada nije previše.
Autor je u OP video neku čarobnu lepotu i taj svoj žar pokušao da izrazi u ovoj
knjizi i prenese na čitaoca. U ovoj knjizi odabrana su samo ona poglavlja gde je autor
imao da kaže nešto novo, što se možda neće naći u drugim knjigama. Zato bi i ova
knjiga trebala da bude jedinstvena na svoj način.
Ideja autora je da u svojim prvim delovima ove knjige, čitaocima pruži osnovna
znanja o OP, a kasnije da ih uputi u neke specifične oblasti koje u domaćoj literaturi
nisu toliko detaljno razmatrane. Da pomenemo samo neke od njih: realne
karakteristike OP i njihovo merenje, nestandardni OP, naponske reference, analogni
množači, merenje električnih i neelektričnih veličina, jednostrano napajanje OP, itd.
Ideja autora je i da se na jednom mestu nađe i što veći broj električnih šema sa OP.
Pored opšte poznatih, tu su i šeme koje predstavljaju “bisere inženjerske invencije“.
Svojom lepotom neka rešenja dovode inženjersko umeće na nivo umetnosti.
Knjiga je namenjena inženjerima i tehničarima i svima kojima je elektronika, iz
bilo kog razloga oblast interesovanja – zbog posla kojim se bave, ili iz hobija. Autor
se nada da će iz ove knjige čitalac moći da stekne dobru sliku o operacionim
pojačavačima, njihovim karakteristikama, i primenama. Na čitaocima je da procene
koliko je u tome uspeo.
Marta 2014. godine Autor
3
SADRŽAJ
1. OSNOVNA RAZMATRANJA ____________________________11
1.1. Uvod ______________________________________________11
1.2. Šematski prikaz OP _________________________________11
1.3. Unutrašnja struktura OP _____________________________12
1.4. Oblici kućišta i raspored izvoda________________________15
1.5. Primeri standardnih OP ______________________________16
2. IDEALAN OPERACIONI POJAČAVAČ __________________19
2.1. Karakteristike idealnog operacionog pojačavača _________19
2.2. Rad idealnog pojačavača _____________________________19
2.2.1. Rad bez povratne sprege – komparator_____________________ 19
2.2.2. Negativna povratna sprega – pojačavač ____________________ 20
2.2.3. Pozitivna povratna sprega – komparator sa histerezisom ______ 20
2.3. Osnovna kola sa idealnim OP _________________________20
2.3.1. Komparator ___________________________________________ 21
2.3.2. Invertujući pojačavač ___________________________________ 21
2.3.3. Sabirač napona - invertujući _____________________________ 22
2.3.4. Neinvertujući pojačavač _________________________________ 22
2.3.5. Sleditelj napona – buffer _________________________________ 22
2.3.6. Integrator _____________________________________________ 23
2.3.7. Diferencijator __________________________________________ 23
2.3.8. Kolo za uzorkovanje – sample & hold ______________________ 24
2.3.9. Idealna dioda __________________________________________ 24
2.3.10. Pojačavači naizmeničnih signala __________________________ 24
3. REALAN OPERACIONI POJAČAVAČ ___________________27
3.1. Karakteristike i vrste realnih OP ______________________27
3.1.1. Napajanje OP __________________________________________ 28
3.1.1.1. Uslovi za pravilan rad OP _______________________________ 28
3.1.2. Statičke karakteristike realnih OP _________________________ 29
3.1.2.1. Pojačanje napona ______________________________________ 29
3.1.2.2. Polarizacione struje ____________________________________ 31
3.1.2.3. Interni ulazni napon operacionog pojačavača (UI,OP) ___________ 33
3.1.2.4. Ulazni ofset napon (UOS,0) _______________________________ 34
3.1.2.5. Povratni uticaj izlaznog napona OP ________________________ 35
3.1.2.6. Uticaj zajedničkog ulaznog napona – CMRR faktor ___________ 36
3.1.2.7. Uticaj napona napajanja – PSRR faktor_____________________ 37
3.1.2.8. Ukupni ulazni napon OP (UI,OP) __________________________ 37
5
3.1.2.9. Kompenzacija ulaznog ofset napona OP ____________________ 39
3.1.2.10. Izlazna otpornost OP __________________________________ 39
3.1.2.11. Struja napajanja OP ___________________________________ 40
3.1.3. Dinamičke karakteristike realnih OP ______________________ 40
3.1.3.1. Zavisnost pojačanja od frekvencije ________________________ 40
3.1.3.2. Zavisnost faktora CMRR i PSRR of frekvencije ______________ 41
3.1.3.3. OP kao komparator ____________________________________ 43
3.1.3.4. Maksimalna brzina prebacivanja (slew rate) _________________ 43
3.1.4. Šumne karakteristike realnih OP __________________________ 45
3.1.4.1. Šum kod otpornika – termički šum ________________________ 46
3.1.4.2. Šum kod operacionih pojačavača _________________________ 47
3.2. Razni uticaji, smetnje i njihovo otklanjanje ______________50
3.3. Zaštita ulaza OP ____________________________________52
3.4. Primeri karakteristika OP ____________________________54
3.5. Merenje parametara OP _____________________________55
3.5.1. Merenje struja polarizacije _______________________________ 55
3.5.2. Merenje ulaznog ofset napona ____________________________ 55
3.5.3. Merenje pojačanja ______________________________________ 56
3.5.4. Merenje faktora potiskivanja zajedničkog napona - CMRR ____ 57
3.6. Povratna sprega kod realnog OP _______________________58
3.6.1. Negativna povratna sprega _______________________________ 58
3.6.2. Greška pojačanja pojačavača sa realnim OP ________________ 60
3.6.3. Dostizanje stacionarnog stanja izlaznog napona ______________ 62
3.6.4. Pozitivna povratna sprega _______________________________ 65
4. OPŠTE PRIMENE OPERACIONIH POJAČAVAČA ________67
4.1. Komparatori _______________________________________67
4.2. Pojačavači _________________________________________68
4.2.1. Neinvertujući pojačavač _________________________________ 68
4.2.2. Sabirač napona - neinvertujući ___________________________ 69
4.2.3. Sleditelj napona - buffer _________________________________ 70
4.2.4. Invertujući pojačavač ___________________________________ 70
4.2.5. Sabirač napona - invertujući _____________________________ 71
4.2.6. Promena pojačanja kod pojačavača _______________________ 72
4.2.7. Pojačavač razlike napona ________________________________ 73
4.3. Pretvarači napona u struju ___________________________75
4.4. Kola za uzorkovanje napona (sample & hold) ____________76
4.5. Detektori vršne vrednosti napona ______________________79
6
4.6. Regulatori u sistemima automatske regulacije ____________81
4.7. Precizni ispravljač – dvostrani _________________________85
4.8. Logaritamski pojačavač ______________________________87
4.9. Anti logaritamski (eksponencijalni) pojačavač ___________89
5. POJAČAVAČI _________________________________________91
5.1. Invertujući pojačavač ________________________________91
5.1.1. Pojačanje _____________________________________________ 92
5.1.2. Izlazni ofset napon ______________________________________ 93
5.1.3. Greška pojačavača______________________________________ 93
5.1.4. Osnovne karakteristike invertujućeg pojačavača _____________ 94
5.2. Neinvertujući pojačavač ______________________________95
5.2.1. Pojačanje neinvertujućeg pojačavača ______________________ 96
5.2.2. Izlazni ofset napon ______________________________________ 97
5.2.3. Greška pojačavača______________________________________ 98
5.2.4. Osnovne karakteristike neinvertujućeg pojačavača ___________ 98
5.3. Diferencijalni pojačavači – pojačavači razlike napona _____99
5.3.1. Izlazni ofset napon pojačavača ____________________________ 99
5.3.2. Pojačanje zajedničkog napona ___________________________ 100
5.3.3. Pojačanje diferencijalnog napona ________________________ 101
5.3.4. Faktor potiskivanja zajedničkog napona___________________ 101
5.3.5. Osnovne karakteristike ovog diferencijalnog pojačavača _____ 103
5.3.6. Praktična realizacija ___________________________________ 103
5.3.7. Promena pojačanja i povećanje ulazne otpornosti ___________ 103
5.3.8. Opseg zajedničkog ulaznog napona _______________________ 104
5.3.9. Povećanje opsega zajedničkog ulaznog napona _____________ 105
5.3.10. Ulazne otpornosti ______________________________________ 106
5.3.11. Primer gotovog diferencijalnog pojačavača ________________ 106
6. INSTRUMENTACIONI POJAČAVAČI __________________107
6.1. Instrumentacioni pojačavač sa dva OP _________________107
6.1.1. Opseg ulaznih napona __________________________________ 109
6.1.2. Promena pojačanja ____________________________________ 109
6.1.3. Opseg ulaznih napona __________________________________ 110
6.1.4. Osnovne karakteristike diferencijalnog pojačavača sa dva OP _ 110
6.1.5. Primer gotovog instrumentacionog pojačavača sa dva OP ____ 111
6.2. Instrumentacioni pojačavač sa tri OP __________________111
6.2.1. Pojačavač sa diferencijalnim ulazom i izlazom ______________ 111
6.2.2. Drugi stepen – diferencijalni pojačavač ____________________ 115
6.2.3. Dalje poboljšanje karakteristika _________________________ 116
7
6.2.4. Osnovne karakteristike diferencijalnog pojačavača sa tri OP __ 117
6.2.5. Primer gotovog instrumentacionog pojačavača sa tri OP _____ 117
7. NESTANDARDNI OPERACIONI POJAČAVAČI __________119
7.1. Pojačavači sa čoperskom stabilizacijom ofseta __________119
7.2. Operacioni pojačavači za velike izlazne snage ___________120
7.2.1. Proširenje opsega izlaznog napona OP ____________________ 120
7.2.2. Povećanje izlazne struje ________________________________ 120
7.3. Kombinovani pojačavači ____________________________122
7.4. Merenje napona na različitim referentnim potencijalima _123
7.5. Pojačavači sa galvanskom izolacijom ulaza od izlaza _____125
8. IZVORI REFERENTNOG NAPONA – REFERENCE_______129
8.1. Zener diode _______________________________________129
8.2. Referenca na principu energetskog procepa (bandgap) ___130
9. ANALOGNI MNOŽAČI ________________________________133
9.1. Množač na bazi logaritmovanja i antilogaritmovanja _____133
9.2. Množač na bazi kola za kvadriranje ___________________135
9.3. Množač na bazi Holovog efekta _______________________135
9.4. Množač na bazi impulsne modulacije __________________136
9.5. Množač na bazi promenljive transkonduktanse _________136
9.6. Osnovna kola sa analognim množačima ________________138
10. MERENJE ELEKTRIČNIH VELIČINA ________________139
10.1. Dekadni delitelj napona ___________________________140
10.2. Detekcija veoma malih napona – lock-in amplifier _____140
10.3. Merenje veoma malih struja – mikroampermetar ______143
10.4. Merenje električne otpornosti ______________________145
10.5. Merenje aktivne snage_____________________________146
10.6. Merenje električne energije ________________________148
10.7. Lokator mesta zemljospoja na dalekovodu ____________150
10.8. Merenja ostalih električnih veličina __________________153
11. MERENJE NEELEKTRIČNIH VELIČINA _____________155
8
11.1. Kola za uobličavanje ______________________________155
11.1.1. Dobijanje kvadrata ulaznog napona ______________________ 155
11.1.2. Dobijanje sinusnog napona ______________________________ 156
11.1.3. Analogna linearizacija __________________________________ 157
11.2. Linearizacija senzora Pt100 ________________________159
11.3. Merenje zagrevanja elektromotora superpozicijom struja163
11.4. Merenje pH vrednosti _____________________________166
11.5. Merenje mehaničkih naprezanja - merni mostovi ______168
11.5.1. Merne trake - princip rada ______________________________ 169
11.5.2. Merenje napona mosta _________________________________ 171
11.6. Merenje ostalih neelektričnih veličina ________________173
12. JEDNOSTRANO NAPAJANJE OP _____________________175
12.1. Prednosti i nedostaci dvostranog napajanja ___________175
12.2. Jednostrano napajanje OP _________________________176
12.3. Kvazi jednostrano napajanje _______________________176
12.4. Jednostrano napajanje pojedinih kola sa OP __________177
12.4.1. Komparatori napona ___________________________________ 177
12.4.2. Invertujući pojačavač __________________________________ 177
12.4.3. Neinvertujući pojačavač ________________________________ 179
12.4.4. Diferencijalni pojačavač ________________________________ 180
12.4.5. Pojačavači naizmeničnih signala _________________________ 180
DODATAK – ZBIRKA ŠEMA ______________________________183
9
Operacioni pojačavači 1. Osnovna razmatranja
1. OSNOVNA RAZMATRANJA
1.1. Uvod
Operacioni pojačavač se može posmatrati kao generator čiji se izlazni napon ili
struja mogu menjati promenom ulaznog napona ili struje, uz primenu veoma male
snage. U opštem slučaju OP može biti sa naponskim ili strujnim generatorom na
izlazu, koga vodi razlika napona ili struja na ulazu. Ovde postoje četiri moguće
kombinacije. U praksi se najviše koriste OP sa naponskim izlazom, upravljanim
razlikom ulaznih napona. Ova grupa OP se skraćeno naziva VDA (Voltage-
Differencing Amplifiers). Zbog svoje daleko najveće zastupljenosti u praksi, ona će
dalje biti predmet naših razmatranja.
Pored naponskih (VDA), na tržištu postoje dve grupe strujnih OP. Kod prve grupe
izlazni napon je proporcionalan razlici struja na ulazima OP. Za ove OP se ponekad
koristi i naziv CDA (Current-Differencing Amplifiers). Primer ove vrste OP je kolo
tipa LM3900 firme National Semiconductor.
Kod druge vrste strujnih OP izlazna struja je proporcionalna razlici ulaznih
napona, ali postoji i ulaz za kontrolu pojačanja. Ponekad se za njih koristi i skraćeni
naziv OTA (Operational Transconductanse Amplifier). Kao predstavnike ovih
navodimo kola tipa CA3080 i LM13700. Pored standardnih primena, ovim OP se
mogu realizovati kola kao što su; naponski kontrolisani pojačavači, amplitudni
modulatori, množači, itd.
U praksi su daleko najveću primenu našli OP sa naponskim izlazom (VDA), pa će
se daljnja razmatranja odnositi na njih, ukoliko to nije drugačije naglašeno.
Prvenstvena namena operacionih pojačavača bila je pojačanje i obrada signala. Sa
njima se na jednostavan način i veoma kvalitetno vrše linearne operacije nad
signalima. Ovde se prvenstveno misli na sabiranje, oduzimanje, diferenciranje,
integraljenje, itd. Tu su i primene za komparatore, filtre, oscilatore, kola za
uzorkovanje, itd. Dodatkom dioda ili tranzistora i korišćenjem njihovih logaritamskih
(ili eksponencijalnih) karakteristika mogu se obavljati i neke nelinearne operacije nad
signalima. Na ovaj način signali se mogu logaritmovati ili antilogaritmovati, množiti,
deliti, kvadrirati, korenovati, itd.
Zahvaljujući odličnim karakteristikama i jednostavnom načinu korišćenja, našli su
primenu u velikom broju oblasti. Vremenom, njihove karakteristike su dalje
poboljšavane tako da se savremeni OP mogu smatrati idealnim u većini primena.
1.2. Šematski prikaz OP
Operacioni pojačavač (OP) je naponski upravljan naponski izvor sa veoma velikim
pojačanjem.
Na sl. 1.2. prikazan je simbol operacionog pojačavača. On ima 5 izvoda i to su:
– napajanje (UPS)
– invertujući ulaz (–)
– neinvertujući ulaz (+)
– izlaz (UOut)
11
Uin+
UPS+ OP sa ovih 5 izvoda predstavlja jedan složen čvor za koji
važi prvi Kirhofov zakon. To znači da je algebarski zbir
struja svih pet izvoda jednak nuli. S obzirom da su struje
OP ulaza (–) i (+) jako male izlazna struja je prvenstveno rezultat
Uin- Uout
razlike struja izvoda napajanja (UPS).
UPS- Pored ovih, OP može da ima izvode za trimovanje ulaznog
ofset napona, frekvencijsku kompenzaciju, itd.
Napajanje OP je najčešće simetrično i kreće se u
granicama od oko  5 V do oko  15 V. Svi naponi se
Sl. 1.2.
referišu u odnosu na potencijal mase.
Postoje i OP namenjeni za napajanje jednostrukim naponom (single supply). U
električnim šemama se radi bolje preglednosti, najčešće izostavljaju veze za
napajanje OP, ali se one podrazumevaju.
Vezivanjem jednog od ulaza na nulti potencijal (masu), i dovođenjem napona na
drugi ulaz, na izlazu se pojavljuje napon. Ako se napon dovodi na neinvertujući (+)
ulaz, na izlazu se dobija napon istog polariteta kao i ulazni. Dovođenjem napona na
invertujući (–) ulaz, izlazni napon je suprotnog polariteta. Pri izradi OP teži se da ova
dva pojačanja budu jednaka po apsolutnoj vrednosti. Tako se postiže da OP pojačava
samo razliku napona na svojim ulazima. Ovo (diferencijalno) pojačanje savremenih
OP napona je veoma veliko i kreće se od više desetina hiljada do više desetina
miliona. Strujna opteretljivost OP je najčešće ispod 10 mA. Struje izvoda napajanja
su istog reda veličine i zavise od napona napajanja, opterećenja izlaza, broja OP u
čipu, itd. Na sl. 1.2a prikazan je model OP.
Za pravilan rad OP, naponi na njegovim ulazima
moraju biti unutar opsega napona napajanja (“rail-to-
RO UO
rail“). Za standardne OP oni su za par volti manji od
UI RI UPS.
AUI Izlazni napon je takođe unutar napona napajanja. U
najvećem broju slučajeva ovaj napon ne može da
dostigne napon napajanja za oko 1 do 2 volta.
Postoji i klasa takozvanih “rail-to-rail“ OP, kod
Sl. 1.2a. Model OP kojih ovi naponi dostižu vrednost napona napajanja
(neopterećen OP). Slično važi i za ulazne napone.
Strujna opteretljivost izlaza je kod standardnih OP je do oko 10 mA.
1.3. Unutrašnja struktura OP
Prema svojoj unutrašnjoj strukturi (sl. 13a) OP može da se podeli na nekoliko
celina, kao što su:
– Ulazni stepen je diferencijalni pojačavač (jedan ili više).
– Naponski pojačavač – drugi stepen (sa zajedničkim emitorom).
– Izlazni stepen (strujni pojačavač) obezbeđuje potrebnu snagu (struju i napon)
na izlazu OP.
12
Pogledajmo malo detaljnije diferencijalni pojačavač prikazan na sl. 1.3. Uloga

diferencijalnog pojačavača je da OP omogući što veće pojačanje diferencijalnog
ulaznog napona i da ga učini što manje osetljivim na zajednički ulazni napon. Ovo je
veoma važna osobina OP i izražava se preko faktora potiskivanja zajedničkog napona
ili skraćeno CMRR (Common–Mode Rejection Ratio). O ovome će biti više reči u
narednim poglavljima
Faktor CMRR se definiše kao količnik pojačanja:
diferencijalnog (Ad) i zajedničkog napona (ACM).
Ad Ad
CMRR  ili CMRR(dB)  20 log
ACM ACM
Bez ulaženja u izvođenje biće dati gotovi izrazi za

ova pojačanja. Ako su oba tranzistora na sl. 1.3.
jednakih karakteristika i zanemarivanjem unutrašnjeg
otpora izvora signala (RS), ova pojačanja su:
h fe RC h fe RC
Ad   ACM  
hie  2 RE 1  h fe 
i
Sl. 1.3. hie
Faktor potiskivanja zajedničkog napona je:

hie  2 RE 1  h fe  2 RE h fe
CMRR(dB)  20 log  20 log
hie hie
hie Ulazna otpornost tranzistora (spoja sa zajedničkim emitorom)

hfe Faktor pojačanja tranzistora (spoja sa zajedničkim editorom)
Sa povećanjem otpornosti emitorskog otpornika povećava se i ovaj faktor. Sa
druge strane smanjuje se kolektorska struja tranzistora pa se smanjuje i pojačanje.
Najviše što se na ovaj način može dobiti je vrednost ovog faktora od nekoliko stotina
Ulazni stepen Drugi stepen Izlazni stepen do nekoliko hiljada (40 ... 60
+UCC dB). Za njegovo povećanje u
praksi se emitorski otpornik
RC RC T3 zamenjuje strujnim izvorom
T4 čiji teorijski unutrašnji otpor
CC UOUT teži beskonačnosti.
+UIN T1 T2 Unutar jednog OP može da
bude i dva i više diferencijalnih
T5
-UIN pojačavača kaskadno vezanih
tako da se kod savremenih OP
I1 I2
postižu vrednosti CMRR
-UEE faktora i preko 120 dB. Kod
Sl. 1.3a. Principska šema OP OP on je približno istog reda
veličine kao i pojačanje
13
diferencijalnog signala što znači da je pojačanje zajedničkog signala veoma malo.

Drugi stepen OP obezbeđuje dodatno naponsko pojačanje i na sl. 1.3a on je
prikazan kao pojačavač sa zajedničkim emitorom. Pri konstrukciji OP teži se da
naponsko pojačanje bude što veće. Povećanjem pojačanja može se zaći u područje
nestabilnog rada OP. Prve verzije OP su zbog toga imale dodatne izvode za
frekvencijsku stabilizaciju. Ona se izvodi dodavanjem kondenzatora (CC) kojim se
snižava pojačanje na visokim frekvencijama i stabilizuje pojačavač. Obično se pored
kondenzatora dodaje i otpornik. Detaljna uputstva i načine frekvencijske
kompenzacije OP proizvođači daju u svojim kataloškim materijalima.
Veličina kapacitivnosti CC je reda desetine pF i nalazi se u kolu gde su struje reda
mikroampera. Sa ovim vrednostima brzina punjenja ovog kondenzatora je reda 1V/s
i predstavlja jednu od karakteristika OP (slew rate), kojom se definiše brzina promene
izlaznog napona.
Savremeni OP su kompenzirani interno i obično ne zahtevaju dodatne elemente.
Izuzetak su OP sa specifičnim karakteristikama (na primer posebno brzi OP i slično).
Naponsko pojačanje savremenih OP kreće se od nekoliko stotina hiljada pa do više
desetina miliona (105 ... 108).
Strujna opteretljivost naponskog stepena je ispod jednog miliampera, tako da je
nedovoljna za daljnju primenu. Zato se na izlazu OP nalazi strujni pojačavač kojim se
obezbeđuje izlazna struja OP reda desetinu mA. Na sl. 1.3a to je komplementarni
tranzistorski par T4 i T5 sa jediničnim naponskim, ali velikim strujnim pojačanjem.
Jedan od prvih OP je pojačavač tipa 709. Njegova unutrašnja šema prikazana je na
sl. 1.5. Ovo kolo nema internu frekvencijsku kompenzaciju tako da se odlikuje
velikom brzinom prebacivanja (slew rate) i posebno je interesantan kao komparator
ili oscilator. Kao pojačavač zahteva frekvencijsku kompenzaciju što mu smanjuje
brzinu. Zbog toga je danas za ove primene manje interesantan, a ovde je pomenut
samo zbog svog istorijskog značaja.
Nešto savremenije kolo je operacioni pojačavač tipa 741. Njegova unutrašnja šema
prikazana je na sl. 1.5a. Za razliku od prethodnog ovo kolo je interno kompenzirano i
ne zahteva nikakve dodatne spoljne elemente. Ova dva kola su primeri OP sa
bipolarnim tranzistorima na ulazu i njihove polarizacione struje su reda desetine ili
stotine nA.
Napredak u razvoju OP kretao se kroz primenu tranzistora tipa JFET i MOSFET na
ulazu (i smanjenje ulazne polarizacione struje), smanjenje ulaznog ofset napona,
smanjenje šuma, povećanje frekvencijskog opsega, brzine rada, opsega radnih napona
i struja, itd. Danas postoje OP koji rade sa naponima reda stotinu volti ili jakostrujni
koji rade sa strujama od više ampera. Jedna interesantna grupa OP su sa izolovanim
ulaznim kolom od izlaza. Neki od tih primera će biti dotaknuti kroz naredna poglavlja
ove knjige. Na slikama 1.5b i c, prikazane su unutrašnje šeme kola tipa LF411 sa
JFET ulazima i kola tipa CA3140 sa MOSFET tranzistorima. Njihove polarizacione
struje su reda pA i manje.
14
1.4. Oblici kućišta i raspored izvoda

Operacioni pojačavači kao i ostala integrisana kola, se po pravilu pakuju u
metalno, plastično ili keramičko kućište. Koriste se dve izvedbe: through hole i SMD.
Njihova osnovna razlika je u veličini i načinu montaže na štampanoj pločici. DIP (ili
DIL) kola su krupnija, priključci su izvedeni u obliku nožica raspoređenih u dva reda.
Raster između nožica od 2,54 mm a između redova 7,62 mm. Keramičko kućište
obezbeđuje bolje hlađenje. Ova tehnika zahteva bušenje štampane pločice i lemljenje
sa suprotne strane (through hole komponenta).
SMD tehnika je novija i sa komponentama manjih
dimenzija omogućava gušće pakovanje elemenata i manje
dimenzije štampane pločice. Druga velika prednost je u
tome što se ne zahteva njeno bušenje što znatno
pojednostavljuje proces punjenja kartice ali zahteva
specijalnu opremu.
Na sl. 1.4. prikazani su oblici kućišta ovih kola. U tabeli
1.4a prikazani su primeri rasporeda izvoda za neke
Sl. 1.4. Oblici kućišta OP operacione pojačavače.
Metalno kućište DIL kućište SOIC kućište
TO-5 (plastično ili keramika) (SMD)
Jednostruki
OP
Dvostruki OP
Četvorostruki
OP
Sl. 1.4a. Primeri rasporeda izvoda za neke vrste operacionih pojačavača
15
1.5. Primeri standardnih OP

Na narednim slikama prikazani su tipični primeri nekoliko OP različitih generacija
i sa različitim rešenjima ulaznog stepena (bipolarni, FET i MOSFET tranzistorima.
Na slikama 1.5 i b, prikazane su unutrašnje šeme kola tipa 709 i 741, na 1.5b i c
unutrašnje šeme kola LF411 sa JFET, i CA3140 sa MOSFET tranzistorima.
Sl. 1.5. - Unutrašnja šema operacionog pojačavača tipa 709
Sl. 1.5a. - Unutrašnja šema operacionog pojačavača tipa 741
16
Sl. 1.5b. - Unutrašnja šema operacionog pojačavača sa JFET ulazom tipa LF411
Sl. 1.5c. - Unutrašnja šema operacionog pojačavača sa MOSFET ulazom tipa CA3140
17
Operacioni pojačavači 2. Idealan operacioni pojačavač
2. IDEALAN OPERACIONI POJAČAVAČ

2.1. Karakteristike idealnog operacionog pojačavača
Idealan operacioni pojačavač je cilj kome se teži prilikom njihove konstrukcije i
izrade. Današnja tehnologija je došla do nivoa gde se pravilnim izborom u velikom
broju slučajeva i realni OP mogu smatrati idealnim.
Karakteristike realnih OP mogu se podeliti na ulazne i izlazne karakteristike.
Ulazne bi bile ulazne bias i ofset struje, ofset napon, šum itd. Izlazne bi bile
maksimalna izlazna struja, i napon, slew rate i slično.
Druga podela bi mogla da bude na: statičke, dinamičke, šumne, toplotne, itd. Ova
podela je značajnija kod realnih OP i o njima će biti više reči u narednim
poglavljima.
Karakteristike idealnih OP su:
– Beskonačno pojačanje ulaznog diferencijalnog napona (UD),
– Nulto pojačanje ulaznog zajedničkog napona (UCM),
– Nulti ulazni ofset napon,
– Nulta polarizaciona struja,
– Beskonačna ulazna otpornost za UCM,
– Nulta izlazna otpornost,
– Naponi saturacije jednaki naponima napajanja (Usat=UPS)
– Neograničen frekvencijski opseg,
– Beskonačno velika brzina promene stanja izlaza (slew rate)
– Nulti šum
2.2. Rad idealnog pojačavača
Operacioni pojačavač u kolu može da radi sa i bez povratne sprege. Povratna
sprega može da bude pozitivna ili negativna, tako da postoje tri karakteristična načina
rada. Pogledajmo ukratko svaki od njih.
2.2.1. Rad bez povratne sprege – komparator
Pravilnim napajanjem i dovođenjem napona na njegove ulaze, izlaz OP ide u
zasićenje. U zavisnosti koji je od ulaza na višem naponu, izlaz OP se nalazi u jednom
od dva moguća stanja; pozitivnom ili negativnom stanju zasićenja (saturacije). Za
idealan OP naponi saturacije jednaki su naponima napajanja (UPS).
Ovo je rad bez povratne sprege i OP radi kao komparator. Komparator ima
mogućnost da detektuje veoma male razlike dva napona. Kada je jedan od napona
jednak nuli komparator postaje detektor napona i u stanju je da detektuje veoma male
napone. Polaritet izlaznog napona je pozitivan ako je napon neinvertujućeg (+), viši
od napona invertujućeg (–) ulaza.
Za komparator sa idealnim OP vreme promene izlaznog napona je trenutno.
Rad bez povratne sprege – komparatorski rad je samo jedna od mnogobrojnih
primena OP. Daleko veći broj primena zasniva se na postojanju povratne sprege.
19
2.2.2. Negativna povratna sprega – pojačavač

Posmatrajmo pojačavač sa povratnom spregom prema sl. 2.2.2. Povratna sprega je
ostvarena tako što je deo izlaznog napona preko razdelnika napona doveden na
invertujući ulaz OP. Ovakva povratna sprega naziva se negativnom.
Za oznake na sl. 2.2.2. važi relacija:
UO  AU I   A0 (U I   U I  )  A0U I   A0 UO
Posle sređivanja dobija se pojačanje pojačavača
sa negativnom povratnom spregom.
UO A0 1
A  
U I  1  A0  
A0 Pojačanje operacionog pojačavača
Sl. 2.2.2 Povratna sprega kod OP  Faktor pojačanja povratne sprege ()
A0 Kružno pojačanje (otvorenog kruga)
Po definiciji idealnog OP njegovo pojačanje (A0) je beskonačno. Zbog toga
pojačanje pojačavača sa negativnom povratnom spregom zavisi samo od elemenata
povratne sprege (otpornika R1 i R2), a ne zavisi od primenjenog OP.
Treba zapaziti da je (u linearnom radu) za sve vrednosti izlaznog napona ulazni
napon OP jednak nuli. Za pojačavač sa slike to znači da su oba ulaza OP na istim
potencijalima. Ovo je opšte pravilo za sve pojačavače sa negativnom povratnom
spregom i zahvaljujući njemu analiza rada kola sa OP postaje veoma jednostavna.
U radu sa realnim OP uvođenjem negativne povratne sprege pojavljuje se problem
sa stabilnošću rada pojačavača. U poglavlju o realnim OP ovom pitanju će biti
posvećeno više pažnje.
Elektroničari u šali kažu da kada treba napraviti oscilator veoma teško ga je
naterati da zaosciluje. Sa druge strane, kada se pravi pojačavač on zaosciluje sam od
sebe.
2.2.3. Pozitivna povratna sprega – komparator sa histerezisom
Ako bi se deo izlaznog napona doveo na neinvertujući (+) ulaz dobila bi se
pozitivna povratna sprega. U našem slučaju pojačavača izlazni napon bi odmah otišao
u zasićenje. Za izlazak iz zasićenja bio bi potreban ulazni napon niži od prethodnog.
Pojačavač sada radi kao komparator sa histerezisom.
Pozitivna povratna sprega može da se pored komparacije sa histerezisom koristi i
za realizaciju oscilatora, flip-flopova, itd.
2.3. Osnovna kola sa idealnim OP
U ovom delu će u najkraćim crtama biti opisana osnovna kola sa idealnim OP. U
najvećem broju primena ova kola su upotrebljiva i kod realnih OP. Razlike koje
nastaju u ponašanju su zavisne od karakteristika primenjenih OP. Njihovim pravilnim
izborom dobijaju se praktično zanemariva odstupanja od idealnog ponašanja.
20
2.3.1. Komparator
Dovođenjem napona na ulaze idealnog operacionog pojačavača (sl. 2.3.1.), on na
izlazu daje odgovarajući napon. Veličina izlaznog napona je maksimalna (izlaz u
zasićenju – saturaciji) a polaritet je jednak polaritetu razlike potencijala
neinvertujućeg i invertujućeg ulaza (sl. 2.3.1a.). Zbog beskonačnog pojačanja on
može da detektuje veoma male (beskonačno male) razlike napona na svojim ulazima.
Kada je jedan od napona jednak nuli, radi kao detektor napona.
Da bi rad bio regularan (pravilan)
Uin+
potencijali ulaza moraju biti unutar
OP
opsega napona napajanja. Za
Uin- Uout idealan pojačavač detekcija razlike
ulaznih potencijala je trenutna. Ovo
je rad bez povratne sprege i izlazni
napon je uvek u stanju zasićenja.
Sl. 2.3.1 Sl. 2.3.1a. Za analogni signal značajna je
njegova veličina. Kod digitalnih
signala značajan je samo nivo (L ili H). Komparator je elektronsko kolo koje vrši
konverziju analognog napona u digitalni - elementarni (jednobitni) A/D konvertor.
2.3.2. Invertujući pojačavač
Posmatrajmo pojačavač na sl. 2.3.2. Neinvertujući ulaz ovog pojačavača vezan je
na masu (nulti potencijal). Pošto je ulazni napon idealnog OP jednak nuli, i
invertujući ulaz OP je na potencijalu mase. Iako nije stvarno vezan za masu,
zahvaljujući povratnoj sprezi on je doveden na nulti napon. Ovakav nulti napon
naziva se i napon virtualne mase. Imajući sve ovo u vidu ulazna struja pojačavača na
sl. 2.3.2. jednaka je:
UI
I1 
R1
Pošto je ulazna struja samog OP jednaka nuli, sva ulazna struja se zatvara preko
R2. Kako je potencijal neinvertujućeg ulaza jednak nuli to je izlazni napon pojačavača
R2 jednak:
UI
R1 U O   I I R2   R2
R1
UI
OP
UO Tako se dobija da je pojačanje invertujućeg pojačavača:
UO R
A  2
UI R1
Sl. 2.3.2. Invertujući
pojačavač Pojačanje ovog pojačavača je negativno. Ulazna
otpornost ovog pojačavača jednaka je otpornosti R1.
21
2.3.3. Sabirač napona - invertujući

Umesto jednog ulaza, može da ih bude više. U tom slučaju treba primeniti princip
superpozicije. Struje ovih ulaza algebarski se sabiraju i zbirna struja zatvara se preko
otpornika povratne sprege.
Za sl. 2.3.3. izlazni napon je:
U U U 
U O  I1  I 2  I 3 RO   1  2  3  RO
 R1 R2 R3 
Ako ulazni otpornici imaju jednake otpornosti (R1= R2=
R3= RI) izraz postaje:
U U U  R
U O   1  2  3  RO   O U1  U 2  U 3 
Sl. 2.3.3. Sabirač napona
 RI RI R I  RI
U ovom slučaju kolo se ponaša kao sabirač ulaznih napona. Ulazne otpornosti
svakog od ulaza jednake su otpornostima svojih ulaznih otpornika.
2.3.4. Neinvertujući pojačavač
Polazeći od činjenice da je ulazni napon OP jednak nuli, potencijal (–) ulaza kola
na sl. 2.3.4. jednak je ulaznom naponu. Pošto je i ulazna polarizaciona struja jednaka
nuli, dobija se da je ulazni napon jednak naponu na otporniku R1 razdelnika napona.
Zato je njegova struja:
UI
I R1 
UI OP R1
UO
Izlazni napon je dalje:
R2
UI R  R2
U O  I R1 ( R1  R2 )  ( R1  R2 )  1 UI
R1 R1 R1
Sada je pojačanje pojačavača na sl. 2.3. jednako:
Sl. 2.3.4. Neinvertujući UO R1  R2 R
pojačavač A  1 2
UI R1 R1
Pojačanje ovog pojačavača je uvek pozitivno i veće od 1. U krajnjem slučaju kad
se otpornik R1 izostavi (R1) pojačanje jednako jedinici.
Ulazna struja ovog pojačavača jednaka je nuli, tako da je ulazna otpornost ovog
pojačavača je beskonačno velika.
2.3.5. Sleditelj napona – buffer
Specijalan slučaj neinvertujućeg pojačavača je sleditelj napona prikazan na sl.
2.3.5. on se dobija izostavljanjem otpornika R1. Sada otpornik R2 sa prethodne slike
može imati bilo koju vrednost (najjednostavnije je onda da ima nultu vrednost).
22
Pošto je ulazni napon OP jednak nuli, izlazni napon je

vrlo tačno jednak ulaznom. Pojačanje ovog pojačavača
UI
jednako je jedinici.
OP
UO UO
UO  U I odnosno A 1
UI
Kao u prethodnom slučaju i ovde pojačavač ima
beskonačno veliku ulaznu, a veoma malu izlaznu
Sl. 2.3.5. Sleditelj napona impedansu, tako da je osnovna svrha ovog kola
prilagođenje impedanse. Njegova uloga je da verno
prenese potencijal ulaza na izlaz ne opterećujući ulaz nikakvom strujom.
2.3.6. Integrator
U linearne operacije nad signalima spadaju i njihova integracija i diferencijacija.
Na sl. 2.3.6. je prikazano kolo integratora – Milerov integrator. Za trenutnu vrednost
ulaznog napona uI, ulazna struja je:
CO uI
iI 
RI RI
UI
OP
Ova struja zatvara se preko kondenzatora čiji je levi kraj
UO na nultom potencijalu. Njegov napon je proporcionalan
integralu ulaznog napona.
1 1 1
Sl. 2.3.6. Integrator
UO  
CO  iI dt  
RI CO  u I dt    u I dt

 Vremenska konstanta   RI CO
Koeficijent proporcionalnosti je recipročna vrednost vremenske konstante. Na
primer pri konstantnom ulaznom naponu, na izlazu se dobija linearno rastući napon
(rampa), za sinusoidu se dobija kosinusoida, itd. Početni uslov je takođe obuhvaćen i
definisan je naponom kondenzatora pre početka integracije.
Osobina integratora je da je neosetljiv na šum.
Povratna sprega za jednosmerni signal je prekinuta, pa sa realnim OP ovo kolo
može da radi samo ograničeno vreme. Struja polarizacije OP postepeno puni
kondenzator i posle nekog vremena izlaz OP odlazi u zasićenje i pri nultom ulaznom
naponu. Za trajan rad potrebno je povremeno isprazniti kondenzator.
2.3.7. Diferencijator
Zamenom mesta otpornika i kondenzatora prema sl. 2.3.7. dobija se diferencijator.
Za trenutnu vrednost ulaznog napona uI, trenutna vrednost struje kondenzatora je:
23
RO
duI
iC  C I
CI dt
UI
OP
Ova struja zatvara se preko izlaznog otpornika, pa je
UO izlazni napon:
du I
U O   RO iI   RO C I
dt
Sl. 2.3.7. Diferencijator
U praksi ovakav rad je gotovo nemoguć jer bi šum i
ostale smetnje bile veoma zastupljene. Zato se kod realnih primena na red sa
kondenzatorom dodaje otpornik male vrednosti otpornosti.
2.3.8. Kolo za uzorkovanje – sample & hold
U nekim primenama potrebno je da se pratiti veličina analognog napona, i da se
neka njegova trenutna vrednost zapamtiti (analogna veličina). Ovo se koristi na
primer kod A/D konverzije.
Opisanu funkciju vrše kola za uzorkovanje – sample
UI OP & hold (S/H). Radi se o analognim memorijskim
C UO kolima. Osnovno kolo koje ima ovu funkciju prikazano
je na sl. 2.3.8.
S/H kola imaju dva karakteristična moda rada;
uzorkovanje i držanje. U modu uzorkovanja trenutna
Sl. 2.3.8. Kolo za uzorkovanje – vrednost ulaznog napona se dovodi na kondenzator.
neinvertujuće Posle toga kondenzator se odvaja od ulaznog napona i
treba što vernije da održava prethodnu vrednost (mod
držanja).
UI OP
Realna S/H kola su nešto složenija i biće detaljnije
D analizirana u jednom od narednih poglavlja.
2.3.9. Idealna dioda
R UO
Na sl. 2.3.9 prikazano je kolo koje radi kao idealna
dioda. Kolo je dovoljno jednostavno da je razumljivo
Sl. 2.3.9. Idealna dioda samo po sebi. Kasnije će bit analizirana kola koja
omogućavaju dvostrano ispravljanje.
2.3.10. Pojačavači naizmeničnih signala
U dosadašnjim razmatranjima ulazni signal je posmatran kao jednosmerni napon ili
struja. Jedno veliko područje u elektronici obuhvata i odrada naizmeničnih signala.
Tipičan primer je pojačanje audio signala. Ova klasa pojačavača je dosta obrađivana
u postojećoj literaturi. I sa aspekta proizvođača integrisanih kola ovo područje je
veoma dobro pokriveno namenski konstruisanim pojačavačkim kolima počev od
pretpojačavačkih do izlaznih kola snage više stotona wati pa i više kilovata. Tu su i
kola za postizanje velikog broja audio efekata (amplitudne modulacije, distorzije,
dinamike, eho, hal, reverb, wah-wah itd).
24
Ovde će biti u najkraćim crtama biti prikazani neinvertujuči i invertujući

pojačavači naizmeničnih signala.
Svaki pojačavač jednosmernih signala ujedno može da pojačava i naizmenične
signale. Nedostatak jednosmerog pojačavača pri pojačanju naizmeničnih napona je u
tome što se pored korisnog naizmeničnog signala pojačava i ulazni ofset napon. To je
posebno važno kada se pojačavaju mali signali. Na primer pri pojačanju signala sa
mikrofona koji ima napon reda milivolta na izlazu pojačavača dobija se i jednosmerni
napon koji je sličnog reda veličine.
Eliminacija jednosmernog napona je relativno jednostavna. Ona se vrši filtrima
(kondenzatorima) na ulazu ili na izlazu pojačavača ili na oba kraja. Eliminacija
jednosmernog napona na ulazu je povoljnija jer se radi o kolu manje snage gde se
primenjuju otpornici sa velikim otpornostima, i kondenzatori sa malim
kapacitivnostima. Eliminasijom jednosmerne komponente napona moguće postići i
veća pojačanja i veće amplitude izlaznih napona. Eliminacija jednosmernog napona
na izlazu, posebno kod pojačavača velikih snaga, zahteva velike i snažne elektrolitne
kondenzatore.
Eliminisanje jednosmerne komponente napona vrši se niskopropusnim filtrima.
Prelomna frekvencija filtra definiše donju frekvenciju propustnog opsega pojačavača.
Gornju frekvenciju definiše pad pojačanja za 6 dB. Opseg frekvencija unutar ovih
granica definiše propusni opseg pojačavača.
U zavisnosti izvora signala, od pojačavača može da se zahtevaju različite
karakteristike, prvenstveno u pogledu pojačanja i ulazne otpornosti (ili impedancije).
Kod pojačava sa malim ulaznim otporom najjednostavnije je primeniti invertujući
R2 pojačavač sa ulaznim kondenzatorom (sl. 2.3.10).
Pojačanje ovog pojačavača za naizmenični signal je:
C R1
UO R
UI AAC   2
OP
UO
UI R1
Pojačanje ulaznog ofset napona jednako je
jedinici. Zbog toga će jednosmerna komponenta
Sl. 2.3.10. Invertujući AC pojačavač napona na izlaz biti jednaka ulaznom ofset naponu
OP (reda mV ili manje).
C
Kada je potrebna visoka ulazna otpornost
pogodnija je primena neinvertujućeg pojačavača.
UI
OP U najjednostavnijoj varjanti njegova šema je kao
UO na sl. 2.3.10a.
RI R2 Ulazni otpornik RI obezbeđuje ulaznu
polarizacionu struju “+“ ulaza. Njegova veličine
R1 definiše i ulaznu otpornost pojačavača za
naizmenični signal, i ona može ići i do više M.
Prevelika otpornost otpornika RI stvara i dodatni
Sl. 2.3.10a. Neinvertujući pojačavač ulazni ofset napon, zbog prisustva polarizacionih
AC signala
struja. Ulazna otpornost za jednosmerni signal je
25
beskonačno velika (zbog ulaznog kondenzatora).

Pojačanje naizmeničnog signala jedanko je:
UO R
AAC  1 2
UI R1
Nedostatak ovog pojačavača što se sa pojačanjem korisnog signala u istoj meri
pojačava i ulazni ofset napon OP. Zato ovaj pojačavač nije pogodan za velika
pojačanja i pojačanje malih signala.
Za veća pojačanja pogodnije je koristiti šemu na sl. 2.3.10b. Ovde se ulazna
polarizaciona struja “+“ ulaza zatvara preko otpornika RI i R1.
Dodatni kondenzator C2 sprečava pojačanje ulaznog ofset napona i ono je jedanako
jedinici.
C1 Pojačanje naizmeničnog signala jedanko je:
UI UO R
OP
UO AAC  1 2
UI R1
RI R2
Za naizmenični signal kondenzator je kratak
C2 spoj. Zato je ulazna otpornost ovog kola za
naizmenični signal jako velika i nije definisana
R1 samo veličinom ulaznog otpornika RI (mnogo veća
od RI). Zbog toga se za RI može uzeti otpornost
mnogo manja od one u prethodnoj šemi.
Sl. 2.3.10b. Neinvertujući pojačavač Optimalna vrednost za RI je RI=R2.
AC signala sa visokim ulaznim
Takođe i kapacitivnost ulaznog kondenzatora
otporom
može biti znatno manja od one na šemi 2.3.10a.
26
Operacioni pojačavači 3. Realan operacioni pojačavač
3. REALAN OPERACIONI POJAČAVAČ

3.1. Karakteristike i vrste realnih OP
U prethodnom poglavlju definisane su karakteristike i razmatrana osnovna kola sa
idealnim OP. Po svojim karakteristikama, u najvećem broju primena zadovoljiće i OP
za opštu upotrebu. Međutim postoje i primene gde to nije slučaj. Takvi slučajevi su
na primer kod ekstremno preciznih merenja, merenja veoma malih napona ili struja,
merenja pH, merenja otpornosti izolacije, itd.
Za specifične slučajeve proizvođači nude i OP sa specifičnim karakteristikama kao
što su na primer: OP sa malim ofset naponom, malom strujom polarizacije, malim
šumom, velikim pojačanjem, brzi OP, itd. Ponekad je potrebno analizirati, ili bar
proceniti, koliki je uticaj nesavršenosti karakteristika OP na kolo koje se razmatra.
Za pravilan izbor ili analizu pojedinih uticaja realnih OP potrebno je poznavati
njihove stvarne karakteristike.
Za tipičan OP sa bipolarnim ulaznim tranzistorima, karakteristike su približno:
– pojačanje ulaznog diferencijalnog napona, reda 100dB
– potiskivanje ulaznog zajedničkog napona, reda 80dB
– ulazna otpornost za UCM, reda 109
– ulazna otpornost za UD, reda 105
– izlazna otpornost, reda 100
– frekvencijski opseg. reda 1MHz
– slew rate reda 1V/s
Za specifične primene postoje i posebne vrste OP kao što su:
– sa malim ili ultra malim naponom razdešenosti (offset), 1V – 100V
– sa malom ili ultra malom polarizacionom strujom, 1fA – 100pA
– sa velikim pojačanjem, 120 –160dB
– sa malom sopstvenom potrošnjom < 1mA
– brzi OP (fast, high slew rate, high BW, ...) >10V/s, >10MHz
– malošumni (low noise, ultra low noise),
– itd.
Na tržištu se pominju i podele OP, kao što su:
– za opštu upotrebu (general purpose),
– jeftini (low cost),
– širokopojasni, (high BW)
– sa malom potrošnjom (low power i micropower),
– sa jednostranim napajanjem (single supply),
– precizne (precision),
– rail-to-rail,
– itd.
27
U najvećem broju slučajeva realni OP se mogu smatrati idealnim. U specifičnim

slučajevima primene, moraju se uzeti u obzir i njihove realne karakteristike. Njihovo
poznavanje može da pomogne da se iz velikog broja OP izaberu oni, sa kojima će se
dobiti najbolji rezultati. Karakteristike realnih OP mogu se podeliti u nekoliko grupa
kao što su: statičke, dinamičke, šumne, itd.
3.1.1. Napajanje OP
U priči o idealnim OP obično se ne govori o napajanju. Međutim da bi OP dao neki
napon i struju na izlazu podrazumeva se da mora imati i neko napajanje.
U električnim šemama sa OP obično se ne crta kompletno napajanje već se na OP
samo naznačavaju izvodi za napajanje. Pri tome se obično koriste sledeće oznake:
Vcc = Voltage Common Collector Bipolar
Vee = Voltage Common Emitter Bipolar
Vss = Voltage Common Source FET
Vdd = Voltage Common Drain FET
U ovoj knjizi će se koristiti oznake napona za napajanje i to: +UPS i – UPS.
3.1.1.1. Uslovi za pravilan rad OP
15
UO Rail-to-rail OP
(V) Da bi kolo sa OP pravilno radilo potrebno je
10
TL081 ispuniti nekoliko uslova.
5
- Prvi je da postoji odgovarajuće napajanje. Radi
0 se o dva napona jednake veličine i suprotnih
-5 polariteta čiji je zajednički kraj vezan na masu.
Masa je tačka nultog potencijala. Veličine ovih
-10
napona se najčešće kreću u opsegu od: 5V, do
-15 -10 -5 0 5 10 15
-15 15V. Proizvođači u svojim kataloškim podacima
UI (V) daju i maksimalne granice koje za napon napajanja
Sl. 3.1.1.1 idu do oko 22V. Od ovog napona se dalje očekuje
UO 15 stabilnost prema promenama temperature i
(V)
10
opterećenja. Čest uzrok nepravilnog rada kola je
oscilovanje stabilizatora napona ili isušeni
5 elektrolitski kondenzatori u filtru ispravljača.
Radna oblast OP
napajanog sa 15V 0
- Da bi OP radio korektno, potrebo je da se ulazni
-5 naponi OP nalaze unutar dozvoljenih granica za
-10
posmatrani OP. Te granice su obično nekoliko volti
manje od napona napajanja (sa obe strane).
-15
-10 -5 0 5 10
Na sl. 3.1.1.1 prikazan je dijagram zavisnosti
IO (mA) izlaznog napona (za OP tipa TL081) u zavisnosti od
ulaznog napona pri jediničnom pojačanju i naponu
Sl. 3.1.1.1a.
napajanja UPS=15V. U ovom slučaju OP radi u
opsegu ulaznih napona od oko 12,5V. Isprekidanom linijom je prikazana
karakteristika OP tipa rail-to-rail input/output.
28
UO (V) Ako ulazni naponi pređu dozvoljene granice OP

15
više ne radi normalno, i odlazi u zasićenje.
10 Polaritet napona zasićenja čak ne mora da
Radna oblast OP odgovara polaritetu ulaznih napona pri normalnom
5
napajanog sa 15V radu. Pri velikom prekoračenju granica
0 dozvoljenog ulaznog napona može doći i do
oštećenja OP.
-5
Ni izlazni napon ne može da dostigne pune
-10 vrednosti napona napajanja već je nekoliko volti
-15 manji od njih. Maksimalni izlazni napon OP zavisi
10 15
-15 -10 -5 0 5
Uin (V) i od izlazne struje (opterećenja) i ta zavisnost
prikazana je (orijentaciono) na sl. 3.1.1.1a.
3.1.1.1b Radna oblast realnog OP
Na sl. 3.1.1.1b prikazana je oblast rada (napona
ulaza i izlaznog napona) OP napajanog dvostranim simetričnim naponom UPS =15V.
- Dalje treba paziti da se strujno ne preoptereti izlaz OP. Ovde se prvenstveno misli
na omsko opterećenje ali i veliko kapacitivno opterećenje može da smeta u radu.
3.1.2. Statičke karakteristike realnih OP
Statičke karakteristike definišu ponašanje OP u stacionarnom stanju i radu sa
jednosmernim signalima. Dalje će biti definisane najvažnije statičke karakteristike
realnih OP i načini njihovog merenja.
3.1.2.1. Pojačanje napona
Posmatrajmo OP prema sl. 3.1.2.1. na čije su ulaze dovedeni naponi čija se
vrednosti nalaze unutar opsega napona napajanja. Ako se razlika ulaznih napona
(diferencijalni napon) menja, menja se i izlazni napon na način prikazan na sl.
3.1.2.1a. Kao što slika prikazuje, izlazni napon se menja samo u jednom uskom
opsegu promena ulaznog napona. U ovom uskom opsegu diferencijalnog napona OP
se ponaša kao pojačavač. Nagib ove karakteristike je naponsko pojačanje.
Van ovog opsega izlaz se nalazi u saturaciji (zasićenju) i približno je jednak
jednom od napona napajanja. Ovde OP radi kao komparator.
Naponsko pojačanje (A0) je jedna od najvažnijih karakteristika OP. Ono se definiše
kao količnik priraštaja izlaznog (UO) i diferencijalnog ulaznog napona (UI), pri
nultom zajedničkom ulaznom naponu (UCM=0) u oblasti gde OP nije u zasićenju ili
UI,OP UPS+ preopterećen.
IB+
U O
UI+ Uin A0 
U I
IB-
UO
Ovde se podrazumeva pojačanje OP bez
UI-
UPS- povratne sprege (otvorena povratna sprega).
Pojačanje OP može se posmatrati na dva
načina. Prvi je da se posmatraju stvarni priraštaji
Sl. 3.1.2.1. napona na ulazima pojačavača (UI+ i UI) i
29
njihova pojedinačna pojačanja (A+ i A). Sa ovim, priraštaj izlaznog napona OP

(UO), pojačavača je:
U O  A U I   A U I 
A+ Pojačanje neinvertujućeg ulaza
A Pojačanje invertujućeg ulaza
Veličine napona obično se iskazuju prema nultom potencijalu pojačavača – masa.
Zanemarujući ulazni ofset napon u odnosu na ulazne napone, OP se u veoma
širokom opsegu izlaznih napona ponaša linearno (sl. 3.1.1.1a), tako da se umesto
priraštaja ulaznih napona (U) može govoriti o ulaznim naponima.
OP je kvalitetniji ukoliko su ova pojačanja što veća, i međusobno jednaka.
Drugi način je, da se ulazni napon predstavi preko zajedničkog (UCM) i
diferencijalnog (UD) napona:
U O  ACM U CM  ADU d
Veze između ovih napona i pojačanja su;
UI UI
U I ,CM  , Ud  UI UI  UI
2
A  A
Ad  , ACM  A  A  A
2
Sl. 3.1.2.1a. Zavisnost izlaznog napona Pojačanje diferencijalnog ulaznog napona (Ad)
od ulaznog treba da bude što veće, a pojačanje zajedničkog
napona (ACM) što manje.
Uobičajeno je da se pojačanje diferencijalnog
ulaznog napona kod OP označava sa A0 a diferencijalni ulazni napon sa UI, pa se
gornja jednačina može pisati u obliku:
U O  ACM U CM  A0U I
Kod realnih OP, pojačanje diferencijalnog ulaznog napona (A0) kreće se u opsegu
od 105 do oko 108 (100 dB do 160 dB).
Sl. 3.1.2.1b. Naponsko (diferencijalno) pojačanje kola OP-07
30
Zbog nejednakosti pojačanja dva ulaza, pojavljuje se i pojačanje zajedničkog

napona (ACM). Ovo je neželjeno pojačanje i rezultat je nesavršenosti OP. Teži se da
ovo pojačanje bude što manje. Kod realnih OP ovo pojačanje je obično manje od 10
(20 dB).
Na sl.3.1.2.1b prikazana je zavisnost pojačanja diferencijalnog napona za kolo tipa
OP-07, od frekvencije, napona napajanja i temperature.
3.1.2.2. Polarizacione struje
Da bi OP radio ispravno, mora na svojim ulazima da ima odgovarajuće ulazne
polarizacione struje (IP+ i IP). Ovo su jednosmerne struje koje obezbeđuju
polarizaciju ulaznog stepena OP (sl. 3.1.2.2). Pored struja polarizacije tranzistora
ulaznog diferencijalnog stepena, deo tih struja potiče i od ulaznih zaštitnih kola.
Kao i naponi, i one se mogu posmatrati odvojeno svaka za sebe, ili preko njihove
srednje vrednosti i razlike. U praksi se češće koristi ovaj drugi pristup.
Srednja vrednost ulaznih polarizacionih struja (IB) naziva se bias struja. Njihova
razlika se naziva ulaznom ofset strujom (IOS).
I P  I P
One se dobijaju na sledeći način: IB  i I OS  I P   I P 
2
I OS I OS
Važe i obrnute relacije: I P  I B  i I P  I B 
2 2
IB Ulazna bias struja
IP+ Polarizaciona struja neinvertujućeg (“+”) ulaza
IP  Polarizaciona struja invertujućeg (“”) ulaza
Na sl. 3.1.2.2a je prikazani su međusobni odnosi ovih struja.
Kod OP sa bipolarnim ulaznim tranzistorima polarizacione struje smer
polarizacionih struja definisan je tipom ulaznih tranzistora (p ili n). Njihova veličina
se kreće od oko 1 nA do nekoliko desetina pa i
dU /2 UI,OP I /2 I
OS B stotina nA. One su ovde približno jednake tako
U
CM
I P+ da je ulazna ofset struja znatno manja od bias
A 0
I /2 I
OS B
U
O
struje (IOS<IB).
dU /2 I P- Za OP sa FET ili MOSFET, polarizacione
struje su veoma male i iznose reda 1 pA ... 100
Sl. 3.1.1.2 pA. Kod specijalnih OP struja polarizacije
IP+ UI+ može da bude i reda fA (ffemto, 1fA=1015A).
IB IOS UI,CM UI.d Smer ulazne bias struje nije poznat, i zbog toga
IP- UI- proizvođači u svojim katalozima daju njenu
apsolutnu vrednost. Pošto se ne znaju ni njihovi
smerovi, ofset struja može biti i dvostruko veća
od bias struje (ako su jednake i suprotnog
0 0
znaka). Međutim s obzirom na njihovu malu
Sl. 3.1.2.2a. vrednost to najčešće nije od značaja i o tome se
31
ne mora voditi računa.

U svojim katalozima proizvođači obično daju maksimalne vrednosti struja IB i IOS.
Polarizacione struje zavise od napona napajanja, temperature i od ulaznih napona.
Zavisnost ovih struja od ulaznih napona određuje ulazne
otpornosti. Tako se definišu dve ulazne otpornosti:
Ulazna otpornost za zajednički napon
U CM
RCM 
IB
Ulazna otpornost za diferencijalni napon
U I ,d
Rd 
I OS
Sl. 3.1.2.2b
Smisao ovih otpornosti prikazan je na sl. 3.1.2.2b.
Ove otpornosti su veoma velike i za OP sa FET i MOSFET ulazima dostižu
vrednosti i preko 1012 . Obično je otpornost RCM znatno veća od otpornosti RD.
U kolima pojačavača, polarizacione struje na otpornicima vezanim za operacioni
pojačavač stvaraju padove napona i time unose grešku. Zato je potrebno da one budu
što manje.
Posmatrajmo dalje uticaj ovih struja na rad kola sa OP.
Neka su RE+ i RE– ekvivalentne otpornosti “+“ i “– “ ulaza OP. Ulazne
polarizacione struje će na ovim otpornostima izazvati svoje padove napona.
Rezultantni napon jednak je njihovoj razlici.
Prema naznačenim smerovima struja na sl. 3.1.1.2a razlika napona koja se
pojavljuje na ulazima OP, zbog polarizacionih struja je:
RE   R E 
U PC  RE  I P   RE  I P  ili U PC  RE   RE  I B  I OS
2
Kod uobičajenih vrednosti otpornika ovi padovi napona mogu biti reda nekoliko
mV. To je uporedivo sa ulaznim ofset naponom OP tako da će se posmatrati zajedno.
Iz izraza se vidi da je pri RE+=RE–, bias struja ne stvara ulazni napon, dok ofset
struja stvara napon koji je proporcionalan srednjoj vrednosti ovih dveju otpornosti.
3.1.2.2c Ulazne bias i ofset struje kod OP-07
32
Zato se za kod OP sa bipolarnim tranzistorima na ulazima, teži da spoljašnje

ekvivalentne otpornosti oba ulaza budu jednake. Kod OP sa polarizacionim strujama
reda pA, o ovome se najčešće ne mora voditi računa, što pojednostavljuje kolo.
Kod većine OP maksimalna strujna opteretljivost izlaza je do oko 10mA. Pri
projektovanju kola obično se pazi da ova struja ne prelazi 1 do 2mA.
Pogledajmo sada odnos ulazne i izlazne struje OP. Ulazna struja polarizacije je kod
standardnih OP od oko 105 (bipolarni ulaz) do oko 109 (FET i MOSFST ulaz) puta
manja od izlazne. Kod OP sa ultra malom strujom polarizacije, taj odnos ide do 1011.
Sa aspekta ulazne polarizacione struje OP se, osim u specijalnim slučajevima, mogu
smatrati savršenim. Ti specijalni slučajevi su na primer pojačavači sa ekstremno
visokim ulaznim otporima kakvi se koriste pri merenju: velikih otpornosti, pH, itd.
Na veličinu struja IB i IOS utiču, veličina zajedničkog napona i temperatura. Pošto
su ove struje jako male i po svom uticaju najčešće zanemarive, neće se razmatrati
njihove promene.
Ovako definisane ulazne struje važe samo dok je OP u linearnom režimu.
Odlaskom izlaza u zasićenje mogu nastati sasvim drugačiji uslovi o znatno veće
ulazne struje. Pri velikim ulaznim naponima ove struje mogu biti veoma velike pa
čak može doći i do oštećenja ulaza OP.
Na sl. 3.1.2.2c prikazane su zavisnosti ulazne bias struje kola OP-07 od ulaznog
diferencijalnog napona. Deklarisana vrednost od oko 1 nA važi samo u blizini nultog
diferencijalnog napona. Izvan tog opsega aktivira se ulazno zaštitno kolo tako da se
ulazne struje drastično povećavaju. Ovo kolo nije predviđeno da radi kao komparator.
Na druge dve slike prikazane su
zavisnosti ulaznih bias i ofset struja,
za nekoliko tipova ovog kola, od
temperature.
Na sl. 3.1.2.2d prikazane su
zavisnosti ulaznih polarizacionih
struja za kolo sa FET ulazima
(LF411). Na prvoj slici prikazana je
zavisnost od zajedničkog ulaznog
Sl. 3.1.2.2d - Ulazne struje kola LF411 napona (UCM), a na drugoj od
temperature.
3.1.2.3. Interni ulazni napon operacionog pojačavača (UI,OP)
Kratkim spajanjem ulaza OP izlazni napon bi trebalo da bude jednak nuli.
Međutim on je obično u zasićenju (u plusu ili minusu). Tek dovođenjem nekog malog
napona na ulaz OP, njegov izlazni napon se može dovesti na nulu.
Dakle u samom OP postoji napon razdešenosti (ofset). To je napon koji se
pojavljuje na ulazu OP u uslovima linearnog rada. To ne važi kada je izlaz OP u
zasićenju, kada je ulazni zajednički napon (UI,CM) izvan dozvoljenog opsega, pri
nepravilnom napajanju, preopterećenju izlaza itd. Ovaj napon je interni napon OP i
rezultat je njegove nesavršenosti.
33
Sa aspekta ulaznog napona, realan OP može posmatrati kao idealan, ako mu se

spolja dovede ovaj napon ali suprotnog polariteta. Kod svake konkretne šeme
pojačavača, ovaj napon se na određeni način pojačava i pojavljuje u izlaznom
naponu. Zbog toga on je jedan od izvora greške.
Ulazni napon OP je zavisan od više faktora. Najvažniji uticajni faktori su:
– Ulazni ofset napon (UOS,0)
– Temperatura (T)
– Povratni uticaj izlaznog napona OP (UO)
– Zajednički ulazni napon OP (UCM)
– Napon napajanja (UPS)
– Frekvencija ulaznog napona
Daljnje razmatranje odnosiće se za jednosmerne ulazne napone (nulta frekvencija).
Ta zavisnost se može napisati u obliku funkcije:
U I ,OP  f (T ,U O ,U CM ,U PS )
U okolini radne tačke, ova funkcija se može razviti u Tejlorov red, i uzimanjem
samo linearnih članova, dobija se:
U I ,OP U I ,OP U I ,OP U I ,OP
U I ,OP  U OS , 0  T  UO  U CM  U
T U O U CM U PS PS
Svaki od članova ovog izraza ima prirodu napona pa se ukupni interni ulazni napon
može predstaviti kao njihov zbir.
U daljem tekstu će biti posebno razmatran svaki od ovih članova. Pri tome će se
posmatrati njihovi parcijalni uticaji, za odgovarajuću radnu tačku (na primer: T=TN,
UI,CM=0V i UPS=UPS,N).
Na kraju će ovim parcijalnim naponima biti pridodat i napon koji izazivaju
polarizacione struje na svojim otpornostima.
3.1.2.4. Ulazni ofset napon (UOS,0)
Prvi član u izrazu je napon razdešenosti, i on je posledica
nejednakosti karakteristika tranzistora ulaznog diferencijalnog
stepena OP. To je razlika napona između neinvertujućeg i
invertujućeg ulaza, pri;
- nazivnom naponu napajanja (UPS),
- nultom zajedničkom (UCM),
- nultom izlaznom naponu (UO) i
Sl. 3.1.2.4. - nazivnoj temperaturi.
Ovaj napon se skraćeno naziva ulaznim ofset naponom (označava se sa UOS,0).
Stvarna veličina i polaritet ofset napona nije poznat za konkretan OP. Proizvođači u
svojim katalozima daju njegovu maksimalnu, apsolutnu vrednost.
Na sl. 3.1.2.1a ovaj napon je mesto gde karakteristika preseca horizontalnu osu.
34
Sa promenom temperature menja se i ulazni ofset napon OP. Ta promena se uzima

preko temperaturnog koeficijenta ulaznog ofset napona (TCV). U literarturi se naziva
još i temperaturnim driftom.
Temperaturni koeficijent ofseta je definisan na sledeći način:
U I ,OP U OS
TCV  
T T
Sada je ulazni ofset napon:
U OS  U OS ,0 1  TCV 
Ovaj temperaturni koeficijent kod standardnih OP iznosi oko 10V/0C. Kod
kvalitetnih OP (OP 07) postiže se 0,1V/0C a kod OP sa čoperskom stabilizacijom
ofseta i 0,01V/0C (LTC1050). Osim od temperature, ofset napon OP se menja i sa
vremenom (drift). Kod kvalitetnih OP ta promena je manja od 1V/mesečno.
Ulazni ofset napon je po veličini obično dominantan u odnosu na ostale
komponente internog napona OP. Njegova visina zavisi od primenjenog OP. Za
trimovanje napona ofseta ponekad kod OP postoje odgovarajući izvodi (sl. 3.1.2.4).
Trimovanjem ofseta osim ove, trimuju se i ostale njegove komponente. To pitanje će
biti posebno razmatrano.
Na sl. 3.1.2.4a prikazano je kretanje ulaznog ofset napona kola OP-07 neposredno
posle uključenja (sekundni nivo), zatim promene na minutnom i mesečnom nivou.
Takođe je prikazana i zavisnost netrimovanog ulaznog ofset napona kola OP-07, od
temperature.
Sl. 3.1.2.4a –Vremenska i termička zavisnost ulaznog ofset napona kola OP-07
3.1.2.5. Povratni uticaj izlaznog napona OP

Promeni ulaznog napona UI, odgovara promena izlaznog napona UO. Njihova
međusobna zavisnost definisana je relacijom:
UO  AOU I
Iz ovoga sledi da je pri izlaznom naponu UO ulazni napon OP:
U I ,OP U
UI  UO  O
UO AO
35
Ovaj napon se naziva još i signalom greške, i na osnovu njega OP menja napon na
izlazu. On se može posmatrati i kao povratni uticaj izlaza na ulaz a posledica je
konačnog pojačanja OP. Visina ulaznog napona OP, direktno je proporcionalna je
izlaznom naponu a obrnuto proporcionalna pojačanju OP. Kod realnih pojačavača on
iznosi od oko 10V/V (A0=105) do oko 0,1V/V (A0=107).
Tako na primer za pojačavač tipa OP07, sa pojačanjem od oko 500000, pri
izlaznom naponu od 10V povećanje ulaznog napona je za oko 20V. Kod pojačavača
od kojih se očekuje velika tačnost o ovome se mora voditi računa.
Za razliku od ostalih komponenata ulaznog napona OP, za ovaj napon se unapred
zna njegov polaritet. On je takav da na ”+” ulazu smanjuje ulazni napon (sl. 3.1.2.5).
Promena izlaznog, nije proporcionalna sa promenom
ulaznog napona. To znači da pojačanje nije konstantno i
O zavisi od posmatrane radne tačke.
P UO
Kod pojačavača sa povratnom spregom ova nelinearnost
UO/A0 se smanjuje srazmerno pojačanju A0. Pri malim pojačanjima
pojačavača (A) i velikim pojačanjima A0, nelinearnost
Sl. 3.1.2.5.
postaje zanemariva.
3.1.2.6. Uticaj zajedničkog ulaznog napona – CMRR faktor
Zbog nejednakosti pojačanja neinvertujućeg i invertujućeg ulaza, pojavljuje se i
pojačanje zajedničkog napona (ACM). Ovo je neželjeno pojačanje i rezultat je
nesavršenosti OP. Teži se da ovo pojačanje bude što manje.
Proizvođači umesto pojačanja ACM, daju takozvani CMRR faktor (Common–Mode
Rejection Ratio). CMRR faktor je definisan kao apsolutna vrednost količnika
pojačanja diferencijalnog (AD) i pojačanja zajedničkog napona (ACM).
AD A A
CMRR   0 , ili CMRR(dB)  20 log 0
ACM ACM ACM
Na ovaj način uticaj zajedničkog napona sveden je na

komponentu ulaznog diferencijalnog napona koja deo ukupnog
ulaznog ofset napona (sl. 3.1.2.6.).
Sl. 3.1.2.6. Osim u relativnim jedinicama, CMRR faktor se izražava i u
decibelima. Kod realnih OP on se kreće od 105 (100 dB) do oko 107 (140 dB).
Iz podataka za A0 i CMRR može se dobiti i pojačanje zajedničkog napona OP kao:
A0
ACM 
CMRR
Zajednički ulazni napon (common–mode), izaziva promenu izlaznog napona sa
pojačanjem ACM. Ovaj se prenosi na ulaz OP (sl. 3.1.2.6) sa faktorom 1/A0 tako da je
uticaj zajedničkog napona na diferencijalni ulazni napon za OP:
36
U I ,OP 1

U CM CMRR
UO
Ovaj deo ulaznog napona OP je od oko 10V/V (za
Ud
-UPS +UPS CMRR=100dB) do 0,1V/V (za CMRR=140dB). I za
OP iz iste serije postoji rasipanje CMRR faktora, pa
podatke proizvođača treba posmatrati kao granične.
UCM
Zbog zajedničkog ulaznog napona (UCM), menja se
ulazni napon OP za iznos:
Sl. 3.1.2.6a
U I ,OP U
U I ,CM  U CM  CM
U CM CMRR
Za OP ne zna se unapred znak pojačanja zajedničkog napona (ACM), pa se uzima
njegova apsolutna vrednost. Zbog toga nije poznat ni polaritet napona koji na ulazu
izaziva napon UCM. Za ovu analizu neka je njegov referentni smer suprotan od smera
napona UCM.
Kod pažljive izrade OP moguće je postići da faktor CMRR bude veći od faktora
pojačanja A0. Na primer za OP07 pojačanje je oko 112dB a CMRR oko 126dB.
Merenjem, grupe sa više OP ponekad može da se pronađe OP takav da su mu
uticaji CMRR i A0 suprotni i da se poništavaju. Ovakav OP veoma je pogodan za
primenu kod sleditelja napona.
Uticaj zajedničkog napona može se gotovo u potpunosti eliminisati ako se OP
napaja plivajućim naponima takvim da je plivajuća masa na zajedničkom naponu (sl.
3.1.2.6a).
3.1.2.7. Uticaj napona napajanja – PSRR faktor
Ako se menja napon napajanja, menja se i interni ulazni napon OP. Ova promena
se uzima u obzir preko faktora potiskivanja napona napajanja PSRR (Power Supply
Rejection Ratio) koji se definiše kao:
U PS U PS
PSRR  odnosno: U I ,OP 
U I ,OP PSRR
Uticaj napona napajanja na ulazni napon OP kreće se od oko 10V/V do oko

1V/V. Ako se OP napaja stabilisanim naponima, ovaj uticaj ne postoji.
3.1.2.8. Ukupni ulazni napon OP (UI,OP)
Kod analize pojačavača pogodno je ovim parcijalnim uticajima dodati i napon koji
izazivaju polarizacione struje. Ovo nije unutrašnji napon OP već razlika padova
napona na otpornicima preko kojih se zatvaraju ove struje. Sa ovim se pri analizi
kola, OP može posmatrati kao idealan. Sada se izraz za ulazni napon OP može pisati:
37
U I ,OP  U OS , 0  TCV T  
UO U U
 CM  PS  U PS
A0 CMRR PSRR
Prva dva člana se mogu posmatrati kao jedan napon koji se menja sa temperaturom
i on se naziva ulaznim ofset naponom (UOS). Sva kola od kojih se očekuje kvalitetan
rad napajaju se stabilisanim naponima tako da se uticaj nestabilnosti napona
napajanja može izostaviti.
UI,OP Sa ovim pretpostavkama ulazni napon OP je:
UO U
U I ,OP  U OS   CM  U PC
UO UI,CM UPC
A0 CMRR
UOS
A0 CMRR
Ovaj izraz slikovito je predstavljen na sl. 3.1.1.8.
Sl. 3.1.2.8 S obzirom da je poznat samo znak povratnog
uticaja izlaznog napona, najgori slučaj je kad su i
ostali istog znaka, kao na sl. 3.1.2.8. U stvarnosti
neke od komponenata će biti suprotnog znaka tako
da će se međusobno poništavati, a ukupan ulazni
napon OP će biti manji.
Na osnovu svega rečenog, u pogledu ulaznog
napona realan OP se može posmatrati kao idealan
sa pridodatim naponom UI,OP na ulazu (sl.
3.1.2.8a).
Sl. 3.1.2.8a Pri analizi, pored ovih komponenata ulaznog
napona treba uzeti u obzir i padove napona koje na
otpornicima stvaraju polarizacione struje OP.
Kratkim spajanjem ulaza OP pod ovim uslovima i trimovanjem ofseta, zbir ovih
napona može se smanjiti nekoliko desetina puta.
Već je rečeno da kod realnih OP ukupan interni ulazni napon (UI,OP) je obično: kod
standardnih ispod 5mV, kod preciznih ispod 0,1mV, a kod najpreciznijih (čoperski
stabilisanih) i ispod 1V. Izlazni napon je do oko 10V.
Odnos izlaznog i ulaznog napona se kreće od 10 3 kod standardnih, preko 105 kod
preciznih pa do 107 kod najpreciznijih (čoperski stabilisanih). Ovi odnosi su manji od
odnosa struja, tako da je u pogledu ofset napona, OP manje savršen nego u pogledu
polarizacionih struja, gde se odnos izlazne i ulazne struje polarizacije kretao od oko
105 do 1012.
38
3.1.2.9. Kompenzacija ulaznog ofset napona OP

Kod standardnih OP ovaj napon je obično ispod
5mV (bez trimovanja). Kod kvalitetnih OP ulazni
ofset napon je nekoliko desetina ili stotina
mikrovolta, a čoperskom stabilizacijom postiže se
njegovo sniženje do oko 1V, pa i niže
(MAX4238/4239 oko 0,1V). I OP iz iste serije se
razlikuju, i po veličini i po znaku ovog napona.
Kada ove vrednosti napona ofseta nisu dovoljne
Sl. 3.1.2.9.
vrši se njegovo dodatno smanjenje.
Kod nekih OP postoje izvodi za smanjenje (trimovanje) napona ofseta (sl. 3.1.2.9).
Ona se vrši blagom korekcijom otpornosti kolektorskih otpornika u ulaznom
diferencijalnom pojačavaču. U zavisnosti da li se radi sa tranzistorima n ili p tipa ova
korekcija se vrši na + ili – strani napona napajanja. Na sl. 3.1.2.9, prikazana su dva
primera ove kompenzacije. Pravilnim trimovanjem, ovaj napon se može smanjiti i
nekoliko desetina puta.
Smanjenje ulaznog ofset napona može se postići i na druge načine, u zavisnosti od
šeme pojačavača. Neki od njih prikazani su na sl. 3.1.2.9a.
Sl. 3.1.2.9a
3.1.2.10. Izlazna otpornost OP
Opterećivanjem izlaza OP bez povratne sprege, njegov napon opada. Posmatrano
sa izlazne strane, realan OP se može posmatrati kao idealan, sa izlaznim otporom
vezanim na red. Veličina ove otpornosti je:
U O
RO , 0 
I O
39
Veličina ove otpornosti je obično reda 100  i manje.

Kada se formira kolo povratne sprege, ova otpornost
prividno se smanjuje i iznosi:
RO R A
RO   O  RO
1    AO   AO AO
 Faktor povratne sprege (<1)

AO Kružno pojačanje
A Pojačanje pojačavača sa povratnom spregom
Sl. 3.1.2.11. – LF411
Faktor povratne sprege definiše pojačanje pojačavača.
To znači da prividni izlazni otpor OP zavisi od pojačanja pojačavača. Ako je na
primer A0=106 a pojačanje pojačavača A=100 (=0,01), pri izlaznom otporu
pojačavača bez povratne sprege RO=60 dobija se prividni izlazni otpor od 6m.
Minimalne otpornosti opterećenja na izlazu OP su reda 1k tako da je uticaj ovog
izlaznog otpora nekoliko ppm. Zato za merenja visoke tačnosti ipak treba birati OP sa
što većim pojačanjem.
3.1.2.11. Struja napajanja OP
Svako kolo za svoj rad zahteva izvesnu struju napajanja. Kod OP sa simetričnim
naponima napajanja ova struja se zatvara preko nožica napajanja. Kada je izlaz OP
otvoren, ove dve struje su jednake. Kada se izlaz optereti, jedna od struja se povećava
za iznos izlazne struje. Struja napajanja se ne pojavljuje nigde u proračunima rada
kola. Ona je važna na mestima gde se zahteva da bude što manja (baterijsko
napajanje i slično).
Veličina ove struje je tipično nekoliko mA a postoje i posebni OP sa malom
potrošnjom (low power) gde je ova struja ispod 1 mA. Na sl. 3.1.2.11 prikazana je
zavisnost struje napajanja od napona napajanja za OP tipa LF411.
3.1.3. Dinamičke karakteristike realnih OP
Dinamičke karakteristike definišu ponašanje OP u prelaznom režimu i pri radu sa
naizmeničnim signalima. Dalje će biti definisane najvažnije dinamičke karakteristike
realnih OP.
3.1.3.1. Zavisnost pojačanja od frekvencije
Ranije definisano pojačanje OP odnosilo se
na jednosmerne signale (nulta frekvencija).
Pojačanje naizmeničnog signala i njegova faza,
zavise od frekvencije. Za otvoreni OP se daju
takozvani Bodeovi dijagrami pojačanja i faze.
Na sl. 3.1.3.1 prikazan je Bodeov dijagram
pojačanja operacionog pojačavača tipa OP-0.
Ponekad se radi jednostavnosti dijagram
Sl. 3.1.3.1. Pojačanje OP07 pojačanja zamenjuje (pravim linijama)
40
asimptotama. Karakteristična mesta na ovom dijagramu su prelomna i granična

frekvencija.
Ispod prelomne frekvencije pojačanje OP je konstantno i veoma veliko. Na
prelomnoj frekvenciji pojačanje je smanjeno za 3dB. Sa sl. 3.1.2.1 se vidi da je na
primer za OP07 prelomna frekvencija oko 2Hz.
Na prelomnoj frekvenciji izlazni napon kasni za ulaznim za 450. Iznad prelomne
frekvencije pojačanje opada (–20 dB/dekadi). U ovoj zoni signal kasni za 900.
Frekvencija na kojoj grafik preseca osu 0 dB je frekvencija sa jediničnim
pojačanjem. Ponekad se frekvencija sa jediničnim pojačanjem izražava preko
proizvoda prelomne frekvencije i pojačanja na niskim frekvencijama. Taj proizvod se
zove i proizvod pojačanja i propusnog opsega (gain bandwidth product – GBP).
Da bi kolo sa operacionim OP bio stabilan, potrebno je da kružno pojačanje kola
na frekvenciji sa jediničnim pojačanjem ima dovoljnu rezervu faze (razlika do 1800).
Savremeni OP su najčešće interno frekvencijski kompenzirani tako da im je ovaj
fazni stav preko 500.
Bodeova karakteristika pojačanja sa nagibom –20 dB/dekadi je nejednostavniji
slučaj. Ona približno važi za OP sa unutrašnjom frekvenciskom kompenzacijom.
Prenosna karakteristika osim dominantnog pola na prelomnoj frekvenciji, ima i
polove na višim frekvencijama. Na njima Bodeova karakteristika pojačanja menja
nagibe i oni mogu biti na primer –40 dB/dekadi, –60 dB/dekadi, itd. Na ovim
frekvencijama dolazi i do promena faze. Ako se ovi polovi nalaze na frekvencijama
ispod frekvencije sa jediničnim pojačanjem, pojavljuje se problem sa stabilnošću rada
OP u povratnoj sprezi. Takvi OP zahtevaju spoljašnje elemente (R i C) za
frekvencijsku kompenzaciju (na primer LM709). Proizvođači OP daju uputstva za
način sprovođenja frekvencijske kompenzacije za svoja kola.
Uvođenjem negativne povratne sprege samo sa otpornicima, pojačanje se smanjuje
ispod pojačanja samog OP, a prelomna frekvencija se povećava. Na primer sa
operacionim pojačavačem OP07 pri pojačanju od 100 puta (40dB) prelomna
frekvencija je 10kHz. Na ovoj frekvenciji pojačanja je za 3dB manje od zadatog i
iznosi 37dB. 10 kHz je ujedno i propustni opseg pojačavača.
3.1.3.2. Zavisnost faktora CMRR i PSRR of frekvencije
Faktori potiskivanja zajedničkog napona (CMRR) i faktor potiskivanja napona
napajanja (PSRR) su sličnog reda veličine kao i pojačanje OP bez povratne sprege.
Kola se obično napajaju stabilisanim naponima tako da je PSRR od manje važnosti.
Faktor CMRR je za jednosmerne napone obično nešto manji od koeficijenta
pojačanja A0. Pažljivim trimovanjem u proizvodnji može se postići da CMRR bude
čak i veći od A0. Takav primer je kod operacionog pojačavača tipa OP07.
41
I faktori potiskivanja zajedničkog (CMRR) i napona napajanja (PSRR) zavise od

frekvencije. Na sl. 3.1.3.2 i 3.1.3.2a prikazani su dijagrami ove zavisnosti za
operacioni pojačavač tipa OP-07.
Sl. 3.1.3.2 - Faktor CMRR za OP07 Sl. 3.1.3.2a - Faktor PSRR za OP07
42
3.1.3.3. OP kao komparator

Posmatrajmo OP bez povratne sprege. Ako se na ulaze OP dovedu dva različita
napona (u odnosu na masu - nulu), izlazni napon OP ide u zasićenje. Brzina kojom
izlazni napon raste ili opada zavisi od brzine promene napona na ulazu kao i od njene
veličine. Radi lakšeg razmatranja pretpostavićemo da je invertujući ulaz vezan na
masu a da se ulazni skokoviti napon dovodi na neinvertujući ulaz. Sada brzina
promene izlaznog napona zavisi samo od veličine skoka ulaznog napona. Na sl.
3.1.3.3 prikazani su izlazni naponi za uspon i pad ulaznog napona. U oba slučaja
skokovi ulaznog napona su na: 10mV, 5mV i 2mV. Početni napon pre porasta napona
bio je –100mV a za pad napona +100mV. Sa ovih dijagrama se vidi da kod malih
razlika napona OP u režimu bez povratne sprege veoma sporo dolazi u stacionarno
stanje, a povećava se i kašnjenje. Sa povećanjem skoka napona na ulazu povećava se
i brzina promene izlaznog napona i skraćuje kašnjenje. Ova zavisnost važi za male
vrednosti skoka napona. Preko toga maksimalna brzina promene izlaznog napona
ograničena je sa takozvanim slew rate (SR).
Neki OP ne trpe veliku razliku napona na svojim ulazima. Definisana bias struja
važi dok je ova razlika mala. Kada se ova razlika poveća bias struja može znatno da
poraste. Na primer kod kola tipa OP07 bias struja je oko 1nA dok je razlika napona
ispod 1V. Kada razlika napona na ulazima dostigne 10V ova struja raste na oko 7mA
i može doći do oštećenja kola. Ovakvo povećanje struje nastaje zbog postojanja
ulaznog zaštitnog kola sa rednim otpornicima i paralelnim diodama na ulazima kola.
Za realizaciju komparatora proizvode se posebna kola – integrisani komparatori.
UO (V) 10mV 5mV 2mV
UO (V)
10
10
5
t 5
0 t
0
50 s/pod
-5 50 s/pod
-5 10mV 5mV 2mV
-10 -10
UI (mV) UI (mV)
t
100mV 50 s/pod t
50 s/pod
-100 mV
Sl. 3.1.3.3.
3.1.3.4. Maksimalna brzina prebacivanja (slew rate)
Unutrašnja struktura OP sadrži i kapacitivnosti (sl 1.3a). Posebnu važnost ima
kapacitivnost (CC) za unutrašnju frekvencijsku kompenzaciju. Čak i kad nema
stvarnog kondenzatora, postoje parazitne kapacitivnosti pojačavačkih tranzistora. Red
veličine ovih kapacitivnosti je desetina pF. Raspoložive struje za njeno punjenje i
pražnjenje su reda desetine A, tako da je maksimalna brzina promene napona ove
43
kapacitivnosti reda 1V/s. Zbog ovoga, ako ulazni napon OP trenutno poraste, izlazni
ne može da prati ovu promenu već raste linearno. Napon na ulazu OP više nije nula.
Dok je skok ulaznog napona manji od neke određene vrednosti (UI,S), brzina rasta
izlaznog napona proporcionalna je brzini porasta ulaznog. Kada je skok ulaznog
napona veći od ove vrednosti (UI,S), ulazni diferencijalni stepen OP ide u zasićenje i
brzina izlaznog napona više ne može da raste. Ovo je maksimalna brzina promene
izlaznog napona koja se ne može preći.
Maksimalna brzina promene izlaznog napona je jedan od parametara OP, i naziva
se brzinom prebacivanja (slew rate – SR ili samo S). U zavisnosti od vrste OP ona se
kreće od oko 0,1V/s pa do više desetina pa i stotina V/s.
Pojam napona (UI,S) bliže je određen u poglavlju 3.3.3., a njegova veličina kreće se
od nekoliko desetina do nekoliko stotina mV.
S S
U I ,S   0,159
A0 P ,OP A0 f P ,OP
fP,OP Prelomna frekvencija OP

S Slew rate OP
Kod sinusoidalnog oblika napona, ovaj parametar
ograničava i frekvenciju do koje se OP može
primeniti. Posmatrajmo sinusni napon:
uO  UOM sin t
Za njega je brzina promene:
duO
 U OM cost
dt
Amplituda ove brzine promene je ograničena
brzinom prebacivanja S.
S  UOM  2  f S1  UOM
Frekvencija (fS1) na kojoj počinje dejstvo
ograničene brzine prebacivanja (S) je:
S S
f S1   0,159
2    UOM UOM
Primer: Posmatrajmo OP07 za koji je S=0,3V/s.

Ovaj OP može da generiše na izlazu napon amplitude
10V do frekvencije:
Sl. 3.1.3.4.
S 0,3  106
f S 1  0,159  0,159  4,8 kHz
UOM 10
44
Povećanjem frekvencije iznad ove vrednosti, izlazni napon OP sve više odstupa od
sinusoide. U jednom trenutku izlazni napon ima trougaoni oblik. Bez ulaženja u
izvođenje relacije, frekvencija pri kojoj se ovo događa (fS2) je:
2 4 S S
fS2   0,296
4 UOM U OM
Primer: Za navedeni operacioni pojačavač tipa OP07 za amplitudu od 10 V ovo se
dešava pri frekvenciji:
S 0,3  106
fS 2  0,296  0,296  8,9kHz
UOM 10
Na sl. 3.1.3.4 prikazani su oblici izlaznih napona pri istoj amplitudi ulaznog
napona, za nekoliko frekvencija.
U prvom slučaju frekvencija je najniža (ffS1) i nema ograničenja zbog brzine
prebacivanja. U drugom slučaju frekvencija je f=fS1. U trećem slučaju frekvencija je
fS1ffS2, a u četvrtom sinusoida je potpuno prešla u trougao (f=fS2). Iznad ove
frekvencije oblik izlaznog napona je trougaoni i njegova amplituda se smanjuje.
Kod realnih OP brzina promene izlaznog napona može da se razlikuje pri
snižavanju od brzine pri povećavanju napona. Čak i pri samo povećanju ili sniženju
napona, brzina ne mora biti jednaka u celom opsegu promene, već može da se menja.
Slew rate je jedna od važnih karakteristika operacionih pojačavača i proizvođači je
daju u svojim katalozima.
Dalje razmatranje može da ide u pravcu dinamike uspostavljanja stacionarnog
stanja izlaznog napona. Ovo pitanje detaljno će biti razmatrano u jednom od
narednih poglavlja.
3.1.4. Šumne karakteristike realnih OP
Pod šumom se podrazumevaju različite slučajne smetnje koje prate korisne signale
i utiču na njihove parametre. Sam naziv “šum” je
nastao od zvučnog efekta koji ova pojava izaziva
na zvučniku pri pojačavanju audio signala. Šum
se pojavljuje u obliku spontanih fluktuacija struja
koje postoje u elementima ili napona na njima.
Primera radi, na sl. 3.1.4., prikazan je oblik
napona šuma kola LT1013/14 za frekvencijski
opseg od 0,1Hz do 10Hz.
Šum se može posmatrati kao zbir velikog broja
signala različitih frekvencija i amplituda. Tako
defazirani signali u zbiru daju napon efektivne
vrednosti jednake korenu iz zbira kvadrata
efektivnih vrednosti pojedinih signala. Pojedine
Sl. 3.1.4, - Šum kola LT1013/14 za vrste šuma (Johnsonov šum) imaju kontinualni
frekvencijski opseg od 0,1 Hz do 10 Hz.
45
spektar i Gausovu funkciju amplitudne raspodele.

Šum se pojavljuje praktično u svim elementima električnog kola a uzroci mogu biti
različiti (termički, kosmičko zračenje, elektromagnetna polja, smetnje iz mreže, itd).
Pažljivim izvedbama (pravilnim izborom elemenata, oklapanjem, filtriranjem i
slično) nivo šuma u izlaznom naponu se smanjuje. Granica ispod koje se ne može ići
zavisi od prirode korisnog signala i karakteristika OP. Kod merenja jednosmernih
signala uticaj šuma se može značajno smanjiti filtriranjem. Na taj način se
pojačavačima mogu detektovati korisni jednosmerni signali reda nanovolta, pa čak i
manji.
3.1.4.1. Šum kod otpornika – termički šum
Razvijena toplota u otporniku izaziva haotično kretanje naelektrisanih čestica.
Ajnštajn je predvideo da ovo kretanje treba da dovede do pojave napona između
krajeva otpornika. Pojavu je istražio Johnson a Nyquist je izračunao energetski
spektar. Zbog toga se ovaj napon šuma naziva i Johnson-ov ili termički šum.
Snaga (P) koju razvija termičko kretanje u otporniku iznosi:
PN , R  4kTf W 
Ova snaga šuma se može posmatrati kao da je razvijena iz naponskog ili strujnog
generatora kojim se napaja idealan otpornik (bez šuma).
Johnsonov napon šuma (efektivna vrednost) na otporniku je sada:
U N , R  4kTRf ,V 
k Boltzman-ova konstanta (k=1,38 10-23J/K)
T Apsolutna temperatura u K
R Ekvivalentna ulazna otpornost u 
f Posmatrani frekvencijski opseg u Hz
Na sobnoj temperaturi (pri 300K), gornji izraz postaje:
U N , R  0,13 Rf (nV)
Amplitudni spektar šuma odgovara Gausovoj (normalnoj) raspodeli.
Veličina šuma od vrha do vrha (peak to peak) je:
U N , P  P  5U N  0,65 Rf nV 
Da bi se smanjio ovaj napon, treba raditi sa otpornicima što manje otpornosti. Na
primer na otporniku od 10 k, napon šuma (za opseg od 1Hz) je oko 13nV.
Frekvencijski spektar je takav da su zastupljene frekvencije od vrlo niskih do vrlo
visokih, sa približno podjednakom jačinom svih komponenti. Zbog ovakve raspodele,
termički šum se ponekad naziva i beli šum.
Otpornik sa termičkim šumom se može posmatrati i kao strujni izvor. Jačina
termičke struje šuma je tada:
46
4kTf f f
IN   1,3  10 10 , A odnosno I N , P  P  6,5  10 10 , A
R R R
Da bi ova struja bila što manja, paralelna ulazna otpornost treba da je što veća.
Ova struja se pojavljuje i kod paralelnih otpornosti, kao što su izolacije
(provodnika, štampane pločice i slično) a na nju su posebno osetljivi ulazni delovi
pojačavača. Uobičajene vrednosti ovih otpornosti su reda 10 9  do 1012 i više, pa je
njihova struja šuma reda 10-15A.
3.1.4.2. Šum kod operacionih pojačavača
Za razliku od otpornika gde postoji samo termički,
kod OP postoji više vrsta šuma (toplotni,
generaciono-rekombinacioni, flicker, difuzioni šum,
šum sačme, šum praskanja itd). Ovde se neće ulaziti u
pojedinačna razmatranja navedenih vrsta šuma, već će
se samo posmatrati ukupan efekat.
Za precizniju analizu pogodnije je da se šum
razloži na svoje komponente. Pri tome, izlazni šumni
napon se svodi na ulaz OP, a šumni parametri se
predstavljaju međusobno nezavisnim generatorima
Sl. 3.1.4.2. Ekvivalentna šema OP
za šum
napona šuma i struje šuma (sl. 3.1.4.2).
Podatke o šumu proizvođači OP daju na različite
načine. Za OP koji su deklarisani kao malošumni podaci o šumu daju se preko:
dijagrama raspodele šumnog napona i šumne struje, preko efektivne vrednosti napona
šuma od frekvencijskog opsega, ukupni šum od ekvivalentne otpornosti itd. Za OP
koji nisu deklarisani kao malošumni, obično se daje samo maksimalna vrednost
napona šuma ili njegove granice (peak-to-peak).
Na sl. 3.1.4.2a prikazani su primeri ovih karakteristika za kolo tipa OP-27.
U zavisnosti od frekvencije gustina šuma se menja. Pri niskim frekvencijama
gustina šuma se povećava (1/f šum). Iznad određene frekvencije gustina je konstantna
(beli šum). Veličina ove prelomne (sl. 3.1.4.2a) frekvencije zavisi od OP i kreće se od
nekoliko Hz, do nekoliko stotina Hz.
Sl. 3.1.4.2a. Šumne karakteristike kola OP-27
47
Pojedinačne komponente napona šuma su:

– Napon šuma otpornika U N , R  4kTReq f  0,13 Req f (nV)
– Naponski šum OP U N ,U  eN Δf (nV)
– Strujni šum OP U N , I  iN Req Δf (nV)

Ukupan napon šuma na ulazu OP (efektivna vrednost) je:
UN  U   U   U 
N ,R
2
N ,U
2
N ,I
2
Napon šuma (pik-to-pik) kreće se unutar granica od oko: U N , p  p  5U N

Za male ekvivalentne otpornosti otpornika na ulazu dominantan je napon šuma OP.
Njega generišu redne otpornosti. Na primer za operacioni pojačavač tipa OP-07, za
ulazne otpornosti od 2k i opseg od 0,1Hz do 10Hz, napon šuma je oko 300nVP-P. Sa
povećanjem ulazne otpornosti, raste uticaj struje šuma i napon šuma na izlazu OP
brzo raste.
Na mestima gde je potreban mali šum koriste se malošumni operacioni pojačavači.
Dobar predstavnik ovih kola je i OP-27 (Low-Noise Precision Operational
Amplifier). Napon šuma ovog kola, u opsegu frekvencije od 0,1Hz do 10Hz, i
ulaznom otporu do oko 200, ispod 100 nVP-P. Prema kataloškim podacima, za ovaj
OP gustina napona šuma je oko 3nV/Hz, a struje šuma oko 1pA/Hz (za
frekvencijski opseg 1kHz). Primera radi, posmatrajmo pojačavač sa kolom OP27.
Neka je: Req=1k, pojačanje pojačavača A=100. Za ovaj pojačavač ukupan napon
šuma na ulazu je:
UN ,I  0,13 
1000  0,85  0,001  1000
2 2 2
f  5,2 f (nV)
 4,12  32  12 f  5,2 f (nV)
Gustina ovog napona šuma je uN  5,2 nV/ Hz

Gustina napona šuma na izlazu pojačavača je: uN ,O  100  uN  0,52 V/ Hz
Za propusni opseg filtra od 1kHz ovaj šum je: U N ,O  uN ,0 f  16,4 V
Napon šuma na izlazu je unutar granica: U N ,O , p  p  5  16,4  82Vp- p
Filtriranjem izlaznog napona sa manjim propustnim opsegom, i napon šuma se
snižava. Za propustni opseg od 10Hz, amplituda napona šuma na izlazu bi se svela na
oko 8Vp-p.
Na sl. 3.1.4.2b prikazane su uporedne karakteristike ukupnog napona šuma
(svedenog na ulaz) za nekoliko tipova OP. Karakteristike se odnose na jednake
ekvivalentne otpornosti na ulazima kola i za frekvencijski opseg od 10 Hz.
Malošumni OP, zbog primene manjih unutrašnjih otpornosti, imaju nešto veće
polarizacione struje nego standardni. Na primer OP27 ima struju polarizacije reda 10
48
nA. Kod njih naponski šum postaje

obrnuto proporcionalan korenu
ulazne polarizacione struje.
Primena malošumnih OP ima
smisla pri malim ulaznim
otpornostima. Za veće ulazne
otpornosti umesto malošumnih OP
može biti bolje koristiti neki
standardni sa manjom
polarizacionom strujom. Na primer,
prema sl. 3.1.4.2b, za otpornosti
Sl. 3.1.4.2b - Ukupan šum nekoliko kvalitetnih OP preko 15k umesto malošumnog
kola tipa OP27 bolje koristiti kolo
20 2k OP07, čija je polarizaciona (bias) struja ispod
2k
UI OP27 1nA. Na istoj slici prikazan je ukupan šum za
još nekoliko tipova OP u zavisnosti od ulazne
otpornosti. U pogledu šuma posebno se ističe
LT1028 proizvođača Linear Technology.
20 2k
2k
Napon šuma se pridodaje korisnom signalu i
OP27 2k
2k zajedno sa njim pojačava.

20 2k
OP27
O U
Iz svega rečenog sledi; da bi šum bio što
OP27
2k
manji, pored primene malošumnih OP treba
raditi sa malim ulaznim otpornostima
pojačavača, što boljim kvalitetom izolacije na
20 2k ulazu i filtriranjem signala za što uži
2k
OP27 frekvencijski opseg.
Jedna od mogućnosti za smanjenje šuma je i
Sl. 3.1.4.2c - Smanjenje šuma paralelisanje više pojačavača prema sl.
paralelisanjem više OP 3.1.4.2c. Pojačanje je ovde srazmerno broju
paralelnih pojačavača. Pošto svaki pojačavač
generiše svoj šum, njihovo sabiranje se vrši statistički on se povećava sa korenom iz
broja pojačavača. Time se udeo šuma u izlaznom naponu smanjuje. Na primer sa 4
paralelna OP šum se može smanjiti oko 2 puta.
Dodatne mere za smanjenje šuma su stabilizacija, filtriranje i rasprezanje napona
napajanja (videti sledeću tačku).
49
3.2. Razni uticaji, smetnje i njihovo otklanjanje

+UPS U radu elektronskog kola sa OP mogu da se pojave i
R različite vrste smetnji. One su veće što su ulazni naponi i
68 C1
struje manji, a frekvencija signala viša. U svemu tome
C2 1 važno je da i napon napajanja OP bude kvalitetan i
1
dobro isfiltriran. Pri radu sa impulsnim signalima mogu
OP da se pojave međusobni uticaji pojedinih stepena sa OP
ali i drugih kola – posebno logičkih. Ove smetnje se
C3 prenose linijama napajanja, kapacitivnim i induktivnim
R 1 uticajima zbog njihove međusobne blizine. Što je
68 frekvencija veća i takvi uticaji su veći. Posebno jaki
-UPS
uticaji pojavljuju se pri napajanju kola iz prekidačkih
Sl. 3.2. Rasprezanje napojnih jedinica (switching power supply), pri brzim
promenama stanja na izlazima OP itd.
Prva mera kojom se neki od ovih uticaja smanjuju je filtriranje napona napajanja
na samim nožicama kola. To se vrši dodavanjem rednih otpornika prema izvodima
napajanja i paralelnih kondenzatora prema masi i međusobno (sl. 3.2). Ovo se
ponekad naziva i rasprezanje.
Kod pojačavača sa visokoomskom ulazom potrebni su OP sa što manjim ulaznim
polarizacionim (bias) strujama. Posmatrajmo primer kod uobičajenog rasporeda
pinova osmopinskog OP gde se na pin 4 dovodi negativan napon napajanja OP. Prvi
susedni je pin 3 na kome je neinvertujući ulaz OP. Između ova dva bliska polja na
štampanoj pločici može da se pojavi struja od više desetina pA. U prisustvu
prljavštine i vlage na štampanoj pločici ova struja može da bude i znatno veća.
Problem struja curenja po površini pločice, rešava se tako što se vodi računa o
međusobnom fizičkom rasporedu pri njenoj konstrukciji. Jedna mogućnost je da se
osetljivi ulazi vode sa jedne strane pločice a napajanje sa druge. U ovim slučajevima
važan je i sam kvalitet materijala od koga se pravi štampana pločica.
Veoma efikasna mera za struje curenja na pločici je primena takozvanog garda.
Ovde se radi o ograđivanju osetljivih ulaza zatvorenom linijom i njenim dovođenjem
na potencijal vrlo blizak potencijalu ulaznih pinova OP. Na sl. 3.2a prikazana je
primena garda kod: neinvertujućeg, invertujućeg pojačavača i folovera.
R2 R1 R2
R3 ulaz R1
R1
R3
ulaz
ulaz
NEINVERTUJUĆI POJAČAVAČ INVERTUJUĆI POJAČAVAČ FOLOVER
Sl. 3.2a. Primeri primene garda
50
Praktična realizacija garda na štampanoj pločici,

prikazana je na sl. 3.2b, na primeru folovera.
Uobičajeni raspored izvoda IC kola nije najpogodniji
8 5 jer zahteva provlačenje linije garda između nožica kola,
R 1 tako da ona mora biti veoma tanka.
4
Kod kola sa veoma malom ulaznom bias strujom
primenjuje i raspored izvoda za koji se gard izvodi
jednostavnije. Takvo je kolo OPA129 – proizvodnje Burr
Brown. Kolo ima ulaznu bias struju tipično u granicama 
30 fA. Izvod na pinu br. 8 posebno je predviđen za
Sl. 3.2b. Gard na pločici povezivanje garda, a pin 1 je slobodan (NC). Na sl. 3.2c.
prikazan je primer primene ovog kola kod
merenja pH vrednosti, gde unutrašnje otpornosti
elektroda iznose od više desetina M do
nekoliko G.
Ne oklopljeni visoko omski ulazi se ponašaju
kao antene koje hvataju mrežne smetnje 50 ili 60
Hz i šum od radio ili TV predajnika bliskih
radara i slično. Zato je potrebno posvetiti
posebnu pažnju i vodovima kojim se signali
dovode u pojačavač.
Ako su frekvencije signala male (do oko
Sl. 3.2c. Primer primene garda kod 100kHz), signali veliki i imuni na smetnje, za
merenja pH sa OP tipa OPA129
uvođenje signala se može koristiti dvožični vod
– po mogućnosti sa upredenim provodnicima.
Za osetljive signale iz visoko omskih izvora najbolje je imati pretpojačavač što
bliže izvoru signala i dalje voditi pojačani signal koji je sada imun na smetnje.
Ako to nije moguće, moraju se koristiti koaksijalni vod (oklopljeni – širmovani).
Signal se dovodi na ulaz u pojačavač unutrašnjim (centralnim) provodnikom. Širm se
najčešće vezuje za masu pojačavača. Kada se radi o pojačavačima sa visokoomskim
ulazom, širm se vezuje za tačku sa malom impedansom prema masi i potencijalu koji
je blizak ulaznom. Ovim se višestruko smanjuje curenje struje ali i kapacitet
koaksijalnog voda (na niskim frekvencijama).
ulaz ulaz
R2 R2
ulaz
C
R1 R1
Sl. 3.2d. Primena garda i širmovanog voda
51
Kod neinvertujućeg pojačavača ili folovera, ovim se pored postojeće negativne,

formira i pozitivna povratna sprega za više učestanosti. Eventualna nestabilnost se
može popraviti kondenzatorom malog kapaciteta na ulazu. Za invertujući pojačavač
ulaz je na potencijalu virtualne mase tako da je širm najbolje vezati na masu.
Nekoliko karakterističnih primera prikazani su na sl. 3.2d.
Ovakav širm ima ulogu elektrostatičkog
ekrana (zaklona) i ne sme biti strujno
opterećen.
RI
R2
Za najosetljivije primene koristi se
C
dvostruko širmovan koaksijalni vod. Kod
uI njega se spoljašnji širm vezuje na masu
R1 kao na sl. 3.2e.
Kod pojačavača za male ulazne signale
smetnju može da pretstavlja i pad napona
Sl. 3.2e. Dvostruko širmovan vod
na provodnim linijama na štampanoj
pločici. Na to su posebno osetljive linije nultog potencijala – mase, i zato one treba da
budu što šire. Pri projektovanju štampane pločice ovakvih pojačavača može se
koristiti takozvana zvezdasta masa. Radi se o jednoj tački koja ima ulogu referentnog
nultog potencijala (mase) u koju se pojedinačno – zvezdasto stiču sve linije nultog
potencijala.
Bolji način je da se na pločici razdvoje tačke nultog potencijala (mase) sa nultom
strujom (na primer svi neinvertujući ulazi invertujućih pojačavača sa OP). Ove tačke
se međusobno povežu i dovedu na tačku nultog potencijala – masu signala. Ova tačka
ne mora biti na istom potencijalu kao masa napajanja ili masa opterećenog izlaza.
3.3. Zaštita ulaza OP
Ulazi OP po pravilu podnose sve napone unutar napona napajanja. Radno područje
obično je za par volti uže od ovih granica. Podaci o tome nalaze se u katalozima
proizvođača ovih kola.
Izlaženje ulaznih napona izvan dozvoljenih granica može dovesti do oštećenja OP.
Pogotovu su osetljivi OP sa MOSFET ulazima. Ponekad je dovoljan i nesmotren
dodir ulaznih nožica da se OP ošteti. Zato je potrebno posvetiti odgovarajuću pažnju
njihovoj zaštiti. Pojedina kola u sebi već imaju zaštitne elemente. Za one koje ih
nemaju potrebno je obezbediti njihovu zaštitu dodatnim elementima. Naravno ovo
važi za kola koja se primenjuju na mestima gde se mogu pojaviti ovi prenaponi.
Takva mesta su na primer ulazi pojačavača gde se signal dovodi iz nekog spoljnjeg
izvora. Pri uvođenju zaštite ulaza mora se voditi računa da se uvođenjem ovih
elemenata ne naruši osnovna funkcija kola.
Najčešća zaštita ulaza OP sprovodi se diodama i otpornicima na ulazima OP. Na sl.
3.3. prikazana su dva kola za zaštitu ulaza OP od previsokog diferencijalnog i
zajedničkog napona. Ulazni otpornici treba da su dovoljno mali da svojim prisustvom
ne promene značajno karakteristike OP, a opet i dovoljno veliki da mogu da ograniče
ulaznu struju na veličinu koja neće oštetiti zaštitne diode.
52
+UPS
D D
R
R
OP
R
D D OP
R
D D
-UPS
Zaštita od diferencijalnog prenapona Zaštita od zajedničkog prenapona

Sl. 3.3. Zaštita ulaza OP
Kod kola za zaštitu od diferencijalnog prenapona (sl. 3.3.) diode su normalno pod
veoma malim naponom (UIOP) – reda milivolta i manjim. Pri tako malom naponu
struje u njima su zanemarive tako da se neće poremetiti veličine ulaznih
polarizacionih struja OP. Ovakva zaštita ima smisla kod primene OP u pojačavačkim
kolima. Kad OP radi kao komparator ulazna struja može biti veoma velika (reda mA i
veća) tako da nije primenljiva u ovim kolima. Diode u staklenom kućištu mogu da
budi problematične jer se pri dejstvu svetlosti može pojaviti ulazna foto struja što
može da utiče na rad kola.
Sličnu zaštitu u sebi ima i poznati OP tipa OP-07. Njegova bias struja od oko 1 nA
je takva samo dok je razlika napona na ulazima jako mala.
Kolo za zaštitu od zajedničkog prenapona ima diode vezane prema priključcima
napajanja OP. Ulazni napon oba ulaza je time ograničen na oko 0,6 V izvan napona
napajanja. Kod ovog kola, nejednakosti inverznih struja zasićenja dioda mogu da
imaju veliki uticaj na polarizacione struje OP. U zavisnosti od konkretne situacije
ovde može da se desi da se ulazne struje znatno povećaju pa čak i da budu suprotnih
smerova. Ovde ne važi tvrdnja da je ulazna ofset struja manja od bias struje. Ovde
ofset struja može biti i dvostruko veća od bias struje.
53
3.4. Primeri karakteristika OP

U narednoj tabeli, primera radi, prikazani su osnovni parametri nekoliko
popularnih operacionih pojačavača.
– A 741 je klasični OP i i jedan od prvih OP sa širokom primenom i danas.
Njegove karakteristike su prikazane radi upoređenja. Proizvode ga praktično svi
proizvođači OP tako da se pojavljuje pod različitim oznakama (UA, LM,
IL…..) Postoje i verzije sa dvostrukim (747) i četvorostrukom OP (LM324).
– TL081 je standardni OP sa JFET-ovima na ulazu. On se danas često koristi
umesto popularnog OP tipa 741. Brži je od njega i ima malu ulaznu bias struju.
– OP 07A spada u grupu pojačavača sa ultra malim ulaznim ofset naponom
(Ultra-Low Offset Voltage). Ovo je nezamenljiv OP kad je potrebna visoka
tačnost i stabilnost pojačanja.
– OP 77A je nova generacija OP 07 (Next Generation OP 07).
– OP 80 OP sa ekstremno velikim ulaznim otporom (reda 1015 )
– ICL7650 je Intersilov OP sa čoperskom stabilizacijom ulaznog ofset napona
(Chopper Stabilized Operational Amplifier).
– LTC1050 je pojačavač firme Linear Technology sa čoperskom stabilizacijom
ulaznog ofset napona (novija generacija – bez spoljnih kondenzatora).
– MAX4238/4239 je primer OP sa izuzetno malim ofsetom (MAXIM).
Tab. 3.4. - Primeri karakteristika nekoliko karakterističnih OP
54
3.5. Merenje parametara OP

Karakteristike savremenih OP su toliko dobre da se za najveći broj primena oni
mogu smatrati idealnim. Međutim za neke specijalne primene potrebno je i o njima
voditi računa. Za te slučajeve najčešće je dovoljno koristiti podatke proizvođača i
pravilno izabrati OP.
Međutim u izuzetnim slučajevima potrebno je izmeriti stvarne karakteristike OP.
Na prvi pogled čini se da je za ovakva merenja potrebna vrhunska instrumentacija,
međutim veliki broj merenja moguće je uraditi i sa veoma skromnom
instrumentacijom. Dalje će biti prikazana neka od ovih merenja.
3.5.1. Merenje struja polarizacije
Iako se radi o veoma malim strujama, kod OP njihovo merenje je relativno
jednostavno (sl. 3.5.1. i 3.5.1a). Radi tačnijeg merenja, prethodno je potrebno izvršiti
trimovanje ofset napona.
Kada su ove struje veće od 1nA, njihovo merenje može se vršiti prema sl. 6 i 7.
Otpornici R su reda 1 do 10M, tako da su padovi napona na njima reda desetine i
stotine mV, i lako su merljivi. Ovako dobijeni izlazni naponi OP su naponi koje ove
struje izazivaju na otpornicima prema sl. 3.5.1 i 3.5.1a. Za referentne smerove sa ovih
slika pojedinačne polarizacione struje su:
UO UO
I B   I B 
R R
Na primer na otporniku od 10M, struja od 10nA izaziva
pad napona od 100mV koji je lako meriti.
Merenje polarizacionih struja OP ispod 1nA vrši se tako što
Sl. 3.5.1. se otpornici na sl. 3.5.1 i 3.5.1a zamene kondenzatorima i
meri brzina promene izlaznog napona OP. Polarizacione
struje se dobijaju iz izraza:
U C U C
I B   C I B  C
t t
Primer: Za promenu napona od 1 V za 100 sekundi, na
kondenzatoru od 10nF, struja polarizacije je 100pA. Ovde
Sl. 3.5.1a
treba paziti na dobru izolovanost krajeva kondenzatora od
okoline, kako bi se izbegle struje curenja preko izolacije.
Na ovaj način pored veličina polarizacionih struja određeni su i njeni smerovi.
3.5.2. Merenje ulaznog ofset napona
Ofset napon OP može se izmeriti prema sl. 3.5.2. Za OP čiji je ofset napon
nekoliko milivolti može se primeniti šema na sl. 3.5.2. bez otpornika R1 i R2. Merenje
izlaznog napona vrši se standardnim digitalnim multimetrom rezolucije 0,1 mV.
Prema ovoj šemi, izlazni napon OP jednak je ulaznom ofset naponu.
55
U OS  U O
R1 R2
Kada je ofset napon jako nizak (ispod 1 mV),
potrebno ga je prethodno pojačati. To se može uraditi
sopstvenim pojačavačem prema sl. 3.5.2. (dodavanjem
UOS OP otpornika R1 i R2). U tom slučaju njegova veličine je:
UO=UOS
R1
U OS  UO
R1  R2
Sl. 3.5.2.
Na ovaj način mogu se izmeriti ulazni ofset naponi
reda mikrovolta.
3.5.3. Merenje pojačanja
Merenje pojačanja (A0) OP moguće je na način prikazan na sl. 3.5.3. Odnos
otpornosti otpornika ulaznog razdelnika napona treba da budu za oko dve dekade
manji od pojačanja OP (A0). Pre merenja treba što bolje kompenzovati ulazni ofset
napon. Na ulaz se dovodi naizmenični napon amplitude oko 20VPP. Njegova
frekvencija treba da je ispod prelomne frekvencije OP (obično 1 Hz i manje). Oblik
može biti sinusni ili trougaoni. Naznačeni izlazi kola (UX i UY) dovode se na ulaze
osciloskopa koji radi u X–Y modu. Za beskonačno pojačanje dobila bi se horizontalna
linija. Tipičan oblik prikazan je na sl. 3.5.3. Prava linija se predstavlja linearnu
karakteristiku a njen nagib prema vertikalnoj osi – pojačanje. Druga (kriva) linija
prikazuje pojačanje realnog otvorenog OP koje očigledno nije linearno.
Primedba: Na opisani način proizvođači OP daju svoje podatke. Logičnije bi bilo
da je na horizontalnoj osi ulazni, a na vertikalnoj izlazni napon. Ovakav raspored
ulaza verovatno je posledica ograničenja kod starijih osciloskopa u X–Y modu.
Sa povišenjem frekvencije karakteristika se uspravlja (pojačanje se smanjuje) a
pojavljuje se i histerezis po horizontali i karakteristika se širi.
Primera radi, na sl. 3.5.3a prikazan je i oblik ove krive za kolo OP177 proizvođača
PMI (sada Analog Devices).
UY
UX
-10V 0V 10V
Sl. 3.5.3. Sl. 3.5.3a
56
3.5.4. Merenje faktora potiskivanja zajedničkog napona - CMRR

Merenje CMRR faktora moguće je prema sl. 3.5.4. Za merenje je potreban
voltmetar rezolucije 1 V ili bolji. Izlazni napon OP rezultat je postojanja CM
napona. Međutim on stvara i povratni uticaj izlaza na ulaz. Ako je OP pri nultom
ulaznom naponi potpuno kompenziran ulazni ofset napon, ulazni napona OP jednak
je zbiru ova dva uticaja. Razlika napona koja se meri je:
 1 1 
UI,OP
U O  U CM    
 CMRR A0 
OP
Posle sređivanja se dobija veličina faktora
UO
potiskivanja srednje vrednosti:
UCM 1
CMRR  
U O 1

Sl. 3.5.4. U CM A0
Za voltmetar manje rezolucije potrebno je uvesti pojačanje, prema šemi na sl.
3.5.4a. Otpornike R1 i R2 treba odabrati tako da se dobije dovoljno pojačanje (na
primer A=1000). Pre merenja treba što bolje istrimovati ulazni ofset napon (pri UCM
=0V). Posle toga postaviti zajednički napon na neku vrednost (na primer 1V) izmeriti
izlazni napon. Faktor potiskivanja srednje vrednosti je:
1
R2 CMRR  
UI,OP U O 1

AUCM A0
R1 OP
UOPrimer: ako se za OP sa A0=100000 pri UCM=1V i
UCM A=1000, dobije na izlazu napon od –15mV, veličina
CMRR faktora je 200000 (ili 106dB).
Na ovaj način faktor potiskivanja srednje vrednosti se
Sl. 3.5.4a određuje ne samo po vrednosti već i po znaku. Ako se
želi izraziti u decibelima mora se posmatrati samo njegova apsolutna vrednost.
Ovim merenjem, iz grupe sa više OP ponekad može da se pronađe OP takav da mu
je razlika napona za ovo merenje približno nulta. Tada su uticaji CMRR i A0 suprotni
i poništavaju se. Ovakav OP veoma je pogodan za primenu kod sleditelja napona.
57
3.6. Povratna sprega kod realnog OP

3.6.1. Negativna povratna sprega
U poglavlju 2.2.2. pokazano je da je pojačanje pojačavača sa povratnom spregom:
UO AOP
A 
U I  1  AOP 
Za idealan OP pojačanje (AOP) bilo je
beskonačno (AOP∞) i nezavisno od frekvencije,
pa se izraz svodio na:
UO AOP 1 1 1
AI    
U I  1  AOP   1  1 
Sl. 3.6.1. Povratna sprega kod OP AOP 
Pojačanje realnog OP (AOP(j)) zavisi od frekvencije i može se opisati
kompleksnom funkcijom oblika:
U O ( j ) P( j ) A0 A0
AOP ( j )    
U I  ( j ) Q( j ) 1  j  1 j
f
 P ,OP f P ,OP
A0 Pojačanje otvorenog OP ispod prelomne frekvencije
 Faktor pojačanja povratne sprege ()
P,OP ili fP,OP Prelomna frekvencija pojačanja OP
Kompleksno prikazivanje u sebi objedinjava amplitudu i fazu naizmeničnog
napona. U praksi se za njegovo prikazivanje koriste Bodeovi dijagrami amplitude i
faze.
Primer Bodeovih dijagrama pojačanja i faze OP od frekvencije prikazan je na sl.
3.6.1a. Sa dijagrama se vidi da je pojačanje OP za jednosmerni napon, i naizmenične
napone ispod prelomne frekvencije veoma veliko (u ovom slučaju 100 dB).
Povećanjem frekvencije pojačanje opada (u ovom slučaju 20 dB/dekadi). Ovde se
radi o pojačanju OP sa otvorenom povratnom spregom.
Kada se sa realnim OP napravi pojačavač sa negativnom povratnom spregom,
njegovo pojačanje takođe zavisi od frekvencije. Za naizmenični napon račun se mora
sprovoditi u kompleksnom domenu (j), pa možemo govoriti o kompleksnom
pojačanju. Kompleksno pojačanje pojačavača sa realnim OP može se izraziti u
obliku:
U O ( j ) A0 ( j )
A( )  
U I  ( j ) 1  A0 ( j )  ( j )
58
Ovde se radi o količniku dva kompleksna polinoma. Nule polinoma u brojiocu su i

nule prenosne funkcije a nule polinoma u imeniocu su polovi prenosne funkcije
(kompleksnog pojačanja).
Kompleksno pojačanje pojačavača je dalje:
A0
f
1 j
U O ( ) f P ,OP A0 A0 AI
A( j )     
U I ( ) A0
1  A0   j
f
A0   j
f f
1  1 j
f f P ,OP f P ,OP f P, P
1 j
f P ,OP
Prema ovom izrazu pojačanje pojačavača manje
je od pojačanja otvorenog OP i ima drugu
prelomnu frekvenciju (fP,P).
Pojačanje pojačavača sa realnim OP je:
A0 AI
A 2
 2
 f   f 
1  A0  2
  
 1   

f
 P ,OP  f
 P ,OP 
U praksi su stvarna pojačanja pojačavača A
daleko ispod pojačanja A0, pa važi i približan
izraz.
U ovom izrazu prelomna frekvencija
pojačavača (fP,P) je sada:
A0
Sl. 3.6.1a. f P , P  A0    f P ,OP  f P ,OP
AI
U oblasti niskih frekvencija pojačanje je konstantno i zavisi samo od razdelnika
napona. Ovo pojačanje približno je jednako pojačanju koje bi se imalo sa idealnim
OP. Na njega ne utiču karakteristike OP, promene napona napajanja, promena
temperature, itd.
Primer: Posmatrajmo OP tipa 741. Za njega je prelomna frekvencija fP,OP=10 Hz,
pojačanje OP bez povratne sprege A0=105, i opada sa -20dB/dekadi (jedinično
pojačanje je na graničnoj frekvenciji od 1 MHz). Neka je povratna sprega izvedena sa
otpornicima R1=1k i R2=99k (). Za ove vrednosti prelomna frekvencija je:
f P, P  105  0,0110  10 4  10 kHz
A kompleksno pojačanje:
59
A0 100
A( j )  
f f
1 j 1 j
f p1 10000
Amplituda ovog pojačanja je:
100
A 2
 f 
1  
 10000 
U ovom konkretnom primeru pojačanje pojačavača sa povratnom spregom je
AI=100, prelomna frekvencija je porasla sa fP,OP=10 Hz, na fP,P =10kHz, (propustni
opseg pojačavača povećan 1000 puta).
Bodeovi dijagrami pojačanja i faze za OP bez povratne sprege (isprekidana linija) i
sa povratnom spregom (puna linija) prikazani su na sl. 3.6.1a.
3.6.2. Greška pojačanja pojačavača sa realnim OP
Kad se projektuje pojačavač obično se polazi da je OP idealan i računa sa
pojačanjem AI umesto sa A. Apsolutna greška pojačanja jednaka je razlici ova dva
pojačanja:
A  A  AI
U relativnom iznosu ova greška je:
A0
A A  AI A AI
A    1  1
AI AI AI 2
 A0   f 
2
1     

 AI  f
 P ,OP 
Ovakav opšti izraz komplikovan je za rad pa je zgodnije posmatrati odvojeno
grešku kod pojačanja jednosmernog napona i uticaj frekvencije na grešku kod
pojačanja naizmeničnog napona.
Greška kod pojačanja jednosmernog napona je:
A0
A A  AI A AI 1 AI A
A    1  1     I
AI AI AI A A AI  A0 A0
1 0 1 0
AI AI
Pored jednosmernih napona ovaj izraz se može koristiti i za računanje greške i
naizmeničnih napona čija je frekvencija mnogo niža od prelomne frekvencije
pojačavača. Onda umesto A0 treba uzeti pojačanje OP sa Bodeovog dijagrama koje
odgovara posmatranoj frekvenciji (AOP).
60
1 AI A
A     I
A AI  AOP AOP
1  OP
AI
Veličina AOPAI je odnos pojačanja; realnog OP sa otvorenom povratnom spregom i
idealnog i pojačavača sa zatvorenom povratnom spregom. Na Bodeovom dijagramu
to je deo između karakteristika pojačavača sa otvorenom i zatvorenom povratnom
spregom. Ukoliko je ovaj odnos veći greška pojačanja je manja. Kako se sa
povećanjem frekvencije ovaj odnos smanjuje to se i greška pojačanja povećava.
Primer: Neka je pojačanje pojačavača AI= 100 i f<10Hz (DC). Za OP tipa 741
odnos pojačanja na ovde je 1000 (105/102=103). Greška pojačanja DC napona i na
niskim frekvencijama (f<<10 kHz) je:
AI 100 1
ADC      0,001  0,1%
A0 100000 1000
Na frekvenciji od 1 kHz pojačanje AOP=1000, pa je greška pojačanja:
AI 100 1
A1kHz       0,1  10% (tačna vrednost je 9%)
AOP 1000 10
Na frekvenciji koja odgovara gornjoj granici propustnog opsega (ovde je to 10
kHz) mora se koristiti tačan izraz:
A0
AI 1000
A  2
1  2
 1  0,293  29,3%
 A0   f  1  10002   10000 
2
1     

 AI  f
 P ,OP   10 
U decibelima, ovo odgovara smanjenju pojačanja od oko 3 dB.

Generalni zaključak ove analize bio bi da je za visoku tačnost pojačanja potrebno
da pojačanje pojačavača bude što manje i da je frekvencijski opseg što veći.
Tačnost ima posebnu važnost kod pojačavača jednosmernih signala. Greška nije
problematična ako je konstantna jer može da se dodatno poništi (trimovanjem).
Međutim pojačanje OP sa otvorenom povratnom spregom (A0) zavisi od mnogih
faktora (temperatura, napon napajanja, izlazni napon OP itd). To znači da ova greška
nije konstantna već promenljiva veličina. Za OP iste serije može se očekivati
promena ovog pojačanja u granicama od oko ± 20% od neke srednje vrednosti.
Izborom OP sa visokim pojačanjem i smanjenjem pojačanja pojačavača na što nižu
vrednost smanjuje se greška pojačanja:
AI
A  
A0
Smanjenjem ove greške, smanjuje se i veličina ovih promena.
61
A AI A0 AI A0

   A  A0
A0  A0 2 A0 A0
Primer: Neka je pojačanje otvorenog OP jednako 120 dB (A0=106) a pojačanje
pojačavača A=10. Za očekivane promene pojačanja OP od A0=0,2 (20%) promena
pojačanja pojačavača bila bi:
A 1000000
  0,2  0,000002  0,0002%  2 ppm
A0 10
Kada pojačavač treba da ima visoko pojačanje i malu grešku, pojačavač se mora
praviti sa više redno (kaskadno) vezanih pojačavača koji svaki pojedinačno moraju
imati mala pojačanja. Za merne pojačavače od kojih se očekuje da stabilnost greške
pojačanja bude reda ppm (milionitog dela) potrebno je da pojačanja pojedinih stepeni
pojačavača ne prelaze 10 a da A0 primenjenih OP bude preko 120 dB (preko 106).
3.6.3. Dostizanje stacionarnog stanja izlaznog napona
Kada je ulazni napon nije sinusnog, već proizvoljnog oblika, mora se raditi u
Laplasovom domenu (Laplasova transformacija). Ona se formalno dobija tako što se
umesto j koristi Laplasov operator “s“ koji ima smisao kompleksne frekvencije.
Posmatrajmo kako se ponaša izlaz pojačavača kad se na njega dovede odskočni
napon veličine UI. Izlazni napon u “s“ domenu je:
A0 ( s) U I
U O ( s)  A( s)U I ( s) 
1  A0 ( s)  s
Pojačanje OP u “s“ domenu je:
A0
AOP ( s ) 
s
1
 P ,OP
Sada je pojačanje pojačavača:
A0 UI 1 1
U O ( s)   A0 P ,OPU I
1  A0  
s s 1  A0   P,OP  s s
 P ,OP
Inverzna Laplasova transformacija ove funkcije je:
U O (t )  U O ( s)  
1 A0 U I
1  A0 
1 e1 A0   P , OP t
 
 A U I 1  e
1 A0   P , OP t

Odnosno
 
t
  
t


U O (t )  A  U I 1  e T   U O 1  e T 
   
62
UO Konačna veličina izlaznog napona (posle vremena t)

Vidi se da u slučaju odskočnog napona na ulazu izlazni napon dolazi u stacionarno
stanje po eksponencijalnoj funkciji sa vremenskom konstantom T, čija je veličina:
1 AI 0,159 AI A
T    0,159 I
1  A0   P,OP A0 2f P ,OP f P ,OP A0 GB
GB Proizvod pojačanja i frekvencije na Bodeovoj karakteristici OP (Gain-
Bandwidth product).
Kod eksponencijalne promene napona najveća brzina je na početku i ona iznosi:
U (t )
 A0U I  P,OP  6,28 A0U I f P,OP  6,28GB  U I
t
Primer: Za OP tipa 741 i ulazni napon od 1 mV brzina promene izlaznog napona
je:
U (t )
 6,28GB  U I  6,28  1,5  106  10 3  9,42  103V / s  9,42  mV / s
t
Sa povećanjem ulaznog napona raste i brzina porasta izlaznog napona. Maksimalna
brzina porasta izlaznog napona naziva se slew rate (S).
U
 S  A0U I , S  P ,OP  6,28GB  U I , S
t MAX
Tako da je maksimalni napon:

S S S
U I ,S   0,159  0,159
A0 P ,OP A0 f P ,OP GB
Kada Bodeov dijagram pojačanja ima nagib od -20 dB/dekadi onda je proizvod
pojačanja i frekvencije konstantan i jednak je presečnoj frekvenciji za jedinično
pojačanje (unity-gain bandwidth).
Primer: Za pojačavač sa OP tipa 741 i pojačanjem ovaj napon bi bio:
S 500000
U I , S  0,159  0,159  0,053V
BW 1500000
Primer: Za pojačavač sa OP tipa 741 i pojačanjem A=100 vremenska konstanta je:
AI 100
T  0,159  0,159  10,6s
GB 1500000
Najbrži odziv se dobija za jedinično pojačanje i vremenska konstanta bi ovde bila:
AI 1
T  0,159  0,159  0,106s
GB 1500000
Ova vrednost važi samo za skok ulaznog napona manji od 0,053 V.
63
Primera radi veličine ovog napona za

nekoliko karakterističnih OP su;
- A741 UI,S=0,053V
- OP-07 UI,S=0,080V
- TL081 UI,S=0,50V
Posmatrajmo OP sa zatvorenom povratnom
spregom (sl. 3.6.3.). Kada se na ulaz OP dovede
Sl. 3.6.3.
napon sa skokovitom promenom, izlazni napon
ne može da je prati. Ako je skok napona na
ulazu OP manji od UI,S izlazni napon dolazi u
stacionarno stanje bez uticaja slew-rate.
Taj dolazak može biti sa premašajem ili
eksponencijalan. Eksponencijalan dolazak je
sporiji i kod njega se za jednu vremensku
konstantu (T) dostiže oko 63%, za dve skoro
90% a za 5T preko 99% od konačne vrednosti.
Kada je skok napona na ulazu OP veći od
UI,S, izlazni napon se menja brzinom
ograničenom sa slew-rate dok povratna sprega
ne smanji ulazni napon OP ispod UI,S. Posle
toga izlazni napon nastavlja da se menja
eksponencijalno, kao u prethodnom slučaju.
Sl. 3.6.3a. Porast napona za A741
Sl. 3.6.3a prikazuje rast izlaznog napona
invertujućeg pojačavača za dva nivoa pojačanja (A=1 i 4). Ulazni napon ima skok od
100 mV, a brojne vrednosti se odnose na OP tipa A741.
Na osnovu prethodne analize može se izračunati vreme dostizanja stacionarnog
stanja. Ovde se razlikuju dve situacije.
– Skok ulaznog napona manji od napona UIS (UI<UIS)
Izlazni napon dolazi u stacionarno stanje po eksponencijalnoj funkciji. Kada se
jednačina reši po vremenu dobija se:
A 1
t ln uslov (UI<UI,S)
A0 P ,OP U
U Relativna greška izlaznog napona u odnosu na konačnu vrednost
Primer: Posmatrajmo pojačavač sa OP tipa OP-07, A=10, U=0,0001 (0,01%) i
UI=50mV.
A 1 10 1
t ln  ln  14,7 s
A0 P ,OP U 500000  6,28  2 0,0001
– Skok ulaznog napona veći od napona UIS (UI>UIS).
64
Ovde se vreme dostizanja stacionarnog stanja sastoji id vremena linearnog rasta

maksimalnom brzinom (slew rate) dok sa ulazni napon OP ne smanji ispod UIS.
Ostatak vremena izlazni napon ponovo ide po eksponencijalnoj funkciji. Kada se iz
ovih uslova izvuče vreme, dobija se:
AU I  U I , S  A U
t  ln I , S uslov (UI>UI,S)
S A0 P ,OP U I  U
Primer: Posmatrajmo pojačavač sa OP tipa OP-07, A=10, U=0,0001 (0,01%) i
UI=1 V.
AU I  U I , S  A U 101  0,08 10 0,08
t  ln I , S   ln 
S A0 P ,OP U I  U 300000 500000  6,28  2 1  0,0001
t  30,7 s  10,6s  41,3s
U ovom slučaju promena izlaznog napona je velika i dominantno vreme je ono
koje potiče od slew rate.
3.6.4. Pozitivna povratna sprega
Ako bi se signal povratne sprege doveo na neinvertujući ulaz OP, dobila bi se
pozitivna povratna sprega. Za posmatrani primer, povećanjem  u opsegu
0, u odnosu na negativnu povratnu spregu sve je obrnuto. Pojačanje raste
a prelomna frekvencija se snižava. Kada je pojačanje teži beskonačnosti a
prelomna frekvencija nuli, tako da pojačavač postaje integrator. Pojačanje je tada.
UO A0 100000 106 106
A( j )      (900 )
UI 1 A   j  1
100000
 j 0,1 j 
0
 p0 100000
Kod realnog pojačavača rad samo sa ovakvom povratnom spregom nije moguć.
Zbog ulaznog ofset napona već i bez povratne sprege i nultom ulaznom naponu izlaz
OP već ide u zasićenje.
Rad OP bez povratne sprege koristi se praktično samo za komparaciju.
Pozitivna povratna sprega kod komparatora unosi histerezis i pored komparacije
može da se koristi za realizaciju, kod oscilatora, flip-flopova itd.
Pozitivna povratna sprega se može iskoristiti da se poveća pojačanje OP za
R1 R2
jednosmerne signale (sl. 3.6.4).
Ako se na “+“ ulaz uvede pozitivna povratna
UI sprega koja čije je pojačanje jednako recipročnoj
vrednosti pojačanja otvorenog OP, izlazni napon će
A0=100000 OP
UO
kompenzirati promene ulaznog napona OP.
Pojačanje povratne sprege je:
R3 R4
R3 1
1 100k  
R3  R4 A0
Sl. 3.6.4. Korekcija pojačanja
65
Izlazna struja pojačavača je:

U I  U IOP  U O
I I  I R1 
R1
Ako zanemarimo polarizacione struje, izlazni napon pojačavača je:
U
U I  U OS  O  U O
A0
U O  U I  R1  R2 I R1  U I  R1  R2 
R1
Kada je ispunjen gornji uslov izlazni napon je:
U I  U OS R R  R2
U O  U I  R1  R2    2 UI  1 U OS  AU I  1  AU OS
R1 R1 R1
Na ovaj način eliminisana je greška pojačanja pojačavača koja potiče od konačnog
pojačanja OP. Ovo važi jednosmerne ulazne signale.
Dalje je moguće dodatkom odgovarajućeg kondenzatora paralelno sa R4 povećati i
pojačanje naizmeničnih signala ali to se neće dalje baviti.
66
Operacioni pojačavači 4. Opšte primene operacionih pojačavača
4. OPŠTE PRIMENE OPERACIONIH POJAČAVAČA

U poglavlju o idealni OP prikazana su osnovna kola sa njima. Cilj je bio da se na
njima pokažu velike mogućnosti primene ali i jednostavnost rada sa njima. Dalje će
biti detaljnije prikazana ova i mnoga druga kola.
4.1. Komparatori
Uin Uin+ Rad idealnog komparatora opisan je ranije. U
Uin+
Uin- praksi ulazni naponi mogu da sadrže i smetnje u
t
obliku sitnih varijacija napona ili šumova. Kada
je razlika ulaznih napona manja od amplitude
ovih smetnji pojavljuje se treperenje izlaznog
napona komparatora (sl. 4.1). Ovo dalje može
Uout
t da pravi smetnje u radu elektronskog kola (na
primer kod brojača). Da bi se ovo izbeglo
koristi se komparator sa histerezisom (sl. 4.1a).
Njegov odziv na signal sa smetnjom prikazan je
Sl. 4.1.
na sl. 4.1b.
Kod ovog komparatora uspostavljena je pozitivna povratna sprega. Napon sa izlaza
pridodaje se ulaznom. Pri pozitivnom izlaznom
R1 R2 naponu, napon na + ulazu je:
Uin+ U sat   U in 
U gnp  U in   R1
Uin- Uout R1  R2
Da bi izlaz promenio stanje, napon na –
ulazu treba da bude veći od ovog. Ova vrednost
ulaznog napona naziva se gornja vrednost
Sl. 4.1a. napona prebacivanja (Ugnp).
Uin Pri negativnom izlaznom naponu, napon sa
Ugnp Udnp izlaza se oduzima od ulaznog tako da je napon
na + ulazu:
t
U sat   U in 
U dnp  U in   R1
R1  R2
Uout
t Ovo je sada donja vrednost napona
prebacivanja (Udnp). Da bi izlaz OP primenio
stanje invertujući ulaz (–) OP treba da bude na
Sl. 4.1b. nižem naponu od ovog.
Razlika ova dva napona predstavlja naponski
histerezis i on iznosi:
R1
U H  U O   U O   U sat   U sat    R1 U sat  2U PS R1
R1  R2 R1  R2 R1  R2
67
Uout
Usat+
Kod komparatora, izlazni naponi OP su uvek u
zasićenju (malo manji od napona napajanja OP) tako
Udnp Ugnp da je Usat približno konstantan i iznosi Usat 2UPS.
Da bi izlazni napon komparatora promenio stanje
Uin
ulazni mora da se promeni za ovu vrednost. Dakle
kod ovog komparatora ne postoji jednoznačnost
prenosne funkcije. Izlazni napon ukupno malo kasni
Usat- ali je imun na smetnje.
Zavisnost izlaznog napona od ulaznog prikazana je
Sl. 4.1c. na sl. 4.1c.
4.2. Pojačavači
Jedna složenija konfiguracija pojačavača sa OP prikazana je na sl. 4.2. Ona nije
sasvim opšta jer ne obuhvata takozvane diferencijalne pojačavače, međutim dovoljno
je opšta da obuhvati nekoliko grupa pojačavača koji će ovde biti razmatrani.
Šema se sastoji od OP i dva otpornika kojima se uvodi povratna sprega. Pojačavač
ima dva ulaza; invertujući (U-) i neinvertujući (U+). Izlazni napon (UO) ovog
pojačavača je:
R2
R1  R  R
U-
U O  1  2 U   2 U 
 R1  R1
U+
U praksi je najčešće koristi samo jedan od ulaza
UO
dok je drugi vezan na masu. Tako se dobijaju dve

Sl. 4.2. Pojačavač sa OP odvojene i karakteristične šeme pojačavača;
invertujući i neinvertujući pojačavač. Svaka ima
svoje specifičnosti i posebno će biti razmatrane.
Kada se na oba ulaza dovede isti napon (U+=U-) pojačanje ovog napona jednako je
jedinici nezavisno od veličine otpornika R2 i R1.
U daljnjem označavanju elemenata, u zavisnosti od situacije, koristiće se ponekad i
oznake za ove otpornosti RI i RO.
U opštem slučaju umesto otpornika R1 i R2 mogu biti proizvoljne kompleksne
impedanse (Z1 i Z2). Umesto pojačanja, tada je pravilnije govoriti o prenosnoj funkciji
kola.
Pogledajmo sada detaljnije dve pomenute šeme pojačavača sa OP; invertujući i
neinvertujući pojačavač. Diferencijalni pojačavač će biti razmatran posebno.
Polazeći od činjenice da je ulazni napon OP jednak nuli, potencijal (–) ulaza
jednak je ulaznom naponu (sl. 4.2.1.). Pošto je i ulazna polarizaciona struja jednaka
nuli, dobija se da je pojačanje pojačavača jednako:
68
UO R
A 1 2
UI R1
Ulazna otpornost (i impedansa) ovog pojačavača je
beskonačno velika, a izlazna jednaka nuli.
Ovde treba napomenuti da u konfiguraciji prikazanoj na
sl. 4.2.1 ulaz pojačavača ne sme ostati otvoren. U ovom
slučaju neinvertujući ulaz OP ne dobija potrebnu
Sl. 4.2.1. Neinvertujući polarizacionu struju tako da izlaz odlazi u zasićenje,
pojačavač pozitivno ili negativno, zavisno od primenjenog OP.
Ako se ne zahteva velika ulazna otpornost, može se ulaz
pojačavača preko odgovarajućeg otpornika vezati na masu, čime se obezbeđuje
mogućnost da pojačavač radi ispravno i pri otvorenom ulazu. Otpornost otpornika za
obezbeđenje ulazne polarizacione struje može biti reda megaoma.
U slučaju impedansi umesto otpornika, odnos izlaznog i ulaznog napona je:
U 2 ( s) Z ( s)
A( s)  1 2
U1 ( s) Z 1 ( s)
Ovde je "s" kompleksna kružna frekvencija ili operator Laplace-ove
transformacije.
Za prostoperiodični režim "s" se zamenjuje sa "j". Impedanse Z zavise je od
frekvencije ulaznog napona, tako da i pojačanje zavisi od frekvencije. U ovom
slučaju analiza se vrši primenom kompleksnog računa.
4.2.2. Sabirač napona - neinvertujući
Kolo na sl. 4.2.2 na izlaz daje napon jednak zbiru dva ulazna napona. Izvori ovih
napona moraju biti jednim krajem vezani na masu. Da bi kolo dobro radilo potrebno
je da su otpornici u parovima - na ulazu (R1 i R2) i povratnoj sprezi (R3 i R4)
međusobno dobro upareni.
Po teoremi superpozicije, za oznake prema sl. 4.2.2 napon na (+) ulazu OP je:
R2 R1
R4 U IN   U 1 U2
R3 R1  R2 R1  R2
U1 R1 OP Za jednake otpornike R1=R2 ovaj napon je:
UO
U2
R2 U IN  
1
U1  U 2 
Sl. 4.2.2. Sabirač napona 2
Izlazni napon je:
 R   R 1
U O  1  4 U IN   1  4  U1  U 2 
 R3   R3  2
Za jednake parove otpornika sa R1=R2 i R3=R4 izlazni napon je:
69
U O  U1  U 2
Na sličan način moguće je sabiranje i više napona. Ulazni otpornici i dalje moraju
imati iste otpornosti, a pojačanje se menja samo otpornicima kola povratne sprege.
Kasnije će biti prikazan i invertujući sabirač napona.
4.2.3. Sleditelj napona - buffer
Specijalan slučaj neinvertujućeg pojačavača je sleditelj napona prikazan na sl.
4.2.3. Pošto je ulazni napon OP jednak nuli, izlazni napon je vrlo tačno jednak
ulaznom. Pojačanje ovog pojačavača jednako je jedinici.
UO
UO  U I odnosno A 1
UI
Kao prethodnom slučaju, i ovde pojačavač ima
beskonačno veliku ulaznu, a veoma malu izlaznu
impedansu, tako da je osnovna svrha ovog kola prilagođenje
impedanse. Njegova uloga je da verno prenese potencijal
Sl. 4.2.3. Sleditelj napona ulaza na izlaz ne opterećujući ulaz gotovo nikakvom
strujom.
Kod realnog OP razlika između izlaznog i ulaznog napona jednaka je ulaznom
ofset naponu uvećanom za deo koji potiče od CMRR i visokog CM napona koji je
ovde prisutan (UCM=UI).
Kod ovog pojačavača sa realnim OP, propustni opseg je maksimalan i jednak je
graničnoj frekvenciji OP.
Kao i u prethodnim slučajevima pojačavača ovog tipa, ulaz ne sme biti otvoren.
Za pojačavače namenjene pojačanju i naizmeničnih signala pored ulazne otpornosti
važna je i ulazna kapacitivnost (ili impedansa). To je važno pogotovu ako se signal
dovodi iz udaljenog naponskog izvora. Smanjenje ulazne kapacitivnosti spojnog voda
postiže se tako što se koristi širmovani (koaksijalni) vod kome je širm vezan na izlaz
pojačavača. Na ovaj način vrući vod i širm su na istom potencijalu pa nema struje
punjenja ulazne kapacitivnosti što je ekvivalentno nepostojanju ove kapacitivnosti.
Pošto je invertujući (“-“) ulaz OP na potencijalu virtualne mase, ulazna struja
pojačavača na sl. 4.2.4. jednaka je:
UI
II 
R1
Ulazna struja samog OP jednaka je nuli, tako da se sva
ulazna struja zatvara preko R2. Kako je potencijal
neinvertujućeg ulaza (“+“) jednak nuli to je izlazni napon
Sl. 4.2.4. Invertujući pojačavača jednak:
pojačavač
70
UI
UO   I I RO   RO
RI
Tako se dobija da je pojačanje invertujućeg pojačavača:
UO R
A  O
UI RI
U slučaju impedanse prenosna funkcija kola je:
U O ( j ) Z O ( j )
A( j )  
U I ( j ) Z I ( j )
Ulazna otpornost (odnosno impedansa) pojačavača jednaka je otpornosti ulaznog

otpornika RI (odnosno impedansa ZI).
4.2.5. Sabirač napona - invertujući
Umesto jednog ulaza, može da ih bude više. U tom slučaju treba primeniti princip
superpozicije. Struje ovih ulaza algebarski se sabiraju i zbirna struja zatvara se preko
otpornika povratne sprege.
Za sl. 4.2.5. izlazni napon je:
U U U 
U O  I1  I 2  I 3 RO   1  2  3  RO
 R1 R2 R3 
Ako ulazni otpornici imaju jednake otpornosti (R1= R2=
R3= RI) izraz postaje:
U U U  R
U O   1  2  3  R2   O U1  U 2  U 3 
Sl. 4.2.5. Sabirač napona  RI RI RI  RI
U ovom slučaju kolo se ponaša kao sabirač ulaznih napona. Ulazne otpornosti
svakog od ulaza jednake su otpornostima svojih ulaznih otpornika.
71
4.2.6. Promena pojačanja kod pojačavača

Promenom vrednosti bilo kog otpornika iz kola povratne sprege menja se i
pojačanje pojačavača. Posmatrajmo dalje nekoliko primera za promenu pojačanja
invertujućeg i neinvertujućeg pojačavača.
R2 - Invertujući pojačavač
R1 – Kod invertujućeg pojačavača (sl. 4.2.6), pojačanje je
direktno srazmerno sa R2, zbog čega je njegova
UI
UO promena linearna. Ovo je veoma pogodan način za
promenu pojačanja ali u praksi problem može da
nastane ako dođe do gubitka kontakta klizača
potenciometra R2 se povratna sprega otvara i OP
odlazi u zasićenje. Nešto povoljnija situacija je kad
Sl. 4.2.6.
se klizač spoji sa slobodnim izvodom potenciometra,
R2
R1
kada pojačanje ide na maksimum. To je veoma
UI neprijatno, na primer kod audio pojačavača gde bi
došlo do jakog udara u zvučniku a možda i do
UO njegovog oštećenja. Kolo na sl. 4.2.6a omogućava
R3 veću ulaznu otpornost pojačavača za isti opseg
pojačanja.
– Promena pojačanja sa promenom otpornosti
Sl. 4.2.6a. otpornika R1 (sl. 4.2.6b) obrnuto je proporcionalna i
R2
omogućava promenu pojačanja u širokom opsegu.
R1 Kako bi se ograničilo maksimalno pojačanje na neku
UI
konačnu vrednost, na red sa potenciometrom dodaje
UO se neki fiksni otpornik. Gubitak kontakta na klizaču
potenciometra vodi uzlaz na nulti napon što je manje
neprijatno.
– Promena pojačanja promenom R1 i R2 (sl. 4.2.6c).
Sl. 4.2.6b. Ovaj način promene pojačanja omogućava promenu
R1 R3 R2 pojačanja u širokom opsegu. Dodavanjem fiksnih
UI otpornika na obe strane moguća je fina korekcija
pojačanja u uskim granicama.
UO – Postoji i način da pojačavač ima fiksno pojačanje.
Promena izlaznog napona postiže se
potenciometrom na ulazu pojačavača. Opseg
Sl. 4.2.6c. podešavanja ide od nule do pune vrednosti, a
linearnost zavisi od linearnosti potenciometra.
Svi navedeni slučajevi su relativno jednostavni i neće biti dalje razmatrani.
72
Neinvertujući pojačavač
Na sl. 4.2.6d i e, prikazana su dva pojačavača
UI promenljivog pojačanja.
OP
UO
U svim dosadašnjim slučajevima pojačanje menja
samo veličinu ali ne i znak. Kad je potrebno da
R pojačanje menja i znak može se koristiti šema na sl.
4.2.6e. Izlazni napon pojačavača je:
UI U
Sl. 4.2.6d. U O  U I  2 R1b  I 2 R1b  R1 
R1 R1
Pojačanje je:
UO 2 R1b  R1 2R
A   1  1b
UI R1 R1
Kad je klizač potenciometra u donjem položaju
Sl. 4.2.6e (R1b=0) pojačavač radi kao invertujući sa pojačanjem -1.
U srednjem položaju klizača (R1b= R1/2) pojačanje je
jednako nuli. U gornjem položaju klizača (R1b= R1) pojačanje je +1. Promena
pojačanja je kontinualna i linearna u granicama od -1 do +1.
4.2.7. Pojačavač razlike napona
Kada pojačavač ima više ulaza može se primeniti princip superpozicije. On
omogućava da se za svaki ulazni napon izračuna izlazni napon ponaosob (pri tome
ostali ulazi se smatraju nultim) i da se sabiranjem tih komponenti dobije kompletan
izlazni napon.
Primenom principa superpozicije, izlazni napon pojačavača na sl. 4.2.7. je:
R4 ( R1  R2 ) R
R1 R2
UO  U 2  2 U1
U1 ( R3  R4 ) R1 R1
I1 I1
Ako je:
OP
R2 R4

R3 UO
U2 I3
R1 R3
I3 R4
dobija se:
R2 R R
UO  U 2  2 U1  2 (U 2  U1 )
Sl. 4.2.7. Pojačavač razlike napona R1 R1 R1
Radi lakšeg uparivanja otpornika, u praksi je pogodno odabrati R3=R4 i R1=R2. Pod
ovim uslovom pojačavač pojačava samo razliku napona na ulazu. Ponekad se ovaj
pojačavač naziva i diferencijalnim pojačavačem. Ako svi otpornici imaju jednake
otpornosti dobija se pojačavač sa jediničnim pojačanjem.
73
Treba primetiti da se radi o nesimetričnom pojačavaču. Nesimetrija se ogleda u

nejednakim ulaznim otpornostima za obadva ulaza. Ulazna otpornost neinvertujućeg
ulaza jednaka je zbiru otpornosti R2 i R3, a ulazna otpornost invertujućeg ulaza
promenljiva i zavisna od napona U2. Da bi ovaj pojačavač radio dobro, potrebno je da
unutrašnje otpornosti izvora ulaznih napona U1 i U2 budu zanemarivo male, i to je
veliki nedostatak ovog pojačavača. Najveća prednost ovakvog pojačavača je u tome
što on pored pojačanja vrši translaciju razlike napona na potencijal mase (ili neki
R1 R2 drugi referentni potencijal).
Ovaj pojačavač može da se primeni i za
I1 I1 pojačavanje napona izolovanog izvora – plivajućeg.
UI
Ovakva situacija, uz ranije definisan uslov
jednakosti otpornosti, prikazana je na sl. 4.2.7a.
OP
R1
UO Sada je ulazna struja oba ulaza jednaka i iznosi:
UI
I1
I1 
I1 R2 2R1
Sa ovom strujom izlazni napon je:
Sl. 4.2.7a. Pojačavač plivajućeg UI R
napona
U O  I1  2 R2  2 R2  2 U I
2 R1 R1
R1 R2 Tako da je pojačanje:
R2
U1 A
R1
OP U ovom slučaju relacije postaju jako jednostavne
UO
tako da se stiče utisak da je ovaj pojačavač prirodno
U2 R3 R4 predodređen za pojačavanje napona izolovanog
naponskog izvora (plivajućeg).
UR
Pokazaćemo dalje da umesto mase, translacija
ulaznog diferencijalnog napona može biti na bilo
Sl. 4.2.7b
koji drugi potencijal u opsegu napona napajanja.
U1 R R Ako se drugi izvod otpornika R4 umesto na masu,
veže na tačku referentnog napona UR, (sl.4.2.7b)
U2 R izlazni napon će biti:
R2
OP UO  U R  (U 2  U1 ) Uslov je: R2=R4 i R1=R3
U3 R R1
UO
U4 R R Na ovaj način ulazni diferencijalni napon je

pojačan i podignut na referentni napon UR. Ovo se
može primeniti na primer kod merenja napona
digitalnim voltmetrom koji se napaja istim naponom
Sl. 4.2.7c kao OP. Referentni potencijal njegovog mernog
74
ulaza nije uvek na potencijalu mase napajanja OP već na nekom drugom (na primer 3
V ispod +UPS). Ovim kolom se omogućava i takvo merenje. Šema je primenljiva i kod
pojačavača gde treba izbeći mase sa različitim naponima. Desni kraj R4 se veže na
onu tačku mase sa koje se dalje meri izlazni napon.
Uopštenje diferencijalnog pojačavača može da ide u pravcu povećanja broja ulaza.
Kolo na sl. 4.2.7c ima četiri ulaza. Primenom principa superpozicije izlazni napon je:
UO  U1  U 2  U3  U 4
Naravno, moguće je postojanje i više ulaza.
4.3. Pretvarači napona u struju
Radi se o pretvaraču koji na opterećenju na izlazu, nezavisno od njegove
otpornosti, daje struju proporcionalnu ulaznom naponu. Postoji više kola za ovu
namenu. Mogućnosti su široke i zavise od veličine struje koju treba dobiti i njenog
smera, da li je prema masi ili nekom od napona napajanja itd. Svakako da je
jednostavnije raditi sa jednim smerom struje i malim intenzitetima. Na sl. 4.3
prikazana je šema koja se zasniva na diferencijalnom pojačavaču. Ona predstavlja
dvosmerni pretvarač sa opteretljivošću koju dozvoljava realan OP (ispod 10 mA). I
ovde važi uslov uparenosti otpornika:
R2 R4
R1 R2 
R1 R3
R5 Sada struja (I5) kroz otpornik R5 je:

UI OP
IO U I R2
I5 IO  I5 
R3 R4 I4 RO R5 R1
Ako je struja I4 mnogo manja od struje I5,
onda će izlazna struja biti približno jednaka struji
Sl. 4.3. I4 i neće zavisiti od otpornosti opterećenja izlaza
R2
R. Zato je ovde pogodno da otpornici R3 i R4
R1 budu što veći.
R5 Da bi se ovo eliminisalo u potpunosti koristi
UI
R3
OP1
se i šema sa dva OP prikazana na sl. 4.3a. Drugi
I5 IO
OP služi samo da rastereti izlaz od struje
R4 povratne sprege i da prenese napon izlaza na
OP2 RO otpornik R4. Posle prethodnog objašnjenja
princip rada je jasan i nećemo se dalje zadržavati
na njemu.
Ovo kolo je veoma precizan pretvarač napona
u struju.
Sl. 4.3a.
75
U I R2
IO  I5 
R5 R1
U drugom delu knjige biće prikazane šeme i nekih drugih vrsta pretvarača napona
u struju.
4.4. Kola za uzorkovanje napona (sample & hold)
Kola za uzorkovanje (S/H kola) su analogni
memorijski elementi sa dva ulaza i jednim
izlazom. Na prvi ulaz se dovodi analogni
napon a drugi je kontrolni. Kada se na njihov
kontrolni ulaz dovede impuls (za
uzorkovanje), tog trenutka se zapamti trenutna
vrednost napona i prosleđuje na izlaz (sl. 4.4).
S/H kola su ključni element u šemama za
akviziciju, A/D konverziju, itd.
Sl. 4.4. Uzorkovanje napona
Vidi se da S/H kola imaju dva moda rada -
uzorkovanje (semplovanje) napona i držanje memorisanog napona.
Uzorak napona se uzima tako što se odgovarajući kondenzator dovodi pod napon.
U ovom modu važna je brzina uzimanja uzorka i njegova tačnost (ili greška). Da bi se
napon na kondenzatoru uspostavio što brže, S/H kolo u ovom modu treba ima
mogućnost postizanja što veće struje. Za malu grešku napona na kondenzatoru
potrebno je da ofset naponi primenjenih OP budu što manji.
Drugi mod je održavanje uspostavljenog napona na kondenzatoru. Zbog
nesavršenosti kondenzatora (samopražnjenje, apsorpcija itd.) i ostalih struja curenja,
njegov napon se polako menja. Potrebno je da ova promena bude što manja.
Kao prekidači koriste se FET-ovi ili integrisana kola sa analognim prekidačima.
Svi ovi elementi, i OP sa svojim realnim karakteristika stvaraju i izvesna ograničenja.
Njihove nesavršenosti ogledaju se u: konačnom otporu zatvorenog prekidača, struji
curenja otvorenog prekidača i utiskivanju naelektrisanja pri prebacivanju.
Nesavršenosti prekidača i OP unose grešku kod S/H kola.
U praksi se koriste S/H kola: bez povratne sprege i sa povratnom spregom.
U najjednostavnijem slučaju kola bez povratne sprege (sl. 2.1.11) uzorak ulaznog
napona se preko prekidača dovodi na kondenzator koji je dalje vezan na sleditelj
napona. Zatvaranjem prekidača u intervalu
uzorkovanja (semplovanje) kondenzator dolazi pod
ulazni napon. U intervalu držanja, ulazna struja
pojačavača je mala, tako da posle otvaranja prekidača
napon kondenzatora se menja veoma sporo. Promena
napona nastaje zbog pražnjenja kondenzatora,
prvenstveno polarizacionom strujom OP ali i strujom
curenja otvorenog prekidača i kroz okolnu izolaciju
Sl. 4.4a. S/H kolo - invertujuće na kartici. Zato se za ovakva kola biraju OP sa FET
76
C ulazima tako da je njihova ulazna struja reda

SW
pA. Struja otvorenog prekidača najsigurnije
OP1 se eliminiše izborom kvalitetnijih analognih
OP2 prekidača a ostale struje curenja na
UI UO štampanoj pločici uvođenjem ekrana (guard)
oko kritičnih delova na štampanoj pločici.
Brzina uzimanja uzorka zavisi od
Sl. 4.4b. S/H kolo
mogućnosti brzog punjenja kondenzatora.
CH Ako je struja punjenja kondenzatora
ograničena otpornošću (R) zavisnost napona
OP
1 SW na kondenzatoru (i izlaznog) je:
1 OP
SW
UI
2
 t

U O  1  e
2 UO 
RC
U IN
CD
 
Sl. 4.4c. Ş/H kolo

Da bi izlazni napon dostigao vrednost
koja se za  razlikuje od ulaznog napona
potrebno je vreme uzorkovanja
(semplovanja):
U IN  U O 1
ts   RC ln  RC ln
U IN 
U IN  U O
Sl. 4.4d. Realno kolo za uzorkovanje –
gde je: 
U IN
neinvertujuće
Na primer za dostizanje 99% vrednosti
(=0,01) ulaznog napona potrebno je vreme
uzorkovanja od oko 5RC. Za =0 trajanje
uzimanja uzorka bilo bi beskonačno dugo.
Kolo u svojoj osnovnoj verziji (sl. 2.1.11),
prilikom uzorkovanja jako opterećuje izlaz
Sl. 4.4e. Realno kolo za uzorkovanje - prethodnog stepena. Rasterećenje
neinvertujuće prethodnog stepena postiže se dodavanjem
ulaznog bafera iz koga se vrši punjenje S/H
kondenzatora. U ovom slučaju brzina uspostavljanja je velika a greška je jednaka
zbiru ulaznih ofset napona oba OP.
Smanjenje naponske greške postiže se uvođenjem povratne sprege.
Najjednostavnije kolo sa povratnom spregom prikazano je na sl. 4.4a. Kolo je
jednostavno: ima istu brzinu uzorkovanja kao prethodno a izlazni napon je suprotnog
polariteta od ulaznog (invertovan).
Sporost dostizanja stvarnog napona potiče od smanjenja struje punjenja kako se
napon kondenzatora približava konačnoj vrednosti. Tok procesa je eksponencijalan.
Znatno brže dostizanje napona postiže se ako se on puni maksimalnom strujom na
izlazu OP. Kolo kojim se to postiže prikazano je na sl. 4.4b. Prvi OP puni
77
kondenzator maksimalnom strujom sve dok izlazni napon ne dostigne vrednost

ulaznog. Drugi OP radi kao integrator i izlazni napon linearno raste do pune
vrednosti. Greška izlaznog napona jednaka je ulaznom ofset naponu OP1.
Ako se jedan kraj analognog prekidača spoji na masu, pri njegovom uključenju ili
isključenju, na drugi kraj se utiskuje neko naelektrisanje. Ovaj efekat se naziva
charge injection. Ovo je jedna od nesavršenosti analognih prekidača.
Da bi se umanjio uticaj utiskivanja naelektrisanja može se primeniti princip
prikazan na sl. 4.4c. U odnosu na prethodno kolo ovome je dodat još jedan
kondenzator (CD) i analogni prekidač (SW2). Za jednake analogne prekidače SW1 i
SW2 može se očekivati da utiskuju jednaka naelektrisanja. Pri tome od značaja je
samo ono koje se utiskuje pri otvaranju prekidača. Ako su kondenzatori CH i CD
jednakih kapacitivnosti, jednaka naelektrisanja na njima će izazvati jednake napone.
Koliko se pri tome smanji napon na CH, toliko se poveća na CD, (i obrnuto) tako da
izlazni napon ostaje nepromenjen.
Sličan efekat se događa i sa ulaznim strujama polarizacije.
Smanjenje uticaja utiskivanja naelektrisanja analognih prekidača posebno je važno
kada je potrebna velika brzina uzorkovanja i treba da se koristi kondenzator male
kapacitivnosti.
Kolo na sl. 4.4d umesto integratora, na izlazu ima sleditelj napona. Na sl. 4.4e
prikazana je šema slična prethodnom ali sa kojom se smanjuje struja curenja kroz
analogni prekidač. To je postignuto tako što se oba kraja prekidača nalaze na
jednakim potencijalima. Tokom uzorkovanja otvoren je SW1 a zatvoren SW2 i prvi
OP puni kondenzator maksimalnom strujom. Dostizanjem punog napona ova struja
pada na nulu. U stanju držanja zatvoren je SW1 a otvorena SW2.
78
4.5. Detektori vršne vrednosti napona

Ovde se radi o kolu za detektovanje pikova
(minimuma ili maksimuma) napona tokom
nekog vremena (sl. 4.5.). Na sl. 4.5a. prikazan
je detektor pikova pozitivnog ulaznog napona.
Porastom ulaznog napona kolo radi kao
Sl. 4.5. sleditelj napona i tim naponom puni
kondenzator. Ako se ulazni napon smanji, izlaz
OP1 postaje negativan, dioda inverzno polarisana i napon na kondenzatoru se ne
menja. On se dalje može promeniti samo nailaskom još većeg ulaznog napona tako
da kolo pamti njegovu maksimalnu vrednost (peak). Ako bi se dioda okrenula u
suprotnom smeru, kolo bi detektovalo minimum ulaznog napona.
Realne diode mogu imati inverznu struju znatno veću od ulazne struje OP. Ova
struja izaziva lagano pražnjenje kondenzatora. Taj efekat se može znatno smanjiti
kolom na sl. 4.5b. Kod ovog kola u intervalu držanja napona oba kraja diode su na
istom potencijalu tako da je njena struja jako mala – zanemariva.
Početna greška izlaznog napona, za oba
kola jednaka je zbiru ulaznih ofset napona
oba OP. Zbog toga je potrebno da oba OP,
pored malih polarizacionih struja imaju i
male ofset napone.
Kolo na sl. 4.5c nema taj nedostatak.
Kod ovog kola OP1 treba da ima mali
Sl. 4.5a. Detektor pika napona ulazni ofset napon a OP2 malu ulaznu
polarizacionu struju. Početna greška
detekcije pika napona jednaka je ulaznom
ofset naponu samo OP1.
Maksimalna brzina uspostavljanja
napona na kondenzatoru ograničena je
njegovom kapacitivnošću i maksimalnom
Sl. 4.5b. Detektor pika napona sa smanjenjem
izlaznom strujom OP.
struje curenja kroz diodu U1 I O , max

R1 t C
D1 R2
OP1
Ako je na primer maksimalna izlazna
OP1
D2 D3
UO
struja OP 20mA i kapacitivnost
C
kondenzatora 1 F, brzina uspostavljanja
UI napona je 20000 V/s (0,02V/s).
Brzina opadanja napona određena je
strujom pražnjenja kondenzatora odnosno
Sl. 4.5c. Poboljšana verzija detektora pika
ulaznom strujom OP i iznosi:
79
U 2 I I ,OP

t C
Ako je na primer ulazna struja OP 5 pA i kapacitivnost kondenzatora 1 F, brzina
opadanja napona je 5V/s.
Brojne vrednosti su realno ostvarive, što pokazuje da se napon mnogo brže
uspostavlja nego što opada, tako da kolo na svom izlazu zaista drži vrednost pika
ulaznog napona. U najboljem slučaju odnos brzina uspostavljanja napona i njegovog
gubitka je reda veličine 109.
Na kraju treba primetiti da na kraju nekog ciklusa praćenja pikova napona treba
početi ciklus iz početa. Tada treba isprazniti kondenzator, tako da se u realnim kolima
paralelno sa njim vezuje odgovarajući prekidač sa normalno otvorenim kontaktima.
Na sl. 4.5d prikazano je kolo koje u sebi objedinjava funkcije pik detektora ali i
S/H kola. Punjenje memorijskog kondenzatora vrši se foto strujom optokaplera čime
je obezbeđena najveća moguća izolovanost. Struja pražnjenja određena je samo
polarizacionom strujom OP 2. S obzirom da je foto struja tranzistora veoma mala
(0,1% .... 1%), to je brzina punjenja kondenzatora mala. (na primer za CNY17 oko
0,1% struje diode).
Primer: Za optokapler RH11A1 i struju diode od 10 mA, foto struja je oko 60A.
Za ovaj optokapler brzina punjenja kondenzatora od 1 F bi bila bi oko 60 V/s. Za
struju pražnjenja od 1 pA brzina promene napona bila bi oko 1V/s. Odnos ovih
brzina bio bi 6·107.
Napomena: polaritet napona na osvetljenom foto tranzistoru je takav da baza
pozitivna u odnosu na emitor i kolektor. Pri otvorenoj bazi ovaj napon ide do oko
0,5V.
Sl. 4.5d. S/H i pik detektor sa optokaplerom (LT AN-87, page 54, fig 77)
80
4.6. Regulatori u sistemima automatske regulacije

Regulator je element koji se koristi u sistemima automatske regulacije (SAR) i deo
je neke veće zatvorene petlje (povratne sprege). To može da bude na primer
regulacija brzine neke mašine gde se jednosmerni motor napaja iz tiristorskog
regulisanog ispravljača. Na vratilu motora meri se brzina (tahogeneratorom) i
dobijena vrednost poredi sa zadatom. Signal greške koriguje stvarnu vrednost brzine i
dovodi je na zadatu vrednost.
Uvođenjem ove povratne sprege mora se voditi računa da se ne ugrozi stabilnost
sistema kojim se upravlja. U stabilnosti učestvuju ne samo električne karakteristike
sistema već i mehaničke (masa, momenti inercije, trenja itd). Ovakav sistem može da
se opiše svojom prenosnom funkcijom (na primer u frekvencijskom domenu). Za
njega mogu da se odrede Bodeovi dijagrami amplitude i faze.
Regulator je element koji u tom sistemu svojim dejstvom treba da koriguje
prenosnu funkciju SAR tako da on dobije dobru
stabilnost, brzinu odziva i druge statičke i
dinamičke karakteristike. On sistem treba da
učini neosetljivim na smetnje a osetljivim na
referentnu veličinu. Regulator se sastoji od
pojačavača greške korekcionog
(kompenzacionog) člana i komparatora.
Postoji više tipova regulatora. To su
proporcionalni (P), integralni (I), diferencijalni
Sl. 4.6. (D) i njihove kombinacije (PI, PD, i PID). Svi
ovi regulatori u praksi se najčešće realizuju pomoću operacionih pojačavača a njihov
rad se zasniva na kolima za - pojačavanje, integraciju i diferenciranje. Principi rada
ovih kola objašnjeni su ranije. Dalje će u najkraćim crtama biti prikazane osnovne
karakteristike pomenutih regulatora kao primeri primene OP u ovom području.
Proporcionalni – P regulator
Na sl. 4.6. prikazan je P-regulator. Otpornici R1 i R2 u kolu OP čine komparator
struja. Njihova zajednička tačka nalazi se na nultom potencijalu (virtualna masa). Na
R1 se dovodi zadata vrednost napona (UZAD.) a na R2 napon koji odgovara regulisanoj
veličini – stvarni (–USTV.). Ovi naponi na svojim otpornicima stvaraju struje a njihova
razlika prolazi kroz R3. Izlazni napon je onda:
R R 
U 2   3 U ZAD.  3 U STV . 
 R1 R2 
Negativno pojačanje je zbog invertujuće strukture pojačavača koji unosi fazni
pomak od –1800. Ovaj fazni pomak je konstantan i uzima se u obzir kroz polaritet
izlaznog napona.
Za stabilnost SAR važna je prenosna funkcija zatvorenog kola tako da tada treba
uzeti u obzir signal sa USTV. (preko R2).
81
R3
Funkcija prenosa P- regulatora je: FP  REG.   k
R2
k statičko pojačanje P- regulatora
Na sličan način treba posmatrati i ostale vrste regulatora.
Proporcionalni (P) regulator je klasičan dc pojačavač sa dva ulaza. Izlaz ovog
regulatora je proporcionalan ulaznu. On ima brz odziv, ne unosi fazni pomeraj ali ima
grešku u stacionarnom stanju (statička greška). Greška se smanjuje sa povećanjem
pojačanja pod uslovom da se ne ugrozi stabilnost.
Na sl.4.6a prikazana je šema i osnovne karakteristike P – regulatora.
sl.4.6a Osnovne karakteristike p - regulatora
Integralni – I regulator
Izlazni napon ovog regulatora je takav da mu je brzina promene proporcionalna
ulaznom naponu. Uobičajeno je da se prenosne funkcije daju u frekvencijskom ili
Laplace-ovom domenu (Laplace-ova transformacija).
Integralni regulator ima beskonačno pojačanje i nultu grešku u stacionarnom stanju
(astatički) ali unosi fazni pomak od –900. Ovaj fazni pomak povećava nestabilnost.
Na sl.4.6b prikazana je šema i osnovne karakteristike I – regulatora.
sl. 4.6b Osnovne karakteristike I - regulatora
D–regulator
Diferencijalni regulator daje izlazni napon koji je proporcionalan brzini promene
ulaznog. On unosi pozitivan fazni pomak (900) što je povoljno za stabilnost. Međutim
82
velika osetljivost na smetnje čini ga ograničeno primenljivim. Ako se primenjuje

onda je to u kombinaciji sa još nekim regulatorom. Radi smanjenja osetljivosti na
šumove, na red sa kondenzatorom dodaje se otpornik koji ograničava pojačanje na
visokim frekvencijama.
PI–regulator
Najčešću primenu u praksi automatske regulacije nalaze proporcionalno integralni
ili PI–regulatori (sl. 4.6b). Njegova regulaciona karakteristika sadrži proporcionalno i
integralno dejstvo. Proporcionalno dejstvo regulatoru obezbeđuje veliku brzinu
odziva i mali fazni pomak, a integralno svodi grešku regulacije u stacionarnom stanju
na nulu. PI – regulator u izvedbi sa operacionim pojačavačem se realizuje sa ulaznim
otpornicima za referentni i signal povratne sprege a povratna sprega operacionog
pojačavača se sastoji od redne veze otpornika i kondenzatora (sl. 3-3).
Prenosna funkcija PI - regulatora pogodna je da se kompenzira uticaj dominantnog
pola u prenosnoj funkciji izvršnog organa i objekta upravljanja i uvede astatizam.
Na ovaj način se povećava pojačanje na niskim frekvencijama i eliminiše greška
stacionarnog stanja. Da bi se popravila i stabilnost sistema, potrebno je da pojačanje
regulatora na presečnoj frekvenciji, funkcije nekorigovanog povratnog prenosa bude
manje od jedinice.
Na sl.4.6b prikazana je šema i osnovne karakteristike PI – regulatora.
sl.4.6c Osnovne karakteristike PI - regulatora
PID–regulator
Na sl.4.6d prikazana je šema PID - regulatora sa jednim operacionim pojačavačem
i njegove najvažnije karakteristike. Prelomne učestanosti treba da budu tako
raspoređene da važi relacija 1< 2< 3.
Sa vremenskom konstantom T1 kompenzira se dominantni pol u prenosnoj funkciji
izvršnog organa i objekta upravljanja. Vremenska konstanta T2 bira se tako da bude
jednaka sledećem po veličini polu pomenute funkcije prenosa tako da se i on poništi a
njegov uticaj zameni pogodnijom vremenskom konstantom T3. Presečna frekvencija
nekorigovane funkcije povratnog prenosa treba da se nalazi izmeću 2 i 3, tako da
se dodatkom PID–regulatora fazni stav na presečnoj frekvenciji poboljšava.
83
Kombinovani (PI i PID) regulatori prikazani na sl. 4-6d su jednostavni ali imaju taj
nedostatak da se podešavanjem jednog elementa (R ili C) menja više veličina (na
primer pojačanje i vremenska konstanta). Razdvajanjem ovih funkcija sa više
operacionih pojačavača dobijaju se složenije strukture ali se postiže da se jednim
elementom podešava samo jedan parametar regulatora. Štaviše može se izbeći
potreba za podešavanjem kapacitivnosti kondenzatora već samo otpornika (trimeri).
Realizacija više regulatora sa jednim OP štedi na broju primenjenih elemenata ali
komplikuje podešavanje, jer se promenom jednog elementa istovremeno menja više
parametara. Potpuna nezavisnost podešavanja parametara postiže se opštim
regulatorom prema sl. 4.6e.
sl.4.6d Osnovne karakteristike PID – regulatora
P-regulator
Sabirač
UI
I-regulator
UO
D-regulator
sl. 4.6e - PID regulator sa nezavisnim podešavanjem pojedinih parametara
84
4.7. Precizni ispravljač – dvostrani

Za dobijanje izlaznog napona koji odgovara
100k
100k
D1
apsolutnoj vrednosti ulaznog napona postoji više
D
2
šema. Najjednostavniji način dobijanja apsolutne
U
I UO
vrednosti napona je šema na sl. 4.7.
100k
Kao precizni ispravljač, ovo može da radi samo
ako se na ulazu napaja iz strujnog izvora. Pri
napajanju iz naponskog izvora veliku grešku
Sl. 4.7. Ispravljač izazivaju padovi napona na diodama. Šema je
primenljiva samo na mestima sa visokim ulaznim naponima i kad nije potrebna
visoka tačnosti ispravljanja. Kada to nije slučaj moraju se primeniti drugačije šeme.
Jedna od njih prikazana je na sl. 4.7a. U njoj se koriste dva OP i pet otpornika
jednakih otpornosti (R).
Kad je ulazni napon pozitivan, vodi dioda D1 i na njenoj anodi napon je jednak
ulaznom ali suprotnog znaka. Na drugom OP ovaj napon se samo invertuje i na izlazu
se dobija pozitivan napon sa jediničnim pojačanjem. Ovde oba pojačavača rade kao
invertujući pojačavači sa jediničnim pojačanjima.
 R  R 
U O   U I        U I 
 R  R 
Kad je ulazni napon negativan povratna sprega OP1 ostvaruje se preko D2. Ulazna
struja je negativna i deli se u odnosu 1:2, tako što jedna trećina ide gornjom granom, i
preko 2R dolaze na ulaz drugog OP a dve trećine se zatvaraju preko D2. Napon na
izlazu se može izraziti preko struje gornje grane i on je:
1 UI
U O   3R  U I 
3 R
Pojačanje je dakle A = 1 u zavisnosti od
polariteta. Na veličinu izlaznog napona ne
Sl. 4.7a. Precizni ispravljač 1 utiču padovi napona na diodama tako da
kolo radi kao precizni ispravljač (detektor
apsolutne vrednosti). Kolo se realizuje jednostavno, jer se koriste otpornici jednakih
otpornosti. Nedostaci kola su što postoji samo jedinično pojačanje i mala je ulazna
otpornost (R).
Na sl. 4.7b. prikazana je šema ispravljača sa još manjim brojem elemenata (tri
otpornika i jedna dioda).
Kad je ulazni napon pozitivan izlaz OP2 je negativan, dioda je inverzno polarisana
ovaj OP ne utiče na pojačanje. Ulazni signal se pojačava dva puta pozitivno i jednom
negativno tako da je ukupno pojačanje jednako +1.
Kad je ulazni napon negativan + ulaz OP je na masi pa je pojačanje –1.
85
U oba slučaja izlazni napon je pozitivan. Za pravilan rad potrebno je da samo

otpornici R1 budu međusobno jednaki dok R2 nije kritičan. Kod ovog kola ulazna
otpornost nije jednaka za oba polariteta napona.
Na sl. 4.7c. je prikazana šema preciznog ispravljača sa veoma velikom
(beskonačno) ulaznom otpornošću a pojačanje napona može biti veće od 1. Kolo radi
na sledeći način:
Kad je ulazni napon pozitivan vodi dioda D2 i
izlazni napon je:
 R  R3 
U O   1  2 U I   AU I 
 R1 
A pojačanje:
R2  R3 R1  R2  R3
A  1  
R1 R1
Sl. 4.7b. Precizni ispravljač 2
Kad je ulazni napon negativan, izlazni napon je:
R3 R3
U O   U I   AU I  pa je pojačanje A  
R2 R2
Da bi kolo radilo pravilno potrebo je da oba pojačanja budu jednaka ali suprotnog
znaka, odnosno.
R1  R2  R3 R3
A   A   
R1 R2
Posle sređivanja dobija se:
A 1
R1  R2 i R3  AR2
A 1
Sl. 4.7c. Precizni ispravljač 3
gde je: A  A   A
Na primer kod pojačanja A=2 izbor otpornika bi mogao da bude: R2=10k,
R1=30k i R3=20k U opštem slučaju izbor otpornosti otpornika je malo složeniji
nego u prethodnom primeru, ali su i mogućnosti pojačavača veće.
Kod jediničnog pojačanja otpornici R2 i R3 su jednaki i izostavlja se otpornik R1.
Kad se radi sa idealnim OP, izlazni napon ne zavisi od otpornosti otpornika R4 ali
on mora da postoji. Kod realnog OP, kada ulazna struja nije zanemariva, poželjno je
da njegova otpornost bude jednaka ekvivalentnoj otpornosti invertujućeg ulaza OP2.
Pojačanje manje od 1, može se realizovati razdelnikom napona na ulazu.
86
4.8. Logaritamski pojačavač

Kada se u kolo povratne sprege invertujućeg pojačavača umesto otpornika stavi
dioda, dobija se logaritamski pretvarač (sl. 4.8a).
Napon na diodi (UD) pri direktnoj struji ID je:
kT I  IS I
UD   ln D  rD I D  U T  ln D  rD I D
q IS IS
UT kT/q (na 200C, UT  26 mV)

k Bolcmanova konstanta (1,3806210–23 J/K)
q Elementarno naelektrisanje (1,6021910–19 C)
IS Inverzna struja zasićenja
 Korekcioni koeficijent (germanijum  1, silicijum =1  2)
rD Omska otpornost diode (kod tranzistora je to rBE)
Korekcioni koeficijent  je mera koliko je p-n spoj blizak idealnom. Silicijumske
diode u tom pogledu dosta odstupaju od idealnih relacija, dok je kod tranzistora to
odstupanje znatno manje pa je za njih  1. Zato se u kolima za logaritmovanje
umesto dioda koriste tranzistori.
Omski otpor diode je po pravilu mali, i pri malim strujama može se zanemariti.
Kod kola za logaritmovanje sa tranzistorom, baza tranzistora spaja se na masu,
kolektor na "–" ulaz, a emitor na izlaz OP (sl. 4.8a). Za ove primene proizvode se
tranzistori unutar jednog integrisanog kola tako da se njima postiže dobra uparenost i
jednaki temperaturni uslovi. Unutrašnja omska otpornost (rBE) je ispod 0,5 . Pad
napona na njemu, pri strujama ispod 200 A je ispod 100 V, što približno odgovara
ulaznom ofset naponu kvalitetnijih OP, tako da se može zanemariti njegov uticaj. Na
taj način postiže se linearnost od 1 % u opsegu od oko 6 dekada pa i više. Za veće
tačnosti uticaj omske otpornosti se može dalje kompenzovati, ali to neće biti dalje
razmatrano. Na sl. 4.8 prikazana je međusobna zavisnost kolektorske struje (IC) i
napona UBE za kolo tipa MAT-01 sa dva uparena tranzistora n-tipa. Za struje od 200
pA do oko 300 A greška napona je manja
od 0,1 mV, a za opseg od 60 pA do oko
800 A ova greška je manja od 0,3 mV.
Posmatrajmo dalje šemu na sl. 4.8a. Pri
ulaznom naponu UI ulazna struja je:
UI
II 
RI
Ova struja se zatvara preko tranzistora
T1 pa je izlazni napon OP (zanemaren rBE):
Sl. 4.8. Karakteristika za kolo MAT-01
87
II
RI T U O  U T  ln
IS
UI II OP
UO Ili preko dekadnog logaritma:
II I I
U O  2,3  U T  log  2,3  0,026  log I  0,06  log I
IS IS IS
Sl. 4.8a. Logaritamski
pojačavač
Kao što se vidi izlazni napon je proporcionalan
logaritmu ulaznog napona, tako da ovo kolo sažima širok opseg ulaznih u uski opseg
izlaznih napona sa logaritamskom skalom (u dB). Za jednu dekadu promene ulaznog
napona, izlazni napon se menja približno za oko 60mV.
Na rad ovog kola veliki uticaj ima temperatura. Njen uticaj se pojavljuje na dva
načina. Prvi je kroz napon UT, a drugi preko inverzne struje zasićenja diode (IS).
R1 R2 Na sl. 4.8b prikazana je šema
T1 kola sa temperaturnom
RI PTC
IIN kompenzacijom oba uticaja. Uticaj
UI IIN OP1 OP2
temperature kroz napon UT, je
T2 UO linearan i eliminiše se korekcijom
IREF pojačanja temperaturno zavisnim
IREF otpornicima. Uvođenjem PTC
otpornika (sl. 4.8b) u kolo povratne
Sl. 4.8b. Logaritamski pojačavač temperaturno sprege pojačanje smanjuje sa
kompenzovan temperaturom za oko 0,3%/0C.
Uticaj temperature preko
inverzne struje zasićenja (IS) je takav da se ona približno udvostručava svakih 100C,
(nelinearan). On se može eliminisati ako se od dobijenog napona oduzme napon
identičnog tranzistora (T2) kroz koji prolazi referentna struja (sl. 4.8b). Ovaj napon je:
I REF
U 2  U T ln
I S ,2
Na "+" ulaz OP2 napon je jednak izlaznom naponu OP1 uvećanom za napon
tranzistora T2 i iznosi:
UI I UI
U O1  U 2  U T ln  U T ln REF  U T ln , za IS,1=IS,2
R I I S ,1 I S ,2 R I I REF
Ako su diode međusobno jednake i nalaze se na istoj temperaturi, može se

očekivati da i njihove inverzne struje zasićenja budu približno jednake. U tom slučaju
eliminiše se uticaj temperature preko struje IS.
Kolo radi ispravno samo kada je ulazna struja veća od referentne (IREF). Da bi
opseg rada bio što veći potrebno je da referentna struja bude što manja, ali opet
dovoljno velika da se eliminiše uticaj temperature.
88
4.9. Anti logaritamski (eksponencijalni) pojačavač

Kolo prema sl. 4.9. vrši anti logaritmovanje nad ulaznim signalom.
Zavisnost struje od visine ulaznog napona je:
RO II
 UU I 
II UI
T
I I  I 0  e T  1  I 0 e T
U
UI  
UO  
Struja se zatvara preko otpornika RO i izlazni napon je:
 UU I  UI
U O   RO I I   RO I 0  e T  1   RO I 0 e T
U
Sl. 4.9. Kolo za  
antilogaritmovanje  
Za razliku od prethodnog ovo kolo vrši ekspanziju uskog opsega ulaznih, u širok
opseg izlaznih napona. Na rad i ovog kola veliki uticaj ima temperatura.
Temperaturna kompenzacija vrši se kolom na sl. 4.9a. Kolo radi na sledeći način.
Razdelnikom napona ulazni napon se dovodi na nivo potreban za rad kola. Napon
na "+" ulazu OP1 mora biti manji od direktnog napona diode D1. Sa ovim je izlazni
napon OP1 (UO,1) je:
R2 I
U O ,1  U I  U T ln REF
R2  R1 I 0,1
Ovaj napon ulazi u kolo za antilogaritmovanje. Struja ulaznog tranzistora ovog

kola je:
 UUO ,1   UUO ,1  U O ,1
I
U
 I
R2
I I ,2  I 0, 2  e T  1  I 0, 2  e T  1  I 0, 2 e T  I 0, 2
U REF
e T 2  R1
U R
    I 0,1
   
Za diode jednakih karakteristika i na istoj temperaturi inverzne struje su jednake pa
je ova struja:
IREF T1 I2 RO I2 U I R2
T2 
U T R2  R1
I I , 2  I REF e
OP1 OP2
R1 UO Ova struja se zatvara preko
UI otpornika R3, a smer je od izlaza
R2 prema ulazu. Sa ovom strujom,
napon na izlazu je:
Sl. 4.9a. Kolo za antilogaritmovanje U O  R3 I I , 2
Posle sređivanja dobija se veličina izlaznog napona:

R2 U I

R1  R2 U T
U O  R3 I REF e
89
Uparivanjem dioda eliminisan je uticaj temperature preko inverznih struja

zasićenja ali ostao je uticaj preko UT. On se dalje može eliminisati dodavanjem PTC
otpornika na red sa R2 takve vrednosti da se njegovom promenom kompenzira
promena UT.
Ova i funkcija logaritmovanja zajedno mogu da se iskoriste za različite nelinearne
operacije nad ulaznim naponima kao što su: množenje, deljenje, kvadriranje,
korenovanje, itd.
Funkcija množenja zasniva se na činjenici da je logaritam proizvoda jednak zbiru
logaritama. Na primer logaritmovanjem dva napona, zatim njihovim sabiranjem i
onda anti-logaritmovanjem dobija se napon koji je proporcionalan njihovom
proizvodu. Na taj način može se realizovati funkcija vatmetra (merenje snage).
Opisani princip odnosi se na napone istog znaka, takozvano jednokvadrantno
množenje. Sa malo komplikovanijim kolima postiže se i četvorokvadrantno
množenje. U drugom delu knjige biće prikazana i kola četvorokvadrantnih množača.
90
Operacioni pojačavači 5. Pojačavači
5. POJAČAVAČI
Verovatno jedna od najčešćih i najvažnijih primena OP je primena kod pojačavača.
Osnovna kola pojačavača sa OP razmatrana su u prethodnom poglavlju. Zbog svoje
velike važnosti ova tema zaslužuje da joj se posveti mnogo više prostora. Zato joj se
ovde posvećuje celo jedno poglavlje.
Pojačavači nalaze široku primenu u raznim oblastima. Ovde se pojačavači
prvenstveno razmatraju sa aspekta tačnosti i stabilnosti pojačanja što su karakteristike
važne za primenu u merenjima kako električnih tako i neelektričnih veličina.
Pojačavači za pojačanje audio, video i drugih vrsta signala neće biti predmet ovih
razmatranja. Zbog velike zastupljenosti ovih primena, za njih postoje namenska
integrisana kola tako da se retko radi sa standardnim OP.
U ovom poglavlju, razmatranje polazi od osnovnih pojačavača (invertujućeg i
neinvertujućeg), nastavlja se preko diferencijalnog i postupno se dolazi do
instrumentacionih pojačavača, kojima je posvećeno sledeće poglavlje. Pri tome u
obzir se uzimaju i uticaji nesavršenosti karakteristika realnih OP.
U analizi će se smatrati da se OP napaja stabilisanim naponom i da nema promena
temperature čime će ova dva uticaja biti zanemarena. Međutim uticaj temperature, u
analizama je prisutan kroz ulazni ofset napon i njegov temperaturni koeficijent (TC).
Referentni polariteti komponenti napona ofseta će biti kao na sl. 3.1.1.9, a smerovi
polarizacionih struja prema njihovim ulazima u OP (sl. 3.1.1.2).
5.1. Invertujući pojačavač
R1 R2 Na sl. 5.1. je prikazana šema invertujućeg
UI II
pojačavača. Zove se invertujući zato što je
II
napon na izlazu suprotnog znaka u odnosu na
RS OP ulazni (negativno pojačanje).
UI,OP
UO Na ulaz pojačavača priključen je naponski
US izvor sa unutrašnjim otporom RS. Otpori R1 i R2
RC grade kolo povratne sprege. Pretpostavka je da
je RS mnogo manje od R1. Ova pretpostavka
Sl. 5.1.
znači da se uticaj otpornost RS, u nekim
slučajevima može zanemariti.
Preko otpornika RC neinvertujući ulaz OP se dovodi na potencijal vrlo blizak
potencijalu mase (nulti). Zahvaljujući povratnoj sprezi, i invertujući ulaz OP je na
potencijalu bliskom nuli (virtualna masa). Zbog toga, kod invertujućeg pojačavača ne
postoji uticaj CMRR faktora.
Za ovaj pojačavač ulazna struja i izlazni napon su:
U S  U I ,OP R2  R2 
II  U O  U I ,OP  R2 I I   U S  1  U I ,OP
R1  RS R1  RS  R1  RS 
Za ovaj pojačavač,ulazni ofset napon je:
91
UO R  RE 
U I ,OP  U OS   U PC gde je U PC  RE   RE  I B  E  I OS
A0 2
Unošenjem ulaznog napona OP (UI,OP) u izraz za izlazni napon (UO), rešavanjem
po UO, posle sređivanja i manjih zanemarenja dobija se:
R2  RS R1  R2 1   R 
UO   1   U S  1  2 U OS  U PC 
R1  R1 R1 A0   R1 
Izlazni napon u sebi sadrži dve komponente. Prva je pojačani ulazni napon (US) a
drugu generiše sam OP (ofset). Zato se izraz može pisati u obliku:
U O  AU S  U O
A pojačanje pojačavača sa realnim OP – stvarno pojačanje
UO izlazni ofset napon
Udeo napona ofseta u izlaznom naponu treba da bude što manji.
5.1.1. Pojačanje
Stvarno pojačanje ovog pojačavača je:
UO
A
US
Uz uslov da je R1>>RS i A0>>A, stvarno pojačanje invertujućeg pojačavača je:
R2  RS 1  AI  R  R  1  AI 
A 1      2 1  S 1    AI 1   A 
R1  R1 A0  R1  R1  A0 
AI Pojačanje pojačavača sa idealnim OP
A Relativna greška pojačanja pojačavača sa realnim OP
R2  RS 
AI   1  
R1  R1 
Negativan predznak za AI pokazuje da izlazni napon ima suprotan polaritet u
odnosu na ulazni (negativno pojačanje).
R1 R2 Za jednosmerne ulazne napone deo greške
pojačanja koji potiče od A0, može se smanjiti
UI
uvođenjem slabe pozitivne povratne sprege (sl. 5.1a).
A =100000
Uslov je da je njeno pojačanje približno jednako
0 OP
UO recipročnoj vrednosti pojačanja otvorenog OP za
R3 R4 jednosmerni napon. Na ovaj način teorijski se može
povećati pojačanje OP do beskonačnosti. Zbog
1 100k
promenljivosti pojačanja A0, praktično se može
Sl. 5.1a. Korekcija pojačanja postići povećanje do oko 20 dB.
92
5.1.2. Izlazni ofset napon

Drugi član u izlaznom naponu je ofset napon koji postoji i pri nultom ulaznom
naponu. On je posledica nesavršenosti OP zbog postojanja; ulaznog ofset napona
(UOS), ulaznih struja polarizacije (UPC). On postoji i pri nultom ulaznom naponu.
Njegova veličina je:
U O   A  1U OS  U PC 
Unošenjem UPC u ovaj izraz, dobija se:
 R  RE  
U O   A  1U OS  U PC    A  1U OS  RE   RE  I B  E  I OS 
 2 
Ekvivalentna optornost “–“ ulaza OP je paralelna veza otpornika R1 i R2, a “+“
ulaza to je samo RC.
  RR   RR I 
U   A  1  U OS   RC  1 2  I B   RC  1 2  OS 
  R1  R2   R1  R2  2 
Napon koji potiče od ulaznog ofset napona (UOS) pojačava se više od korisnog
signala (1+A - puta). Njegov uticaj se smanjuje izborom OP sa malim ofset naponom,
a dodatno se može smanjiti trimovanjem ofseta.
Drugi uzrok ofset napona na izlazu pojačavača su ulazne polarizacione struje. Kod
OP sa malom ofset strujom treba izabrati otpornost otpornika RC (sl. 5.1.) takvu da je
jednaka paralelnoj vezi otpornika R1 i R2.
R1 R2
RC 
R1  R2
U tom slučaju uticaj struje polarizacije nestaje i grešku izaziva samo ofset struja,
koja je po pretpostavci manja od bias struje. Sa ovim je veličina izlaznog ofset
napona približno:
U O   A  1U OS  RC I OS  AU OS  RC I OS 
U praksi ova dva napona mogu imati i suprotne polaritete pa da se oduzimaju, tako
da je ovo najnepovoljniji slučaj. Kod pravilno izabranih OP i otpornika uticaj napona
ofseta je dominantan.
Sa ovog aspekta, kad god je to moguće treba birati OP sa što manjom ulaznim
ofset naponom i što manjim strujama polarizacije (sa JFET i MOSFET ulazima).
Tada se otpornik RC može izostaviti i “+” ulaz vezati direktno na masu.
5.1.3. Greška pojačavača
Pojačavač se projektuje za pojačanje A=–R2/R1. Stvarno pojačanje se razlikuje od
ovoga zbog prisustva izlazne otpornosti izvora signala (RS), ali i zbog odstupanja
otpornosti otpornika od nazivnih vrednosti. Ova greška ne zavisi od karakteristika OP
i ona iznosi:
93
dAR R dR dR2
 S  1  Ili kraće:  AR   RS   R1   R2
AR R1 R1 R2
Prvi uzrok je konačna (nedovoljno mala) izlazna otpornost izvora signala RS. Ovaj
deo greške može biti veoma veliki i dominantan u ukupnoj grešci. Da bi se ovaj deo
greške smanjio potrebno je da je ulazna otpornost pojačavača (R1) što veća u odnosu
na izlazna otpornost izvora signala (RS).
Drugi deo greške je posledica netačnosti otpornika. Sa otpornicima tolerancije
0,1% i nultim otporom RS, može se očekivati greška pojačanja od oko 0,2%. Sa
najtačnijim otpornicima tolerancije 0,01% može se očekivati greška oko 0,02%.
Ovome treba dodati i uticaj RS.
Realan pojačavač svojom nesavršenošću takođe unosi grešku pojačanja i ona je:
1 A A
 A,OP  
A0 A0
Veličina ove greške zavisi od pojačanja pojačavača i povećava se sa povećanjem
pojačanja (A). Njegovo smanjenje postiže se izborom OP sa velikim sopstvenim
pojačanjem (A0) ali i smanjenjem pojačanja pojačavača (A).
Kad je potrebno veliko pojačanje pojačavača i visoka tačnost pojačanja, pojačavač
se realizuje kaskadnom vezom više pojačavača sa malim pojedinačnim pojačanjima.
Primer: I za OP opšte namene pojačanje A0 je preko 200000 tako da se za
pojačanja do nekoliko desetina, ovaj deo greške manji od 0,01%. Sa kvalitetnijim OP
ovaj deo greške postaje zanemariv.
Veličina greške nije konstantna. Ona zavisi od više faktora (temperature, starosti,
itd). Konstantni deo greške može se eliminisati trimovanjem otpornosti nekog od
otpornika. Tako se greška može dodatno smanjiti. U najboljem slučaju greška se
može svesti do oko 0,002% (20 ppm).
Izlazni ofset napon se superponira korisnom naponu i tako stvara grešku. Relativna
greška jednaka je njihovom odnosu. Da bi greška bila što manja potrebno je da je
izlazni napon što veći a da je udeo ofseta u njemu što manji. Kod OP opšte namene
veličina ofset napona je oko 1 mV. Sa pojačanjem 10 na izlazu se dobija oko 10 mV.
U odnosu na maksimalni napon od oko 10 V greška ofseta je oko 0,1%. Danas
postoje OP sa ofsetom od oko 1 V tako da sa desetostrukom pojačanjem greška
iznosi oko 1 ppm.
Sve ukupno, dolazi se da granica greške za ovaj pojačavač ne može biti manja od
oko 20 ppm. Ovo se odnosi na jednosmerne napone i pojačanja do nekoliko desetina,
iznad čega greška dalje raste.
5.1.4. Osnovne karakteristike invertujućeg pojačavača
– Pojačanje je negativno i definisano odnosom otpornosti otpornika
– Jednostavna promena pojačanja
– Ulazna otpornost mala (reda k do M )
– Ne postoji ulazna struja provodnika nultog potencijala (mase)
94
5.2. Neinvertujući pojačavač

Na sl. 5.2. je prikazana konfiguracija neinvertujućeg pojačavača. Naponski izvor sa
unutrašnjim otporom RS je priključen na neinvertujući ulaz OP. Otpori R1 i R2 grade
kolo povratne sprege. Otpornik RC je kompenzacioni.
RC UI,OP Ulazni napon na “+” ulazu OP je:
U I   U S  U I ,OP
OP
RS
UI Isti napon je i na “ –” ulazu OP tako da je
UO struja u otporniku R1, (IR1):
US R1 R2
UI
IR1
I R1 
IR1 R1
Sl. 5.2
Ova struja na otpornicima R1 i R2 stvara
izlazni napon čija je vrednost:
R1  R2
U O  R1  R2 I R1  U S  U I ,OP 
R1
Za pojačavač na sl. 5.2, ulazni napon OP je:
UO U
U I ,OP  U OS   CM  U PC
A0 CMRR
Unošenjem ulaznog napona OP (UI,OP) u izraz za izlazni napon (UO), rešavanjem
po UO, posle sređivanja i manjih zanemarenja dobija se:
R1  R2  R1  R2 1 1  R  R2
UO  1   U S  1 U OS  U PC 
R1  R1 A0 CMRR  R1
Uvedimo pojačanje idealnog pojačavača kao:
R2
AI  1 
R1
Sa ovim izraz postaje:
 A 1 
U O  AI 1  I  U S  AI U OS  U PC 
 A0 CMRR 
Izlazni napon u sebi sadrži dve komponente. Prva je pojačani ulazni napon (US) a
drugu generiše sam OP (ofset). Zato se izraz može pisati u obliku:
U O  AU S  U O
A Pojačanje pojačavača sa realnim OP – stvarno pojačanje
UO Izlazni ofset napon
Udeo napona ofseta u izlaznom naponu treba da bude što manji.
95
5.2.1. Pojačanje neinvertujućeg pojačavača

Stvarno pojačanje ovog pojačavača je:
UO
A
US
Uz uslov da je RC>>RS i A0>>A, stvarno pojačanje neinvertujućeg pojačavača je:
R1  R2  A 1 
A 1  I    AI 1   A 
R1  A0 CMRR 
AI Pojačanje pojačavača sa idealnim OP
A relativna greška pojačanja pojačavača sa realnim OP
Greška pojačanja je:
AI 1
A  
A0 CMRR
I ovde postoje dva uzroka greške. Za razliku od invertujućeg pojačavača ovde ne
postoji greška zbog konačne unutrašnje otpornosti izvora (RS), ali se pojavljuje uticaj
zajedničkog ulaznog napona (UCM). Kod savremenih OP CMRR faktor je redovno
veći od 100 dB, tako da je ovaj deo greške veoma mali (ispod 10 ppm). Najveći uticaj
je kod jediničnog pojačanja. Sa povećanjem pojačanja smanjuje se uticaj CMRR ali
povećava greška zbog A0.
Kada bi OP bio idealan (beskonačno veliki A0 i CMRR) pojačanje pojačavača (AI)
bi zavisilo samo od otpornika povratne sprege. Kod pojačavača sa realnim OP
pojačanje je nešto manje. Ova greška zavisi i od pojačanja pojačavača. Pri velikim
pojačanjima greška se povećava. Konstantni deo greške može se trimovati.
Pri pojačanju naizmeničnog signala (AC) u zavisnosti od njegove frekvencije,
pojačanje otvorene petlje (A0) opada. Prelomna frekvencija je obično od oko 0,1 Hz
pa do 10 Hz a pad pojačanja ide sa odgovarajućim nagibom karakteristike (na primer
-20 dB/dekadi). Za određenu frekvenciju ono je konstantno i manje je od pojačanja
DC signala.
Pri pojačanju DC signala pojačanje pojačavača bez povratne sprege (A0) zavisi od
primenjenog OP i od njegove temperature. Kod različitih OP istog tipa, i unutar
opsega temperature ambijenta, ova promena može da bude i do 30 %. To znači da se
ovaj promenljivi deo greške pojačanja ne može trimovati i treba ga držati u
dozvoljenim granicama. To se postiže konstrukcijom pojačavača sa što manjim
pojačanjem. Za precizne pojačavače sa velikim pojačanjima mora se ići sa više
stepeni pojačanja i primena OP sa visokim pojačanjem A0.
Smer parcijalnog napona koji potiče od CMRR nije unapred poznat. U prethodnim
izrazima njegov smer je uzet tako da povećava ukupnu grešku što predstavlja
najnepovoljniji slučaj. Stvarni uticaj ovog faktora može biti i manji.
96
5.2.2. Izlazni ofset napon

Drugi član u izlaznom naponu je izlazni ofset napon, i on postoji i pri nultom
ulaznom naponu. On je posledica nesavršenosti OP zbog postojanja: ulaznog ofset
napona, ulaznih struja polarizacije (bias i ofset struje). Njegova veličina iznosi:
U O  AI U OS  U PC 
Izraz u zagradi je identičan kao i u slučaju invertujućeg pojačavača. Otpornik RC
služi za kompenzaciju uticaja ulazne bias struje. Pokazano je da je njegova optimalna
otpornost jednaka ekvivalentnoj otpornosti sa strane “ –” ulaza, odnosno:
R1 R2
RC 
R1  R2
U tom slučaju uticaj struje polarizacije nestaje i grešku izaziva samo ofset struja,
koja je po pretpostavci manja od bias struje. Sa ovim je veličina izlaznog ofset
napona približno:
U O  AI U OS  RC I OS 
U praksi ova dva napona mogu imati i suprotne polaritete pa da se oduzimaju, tako
da je ovo najnepovoljniji slučaj.
Ponekad se otpornik RC stavlja na ulaz OP, radi njegove zaštite. Ako je on previsok
onda je:
  I  R1 R2
U O  AI U OS  RC  I B  OS  ako je RC 
  2  R1  R2
U ovom slučaju se pojačava uticaj struja IB i IOS.

Druga krajnost je kada je RC=0. Tada je ovaj napon:
 RR  I 
U  AI U OS  1 2  I B  OS  ako je RC  0
 R1  R2  2 
Kada su otpori kola povratne sprege mali, i uticaj struja IB i IOS je mali. Ako je
naponski izvor na ulazu sa unutrašnjim otporom RS, onda prethodno razmatranje važi
uz uslov da se i ovaj otpor pridoda otporu RC.
Za OP sa ulaznim tranzistorima tipa FET ili MOSFET polarizacione struje su jako
male (reda pA) tako da o se njihov uticaj može zanemariti.
Kod neinvertujućeg pojačavača naponski generator na ulazu OP, opterećen je samo
polarizacionom strujom neinvertujućeg ulaza (približno IB) OP. To su jako male
struje tako da se ovde može govoriti o jako velikim ulaznim otpornostima reda G i
više. U svakom slučaju, kad god je to moguće treba birati OP sa što manjom strujama
polarizacije (sa JFET i MOSFET ulazima). Tada se otpornik RC može izostaviti i “+”
ulaz vezati direktno na ulaz. Kada je izvor signala udaljen i može da se razvezuje i
povezuje na pojačavač, dobro je da postoji RC radi zaštite ulaza OP.
97
5.2.3. Greška pojačavača

Pojačavač se projektuje za pojačanje:
R1  R2 R
A 1 2
R1 R1
Stvarno pojačanje se razlikuje od zbog odstupanja otpornosti otpornika od nazivnih
vrednosti. Ova greška ne zavisi od karakteristika OP i ona iznosi:
A 1
 AR 
A
 R2   R1 
Treba uočiti da što je pojačanje bliže jedinici greška je sve manja. Na primer za
pojačanje A=1,01, greška se smanjuje oko 100 puta. Videli smo kod invertujućeg
pojačavača da i sa najpažljivije izabranim i trimovanim otpornicima ovaj deo greške
ne može biti manji od 20 ppm. Ovde, pod istim uslovima ovaj deo greške može se
svesti na oko 0,2 ppm. Kod pojačavača sa jediničnim pojačanjem ovaj deo greške
jednak je nuli.
Realan pojačavač svojom nesavršenošću takođe unosi grešku pojačanja i ona je:
A 1
 A,OP  
A0 CMRR
Danas postoje OP sa pojačanjima i do 108, tako da i sa pojačanjima A=10 može da
se postigne prvi deo greške reda 0,1 ppm. I deo greške koji potiče od CMRR može
biti istog reda veličine, pa i nešto manji.
I ovde postoji ofset izlaznog napona. On se superponira korisnom naponu i tako
stvara grešku. Relativna greška jednaka je njihovom odnosu (udelu ofset napona u
ukupnom naponu).
Najkvalitetniji OP danas, imaju ofset od oko 1 V. Neka je i uticaj polarizacionih
struja sveden na 1 V. Sa pojačanjem A=10 ofset izlaznog napona bio bi oko 20 V.
Ako je maksimalna vrednost izlaznog napona 10 V, udeo ofseta je 2 ppm.
Za pojačanja bliska jedinici greška se može svesti na vrednosti reda 0,2 ppm.
Ovo su gotovo granične vrednosti i teško se mogu preći. Ipak ove greške su više
desetina puta bolje od onoga što se može postići sa invertujućim pojačavačem.
5.2.4. Osnovne karakteristike neinvertujućeg pojačavača
– Pojačanje pozitivno, veće od 1
– Ograničena promena pojačanja
– Za pojačanja bliska jediničnom visoka tačnost pojačanja
– Visoka ulazna otpornost (reda G i više)
– Postoji ulazna struja provodnika nultog potencijala (mase)
98
5.3. Diferencijalni pojačavači – pojačavači razlike napona

U poglavlju 4.2.7. prikazan princip rada ovog kola. Tamo je pokazano da se radi o
nesimetričnom pojačavaču koji ima takvu mogućnost da pojačani diferencijalni
napon dovede na masu ili neki drugi referentni napon.
U ovom poglavlju analiza će biti proširena uticajima nesavršenosti OP. Analiza će
biti sprovedena razlaganjem ulaznih napona na komponente; zajednički (UCM) i
diferencijalni (Ud) napon.
Diferencijalni napon je zbog simetrije podeljen na dva dela, svaki sa po polovim
napona (sl. 5.3). Diferencijalni pojačavač treba da ima odgovarajuće pojačanje
diferencijalnog napona, a da pojačanje zajedničkog
R1 R2
napona bude što manje.
Kompletan izraz za pojačanje, koji obuhvata sve
Ud/2
uticajne faktore je veoma dugačak i radi bolje
OP preglednosti i lakšeg manipulisanja analiziraće se
UCM U O parcijalno.
Ud/2
R3
UI,OP
R4 Uvažavajući nesavršenosti OP izlazni napon ovog
pojačavača je:
Sl. 5.3. U O  AdU d  ACM U CM  AI ,OPU I ,OP 
Ud Diferencijalni ulazni napon
UCM Zajednički ulazni napon
UI,OP Ukupan ulazni ofset napon
Ad Pojačanje diferencijalnog napona
ACM Pojačanje zajedničkog napona
AI,OP Pojačanje ukupnog ofset napona OP
Prvi član u izrazu je pojačan diferencijalni napon. Od njegovog pojačanja se
očekuje visoka stabilnost i neosetljivost na uticaje okoline.
Drugi član je komponenta koja potiče od zajedničkog napona (UCM) i treba je
svesti na najmanju moguću meru.
Treći član je posledica nesavršenosti OP. Ovde ulazni napon OP (UI,OP) obuhvata
uticaje: ulaznog ofset napona (UOS), CMRR, i ulaznih struja polarizacije (UPC). I ova
komponenta treba da je što manja.
Pogledajmo dalje svaku od pomenutih komponenata. Pogodno je krenuti obrnutim
redosledom jer se iz druge i treće komponente napona dobijaju potrebni uslovi za
pravilan rad pojačavača.
5.3.1. Izlazni ofset napon pojačavača
Treći član u izrazu je napon koji generiše pojačavač i kad nema ulaznih napona i
on predstavlja izlazni ofset napon. Ovaj napon je posledica nesavršenosti OP koje
potiču od ulaznog ofset napona OP i padova napona koje na svojim otpornicima
stvaraju njegove ulazne struje polarizacije. Veličina ovog napona na ulazu je:
99
 RR RR   RR RR I
U I ,OP  UOS   3 4  1 2  I B   3 4  1 2  OS
 R3  R4 R1  R2   R3  R4 R1  R2  2
Drugi član se može svesti na nulu ako se otpornici izaberu tako da je R1=R3 i
R2=R4. Na ovaj način eliminisan je uticaj ulazne bias struje pa izraz postaje:
R1R2
U I ,OP  UOS  I OS
R1  R2
Pojačanje za ovaj napon je:
R1  R2
AI ,OP   1  AI  1  A
R1
Pošto se unapred ne zna polaritet, izlazni ofset napon je:
 RR 
U O ,OS   AI ,OPU I ,OP  1  AU OS  1 2 I OS 
 R1  R2 
Izlazni ofset napon treba da je što manji, pa zato pri izboru OP prvenstveno treba
birati one sa što manjim ulaznim ofset naponom, i sa što manjim strujama
polarizacije. Dodatnim trimovanjem ovaj napon se može smanjiti i više desetina puta.
5.3.2. Pojačanje zajedničkog napona
Pojačanje zajedničkog napona je:
 R4 R1  R2 R2  R4 R1  R2 1
ACM     
 R3  R4 R1 R1  R3  R4 R1 CMRR
Pojačanje zajedničkog napona se može svesti na veoma malu vrednost ako se
otpornici izaberu tako da je izraz u zagradi jednak nuli. Iz tog uslova dobija se:
R2 R4

R1 R3
Sa ovim uslovom pojačanje zajedničkog napona postaje:
R2 1 A
ACM   
R1 CMRR CMRR
Prilikom izbora otpornika pravi se neka greška tako da je stvarni odnos:
R4 R2
 (1   R )
R3 R1
Sa ovakvim odnosom otpornosti pojačanje zajedničkog napona je:
  1 
ACM  A R  
 1  AI CMRR 
100
Sada je komponenta izlaznog napona koja potiče od zajedničkog ulaznog napona:

  1 
U O ,CM  ACM U I ,CM  A R  U I ,CM
Najmanja greška pravi se ako se otpornosti izaberu tako da je: R1=R3 i R2=R4.
Pokazano je da je ovakvim izborom eliminiše i uticaj ulazne bias struje.
Iz izraza se vidi da pojačanje ovog napona nastaje iz dva razloga. Prvi je
neuparenost otpornosti (R) a drugi, nesavršenost operacionog pojačavača (njegov
CMRR). Dominantan uticaj ima neuparenost otpornika.
5.3.3. Pojačanje diferencijalnog napona
Ovo je jedino korisno pojačanje i prema njemu se projektuje pojačavač (A=Ad).
Uzimajući u račun prethodno definisane uslove, i grešku uparenosti otpornika,
pojačanje diferencijalnog napona je:
1  R4 R1  R2 R2  R2 1  0,5 R 1 
A  Ad       AI 1   
2  R3  R4 R1 R1  R1 A0  1  AI A0 
Ili kraće:
R2
Ad  AI 1   A , gde je AI 
R1
AI Pojačanje pojačavača (diferencijalno)
AI Pojačanje idealnog pojačavača
A Greška pojačanja (relativna)
Relativna greška pojačanja diferencijalnog napona u najgorem slučaju je:
0,5 R 1
A  
1  AI A0
Primer: za grešku uparenosti otpornika od R=–0,1%=–0,001, pojačanje AI=10, i
A0=200000, stvarno pojačanje bi bilo A=9,9995. U ovom slučaju greška uparenosti
otpornika od 0,1% izazvala je grešku pojačanja od oko –0,0045% a ostatak od
0,0005% potiče od konačnog pojačanja (A0).
Zbog potrebe za uparenošću otpornika kod ovog pojačavača nije realno ostvarivo
promenljivo pojačanje jer bi zahtevalo istovremenu promenu otpornosti dva
otpornika.
Napomena: Pomenuta analiza podrazumeva postojanje izvora zajedničkog napona
(UCM). Ona ne obuhvata slučaj pojačavanja signala sa galvanski izolovanog izvora.
5.3.4. Faktor potiskivanja zajedničkog napona
Faktor potiskivanja zajedničkog napona ovog diferencijalnog pojačavača je:
101
Ad 1 1  Ad
CMRR   
ACM R 1 R

1  Ad CMRR
U našem primeru, faktor potiskivanja zajedničkog napona pojačavača bi bio
CMRR=10000 (80 dB). Ova vrednost se relativno lako postiže. Najviše što se može
postići uparivanjem otpornika, i da to bude i vremenski stabilno, je greška od oko
0,01%. Sa pojačanjem pojačavača od A=100 mogao bi se dobiti faktor potiskivanja
od maksimalno oko 120 dB. Ovde bi već bio znatan udeo faktora CMRR operacionog
pojačavača tako da je 120 dB vrlo teško postići.
Umesto umeravanja otpornika u praksi se može na izgrađenom pojačavaču ostaviti
trimer potenciometar za podešavanje CMRR-a. Podešavanje se vrši tako da pojačavač
bude neosetljiv u celom CM opsegu ulaznih napona. Ovim se odnos otpornika podesi
da tako da kompenzuje zbirni uticaj neuparenosti i CMRR. Kada se podešavaju
ovako osetljive veličine ostaje pitanje dugoročne stabilnosti podešene vrednosti.
– Primer
Neka je: ulazni napon UI,CM+UI,d=10V+1V, greška uparenosti otpornika
R=0,01%=0,0001 i pojačanje A=10.
Karakteristike OP su: ulazni ofset napon UI,OS=1mV, IB=20 pA, A0=100000 i
CMRR=100000 (100dB).
Izlazni ofset napon je:
U O,OS  1  AU OS  11  1 mV  11 mV
Izlazni zajednički napon je:
  1 
U O ,CM  A R  U I ,CM  0,0009  0,001  1,9 mV
Greška pojačanja je:
 0,5 R 1  1 1
 A        0,00145%
 1  AI A0  220000 100000
Sa idealnim elementima izlazni napon bi bio UO=10V.
Izlazni napon pojačavača je:
U O  AU d  ACM U CM  AOPU I ,OP  10  0,012V
Ovo je najgori slučaj. U svakom slučaju kod ovog pojačavača može se očekivati
greška merenja pojačanog diferencijalnog napona od oko 0,12%.
Ovde je loše izabran OP. Najveću grešku uneo je ulazni ofset napon, od oko
0,11%. Sa ulaznim ofset naponom OP reda 0,1mV izlazni napon bi bio:
102
U O  10  1  0,000145  0,0011  0,0009  10  0,000145  0,002V

Dodatno poboljšanje dobilo bi se izborom OP sa većim CMRR faktorom. Najviše
što se može dobiti (idealan OP) je: U O  10  0,001V tako da je greška 0,01%.
U poglavlju 4.2.7 pokazana je još jedna osobina ovog pojačavača. Ako se drugi
izvod otpornika R4 umesto na masu, veže na tačku referentnog napona UR, (sl.4.2.7b)
izlazni napon će biti:
R2 R2 R4
UO  U R  (U 2  U1 ) Uslov je kao i ranije: 
R1 R1 R3
Na ovaj način ulazni diferencijalni napon može da se pojača i da se podigne na
neki drugi referentni napon (UR) umesto na nulti potencijal (masu).
5.3.5. Osnovne karakteristike ovog diferencijalnog pojačavača
– Omogućava veliko pojačanje diferencijalnog napona
– Veliko potiskivanje (slabljenje) zajedničkog napona (veliki CMRR)
– Mala ulazna otpornost (reda k do M)
– Nesimetričan (ulazne otpornosti ”+” i ”– ” ulaza nisu jednake)
– Ima mogućnost pomeranja naponskog nivoa izlaznog napona
– Nije pogodan za promenljivo pojačanje
5.3.6. Praktična realizacija
Pri praktičnoj realizaciji ovog pojačavača pogodno je koristiti šemu na sl. 5.3.a.
Jednakost otpornika (R1=R3 i R2=R4) ispuniti sa što manjom greškom. Ako je na
primer greška odnosa 0,1%, onda treba dodati na red sa R2 otpornik male otpornosti
(ovde je to R2=0,001 R2) a na red sa R4 trimer dvostruko veće otpornosti
(R4=2R2). Sa ovim je postignut opseg korekcije traženog odnosa otpornosti od ±
U /2 d
R 1 R R
2
0,1%, tako da se greška može smanjiti do
2
oko 0,001% (10 ppm). Ovo prevazilazi

stabilnost otpornika tako da se na ovu
U CM podešenost ne može računati dugoročno ili u
U d
U OS
OP
širem opsegu radnih temperatura.
U O
Kad se radi o ovako visokim tačnostima
R
U /2 d
R 3 R 4
4
svakako da se moraju primenjivati OP sa
ultra malim ofset naponima i što manjim
polarizacionim strujama. U protivnom se
Sl. 5.3a
mora vršiti i dodatno trimovanje ofseta.
5.3.7. Promena pojačanja i povećanje ulazne otpornosti
Promenu pojačanja i veće ulazne otpornosti, mogu se dobiti pojačavačem na sl.
5.3.b. Bez ulaženja u izvođenje relacija, za oznake prema slici pojačanje
(diferencijalno) ovog pojačavača je:
103
 1R
A  21   2
R1 R2 R2
 k  R1
kR2
Ud/2
Promenom otpornosti potenciometra
OP pojačanje se menja kontinualno. Promena je
Ud/2 Ud/2 U O moguća u širokom opsegu. Kako bi se
R1 R2 R2 ograničilo maksimalno pojačanje, na red sa
potenciometrom se dodaje otpornik. Veza
Sl. 5.3.b između pojačanja i promene otpornosti je
nelinearna. Ako je obezbeđena dovoljna
R1 R1 jednakost otpornosti dva otpornika R1 i četiri
UI- otpornika R2, promenom pojačanja faktor
potiskivanja zajedničkog napona ostaje u
OP1
UO prihvatljivim granicama. Radi postizanja što
R3 R2 veće ulazne otpornosti moguće je i otpornike
UI+ R1 R1 R1 odabrati da budu jednaki ili čak i veći od
OP2
R2. Na taj način ulazna otpornost može da se
poveća do reda veličine megaoma.
Sl. 5.3.c Na sl. 5.3.c prikazana je još jedna šema
diferencijalnog pojačavača koja omogućava
promenu pojačanja, promenom otpornosti samo jednog otpornika.
Pojačanje pojačavača je:
R2
A
R3
Promenom otpornosti otpornika R2 pojačanje se menja proporcionalno sa
veličinom otpornosti R3. Ova prednost plaćena je dodatkom još jednog OP. Promena
pojačanja ostvariva je u veoma širokom opsegu.
Ovim konfiguracijama, do neke mere poboljšane su karakteristike diferencijalnog
pojačavača. Kod merenja visoke tačnosti ovo još uvek nije dovoljno dobro, pa se tada
primenjuju takozvani instrumentacioni pojačavači (sa dva ili tri OP).
5.3.8. Opseg zajedničkog ulaznog napona
Opseg ulaznih napona pojačavača definisan je opsegom ulaznih napona OP koji se
nalazi unutar napona napajanja i još obično je za nekoliko volti uži. Neka je
maksimalni ulazni napon OP 80% od napona napajanja OP (UOP,+=0,8UPS), dobija se:
U OP,  , MAX  U I ,CM , MAX  0,5U d , MAX 

R2
 0,8U PS
R1  R2
Odavde se dobija maksimalno pojačanje:
104
120,00V 119,94V
1
AMAX 
I 60mV
1,2U I ,CM , MAX 0,6U d , MAX
120V I Potrošač 1
U PS
1M 10,9091V 100k
Ograničenje postoji samo za odnose
napona:
OP
6mV
1,2U I ,CM , MAX  0,6U d , MAX  U PS
V Za manje ulazne napone ova vrsta
1M 100k
ograničenja ne postoji.
10,9091V
Sl. 5.3.d Primer 1: Neka je UCM=120V, UPS=15 V.

Ovde bi maksimalno pojačanje bilo
AMAX=0,116. Na sl. 5.3d prikazan je diferencijalni pojačavač za ovaj slučaj sa
pojačanjem 0,1.
5.3.9. Povećanje opsega zajedničkog ulaznog napona
220VAC RS IS Kada je zajednički ulazni napon izvan
opsega napona napajanja, pojačanje
300k 300k M diferencijalnog napona mora da bude manje
R3 R1
0,01% 0,01% 300k
od jedinice. To se može izbeći šemom na sl.
10k R2 5.3.e.
R5 10k R7
0,01%
OP1 Pomoću otpornika R5 i R6 ulazni CM
10k
R6 10k R8
UO napon OP sveden je na nulu. Pri tome je
0,01% R4
potrebna odlična uparenost odnosa otpornika
300k
R1 R3
OP2 
R5 R6
Posle ovoga ne zahteva se visoka
Sl. 5.3.e uparenost otpornika R2 i R4.
R1 R1 Za uparenost navedenog odnosa otpornika sa
greškom od 0,01%, faktor potiskivanja zajedničkog
380k 380k
ulaznog napona (CMRR) je oko 80 dB.
Za šemu na sl. 5.3.d opseg zajedničkog ulaznog
21,11k R2 OP
UO
napona je oko  300V. A diferencijalno pojačanje je
UI
R1 R3 jednako jedinici.
Firma Burr-Brown nudi diferencijalni pojačavač
380k 20k
INA117, sa jediničnim pojačanjem za visoke
Sl. 5.3f – INA117 (Burr-Brown) zajedničke napone na ulazu. Na sl. 5.3f, prikazana je
njegova šema. Pojačavač radi za zajedničke ulazne
napone do ± 200V, sa greškom pojačanja manjom od 0,02% i nelinearnošću manjom
od 0,001%. Za ovo kolo otpornosti R1 i R3 grade delitelj odnosa deljenja napona od
20. Da bi kolo radilo pravilno, potrebno je otpornost otpornika R3 jednaka
ekvivalentnoj otpornosti paralelne veze otpornika R1 i R2.
105
5.3.10. Ulazne otpornosti

Kod diferencijalnog pojačavača sa sl. 5.3.1., ulazna otpornost za zajednički napon
jednaka je:
RI ,CM  R1  R2  R3  R4  

R1  R2 R3  R4 
R1  R2  R3  R4
Ulazna otpornost za diferencijalni napon ne može da se izrazi eksplicitno jer zavisi
od zajedničkog napona.
S obzirom da se ne može egzaktno govoriti o ulaznim otpornostima ovog
pojačavača, sve što se može reći je da su one konačne i relativno male. Maksimalne
realne ulazne otpornosti su reda stotine k jer već pri pojačanjima jednakim 10
potrebne su megaomske otpornosti otpornika R2. Veće otpornosti je teško upariti i
održavati potrebne vrednosti.
Da bi se ovakvim pojačavačem postigla visoka tačnost i stabilnost pojačanja
potrebno je da izvori ulaznog signala imaju što manju unutrašnju otpornost. Zato se
ovakva šema pojačavača koristi za pojačanja i transliranje ulaznog diferencijalnog
napona u napon referisan prema masi pojačavača. Jedna od tih primena je i kod
diferencijalnog pojačavača sa tri OP (instrumentacioni pojačavač).
Kada je ulazni napon plivajući (sl. 5.3), diferencijalna otpornost je jednaka zbiru
otpornosti R1 i R3. Zato je ovaj pojačavač pogodan za merenje plivajućih ulaznih
napona generatora sa malom unutrašnjom otpornošću.
Na kraju da primetimo da je opisani diferencijalni pojačavač minimizirana varjanta
R
diferencijalnog pojačavača sa sl. 5.3.f.
1
R 3
Kod ovog kola ne postoji uticaj CMRR
U
2
R 2 faktori primenjenih OP. Pojačanja
R 1
pojačavača su:
R2 R3
Ad  ACM  Ad  R
U1
OP1 OP2
UO R1
Za ovo kolo definisane su i ulazne
otpornosti tako što je; RCM=R1/2 i Rd=2R1.
Sl. 5.3.1f
Kolo takođe može da radi i sa plivajućim
izvorom diferencijalnog ulaznog napona.
5.3.11. Primer gotovog diferencijalnog pojačavača
Proizvode se i kompletni diferencijalni pojačavači sa interno uparenim otpornicima.
Kao primer navodimo kolo INA105 poznatog proizvođača Burr-Brown. Ovaj
pojačavač ima interne otpornike od po 25 k tako da bez dodatnih otpornika ima
jedinično pojačanje. Tipična greška pojačanja je oko 0,01%.
106
Operacioni pojačavači 6. Instrumentacioni pojačavači
6. INSTRUMENTACIONI POJAČAVAČI
Najveći nedostatak diferencijalnog pojačavača sa jednim OP je njegova mala
ulazna otpornost. Za posebno osetljive primene kao što su merenja visoke osetljivosti
i rezolucije razvijene su složenije konfiguracije diferencijalnih pojačavača sa
zajedničkim nazivom – instrumentacioni pojačavači. Zbog njihove velike važnosti
ovde im se posvećuje posebno poglavlje.
U praksi se koriste dve karakteristične konfiguracije instrumentacionih pojačavača
– sa dva i sa tri OP.
6.1. Instrumentacioni pojačavač sa dva OP
RC UI,OP1 Na sl. 6.1. prikazana je šema instrumentacionog
pojačavača sa dva OP. Ulazni naponi svakog
OP1
pojedinačnog OP moraju biti unutar dozvoljenog
U
I R opsega napona za odabrane OP. Taj opseg napona je
4
obično za nekoliko volti uži od napona napajanja

R C U I,OP2
R OP. Izlazni napon ovog pojačavača referisan je
3
UI1
U prema internoj masi kola.
O
OP2
Za analizu ovog pojačavača može se primeniti
UI2 R princip superpozicije tako što će se posmatrati
2
parcijalni izlazni naponi prouzrokovani jednim od

R ulaznih napona dok je drugi jednak nuli. Ukupan
1
izlazni napon je onda jednak zbiru ovih parcijalnih

Sl. 6.1. napona. Referentni smerovi napona i struja
definisani su ranije.
Parcijalni naponi na izlazu pojačavača su:
R3  R4
U O1  U I 1  U I ,OP1 , za UI2=0,
R3
R4 R1  R2
UO 2   U I 2  U I ,OP2 , za UI1=0
R3 R1
Ulazni naponi OP su:
UO U CM 1
U I ,OP1  U OS1    U OS1 
A
U I 1  U I 2   U I 1
A01 CMRR1 A01 CMRR1
U O2 U A UI2
U I ,OP 2  U OS 2   CM 2  U OS 2  2 U I 2 
A02 CMRR1 A01 CMRR2
Napon na izlazu pojačavača je:
R3  R4
U O  U O1  U O 2  U I 1  U I ,OP1   R4 R1  R2 U I 2  U I ,OP2 
R3 R3 R1
107
Razvijanjem ovog izraza on postaje veoma glomazan pa će biti prikazani samo

krajnji rezultati.
Iz izraza se dobija potreban uslov da bi izlazni napon bio proporcionalan razlici
ulaznih napona. Taj uslov je:
R1  R2 R3 1  1 1 
 1    1
R1 R3  R4 A01  CMRR1 CMRR2 
Ovaj uslov je približno ispunjen za odnos otpornosti:
R3  R4 R1  R2 R R
 odnosno 3  2 ili još bolje R1  R4 i R2  R3
R4 R1 R4 R1
Sličan uslov postojao je kod diferencijalnog pojačavača. Za razliku od njega ovde
je taj uslov približan. Odstupanje je manje od 0,001%.
Kada je ovaj uslov potpuno ispunjen, izlazni napon je:
R3  R4  1  
UO  
1 
A
 U  U  U 
OS 2 
A01 CMRR1 
I OS1
R3  
Odnosno:
 A 1  
U O  AI 1   U I  U OS   AU I  AU OS
 A01 CMRR1  
Pojačanje pojačavača sa idealnim OP je:
R2  R1 R3  R4 R
AI   1 4 1
R2 R3 R3
Izraz pokazuje da je pojačanje ovog pojačavača uvek veće od jedinice. Jedinično
pojačanje se ne može ostvariti. Ovde treba primetiti da glavno pojačanje nosi OP1
dok OP2 radi sa pojačanjem manjim od 1. Zato OP2 može biti i nestabilan. Kod
dinamičkih režima pokazuje se da je vreme prenošenja UI2 duže nego UI1.
Stvarno pojačanje pojačavača je:
 1 
  AI 1   A   AU OS
A
A  AI 1  
 A01 CMRR1 
Ako je pri uparivanju otpornika napravljena greška R važi sledeća relacija:
R2 R3
 1   R 
R1 R4
R greška uparenosti otpornika
Sa ovom greškom izlazni napon je:
U O  AU I  U I ,OS    RU I 2
108
Primer: Mala greška otpornosti može se postići ako se usvoji da je R1=R4 i R2=R3.
Merenjem njihovih otpornosti sa standardnim multimetrom sa 3+1/2 cifre, može se
postići greška uparenosti od oko 0,1% (R=0,001).
Grešku u izlaznom naponu koju je izazvala greška odnosa otpornosti je mala pri
malim vrednostima napona UI2. Zato je ovaj pojačavač pogodan za pojačanje napona
kad je potencijal jednog ulaza OP2 blizak masi i tada izraz postaje:
U O  AU I  U OS 
UI,OP razlika ulaznih (ofset) napona dva OP
U ovom slučaju pojačavač se ponaša slično neinvertujućem pojačavaču. Glavno
pojačanje nosi OP1 a drugi OP samo koriguje izlazni napon za vrednost koja
odgovara naponu UI2. Zbog toga je ovaj diferencijalni pojačavač pogodan za
pojačanje napona na mestima gde se jedna tačka nalazi na potencijalu bliskom
nultom a zahtevaju se visoke ulazne otpornosti za oba ulaza.
6.1.1. Opseg ulaznih napona
Opseg zajedničkog ulaznog napona zavisi od pojačanja pojačavača. Ovo
ograničenje potiče prvenstveno od OP2 čiji izlazni napon ulazi u zasićenje. Zbog
toga, maksimalni ulazni napon UI,2,MAX je:
R1  1
U I , 2, MAX  U O , S  U O , S 1  
R1  R2  A
UO,S izlazni napon zasićenja OP
Što je pojačanje bliže jedinici, maksimalni ulazni napon OP2 je sve manji.
Primer 1: Ako Instrumentacioni pojačavač ima pojačanje A=10, maksimalni ulazni
diferencijalni napon Ud=1V, i maksimalni izlazni napon UO=10V. Pojačavač OP1
može da ima maksimalni ulazni napon od 9V, tako da je maksimalna vrednost
zajedničkog napona UCM, MAX=8,5V.
Primer 2: Ako Instrumentacioni pojačavač ima pojačanje A=2, i maksimalni ulazni
diferencijalni napon Ud=5V, i maksimalni izlazni napon UO=10V. Pojačavač OP1
može da ima maksimalni ulazni napon od 5V, tako da je maksimalna vrednost
zajedničkog napona UCM, MAX=2,5V.
6.1.2. Promena pojačanja
Zbog potrebe da se ispune potrebni uslovi odnosa otpornosti, za promenu
pojačanja kod ovog pojačavača potrebna je promena otpornosti dva otpornika. U
praksi to nije nimalo lako izvesti.
Na sl. 6.1a prikazana je šema pojačavača gde se promena pojačanja vrši promenom
otpornosti samo jednog otpornika. Ova šema se može svesti na osnovnu (sl. 6.1)
transformacijom trougla koji čine otpornici R2, R3 i R5 u zvezdu.
Bez ulaženja u kompletno izvođenje izraza, izlazni napon ovog pojačavača je:
109
R4  1  R2 R3  R2  R3  R 4  R3 R2 
UO  1   
R R     D
U    U CM
R3  2  1 4  R5  R3  R4 R1 
Uz uslov de je:
R2 R3
UI,1
OP1 
UO R1 R4
R4
Eliminiše se uticaj zajedničkog napona (UCM) i izlazni
napon postaje:
R3
R4  R3 R2  R3 
UI,2 UO  1  R  R U D
OP2 R5 R3  4 5 
R2
Dalje pojednostavljene izraza dobija se ako su
otpornici jednaki (R1=R2=R3=R4=R):
R1
Tada izraz za izlazni napon postaje:
 R
Sl. 6.1a.
U O  21  U D
 R 5 
Sada se pojačanje može menjati samo promenom otpornosti otpornika R5. Za

razliku od prethodnog pojačavača ovde najmanja vrednost pojačanja je 2.
U većini primena pogodno je za otpornosti otpornika uzeti vrednost R=100k.
Tada se sa R5=200 ... 25 k može dobiti pojačanje u opsegu od A=10 ... 1000.
6.1.3. Opseg ulaznih napona
Opseg ulaznih napona pojačavača na sl. 6.1a ograničava ulazak u zasićenje OP2.
Njegov izlazni napon je (izraz iz literature):
 R
U O , 2  1  U D  2U CM
 R5 
Primer: Ako je pojačanje Ad=10 (R/R5=4) i maksimalni izlazni napon UO=10V,
maksimalni ulazni diferencijalni napon je Ud=1V. Pojačavač OP2 bi trebalo da ima
maksimalni izlazni napon od 5V plus 2UCM, tako da se limit od 10V na OP2
pojavljuje pri UCM,MAX=2,5V. U pojačavaču na sl. 6.1 on je iznosio =8,5V.
Suženi opseg zajedničkog ulaznog napona je jedna od loših strana ovog
pojačavača.
6.1.4. Osnovne karakteristike diferencijalnog pojačavača sa dva OP
– Nesimetričan pojačavač
– Visoka ulazna otpornost (reda G i više)
– Potrebna uparenost otpornika
– Pogodan za pojačanja kad je jedan od napona blizak nuli
110
6.1.5. Primer gotovog instrumentacionog pojačavača sa dva OP

Proizvode se i kompletni instrumentacioni pojačavači sa interno uparenim
otpornicima. Kao primer instrumentacionog pojačavača sa dva OP navodimo
LTC1100 sa ulaznim ofset naponom reda 1 V, pojačanjem 10 ili 100, greškom
pojačanja manjom od 0,05% i faktorom potiskivanja zajedničkog napona oko 110 dB.
6.2. Instrumentacioni pojačavač sa tri OP
Za najpreciznija merenja koristi se
instrumentacioni pojačavač sa tri
OP1
U R
O1 4 R 5
OP. To je dvostepeni pojačavač
U /2
d sastavljen od dva diferencijalna
R
pojačavača.
1
U
I,CM
U
I R2 Zadatak prvog stepena pojačavača
I,OP1 OP3
R 2 U O1 je da obezbedi visok ulazni otpor,
U I,OP2 U O
što veće pojačanje diferencijalnog

U /2
d
R 3 ulaznog napona i mali izlazni otpor.
U d
OP2
R 4 R 5
Pojačanje zajedničkog napona je
U O2
jedinično. Izlazni napon ovog
pojačavača je takođe diferencijalni.
Uloga drugog stepena pojačavača
Sl. 6.2
je da izlazni diferencijalni napon
prvog stepena svede na potencijal mase i da njegov zajednički napon potisne na što
manju vrednost. Po potrebi on takođe može da vrši i dodatno pojačanje
diferencijalnog napona.
Oba diferencijalna stepena ovog pojačavača će posebno biti analizirani.
6.2.1. Pojačavač sa diferencijalnim ulazom i izlazom
Ulazni diferencijalni pojačavač (prvi stepen) prikazan je na sl. 6.2.1. Princip rada
će biti razmatran preko komponenti ulaznog
napona: zajedničkog napona (UCM) i
UOA diferencijalnog ulaznog napona (Ud).
OPA
Kao što je rečeno, ovaj pojačavač treba da
Ud/2
R1 pojača samo ulazni diferencijalni napon. Za
instrumentacione pojačavače se koriste veoma
UI,CM
UI,OPA kvalitetni (precizni) OP. Otpori povratne sprege
R2 IR2
UI,OPB R1, R2 i R3 treba da budu što manji, da bi se
smanjio uticaj šuma i polarizacionih struja. Donja
granica je određena opteretljivošću izlaza na struju
R3
Ud/2
UO reda 1 mA. Zbog jednostavnije analize dalje će biti
Ud OPB zanemaren uticaj polarizacionih struja. Kad uticaj
UOB
polarizacionih struja nije zanemariv treba
izjednačiti ekvivalentne otpornosti sa strane “+“ i
Sl. 6.2.1 “–“ ulaza OP.
111
Prema sl. 6.2.1, napon na otporniku R2 jednak je ulaznom diferencijalnom naponu

umanjenom za razliku ulaznih napona OP (UI,OP).
U R 2  U d  U I ,OPB  U I ,OPA   U d  U I ,OP
Struja u otporniku R2 je:
U d  U I ,OP
I R2 
R2
Pojedinačni izlazni naponi OPA i OPB su:
Ud 2 R  R2
U OA  U I ,CM   U I ,OPA  R1 I R 2  U I ,CM  1 U d  U I ,OPA
2 2 R2
Ud 2 R  R2
U OB  U I ,CM   U I ,OPB  R3 I R 2  U I ,CM  3 U d  U I ,OPB
2 2 R2
Diferencijalni izlazni napon je:
R1  R2  R3
U O  U OB  U OA  U d  U I ,OP 
R2
Isti izraz se mogao dobiti i jednostavnije. Struja u otporniku R2 zatvara se i preko
otpornika R1 i R3 i na njima daje ukupan napon, tako da je:
R1  R2  R3
U O1  R1  R2  R3 I R 2  U d  U I ,OP 
R2
Diferencijalni izlazni napon prvog stepena je sada:
U O  ADI1 U d  U I ,OP 
Izraz je egzaktan (bez zanemarivanja). Treba zapaziti da u diferencijalnom
izlaznom naponu ne postoji nikakav uticaj ulaznog zajedničkog napona (UCM). Ovde
nije bilo potrebe za ispunjenjem bilo kakvih uslova (uparivanje otpornika i slično).
To je velika prednost ovog pojačavača u odnosu na ostale diferencijalne pojačavače.
Greška koja se pojavljuje potiče samo od razlike ulaznih (ofset) napona
primenjenih OP. I ovo je dobra osobina jer se izborom OP sličnih karakteristika ova
greška smanjuje. Kasnije će biti analizirana i struktura ove greške.
Izlazni diferencijalni napon (UO1) može se meriti takav kakav je, ali je najčešće
potrebno da se on svede na zajednički referentni potencijal (masu) pojačavača.
Kod instrumentacionog pojačavača sa tri OP, ovo svođenje se vrši u drugom
stepenu, pojačavačem razlike napona. Pri tome potrebno je što više potisnuti ulazni
zajednički napon (UI,CM). Zato pogledajmo dalje šta je sa zajedničkim naponom.
Srednja vrednost izlaznih napona dva OP je zajednički izlazni napon prvog stepena
(UO1,CM).
112
U OA  U OB R  R1
U O1,CM   U I ,CM  U I ,OP, SR  3 Ud
2 2 R2
Ako otpornici R1 i R3 imaju jednake otpornosti, nestaje treći član tako je:
U O1  U O1
U O1,CM   U I ,CM  U I ,OP, SR  U I ,CM Uslov: R3  R1
2
Srednja vrednost ovog napona jednaka ulaznom zajedničkom naponu (UI,CM)
umanjenom za srednju vrednost ulaznih napona OP. To znači da je pojačanje
zajedničkog napona u ovom stepenu jednako jedinici.
Sa uslovom R1=R3 pojačanje diferencijalnog napona je:
R1  R2  R3 R2  2 R1 2R
Ad   1 1
R2 R2 R2
Pojačanje zajedničkog napona je:
ACM 1  1
Dalje se može izračunati faktor potiskivanja ovog stepena:
Ad 1
CMRR1   Ad 1
ACM 1
Moguće je vezati i više ovakvih diferencijalnih pojačavača kaskadno. Oni će
pojačavati samo diferencijalni napon dok će pojačanje zajedničkog i dalje ostati
približno jednako jedinici. Faktor potiskivanja (CMRR) koji se može postići ovim
pojačavačem je do oko 60 dB.
Uparenost otpornika R1 i R3 ostvaruje se sa greškom R.
R3  R1
R 
R1
Srednja vrednost ovih napona je zajednički izlazni napon prvog stepena (UO1,CM).
U O1,CM  U I ,CM   Ad  1 RU d  U I ,CM  Ad  RU d  U I ,CM
Uparenost otpornika se može postići sa greškom reda R=0,001 i manjom, tako da
komponenta koja potiče od neuparenosti otpornika u najgorem slučaju ne prelazi
veličinu od 10 mV. Komponenta UI,CM može biti znatno veća (do oko 10V).
Vratimo se ponovo na izlazni diferencijalni napon da bi smo detaljnije razmotrili
njegovu strukturu.
U O1  AdI 1 U d  U I ,OP  AdI 1U d  AdI 1U I ,OP
Razlika ulaznih napona OP je:
U O 2 U O1 U CM U CM
U I ,OP  U I ,OP 2  U I ,OP1  U OS    
AO 2 AO1 CMRR2 CMRR1
113
Uvažavanjem konačnog pojačanja OP može se odrediti i stvarno pojačanje ovog

stepena. Ono je nešto manje od idealnog i iznosi:
R1  R2  R3  A A0   A A0 
Ad 1  1  d , I   AD , I 1  d , I   AD , I 1   A 
R2  2A A   2A A 
 0 , SR 0 , SR   0 , SR 0 , SR 
Gde je greška pojačanja A:

Ad , I A0
A 
2 A0, SR A0, SR
Ad,I Pojačanje diferencijalnog ulaznog napona sa idealnim OP
A0 Razlika pojačanja OP (sa otvorenim izlazom)
A0,SR Gometrijski srednje pojačanje OP (sa otvorenim izlazom)
A Greška pojačanja
Greška ovog pojačanja manja je nego kod drugih pojačavača jer nju stvara razlika
pojačanja otvorenih OP, tako da u slučaju potpuno jednakih OP ova greška se svodi
na nulu.
Sada se izraz za izlazni napon može napisati u obliku:
 U CM U CM 
U O1  Ad 1 1   A U d  Ad 1  U OS   
 CMRR 2 CMRR 1
Prvi član u izrazu je pojačani ulazni napon. Drugi član je izlazni ofset napon.
Veličina izlaznog ofset napona je:
 CMRR2  CMRR1   CMRR 
U O ,OS1   Ad 1  U OS  U CM    Ad 1  U OS  U CM 
 CMRR 2  CMRR1   CMRR 2

Izlazni ofset napon rezultat je razlike ofseta pojedinačnih OP, razlike njihovih
faktora potiskivanja zajedničkog napona (CMRR) i veličine ulaznog zajedničkog
napona. Za dobro uparene OP izlazni ofset može biti veoma mali. Ovo je još jedna
prednost ovog pojačavača u odnosu na ostale.
Zbog toga pojedini proizvođači integrisanih kola proizvode u posebno uparene OP
u zajedničkom kućištu (instrumentacioni OP).
Maksimalna vrednost ovog napona (po apsolutnoj vrednosti) je:
 U 
U O ,OS1, MAX  2 Ad 1 U OS  CM 
 CMRR 
Komponenta koja potiče od ulaznog ofset napona je sporo promenljiva pa se može
čoperskom stabilizacijom znatno smanjiti ispod 0,1V (sveden na ulaz) a njegov
temperaturni koeficijent do zanemarljivih vrednosti.
Na ovaj način je dobijen veoma kvalitetan pojačavač koji ulazni diferencijalni
napon može da pojača koliko je to potrebno a zajednički napon samo prenosi na izlaz
114
bez pojačanja. Najčešće je potrebno da se umesto diferencijalnog napona na izlazu

ima napon koji se referiše prema masi (single ended voltage). Pri svođenju ovog
napona na referentni potencijal od posebne važnosti je da se što više potisne
zajednički ulazni napon.
Postoji više načina svođenja diferencijalnog napona na potencijal mase.
Kod instrumentacionog pojačavača sa tri OP to se radi diferencijalnim
pojačavačem u drugom stepenu.
6.2.2. Drugi stepen – diferencijalni pojačavač
Detaljna analiza ovog pojačavača prikazana je u prethodnom poglavlju. Njegova
uloga u instrumentacionom pojačavaču sa tri OP je da diferencijalni napon iz
prethodnog stepena svede na potencijal mase (ili neki drugi). On se takođe može
iskoristiti za dodatno pojačanje ulaznog napona.
U prethodnom poglavlju detaljno je analiziran rad diferencijalnog pojačavača i
ovde će biti korišćeni ranije dobijeni rezultati.
Za oznake prema sl. 6.2.2 pojačanja diferencijalnog i zajedničkog napona ovog
pojačavača (drugog stepena) su:
 0,5 R 1  R   1 
Ad 2  AI 2 1     5 ACM 2  AI  R 2    R 2
 1  AI 2 A0  R4  1  AI1 CMRR 
Odgovarajuća pojačanja prvog stepena su:
2 R1
Ad 1  1  ACM 1  1
R2
Sada su ukupna pojačanja celog pojačavača:
 2R  R
Ad  Ad 1  Ad 2  1  1  5 ACM  ACM 1  ACM 2  R 2
 R2  R4
Sa greškom uparenosti odnosa otpornika u drugom
stepenu reda 0,1%, pojačanje zajedničkog napona postaje
Sl. 6.2.2 0,001 (–60 dB). U najboljem slučaju otpornici se mogu
upariti sa greškom od 0,01% tako da bi ovde pojačanje bilo
0,0001 (–80 dB). Dalje se ova vrednost može trimovanjem još smanjiti ali se ne može
garantovati trajnost tog podešenja. Sa danas najkvalitetnijim otpornicima granica je
oko –90 dB. Negativan znak pokazuje da se u stvari radi o slabljenju. Faktor
potiskivanja pojačavača je:
 2 R1  R5
1  
Ad A A  R2  R4
CMRR   d1 d 2 
ACM  R2  R2
Primer: Za pojačanje Ad=100 (40 dB) i grešku uparenosti 0,01%, faktor
potiskivanja zajedničkog napojna je: CMRR=120dB.
115
6.2.3. Dalje poboljšanje karakteristika

S obzirom na primenu
instrumentacionih pojačavača i u mernim
R3 R4
OP1 instrumentima visoke tačnosti i
R2 rezolucije interesantno je videti kolika se
rezolucija može postići. Ograničenje sa
UPS+
R1/2 donje strane predstavlja ulazni napon OP
com OP4 OP3 čija je veličina:
UPS- R1/2
U CM
RL U I ,OP, MAX  2U OS 
R2
CMRR
R4
OP2 Sa gornje strane to je maksimalna
R3
vrednost ulaznog napona.
Za najkvalitetnije OP njihov ulazni
Sl. 6.2.2a napon može sniziti na oko 1V.
R R 3
Maksimalna rezolucija koja se može
4
OP 1
postići zavisi od ulaznog napona i na
R 2
primer za napon od 1 mV ona je reda
R /2 1
1/1000 odnosno 3 pune cifre. Napon od 1
OP
V može se meriti sa šest cifara itd.
3
OP
Postoje načini da se ulazni ofset napon
5
R /2 1
R smanji i do 0,01V. Tada preovlađuje

L
R 2
R
uticaj CMRR faktora OP iz prvog
4
OP 2
R 3
stepena i potrebno je njegovo dodatno
smanjenje. Ovo smanjenje može se
Sl.6.2.2b postići (sl. 6.2.2a) tako da se oba OP
R Gain 5
napajaju iz plivajućeg (lebdećeg) izvora
R 3
napajanja kome se potencijal mase nalazi
UI- OP1 na naponu UICM. Sada je ovaj deo napona
R 2
u izlaznom diferencijalnom naponu
OP3 smanjen sa faktorom potiskivanja
R 1
U
pomoćnog OP koji vrši pomeranje
O
R
srednjeg potencijala lebdećeg napona
4
R 2
CMRR napajanja.
R 3
R 4
Na ovaj način moguće je povećati
U I OP2
rezoluciju merenja za oko 100 puta a
OP4
U I+ Ofset ukupni CMRR može dostići vrednost i
preko 160 dB. Sada se pojavljuju uticaju
i drugih faktora pa je maksimalna
Sl.6.2.2c
rezolucija merenja na izlazu ograničena
na oko 140 dB odnosno 7 cifara. Sa ovim
se izlazni napon može meriti sa rezolucijom 1V. Međutim i dalje ostaje ograničenje
116
kod malih ulaznih napona tako

OP1
R4
da se napon od 1 mV ne može
R U
1 OP3 meriti sa rezolucijom većom od
O1
U
O
5 cifara.
C 1 C C
2 3
R2 Kada je izvor signala udaljen
i na ulaz pojačavača se dovodi
R3
R 5
kablom njegove žile obe
OP2 pojedinačno moraju biti
oklopljene (širmovane). Dobro
je da se zajedno budu ponovo
Sl. 6.2.2d širmovane a svi ovi širmovi se
vezuju prema sl. 6.2.2b. Na ovaj način smanjuje se uticaj smetnji u prenosu signala a
smanjuje se i ulazna kapacitivnost kabla.
Na sl. 6,3,4c prikazan je diferencijalni pojačavač sa 4 OP. Njegova prednost je u
tome što je masa strujno neopterećena tako da je svaka tačka na istom potencijalu i ne
mora se voditi računa kod unutrašnjeg povezivanja. Takođe ovde ne postoji uticaj
CMRR pojačavača u drugom stepenu koji čine OP3 i OP4.
Za jednosmerne napone veoma kvalitetan način svođenja diferencijalnog napona
na potencijal mase je pomoću plivajućeg kondenzatora (sl. 6.2.2d). Sa analognim
prekidačima (na primer kolo LTC1043) greška prenošenja diferencijalnog napona iz
prvog stepena na ulaz drugog je reda 1 ppm, što odgovara faktoru potiskivanja od oko
120 dB. Kako se u prvom stepenu može postići CMRR1 od oko 60 dB, dobija se da
ukupni faktor potiskivanja zajedničkog napona celog pojačavača od oko 180 dB.
Primer: Neka je ulazni napon UI,CM+Ud=10V+10mV. Sa diferencijalnim
pojačanjem pojačavača od A=60 dB i CMRR2=120 dB, na izlazu bi se mogao dobiti
pojačan diferencijalni napon od 10 V sa greškom ispod 10V. Ovo je daleko bolje od
klasičnog instrumentacionog pojačavača sa tri OP.
6.2.4. Osnovne karakteristike diferencijalnog pojačavača sa tri OP
– Omogućava veliko pojačanje diferencijalnog napona
– Veliko potiskivanje (slabljenje) zajedničkog napona (veliki CMRR)
– Jednostavna promena pojačanja
– Visoka ulazna otpornost (G i veća)
– Ima mogućnost pomeranja naponskog nivoa izlaznog napona
– Ima najbolje karakteristike od svih postojećih pojačavača
6.2.5. Primer gotovog instrumentacionog pojačavača sa tri OP
Kao primer instrumentacionog pojačavača sa tri OP navodimo kolo LT1167
(Linear Technology) sa ulaznim ofset naponom ispod 20 V, pojačanjem podesivim
jednim spoljašnjim otpornikom u opsegu od 1 do 10000, greškom pojačanja manjom
od 0,05%. Faktor potiskivanja zajedničkog napona pri jediničnom pojačanju je oko
90 dB. Za veća pojačanja CMMR raste tako da pri A=1000 dostiže i 140 dB.
117
Ima još dosta instrumentacionih pojačavača vrednih da budu pomenuti. Među

njima su svakako i AMP-01, AMP-01 i AMP-05 proizvodnje PMI (danas Analog
Devices). Da pomenemo još firmu Burr-Brown i njihove instrumentacione
pojačavače kao što su: INA101, INA104, INA110. Ovde spadaju i instrumentacioni
pojačavači sa digitalno programabilnim pojačanjem kao što su: PGA200/201.
118
Operacioni pojačavači 7. Nestandardni operacioni pojačavači
7. NESTANDARDNI OPERACIONI POJAČAVAČI

Standardni OP omogućavaju rešavanje najvećeg broja problema savremene
linearne elektronike. Umešnošću konstruktora njihovo područje primene postaje još
šire. Ovde će biti opisane neke od vrsta OP koje na neki način izlaze iz okvira do
sada opisanih kola. U ovu grupu svrstana su kola sa čoperskom stabilizacijom
ulaznog ofset napona (zero drift OP), za rad sa velikim naponima i strujama
(snagama), sa galvanskom izolacijom ulaza od izlaza, itd. Ipak su ova kola malo
specifična i nisu deo kolekcije standardnih OP.
7.1. Pojačavači sa čoperskom stabilizacijom ofseta
Najpažljivijom konstrukcijom i izradom OP postignuta je veličina ulaznog ofset
napona reda nekoliko desetina V i drift do nešto ispod 1 V/0C. Dalje smanjenje
ovih vrednosti postignuto je takozvanom čoperskom stabilizacijom.
Poznato je više načina čoperske stabilizacije, manje ili više složenih. Jedna od
šema sa dva OP prikazana je na sl. 7.1.
OP1 je glavni, a OP2 je pomoćni operacioni pojačavač. Pored njih u šemi su i dva
preklopnika (analogni prekidači) i dva kondenzatora.
Ciklus stabilizacije ofseta odvija se u dve faze. U prvoj fazi ulaz OP2 je kratko
spojen a izlaz je odveden na kondenzator C2. Ulaz na koji je vezan C2 je pomoćni
invertujući ulaz i promenom njegovog napona menja se ulazni ofset. U ovoj fazi
kondenzator C2 se puni sve dok ne smanji svoj ulazni ofset napon na jako malu
vrednost (reda 1 V). Posle isključenja analognih prekidača, kondenzator C2 održava
ovaj napon i time održava nulti ofset napon OP2. Na ovaj način OP2 kompenzirao
svoj ulazni ofset napon.
U drugoj fazi ulazni preklopnik dovodi ulazni ofset napon sa OP1 na ulaz OP2.
Ovaj napon se pojačava i izlaz OP2 vodi na kondenzator C1 i puni ga naponom sve
dok se njegov ulazni ofset napon ne izjednači sa ofset naponom OP2. Time se i
njegov ulazni ofset napon svodi na veoma malu vrednost (reda 1 V). Drift je takođe
smanjen i njegove vrednosti su svedene na vrednosti i ispod 0,1 V.
Ova kompenzacija ofseta obuhvata unutrašnje ulaze integrisanog kola OP.
Spoljašnje kolo OP nije obuhvaćeno, tako da posebnu pažnju treba posvetiti
pojavama kao što su termonaponi na spojevima –
kontaktima sa različitim metalima.
Prisustvo analognih prekidača i njihov takt rada
unose dodatni šum na ulaz ovih kola. Frekvencija takta
je reda stotine Hz do oko kHz. Starije verzije ovih OP
zahtevaju spoljnje kondenzatore C1 i C2 dok novije ih
sadrže i sebi. Naponi napajanja su obično manji nego
kod standardnih OP. Najniže vrednosti su ispod 10 V
(LTC2053 2,7V do 5,5V) najžešće oko 8 V, a postoje
i kola sa radnim naponom i 15 V (LTC1151). Primeri
ovih kola su ICL7650, LTC1050, MAX4238 itd.
Sl. 7.1. Čoperska stabilizacija
119
7.2. Operacioni pojačavači za velike izlazne snage

Većina standardnih OP rade sa maksimalnim naponima napajanja od oko 22V.
Ovom vrednošću je ograničen i izlazni napon (i nešto manje) a struja obično ne
prelazi 10mA. Međutim ponekad postoji potreba za još višim radnim naponima i
strujama (snagama). Na tržištu postoje i ovakvi pojačavači. Naponi sa kojima rade
dostižu i stotine volti a jakostrujni dostižu struje reda 10 A.
Dalje će pojedinačno biti razmatrani neki načini povećanja ovih vrednosti kod OP.
7.2.1. Proširenje opsega izlaznog napona OP
Jedan primer proširenja opsega napajanja OP
prikazan je na sl. 7.2.1. OP je standardni sa naponom
napajanja na prime 15V. Dodatnim tranzistorima
napon napajanja je udvostručen. Zajedno sa
promenom izlaznog napona pomera se srednji nivo
napona napajanja OP. U odnosu na zajedničku masu
izlazni napon može dostići veličinu od preko 25V.
Na ovaj način povećan je samo napon, dok je izlazna
struja ostala nepromenjena.
Na kraju da pomenemo i gotove operacione
pojačavače za rad sa visokim naponima napajanja.
Firma Burr-Brown nudi operacione pojačavače kao
Sl.7.2.1. što su:
3581 (± 70V, 30mA)
3582 (± 145V, 15mA)
3583M (± 140V, 75mA)
3584M (± 145V, 15mA)
Na sl. 6.2.1a prikazan je izgled jednog od
Sl. 7.2.1a. navedenih kola (3581J).
R2 +UPS
7.2.2. Povećanje izlazne struje
Za postizanje veće izlazne struje dovoljno je na
R1
izlazu dodati strujni pojačavač. Jedna moguća šema
UI prikazana je na sl. 7.2.2. Par komplementarnih
UO tranzistora na ovoj slici radi kao jedinični naponski
pojačavač u klasi B. Jedinično pojačanje ovog stepena
-UPS
ne menja oblik Bodeovih karakteristika tako da se ne
pojavljuje problem sa stabilnošću.
Sl. 7.2.2. Pojačavači u klasi B imaju mrtvu zonu pri ulaznim
naponima od oko ±0,6V. Zahvaljujući velikom
pojačanju OP, njegov izlazni napon brzo prelazi ovu zonu tako da se u izlaznom
naponu ovo ne primećuje (crossover dostortion). Pojačavač prema ovoj šemi može da
obezbedi na izlazu nekoliko stotina mA a primenom kaskadno vezanih tranzistora
120
C2 (darlingron veza) i do 10 A. Maksimalna vrednost

R 2 +U izlaznog napona je za oko 0,7 V manja od
PS
R 3
maksimalne vrednosti izlaznog napona OP.
R 1 Savršenije šeme ovih pojačavača, pored povećanja
U I
C
struje, idu u pravcu povećanja izlaznog napona i
1
R 4
U uvođenja strujnog limita. Jedna od tih šema prikazana
O
je na sl. 7.2.2a. Na ovoj šemi izlazni tranzistori rade

R 3
sa uzemljenim emitorom tako da ovaj stepen ima i
veliko naponsko pojačanje. Napon na baze izlaznih
-U PS
tranzistora dovodi se sa otpornika preko kojih se
Sl. 7.2.2a. napaja OP. Njihova otpornost treba da bude takva da
mirna struja napajanja OP stvara na njima pad
R 2
napona ispod 0,6 V, tako da su tranzistori
+U PS
R 3 blokirani. Otpornost otpornika R4 je mala (reda
R 1
100  i manje). Njime se opterećuje OP
ZD
R
povećavajući tako struju u izvodima napajanja
4
UI
koja dalje stvara dovoljan pad napona na svojim
U
otpornicima (R2) i omogućava pobudu izlaznih
O
ZD
tranzistora. Zbog dodatnog naponskog pojačanja

-U PS
R 3 izlaznog stepena Bodeova amplitudna
karakteristika se podiže i pojačavač može ući u
Sl. 7.2.2b. nestabilno područje. Zato se dodaju
kondenzatori (C1 i C2) kojima se smanjuje
pojačanje na visokim frekvencijama i pojačavač stabilizuje.
Dalje će biti prikazana šema sa kojom se povećava snaga - povećanjem izlazne
struje i povećanjem napona napajanja (sl. 7.2.2b).
Na ovoj šemi OP se napaja konstantnim naponima definisanim inverznim
naponima zener dioda (na primer ±12V). Ukupni napon napajanja može biti znatno
veći. Za invertujuće pojačavače on je ograničen time da se potencijal mase ne nađe
izvan opsega napona napajanja (na nožicama OP). Zato kod invertujućih pojačavača
ovaj napon ne prelazi dvostruku vrednost od dozvoljenog napona samog OP (na
primer ±36V). Kod neinvertujućeg pojačavača ne postoji pomenuti problem i napon
napajanja pojačavača može biti veći nego kod invertujućeg
(na primer ±60V).
Izlazni tranzistori kod ovog pojačavača rade sa
zajedničkim emitorima (sleditelji napona – emitter follower)
sa velikim strujnim pojačanjima, tako da se na ovaj način
može dobiti izlazna struja i do 10 A.
Sleditelji napona u izlaznom stepenu ne unose dodat no
naponsko pojačanje tako da ne unose nestabilnost u
pojačavač.
Na kraju da pomenemo i gotove operacione pojačavače za
Sl. 6.2.2c. velike struje (i snage). Firma Burr-Brown nudi operacione
121
pojačavače kao što su:

OPA550M (± 35V, 2A)
OPA541M (± 35V, 5A)
OPA510M (± 26V, 10A)
OPA512SM (± 35V, 15A
Na sl. 7.2.2c prikazan je izgled kola OPA541M.
7.3. Kombinovani pojačavači
Prema svojim karakteristikama postoji veoma veliki broj različitih OP. Broj
mogućih kombinacija karakteristika OP je jako veliki i nemoguće je za svaku od njih
imati gotov OP. Zato se u takvim slučajevima pribegava kombinovanju dva ili više
R OP kojima se onda dobijaju tražene
2
karakteristike. Tako na primer može da

R 1 R 3
bude potrebno da pojačavač na ulazu
3k
U I OP-01 ima mali ofset napon i/ili malu struju
R 4
OP-07 U polarizacije, a na izlazu veliku brzinu
O
10k
prebacivanja (slew rate), veliku snagu i
R 1005
slično.
Na sl. 7.3 prikazan je kombinovani
Sl. 7.3. Kombinovani pojačavač pojačavač koji se sastoji od: na ulazu
preciznog OP-07 a na izlazu brzog OP–
01. Njihovom kombinacijom dobijen je pojačavač koji na ulazu ima ofset ispod 100
V a na izlazu brzinu (slew rate) od 18 V/ms. Pojačavač je invertujući sa pojačanjem
definisanim odnosom otpornosti otpornika (A=–R2/R1).
Drugi primer prikazan je na sl. 7.3a. Ulazni OP je precizni tipa OPA277 a izlazni
je snažni OP tipa OPA515. U tabeli 7.3., su prikazane pojedinačne karakteristike
svakog OP pojedinačno ali i karakteristike celog pojačavača.
U literaturi se za ovakve pojačavače koriste i nazivi kao što su: kompaundni ili
kompozitni pojačavači.
20k OPA277 OPA512 Ceo pojačavač
10k
UOS 20 V 6 mV 20 V
47pF
0,15 V/0C 65 V/ C 0,15 V/0C
10pF 0
Drift
0,1
IB 1 nA 30 nA 1 nA
OPA277 OPA515 CMRR 130 dB 100 dB 130 dB
 13 V  35 V  35 V
UO
UI 0,1
UOUT
100k 1k 4,7k IOUT 5 mA 10 A 10 A
SR 0,8 V/s 2,5 V/s 2,4 V/s
Sl. 7.3a. Kombinovani pojačavač sa Tab. 7.3a. Karakteristike kombinovanog pojačavača
velikom strujom na izlazu sa sl. 7.3a
122
7.4. Merenje napona na različitim referentnim potencijalima

Već je naglašeno da se opseg ulaznih napona OP nalazi unutar napona napajanja,
pa čak je i za nekoliko volti uži. Slično je i sa izlaznim naponom. Izuzetak su OP tipa
rail-to-rail gde je on jednak naponu napajanja (na ulazima ili na izlazu). Za pravilan
rad pojačavača potrebno je dovesti ulazne napone oba ulaza - u dozvoljene okvire.
Očigledno, radi se prvenstveno o zajedničkom naponu (UCM).
Kod instrumentacionih diferencijalnih pojačavača se pored napona mora
obezbediti i odgovarajuće ulazne polarizacione struje. Zato se može analizirati
nekoliko karakterističnih slučajeva.
7.4.1. Merenje plivajućih diferencijalnih napona
Postoje slučajevi kada se prate signali iz izvora koji nemaju galvansku vezu sa
masom pojačavača (plivajući). Ovakva je situacija na primer kod merenja pH u nekoj
tečnosti. Slično je i kod merenja različitih bioelektričnih signala na ljudskom telu i
slično. Dovođenjem plivajućeg diferencijalnog signala na ulaze instrumentacionog
pojačavača, OP neće dobiti potrebne struje polarizacije i izlaz pojačavača će otići u
zasićenje. Da bi pojačavač radio pravilno potrebno je objekat na kome se vrši
merenje dovesti na potencijal unutar dozvoljenog opsega zajedničkog napona OP.
Kod merenja pH to bi bio rezervoar sa tečnošću a kod merenja signala na ljudskom
telu to je njegovo telo. Obično se teži da se oni dovedu na nulti potencijal (masa
pojačavača). U praksi se to radi preko pomoćne elektroda za ovo umašavanje.
7.4.2. Merenje velikih diferencijalnih napona sa velikim zajedničkim naponom
Kada su i zajednički i diferencijalni napon veliki (sličnog reda veličine) a izlazna
otpornost izvora signala mali, onda se merenje može vršiti primenom razdelnika
napona za oba ulaza diferencijalnog pojačavača. Pri tome je potrebno da dva
razdelnika napona imaju dobro uparene otpornosti odgovarajućih otpornika. Greška
izlaznog napona razdelnika koja se dobija zbog neuparenosti može se smanjiti do
0,1% a vrlo pažljivim izborom ili trimovanjem i do 0,01%.
Kad je izlazna otpornost izvora signala velika, ovakvim merenjem poremetio bi se
izlazni napon izvora i mora se primeniti neki drugi način. Kao mogućnost stoje
izolacioni OP o kojima će biti više govora u nastavku ovog poglavlja.
7.4.3. Merenje malih diferencijalnih napona sa velikim zajedničkim naponom
Za veće ulazne napone na ulaz se mora postaviti par razdelnika napona kako bi se
zajednički napon doveo u potrebne granice. Ovaj par razdelnika međutim slabi
kompletan ulazni napon, kako zajednički tako i diferencijalni. Posmatrajmo na primer
zajednički ulazni napon od 100 V na kome se nalazi šant za merenje struje čiji je
maksimalni napon 60 mV. Za napon od 100 V potreban je par razdelnika sa
slabljenjem od 10 puta. Na razdelnicima se slabi i diferencijalni napon. Kad bi
odgovarajući otpornici dva razdelnika bili apsolutno jednaki, na izlazu razdelnika bi
trebalo da se dobije diferencijalni napon od 6 mV.
123
Da bi se struja merila sa greškom na primer 0,1% udeo zajedničkog napona treba

da je manji od 0,06 mV. Da bi se zajednički napon od 100 V sveo na ovako malu
vrednost potrebno je da je greška neuparenosti otpornika bude oko 0,0006%.
Očigledno ovo se ne može postići. Realno se može postići uparenost od oko 0,1% a
izuzetno od 0,01%.
Za rešenje ovog problema postoji nekoliko načina. Najbolji način je primena
galvanski izolovanog. I njima će biti više reči u nastavku ovog poglavlja.
Za pojedinačne konkretne situacije postoje i specifična rešenja. Jedno od njih
prikazano je na sl. 7.4. Ovde se radi o merenju negativnog napona na potencijalu koji
je niži od potencijala izlaznog napona. Tipičan primer može da bude merenje napona
na šantu u “–“ polu diodnog ispravljača mrežnog napona.
+260V
OP1 je ulazni i on se napaja
I I R R I
naponom UPS1 čija je masa
T 3 2 I
L
1 zajednička sa izvorom ulaznog
R 1 +U PS1
+U
L
2 U I I I napona UI. OP2 je izlazni i on
PS2
L
3
I I
OP1 OP2 se napaja naponom UPS2.
U U PS1U ISO U
PS2
Potencijal njegove mase je
O
(260V) -U
R S
-U PS1 referentni za izlazni napon UO.
PS2
-260V
Između masa izvora napajanja
I S
OP (UPS1 i UPS2) postoji
Sl. 7.4 potencijalna razlika (napon)
UISO. U konkretnom slučaju potencijal mase izlaznog kola, treba da bude veći od
potencijala mase ulaznog kola. Visinu ovog napona određuje dozvoljeni napon
MOSFET-a. To može biti od nekoliko desetina do par stotina volti. U šemi na sl. 7.4,
ulazni napon treba da bude negativan.
Između OP1 i OP2 nalazi se MOSFET n tipa sa zaštitnim otpornikom R3.
Princip rada pojačavača je sledeći. Kada se na ulaz dovede negativan napon UI,
izlazni napon OP1 je pozitivan i on pobuđuje T koji pod dejstvom napona UPS12
počinje da vodi struju. Izlazni napon OP1 raste sve dok se sva ulazna struja II ne
zatvori preko T i R3. Ova struja pobuđuje “–“ ulaz OP2 čiji izlazni napon postaje
pozitivan. Pošto je na potencijal kola OP2 prenešena ulazna struja II , čitavo kolo se
ponaša kao invertujući pojačavač sa pojačanjem A= – R2/R1.
Za pojačanje naizmeničnog ulaznog napona potrebo je na “–“ ulaz OP1 dovesti
referentnu struju negativnog smera toliku da ukupna struja ulaza bude negativna.
Takođe na izlazu potrebno je dovesti struju iste jačine ali
suprotnog smera. Za suprotan polaritet napona UISO umesto
MOSFET–a n tipa potreban je p tip.
Danas se za merenja struje proizvode i senzori na bazi Holovog
efekta kod kojih strujno kolo ima napon izolovanosti preko 1 kV
od ostalog dela. Da pomenemo senzor tipa ACS firme ALLEGRO
MicroSystems sa naponom izolovanosti od 2,1 kVac. Napajanje je
potrebno samo izlaznom delu senzora. Proizvodi se za struje do
100 A (sl. 7.4a) a frekvencijski opseg mu je oko 80 kHz.
Sl. 7.4a
124
7.5. Pojačavači sa galvanskom izolacijom ulaza od izlaza

Problem postaje ozbiljniji kod još većih napona. Osim ovoga postoje i primene gde
je neophodno obezbediti potpunu izolovanost ulaza od izlaza (na primer medicina).
Princip odvajanja sastoji se u prenošenju informacije o naponu sa ulaznog na
izlazni deo kola ali i povratne informacije kako bi se uspostavila neka vrsta povratne
sprege. Problem se pojednostavljuje ako se obezbedi dovoljna linearnost i stabilnost
pojačanja bez povratne sprege. Prema kataloškim podacima proizvođača veličina
nelinearnosti je od oko 0,01% do 0,1%.
Kod ovih kola, pored CMRR uvodi se i takozvani faktor potiskivanja izolacionog
napona (Isolation-Mode Rejection Ratio – IMRR). On se definiše na isti način kao i
CMRR samo što se umesto zajedničkog ulaznog napona (UCM) uzima izolacioni
napon između ulaza i izlaza.
Koristeći ovo, za pojačavač sa pojačanjem A, veličina izlaznog napona je:
 U U 
U O  AU IN  CM  ISO 
 CMRR IMRR 
IMRR se definiše odvojeno za jednosmerni (DC) i mrežni (50Hz ili 60Hz) napon.
Za prenos signala koriste se uglavnom tri principa (optički, induktivni, i
kapacitivni).
- Optička veza
Postoji više principa sa kojima se to može postići. Jedna od njih je optička veza
preko optokaplera. Standardna primena optokaplera ogleda se u prenosu digitalnog
signala (L ili H nivo). Struja na izlazu optokaplera (kolektor tranzistora) približno je
proporcionalna struji na njegovom ulazu (dioda). Ova proporcionalnost nije
konstantna već postoji nelinearnost. Za prenos digitalnog signala ova nelinearnost
nije od značaja, ali za verno prenošenje analognog signala ovaj princip se ne može
R 2 R
koristiti.
Međutim poznato je da postoji
R +U
PS1 +U
PS2 linearna zavisnost između jačine
U
I
1R
PH I svetlosti LED i njene struje. Takođe
OP1 OP2
R
postoji linearna zavisnost između
-U U O
R
PS1
I
LED
-U
PS2
foto struje p-n spoja pri nultom
naponu (kratak spoj). Iz ovoga sledi
Sl. 7.5. Optička veza sa dva OP da postoji linearna zavisnost i
između struje LED i struje foto
elementa kad je on u kratkom spoju. Foto element ovde može biti foto-dioda ili foto-
tranzistor. Gotov element koji u sebi sadrži LE diodu i foto-element naziva se
optokaplerom. Ova osobina se onda može primeniti za prenošenje jednosmernog
napona preko optokaplera.
Princip rada ove metode prikazan je na sl. 7.5. Ulazni i izlazni OP napajaju se
svaki iz svog izvora napajanja (UPS1 i UPS2), koji su međusobno galvanski potpuno
125
IO RO odvojeni (izolovani). Ulazni

pojačavač je pretvarač napona u
I2F +UPS2
+UPS1 struju kojom napaja ulaznu LED
OP2
optokaplera. Ova struja je:
OP1
RI UI
-UPS2
UO
I LED 
II -UPS1 ILED
R1
UI I1F
Ova struja proizvodi svetlost u
LED kojom ona osvetljava foto
Sl. 7.5a. Optička veza sa dva OP diodu. Foto dioda je u kratkom
spoju i njena struja je
proporcionalna struji LED.
I F  kILED
Foto struja se zatvara preko izlaznog otpornika R2 pa je izlazni napon jednak:
UO   R2 I F  kR2 I LED
Veličina koeficijenta k je zavisna od temperature i njegove starosti tako da
pojačanje zavisi od ovih faktora. Ovo je praktično princip rada izolovanog
pojačavača bez povratne sprege. Eliminacija uticaja koeficijenta k moguća je
uvođenjem još jednog optokaplera prema sl. 7.5a. Umesto foto dioda uzet je
optokapler sa foto tranzistorima, što nema značaja za samu analizu. Kolo radi na
sledeći način:
Za foto-struje dva optokaplera važe relacije:
I1F  k1 I1LED , I 2 F  k2 I 2 LED
Ulazna struja prvog OP odvodi se preko foto-struje prvog optokaplera pa je:
UI
I I1   I1F  k1 I1LED
RI
Pošto se ulazne LED diode oba optokaplera napajaju istom strujom (redno vezane)
foto-struja drugog optokaplera je:
k2 k U
I 2 F  k 2 I 2 LED  k 2 I1LED  I 1F  2 I
k1 k1 RI
Ova struja se zatvara preko izlaznog otpornika RO pa je izlazni napon:
k2 R k R k2
U O   RO I 2 F   RO I 1F   O 2 U I   k O U I , gde je: k 
k1 RI k1 RI k1
126
Na ovaj način postignuta je proporcionalnost ulaznog i izlaznog napona i

konstantnost pojačanja. Ako su oba optokaplera približno jednakih karakteristika,
onda su i konstante k1 i k2 međusobno približno jednake pa je k1.
U praksi se koriste optokapleri u istom kućištu čime se obezbeđuje sličnost
karakteristika. U tom slučaju i promene k1 i k2 odvijaju se na isti način, pa se može
očekivati da je koeficijent k konstantan. Tačna vrednost pojačanja podešava se
trimovanjem otpornosti otpornika RO ili RI.
Treba primetiti da predznak izlaznog napona (pojačanja) može biti proizvoljan
(pozitivan ili negativan) u zavisnosti kako je vezan p-n spoj baza kolektor izlaznog
optokaplera.
Opisana šema obezbeđuje prenos samo pozitivnog polariteta ulaznog napona. Ako
treba preneti i napon negativnog polariteta, to se
može postići dodavanjem još jednog para
optokaplera sa vezom u antiparaleli sa prvim.
Ovaj način izgleda jednostavan ali postoji
problem sa usklađivanjem pojačanja za oba
polariteta napona.
Drugi način je da se kod opisane šeme na
ulaznu foto-diodu doda referentna struja, a na
izlazu ona oduzme. Ovaj način nema navedeni
nedostatak.
Na ovaj način postiže se potpuna izolacija
ulaza od izlaza. Zbog parazitnih kapacitivnosti
Sl. 7.5b ISO100 (Burr Brown)
unutar optokaplera postoji međusobna
kapacitivnost između ulaza i izlaza (reda pF). Naponi izolovanosti dosežu i vrednosti
i do nekoliko kV.
Na primer: optokaplerom tipa IL300 postiže se napon izolovanosti od oko 7,5 kV,
nelinearnost od oko 0,01 %, drift od oko 50 ppm/0C i frekvencijski opseg od oko
200 kHz.
Na rad izolovanog pojačavača utiče i nivo izolovanosti i
sprežna kapacitivnost između dva izvora napajanja ulaznog
i izlaznog dela pojačavača. Potrebno je da i ona bude što
kvalitetnija.
Zbog svoje primenljivosti postoje na tržištu i gotovi
operacioni pojačavači sa optičkom izolacijom kao na
primer ISO100 (Burr Brown) prikazan na sl. 7.5b.
Sl. 7.5c Avago Na sl. 7.5c prikazan je primer jednog OP sa izolovanim
Technologies izlazom od ulaza firme Avago Tecnologies.
Firma Burr-Brown nudi operacione pojačavače sa optičkom spregom, kao što su:
3650G: ± 2000V, IMR(DC) 140dB, nelinearnost 0,05%
3650G: ± 2000V, IMR(DC) 140dB, nelinearnost 0,1%
ISO100P: ± 750V, IMR(DC) 140dB, nelinearnost 0,07%
127
Za pojedinačne primene OP i drugih integrisanih kola na različitim potencijalima

postoje i minijaturni DC/DC pretvarači za njihovo napajanje. Primera radi da
pomenemo pretvarače firme Traco Power serije TMA. Pretvarači su snage 1W u
različitim prenosnim odnosima (ulazni naponi od 5V do 15V, izlazni naponi od 5 do
15 V). Napon izolovanosti je 1000 V.
- Induktivna veza
Ovde se prenos ulaznog napona vrši preko minijaturnog transformatora smeštenog
unutar IC kola. Informacija o ulaznom naponu sa ulaza na izlaz se prenosi
korišćenjem odgovarajuće modulacije. Frekvencija nosioca je reda 1 MHz. Ovaj
princip je zgodan jer se istim transformatorom prenosi i energija za napajanje obe
strane kola. Kao primer ovakvog kola navodimo kolo proizvođača Burr Brown
3656G, koje obezbeđuje izolacioni napon od oko 3500V, uz IMRR(DC) od 160 dB.
- Kapacitivna veza
Osim pojačavača sa optičkom i induktivnom, na tržištu se nude i izolovani
pojačavači sa kapacitivnom vezom. Jedan način prenošenja signala sa ulaza na izlaz
je da se ulazni napon pretvori u digitalni promenljive frekvencije (U/f konverzija).
Oštre ivice ovog napona se preko malih sprežnih kapacitivnosti prenese na izlaz gde
se dobijena frekvencija ponovo pretvara u napon (f/U konverzija).
Drugi način je da se ulazni analogni signal pretvara u digitalni, širinski modulisani
(PWM) i opet preko malih sprežnih kapacitivnosti prenosi na izlaznu stranu
pojačavača.
Kako bi se izbegle smetnje od naglih promena napona između ulaznog i izlaznog
kola, koristan signal se prenosi kao diferencijalni na izlaz preko dva sprežna
kondenzatora. Zajednički napon između ulaza i izlaza koji se preko ovih
kapacitivnosti prenosi je jednovremen i kolo je takvo da ga eliminiše.
Ovo je u najkraćim crtama princip rada izolovanih pojačavača sa kapacitivnom
spregom i u njegovo detaljnije razmatranje se neće ulaziti.
Firma Burr-Brown nudi operacione pojačavače sa kapacitivnom vezom, kao što su:
ISO102B (± 1500V, IMR(DC) 160dB, nelinearnost 0,025% )
ISO122 (± 1500V, IMR(DC) 160dB, nelinearnost 0,01% )
ISO122 (± 1500V, IMR(DC) 160dB, nelinearnost 0,01% )
128
Operacioni pojačavači 8. Izvori referentnog napona - naponske reference
8. IZVORI REFERENTNOG NAPONA – REFERENCE

Stabilnost napona je važan činilac svakog elektronskog kola, pogotovu kod mernih
kola. U zavisnosti od primene stabilnog napona govori se o stabilizatorima napona i
naponskim referencama. Stabilizatori napona nestabilisani ulazni napon pretvaraju u
stabilisani i prvenstvena namena im je napajanje elektronskih kola. Osim stabilnog
izlaznog napona od njih se obično zahteva i odgovarajuća izlazna struja tako da se
govori i o snazi kojom mogu da napajaju ova kola kao i o snazi disipacije na njima.
Snažniji stabilizatori su zbog toga predviđeni za montažu na hladnjak. Stabilizatori se
dalje dele na linearne i prekidačke. Uobičajena nestabilnost napona na izlazu je oko
0,1%.
Linearne stabilizatore odlikuje dobra stabilnost napona, mali šum a kod većih
izlaznih struja problem je i velika disipacija snage.
Prekidačke odlikuje manja disipacija i veće izlazne struje i snage ali njihov izlazni
napon po pravilu ima veći šum od linearnih.
Kada je potreban napon veće tačnosti i stabilnosti koriste se naponske reference.
Naponska referenca je izvor jednosmernog napona nezavisnog od ulaznog napona,
struje opterećenja, temperature i vremena (starenje). Ona ima ulogu etalona napona i
nije namenjena za napajanje elektronskih kola. Kod kola sa manjim zahtevima za
tačnošću, umesto naponskih referenci mogu se koristiti i kvalitetniji linearni
stabilizatori napona.
U odnosu na stabilizatore, naponske reference su znatno manje opteretljive.
Glavne karakteristike naponskih referenci su:
– Izlazni napon, tolerancija izlaznog napona, ....
– Opseg ulaznih napona, osetljivost na promene ulaznog napona, ...
– Osetljivost na promene opterećenja (unutrašnja otpornost)
– Temperaturni drift izlaznog napona
– Dugoročna stabilnost (vremenski drift)
– Šum
– Dinamičko ponašanje (odziv na brze promene ulaznog napona, opterećenja, itd)
Za postizanje najviših zahteva za kvalitetom referentnog napona postoje posebne
vrste zener dioda (referentne diode) ali se koriste i drugi principi (band-gap).
Bandgap princip dobijanja referentnog napona je manje poznat od zener dioda pa
će biti malo detaljnije opisan.
8.1. Zener diode
Zener diode rade u oblasti inverznog probojnog napona. U zavisnosti od visine
ovog napona menja se i njihova unutrašnja otpornost i temperaturni koeficijent
napona. Kod standardnih zener dioda temperaturni koeficijent je najmanji pri
naponima od oko 5 ... 6V, a unutrašnja otpornost pri naponima u opsegu od 6 ... 8 V.
Minimalna radna struja im je oko 10 % od struje definisane snagom disipacije.
129
8.2. Referenca na principu energetskog procepa (bandgap)

Ove naponske reference rade tako što se sabiraju dva napona sa suprotnim
temperaturnim koeficijentima. Napon baza-emitor (UBE) tranzistora ima negativan
temperaturni koeficijent. Razlika ovih napona za dva tranzistora sa nejednakim
strujama (UBE) ima pozitivan temperaturni koeficijent. Ako se napon UBE pojača i
sabere sa naponom UBE, rezultantni napon može imati gotovo nulti temperaturni
koeficijent. Pokazuje se da se to događa pri zbirnom naponu od oko 1,23 V.
Napon baze prema emitoru kod bipolarnog tranzistora ima oblik:
kT  I  kT I I
U BE  ln 1    ln  U T ln
q  IS  q IS IS
k Bolcmanova konstanta (1,3806210–23 J/K)

q Elementarno naelektrisanje (1,6021910–19 C)
IC Kolektorska struja tranzistora
IS Inverzna struja zasićenja p-n spoja.
Veličina napona UT na temperaturi od 300 K (270C) je oko 26 mV.
Približna zavisnost napona UBE, od temperature, za dve kolektorske struje (I1 i I2)
tranzistora, prikazana je na sl. 8.2.
Ovakva zavisnost napona UBE, rezultat je dva uticaja. Prvi potiče od promene UT a
drugi od promene struje IS. Ukupan uticaj temperature je takav da je temperaturni
koeficijent promene ovog napona (temperaturni drift) negativan, i za struje u opsegu
od 1A do 100A iznosi oko (–1,9 .... –2,1)mV/K.
UBE Razlika baznih napona (UBE) dva jednaka i
1,2V
UREF termički spregnuta tranzistora, sa strujama I1 i I2
1,0V UBE2 UBE) je:
0,8V kT I 2 I
UBE1 U BE  U BE 2  U BE1  ln  U T ln 2
0,6V UBE q I1 I1
IC2
0,4V IC1
UBE) Temperaturni koeficijent (drift) ovog napona
0,2V UBE T je:
 U BE  k I 2
0V
I
0K 100K 200K 300K 400K  ln  86,5  ln 2 ( V/K)
Sl. 8.2
T q I1 I1
Napon UBE je proporcionalan sa temperaturom, tako da se ovakav spoj može

koristiti za njeno merenje.
Ako se UBE pojača i doda naponu UBE2, rezultantni napon će imati manji drift. Sa
određenim pojačanjem driftovi ovih napona će se poništiti tako da se može postići
gotovo potpuna nezavisnost ukupnog napona od temperature. Tada karakteristika
zbirnog napona (sl. 8.2) postaje horizontalna a visina ovog napona oko 1,23 V. Ovo
130
+US je napon koji odgovara energetskom procepu (band

IZ gap) silicijuma na temperaturi apsolutne nule (0K),
UREF
pa je po njemu ovaj princip dobio ime.
R2
Prva naponska referenca na ovom principu je
R1 R2 UBE LM109 i njena uprošćena šema prikazana je na sl.
R3
8.2a. Odnos otpornika R2/R3 definiše pojačanje
T2 napona UBE, i odabran je tako da je zbir napona
T1 T3 baze tranzistora T3 i pad napona na otporniku R2
R3
UBE UBE iznosi oko 1,23 V.
Na sl. 8.2b prikazana je uprošćena šema
savremenije naponske reference tipa AD580 čiji rad
Sl. 8.2a - Uprošćena šema LM109 se zasniva na takozvanoj Brekovoj ćeliji (Paul
UIN Brakaw 1975.). Dalje će biti detaljnije opisan princip
R1 R2 rada ovog kola. Naponi na otpornicima R1 i R2 su
UREF
jednaki tako da je odnos struja u njima obrnuto
I1 I2
proporcionalan sa vrednostima njihovih otpornosti.
R5
I 2 R1
T1 T2  , pri čemu je R1 > R2, odnosno I2 > I1
UB I1 R2
UBE R3 R6 Baze oba tranzistora su na istom potencijalu tako

da je napon na otporniku R3 jednak UBE:
UTEMP
R1
R4
U BE  U BE 2  U BE1  U T ln
R2
Sl. 2b - Uprošćena šema AD580
Struja kroz otpornik R3 je približno jednaka
kolektorskoj struji I1 i iznosi:
U BE U T R1
I1   ln
R3 R3 R2
Struja I2 je sada:
R1 R1 U T R1
I 2  I1  ln
R2 R2 R3 R2
Sl. 8.2c – Karakteristika ICL8069
Kroz otpornik R4 ide zbirna struja (I1 + I2), pa je napon na njemu:
UT  R  R  k R4  R  R 
U R 4  R4 ( I1  I 2 )  R4 1  1  ln 1   1  1  ln 1 T  kT T
R3  R2  R2  q R3  R2  R2 
kT Temperaturni koeficijent napona na otporniku R4
k R4  R  R R  R  R
kT  1  1  ln 1  0,0865 4 1  1  ln 1 (mV/K)
q R3  R2  R2 R3  R2  R2
131
Temperaturni koeficijent ovog napona je konstantan, tako da se ovaj napon može

koristiti za merenje temperature.
Zajednički bazni napon (UB) jednak je zbiru napona (UR4+UBE2).
Da bi napona UB bio nezavisan od temperature, otpornike treba odabrati tako da
vrednost kT bude oko 2 mV/0C. Iz ovog uslova se dobija:
R4  R  R 2
1  1  ln 1   23,1
R3  R2  R2 0,0865
Jedna kombinacija otpornika mogla bi da bude na primer: R1=680k, R2=100k,

R3=10k, i R4=15,5k. Dodatno (fino) podešavanje nultog drifta može se postići
dodavanjem trimera na red sa R4.
Na ovaj način dobijen je referentni napon od oko 1,23 V. Da bi se dobio neki drugi
napon može se uvesti pojačanje (otpornici R5 i R6). Za traženi izlazni napon UREF
odnos otpornika je:
R5 U REF  1,23

R6 1,23
Na primer za referentni napon od 10 V ovaj odnos je oko 7,13.
Stvarne vrednosti će se zbog nesavršenosti elemenata malo razlikovati od
teorijskih. Zato se fino podešenje ovog napona može izvršiti trimerom u razdelniku
između otpornika R5 i R6.
Bandgap princip je pogodan za izradu u obliku integrisanih kola. Karakteriše ga
mogućnost dobijanja vrlo malih napona (1,23 V) i napajanje malom strujom (ispod 1
mA). Temperaturni drift je ispod 10 ppm/0C a vremenski ispod 50 ppm/1000 sati.
Dodatkom grejača i internog termostata može se stabilisati temperatura kola, i time
dodatno eliminisati uticaj temperature okoline. Na ovaj način postignuta je stabilnost
referentnog napona reda 1 ppm/0C (LM199, LM299 i LM399). U ovom trenutku
jedna od najstabilnijih naponskih referenci je LTZ1000 (Linear Technology).
Temperaturni koeficijent njenog izlaznog napona je oko 0,05 ppm/ 0C, šum je oko
0,15 ppm a promena napona oko 10 V/godina. Ovako dobre karakteristike su
uporedive (nekad i bolje) sa etalonom napona (Vestonov element).
Da pomenemo i nekoliko često korišćenih stabilizatora napona i referenci.
Jedno od najčešćih kola je LM723 sa referentnim naponom od 7,15 V. Kolo ima
mogućnost regulacije izlaznog napona.
Da pomenemo i Intersilovu referencu ICL8069 sa fiksnim naponom od 1,23 V čija
je termička karakteristika prikazana na sl. 8.2c. Često se koristi i kolo LM431 sa
referentnim naponom 2,5 V i mogućnošću regulacije izlaznog napona.
Od referentnih dioda da pomenemo temperaturno kompenzovanu zener diodu
1N4611 sa naponom od 6,6V.
132
Operacioni pojačavači 9. Analogni množači
9. ANALOGNI MNOŽAČI
Množenje dva analogna signala (napona ili struje) je nelinearna operacija i njeno
postizanje sa OP, u odnosu na ranije prikazane linearne primene, je dosta
komplikovanije. Za postizanje ove operacije postoji nekoliko principa.
9.1. Množač na bazi logaritmovanja i antilogaritmovanja
Ranije su opisana kola za logaritmovanje i antilogaritmovanje. Ovo su takođe
nelinearne operacije i pomoću njih se može postići operacija množenja. Napone treba
dovesti na svoja kola za logaritmovanje i dobijene vrednosti sabrati.
ln U A  U B   ln U A  ln U B
Zbir logaritama napona dalje dovesti na kolo za antilogaritmovanje:
U A  U B  ln U A  U B   ln U A  ln U B 
1 1
Ovo deluje veoma jednostavno ali se u praksi teško realizuje. Problemi na koje se
nailazi su temperaturna nestabilnost i niska tačnost, rad samo u jednom kvadrantu itd.
Pri realizaciji se mora voditi računa o veličinama pojedinih napona kako se ne bi
izašlo iz opsega rada navedenih kola. Oblast izlaznih napona logaritamskog
pretvarača je od oko 300 mV do oko 600 mV. Da bi se zbirni napon mogao uvesti u
antilogaritamski pretvarač zbir napona ne sme biti veći od 600 mV, tako da opseg
ulaznih napona jako mali. Problem se može rešiti uvođenjem trećeg napona na način:
U A U B
ln U A  ln U B  ln U C  ln
UC
Na ovaj način proširen je opseg ulaznih napona i pored množenja dobijena je i
funkcija deljenja. Jedno kolo sa ovakvom funkcijom prikazano je na sl. 9.1.
Pretpostaviće se da su tranzistori potpuno jednaki i na istoj temperaturi, tako da su im
jednaki naponi UT i inverzne struje zasićenja IS.
Prvi OP na izlazu daje napon:
I1
U O1  U T ln
IS
Ovaj napon se dovodi na bazu tranzistora T2 tako da je izlazni napon OP2:
 I I  I I
U O 2   U T ln 1  U T ln 2   U T ln 1 2
 IS IS  IS IS
Izlazni napon trećeg OP je:

I3
U O 3  U T ln
IS
Razlika napona između baze i emitora tranzistora T4 je:
133
I3 I I  I I 
U BET 4  U O 3  U 02  U T ln  U T ln  1 2   U T ln  1 2 
IS  IS IS   I3 I S 
Sa ovim naponom struja tranzistora T4 je:
I I 
U T ln  1 2 
U BET 4  I3 I S 
I1 I 2
I4  ISe UT
 ISe UT

I3
Sa ovim naponom na ulazu antilogaritamskog kola izlazni napon je:
I1 I 2 R4 R3 U1U 2 UU
U O  R4 I 4  R4  k 1 2
I3 R1 R2 U 3 U3
R4 R3
R1 I1 I3 R3 Gde je koeficijent k: k
T1 T3 R1 R2
U1 U3
I1 OP1 OP3
UO1 UO3
Kad su sve otpornosti jednake izlazni
napon je:
R4 U1U 2
I2 R4 R4 UO  , za R1  R2  R3  R
R2 T2 R U3
U2 I4
I2 OP2
T4
UO2 I
4 OP4 Za dodatno trimovanje koeficijenta k
na tačnu vrednost ostavljen je trimer
UO
potenciometar (R4) na red sa

Sl. 9.1. otpornikom R4.
Za funkciju množenja potrebno je na
ulaz U3 dovesti referentni napon UREF, i tada je:
R4
UO  U1U 2  kU U1U 2
RU REF
Pri čemu je:
R4
k
RU REF
Ovaj množač radi samo u oblasti pozitivnih ulaznih napona. Prema kataloškim
podacima firme Linear Technology (LT), sa kvalitetnom tranzistorskom mrežom tipa
MAT-04 i OP tipa LT1079 nelinearnost je reda 0,01% od pune skale.
Četvorokvadrantni rad može se dobiti dodavanjem referentne struje ulaznim
strujama, tako da je:
I1  I REF  i1 , I 2  I REF  i2 i I 3  I REF
U ovom slučaju izlazni napon je:
134
R
R4
UREF
R I1 IREF R
UO  I REF  i1 I REF  i2 
T1 T3 I REF
u1 UREF
I1 OP1 OP3 IREF
UO1 UO3
Posle sređivanja dobija se:
R4
U O  R4 I REF  R4 i2  i1  
R
R4 R4
i1i2
UREF
R
I2
T2
I REF
u2 I4
I2 OP2
UO2 I T4 Da bi se dobio četvorokvadrantni rad,
4 OP4
U potrebno je uzlazni napon umanjiti za
O
u R R
prva dva člana.
1 1
u R R
2 2
Šema koja to omogućava prikazana je
U R R
REF 3
na sl. 9.1a.
S obzirom da se radi u uskom opsegu
Sl. 9.1a.
napona UBE (od oko 250 ... 600 mV) treba
koristiti OP sa što manjim ulaznim ofset naponom (ispod 0,1 mV).
Otpornosti otpornika R treba odabrati tako da struja u svakom od njih ne budu veće
od 100 A (10 k/V). Dodatnim trimerima (R1, R2 i R3) može se podesiti
veličina svakog od članova u izrazu pojedinačno. Postupak za to je jednostavan:
– Postaviti napone U1=0V i U2=0V. Trimerom R3 podesiti nulti izlazni napon.
– Postaviti napon U1=0V. Trimerom R2 podesiti nulti napon na izlazu za napone
U2=–UMAX,2 i U2=+UMAX,2 (pronaći najmanju vrednost).
– Postaviti napon U2=0V. Trimerom R1 podesiti nulti napon na izlazu za napone
U1=–UMAX,1 i U1=+UMAX,1 (pronaći najmanju vrednost).
– Postaviti napone U1= UMAX,1 i U2= UMAX,2. Potenciometrom R4 podesiti izlazni
napon na potrebnu vrednost (računsku).
9.2. Množač na bazi kola za kvadriranje
Postoje kola kojima se linearan ulazni napon može pretvoriti u kvadratnu parabolu.
Ovakva funkcija može se dobiti kolima sa diodama (aproksimacija po segmentima)
tako da visina izlaznog napona ima oblik kvadrata ulaznog napona. Ako se sa dva
takva kola kvadriraju zbir i razlika dva napona, i razlika kvadrata podeli sa 4, dobija
se mogućnost množenja napona:
U XUY 
1
4
U X  U Y 2  U X  U Y 2 
9.3. Množač na bazi Holovog efekta
Izlazni napon Holovog elementa proporcionalan je struji u njemu i jačini
magnetnog polja (indukciji) u kome se nalazi. Da bi se postiglo množenje napona
potrebno je pretvoriti ih: jedan u struju a drugi dovesti na kalem kojim se formira
magnetno polje. Koeficijent proporcionalnosti može se odrediti proračunom ili
izmeriti eksperimentalno.
135
9.4. Množač na bazi impulsne modulacije

Ovde se množenje dva napona postiže tako što se jednim naponom definiše visina
impulsa (napon) a drugim njegovo trajanje. Ako se ovaj impuls ponavlja na
odgovarajući način, srednja vrednost ovog impulsnog napona će biti proporcionalna
proizvodu dva ulazna napon. Od svih ovde pomenutih načina ovaj način omogućava
postizanje najveće tačnosti. Na ovom principu prave se merni pretvarači snage
(aktivne i reaktivne) a njihove greške kod najboljih rešenja mogu biti manje i od
0,01%. Za merenje snage napajanja iz mreže 50 Hz, sa greškom reda 0,1 %, dovoljna
je frekvencija impulsa reda 10 kHz.
Detaljniji prikaz rada ovog množača dat je u tački 10.4 – merenje aktivne snage.
9.5. Množač na bazi promenljive transkonduktanse
Princip ovog tipa analognog množenja biće prikazan na primeru kola MC1595L,
čija je principska šema prikazana na sl. 9.5. Za oznake i referentne smerove sa ove
slike, za struje važe sledeće relacije:
I X 1  I1  I 2 , I X 2  I 3  I 4 , I A  I1  I 3 , I B  I 2  I 4
Izlazni napon je:
U O  RL I A  I B 
Radi jednostavnije analize pretpostaviće se da su svi tranzistori jednaki i da se
nalaze na istoj temperaturi. Zato će se u narednin izrazima pojavljivati jedinstven
napon UT (oko 26 mV) i struja IS. Isto će biti pretpostavljeno i za diode D1 i D2. One
su ovde predstavljene samo simbolično a u stvari i tu se radi o tranzistorima.
Između njihovih napona i struja važe relacije:
I D1 I1 I3
U D1  U T ln U BT 1  U T ln U BT 3  U T ln
IS IS IS
I D2 I2 I4
U D 2  U T ln U BT 2  U T ln U BT 4  U T ln
IS IS IS
Ako se umesto napona radi sa njihovim razlikama izgubiće se uticaj inverznih
struja zasićenja (IS). Razlika napona na diodama jednaka je razlici napona baza
parova tranzistora.
I D2 I I
U BT 1  U BT 2  U BT 4  U BT 3  U D 2  U D1  U T ln  U T ln 2  U T ln 4
I D1 I1 I3
Pošto svi logaritamski članovi imaju isti napon UT, jednakosti će biti zadovoljene
ako su vrednosti pod logaritmima jednake.
I D 2 I 2 I X 1  I1 I 4 I X 3  I 3
   
I D1 I1 I1 I3 I3
136
+UCC +UCC
RL IA IB RL R1
UX
I1 I2 I3 I4 D1 D2
T1 T2 T3 T4
IX1 IX2 ID1 ID2

TX1 UX TX2 TY1 UY TY2
IRX IRY
IX RX IX IY RY IY
-UEE -UEE
Sl. 9.5 – Analogni mnižač na principu promenljive transkonduktanse
Iz ovog izraza vidi se da je uloga dioda (D1 i D2) da svoju raspodelu struja (odnos)
preslikaju na parove tranzistora (T1, T2, T3 i T4).
Iz ovih jednačina struje I1, I2, I3 i I4 mogu se izraziti preko struja IX1, IX2, IY1, IY2:
I D1 I X 1 I D2 I X 1 I D2 I X 2 I D1 I X 2
I1  , I2  , I3  , I4 
I D1  I D 2 I D1  I D 2 I D1  I D 2 I D1  I D 2
Sada se može izračunati izlazni napon:
RL
U O  RL  I 1  I 3  I 2  I 4   I X 1 I D1  I X 2 I D 2  I X 1 I D 2  I X 2 I D1 
I D1  I D 2
Posle sređivanja je:
RL
UO  I X 2  I X 1 I D 2  I D1 
I D1  I D 2
Prema sl. 1, razlike ovih struja (u zagradama) su:
I X 2  I X 1  I RX  I X  I X  I RX  2 I RX
I D 2  I D1  I RY  I Y  I Y  I RY  2 I RY
Otpornici RX i RY biraju se tako da ulazni naponi imaju što širi opseg (na primer
10V). U tom slučaju naponi između baze i emitora ulaznih tranzistora (TX i TY)
mogu se smatrati konstantnim (oko 0,6V) pa je:
UX U
I RX  , I RY  Y , I D1  I D 2  2 I Y
RX RY
137
Na kraju dobija se da je izlazni

napon jednak proizvodu dva ulazna
napona:
2 RL
UO  U X  U Y  kU X  U Y
I Y RX RY
Na ovaj način ostvarena je
funkcija analognog množenja.
Množenje je četvorokvadrantno a
pažljivim izborom elemenata
množača, greška množenja može
Sl. 9.5a – Karakteristika množača tipa MC1595L biti manja od 1 %.
Ovako dobijeni izlazni napon je
diferencijalni. Ako je potrebna njegova dalnja obrada zgodnije je da se svede na
referentnu masu, što se radi uz pomoć diferencijalnog pojačavača.
Na tržištu se nudi više kola analognih množača kao što su: MC1495L, ICL8013.
Funkciju množenja može da radi i operacioni transkonduktantni pojačavači (OTA)
kao što je CA3080, ML13600/LM13700, itd.
Kolo za množenje Na sl. 9.5a prikazani su izlazni naponi
UX X
kmožača tipa MC1595L u zavisnosti od
UZ=kUXUY ulaznih napona.
UY Y
Detaljna uputstva za primenu ovih kola
Kolo za kvadriranje proizvožači daju u svojim kataloškim
X
2
materijalima.
UX UZ=k(UX)
Y
9.6. Osnovna kola sa analognim
Kolo za deljenje množačima
X IR R Na osnovu operacije analognog
UY Y
množenja dva napona moguće je ostvariti i
IR R U 
U
O
druge operacije: deljenje, kvadriranje,
Z
kU
UZ korenovanje, dobijanja efektivne vrednosti
Y
proizvoljnog naponskog oblika, itd. Neka

Kolo za korenovanje
od ovih kola prikazana su na sl. 9.6.
X IR R I još da se napomene da poslednja dva
Y
kola (deljenje i korenovanje) mogu da rade
IR R U 
U samo za negativne vrednosti napona UZ. U
Z
O
UZ k suprotnom negativna povratna sprega
prelazi u pozitivnu i izlaz OP odlazi u
Sl. 9.6. Osnovna kola sa analognim zasićenje.
množačima Analogni množači se dalje mogu
koristiti kod kola za modulaciju, naponski kontrolisanih pojačavača (VCA), itd.
Svi detalji o mogućnostima pojedinih integrisanih kola, kao i uputstva za njihovu
primenu proizvođači komponenata daju u svojim kataloškim materijalima.
138
Operacioni pojačavači 10. Merenje električnih veličina
10. MERENJE ELEKTRIČNIH VELIČINA

Jedno važno područje primene OP predstavlja merenje fizičkih veličina (kako
električnih tako i neelektričnih). Pronalaskom A/D konvertora i njegovim
usavršavanjem omogućeno je i merenje napona sa veoma visokom tačnošću.
Njihovom primenom greške merenja reda 0,1 % postale su dostižne i kod
instrumenata za pogonska merenja. Savremeni voltmetri postižu rezoluciju i do 8,5
cifara odnosno 0,005 ppm. Brzina merenja, jednostavnost, visoka tačnost, itd. učinili
su da napon postane najpogodnija veličina za merenje. Zato je opšte prihvaćeno da se
i ostale električne (pa i neelektrične) veličine prvo pretvore u napon, pa onda mere.
Ako je pri merenju potrebno analogni signal preneti na veću udaljenost onda se,
umesto u napon, pretvaranje vrši u struju. Elektronski uređaji koji vrše pretvaranje
neke električne veličine u napon (ili struju) namenjen merenju, nazivaju se mernim
pretvaračima.
Merni pretvarači mogu biti namenjeni i za merenje električnih i neelektričnih
veličina. Kod električnih može se govoriti o pretvaračima kao što su: P/U, Q/U, u/U,
(cos)/U, U/f, f/U, U/I, I/U, R/U itd. Ovde se kao ulazne veličine koriste odgovarajući
ulazni naponi i struje kao što su na primer oni koji se dobijaju sa mernih
transformatora, šantova, itd.
Kod merenja neelektričnih veličina pored mernog pretvarača potreban je
odgovarajući senzor (davač ili sonda). Pomoću senzora se na osnovu poznatih
fizičkih zakona posmatrana neelektrična veličina pretvara u neku od električnih
veličina. Danas postoji veliki broj senzora za različite veličine, kao što su na primer
za merenje: temperature, sile, pritiska, vlažnosti, pH, pomeraja, brzine kretanja,
brzine obrtanja, ubrzanja, svetlosnih veličina, itd.
Kada se to pretvaranje vrši u otpornost, kapacitivnost, induktivnost itd govori se o
parametarskim ili pasivnim davačima. Oni za svoj rad zahtevaju električno napajanje
kako bi se ove veličine dalje pretvorile u napon ili struju. Davači koji posmatranu
fizičku veličinu pretvaraju u napon ili struju nazivaju se aktivnim ili generatorskim.
Oni ne zahtevaju spoljnje napajanje već samo obradu dobijenog električnog signala.
Da bi se merenjem napona i druge električne veličine merile sa visokom tačnošću
potrebno je da se u procesu njihovog pretvaranja u napon ima dobra linearnost.
Sa aspekta linearnosti, pretvaranje drugih električnih veličina u napon (ili struju) je
rešeno na zadovoljavajući način. Problem sa nelinernošću pojavljuje se prvenstveno
kod senzora. U tom slučaju koriste se različite metode za njihovu linearizaciju. O
tome će biti više reči u narednom poglavlju.
U daljnjem tekstu biće više govora o primeni OP kod merenja električnih veličina.
Najjednostavnija situacija je kod napona. Ovde je potrebno samo izvršiti
prilagođenje konkretne vrednosti napona karakteristikama mernog instrumenta.
Elektronsko kolo koje ima tu funkciju je delitelj napona za velike napone, dok je kod
malih napona potrebno pojačanje. Primer jednog takvog delitelja prikazan je u
narednoj tački ovog poglavlja. Dalje će biti prikazani i neki principi merenja drugih
električnih veličina.
139
10.1. Dekadni delitelj napona

Na sl. 10.1. prikazan je delitelj napona
UIN 0,02V
0,02V
koji omogućava merenje ulaznih napona
0,2V
u 6 mernih opsega počev od 0,02 V pa do
9M
0,2V
100k
LTC1050
1000 V. Izlazni napon prilagođen je
2V
9k digitalnom voltmetru opsega 0,2 V (ili
2V 20V 0,1999 V).
900k
1k 200V Za najniži merni opseg od 0,02 V
20V 1000V ulazni napon se pojačava 10 puta. Sa
90k
voltmetrom rezolucije 3,5 cifara ovo kolo
Na instrument
9k 200V opsega 0,1 V omogućava merenje napona sa
rezolucijom od 10 V.
1000V Na ostalim opsezima OP radi kao
1k
sleditelj napona sa jediničnim
pojačanjem. Na ovom mernom opsegu,
Sl. 10.1. – Dekadni delitelj napona
sa pomenutim voltmetrom rezolucija bi
bila 0,1 mV.
Na opsegu od 0,2 V ulazni napon se preko sleditelja napona prenosi na izlaz.
Na ostalim mernim opsezima, ulazni napon se preko otporničkog delitelja svodi na
potreban nivo i preko sleditelja napona prenosi na izlaz. Opsegu od 1000 V (umesto
2000 V) ograničen je zbog bezbednosti.
Uloga OP je da osim pojačanja na najnižem mernom opsegu, obezbedi i visoku
ulaznu otpornost čime se eliminiše uticaj na razdelik napona. Za rezoluciju merenja
od 3,5 cifara, potrebno je da se odnosi vrednosti pojedinih otpornika ne razlikuju za
više od 0,05%. Na svim mernim opsezima ulazna otpornost ovog delitelja napona je
konstantna i iznosi oko 10 M.
10.2. Detekcija veoma malih napona – lock-in amplifier
Pojačavači tipa lock-in omogućavaju detekciju veoma malih naizmeničnih signala
prekrivenih šumom. Umesto šuma mogu postojati neki drugi signali velikih
amplituda, tako da ometaju merenje posmatranog signala. Takavo je na primer
merenje veličine pojedinih harmonika u naponu. U ovakvim slučajevima se koriste se
pojačavači tipa "Lock-in amplifier".
Ograničenje u merenju niskih napona nastaje zbog šuma. Iznad frekvencije
dominantnog 1/f šuma, gustina šuma je konstantna. Ovde važi da, što je propustni
opseg manji i napon šuma se smanjuje. To ukazuje da se dodavanjem filtera sa uskim
propustnim opsegom šum može smanjiti na jako malu vrednost. Svakako najlakše je
izdvojiti jednosmerni signal. Ako brzina merenja nije kritična mogu se koristiti filtri
sa vrlo niskim propustnim opsegom (reda 0,1Hz pa i 0,01Hz). Na ovaj način nože se
detektovati jednosmerni naponski signal veličine od svega nekoliko nV.
Dobri malošumni OP imaju gustinu šuma reda 5 nV/Hz, odlični oko 2,5 nV/Hz
a najbolji oko 1 nV/Hz.
140
Primer 1: Posmatrajmo sinusni signal amplitude 10 nV i frekvencije 10 kHz. Ako

pojačivač ima propustni opseg 100 kHz, i šum od 5 nV/Hz, njegov šum na ulazu je
oko 1,6 V (5 nV/Hz x 100 kHz). U ovom slučaju napon merenog signala je
znatno manji od šuma (10nV u odnosu na 1,6V). Pojačavanjem, pojačavaju se oba
napona (signal i šum). Očigledno mereni signal je duboko uronjen u šum (prekriven
šumom) i na ovaj način se ne može izmeriti.
U principu, "Lock-in amplifier" meri naizmenični napon (ili struju) i na izlazu daje
jednosmerni napon proporcionalan vrednosti ulaznog naizmeničnog napona. On radi
tako što ispravlja napon (ili struju) određene frekvencije pretvarajući ih u
jednosmerni napon. Ispravljanje se vrši sa takozvanim fazno osetljivim detektorom
(demodulatorom). Ovaj detektor ispravlja ulazni napon u taktu referentnog signala.
Posmatrajmo mereni signal (u) amplitude U , kružne učestanosti  i faze :
u  U sin(t   )
i referentni signal:
u R  U R sin R t
Množenjem ova dva signala u fazno osetljivom detektoru (fod), dobija se:
u fod  UU R cos(   R )t     UU R cos(   R )t   

1 1
2 2
U izlaznom naponu se pojavljuju dve frekvencije i to ( –R) i (+ R).
Propuštanjem ovog napona kroz niskopropustni filtar, pri =R, eliminiše se
komponenta dvostruke frekvencije. Preostala jednosmerna komponenta, ima napon:
1
u fod  UU R cos
2
Ovde  predstavlja fazni stav između mernog i referentnog signala.
Na ovaj način izdvojen je i pojačan samo napon posmatrane frekvencije. Pojačanje
ulaznog napona u, zavisi od napona UR ali i od faznog stava . Pri merenju veličine
signala mogla bi se menjati faza i tražiti maksimum izlaznog napona. Umesto toga
može se formirati drugi Lock-in referentni signal (UR2) pomeren u odnosu na prvi za
900. U ovom slučaju se na izlazu dobijaju dva napona:
1 1
u fod , X  UU R cos  U fod , X cos , i u fod ,Y  UU R sin   U fog ,Y sin 
2 2
Amplituda Ufod se dobija kao:
U fod  U fod , X   U
2
fod ,Y 
2
Ako je potrebno, iz dva izlazna napona se može odrediti i fazni stav () kao:
141
V fod ,Y
  arctg
V fod , X
Filtar kojim se izdvaja DC komponenta napona treba da ima vrlo uzak propustni
opseg. Treba uočiti da referentni signal ne mora biti sinusnog oblika. Uticaj njegovih
harmonika u izlaznom naponu, posle filtriranja će takođe biti eliminisan.
Primer 2: Neka je propustni opseg filtra 0,01 Hz i gustina šuma (5 nV/Hz). Za
ovaj frekventni opseg šum će biti smanjen na nivo od oko 0,5 nV. U ovom slučaju je
signal iz primera 1 (10 nV), bio oko 20 puta veći od šuma i mogao bi se lako izmeriti.
Pored mrenja malih napona i harmonika lock-in pojačavači mogu da rade i kao:
vektor-metri, analizatori spektra, da mere fazni stav, šum itd.
Na sl.10.2 prikazan je primer jednog pojačavača tipa "lock-in", sa sinhronim
demodulatorom. Otpornički most se napaja naizmeničnim naponom sa sekundara
transformatora. Napon dijagonale mosta je takođe naizmenični. Ovaj napon se dovodi
na ulazni pojačavač sa velikim pojačanjem za naizmenični napon (1+R5/R6).
Komparator daje takt analognom prekidaču na kojim se menja pojačanje izlaznog
pojačavača između vrednosti ±1. Ovo kolo vrši funkciju sinhronog demodulatora.
Elementima R3, R4 i C1 grade pomerač faze. Faza se podešava tako da se dobije
maksimalni izlazni napon. Sa ovim podešenjem srednja vrednost njegovog izlaznog
napona je proporcionalna proizvodu napona, dijagonale mosta, njegovog napajanja i
pojačanja ulaznog pojačavača.
Otpornik R8 i kondenzator C3 grade niskopropustni filter sa vrlo niskom
propustnom frekvencijom (0,1 Hz ili čak 0,01Hz).
sl.10.2. Principska šema pojačavača tipa "lock-in"
142
10.3. Merenje veoma malih struja – mikroampermetar

Najjednostavniji način merenja struje je merenjem napona koji ona izaziva svojim
prolaskom kroz otpornik poznate otpornosti (šant). Takve primene podrazumevaju
standardne pojačavače i ovde neće biti razmatrane.
Za merenje veoma malih struja reda nA i manjih, potrebni su otpornici veoma
visokih otpornosti. Ovakvi otpornici se retko primenjuju, teško se nalaze i imaju
veoma visoku cenu.
Na sl. 10.3, prikazano je kolo pikoampermetra, koje omogućava merenje veoma
malih struja. Merno područje obuhvata 6 dekadnih mernih opsega (6 dekada) bez
primene visokoomskih otpornika. Primenjeni OP treba da ima što manju
polarizacionu struju (reda pA). Princip rada zasniva se na logaritamskoj karakteristici
p-n spoja. Šema je neuobičajena i zato će biti detaljnije analizirana.
Baza tranzistora T1 nalazi se na nultom potencijalu (na masi). Na bazu tranzistora
T2 dovodi se napon u odgovarajućim skokovima (oko 60 mV) i tako bira merni
opseg.
Ranije smo videli da je razlika napona baza-emitor, dva tranzistora sa različitim
strujama jednaka:
kT I 2 kT I I
U BE  U BE 2  U BE1  ln  2,3 log 2  0,19842T log 2 (mV)
q I1 q I1 I1
Uzmimo da su struje mernih opsega u međusobnom odnosu.
I2 I
 10 n tako da je log 2  n  log 10  n
I1 I1
Dakle za odnos struja 10:1 (jedna dekada) potreban je skok napona od:
kT
U BE , / dekadi  2,7026  2,303  0,08619T  0,19842T (mV)
q
Ovaj napon direktno je proporcionalan temperaturi. Na sobnoj temperaturi (20 0C)
skok napona po dekadi je:
U BE , / dekadi  0,19842  293  58,14 (mV)
U šemi na sl. 10.2, dobijanje ovih naponskih skokova (za promenu opsega) vrši se
iz napona referentne diode od UREF=1,23V. Referentna dioda radi na principu
energetskog procepa silicijuma koji iznosi oko (UBG1,2V).
Od ovog napona se oduzima napon UBE,T3 koji iznosi:
U BE ,T 3 (mV)  U BG  2T
Na normalnim radnim temperaturama ovaj napon je oko 0,6 V. Ovaj napon se
oduzima od napona referentne diode i na ulazu u razdelnik napon je:
U RAZD. (mV)  U REF  U BG  2T   2T
143
Skok napona pri promeni opsega za jednu dekadu je:

R R
U BE , / dekadi  U RAZD .  2T
6R  R4  R5 6R  R4  R5
Iz ovoga se dobija:
R
2T  0,19842T
6R  R4  R5
Odnosno:
6R  R4  R5 2
  10,1
R 0,19842
Za fino podešenje (kalibraciju) na tačnu vrednost ostavljen je trimer R5.
Tranzistor T4 služi da zaštiti tranzistore T1 i T2 od obrnutog polariteta izlaznog
napona OP u slučaju obrnutog smera ulazne struje.
Merenje se vrši mikroampermetrom sa linearnom skalom od 0 do 100 A.
Primer primenjenih komponenata: R1=R2=10k R3=33k R4=1,8k R5=1k
R6=10k R=549, IC=LT1012, UREF=LT1004, tranzistorska mreža - CA3146.
Na ovaj način dobijen je pojačavač ulazne struje čije pojačanje ide u dekadnim
skokovima. Strujno pojačanje se menja počev od 1 do 106 i tako omogućava merenje
veoma malih struja bez potrebe za visokoomskim otpornicima.
Kalibracija se vrši na nekom od srednjih opsega (na primer 1 A). Struja od 1 A
može se dobiti preko ulaznog otpornika od 10 M priključenog na napon od 10 V.
Najniži opseg od 100 pA je više detekcioni jer je ovde veliki uticaj ulazne
polarizacione struje invertujućeg ulaza OP.
Na najvišem opsegu 100A
T3
R6 +15V
ograničenje potiče od razlike napona
I2 baza-emitor tranzistora T1 i T2.
R5
Na kraju da pomenemo da
R4 savremeni istrumenti ove vrste u
I1=IIN 100pA
stanju su da mere struje i ispod 1
R
C T1 T2 UREF
pA. Merenje ovako malih struja
R1 R2
R3
1nA
R dalje omogućava merenje veoma
10nA velikih otpornosti (otpornosti
IIN R
T4
100nA
izolacije).
R Keithly picoammetre – 6485 ima
1A najniži merni opseg od 1 nA i
R rezoluciju merenja od 0,01pA.
10A
R
Keithly – 6485 ima najniži merni
100A opseg od 1 pA, i rezoluciju merenja
struje od 0,0001pA. Maksimalni
Sl. 10.3 - Pikoampermetar
opseg za otpornost mu je 20 T.
144
10.4. Merenje električne otpornosti

Električna otpornost je električna veličina koja se
veoma lako meri primenom OP. Na sl. 10.4
prikazana je principska šema pretvarača električne
otpornosti u napon. Za referentni napon (UR) i
referentnu otpornost (RR) napon na izlazu UO je:
RX
U O   RX I R   U R  kU  RX
RR
Sl. 10.4.
Izlazni napon je proporcionalan merenoj
otpornosti. Konfiguracija je poznata kao invertujući
pojačavač što znači da je izlazni napon suprotnog
znaka od referentnog.
Sada se merenje otpornosti svodi na merenje
napona.
UO R
RX     R U O  k RU O
IR UR
Sl. 10.4a.
Izlazni napon je proporcionalan merenoj
otpornosti. Tačnost ovog izraza određena je tačnošću referentnog napona i referentne
otpornosti. Pored ovoga ograničenje u tačnosti postoji i sa aspekta OP. Tu su
prvenstveno kritični ulazni ofset napon i ulazne polarizacione struje.
Operacioni pojačavač tipa TL081 je pojačavač opšte namene. Kod njega, veličina
ulaznog ofset napona je oko 1 mV. Pri referentnom naponu od 10 V, on može da
izazove naponsku grešku od 100 ppm. Bias struja od 50 pA kod ovog operacionog
pojačavača izaziva grešku od 100 ppm kod referentne struje od 500 nA. Ova struja
odgovara referentnoj otpornosti (i mernom opsegu) od 20 M. Iznad ove otpornosti
bias struja izaziva grešku veću od 0,01%. Ove brojke pokazuju da se i operacionim
pojačavačima opšte namene mogu postići veoma dobre karakteristike pretvarača
otpornosti u napon. To nagoveštava mogućnost da se kvalitetnijim pojačavačima
mogu dobiti i veće tačnosti.
Za merenje malih otpornosti, radi eliminacije prelaznih i otpora prilključnih
vodova, otpornici se izvode sa četiri priključka (dva strujna i dva naponska). Šema
koja omogućava merenje malih otpornosti prikazana je na sl. 10.4a. Sa mernom
strujom reda 100 mA i rezolucijom merenja napona od 0,1 mV rezolucija merenja po
ovoj šemi je oko 1 m.
Na sl. 10.4b prikazana je šema ommetra sa 7 mernih opsega, počev od 100  do
100 M.
Merenje je četvorožično tako da su kod malih otpornosti eliminisane prelazne
otpornosti kontakata i spojnih vodova. Izvesno pojednostavljenje merenja postiže se
tako što se merne sonde izvedu četvorožično a strujni i naponski izvodi se
međusobno spoje na vrhu sonde. Na ovaj način preostaje samo prelazna otpornost od
145
vrha sonde prema priključku

otpornika. Sa čistom površinom
kontakta i dobrim pritiskom može se
postići da prelazna otpornost ne
pređe 1 m što odgovara rezoluciji
na najnižem opsegu. U tabeli su
prikazane osnovne karakteristike
koje se mogu postići sa ovom
Sl. 10.4b. šemom.
položaj merni referentna rezolucija Kod merenja veoma velikih
preklopnika opseg struja U=0,1 mV otpornosti (reda M i većih) mogu
1 100  100 mA 1 m se primeniti i indirektne metode
2 1 k 10 mA 10 m merenja. Tu se podrazumeva
3 10 k 1 mA 100 m merenje struje u otporniku pri
4 100 k 100 A 1 poznatom naponu, i izračunavanje
5 1 M 10 A 10  otpornosti.
6 10 M 1 A 100  Kod velikih otpornosti,
7 100 M 100 nA 1 k nesavršenosti izolacije utiču na
merenje. Veličina izolacionih
Tab. 10.4. - Karakteristike ommetra sa sl. 11.3b.
otpornosti je obično oko 1010 do 1012
. Za postizanje rezolucije od 10–4,
izvodi se oklapanje (gard) već kod otpornosti reda 1
M do 100 M. Jedna takva šema prikazana je na
sl.10.4c. Otpornost merenog otpornika RX je:
RR
RX   UR
UO
Sa dovoljno visokim referentnim naponom (UR)
Sl. 10.4c. otpornošću referentnog otpornika (RR) i visokom
rezolucijom merenja izlaznog napona može se detektovati veoma mala provodnost
merenog otpornika. Pri tome je potrebno da ulazna polarizaciona struja “–“ ulaza OP
bude što je moguće manja. Na primer sa UR=100 V, RR=10 M i UO=1 mV otpornost
merenog otpornika bi bila 1012 .
10.5. Merenje aktivne snage
Da bi se izmerila aktivna električna snaga potrebno je elektronsko kolo za
izvođenje operacije množenja trenutnih vrednosti napona i struje. U kolima
naizmeničnog napona potrebno je još i usrednjavanje (NF filtriranje) dobijenog
signala.
Operacija množenja može se izvesti analognim množačima. Sa njima se može
postići merenje sa greškom reda 1% (u najboljem slučaju do 0,1%).
Za jednosmerni napon i naizmenični, mrežne frekvencije, postoji metoda koja
omogućava množenje sa greškom i do 0,01%. Radi se o metodi impulsne modulacije.
146
Principska šema ovog

R2 pretvarača snage prikazana
R3 R
C1 4
je na sl. 10.5.
R1
+U REF Ovde se vrši dvostruka
OP1
OP2 U REF
modulacija. Prvo se vrši
–U REF
širinska modulacija impulsa.
R7
Potrošač Na sl.10.5 ona se vrši prema
U
PR 1 C 2
naponu. OP1 radi kao
integrator na čiji ulaz dolaze
OP3
R 9
R7
R 8 struje od ulaznog napona i
R5
OP5 referentnog napona sa OP2.
R6 U P
OP3
OP2 je komparator sa
I RS
PR 2 histerezisom definisanim
razdelnikom napona koji
čine otpornici R3 i R4. Ovaj
Sl. 10.5.
komparator održava izlazni
UO,OP1 napon OP1 unutar granica histerezisa.
t
Uslov za ovo je da se kondenzator puni i prazni sa
istom količinom elektriciteta.
I R1  I R 2 t1  I R1  I R 2 t2  0
UO,OP2 Odnosno:
+UREF
t
 U U REF  U U 
  t1    REF t 2  0
-UREF  R1 R2   R1 R2 
t1 t2
Posle sređivanja izraz postaje:
UR8 R1 t 2  t1
RSAII U U REF
t R2 t1  t 2
-RSAII Na izlazu OP1 je trougaoni napon čije trajanje rasta
t1 t2 definiše razlika, a pada – zbir ulaznih struja. Komparator
sa OP2 na izlazu daje pravougaone napona čija je srednja
Sl. 10.5a. vrednost napona:
t 2  t1 R
U O ,OP 2, SR  U REF  2U
t1  t 2 R1
Ovako širinski modulisanim signalom (UOP2) upravlja se analognim prekidačima
(PR1 i PR2). Na prekidače dolazi pojačan napon šanta (neinvertovani i invertovani).
R6 R6 R7 R
U PR1   RS I U PR 2  RS I  RS I 6  U PR1
R5 R5 R7 R5
147
Kada se uključi odgovarajući prekidač kroz otpornik R8 se pojavljuje struja. Napon

na zajedničkom izlazu prekidača (ulaz u R8) je pravougaoni sa visinom koja je
proporcionalna struji a trajanjima definisanim u naponskom modulatoru (t1 i t2).
Na sl.10.5a prikazani su oblici izlaznih napona OP1, OP2 i napona na ulazu u R8.
Prekidači se uključuju naizmenično i srednja vrednost struje u otporniku R8 je:
RS R6 t1  t 2 RR RS
I SR , R8  I   2 6 U I
R8 R5 t1  t 2 R1 R5 R8 U REF
Ova struja se zatvara preko R9 kola OP2 pa je izlazni napon pretvarača:
RS R9 R6 R2
U O ,OP 2, SR  U P   I SR , R8 R9  P  kP P
U REF R8 R5 R1
Gde je:
RS R9 R6 R2
kP 
RREF R8 R5 R1
kP Konstanta mernog pretvarača (V/W)
P Aktivna snaga potrošača
Svi članovi u konstanti pretvarača su veličine koje mogu biti veoma stabilne tako
da se kod merenja snage u kolu jednosmerne struje može postići tačnost merenja sa
greškom i do 0,1%.
Izlazni napon je proporcionalan srednjoj snazi u intervalu vremena t1+t2 (aktivna
snaga). Kada je ulazni napon naizmenični ovaj vremenski interval treba da bude
veoma mali u odnosu na periodu mrežnog napona. Za mrežnu frekvenciju 50 Hz,
greška merenja manja od 0,1 % može se postići ako je interval vremena t1+t2 reda 100
s. Pri nultom ulaznom naponu (U), ovo odgovara frekvenciji signala od oko 10 kHz.
Kako bi se iz izlaznog napona eliminisao signal širinske modulacije, paralelno sa R9
vezan je kondenzator C2. Njime se može smanjiti i valovitost izlaznog napona koja
potiče od dvostruke mrežne frekvencije (100 Hz).
Dalje se sa dva ili tri ovakva pretvarača može meriti aktivna snaga u trofaznom
sistemu. Sa istim pretvaračem se u trofaznom sistemu može meriti i reaktivna snaga.
Pri tome se koriste iste veze kao i kod merenja snage klasičnim vatmetarima.
10.6. Merenje električne energije
Merni instrumenti za merenje energije nazivaju se električnim brojilima. Radi se o
veoma rasprostranjenim instrumentima prema kojima se vrši i naplata električne
energije. Od njih se onda očekuje visoka tačnost, robusnost i pouzdan rad u dugom
vremenskom periodu.
Energija (W) je integral snage, tako da je za njeno merenje potrebna integracija.
t2
W   Pdt
t1
148
UO,OP2 +UREF
R1 C t
+UREF UO
R1 R3 -UREF
S2
UI OP1 OP2 OP3
R2 UO
S3
t
-UREF
S1
Sl. 10.6. – U/f pretvarač Sl. 10.6a.
S obzirom da se radi o integraciji u velikim vremenskim intervalima (dani, meseci,

godine, ...) ne dolazi u obzir analogna integracija. Klasično rešenje brojila je
indukciono brojilo. Savremena brojila se sve više baziraju na elektronskom principu.
Sa znanjima kojima ovde raspolažemo, elektronsko brojilo može da se realizuje
tako što se napon iz mernog pretvarača snage pretvori u frekvenciju.
f  k fUP
Broj impulsa NW tokom vremena t jednak je:
t2 t2 t2 t2
NW   f dt   k f U P dt   k f k P Pdt  k f k P  Pdt  k f k PW  kW W
t1 t1 t1 t1
Brojanjem impulsa napona UP pretvorenog signal frekvencije f u intervalu vremena

od t1 do t2, dobija se kumulativ koji odgovara utrošenoj električnoj energiji.
Jedinica u SI sistemu za energiju je Džul (J). U praksi se koristi znatno veća
jedinica a to je kWh koji ima 3600000 J. Za električna brojila dovoljno je meriti
električnu energiju sa rezolucijom od 0,1 kWh (ili 0,01 kWh).
Primer šeme jednog kola za pretvaranje napona u frekvenciju prikazan je na sl.
10.6. Princip rada kola U/f je sledeći: Operacioni pojačavač OP1 radi kao pojačavač
sa pojačanjem 1 u zavisnosti od polariteta izlaznog napona UO. Njegov izlazni
napon je pravougaonog oblika sa visinom UI. OP2 je integrator koji pravougaoni
napon sa izlaza OP1 pretvara u testerasti. Oblik ovog napona prikazan je na sl. 10.6a.
Promena izlaznog napona OP2 je:
1 t2
CR3 t1
U O ,OP 2  U O ,OP 2 (t 2 )  U O ,OP 2 (t1 )  U I dt
OP3 radi kao komparator izlaznog napona OP2 sa naponom UREF. Za polovinu
periode (T/2) izlazni napon OP2 promeni se za 2UREF tako da je:
1 T /2 U T UI 1
2U REF  
CR3 0
U I dt  I 
CR3 2 CR3 2 f
Odavde je:
149
1
f  U I  k f U I
4CR3U REF
Gde je:
1
kf 
4CR3U REF
kf Koeficijent proporcionalnosti (Hz/V)
Na izlazu OP3 dobijen je impulsni napon pravougaonog oblika čija je frekvencija
proporcionalna ulaznom naponu, odnosno dobijena je konverzija U/f. Karakteristika
pretvaranja je linearna i pažljivom izvedbom može se postići da nelinearnost bude
ispod 0,01%. Ovde je važna i stabilnost karakteristika primenjenih elemenata.
Posebno je kritična stabilnost kapacitivnosti kondenzatora.
Primer: Neka je konstanta pretvarača snage kP=1V/kW, izračunajmo kolika treba
da bude konstanta pretvarača U/f za rezoluciju merenja od 0,01 kWh. Osnovna
jedinica za vreme je sekunda pa se kWh moraju izraziti preko kWs tako da se dobija:
0,01 kWh=36 kWs
Sada se za jedan impuls brojila dobija relacija:
1  k P k f W  1  k f  36
Sa ovim je konstanta U/f pretvarača:
1
kf   0,02778 (Hz/V)
36
Za UREF=10 V, i R3=100k, kapacitivnost kondenzatora (C) je:
1 1
C   9  10 6  9 μF
4k f R3U REF 4  0,02778  10  10
5
Kondenzator od 9 F bio bi veoma glomazan i ovo bi bilo lakše realizovati na

primer sa: C=0,1F i R3=90 k sa dodatnim deliteljom frekvencije na izlazu sa
modulom deljenja 100.
Kao što postoji pretvaranje napona u frekvenciju postoje i kola za pretvaranje
frekvencije u napon. U analizu njihovog rada se nećemo upuštati.
10.7. Lokator mesta zemljospoja na dalekovodu
Posmatrajmo uprošćenu sliku jednog faznog provodnika dalekovoda, na kome je
došlo do zemljospoja na udaljenosti x od mesta merenja (sl. 10.7). Zbog međusobnih
induktivnosti faznih provodnika, i napajanja kvara sa druge strane, stvarna slika je
složenija, ali je princip ostaje isti.
Trenutna vrednost napona na početku voda (sl. 10.7) je:
150
di(t ) di(t )
u (t )  R  i(t )  L
 (r  x  RL )i(t )  x  l
dt dt
u(t) Trenutna vrednost napona početku dalekovoda
i (t) Trenutna vrednost struje u dalekovodu
r Podužna otpornost provodnika dalekovoda
l Podužna induktivnost dalekovoda
x Udaljenost do mesta kvara
RL Otpornost luka na mestu kvara
Od trenutka nastanka kvara do njegovog isključenja mora je da prođe izvesno
vreme koje traje više perioda (ili desetina perioda). Struje i naponi u ovom periodu
svakako nose i informaciju o mestu kvara. Kvar na dalekovodu počinje pojavom
električnog luka. Većina kvarova je prolaznog karaktera (vetar, led, ptice, …) ali
dalekovod mora da se isključi. Ako je kvar prolazan luk se gasi i dalekovod je
ponovo spreman za uključenje. Ako je kvar trajan (pad faznog provodnika) ekipa
montera mora da dođe na mesto kvara radi intervencije.
Luk na mestu kvara ima promenljivu omsku otpornost, tako da nije pogodan za
lokaciju mesta kvara i zato se meri induktivnost.
Merenje induktivnosti može se uraditi uzimanjem vrednosti napona u trenutku kad
struja posmatrane faze prolazi kroz nulu. Označimo ovaj trenutak kao nulti. Sada je
napon na početku voda:
di (t )
VN postrojenje u t 0  x  l
SMT dalekovod mesto kvara dt t  0
prekidač RL Udaljenost mesta kvara je:
x
NMT 1 u t 0
x
l di (t )
Sl.10.7. Zemljospoj na dalekovodu
dt t  0
Iz ove relacije se vidi princip rada. U trenutku prolaska struje kroz nulu treba uzeti
uzorke; napona, izvoda struje i dobijene vrednosti podeliti. Rezultat je proporcionalan
udaljenosti mesta kvara. Koeficijent proporcionalnosti je recipročna vrednost
podužne induktivnosti dalekovoda.
Za dalekovode naponskog nivoa 110 kV, podužna induktivnost je reda (1,2 … 2,2)
mH/km.
Elektronsko kolo prikazano je na sl.10.7a. OP1 svodi napon sa naponskog mernog
transformatora (NMT) na nivo rada OP (unuar 10Vpp). OP2 je S-H kolo za napon.
OP3 je kolo za diferenciranje struje sekundara strujnog mernog transformatora
(SMT). OP2 je S-H kolo za izvod struje. S-H kolima upravlja detektor prolaska struje
kroz nulu koji pri tome daje kratke impulse za semplovanje. Na izlazima OP2 i OP4
dobijaju se dva konstantna napona za koje dalje treba odrediti količnik (odnos). On se
može dobiti u kolu za deljenje ali ovde je to jednostavnije primenom A/D konvertora.
151
R2
NMT R1
u OP1 OP2 UX
R3
R4 C2 A/D
pretvarač
R5
SMT C1
i RS OP3 OP4 UREF
C3
Detektor nule
Sl.10.7a. - Principska šema lokatora kvara na dalekovodu

Dobijena digitalna vrednost na displeju proporcionalna je udaljenosti mesta kvara.
Za oznake prema sl. 11.6a, vrednosti izlaznih napona su:
u t  0 R2 R1
Izlazni napon UX UX  pa je: u t  0  nNMT U X
nNMT R1 R2
RS R5C1 di (t ) di (t ) U n
Izlazni napon UREF U REF  pa je:  REF SMT
nSMT dt t 0 dt t  0 RS R5C1
Udaljenosti do mesta kvara je:

1 u t 0 1n R RRC U
x  NMT S 1 5 1 X
l di (t ) l nSMT R2 U REF
dt t  0
nNMT Prenosni odnos NMT
nSMT Prenosni odnos SMT
Prilagođenjem pojedinih parametara u gornjrm izrazu, rezultat se dobija direktno u
kilometrima.
Ovo je samo jedna od metoda za nalaženje mesta kvara na dalekovodima. Zbog
promenljivosti podužne induktivnosti tačnost određivanja mesta kvara je reda 1 km.
Veća tačnost postiže se metodama refleksije talasa (radarske metode).
Ova metoda je prikazana i zato što na specifičan način omogućava merenje omske
otpornosti ili induktivnosti u složenom električnom kolu. Na sličan način može se
meriti i kapacitivnost.
152
10.8. Merenja ostalih električnih veličina

Dalje se mogu meriti i druge električne veličine.
– Frekvencija se može meriti i analogno (f/U pretvarač) ali je jednostavnije meriti
je primenom kola digitalne elektronike. Za niske frekvencije meri se perioda i iz
nje izračunava frekvencija. Za visoke frekvencije meri se broj impulsa (perioda)
u jedinici vremena (sekundi).
– Faktor snage (cos) najpravilnije je meriti preko aktivne i prividne snage,
izračunavanjem njihovog odnosa. Drugi način je merenjem faznog pomaka ().
– Fazni pomak između napona i struje može se meriti merenjem vremena od
prolaska napona kroz nulu do prolaska struje kroz nulu u odnosu na vreme
trajanja periode.
Ovo su manje ili više jednostavna merenja ali i ređe primenljiva, tako da se neće
ulaziti u njihovu analizu.
Daljnja pažnja biće posvećena kolima za merenje neelektričnih veličina. Ovde se
pojavljuje i problem sa nelinearnošću tako da se u okviru mernog pretvarača mora
vršiti i linearizacija senzora. Zato će najpre biti analizirana kola za uobličavanje
napona i korekciju pojačanja.
153
Operacioni pojačavači 11. Merenje neelektričnih veličina
11. MERENJE NEELEKTRIČNIH VELIČINA

11.1. Kola za uobličavanje
Često se pojavljuje potreba za pretvaranje jednog oblika signala u drugi. Na primer
da se linearno rastući napon pretvori u kvadratnu parabolu, sinusoidu i slično.
Promenu oblika signala vrše i linearna kola za diferenciranje i integriranje. Njihov
nedostatak je u tome što im izlaz zavisi od frekvencije.
Ovde će se razmotriti mogućnosti da se dobije gotovo proizvoljan oblik napona.
Velike mogućnosti u ovome zasnivaju se na primeni dioda i otpornika. Princip rada
se zasniva na promeni pojačanja ulaznog napona u zavisnosti od njegove veličine. Pri
malim naponima vode samo otpornici. Kad se pređe prag da vodi neka dioda u kolo
se uključuje drugi otpornik i tako menja pojačanje. Promena pojačanja odvija se u
segmentima ulaznog napona.
Njihova primena biće prikazana kroz nekoliko primera.
11.1.1. Dobijanje kvadrata ulaznog napona
Posmatrajmo kolo na sl. 11.1.1. Pretpostavimo da je napon na diodama konstantan.
Dok je ulazni napon manji od praga vođenja diode, ulazna struja je približno nula.
Kad ulazni napon pređe prag vođenja jedne diode vodi samo jedan ulazni otpornik R1.
Posle toga aktivira se sledeća dioda i postoje dve struje. Tako redom u zavisnosti od
visine ulaznog napona aktivira se određeni broj (k) dioda i otpornika.
I1 R1 R1
I2 R1
I3 R1
In-1 R1
R2
In R1
R1 IO
UI Dn+1 Dn Dn-1 D3 D2 D1
In+1 OP
UO
Sl. 11.1.1
Veličine pojedinih struja su:
U UD U  2U D U  kU D
I1  I2  ..... I k 
R1 R1 R1
Struja u otporniku R2 jednaka je zbiru svih ulaznih struja:
I O  I1  I 2  I 3  ....... I k
Odnosno:
155
IO 
kU U D
 1  2  3  .... k   kU  U D k 1  k 
R1 R1 R1 R1 2
Kada je k>>1 gornji izraz je približno:
U k
IO 
R1 2
Ulazni napon pri kome vodi k dioda i otpornika jednak je približno UkUD, pa je:
U k 1U U 1 U2
IO   
R1 2 2 R1 U D 2 R1U D
Na ovaj način dobijena je struja koja je približno proporcionalna kvadratu ulaznog
napona. Ova struja prolazi i kroz otpornik R2 pa je izlazni napon:
1 R2
U O   R2 I O   U2
2 R1U D
Izlazni napon je približno proporcionalan kvadratu ulaznog napona, tako da je
dobijeno kolo za kvadriranje napona. Kolo radi sve dok se ne aktiviraju sve diode,
tako da je maksimalni ulazni napon nešto veći od nUD. Iznad ovog napona
karakteristika više nije kvadratna već linearna.
Dodatnim trimovanjem pojedinih otpornika R-D mreže, i pomeranjem nultog
napona za 0,5UD, može se dobiti dosta dobra kvadratna karakteristika. Zbog poznate
zavisnosti diodnog napona od temperature cela karakteristika se menja sa
temperaturom.
Ako otpornik R2 i R-D mreža sa slike 11.1.1 zamene mesta, umesto kvadriranja
dobija se kolo čiji je izlazni napon približno jednak kvadratnom korenu ulaznog
napona.
11.1.2. Dobijanje sinusnog napona
Posmatrajmo šemu na sl. 11.1.2. Na ulaz ovog kola dovodi se trougaoni napon.
Njegova amplituda definiše otpornost ulaznog otpornika R1. Za amplitudu ulaznog
napona od 2,5 V, dobra sinusoida na izlazu se dobija sa otpornicima: R1=10k,
R2=10k R3=15k. Za diode mogu se uzeti standardne tipa 1N4149. Amplituda
sinusnog izlaznog napona je oko 1,5V. Oblik dobijenog izlaznog napona prikazan je
na sl. 11.1.2a.
Šema je primenljiva počev od nulte frekvencije pa do više stotina kHz. Pravilnim
izborom elemenata može se dobiti sinusoida sa izobličenjima (klir faktor) ispod 1 %.
Osim primene u kolima za promenu oblika signala, kola za uobličavanje mogu da
se koriste i za korekciju nelinearnosti senzora za merenjima neelektričnih veličina.
156
R3
D12 D34 D56
R2
R1
UI
OP
UO
Sl. 11.1.2 Sl. 11.1.2a

11.1.3. Analogna linearizacija
Kod merenja neelektričnih veličina u lancu su dva elementa. To su senzor (sonda,
davač) i merni pretvarač.
Senzori mogu biti aktivni (generatorski) i pasivni (parametarski). Aktivni senzori
pretvaraju posmatranu neelektričnu veličinu u napon ili struju i nije im potrebno
spoljašnje napajanje (na primer termoparovi). Pasivni pretvaraju promenu posmatrane
neelektrične veličine u promenu nekog električnog parametra senzora (otpornosti,
induktivnosti, kapacitivnosti itd) i potrebno im je spoljašnje napajanje.
Funkcionalna zavisnost izlazne veličine senzora i vrenosti veličine koju meri
naziva se prenosna karakteristika senzora.
y  f (x)
x Ulazna veličina pretvarača
y Izlazna veličina pretvarača
f(x) Funkcionalna zavisnost
Prenosna karakteristika senzora najčešće
odstupa od prave linije. Mera sa kojom se realan
senzor približava idealnom ponašanju izražava se
preko odstupanja (razlike) njihovih karakteristika
i naziva se nelineatnost.
Teorijski gledano postoji i invezna funkcija:
Sl. 11.1.3. x  f 1 ( y)
Izlazni napon (ili struja) pretvarača treba da bude proporcionalna merenoj veličini
koju prati senzor.
U O  kx  kf 1 ( y)
k Koeficijent proporcionalnosti (na primer V/0C)
157
Ovaj izraz pokazuje da prenosna funkcija pretvarača treba da bude proporcionalna

(jednaka po obliku) inverznoj prenosnoj karakteristici senzora. Na sl. 11.1.3 prikazan
je odnos funkcija senzora i mernog pretvarača.
Ovo je opšti princip koji u praksi nije lako realizovati u praksi. Liearizacija je lakša
što je nelinearnost manja.
U zavisnosti od vrste senzora postoji više metoda za linearizaciju njihove prenosne
karakteristike. U dalnjem tekstu će biti prikazane metode linearizacije pomoću dioda
sa lomljenjem karakteristike (po segmentima) i pomoću pozitivne povratne sprege.
– Linearizacija po segmentima
Ova metoda primenljiva je za sve vrste senzora (aktivne i pasivne).
Dioda ima logaritamsku zavisnost napona od struje i to je nelinearnost koja se
može iskoristiti.
Dalje će biti prikazana metoda linearizacije po segmentima.
U zavisnosti od nelinearnosti senzora, pojačanje mernog pretvarača treba da se
smanjuje sa naponom ili da se povećava u zavisnosti od ulaznog napona.
Na sl. 11.1.3a, prikazana je principska šema pojačavača kod koga se pojačanje
lomi (i slabi) u 2 segmenta. Sa povećanjem vrednosti napona pojačanje se smanjuje.
Dok je izlazni napon unutar opsega od 0 do –UD, otpornost u povratnoj sprezi je samo
R2. Ovo je prvi segment prenosne karakteristike.
Pojačanje u ovom opsegu napona je najveće i iznosi:
R2
R4 D2
-UO
A1  
R1
R3 D1
2UD
U opsegu izlaznih napona od –UD do –
R2
R1
UD 2UD (drugi segment) paralelno vode
UI UI otpornici R2 i R3 pa je pojačanje:
UO
R2 R 3
A1  
Sl. 11.1.3a. Linearizacija po segmentima R1
-UO Treći segment se odnosi na

R4 D2
R2 napone UO<–2UD, i u njemu su
R3 D1 paralelno vezani R2, R3 i R4. U
ovom segmentu pojačanje je
UI R1
UI
najmanje i iznosi:
UO
UD 2UD R2 R 3 R 4
Sl. 11.1.3b. Linearizacija po segmentima A1  
R1
Podešavanjem odgovarajućih otpornosti dobijaju se željena pojačanja na pojedinim
segmentima.
158
Sa ovakvim kolom može se, na primer, iz trougaonog ulaznog napona (dvostrana

rampa) dobiti sinusoida. Za negativne vrednosti ulaznog napona potrebo je samo
postojećim diodama dodati još dve antiparalene diode.
Na sličan naćin može se postići i recipročna nelinearna funkcija u odnosu na
prethodnu. Na sl. 11.1.3b prikazana je principska šema pojačavača kod koga se
pojačanje povećava sa povećanjem napona.
Princip rada je isti kao u prehodnom slučaju samo što su zamenjena mesta
elemenata u povratnoj sprezi.
Zbog zaobljene strujno naponske karakteristike diode, mesta prelaska sa segmenta
na segment su takođe zaobljena tako da se dobija kontinualna kriva. Tačnost metode
je veća što prenosna karakteristika linearnija, odnosno što je manja korekcija u
segmentima.
Sa dovoljno velikim brojem segmenata može se veoma precizno dobiti željeni
oblik prenosne karakteristike. Na primer sa desetinu dioda i otpornika jednake
vrednosti dobija se oblik glatke kvadratne parabole (samo jedan kvadrant).
Mana rada sa diodama je znatan uticaj temperature.
11.2. Linearizacija senzora Pt100
Ova metoda primenljiva je samo za pasivne senzore kod kojih je izlazna veličina
promena električne otpornosti. U odnosu na prethodnu ovom metodom se može
postići veoma visoka tačnost i stabilnost linearizacije. Njeno ograničenje je u tome da
se može primeniti samo na parametarske senzore sa karakteristikom ispod linearne.
R2 R3 Princip rada ove metode biće prikazan kroz
UREF 49,13k 60,44k
primer linearizacije senzora temperature
R1 4,99k UO tipa Pt100. Opseg temperatura primene
5V OPA188 ovog senzora ide od -2000C do 8500C.
5V na
200 0
C
Na sl. 11.2, prikazana je standardna
R5
RS šema pretvarača sa kompenzacijom
Pt100 R4 1k 106,2k nelinearnosti (Texas Instruments). Preko
Pretvarač 0 do 200 C R1 obezbeđuje se glavna struja za senzor
0
Pt100, a korekcija struje, sa izlaza OP

Sl. 11.2. dobija se preko R5. Ova šema deklarisana
je za merni opseg temperatura od 0 do 2000C.
Posmatrajmo sada nešto drugačiju šemu prikazanu na sl. 11.2a. Senzor temperature
tipa Pt100 nalazi se u kolu povratne sprege (RS) tako da se njegovom promenom
menja i izlazni napon prvog stepena. Ovaj napon se dalje pojačava u drugom stepenu.
Izlazni napon se za nultu temperaturu (00C), pomoću otpornika R3 dovodi na nulu.
Bez otpornika pozitivne povratne sprege (R5) izlazni napon bi bio proporcionalan
otpornosti senzora Pt100. Karakteristika RS(T) je ispod linearne karakteristike.
Povratna sprega ostvarena preko R5 je pozitivna tako da sa porastom izlaznog napona
raste i struja kroz senzor. Porast ove struje sa temperaturom je linearan i prikazan je
na sl. 11.2b. Ovaj rast struje dodatno povećava pad napona na senzoru i time
kompenzuje njegovu nelinearnost.
159
R5 Za šemu na sl. 11.2a, izlazni napon je:

R3 R4
RS R4  U REF U O 
RS
R
R2
UO      U REF 4
R1 R2  R1 R5  R3
UREF UO Ili eksplicitno:

R4 R5 RS R3  R1 R2 
U O  U REF
Sl. 11.2a. - RR linearizacija Pt100 R1 R3 R2 R5  RS R4 
Potrebno je odrediti otpornosti pojedinih otpornika u šemi. Na početku uzmimo da
je referentni napon UREF=10V. Uobičajena struja senzora (Pt100) treba da bude
dovoljno mala kako ne bi bilo greške zbog samozagrevanja, i dovoljno velika da se
obezbedi dovoljna tačnost merenja. Prihvatljiva vrednost ove struje je oko 1 mA. S
obzirom da je usvojen referentni napon od 10 V, otpornost otpornika je R1=10 k.
Na početku treba usvojiti konstantu pretvarača. Pogodno je uzeti celobrojnu
dekadnu vrednost, kao što je na primer k=10 mV/0C. U ovom slučaju, pri
maksimalnoj temperaturi (oko 8000C) izlazni napon bi dostizao 8V.
Ostali elementi će biti određeni iz uslova da karakteristika pretvarača definisana
prethodnim izrazom prolazi kroz zadate tačke. Pogodno je da prenosna karakteristika
prolazi kroz tačku nulte temperature (T1=00C gde je RS,1=100) za koju je izlazni
napon UO,1=0V. Smenom ovih podataka i gornji izraz dobija se uslov da
karakteristika prolazi kroz ovu tačku.
Taj uslov je:
R1 R2
R3 
RS 1
Smenom R3 u jednačini za izlazni
napon, dobija se:
U REF R4 RS  RS 1 
UO 
R1 R2  RS R4 
1  
Sl.11.2b. Korekcija struje senzora Pt100
 R5 2 
R
Dalje je potrebno odrediti još otpornost R5 i odnos otpornosti R4/R2. Za ovo su
potrenbe još dve jednačine.
Postavljanjem ovih vednačina za tačke: T2 i T3, na kojima su otpornosti senzora
RS,2 i RS,3 i za koje se na izlazu pretvarača dobijaju naponi UO,2 i UO,3, dobija se:
R4 U O , 2U O ,3 R1 RS 3  RS 2 

R2 U REF U O 3 RS 3 RS 2  RS1   U O , 2 RS 2 RS 3  RS1 
i
160
R5  R1
U O3 RS 3  RS 2 
U REF  U O 3 
 RS 2  RS1   RS 3  RS1 
U O , 2 
Dobijeni izrazi su dosta glomazni da bi se eksplicitno izveo izraz za izlazni napon.
Zato je pogodnije brojčano izračunati prethodne dve vrednosti i uneti ih u izraz za
izlazni napon. Primera radi odrediće se elementi za linearizaciju kod koje
karakteristika prolazi kroz tačke T1=00C T2=1000C i T3=2000C.
Za UREF=10V i tačke: T2=1000C i T3=2000C dobijaju se otpornosti: R1=10 k
R2=10 kR3=1 MR4=246 kR5=64,62 k tako da je prenosna karakteristika:
24,6RS  0,1
UO 
1  0,3807 RS
Tačnost dobijene aproksimacije može se jednostavno proveriti. Unošenjem
tabličnih vrednosti otpornosti senzora u izraz za izlazni napon, dobijaju se izlazni
naponi mernog pretvarača koji odgovaraju temperaturi sa konstantom k=10mV/0C.
U tabeli 11.2, prikazani su rezultati provere za ovu linearizaciju. Referentne
vrednosti za Pt100, uzete su prema standardu EN 60 751 (ITS 90). Greška merenja je
manja od 0,1% u opsegu od oko -1000C do oko 3000C. Iznad 5000C greška postaje
jako velika i na kraju prelazi 1%.
Zbog odstupanja pojedinih elemenata od svojih nazivnih vrednosti potrebno je na
samom pretvaraču ostaviti mogućnost dodatne kalibracije. Kritične otpornosti su R3,
R4 i R5. Zato ih treba odabrati za po par procenata ispod proračunatih vrednosti i na
red sa njima dodati odgovarajuće trimere (R3, R4 i R5). Na ulaz pretvarača staviti
preciznu otpornu dekadu (ili odgovarajuće fiksne otpornike).
Proces kalibracije za drugu linearizaciju bio bi sledeći:
– Podesiti ulaznu otpornost na 100,00(odgovara temperaturi 00C), i trimerom
R3, podesiti izlazni napon na 0V.
– Podesiti ulaznu otpornost na 138,506(odgovara temperaturi 1000C), i
trimerom R4, podesiti izlazni napon na 1V.
– Podesiti ulaznu otpornost na 175,856 (odgovara temperaturi 200 0C), i trimerom
R5, podesiti izlazni napon na 2V.
– Trimovanje u prethodnom koraku će malo da poremeti izlazni napon koji
odgovara 1000C (2V) tako da poslednja dva koraka treba ponoviti par puta dok
se ne dobije zadovoljavajuća tačnost merenja.
U praksi se radi postizanja veće tačnosti senzor Pt100 pravi sa 3 ili 4 izvoda. Za
merenje temperature senzorom sa 4 izvoda na sl. 11.2c prikazana je modifikovana
šema pretvarača sa sl. 11.2.
Obično je senzor udaljen od pretvarača i priključuje se odgovarajućim kablom.
Zbog šuma i ostalih smetnji koje se pojave u prenosu signala, potrebno je u
povratnim spregama oba pojačavača staviti odgovarajuće kondenzatore za filtriranje
161
R5 63,4k R5 2,2k ovih napona. Radi zaštite prvog OP

64,62k potrebno je na njegov – ulaz dodati
R3 R3 976k otpornik reda 10 k.
47k R2 R4 R4 Dodatnom korekcijom ove šeme
RS
R1 10k 243k 5k pomoću dioda, greška se može
10k
Pt100 246k svesti na vrednost ispod 0,10C u
celom opsegu primene senzora
OP1 OP2
UREF OP-07 OP-07 Pt100. Određivanje brojnih
10V UO
vrednosti pojedinih otpornika kola
najjednostavnije se vrši
Sl. 11.2c. - RR linearizacija Pt100 simulacijom u nekom od
računarskih programa.
Na sl. 11.2d. prikazana je šema kod koje,
prema simulaciji u programu Workbench,
greška ne prelazi 0,010C u celom opsegu
primene senzora Pt100 (od -2000C do
8500C). Osnovna linearizacija izvedena je
sa pozitivnom povratnom spregom u
tačkama 00C, 1000C i 2000C.
U tabeli 11.2 prikazani su rezultati
simulacije za ovu šemu u programu
workbench.
U prvoj koloni ponovljene su vrednosti
za osnovnu linearizaciju. Druga kolona su
Sl. 11.2d. Pretvarač za ceo merni opseg Pt100 vrednosti sa diodnom korekcijom i treća se
24,6RS  0,1 Sa dodatnom diodnom Standardna linearizacija

UO  korekcijom (sl. 11.2d) prema sl. 11.2
1  0,3807 RS
T (0C) RS () UO (V) T (%) UO (V) T (%) TM (V) T (%)
-200 18.520 -2,0187 0,95 -2,0001 0,00 -201,90 0,95
-100 60.256 -1,0007 -0,07 -1,0001 0,01 -100,09 -0,07
0 100.000 0,0000 0,00 0,0000 0,00 0,00 0,00
100 138.506 1,0000 0,00 1.0000 0,00 99,98 -0,02
200 175.856 2,0000 0,00 2.0000 0,00 199,97 -0,01
300 212.052 2,9988 -0,04 2,9996 -0,01 299,83 -0,06
400 247.092 3,9944 -0,14 4,0005 0,01 399,38 -0,15
500 280.978 4,9855 -0,29 5,0003 0,01 498,48 -0,30
600 313.708 5,9705 -0,49 5,9992 -0,01 596,96 -0,51
700 345.284 6,9475 -0,75 7,0002 0,00 694,63 -0,77
800 375.704 7,9146 -1,06 8,0006 0,01 791,32 -1,08
850 390.481 8,3939 -1,25 8,4993 -0,01 839,24 -1,27
Tabela 11.2 – Rezultati linearizacije senzora Pt100
162
odnosi na šemu sa slike 11.2 – standardna linearizacija. Rezultati sa dodatno

korekcijom su očigledno daleko najbolji. Može se očekovati i uticaj temperature na
diodne karakteristike ali i sa njim ne očekuje se da greške pređu 0,1% u čitavom
mernom opsegu.
11.3. Merenje zagrevanja elektromotora superpozicijom struja
Merenje zagrevanja (temperature) namota elektromotora najednostavnije se vrši
ugrađenim sondama u namot. Druga mogućnost je da se mašina povremeno
isključuje sa mreže i da se brzo meri njena omska otpornost. Za električne mašine
malih snaga može se primeniti i metoda superpozicije struja. Kod ove metode, pored
radne (naizmenične) struje u namot se utiskuje i mala merna (jednosmerna) struja.
Na sl. 11.3. prikazan je princip utiskivanja merne jednosmerne struje u kolo
mašine. Jedna faza mašine je prekinuta i napaja se preko kondenzatora velikog
kapaciteta (elektrolitni - bipolarni). Kondenzator treba da bude dovoljno velikog
kapaciteta da za naizmenični struju predstavlja kratak spoj.
Za jednosmernu mernu struju on je otvoreno kolo, i ona mora da se zatvori preko
napojne mreže. Ova struja na svim omskim otpornostima stvara svoje padove napona.
Niskopropusnim filtrom izdvaja se jednosmerna komponenta pada napona na
priključcima namota mašine, i na osnovu nje meri omska otpornost. Na osnovu
relacije između otpornosti i temperature može dobiti i temperatura namota. Ovde se
radi o srednjoj temperaturi.
Merna struja mora da bude veoma stabilna i dovoljno mala da svojim prisustvom
ne poremeti radno stanje mašine. Na primer sa mernom strujom od 1% od radne
struje, efektivna vrednost struje bi se promenila za oko 0,01%. Ovo je mali uticaj.
Međutim poremećaj u magnećenju mašine može biti znatno veći što može da ima
druge posledice. U svakom slučaju za asinhrone mašine malih snaga (sa relativno
velikim zazorom između rotora i statora) veličina merne struje, nekoliko procenata od
radne, je prihvatljiva.
Za poznatu mernu struju (IM) i dobijeni pad napona na omskoj otpornosti (na izlazu
iz filtera) UR, omska otpornost namotaja je:
UR
R
IM
R Na osnovu dobijene omske otpornosti,
220V primenom OP može napraviti pretvarač za
50Hz merenje temperature namota.
L
Zavisnost omske otpornosti od
IAC IAC+IM temperature namota mašine je:
C mV
R 235  
Niskopropusni Pretvarač 
IM filter i pojačavač temperature R A 235   A
Sl. 11.3. utiskivanje merne struje Odavde je:
163
235   A   235  235 R 1   A   1

R  

RA  R A  235  
 Temperatura namota (0C)
A Početna temperatura namota (temperatura ambijenta)
R Otpornost namota na temperaturi 
RA Početna otpornost namota (na temperaturi ambijenta A)
Posmatrajmo sada kolo na sl. 11.3a. Izlazni napon ovog kola je:
R2 R2 R2
R5 R6 R8
R1 C C C OP1
R4 R11
R9
AUR OP4
UR R3 OP3 R10
UREF OP5
R4 P R7 U
R1 C C C R5 R6
OP2
R2 R2 R2
Sl. 11.3a. Filtar, pojačavač i merni pretvarač temperature

Napon na izlazu pretvarača je:
 R R R  R R R
U   AU R P1  8  11  11 U REF  ARIM P1  8  11  11 U REF
 R7  R9 R10  R7  R9 R10
Izraz se može napisati i u obliku:
 R10  R8   R  
1    1   235 1  A   1
R11
U  U REF  ARIM P
R10  U REF R9  R7    R A  235  
P Prenosna funkcija potenciometra
Izrazi za U i  imaju istu strukturu (oblik) tako da između njih postoji linearna
veza – proporcionalnost.
U  k 
Izjednačavanjem odgovarajućih članova ovih izraza mogu se dobiti potrebne
vrednosti komponenata. Iz ovog sledi da koeficijent k treba da ima vrednost:
U REF R11
k 
235 R10
Potenciometar u kolu otpornika R11 služi za fino podešenje konstante pretvarača
(na primer na vrednost 50 mV/0C).
Otpornost otpornika R8 treba da bude:
164
R7
R8  A
235
Ova otpornost treba da prati temperaturu ambijenta. Može se uzeti za R7=235k.
Ako se za zadavanje vrednosti temperature koristi potenciometar, on treba da ima
skalu takvu da promeni temperature od 10C odgovara promena otpornosti
potenciometra od 1k. Dovoljno je da pokrije opseg od 0 do 400C (0 – 40k).
I poslednji uslov je:
R10 1
AI M P 
U REF R9 R A
Omske otpornosti namota se nalaze u nekom opsegu (na primer od 1 do više
desetina oma). Prvo prilagođenje vrši se izborom merne struje u diskretnim
skokovima (na primer 10 mA, 30 mA i 100 mA). Dodatno podešavanje vrši se
potenciometrom P. Njegova prenosna funkcija treba da je:
1 U REF R9
P
R A R10 AI M
Ova vrednost se podešava tako što se za otpornost u hladnom stanju (RA)
potenciometr P podešava tako da se na izlazu dobije napon koji odgovara ovoj
temperaturi (A).
Posle ovih podešavanja, izlazni napon je proporcionalan temperaturi namota
mašine. Ovaj napon se može dalje dovesti na pisač koji direktno iscrtava dijagram
zagrevanja.
Na sl. 11.3b prikazani je dijagram zagrevanja asinhronog motora snage 2,2 kW
snimljen metodom superpozicije merne struje. Merna struja je ovde 0,1A u odnosu na
nazivnu struju motora od 5,3A. Radi provere metode, mašina je zaustavljana na po 15
minuta kako bi joj se izmerila otpornost U-I metodom (isprekidana linija).
Sl. 11.3b. Uporedni dijagrami zagrevanja asinhronog motora 2,2 kW za metode superpozicije
merne struje i U-I metode
165
11.4. Merenje pH vrednosti

pH vrednost je mera kiselosti ili baznosti posmatranog rastvora. Po definiciji pH
vrednost je jednaka negativnom logaritmu koncentracije vodonikovih jona (H+) u
rastvoru, izražene u mol/litru.
pH   log 10 H 
Ako je na primer pH=2, to znači da je se u litru rastvora nalazi 10–2 mola jona
vodonika. Odnos najveće i najmanje moguće vrednosti je 1014.
pH vrednost je bezdimenziona veličina. Njene vrednosti se kreću u opsegu od 0 do
14. Čista voda se nalazi na sredini skale, za nju je pH=7 i ona se smatra neutralnom.
Za pH<7 rastvor je kiseo a za pH>7 on je bazan.
Oblast elektrohemije koja se bavi merenjem pH vrednosti, naziva se pehametrijom.
Pehametrija se primenjuje u zdravstvu, poloprivredi, ekologiji, itd.
U industriji postoje čitava postrojenja za prečišćavanje i neutralizaciju otpadnih
voda pre njihovog ispuštanja u vodotokove. Neutalizacija se zasniva na praćenju pH
vrednosti vode. U slučaju da je voda kisela, neutralizacija se vrši dodavanjem baze i
obrnuto (baznost se neutrališe kiselinom). To se radi automatski a upravljanje
procesom neutralizacije vrše pH regulatori.
Instrument za merenje pH vrednosti naziva se pH–metar. Senzor za njegovo
merenje je par jon-selektrivnih elektroda: indikatorska (staklena) i referentna
(kalomelova ili srebrna). Elektrode za merenje pH vrednosti prave se u obliku
staklenih cevi sa kapilarom ili membranom na vrhu, napunjenom različitim metalima
(antimon, srebro, kalomel).
Merenje pH vrednosti svodi se na merenje napona između indikatorske i referentne
elektrode potopljenih u rastvor. Savremeni pH-metri imaju obe elektrode u istom
kućištu (kombinovana pH elektroda).
Prema Nerstovoj relaciji vrednost napona koji se dobija između ovih elektroda u
zavisnosti od pH vrednosti i temperature, je:
U pH (mV)  2303
RT
pH  7  2303 RT0 pH  7 T  59,16pH  7 273,16  t
F F T0 298,16
R Gasna konstanta (R=8,3145 J/mol·K)
F Faradejeva konstanta (F=96485,34 C/mol)
T Apsolutna temperatura (K)
T0 Sobna apsolutna temperatura 298,16 K (250C)
t Temperatura (0C)
Brojna vrednost “2303“ u izrazu nastala je zbog prelaska sa prirodnog na dekadni
logaritam i izražavanja napona u mV (1000·ln 102303).
Sa porastom temperature i napon UpH raste tako da kod mernog pretvarača mora da
se uvede korekcija pojačanja. To se radi pomoću PTC otpornika uronjenog u rastvor,
i povezanog u kolo tako da se zagrevanjem rastvora, pojačanje smanjuje.
166
+5V R2 RS Unutrašnja otpornost elektroda

R1 1,5k je veoma visoka i iznosi od više
IOP 0,5k
desetina M do nekoliko G.
A1=1
PTC OP Zato je za pravilno merenje pH
UpH potrebno da ulazni stepen
-5V
UpH=0,1V/pH
pojačavača ima što je moguće
A21,69
PTC=1k; 0,35%/0C veću ulaznu otpornost (reda 10
R0 R3 12
-5V
5k 10k  i više). Za merenje se koriste
instrumentacioni pojačavači.
Pored visoke ulazne
Sl. 11.4. – Merenje pH vrednosti
otpornosti, merni pretvarač za pH
treba da ima mogućnost kalibracije sonde. Pod ovim se podrazumeva podešavanje:
ofseta izlaznog napona (jer je napon za pH=7 jednak nuli), pojačanja u zavisnosti od
temperature tečnosti (ručno ili automatski), i podešavanje pojačanja (strmina sonde).
Na sl. 11.4 prikazana je principska šema kola pH-metra. Ulazni instrumentacioni
pojačavač ima visoku ulaznu otpornost i jedinično pojačanje. Drugi pojačavač sa OP
unosi pojačanje od oko 1,69 (100mV/59,16mV) i omogućava kalibraciju za konstantu
od 0,1V/pH. PTC otpornik je potopljen u rastvor tako da automatski smanjuje
pojačanje sa povećanjem temperature rastvora. Potenciometar RS služi za
podešavanje strmine sonde a potenciomerar R0 za podešavanje ofseta izlaznog
napona.
Kalibracija se vrši sa referentnim rastvorima sa poznatim vrednostima pH (puferi).
Potapanjem elektrode u destilisanu vodu izlazni napon se podešava
(potenciometrom R0) na vrednost koja odgovara 7 pH (ovde 0,7V). Potapanjem
elektroda u pufer sa poznatom vrednošću pH podešava se pojačanje (strmina) dok se
ne dobije odgovarajući izlazni napon. Postupak se ponavlja više puta sa različitim
puferima, dok se ne dobiju zadovoljavajući rezultati. Između potapanja sonde u dva
različita referentna rastvora podrazumeva se dobro pranje sondi destilisanom vodom.
Pri merenju pH, posuda u kojoj se nalazi rastvor mora biti dovedena na potencijal
elektronike (masu). Zbog visoke izlazne optornosti sonde, ulaz pH-metra je veoma
osetljiv na smetnje pa njeni vodovi moraju biti oklopljeni (širmovani).
Vremenom elektrode stare i menjaju karakteristike i potrebno je povremeno vršiti
kalibraciju. Kad strmina elektrode opadne za više od 5 % od početne vrednosti treba
je zameniti novom.
167
11.5. Merenje mehaničkih naprezanja - merni mostovi

Mostovi spadaju u elementarna električna kola, i nalaze široku primenu u raznim
oblastima. Ode ćemo razmatrati otporničke mostove namenjene merenju različitih
neelektričnih veličina.
Princip mosta prvi je dao S. Hunter Christie 1833. Kasnije, ovaj princip iskoristio
je Vitston (Wheatston 1843.) za merenje otpornosti, tako da nosi njegovo ime. Za
merenje malih električnih otpornosti savršenija verzija Vitstonovog mosta –
Tompsonov most (lord Kelvin).
Konfiguracija Vitstonovog mosta prikazana je na sl. 11.5.
Za most na sl. 11.5, napon dijagonale je:
 R3 R4 
U O  U I   
R1 R2  R1  R3 R2  R4 
UO
UI Za uravnotežen (UO=0) most odnos otpornosti je:
R1 R2
R3 R4 
R3 R4
Specijalan slučaj uravnoteženog mosta je:
Sl.11.5. R1= R2= R3= R4=R
Ako se most uravnoteži pod određenim uslovima, promena bilo koje otpornosti
izvodi most iz ravnoteže, i pojavljuje se napona na dijagonali (izlazu) mosta.
Neka se u opštem slučaju menjaju sve otpornosti, prenosna karakteristika mosta je:
UO 1  R3  R3 R4  R4 
   
U I 4  R1  R1  R3  R3 R2  R2  R4  R4 
Posle sređivanja izraz se svodi na:

U O 1  R3 R1 R2 R4  1
       R3  R1  R2  R4 
U I 4  R3 R1 R2 R4  4
Prenosna karakteristika mosta, je takva da on detektuje relativne promene

otpornosti grana tako da se promene u susednim granama algebarski oduzimaju a u
suprotnim granama sabiraju.
Zahvaljujući činjenici da je električna otpornost zavisna od mnogih drugih veličina
(temperature, naprezanja, vlažnosti, magnetnog polja, itd.) na indirektan način mogu
se meriti i te uticajne veličine. Tako se oni uticajni faktori koji su smetali kod
merenja otpornosti, sada pojavljuju kao merene veličine. Dalje će biti razmatrana
primena ovog metoda na primeru merenja mehaničkih naprezanja pomoću mernih
traka – tenzometara.
168
11.5.1. Merne trake - princip rada

Za merenje naprezanja materijala razvijeni su specijalni otpornici naneseni na
elastične trake koji se lepe na mesto čije se naprezanje prati – merne trake.
Za žicu od metala koji ima specifičnu električnu otpornost r, dužine l i poprečnog
preseka S otpornost je:
l
R
S
Zatezanjem ove žice njegova dužina se povećava, presek se smanjuje a menja se i
specifična otpornost. Svaki od članova zavisi od relativnog izduženja, pa se ova
relacija se može izraziti i u obliku:
dR dl
k ili kraće  R  k
R l
R Relativna promena otpornosti
k Koeficijent proporcionalnosti
 Relativno izduženje (dilatacija)
Sa ovim prenosna karakteristika mosta sa mernim trakama je:
UO 1
 R2  R1  R3  R4    2   1   3   4 
k
UI 4 4
Veličina koeficijenta k kod većine metala iznosi oko 2, ali postoje i metali gde je
on i veći (kod platine k6). Posebno velika vrednost postiže se poluprovodnicima gde
on dostiže vrednost i 200. Zbog svoje postojanosti platina bi bila veoma pogodna za
ovu primenu ali temperaturna osetljivost otpornosti je čini ograničeno primenljivom.
Sličan problem je i sa poluprovodničkim mernim trakama.
Dobijena relacija mogla bi da se primeni za merenje pomeraja. Međutim najčešća
primena mernih traka je za merenje napona u materijalima a indirektno i; sile,
momenta, pritisaka, težine, vibracija itd.
Posmatrajmo dalje primenu kod merenja naprezanja materijala.
Prema Hukovom zakonu napon u materijalu opterećenom na istezanje (ili pritisak)
proporcionalan je relativnom izduženju (dilataciji):
F l
  E  E
S l
 Napon na istezanje ili pritisak (N/m2)
F Sila
S Površina poprečnog preseka
E Modul elastičnosti (Jungov modul)
169
Ova relacija važi u zoni elastične deformacije materijala. Za većinu metala granica
elastične deformacije je reda procenta i manje, posle čega se dolazi u zonu plastične
deformacije i kidanja. Stvarne radne deformacije su znatno ispod granice elastične
deformacije i obično su reda promila i manje (za čelik oko 0,4%).
Koristeći ovu relaciju, merenjem promena otpornosti otporne žice zalepljene na
metalni štap moguće je izmeriti njegov napon na istezanje.
Za poprečni presek S i aksijalnu silu koja deluje na štap F, napon u materijalu je:
F l E R
 E   k  R
S l k R
Za poznati poprečni presek i izmereni napon (odnosno dilataciju) sila je:
E  S R
F  S   kF R
k R
Na ovaj način merenjem dilatacije može se izmeriti sila i druge veličine (pritisak,
obrtni moment, težina, masa, itd).
Elementi koji vrše pretvaranje sile u promenu otpornosti nazivaju se mernim
trakama. Proizvode se od otpornih materijala sa malim temperaturnim koeficijentom
promene otpornosti. Termičke promene i najstabilnijih legura (karma, konstantan,
manganin itd.) su reda 10–6 …. 10–5. Savremeni instrumenti omogućavaju merenje
promene otpornosti i do 10–7.
Za merenja naprezanja se koriste mostne veze mernih traka ili njihove kombinacije
sa fiksnim otpornicima. Pri vezivanju u most vodi se računa da se merne trake vežu
tako de se što više eliminišu uticaji temperature. Postoji više kombinacija u primeni.
Četvrtina mosta
Merenje naprezanja je moguće i sa samo jednom mernom trakom. Ostali otpornici
mosta su fiksni. Ova konfiguracija je najslabija jer ne postoji temperaturna
kompenzacija promene otpornosti trake. Takođe i osetljivost mosta (prenosna
karakteristika) je najslabija.
UO k
 UI
 4
Polovina mosta
Temperaturna kompenzacija postiže se sa najmanje 2 merne trake. U tom slučaju
jedna se stavlja tako da meri silu (aktivna) a druga se postavlja tako da je neosetljiva
na silu već samo kompenzuje promenu temperature (pasivna ili kompenzaciona).
Ostala dva otpornika mosta su fiksni otpornici.
U odnosu na četvrtinu mosta ovde je poboljšanje samo u temperaturnoj
kompenzaciji. Osetljivost mosta je ista kao u prethodnom slučaju.
Kada postoji mogućnost da obe trake mere silu (obe aktivne), s tim da se jedna
sabija a druga isteže, pored kompenzacije temperature dobija se dvostruko veća
osetljivost mosta u odnosu na četvrtinu mosta.
170
UO k
 UI
 2
Puni most
Daljnje poboljšanje postiže se sa četiri merne trake. I odve one mogu da budu
postavljene tako da dve budu aktivne da druge dve pasivne. U ovom slučaju
osetljivost je kao kod polovine mosta.
Kad god je moguće, sve trake se postavljaju tako da su aktivne, s tim da se jedne
sabijaju a druge istežu. One se vežu u most tako da se trake u susednim granama
imaju suprotna naprezanja a u suprotnim ista naprezanja. Na ovaj način postignuta je
temperaturna kompenzacija, i najveća osetljivost mosta.
UO
 kU I

11.5.2. Merenje napona mosta
Opšti pristup za merenje izlaznog napona mosta je primena instrumentacionih
pojačavača. Oni se odlikuju visokom ulaznom impedansom i stabilnim pojačanjem.
Primenom kvalitetnih OP može se postići i nizak ofset napon a dobro uparenim
otpornicima i visok faktor potiskivanja zajedničkog napona (CMRR).
Standardne vrednosti otpornosti mernih traka su od 120 , 350, i 600 .
Uobičajene vrednosti napona napajanja mosta su reda 5 do 10 V. Maksimalne
osetljivosti mostova sa mernim trakama iznose oko 3 mV/V, tako da sa naponom
napajanja od 10 V maksimalna vrednost izlaznog napona mosta je reda 30 mV.
Zajednički napon dijagonale mosta je na polovini napona napajanja mosta (reda 5 V),
tako da je maksimalni diferencijalni napon (30 mV) oko 170 puta manji od
zajedničkog napona (5 V). Ako je potrebno meriti diferencijalni napon sa 4 cifre
(rezolucija 0,01%) potrebno je da rezolucija merenja izlaznog napona mosta bude
bolja od 0,0001x0,03V=3 V. Ovaj napon u sebi sadrži ulazni ofset OP uvećan za
uticaj zajedničkog napona. Ako je udeo ofseta 1 V onda udeo zajedničkog napona
ne sme da pređe 2 V. To znači da faktor potiskivanja (CMRR) instrumentacionog
pojačavača treba da bude preko 128 dB. Ovo je jako visoka vrednost i teško ju je
dostići i najkvalitetnijim instrumentacionim pojačavačima.
Proizvode se i gotovi instrumentacioni pojačavači sa interno, jako dobro uparenim
otpornicima (reda 0,01%, primer LTC1100, pojačanje 10 ili 100). Kod nekih primera
potreban je eventualno jedan spoljašnji otpornik kojim se definiše pojačanje, a koji ne
utiče na CMRR (na primer AMP-01).
Izlazni naponi mosta, posle pojačanja prevode se u digitalnu formu. Da bi se
eliminisao uticaj nestabilnosti napona napajanja mosta, on se uvodi u A/D konvertor
kao referenca, tako da se meri njihov odnos (količnik). Na ovaj način se eliminiše
potreba za jako stabilnim naponom napajanja mosta.
171
Danas se multimetrima najnovije generacije izlazni naponi mosta sa mernim

trakama (reda 20 mV) mogu meriti sa rezolucijom od oko 10 nV što odgovara odnosu
1:2000000. Za puni most sa mernim trakama dužine 5 mm napajan sa 10 V, izlazni
napon od 20 mV dobija se za dilataciju od 0,1%, što odgovara izduženju od oko 5m.
Rezolucija merenja napona od dvo-milionitog dela, odgovara izduženju od 2,5 10–12m
(250 angstrema). Poređenja radi, prečnik atoma vodonika je oko 1 angstrem. Za
postizanje ovakve tačnosti, potreban je faktor
+10V
UI
potiskivanja od oko 175 dB.
Da bi se prevazišao problem sa potiskivanjem
visokog zajedničkog napona postoji više šema.
UO
OP Neke od njih prikazane su na narednim slikama.
Sl. 11.5a predstavlja klasično rešenje pomoću
diferencijalnog pojačavača. Umesto njega može
da bude i instrumentacioni pojačavač. Najviše što
se može postići je: faktor CMRR do 120 dB, drift
Sl.11.54a
izlaznog napona 0,05V/0C, tačnost pojačanja
+10V 0,03%, drift pojačanja 4ppm/0C. Šema je
UI jednostavna, jeftina za realizaciju i ima
mogućnost merenja odnosa napona.
OP
UO Šema nije za merenja visoke tačnosti i ne
postoji mogućnost podešavanja pojačanja.
Na sl. 11.5b napon sa dijagonale mosta prenosi
se letećim kondenzatorom na ulaz pojačavača. Sa
ovom šemom moguće je postići: CMRR>120dB,
Sl.11.5b drift izlaznog napona 0,05V/0C, tačnost
pojačanja 0,001%, drift pojačanja 1ppm/0C.
Postoji mogućnost merenja odnosa napona,
podešavanja pojačanja i omogućava postizanje
OP visoke tačnosti merenja.
UO
Glavni nedostaci ove šeme su složenija
konstrukcija i mali frekvenijski opseg.
Most na sl. 11.5c napaja se iz plivajućeg
naponskog izvora, a jedna tačka dijagonale mosta
Sl.11.5c je uzemljena. Moguća je i obrnuta kombinacija,
da most bude uzemljen a napajanje OP da bude
+U
U
plivajuće.
I
Sa ovom šemom moguće je postići: CMRR do
OP
U
160dB, drift izlaznog napona 0,05V/0C, tačnost
OP O
pojačanja 0,001%, drift pojačanja 1ppm/0C. Šema
ima mogućnost podešavanja pojačanja i
omogućava postizanje visoke tačnosti merenja.
Sl.11.5e
172
Glavni nedostaci su: Zahteva se dobra izolovanost izvora napajanja mosta i ne

postoji mogućnost merenja odnosa napona.
Šema na sl. 11.5e ima dva OP. Prvi podešava napon napajanja mosta tako da jedan
kraj dijagonale bude na potencijalu mase, a drugi OP je pojačavač. Ova šema
omogućava: CMRR do 160dB, drift izlaznog napona 0,05V/0C, tačnost pojačanja
0,001%, drift pojačanja 1ppm/0C. Ima mogućnost merenja odnosa napona,
podešavanja pojačanja i omogućava postizanje vrhunske tačnosti merenja.
Glavni nedostatak je potreba za dva OP.
11.6. Merenje ostalih neelektričnih veličina
Kao primeri merenja neelektričnih veličina ovde su prikazani principi merenja:
temperature, pH vrednosti i mehaničkih naprezanja.
Principi merenja neelektričnih veličina zasnivaju se na manifestacijama njihovih
uticaja na elemente koje karakteriše neka električna veličina. Broj neelektričnih
veličina je veliki. One se mogu podeliti prema oblastima: magnetne, hemijske,
mehaničke, svetlosne, akustičke, termičke, itd.
Njihovi uticaji mogu da se manifestuju kroz pojavu: električnog napona,
naelektrisanja, promenu električne otpornosti, kapacitivnosti, induktivnosti,
međusobne induktivnosti, Holov efekat itd. Kad se jednom neka neelektrična veličina
pretvori u električnu daljnja obrada i prezentacija rezultata merenja je potpuno
definisana.
Slikovito rečeno senzori imaju ulogu kakvu imaju čula kod čoveka. Danas postoji
veliki broj kvalitetnih senzora. I pored toga ovo je oblast koja intenzivno razvija.
Takođe svakodnevno se pronalaze i nove oblasti njihove primene. Današnje primene
idu od praćenja i automatizacije raznih procesa u industriji, do primena u fizici,
hemiji, tehnici, medicini, itd.
173
Operacioni pojačavači 12. Jednostrano napajanje OP
12. JEDNOSTRANO NAPAJANJE OP

12.1. Prednosti i nedostaci dvostranog napajanja
Standardni OP konstruisan je tako da mu je referentni potencijal na polovini
napona napajanja. Zato su sva dosadašnja razmatranja rada OP podrazumevala su da
se oni napajaju dvostrukim simetričnim naponom čiji se srednji potencijal uzima za
nulti. Radi se o dva napona jednake veličine i suprotnih polariteta čiji je zajednički
kraj vezan na masu. Masa je tačka nultog
30
UO Rail-to-rail OP potencijala. Veličine ovih napona se najčešće
25 kreću u opsegu od; 5V, do 15V (max 22V).
(V)
TL081
Kod dvostrukog napajanja, svi naponi (ulazni i
20
izlazni) referišu se prema masi koja se ponekad
15 veže na uzemljenje tako da je na potencijalu
10
zemlje. To uveliko smanjuje šum i druge smetnje u
radu pojačavača i drugih kola sa OP.
5 Da bi OP radio korektno, potrebo je da se ulazni
0 naponi OP nalaze unutar dozvoljenih granica za
0 5 10 15 20 25 30
UI (V)
posmatrani OP. Te granice su obično nekoliko
volti manje od napona napajanja (sa obe strane).
Sl. 12.1 U tački 3.1.1, definisani su potrebni uslovi za
UO 30 normalan rad OP. Pored stabilnog napona
(V)
25
napajanja jedno od glavnih pitanja je pitanje
referentnog potencijala. Kod dvostranog napajanja
20 referentni potencijal je srednja tačka napona
15 napajanja.
Tačka referentnog potencijala se ne dovodi u
10
sam OP. Ona je važna za spoljašnje kolo, tako da
5 ono treba da bude tako konfigurisano da se
0
obezbede uslovi za pravilan rad OP.
0 5 10 OP koji se napajao naponom UPS=15V na sebi
IO (mA) je imao napon od 30 V. Opseg ulaznih napona bio
Sl. 12.1a. je za nekoliko volti niži a i kretanje izlaznog
30
napona je u približno istim granicama. Kada se OP
UO
napaja samo sa pozitivnim naponom sve ostaje da
(V) važi. Referentni potencijal postaje najčešće minus
20 priključak izvora napajanja. Sada se svi potencijali
Radna oblast OP transliraju za polovinu ukupnog napona napajanja
napajanog sa 30V
naviše.
10 Na sl. 12.1 prikazan je dijagram zavisnosti
izlaznog napona (za OP tipa TL081) u zavisnosti
0
od ulaznog napona pri jediničnom pojačanju i
0 10 20 Uin (V) 30 naponu napajanja UPS=30V. U ovom slučaju OP
Sl. 12.1b radi u opsegu ulaznih napona od oko 25V (od oko
175
2,5 do 27,5V). Isprekidanom linijom je prikazana karakteristika OP tipa rail-to-rail

input/output.
Ako ulazni naponi pređu dozvoljene granice OP više ne radi normalno, i odlazi u
zasićenje. Polaritet napona zasićenja čak ne mora da odgovara polaritetu ulaznih
napona pri normalnom radu. Pri velikom prekoračenju granica dozvoljenog ulaznog
napona može doći i do oštećenja OP.
Ni izlazni napon ne može da dostigne pune vrednosti napona napajanja već je
nekoliko volti manji od njih. Maksimalni izlazni napon OP zavisi i od izlazne struje
(opterećenja) i ta zavisnost prikazana je (orijentaciono) na sl. 12.1a.
Radna oblast OP napajanog jedostranim naponom 30 V prikazana je na sl. 12.1b.
Pored svih prednosti dvostranog napajanja postoje i izvesni nedostaci.
– Dvostrano napajanje zahteva odgovarajući ispravljač i stabilizatore pozitivnog i
negativnog napona.
– Vrlo često izlazni napon ima samo jedan polaritet. Tada se koristi samo jedna
polovina napona napajanja dok druga ostaje neiskorišćena.
– Za prenosne uređaje koriste se baterije kao izvori napajanja. U tom slučaju
dvostrano napajanje zahteva dodatno generisanje drugog napona, umesto
napajanja direktno sa baterije (ili umesto jedne, napajanje sa dve baterije).
– Postoji problem kompatibilnosti pri povezivanju kola sa OP sa digitalnim
kolima koja se po pravilu napajaju jednostrano, i ne prihvataju napone
suprotnog polariteta. Tu su dalje i mikroprocesori, itd.
12.2. Jednostrano napajanje OP
Kod jednostrukog napajanja OP koji je konstruisan na dvostrano napajanje, masa je
obično negativan pol izvora napona napajanja OP (stabilizatora napona, ili baterije).
Za pravilan rad OP, njegovi ulazni naponi moraju biti unutar dozvoljenih granica. I
maksimalni izlazni napon je nešto manji od napona napajanja.
Izuzetak čine takozvani rail-to-rail OP koji su konstruisani tako da prihvataju
ulazne napone u čitavom opsegu napona napajanja (rail-to-rail input), pa i malo izvan
ovoga (do oko 0,3V). Kod OP tipa rail-to-rail output, izlazni napon neopterećenog
OP može se kretati u celom opsegu napona napajanja. Zbog postojanja izlazne
otpornosti OP, pri opterećenju izlaza pojavljuje se pad napona tako da se opseg
izlaznog napona malo smanjuje.
Dalje će biti razmatrana mogućnost da standardni OP rade sa jednostrukim
napajanjem.
12.3. Kvazi jednostrano napajanje
Ako ne postoji tačka srednjeg potencijala a potrebna je, logično je razmisliti kako
da se ona formira. Najjednostavniji način je da se on formira razdelnikom napona
napajanja sa dva jednaka otpornika. Ovakva veza omogućava pravilan rad samo kada
nije opterećen nikakvom značajnom strujom, kao što je struja polarizacije ulaza OP.
176
Pošto se i izlaz referiše i opterećuje prema masi

+UBAT/2
potrebno je da ova tačka ima čvrst potencijal koji
R ne zavisi od struje opterećenja. U tom slučaju može
se primeniti sleditelj napona prema sl. 12.3. OP
UBAT OP
sleditelja napona napaja se jednostrano. Naponi
oba ulaza i izlazni napon, nalaze se na polovini
R
napona napajanja (UBAT/2) tako da su zadovoljeni
-UBAT/2
uslovi za pravilan rad OP. Ovaj napon se prenosi
na izlaz OP. Sa ovako dobijenim simetričnim
Sl. 12.3. Dobijanje simetričnog
naponima napajaju se ostala kola sa OP.
napona za napajanje OP
Zbog visoke ulazne otpornosti neinvertujućeg
pojačavača otpornici delitelja mogu imati visoku otpornost (na primer 1 M). Na
ovaj način formirana je čvrsta tačka srednjeg potencijala (UBAT/2). Ako je napajanje
baterijsko i potpuno plivajuće, tačka srednjeg potencijala ima ulogu mase i napajanje
OP je dvostrano. Dalje je potrebno voditi računa o veličini napona napajanja i o
mogućnosti strujnog opterećenja OP.
Ovde je napajanje celog kola jednostrano ali sami OP napajaju se dvostrano. Zato
ovo napajanje možemo nazvati kvazi jednostrano.
12.4. Jednostrano napajanje pojedinih kola sa OP
Postoje kola sa OP koja sasvim normalno rade i sa jednostranim napajanjem.
Uostalom jedno takvo kolo smo videli u prethodnoj tački (sl. 12b).
Opšti princip koga se treba držati je da ulazni naponi OP uvek budu unutar opsega
dozvoljenih napona u odnosu na napon napajanja (po nekoliko volti ispod ovih
napona) i mora se imati tačka nultog potencijala.
Dalje će biti prikazano nekoliko karakterističnih slučajeva primene jednostrukog
napajanja.
12.4.1. Komparatori napona
Uin+ +UPS Za komparator na sl. 12.4.1 ulazni naponi oba ulaza moraju
biti unutar opsega od par volti do par volti ispod UPS.
Uin-
OP Izlazni napon je digitalni nivoa L koji odgovara veličini od
UO
oko UPS,L 2 V ili nivoa H veličine oko UPS,HUPS – 2V.
Visok nivo napona dobija se za UIN+> UIN–, uz uslov da su oba
ulazna napona unutar dozvoljenih granica (2V .... UPS – 2V).
Za povezivanje sa logičkim kolima napon napajanja (UPS)
Sl. 12.4.1. treba da ima odgovarajuću vrednost.
Kod pojačavača uopšte situacija može biti malo komplikovanija u zavisnosti kakvi
se ulazni ili izlazni naponi očekuju (oba polariteta ili samo jedan). Invertujući
pojačavač je tu malo komplikovaniji. Najnezgodnija situacija nastaje kada se i na
177
ulazima i na izlazu pojavljuju naponi oba polariteta. Tada se na neinvertujući ulaz

mora dovesti određeni prednapon.
Na sl. 12.4.2 prikazan je invertujući pojačavač sa jednostrukim napajanjem.
Neinvertujući ulaz je preko razdelnika vezan na polovinu napona napajanja UPS/2.
U opštem slučaju, umesto napona napajanja OP (UPS) može se koristiti ogovarajući
referentni napon (UREF).
R 1 R 2
Za ovo kolo izlazni napon je:
R
UI
UPS R2 U PS R2 U R  U 
U O  (1  )  U I  PS  2 U I  PS 
OP
R1 2 R1 2 R1  2 
UO
Izlazni napon se sastoji od pojačanog ulaznog napona i
R
od prednapona. Dalje treba naći način i razdvojiti ih.
Pojačanje ulaznog napona je:
Sl. 12.4.2. R2
A
R1
Ovo kolo lepo pojačava ulazne napone koji se po veličini bliski polovini napona
R1 R2 napajanja. Naponi koji se znatno razlikuju od polovine
R4 napona napajanja već i pri relativno malim pojačanjima
UI
UPS vode izlaz OP u zasićenje. Bilo bi dobro da pojačavač
može da pojačava napone bliske nuli. Zato posmatrajmo
OP
dalje kolo na sl. 12.4.2a. Za ovo kolo izlazni napon je:
UO
R1  R2 R3 R
UO  U PS  2 U I
R3
R1 R3  R4 R1
Sl. 12.4.2a. Dalje ćemo posmatrati dva karakteristična slučaja:
- Kada je odnos otpornika (sl.12.4.2b) takav da je:
R1 R2 R1  R2 R3 R R
 1, odnosno: 2  4
UI
R2 UPS R1 R3  R4 R1 R3
UO ili
OP
R1  R3 i R2  R4
R1 Izlazni napon je:
R2
U O  U PS  UI
Sl. 12.4.2b. R1
U ovom slučaju pri nultom ulaznom naponu, izlazni napon bi trebalo da bude
jednak naponu napajanja (+UPS). Ulazni napon može da ima samo pozitivne vrednosti
i sa njegovim povećanjem od nule, izlazni napon se snižava od UPS prema nuli. Ovde
je pogodno izlazni napon meriti u odnosu na +UPS. OP tipa rail-to-rail su u stanju da
178
prate na izlazu ove napone u celom opsegu napona napajanja dok se kod ostalih
pojavljuje mrtva zona jer napon na izlazu ne može da dostigne vrednost +UPS.
R1 R2 - U drugom slučaju (sl.12.4.2c) neka je:
R1 R1  R2 R3 R R R
UI
 2 , odnosno: 2  3
UPS
R1 R3  R4 R1 R1 R4
OP
ili
UO R1  R4 i R2  R3
R2
Izlazni napon je:
R2
Sl. 12.4.2c. UO  U PS  U I 
R1
Ukoliko bi se generator ulaznog signala, umesto za masu, vezao na +UPS, mogli bi
da se pojačavaju samo pozitivni ulazni naponi a izlazni napon bi polazio od nule. OP
tipa rail-to-rail su u stanju da prate na izlazu ove napone u celom opsegu napona
napajanja.
Za OP koji nisu tipa rail-to-rail u blizini nultih ulaznih napona postojala bi mala
mrtva zona jer izlaz ne može da dostigne nulti napon.
Ovde u prikazane tri mogućnosti. Sigurno da su moguće i mnoge druge
kombinacije, a to koja će se primeniti zavisi od zahteva konkretnog kola.
R1 R2 Opšta šema neinvertujućeg pojačavača sa jednostrukim
napajanjem prikazana je na sl. 12.4.3
UREF UPS Izlazni napon je:
R3 R4 R1  R2 R
UO  U I  2 U REF
UI
UO R3  R4 R1 R1
R4
U zavisnosti od toga šta se želi postići biraju se
vrednosti otpornosti otpornika. Naponom UREF i
Sl. 12.4.3. otpornicima R1 i R2 podešava se izlazni prednapon a
otpornicima R3 i R4 opseg ulaznog napona.
Za jedinično pojačanje i opseg rada OP (sleditelj napona) mogu se izostaviti svi
otpornici i “–“ ulaz direktno vezati na izlaz OP, a na “+“ ulaz dovesti ulazni napon
UI. Kolo radi dobro unutar opsega dozvoljenih ulaznih napona i izlaznog napona.
179
12.4.4. Diferencijalni pojačavač

UPS Na sl. 12.4.4 prikazan je
R3 R4 instrumentacioni pojačavač sa tri OP
UI– OP1
napajan jednostrukim naponom. Jedina
R1 UPS tačka koja zahteva referentni potencijal
je izlaz otpornika R4 i on je ovde vezan
R2 OP2 za tačku sa polovinom napona
UO
napajanja (UPS/2). Opseg ulaznih napon
UPS
R1
svakog OP pojedinačno (OP1 i OP2)
mora biti unutar radnog opsega napona
OP2
UI+ R3 R4 UPS/2 tako da se ta tačka koja nosi zajednički
napon (UCM) mora biti povezana -
najbolje opet na tačku sa naponom
Sl. 12.4.4
UPS/2.
Iz ovih nekoliko primera kola pojačavača sa jednostrukim napajanjem vidi se
njegova osnovna problematika. U ulaznom naponu se mora dodati odgovarajući
jednosmerni prednapon koji se onda pojavljuje i u izlaznom naponu. Za dobijanje
samo pojačanog ulaznog napona potrebno je iz izlaznog napona eliminisati
prednapon. To nije uvek jednostavno pogotovu kad se očekuje visoka tačnost. Zato
je, kad se radi o kolima merenja visoke tačnosti primena jednostrukog napajanja OP
komplikovana i često i neprimenljiva.
Međutim za pojačanje naizmeničnih signala kakvi se koriste na primer u audio
tehnici i slično, primena je jednostavnija.
12.4.5. Pojačavači naizmeničnih signala
Kod pojačavača naizmeničnih signala situacija je znatno jednostavnija.
Na ulazu i izlazu pojačavača postavljaju se sprežni kondenzatori odgovarajuće
kapacitivnosti. Oni se biraju prema traženom propusnom opsegu. Ulazne otpornosti
su po pravili mnogo veće od izlaznih tako da je ulazni kondenzator znatno manje
kapacitivnosti od izlaznog. Na izlazu se zbog toga često koriste i elektrolitni
kondenzatori tako da treba voditi računa o njihovoj pravilnoj polarizaciji.
Za invertujući pojačavač na sl. 12.4.5 jednosmerni prednapon “+“ ulaza OP
formiran je razdelnikom napona sa otpornicima (R). Ovde je visina prednapona
jednaka polovini napona napajanja. Povratna sprega održava jednosmerni prednapon
“–“ ulaza na istoj vrednosti. I jednosmerni izlazni prednapon je takođe jednak
R2
polovini napona napajanja. Na taj način amplituda
naizmeničnog signala na izlazu može da ide skoro
R UPS
C1 R1 do ove vrednosti (par volti ispod).
C2
Pojačanje naizmeničnog napona je:
UI,AC RL R2
R AAC  
R1
Sl. 12.4.5.
180
Na sl. 12.4.5a prikazan je neinvertujući

R3
pojačavač. I ovde je ulazni prednapon “+“ ulaza
R U PS
OP ostvaren razdelnikom napona i iznosi UPS/2.
C3
C1 R1 Ovaj prednapon prenosi se i na izlaz tako da
RL omogućava pojačanje naizmeničnog napona do
C2 amplitude skoro jednake UPS/2.
UI,AC R R2 Kondenzator C1 propušta samo naizmeničnu
komponentu ulaznog napona. Zbog velikih
otpornosti ulaznih otpornika (R i R1) željeni
Sl. 12.4.5a.
propustni opseg se postiže malim kapacitetom
kondenzatora C1. Kapacitet kondenzatora C2 određuje otpornost R2 i on je obično
dosta veći od C1. Pojačanje naizmeničnog napona je:
R3
AAC  1 
R2
Zbog kondenzatora C2 pojačanje ulaznog ofset napona OP je jednako jedinici.
Izlazni jednosmerni napon OP je na polovini napona napajanja (UPS/2).
Zbog male otpornosti opterećenja (RL) i odgovarajućeg propustnog opsega,
kondenzator C3 mora biti velikog kapaciteta (elektrolitski). Posle uspostavljanja
napajanja kola potrebno je izvesno vreme da se uspostavi stacionarno stanje. Kod
audio pojačavača to se manifestuje jakim udarom na zvučniku.
Na sličan način mogla bi se razmatrati i mnoga druga kola sa OP. Poznavanjem
opštih uslova za pravilan rad OP, i principa rada ovih kola, čitaocu ne bi trebalo da
predstavlja problem da reši neki svoj specifičan zadatak. Zato se neće ići dublje u ova
razmatranja.
181
Operacioni pojačavači 13. Dodatak Sadržaj dodatka
DODATAK – ZBIRKA ŠEMA

Zahvaljujući savremenim tehničkim mogućnostima, prvenstveno internetu, na
raspolaganju je ogroman broj informacija o operacionim pojačavačima, njihovim
karakteristikama i primenama. U tom obilju informacija najveći problem postaje
njihov izbor i sistematizacija. Ovaj dodatak predstavlja jedan takav pokušaj.
Šeme koje slede preuzete su iz kataloških materijala, poznatih svetskih
proizvođača elektronskih komponenata kao što su:
– Analog Devices
– National Semiconductor
– Intersil
– Linear Technology
Ukupno je prikazano oko 300 šema. Među njima ima i sličnih ali realizovanih sa
drugim tipovima OP. U svakom slučaju to ne može da smeta jer svaka šema sa
sobom donosi nešto novo.
Sadržaj
13.1. National Semiconductor, (92)
13.1.1. AN-31 - Osnovna kola, (23)
13.1.2. AN-31 - Generatori signala, (17)
13.1.3. AN-31 - Obrada (procesiranje) signala, (46)
13.1.4. DS005704 - LM311, (6)
13.2. Analog Devices, (29)
13.2.1. AN-106, (25)
– Pojačavač servomotora  200 mA
– Dvosmerni strujni izvor
– Precizni pretvarač napona u struju
– Osetljivi naponski komparator
– Bandgap referenca 1,23V
– Izolacioni pojačavač
– Malošumni OP  36V
– Visoko stabilna naponska referenca
– Precizna dvostruka naponska referenca
– Pojačavač za slušalice
– Mikrofonski pretpojačavač
– Instrumentacioni pojačavač sa tri OP
– Pojačavač sa lomljenom karakteristikom (smanjenje pojačanja)
– Pojačavač sa lomljenom karakteristikom (povećanje pojačanja)
– Analogni množač/delitelj
– Kolo za praćenje struje
– Generator pravougaonog napona
183
– Pojačavač apsolutne vrednosti

– Pojačavač napona termopara, sa kompenzacijom hladnog spoja
– Pojačavač sa malim ofsetom za  200V
– Instrumentacioni pojačavač sa dva OP
– Pretvarač impedanse
– Strujni izvor (ponor)
– Pojačavač sa limiterima
– Pojačavač sa prigušenjem velikih signala
13.2.2. AN-107, Aktivna povratna sprega kola sa OP, (2)
– Aktivna povratna sprega kola sa OP – drugog reda
– Aktivna povratna sprega kola sa OP – trećeg reda
13.2.3. A Designer’s Guide to Instrumentation Amplifiers – 3RD Editon, (2)
– Primer šeme ECG (elektrokardiograf)
– Pretvarač U/I
13.3. Intersil, (9)
13.3.1. Data sheet FN817.6 (CA3130), (2)
– Astabilni multivibrator
– Generator funkcija
13.3.2. Data sheet FN957.10 (CA3140), (2)
– Generator funkcija
– Sinusni uobličavač
13.3.3. Data sheet FN976.5 (CA3160), (5)
– Voltmetar sa visokom ulaznom otpornošću
– Generator funkcija od 1Hz do 1MHz
– Generator stepenastog napona
– Pretvarač I/U za merenje malih struja (opseg 3pA)
– Kolo za semplovanje sa jednostranim napajanjem
13.4. Linear Technology, (169)
13.4.1. Primene kola LT1001, (6)
– Merni pretvarač temperature sa Pt100 (0 ...1000C, ±0,0250C)
– Pretvarač napona u struju – izvor
– Pretvarač napona u struju – ponor
– Pojačavač apsolutne vrednosti
– Pojačavač za merne trake – tenzometre
– Instrumentacioni pojačavač za ulazni napon ±300V
– Kolo za kompenzaciju hladnog spoja termopara
184
– Detektor za olovnu bateriju

– Strujni izvor
– Merni pretvarač temperature sa Pt100 (0 ...1000C)
– Strujni generator sa dva izvoda
– Kolo za semplovanje sa jednostranim napajanjem
– Pretvarač V/f, opsega od 0MHz do 1 MHz
– Merni pretvarač temperature sa termoparom
13.4.4. Primene kola LT1007/LT1037, (8)
– Komparator sa histerezisom
– Pretpojačavač detektora IR zračenja
– Precizni pojačavač za izlaz 300
– Pojačavač za merne trake – tenzometre
– Trimovanje ofseta
– Finije trimovanje ofseta
– Pojačavač A=1000, greške 0,01% za opseg do 5 Hz
– Generator čiste sinusoide 1 kHz
13.4.5. Primene kola LT1012A/LT1012, (11)
– Instrumentacioni pojačavač za ulazni napon ±250V (A=1)
– Pojačivač napona Westonove zasitive ćelije (etalon napona)
– Pojačavač napona mosta
– Pojačavač za fotosenzor
– Baferovana referenca za A/D konvertore
– Instrumentacioni pojačavač za ulazni napon ±100V
– Komparator sa histerezisom od 10 V
– Detektor protoka vazduha
– Ampermetar za opseg struja od šest dekada
– Množač otpornosti
– Pojačavač napona termopara
– Trokanalni termometar sa termoparovima
– Regulator brzine motora jednosmerne struje, napona 5 V
– Generator impulsa za EEPROM napajan sa 5V
– Pretvarač napona 9V/5V, 20 mA
– Pretvarač napona u struju napajan sa 5V
– Pretvarač napona u struju napajan sa 5V, sa plivajućim izlazom
– Pretvarač za merne trake
– Regulator napona 6V/5V
– Pretvarač napona u struju 0 do 2V/0 do 15mA
185
– Pretvarač snage 6/15V

– Temperaturno kompenzovan kristalni oscilator
– Podizač napona 6V/15V
– Trokanalni termometar sa termoparovima
– Termički pretvarač efektivne vrednosti napona, 50MHz u dc napon
– Dvostruki instrumentacioni pojačavač sa jednostranim napajanjem
– Anemometar sa toplom žicom
– Merač protoka tečnosti
– Instrumentacioni pojačivač napajan sa 5V
– Pojačavač za merne trake napajan sa 9V
– Detektor metana sa linearnim izlazom
– Instrumentacioni pojačavač sa tri OP i kompenzacijom bias struje
– Pojačavač za merne trake
– Malošumni regulator napona
– Malošumni instrumentacioni pojačavač
– Sinusni oscilator sa malim izobličenjem
– Čoperski stabilisan pojačavač
– Malošumni IR detektor
– 12-bitni A/D konvertor
– 16-bitni strujni komparator
– Pretvarač temperature u frekvenciju
– Pojačavač sa izlaznim naponom 120V
– Naponski kontrolisani oscilator 100kHz
– Brzi instrumentacioni pojačavač sa strujnim izlazom
– Malošumni širokopojasni pojačavač (A=100) sa visokoomskim ulazom
– Širokopojasni pojačavač (A=1000) sa visokoomskim ulazom
– Stabilisani kristalni oscilator sa malim izobličenjem
– Naponska referenca 5V, 10ppm/0C
– Detektor napona olovne baterije sa izlazom za isključenje
– Pretvarač napona za RTD, 20C do 2200C
– Analogni množač i delitelj
– Instrumentacioni pojačavač sa tri OP i kompenzacijom bias struje
13.4.11. Primene kola LT1097, (3)
– Pojačavač napona Westovove ćelije
186
– Komparator sa histerezisom <10V

– Ulazni pojačavač za voltmetar sa 4 ½ cifre
13.4.12. Primene kola LT1097, (3)
– Pretvarač temperature sa udaljenog senzora
– Pretvarač struje 4mA do 20mA u napon
– Instrumentacioni pojačavač napona sa otporničkog mosta
13.4.13. Primene kola LT1097, (6)
– Barometar sa jednostranim napajanjem
– Četvorocifarski senzor pritiska
– Pojačavač nervnih signala
– Monitor pritiska sa jednostranim napajanjem
– Pretvarač napona u struju
– AC instrumentacioni pojačavač
13.4.14. LTC1043, (5)
– Barometar sa jednostranim napajanjem
– Delitelji i množači sa 2, 3 i4
– Instrumentacioni pojačavač
– Pretvarač napona u struju
– Termički pretvarač 50mHz efektivne vrednosti u jednosmerni napon
13.4.15. LT-AN3 (Primena kola LTC1043), (15)
– Blok šema kola LTC1043
– Čoperski stabilisan instrumentacioni pojačavač
– Lock-in pojačavač (detekcija veoma malih napona unutar šuma)
– Pojačavač sa promenljivim pojačanjem
– Pretvarač temperature za Pt100, opsega od 00C do 4000C, 0,050C
– Merni pretvarač relativne vlažnosti
– Merni pretvarač relativne vlažnosti
– Pretvarač frekvencije u napon
– Pretvarač napona u frekvenciju
– Analogni množač (tačnost 0,01%)
– Precizni invertor napona
– Translator napona šanta na potencijal mase
– Kristalni oscilator temperaturno kompenzovan
– Linearni termometar
13.4.16. LT-AN3 (Primena kola LTC1043), (8)
– Čoperski stabilisan bipolarni pojačavač
– Čoperski stabilisan pojačavač sa FET-ovima na ulazu
– Poluprovodnički termometar bez kalibracije
187
– Pretvarač temperature u frekvenciju (sa termoparom)

– Pretvarač za relativnu vlažnost – baterijsko napajanje
– Jednostavan i precizan barometar
– Pretvarač U/f, (nelinearnost 0,05%)
– Bipolarni U/f pretvarač
13.4.17. LTC1047, (5)
– Instrumentacioni pojačavač sa jednostranim napajanjem
– Punotalasni ispravljač
– Pretvarač napona u struju (o do 1V/4mA do 20mA)
– Čoperski stabilisan pojačavač sa malim šumom
– Kompozitni pojačavač sa malim driftom i malim šumom
13.4.18. LTC1050, (15)
– Instrumentacioni pojačavač sa obrtnim kondenzatorom
– Pojačavač napona termopara sa jednostranim napajanjem
– Izvori struje prema masi
– Brzi precizni invertor
– Pojačavač sa izlaznom strujom 100mA
– Naponski upravljan strujni izvor (U/I pretvarač)
– Kolo za semplovanje
– Invertor napona
– Instrumentacioni pojačavač sa 3 OP i malom ulaznom strujom
– Instrumentacioni pojačavač sa ulaznim zajedničkim naponom do 100V
– Fotodiodni pojačavač
– Logaritamski pojačavač za 6 dekada
13.4.19. LTC1052, (12)
– Malošumni pojačavač sa malim driftom
– Brzi precizni invertor napona
– Komparator sa stabilisani ofsetom
– Pretvarač U/f opsega od 1Hz do 1,25MHz
– Pretvarač U/f opsega od 1Hz do 30MHz
– Termometar sa kompenzacijom hladnog spoja termopara
– Diferencijalni multipleksni pojačavač napona termopara
– Digitajzer napona sa mernih traka
– A/D konvertor 16 Bita
– Precizni izolacioni pojačavač
188
13.4.20. LTC1050, (5)

– Monitor pražnjenja baterije
– Osetljivi fotodetektor
– Referentna masa
– Instrumentacioni pojačavač sa dva OP
– Kolo za merenje unutrašnje otpornosti baterije
13.4.21. LTC1051, (4)
– Pojačavač za termopar – dvostruki
– Pojačavač napona mosta sa mernim trakama
13.4.22. LTC2053/LTC2054 (4)
– Pojačavač platinskog RTD sa linearizacijom
– Kolo za merenje struje na potencijalu – 48V
– Izvori struje prema masi
– Precizni integratori sa malim driftom
13.4.23. LT – razno, (9)
– Merenje struje šanta na potencijalu 3V do 36V
– Pojačavač za elektretni mikrofon
– Pretpojačavač za geofon
– Svetlosni malošumni senzor
– Pojačavač za akcelerometar
– Strujni izvor za 1,25A
– Pojačavač detektora gasa (pojačanje –50)
189
Operacioni pojačavači 13. Dodatak 13.1.1. NS – AN31– Osnovna kola
13.1. National Semiconductor

13.1.1. AN 31 – Osnovna kola
191
192
193
194
Operacioni pojačavači 13. Dodatak 13.1.2. NS – AN31– Generatori signala
13.1.2. AN 31 – Generatori signala
195
196
197
198
Operacioni pojačavači 13. Dodatak 13.1.3. NS – AN31– Obrada signala
13.1.3. AN 31 – Obrada (procesiranje) signala
199
200
201
202
203
204
205
206
207
208
209
210
211
212
Operacioni pojačavači 13. Dodatak 13.1.4. NS – DS005704 – LM311
13.1.4. DS005704 - LM311
213
Operacioni pojačavači 13. Dodatak 13.1.4. NS – DS005704 – LM311
214
Operacioni pojačavači 13. Dodatak 13.2.1. AD – AN-106
13.2. Analog Devices

13.2.1. AN-106
215
216
217
218
219
220
221
222
223
224
225
Operacioni pojačavači 13.Dodatak 13.2.2. AD – AN-107
13.2.2. Analog Devices AN-107

Aktivna povratna sprega kola sa OP - – drugog reda
226
Operacioni pojačavači 13.Dodatak 13.2.2. AD – AN-107
Aktivna povratna sprega kola sa OP – trećeg reda
227
Operacioni pojačavači 13.Dodatak 13.2.3. AD – Guide for instr. Amp.
13.2.3. AD - A Designer’s Guide to Instrumentation Amplifiers - 3RD Editon
228
Operacioni pojačavači 13.Dodatak 13.2.3. AD – Guide for instr. Amp.
229
Operacioni pojačavači 13.Dodatak 13.3.1. Intersil – CA3130
13.3. Intersil
13.3.1. Data sheet FN817.6 (CA3130)
230
13.3.2. Data sheet FN957.10 (CA3140)
231
13.3.3. Data sheet FN976.5 (CA3160)
232
233
Operacioni pojačavači 13.Dodatak 13.4.1. LT – LT1001
13.4. Linear Technology

13.4.1. LT1001
234
235
236
13.4.2. LT1004
237
238
13.4.3. LT1006
239
240
241
Operacioni pojačavači 13.Dodatak 13.4.4. LT – LT1007/LT1037
13.4.4. LT1007/LT1037
242
243
244
13.4.5. LT1012A/LT1012
245
246
247
248
13.4.6. LT1013/1014
249
250
251
252
253
254
255
256
257
258
259
13.4.7. LT1028/LT1128
260
261
13.4.8. LT1055/LT1056
262
263
264
13.4.9. LT1058
265
266
13.4.10. LT1078/79
267
268
269
13.4.11. LT1097
270
13.4.12. LT1101
271
272
13.4.13. LT1167
273
274
Operacioni pojačavači 13.Dodatak 13.4.14. LT – LTC1043
13.4.14. LTC1043
275
276
Operacioni pojačavači 13Dodatak 13.4.15. LT – AN3
13.4.15. LT-AN3 – Primena kola LTC1043
277
278
279
280
281
282
283
Operacioni pojačavači 13.Dodatak 13.4.16. LT – AN45
13.4.16. LT-AN45
284
285
286
287
13.4.17. LTC1047
288
289
290
13.4.18. LTC1050
291
292
293
294
295
13.4.19. LTC1052
296
297
298
299
300
301
302
303
304
13.4.20. LTC1150
305
306
13.4.21. LTC1151
307
Operacioni pojačavači 13.Dodatak 13.4.22. LTC2053/54
13.4.22. LTC2053/54
308
Operacioni pojačavači 13.Dodatak 13.4.22. LTC2053/54
309
Operacioni pojačavači 13. Dodatak – zbirka šema
13.4.23. LT - Razno
310
311
312
313
314
Operacioni pojačavači Literatura
LITERATURA
1. D. Pantić, B. Milivojević, Linearna integrisana kola, Tehnička knjiga Zagreb,
1974.
2. D. Pantić, J. Pešić, Primena linearnih integrisanih kola, Tehnička knjiga,
Beograd 1981.
3. T. Brodić, Analogna integrisana kola, Svijetlost, Sarajevo, 1986.
4. R. Radetić: Tranzistorski pretvarači snage; Institut za bakar Bor 1995.
5. R. Radetić: Tranzistorski pretvarači snage (drugo dopunjeno izdanje); Nauka
Beograd 2002.
6. R. Radetić: Tiristorski pretvarači; Nauka Beograd 2004.
7. R. Radetić: Prekidačka napajanja Nauka Beograd 2005.
8. R. Radetić: Tranzistorski pretvarači; Autorsko izdanje, Bor 2006.
9. R. Radetić: Tiristorski pretvarači; (drugo dopunjeno izdanje) M kops centar
Niš 2012.
10. Radojle Radetić, Elektronski vatmetar i jedna opoziciona metoda za ispitivanje
njegovog množačkog dela, JUKEM 84. Novi Sad 1984.
11. Radojle Radetić, Univerzalni merni instrument WAVO 3-1, JUKEM 86,
Beograd 1986.
12. Radojle Radetić, Merenje otpornosti (rezistencije) i temperature namota mašina
naizmenične struje za vreme rada, JUREMA 1987, Zagreb 1987.
13. Radojle Radetić, Termoregulator RRTERM 1K, XI godišnjak 1996. Instituta
za bakar Bor.
14. Radojle Radetić, Mikroommetar RR980105, Simpozijum o merenjima i mernoj
opremi, Beograd 1998.
15. Radojle Radetić, Određivanje specifične otpornosti bakarnih uzoraka - predlog
nove konstrukcije merne letve, Simpozijum o merenjima i mernoj opremi,
Beograd 1998.
16. Radojle Radetić, Vrhunska metrologija sa posebnim osvrtom na merenje
električne otpornosti, Elektroprivreda br. 3/1999.
17. Radojle Radetić, Ivan Župunski, Komparator malih otpornosti, II Simpozijum
o merenju i mernoj opremi, Novi Sad 2000.
18. Radojle Radetić, A/D konvertor za 6 cifara, II Simpozijum o merenju i mernoj
opremi, Novi Sad 2000.
19. Radojle Radetić, Lokator mesta zemljospoja na dalekovodu, JUKO CIGRE,
Herceg Novi 2001.
20. Radojle Radetić, Elektronski instrument za merenje otpornosti izolacije, III
Simpozijum o merenju i mernoj opremi, Beograd 2003.
21. Radojle Radetić, Visokokvalitetni merni pretvarač odnosa otpornosti u odnos
napona, Kongres metrologa 2005.
22. Radojle M. Radetic. Dragan R. Milivojevic: Chopper Stabilized Low
Resistance Comparator, Sensors April 2009.
315
Operacioni pojačavači Literatura
23. R. M. Radetic, D.R.Milivojevic, V. M. Despotovic, Optimization of Measuring

Current for Chopper Low Resistance Comparator, Measurement Science
Review Vol. 10, No. 1, 2010.
24. R. Radetic, M. Pavlov, D. R. Milivojevic The Efficient Solution of Parasitic
Voltage Annulment in Electronic Low Resistance Comparator, Electronıcs and
Electrıcal Eengıneerıng 2012. No. 5.
25. P. Horowitz, W. Hill, The art of elecreonics – 2nd edition, Cambridge
university press, 1989.
26. B. Carter, T. Brown, Handbook of operational amplifier applications, Texas
Instruments, 2001.
27. R. Mancini, Op Amps For Everyone, Texas Instruments, 2002.
28. W. Jung and others, Op Amp Applications Handbook, Analog Devices, 2005.
29. C. Kitchin, L. Counts, A designers, guide to instrumentation amplifiersm 3rd
edition, Analog Devices, 2006.
30. J. Roberge, K. Lundberg, Operational amplifiers: theory and practice, MIT.
2007.
31. H. Zumbahlen and others, Linear circuit design handbook, Analog Devices,
2008.
32. National Semiconductor Linear Applications Handbook 1994.
33. Katalozi, aplikacione note, i drugi materijali poznatih svetskih proizvođača
komponenata (AD, LT, TI, BB, itd).
316

Radojle Radetic - Operacioni Pojacavaci

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Radojle Radetic - Operacioni Pojacavaci

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Radojle Radetic - Operacioni Pojacavaci

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Dr Radojle Radetić

Bor 2014. godine

CIP – Каталогизација у публикацији

Pogledajmo malo detaljnije diferencijalni pojačavač prikazan na sl. 1.3. Uloga

Bez ulaženja u izvođenje biće dati gotovi izrazi za

Faktor potiskivanja zajedničkog napona je:

hie Ulazna otpornost tranzistora (spoja sa zajedničkim emitorom)

diferencijalnog signala što znači da je pojačanje zajedničkog signala veoma malo.

1.4. Oblici kućišta i raspored izvoda

Sl. 1.4a. Primeri rasporeda izvoda za neke vrste operacionih pojačavača

1.5. Primeri standardnih OP

Sl. 1.5. - Unutrašnja šema operacionog pojačavača tipa 709

Sl. 1.5a. - Unutrašnja šema operacionog pojačavača tipa 741

2. IDEALAN OPERACIONI POJAČAVAČ

2.2.2. Negativna povratna sprega – pojačavač

2.3.3. Sabirač napona - invertujući

Pošto je ulazni napon OP jednak nuli, izlazni napon je

Ovde će biti u najkraćim crtama biti prikazani neinvertujuči i invertujući

beskonačno velika (zbog ulaznog kondenzatora).

3. REALAN OPERACIONI POJAČAVAČ

U najvećem broju slučajeva realni OP se mogu smatrati idealnim. U specifičnim

UO (V) Ako ulazni naponi pređu dozvoljene granice OP

njihova pojedinačna pojačanja (A+ i A). Sa ovim, priraštaj izlaznog napona OP

Sl. 3.1.2.1b. Naponsko (diferencijalno) pojačanje kola OP-07

Zbog nejednakosti pojačanja dva ulaza, pojavljuje se i pojačanje zajedničkog

ne mora voditi računa.

3.1.2.2c Ulazne bias i ofset struje kod OP-07

Zato se za kod OP sa bipolarnim tranzistorima na ulazima, teži da spoljašnje

Sa aspekta ulaznog napona, realan OP može posmatrati kao idealan, ako mu se

Sa promenom temperature menja se i ulazni ofset napon OP. Ta promena se uzima

3.1.2.5. Povratni uticaj izlaznog napona OP

Na ovaj način uticaj zajedničkog napona sveden je na

Uticaj napona napajanja na ulazni napon OP kreće se od oko 10V/V do oko

3.1.2.9. Kompenzacija ulaznog ofset napona OP

Veličina ove otpornosti je obično reda 100  i manje.

 Faktor povratne sprege (<1)

asimptotama. Karakteristična mesta na ovom dijagramu su prelomna i granična

I faktori potiskivanja zajedničkog (CMRR) i napona napajanja (PSRR) zavise od

3.1.3.3. OP kao komparator

fP,OP Prelomna frekvencija OP

Primer: Posmatrajmo OP07 za koji je S=0,3V/s.

spektar i Gausovu funkciju amplitudne raspodele.

Sl. 3.1.4.2a. Šumne karakteristike kola OP-27

Pojedinačne komponente napona šuma su:

– Naponski šum OP U N ,U  eN Δf (nV)

– Strujni šum OP U N , I  iN Req Δf (nV)

Napon šuma (pik-to-pik) kreće se unutar granica od oko: U N , p  p  5U N

Gustina ovog napona šuma je uN  5,2 nV/ Hz

nA. Kod njih naponski šum postaje

2k zajedno sa njim pojačava.

3.2. Razni uticaji, smetnje i njihovo otklanjanje

Sl. 3.2a. Primeri primene garda

Praktična realizacija garda na štampanoj pločici,

Sl. 3.2d. Primena garda i širmovanog voda

Kod neinvertujućeg pojačavača ili folovera, ovim se pored postojeće negativne,

Zaštita od diferencijalnog prenapona Zaštita od zajedničkog prenapona

3.4. Primeri karakteristika OP

Tab. 3.4. - Primeri karakteristika nekoliko karakterističnih OP