INTERNACIONALNI UNIVERZITET NOVI PAZAR

Visokoškolska nastavna jedinica u Nišu

Departman pravo unutrašnjih poslova

Predmet: KRIMINALISTICKA OPERATIVA

Tema: Pojam i definisanje operativnog rada

SEMINARSKI RAD

Mentor: Student:

Sadrzaj
 1. Uvod
2. Pojam I specificnosti operativnog sistema
3. Operativno istrazivanje
4. Specificnost operativnih veza
5. Predmet kriminalisticke operative
6. Nacela kriminalisticke operative
7. Funkcija kriminalisticke operative
8. Planiranje operativnog rada na osnovu indicija I verzija
9. Definisanje kriminalisticke operative
10.Zakljucak
11.Literatura

Uvod

Kriminalisticka operative se shvata kao Celina ukupnog misaonog procesa, postupka

I metoda, koje poznaje kriminalistika, s ciljem sistematskog I planskog sprecavanja,
kao I otkrivanja, rasvetljavanja, obezbedjivanja I utvrdjivanja dokaza u vezi sa
izvrsenim krivicnim delim I njihovim izvrsiocima. Kriminalisticka operative je naucna
oblast kriminalistike koja primenom naucnih metoda izucava najefikasnije modele
organizacije I metoda, realizacije kriminalistickih istraga. Sadrzaj kriminalisticke
operative obuhvata pojam operativnog rada, njegove pravne osnove I specificnosti
njegovog planiranja, osnovne principe, nacela I teorijsko obrazlozenje u prilog
postojanja ove kriminalisticke discipline.

Operativno istrazivanje obuhvata

1. Kriminalni milje,
2. Krimminalnu delatnost,
3. Kriminogene pojave.

Predmet kriminalisticke operative, odnosno kriminalistickog operativnog istrazivanja

je svima dobro poznati kriminal.

Zadaci kriminalisticke operative je pervencija I represija kriminaliteta, koji se

realizuje kroz sveukupnu aktivnost organa unutrasnjih poslova.

Cilj operativne delatnosti je sprecavanje cinjenja krivicnih dela, kao I otkrivanje I

razjasnjavanje krivicnih dela I hvatanje ucinioca.

Trajanje operativne delatnosti vezano je I za tok razjasnjenja krivicnih dela,

otkrivanje I hvatanje ucinioca.

Operativna delatnost se realizuje kroz primenu kriminalisticko taktickih, tehnickih I

operativnih mera I radnji. Na osnovu ukupnih obavesetenja donosi odluke za
pravilno I blagovremeno usmeravanje operativne delatnosti I rukovodjenje njenim
tokovima.

Pojam I specificnosti operativnog rada

Pod pojmom operativnog rada podrazumevaju se sve kriminalisticko takticke,
tehnicke I operativne mere I radnje koje preduzima policija I koje nemaju procesni
znacaj, odnosno kojima se obezbedjuju operativne informacije, I koje se primenjuju
u predkrivicnom postupku. To je nesto sire shvatanje pojma operativnog rada, mada
ovako definisan pojam ne bi u danasnjim uslovima obuhvatio posebne istrazne
radnje, posto one imaju procesni znacaj I prema odredbama ZKP njihovim
koriscenjem mogu se obezbediti dokazne informacije.

Operativni rad podrazumeva visestruku delatnost:

1. Oblik organizacione structure policiskih, istraznih kapaciteta,

2. Kao oblik delatnosti koja se sprovodi na sirokom dijapazonu
kriminalistickih radnji uz odredjene operativne karakteristike, sadrzaje,
3. Kao oblik delatnosti koja u sebi sadrzi samo odredjene metode I sredstva
koja su veoma specificne sadrzine, namene I iskljucivo se preduzimaju po
odobrenju I instrukcijama nadleznih autora.

Pojam operativnog rada u sirem smislu obuhvata sve kriminalisticko takticke,

kriinalisticko tehnicke radnje I mere, istrazne radnje, specijalne istrazne tehnike I
operativne veze, odnosno celokupnu kriminalisticku delatnost policije na otkrivanju,
razjasnjavanju I dokazivanju krivicnih dela.

Operativni rad u uzem smislu zasniva se na specificnostima na radnji I mera koje

policija preduzima I koje su vezane za atribut operativnosti.

Iz celokupne delatnosti policije na suzbijanju kriminaliteta izdvajaju se posebne

istrazne radnje I operativne veze, I razlikuju se kriminalisticko taktickih I
kriminalisticko tehnickih radnji I mera, istraznih radnji koje su obuhvacene
sadrzajima kriminalisticko taktike, tehnike I metodike, pa s toga smo te radnje I
mere ulaze u sadrzaj “pravog operativnog pojma”.

Operativno istrazivanje obuhvata

1. Kriminalni milje,
2. Krimminalnu delatnost,
3. Kriminogene pojave.

Specificnost operativnih veza

Bitne specificnosti koje karakterisu specificne operativne veze I predstavljaju sadrzaj
uzeg pojma operativnog rada su sledece:

1. Kriminalisticko takticke I tehnicke radnje I mere I istrazne radnje policija

moze da preduzme samoinicijativno po zahtevu tuzioca, izuzetno nakon
obavestenja tuzioca ili po naredbi suda, dok posebne istrazne radnje ne
moze da preuzme samoinicijativno, ni po zahtevu tuzioca, vec po naredbi
sudija iz prethodni postupak, koji postupa po predlogu tuzioca kada su
ispunjeni zakonom predvidjeni uslovi. Po naredbi sudije za prethodni
postupak postupa policija koja raspolaze odgovarajucom tehnikom, drugim
sredstvima I strucnoscu za sprovodjenje odredjenih radnji I mera.
2. Posebne istrazne radnje se ne mogu primeniti za sva krivicna dela ni u
svakoj kriminalistickoj operativnoj situaciji vec po strogo propisanim
uslovima I utvrdjenom postupku, sto ukazuje na izvesnu restriktivnost u
njihovoj primeni.
3. Postupak sprovodjenja istraznih radnji nije predvidjen ZKP, vec ove radnje,
nakon njihovog odobravanja od strane sudije za prethodni postupak
sprovodi policija.
4. Operativne veze nisu procesno regulisane, odobrava ih ovlasceno lice
ministarstva unutrasnjih poslova. Samo ovlascena sluzbena lica mogu
angazovati operativne veze I taj rad, je stoga konspirativan, nije dostupan
trecim licima, ni u organu niti van organa unutrasnjih poslova I
koriscenjem operativnih veza dobijaju se iskljucivo operativne informacije.
Policija mora prethodno da dodje do saznanja da postoje osnovi sumnje da
je prethodno izvrseno odredjeno krivicno delo I to primenom
odgovarajucih kriminalisticno taktickih I kriminalisticko tehnickih radnji I
mera koje moze samoinicijativno preuzeti dok od kriminalisticko
operativnih radnji I mera moze preduzeti samo koriscenjem operativnih
veza po predvidjenom postupku, dok se ne mogu koristiti posebne istrazne
radnje jer nije ispunjen osnovni zakonski uslov da postoje osnovi sumnje
da je izvrseno neko od navedenih krivicnih dela u ZKP. Po saznanju osnova
sumnje da je izvrseno odredjeno krivicno delo za koje je u zakonu
predvidjena kazna zakona do 5 godina policiji je ostavljen rok od 7 dana
da obavesti tuzioca sto znaci da u tom vremenskom periodu policija moze
preduzeti odredjene kriminalisticke radnje I mere a medju njima I
kriminalisticku operativno meru koreiscenja operativnih veza. Predmet
operativnog rada je prikupljanje obrada I analiza, svih relevantnih
informacija o kriminalitetu, uciniocima izvrsenih krivicnih dela,
potencijalnim zrtvama, zastitnim I kriminogenih objekta. Po svojoj prirodi
izvori informacija mogu biti otvoreni I zatvoreni. Prikupljanje operativne
informacije mogu biti u formi operativnog izvestaja I operativne
informacije. U zavisnosti od izvora I sadrzaja, razlikuju se dve vrste
izvestaja, izvestaj o kontaktu sa operativnom vezom I operativni izvestaj.
Operativna akcija predstavlja skup kontinuiranih I sinhronizovanih
 operativno taktickih I tehnickih mera I radnji kojje se preduzimaju u cilju
sprecavanja, suzbijanja I pracenja odredjene kriminalne delatnosti na
teritoriji Republike Srbije ili podrucju jedne ili vise podrucnih policijskih
uprava. Operativna akcija prema prostoru na koji se organizuje moze biti:
centralna, regionalna I lokalna.

Predmet kriminalisticke operative

Predmet kriminalisticke operative nije nacin realizacije konkretne radnje ili

dokazivanje konkretnog krivicnog dela ili aservacija traga. Predmet kriminalisticke
operative je definisanje opstih modela realizacije proaktivnih I reaktivnih istraga,
kao I funkcionalna organizacija policije kojom se ostvaruju uslovi da se navedeni
ciljevi na najefikasniji nacin ostvare. Predmet kriminalisticke operative je:

1. Izucavanje najefikasnijih modela proaktivnih I reaktivnih istraga,

2. Definisanje adekvatnih modela za evulaciju kriminalistickih istraga,
3. Upravljanje kriminalistickim istragama.

Uspeh kriminalisticke policije direktno zavisi od metodoloskog okvira I primenjenih

metoda operativne analitike. Predmet kriminalisticke operative usmerena je na
razvoj najefikasnijih metoda za:

`1. Analizu I proveravanje materijalnih tragova,

2. Analizu I ocenu iskaza, pisanih I snimljenih izjava,

3. Rekonstrukciju radnje krivicnog dela na osnovu raspolozenih cinjenica,

4. Izrada profila licnosti I utvrdjivanje licnosti I utvrdjivanje zone njenog

moguceg predvidjanja,

5. Prognozu ponasanja ucinioca posle izvrsenog krivicnog dela,

6. Prognozu kako ce se ucinilac ponasati u toku preduzimanja neke radnje

prema njemu.

Bitna osobina kriminalnih pojava sastoji se u njihovom dinamickom karakteru. Kada

se jedna kriminalna pojava menja u toku vremena u kriminalnom miljeu, mmi bez
primene kriminalisticke operative ne mozemo, na osnovu poznavanja nenih osobina
saznanih u jednom trenutku, zakljucivati kakve ce biti njene osobine u kriminalnom
miljeu u buducnosti. Primenom saznanja nastalih kroz operativni process I
operativnim radom, mozemo da uticemo na datu kriminalnu pojavu I na ponasanje
te pojave, tako da se ona moze ponasati drugacije nego sto mi predvidjamo na
osnovu trenutnih operativnih saznanja koja smo vec prikupili o njoj. Dakle iz
operativnog aspekta istrazivanje pojava u kriminalnom miljeu, pokusavaju se
objasniti I razumeti pojave koje su odredjene spletom razlicitih cinilaca, gde se
svakoj od njih nastoji da izmeri “specificna tezina”.

Nacela kriminalisticke operative

Od osnovnih nacela kriminalistike za kriminalisticku operative posebo su znajcajna

nacela:

1. Nacelo zakonitosti,
2. Nacelo brzine I operativne delatnosti,
3. Nacelo cuvanja sluzbene tajne,
4. Nacelo svestrane saradnje sa gradjanima,
5. Nacelo elasticnosti,
6. Nacelo samoinicijativno I ofanzivnosti,
7. Nacelo mobilnosti I ofanzivnosti,
8. Nacelo tacnosti I efikasnosti,
9. Nacelo operativno analitickog pracenja I grafickog prikazivanja stanja I
kretanja kriminaliteta na terenu.

Funkcija kriminalisticke operative

Upoznavanje puteva I sredstava operativnih saznanja s naucnog, teorijskog-

strucnog I prakticnog, stvara mogucnost da se shvati logika koja u misaonu celinu
povezuje najraznovrsnije postupke kriminalne delatnosti. Korektan kriminalisticki
operativni naucni, teorijsko-strucni I prakticni pristup u svojoj prezentaciji pored
rezultata treba da ponudi postupke I sredstava koja su koriscena za saznavanje
kriminalnih delatnosti I kriminalnog miljea. Najistaknutiji oblici operativnog
delovanja su:

1. Operativa kontrola,
2. Kriminalisticka kontrola,
3. Operativna odbrada,
4. Kriminalisticka obrada.

Planiranje operativnog rada na osnovu indicija I verzija

Planiranje kriminalistickih verzija podrazumeva organizovanu I usmerenu delatnost

u cilju predvidjanja svih relevantnih cinjenica I okolnosti, koje je neophodno
razjasniti u konkretnom dogadjaju. Verzzije se moraju pravilno postavljati samo na
osnovu proverenih I utvrdjenih indicija. Opsta sumnja kao pocetni indicijalni stepen
sumnje, na posredan nacin ukazuje tek na mogucnost postojanja krivicnog dela, te
se stoga smatra da ne obezbedjuje dovoljan kvantum saznanja da se na osnovu
takvog fonda saznanja pristupa planiranju I proveravanju verzija. Ipak znacaj takvog
obima sumnje moze biti u okviru operativne kontrole kroz koju se moze vrsiti
dodatno prikupljanje I utvrdjivanje postojanja konkretne sumnje. U pocetnom
stadijumu, prevashodno znacenje imaju verzije o opstoj prirodi, sustini I uzorcima
krivicnog dogadjaja. Tek u okviru tih opstih verzija, moguce je postavljati verzije o
uciniocu, motive, nacinu izvrsenja itd.

Definisanje kriminalisticke operative

Slozena organizacija, koja u zavisnosti od vremena, mesta, procene bezbedosnog

stanja I konkretnih bezbednosnih problema kao I prognoze kriminaliteta, omogucava
blagovremenu radnu orijentaciju organa u borbi protiv kriminaliteta na bazi stalnog
prikupljanja obavestenja I podataka s ciljem sprecavanja I otkrivanja krivicnih dela I
njihovih pocinilaca, kao I njihovo pronalazenje I hvatanje. U zavisnosti od potrebe
organizuje I ostvaruje stalno povezivanje organa unutrasnjih poslova sa gradjanima I
drugim subjektima drustvene zastite, I pruza strucno usmeravanje I pomoc u
izvrsavanje zadataka u borbi protiv kriminaliteta. Omogucava svojom operativnom
organizacijom I prikupljanjem obavestenja od gradjana efikasno primenjivanje
taktickih radnji I postizanje optimalnih rezultata u toj primeni sa povratnim dejstvom
na operativnu delatnost kako u sprecavanju tako I u suzbijanju kriminaliteta. Na
osnovu ukupnih obavestenja donosi odluke za pravilno I blagovremeno usmeravanje
operativne delatnosti I rukovodjenje njenim tokovima.

Opsti uslovi od kojih zavisi organizacija kriminalisticke operative

Mozemo sve uslove koji imaju odredjeni uticaj na konstituciju I razvoj kriminalisticke
operative podeliti na opste I posebne uslove.

Pod opstim uslovima podrazumevamo:

1. Razvijenost I karakteristike drustvenih odnosa,

2. Uticaj unutrasnje politicke I spoljnopoliticke situacije I ekonomskog stanja
zemllje,
3. Uticaj zakonodavnih resenja,
4. Uticaj odredjenih tehnicko tehnoloskih dostignuca.

Pod posebnim uslovima podrazumevamo:

1. Stanje kriminaliteta I drugih negativnih pojava u vezi sa kriminalitetom,

2. Podrucja sprovodjenja kriminalisticke operative,
3. Poznavanje nacina izvrsenja krivicnih dela, ucinioca I bezbednosnih
problema,
4. Strucnost radnika na poslovima suzbijanja kriminaliteta.
Zakljucak

Kriminalisticka operativa

Kriminalistika je nauka koja ima vise disciplina. Te discipline su: kriminalisticka

taktika, kriminalisticka metodika, kriminalisticka tehnika, kriminalisticka operativa,
kriminalisticka analitika, kriminalisticka forenzika, penoloska kriminalistika i druge.
Kriminalisticka operativa predstavlja disciplinu kriminalistike koja izucava i
usavrsava specificne metode i sredstva koja se odobravaju i primenjuju po
posebnom postupku i u odredjenim kriminalisticko-operativnim situacijama, kao i
kriminalisticko operativni znacaj i kriminalistickooperativno koriscenje svih tragova,
predmeta, cinjenica i okolnosti, radi njihove prakticne primene u sprecavanju i
otkrivanju krivicnih dela, njihovih ucinilaca i obezbedjenje dokaza. Kriminalisticka
operativa u sistemu kriminalisticke nauke – operativni rad mozemo posmatrati kao
celovitu pojavu, kao vrstu kriminalisticke, bezbednosne, pravne ili delatnosti
privatne bezbednosti (kompanija, agencija) ili pak da posmatramo istu tu pojavu
kako se odvija u posebnim uslovima, dobicemo razlicite nivoe opštavanja.
Operativna delatnost izucava jednu vrstu problema koji se pojavljuju u celovitom
procesu kriminalnih delatnosti, prirodno je da se ona oslanja na teoriju koja
osvetljava celinu ove delatnosti. Ona (operativa) polazi od zakonitosti, principa,
pravila utvrdjenih odnosa i cinjenica koje daju naucne dicipline u cijem je delokrugu
(ciji je predmet) operativni rad kao celovita pojava i delatnost. Uzimajuci te istine
kao date okvire, operativna delatnost trazi resenja i odgovore na pitanje kako
najbolje realizovati operativne zadatke u konkretnim uslovima i na konkretnim
zadacima. Operativna delatnost svojim predmetom obuhvata veoma siroko područje
drustvene (bezbednost, kiminalisticke i dr.) prakse.