Marina Abramović je poznata srpska umetnica performansa koja je rođena u Beogradu 1946.

godine. Teško je tačno definisati šta je umetnost performansa ali može se reći da se “ izvođačka
umetnost, razne umetničke akcije i intervencije najčešće smatraju delom performansa kao forme
umetničkog dela. U svom osnovnom značenju, performans definišemo kao delovanje pojedinca
ili grupe na određenom mestu i u određeno vreme, koji stvaraju u tom trenutku umetničko delo.“1
Blizak i neposredan kontakt sa publikom su njene odlike i upravo su to načini na koji ona
predstavlja svoj umetnički izraz. Tokom studiranja na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu
bila i učesnica masovnik protesta 1968. godine gde se zajedno sa ostalim kolegama borila za
slobodu govora, slobodu izražavanja kao i da studenti dobiju kulturni centar u kome studenti
mogu da rade .2 Upravo je Studentski kulturni centar bio mesto na kome je Marina Abramović
imala veliki broj performansa, iako je prvi imala u Edinburgu (Edinburgh) 1973. godine.

Njeni performansi nisu lako shvatljivi, nekima su degutantni i skandalozni, neki su oduševljeni
njima, ali ono što je sigurno jeste da izazivaju reakciju i privlače pažnju. Stvari koje radi u
svojim performansima poput sečenja žiletom, bičevanja, ležanja ispod zapaljenih sveća mogu se
videti u njenom performansu „Sedam lakih stvari“3. Preuranjeni zaključci da se radi isključivo o
egzibiciji sa ciljem sticanja popularnosti mogu biti odraz neprivlačnosti prema savremenim
oblicina javnog komuniciranja. „Nema sumnje, našu najslavniju zemljakinju razdire neodoljiv
nagon da javno testira svoj fizikum i svoju psihu, što ona smatra umetnošću, a mnogi negiraju,
čak ismevaju. Međutim, u vremenu kada se sve češće pojavljuju studije iz pera najuglednijih
stručnjaka koji tvrde da je lepim umetnostima i tradicionalnoj estetici konačno odzvonilo, nema
smisla pregoniti se o tome da li savremeni performans predstavlja ’pravu’ umetnost, ili je posredi
cirkuska atrakcija.“4 Umetnička dela kao što su performansi često ne mogu biti u celini sačuvani,
iako mogu postojati audio-vizuelni zapisi, neretko neki delovi ostanu nezabeleženi. Lično
prisustvo i doživljaj su zato od velike važnosti kada su u pitanju performansi iz razloga što se
energija i poruka teško mogu preneti putem video zapisa. U Socijalističkoj Federativnoj
Republici Jugoslaviji (SFRJ) u umetnost se ulagala velika količina novca, uglavnom u filmsku
industriju, pozorišta i muzeje, dok za performans ne samo da nije bilo materijalnih sredstava već
je nedostajalo i razumevanje. Kako Marina Abramović navodi u intervjuu za „Slobodnu
Televiziju“: „Za vreme bivše Jugoslavije moje umetnost nije bila ništa“.5 Takođe je u tom
razgovoru istakla da su kritike u tom periodu bile jako loše, nije bilo razumevanja čak ni od
strane profesora na akademiji na kojoj je studirala, a i njeni roditelji bili kritikovanji na
komunističkim sastancima zbog njenih performansa. Posledica svega toga je bila njen odlazak u
inostranstvo u potrazi za razumevanjem i prihvatanjem. „Ova Srbija me je dočekala, Jugoslavija

1
Nevidljiva umetnost performansa, http://www.discoveringart.eu/sr/pojmovi-odrasli/47/nevidljiva-umetnost-
performansa/
2
Marina Abramović: Razgovori sa čistačicom, 2019, https://www.youtube.com/watch?v=lDW4o03SN6k&t=1379s
3
Marina Abramović, Sedam lakih komada, Njujork (New York), 2007, https://www.youtube.com/watch?
v=TWEdPFfhYrk&has_verified=1
4
Oči u oči sa Marinom, autor: Vlada Petrić, 2011, http://www.politika.rs/scc/clanak/166036/Oci-u-oci-sa-Marinom
5
Nešto drugačije: Marina Abramović, autor: Hana Adrović, 2019, https://www.youtube.com/watch?v=-
zeHT0Mr4oI
me je otpratila“6 izjavila je ova umetnica po povratku u Beograd 2019. godine kako bi izvela
svoju izložbu „Čistač“7, gde je očigledno oštrica nerazumevanja konceptualne umetnosti otupela.
U performansu „Umetnik je prisutan“8 Marina Abramović se konfrontirala sa publikom sa ciljem
da ih navede na razmišljanje o smislu ljudske egzistencije. Kako ona ističe: „Performans je moj
način izražavanja, u početku to je bilo fizičko ispitivanje tela, kasnije je to postalo mentalno, a
nakon toga nije više bilo ni fizičko ni mentalno, počela sam da se bavim publikom, oni su bili
moj eksperiment.“9 Primer koji bliže prikazuje ovu njenu tvrdju je njen performans „Ritam 0“10
gde je ona predstavljala ljudsko platno, a učesnici performansa su slikali po njemu. Ispred sebe je
imala 72 objekta uključujući i pištolj sa jednim metkom, a publika je mogla da radi sa njom sta
god žele, čak i da je ubiju.11 Marina Abramović nikada nije prihvatala ograničenja bilo kakve
vrste, kako je i sama navodi: „U ono vreme (SFRJ) ne bih uradila ništa da nisam imala restrikcije
koje sam želela da prevaziđem.“12 Sloboda je ono čemu je uvek težila, a kako je umetnost ljudska
delatnost sa možda i najmanje ograničenja, logičan je njen izbor da upravo ona bude njen životni
poziv. U performansu „Ritam 5“ koristila je veliku zvezdu nakvašenu naftom i zapaljenu, dok
ona kruži oko nje bacajući svoju kosu i nokte unutra, da bi na kraju legla u centar zapaljene
zvezde i usled manjka kiseonika se onesvestila.13 Spaljivanje komunističke petokrake se može
protumačiti kao čin duhovnog i telesnog pročišćenja. Imajući u vidu da su joj roditelji bili
članovi komunističke partije, a i da je kako kaže i sama bila komunistkinja14 sigurno je da se ovaj
performans odnosi i na njenu političku prošlost. Ovaj čin pokazuje i hrabrost jedne umetnice
koja pokazuje da ne postoje te stege i norme jednog društva koje je mogu sprečiti da stvara, u
tom trenutku to nije prihvaćeno sa razumevanjem u SFRJ, te je potragu za slobodom nastavila
prvo u Holandiji, te kasnije u Sjedinjenim Američkim Državama gde i danas provodi većinu
svog vremena.

Još jedna od snažnih poruka koju Marina Abramović ističe, a ujedno je i njen životni moto, jeste:
„Ako mi kažete ne, to je tek početak, kada mi se kaže ne ja sam zainteresovana da to

6
Nešto drugačije: Marina Abramović, autor: Hana Adrović, 2019, https://www.youtube.com/watch?v=-
zeHT0Mr4oI
7
Retrospektivna izložba „Čistač” Marine Abramović, Muzej savremene umetnosti Beograd, 2019,
https://www.msub.org.rs/retrospektivna-izlozba-cistac-marine-abramovic-msub
8
Dokumentarni film Marina Abramović: The artist is present, 2010, https://www.youtube.com/watch?v=-
0G8dvrtw5s&has_verified=1
9
Nešto drugačije: Marina Abramović, autor: Hana Adrović, 2019, https://www.youtube.com/watch?v=-
zeHT0Mr4oI
10
Marina Abramović performans „Ritam 0“, 1974, https://www.youtube.com/watch?v=kijKz3JzoD4
11
Umetnica performansa Marina Abramović: „Bila sam spremna da umrem“, Gardijan (The Guardian), 2014,
https://www.theguardian.com/artanddesign/2014/may/12/marina-abramovic-ready-to-die-serpentine-gallery-
512-hours
12
Nešto drugačije: Marina Abramović, autor: Hana Adrović, 2019, https://www.youtube.com/watch?v=-
zeHT0Mr4oI
13
Marina Abramović: Razgovori sa čistačicom, 2019, https://www.youtube.com/watch?v=lDW4o03SN6k&t=1380s
14
Ibid
promenim.“15 Bilo da volite ili ne volite, razumete ili ne razumete njene performanse, ono što je
sigurno jeste da vas neće ostaviti ravnodušnim.

Izvori :
1. Dokumentarni film Marina Abramović: The artist is present, 2010,
https://www.youtube.com/watch?v=-0G8dvrtw5s&has_verified=1
2. Marina Abramović performans „Ritam 0“, 1974, https://www.youtube.com/watch?
v=kijKz3JzoD4
3. Marina Abramović, Sedam lakih komada, Njujork (New York), 2007,
https://www.youtube.com/watch?v=TWEdPFfhYrk&has_verified=1
4. Marina Abramović: Razgovori sa čistačicom, 2019, https://www.youtube.com/watch?
v=lDW4o03SN6k&t=1379s
5. Nešto drugačije: Marina Abramović, autor: Hana Adrović, 2019,
https://www.youtube.com/watch?v=-zeHT0Mr4oI
6. Nevidljiva umetnost performansa,
http://www.discoveringart.eu/sr/pojmovi-odrasli/47/nevidljiva-umetnost-performansa/
7. Oči u oči sa Marinom, autor: Vlada Petrić, 2011,
http://www.politika.rs/scc/clanak/166036/Oci-u-oci-sa-Marinom
8. Retrospektivna izložba „Čistač” Marine Abramović, Muzej savremene umetnosti
Beograd, 2019, https://www.msub.org.rs/retrospektivna-izlozba-cistac-marine-
abramovic-msub
9. Umetnica performansa Marina Abramović: „Bila sam spremna da umrem“, Gardijan
(The Guardian), 2014, https://www.theguardian.com/artanddesign/2014/may/12/marina-
abramovic-ready-to-die-serpentine-gallery-512-hours

15
Nešto drugačije: Marina Abramović, autor: Hana Adrović, 2019, https://www.youtube.com/watch?v=-
zeHT0Mr4oI