ЈЕЛИ ЦА ЈОКАН ОВИЋ -МИХАЈЛ ОВ (Беог р ад)

П РОЗОД И ЈС К А С РЕД СТ ВА У О РГ А Н ИЗА Ц И ЈИ Д ИС К У РС А

Јед на од осн овни х одл и ка ди ск ур са, уочљива у слож еном фу н к -

ц ионал н ом ј ед ин ству разл ичи ти х ј езичк и х нивоа ј е, свак ак о, изразита
вар иј ативност. Он а ј е врл о пр им етна на л ексичком, синтак с и ч к ом, фо-
нетском и пр озод иј ском пл ан у . Овај посл едњи, прозодиј ски, предмет
ј е наш ег интер есовања у овој п р и ли ц и.
А уд итивн о издвај ање прозодиј с ких елемената и п раћење њихо-
вог фу н к цион и сања н е сп ада у лаке задат ке често ни на нивоу реч ен и -
це, колико због број н ост и п розод иј ских фактор а кој и дел уј у истовр е-
мен о, тол и ко и због њи х ове тес н е повезан ост и са ел емен т има остал и х
нивоа. Разу мљиво ј е он да да се ове тешкоће у опажању прозодиј с-
к их каракт ер истик а у надречен ичн им целинама не смањуј у , али се
п о н ављ ан и м сл у ш а њ е м , п а ж љ и в и м и д е т аљ н и м ан ал и зам а и е к с п е р и -
мент алн им проверама мог у раздвој ит и прозодиј ски ел ементи ор ган и-
зациј е исказа од одговарај ућих кој и су ср едство реализациј е диск у рса.
Обим и карактер укљу чености пр озодиј ских средстава у реализа-
циј у ди ск у рса у великој мер и зави се од у кључен ости елемен ата дру г их
ни воа ј езика, и не само ј езика. Сегменти говора у чиј ем к он ст ит у иса-
њу ј е учинак прозодиј ски х средстава вел ики, нај чешће имај у мању за-
ст у п љ ен о ст д р у г и х с р ед с т ава и л и н г в и с т и ч к и х и ва н л и н г ви с т и ч к и х .
Ш и р око кор и ш ћење интонац иј е дозвољава исп равно и пот п у но п ре-
нош ење садр ж ај а пору ке уз екон омич н у у п от р ебу вербалн их средст а-
ва и обр н уто, ш крта п розодиј ска над г р адња обавезуј е на развиј еност
лекси чко-синтаксичких ст ру кт ур а. К омплементар ност ових сфера до-
пу шта врло развиј ен у вариј антн ост кон к ретн их реш ења. А она зависе
од кому ник ат ивн и х пот реба у датој говорној сит у ациј и.
К ао мат ер иј ал н а ос н ову к ога смо вр ш или испит ивање улог е пр о-
зодиј е у фор ми рању диск урса, кор иш ћена су излагања н а полит ичке
и дру штвен е теме број н их учесн ика у еми сиј ама тип а окру глог стола,
емит ована у току 1991. годин е н а беог радској и н овосадској телевизиј и .
Ова излаг ања п редстављај у ил у ст ративан матер иј ал , пог одан за комп-
лек сн е и детаљн е анализе. С обзи ром н а намен у и околност и у кој има
се стварај у, он а предст ављај у узор ке текста развиј ен е ст ру кт уре и сло-
жен е компози ц иј е, бог ате лексике и ј асн е прозодиј ске уоблич ености .
К у лт ур н и, образовни и инт ел ект у алн и п рофил уч есн ика у овим еми -
сиј ама гарант овао ј е коректн ост л ог ич к о-сми сао н е основе текста, док

1 18
ј е акт у ел н ост теме и акт у елн ост тр ен утка обезбеђивала сп о нт ан ост и
емотивно ан гаж овање, п от р ебн е за оп ти малн у уочљивост и нтонац и о-
них карактерист ика. Разу мљи во, било ј е и го вор н ик а чиј а изл агања у
доброј мер и не задовољавај у све н аведене кр ит ер иј у ме. Њ их ово учеш -
ће ниј е узимано за ан ал изу и сви такви текстови су изост ављен и.
Без обзира на сву разн оликост и богат ство израза, на снажн у ин -
телект уалн у и ин дивиду алн у обој еност , на велик у разноврсн ост обл и -
ковања диск урса, мог у ће ј е издвој и т и ти пичне, зај едн ичк е каракт ер и -
стике сви х анализиран их т екстова и ос н овн их прозодиј ск и х средстава
кој а су их уобличавала. Сви м текст овима ј е зај ед н ичка к ому н и кативн а
фу н к ц иј а - саопштавање н овог , ин о
фр мативног , с т им д а се з
у рп ен о -
ш ење свег а шт о ј е бит н о, обезбеди и прен ошење доп у н ск их ин фор ма-
циј а, а зај еднички ј е и циљ\ ист и цање сопственог става и убеђивање
сабесед ника у његову и с п р авн ост . Зај ед н ички ј е и оп ш ти си ту ац и -
он и кон текст, поср едст во мед иј а и свест о ши р и н и ау д ит ор иј у ма и
о д г о в о р н о с т и п р ед њ и м .
Ови зај едн ички окви р и за н астан ак ди ск урса, условљавај у и за-
ј ед ничке опште кар актер и ст ик е к ор и ш ћен их п р озод иј ск их ср едстава.
Међу у очљиве црте овог т ип а спадај у : н ешто с пор иј и т емпо у од но-
с у н а с п о н т ан и р аз г о во р , ал и и ч ес т а с м е њ и ва њ а р аз л и ч и т о г т е м п а
у пој ед ин им сег мент и ма; зат им, развиј ене, значи и ду ж е синтаг ме и
н изови синтаг Јли , кој е се одр еђен и м п ост у п цима, рец и мо сег мент и р а-
њем, усклађуј у са мог у ћностима аудитивн е пер цеп циј е, па он да избор
компл екса ак ценат с ко- и нт о н ац и он их ср едстава кој има се у споставља
балан с између базичних карактер ист и ка ј езичког конт ин у у ма и особе-
ност и ди ск рет них ј ед и н и ца кој е га чи не и сл.
Обим сег мената кој има се исказуј у различити сад р ж ај и , њих ова
а
р у з ђ ен ост и сл о женос т ст кт
ру ур е, посебно - у спо ст ављ ањ е р азличи -
т их к орелациј а н а великој дистан ци у контин у алн ом говору , указуј у
на то да говор н ик започ иње реализациј у дискурса са већ у нап ред ра-
звиј еном схемом излагања. К ак о ј е неопход н о да и њег ови сабесед -
ни ци усвој е ову схему и преко ње излаг ан и садр жај , говор н и к у т ок у
излагања би ра различита средства, п ре свег а интон аци он а и лек сич-
ка, и остваруј е њих овом пр именом низ пост у пака, кој и ма омог у ћуј е
сл у ш ао цу лакш у ор иј ен тац иј у у т екст у. Овим пост у п и има различите
у д аљен е или к ом п л ико ван е синтаксичке везе бива ју р ељ ефн о истак н у -
те и постај у разу мљиви п реносиоци садржај а, иг рај у ћи ист овремено
улог у ор иј енти ра и г овор нику за обликовање допу нских садр жај а и
слу шаоцу за њихово пр ихватање. У овде посмат р ан им сит у ациј ама са-
беседни ци у ст уд иј у пажљи во и уг лавном стр пљиво пр ате излагање, па
го вор н и к има мог у ћн ост за пост у п н о и досл ед но развиј ање ди скурса
према у напред замишљен ој схеми. Он обично полази од п рет постав-
ке да су шт ин у његовог изл агања н иј е теш ко прен ети компетент н им
сабеседни цима, па зато п аж њу нај чешће усмер ава на н иј ан се зн аче-
ња и настој и да их што уверљивиј е и пл астич н иј е п р ед очи осталима.
За ово фино ниј ан си р ањ е, конт р асте и г радациј е у изл агањ у садр ж ај а
н ај пог одн иј а средства су п розодиј ска и го вор н ик им увек у оваквим
сит у ациј ама пр ибегава.

11 9
 П аж ња ил и ст р пљење, међут им , п овр емено п р естај у и го вор н ик
"
се н ал ази у сит уациј и да „ у ходу мења т ок и оби м излаг ања. Рецимо,
када он услед водитељевог ст раха да ће време бити прекор ачено ил и
услед незадовољства дру гих учесн ик а изн есен ом тезом бива прекидан ,
њ е г о в о м о н о л о ш к о и зл аг ањ е с е п р ек и д а и м е њ а, н а м о м ен т е п р е л аз и у
диј ал ош к о, кваре се и нару шавај у синтаксичке ст рукт у ре и тада се ме-
ња и избор пр озод иј ск их ср ед става. Она се у такви м п р ил икама чест о
сведу на нај мањи број , али зат о на он а н ај ефектн иј а, способн а да и у
ат мосфер и пон екад узаврел е п ол емике у кој ој сви прекидај у ј едни дру -
г е и пр и том сви кор исте повећан и ин тензит ет и брзи темп о - ип ак
прен есу порук у : оби чно ј е то ин тензивно ак центн о исти цање. Што
ј е сит у ациј а у такви м т рен у цима н еповољн иј а за ми р но излагање, то
се виш е сва п р озод иј ска средства своде на помен уто ак цен тн о ист и ца-
ње. У два анализи рана сл учај а исти г овор ник ј е у двема сит уациј ама
излаг ао готово ид ентичан тек ст , ал и су усл ови за излагање бил и диј а-
мет р ално су п ротн и - одг оварали су малочас наведеним крај ност има.
Интересант н о ј е да ни у н еповољн им условима он ниј е зн ат н о мењао
лекси чки састав ни синтаксичк у ст ру кт уру (реч ј е била о егзактно фор-
му ли сан им захтевима, па очиг л едно зато ниј е мењао фор мул ациј у н и
када ј е дочекан изразитим незадовољством слуш алаца) , али ј е прозо-
д иј ска ор ганизац иј а бил а сасви м дру кчиј а. У место фин ог ниј ан си ра-
ња, у неповољним околн остима ј е пр ибегао ј ак ом ак цен товању свих
смисаон их фок уса, н аравн о, уз опште под изање интензитета читавог
и с к аз а.

Јед но од н ај ефикасниј их пр озодиј ских средстава за обликовање

к а к о м а њ и х ц е л и н а, с и н т а г м и и р е ч е н и ц а, т а к о и н и з о в а р еч е н и ц а
и и с каза ј ест е сегмен тациј а контин у алног низа. У цел и н и гледано,
говор н и ј език тежи детаљниј ој подели на сег мент е н ег о пи сана фор ма
и ст ог садр жај а. У посматран ом матер иј ал у , међут им, а реч ј е такође о
г овор ном ј език у , то ниј е увек сл у чај . Број н и су пр имер и сег ментациј е
на изразито ду г е ј ед ин и це и то и у сл уч ај еви ма када ј е у к у пни сегмент
изразито ду г , и када г а чини само ј едн а речен и ца. Ево ј едн ог примера
(сегментациј а ј е означаван а усп равн ом црт ом) :
Ja бих овом приликом хтео иеке друге ствари да поменем |
к ој е нам мог у по моћи да ueo пр облем боље разу мемо.

Су п ротно овоме, у мн ого слу чај ева ј е изврш ен о дет аљн о сег мен -
тирање т ако да су добиј ене цел ин е кој е од говарај у кр атким синтагмама
или чак д ел овим а си н т аг м е, као у сл ед еђем п р и мер у :
Ниј е било | у том трепутку | ни ј едног | момента | кој и би нас | упозорио | на
то ] шта се | спрема.
Видимо да у оба ова случај а долази до н епок лап ања семантичко-
-синт ак си чке основе и њене п розодиј ске организациј е. Д а овде ниј е
реч о ин дивиду алн и м особинама и говорним навикама, пок азуј у дру г и
пр имер и г де и сти г оворн и к има оба тип а одст у пања од оч екиван е сег -
ментациј е, а нарочито слу чај еви у кој има се оба начин сег мент и рања
смењуј у у истом ду ж ем текст у . Нај чешће се сег мент ир а пау зом, ређе
дру г им средствим а, нп р . мел од иј ом ил и т емп ом.

12 0
 К ад а го вор н и к ж ел и да паж њ у сл у ш ал ац а у с м ер и н а осн овн е ел е-
мент е садр жај а, он да се нај чешће поклапај у п розод иј ска и син таксичка
подела. К ада, међутим, жели да истакне допу н ске елементе садр ж ај а,
он чест о прави п омен ута одсту пања, пр и чему избор првог или дру гог
тип а, од н ос н о проп ор циј а у кој и ма се оба ј ављај у , зависи од ј ачин е г о-
ворник ове пот ребе да сит уацион о-сми саон ом момен т у д§ пр едн ост и
т име п ост игн е већу ак т у ализациј у и пр еци зи рање посебн их асп екат а
садрж ај а.
У изгр адњи диск у рса н еке прозод иј ске карактер ист ик е су у сме-
рен е н а уобличавање базичн ог слој а исказа. Ово се пре свег а од носи
на р и тмизован ост контин уалн ог г овор а. У њеној осн ови ј е тен ден -
циј а равн омер н ог см ењ и вања н аглашен их и ненаглаш ен их ел емен а-
та. Као резултат ове т енден циј е пон екад се н аглашавај у и небитн и,
с тачк е гледишта ин формативности , делови исказа, да би се смањио
ни з н ен аг лашен их ел емената кој и су се н аш л и у непоср ед ном к он -
т акт у . И н асу п р от ово м е, пон екад нагл аш ен е речи ил и д ел ови ис к аза
гу бе н аг лаш еност ако ј е њихова кон цент рациј а п ревелика. Али, како
ј е нај ч еш ће и н о
ф р мативн ост п остављен а и з н ад п р ин ц ипа р ит мизова-
ности, чест ј е сл учај да се ј аве н изови мање значај них ел емен ата без
ик аквог наг лаш авања и две узастопне речи посебно наг л ашене.
Изд вај аљ е р ечи или дру г их сег м ен ат а у д иску р су пост и ж е се
р азличити м ср ед ст вим а , обично пау зама или п р ел аском д
у ру г и тонс-
ки рег истар, пон екад промен ом темпа или ин т ен зитета. К ада ан а-
лизирамо ст ру кт уру издвај ани х делова исказа, онда п римећуј емо да
оси м оч екиван о г издвај ања нај бит н иј и х, н ај ин фор мативн иј их ел ем е-
ната исказа, врло чест о бивај у издвој ен и сег менти кој и пр ед ст ављај у
оп
д у ун већ ре ч ено г , па чак и сасвим ед
р у н д ант на пон авља ња. У сле-
дећем примеру ј е издвој ена последња син т агма, н ај пре паузом кој а ј ој
п р ет х о д и а зат и м п р ел ас к о м у ви ш и т о н с к и р ег и с т а р и и ст о в р е м е н и м
у с п о р ав а њ е м т е м п а :
Ништа. колег а. та ме ниј е постигну то. сем шт о ј е ул у до
изгубљено ог ромно преме. | чист г у би т ак в р емен а !
У оваквим слу чај евима, издвај ање реду н дантн их сег мен ата има
оп равдања. Захваљуј у ћи њему сабеседн и к добиј а мало времена за пре-
дах од сталн о нових ин фор мациј а, а када ј е у питању доп у н а речен ог ,
д акле д ео са извес ном мањом ин фро матив ном в р ед ношћ ,
у ут и зд вај а-
ње омог ућуј е да усмеримо пажњу на ин формациј у кој у бисмо, неизд-
вој ен у, морали п ропустити у конкурен ц иј и ин формати вн о вред н иј и х
непосредно су седн их сег мената. Ст алн а смена издвој ених и н еиздво-
ј ен их дел ова доп р иноси динами ч н ости диск у р са и одр ж авањ у паж ње
сабесед н и к а.
А к ц ен т н о и с ти ц ањ е, као вр л о ч ес т ел ем е н ат изг р ад њ е д и с к у р са,
о д н о с и с е к ак о н а и с т и ц ањ е р еч и т а к о и н а и с т и ц ањ е ц е л и х с и н т аг -
ми. Основни сми сао овог пост упка ј е у везивању паж ње за кљу чна, у
ин фор мати вном смисл у , места. Т о не значи да се ак цент но и ст и цање
везуј е увек за реч кој а пр едставља фок у с лог ичких веза у сег мент у , као
шт о ј е т о случај у број ним и општепозн атим п р имер и ма тзв. логич-

12 1
ког ак цен та. На н ивоу д и с к у р са ср ећем о п р имер е ак цен т н ог ист и цања
речи кој е ни су гл авн и н осиоци ин фор мациј е, али су за њу од великог
значај а, будући да ј е п р ип ремај у и нај ављуј у. Врло често ј е тако са
везн и цима к ој и стој е на почетк у нове целин е и , к ак о су ак центн о и с-
т акн ути, одмах от кр ивај у у коме смеру, у односу на до тада речено, ид е
даље излаг ање. Т ако ј е и у следећем пр имеру , г де везником почиње
п р ва р е ч ен и ц а н о во г п а с у са:
Средстава ј е било довољно, нови зај ед нички прој ект и су на обост ран о задовољ-
ст во били пот пи сан и , ис пл ани р али см о за тај т рећи пог он ст о н о вих мест а.
Али . дошао ј е нови ди ректор и они су одмах свој а средст ва пову кли .

Сви опи сан и ак ценат ск и и инт онацион и елементи дел уј у пове-

зано и ми као р езу лт ат добиј амо сп еци фи чн е мел од иј ско-р итмичке
обрасце кој и уобличавај у сег мент е говор н ог низа и сп ај ањем ових сег -
мената п розодиј ски ор г ан и зуј у ди ск урс. Ево н ај карактерист ичн иј их
кој и се мог у уочити у н аш ем мат ер иј ал у :
1) Понављањем одређен ог мелодиј ско-ритмичког обрасца ствара
се п р озод иј ски окви р за н еколи ко сег менат а, ч ест о разл и чите си нтак -
си чке ст р у кт у р е. Ова си н так сичка р азл ичитост , ин ач е н еопход на за
и сказивање садр ж инско-лог ичких различит ости , и ст иче неј ед инство
и различит ост сег менат а и н е п овезуј е речен ичн и н из у ј ед ин ствен
тек ст. Т у тен ден циј у , међу тим, неут ралише уј едн ачено понављање
п р озодиј ског обр асца, ш то успоставља равнотеж у и ј ед инство сег мент -
н ог низа. Ил у ст р оваћемо то пр имер ом из ан ал изи р ан ог мат ер иј ал а.
П р ви ј е ј ед н а пр ош и р ена речен и ца, дру г и сад р ж и две н езависн е ре-
чени це, уп ит н у и обавештај н у , а т рећи ј е ј една зависносложен а рече-
ни ца. Мелод иј ско-р итмички образац к ој и се понавља не би се могао
ј авити тр и пута да су ови сегменти изолован о изговорен и. Тада би
он би о мог у ћ само у тр ећем од њих. Овде пак , он ј е у фу н кциј и ди с-
ку рсн е везе. Осн ову мелодиј ског кр ет ања чин и тонски успон у првом
дел у (су бј екатска синтаг ма у првом сегмент у, од нос н о прва речени ца
у дру гом и трећем сег мент у) и равномер ни пад у дру г ом делу сваког
од т р и се г м е н т а:

П р ви разг о во р и нис у дали резу лтате.

Д а ли ће се разгово р и наст авити? Теш ко ј е то рећи .
К ад би бил о и згл ед а. н е би с.мо ж али л и т р у да.

2) К од мног и х говор н ика наилазимо на врло каракт ерист ич н о

н еп оклап ање син так сичке и п р озод иј ске цел ин е. Т у се н аиме, прет -
ходн ој целини п ри пај а део наредне синтаксичке целине и зај едн ички
интонаци оно облик уј е. П р ипој ен и део ј е обич н о ј едн а реч или краћа
син т агма. П реостали део ове дру ге целине има посебн у интон ацион у
к онтуру: она почиње виш и м тоном и даље се развиј а у уобичај ен у
т онску лин иј у обавештај н е речен и це.
П р ип ој ен и део ј е и даље синтак сич ки везан за дру г и сегмент ,
ал и ј е прозодиј ски уобл ич ен у окви ру првог сег мен та. Тиме он поста-
ј е везивн и ел еменат и ефикасн о ср едст во ор ган и зац иј е диск ур са. Ова
свој евр сн а син коп а. се ср еће н а г р ан и ци две р еч ен и це или д ва сег мен -
та већа од речен и ц е. У п р имеру к ој им ил уст р уј емо ову пој аву постој е

12 2
тр и речен и це. Н а оба г ранична места ј авља се син к опа ( истак н у т а
курзивом). Посл едња реч у прве две реченице, дакле реч кој ој ће од-
мах бити пр идодат сег мен т наредне речени це, ак цент но ј е истакн ута.
Т и ме ј е очу ван а син т аксич ка цел овит ост п р ве речен и це. И нтонац ио-
но пак, н ема разл ике између послед ње речи у речен и ци и пр ипој еног
дела — оба имај у зај ед ни чк у силазн у мелодиј ск у линиј у и пад ин т ен -
з и т е т а:

Т у ј е био ј едан нор малан живот на само к ил ометар у даљен ости од фр он та. И
то ј е нешт о шт о дел уј е нествар но. Ин аче сам г рад дел уј е нор малниј е него неки
вел ики г радови и сиг у рниј е.

3) Један тип ак цен тног ист и цања добиј а свој сми сао тек када се
посмат ра на нивоу текст а. Има наиме слу чај ева да се п осебн о и стич е у
речен и ци реч кој а иначе н е би могла бити н осилац лог ичког ак цента.
Т ек и з сл ед еће или н ек е од нар едн их речен и ца пост ај е ј ас но, к ад а
се у њој срет не одговарај у ћа акцен т н о истакн у та реч, да између њих
пост ој и одн ос корелациј е. П рва од њих нас п р ип рема да очек уј емо
пој аву дру ге, а дру га ј ош ј едн ом подсећа да ј ој ј е прва пр етход ила.
Овакав мост између кат кад удаљен их сегмената, ефикасно ј е ср едст во
диску рс н ог обликовања. У примеру кој им ћемо ово ил у ст роват и пр ви
члан корел ациј е ј е предлог са, кој и се ј авља у конст ру к циј и у кој ој н е
би могао бит и замењен н ек ом дру гом речј у , а кој а би , евен ту алн о, бил а
носилац лог ичког ак цента. Так о имамо ак ц ент но и стакн у т у реч без
фу нкциј е icoj a би се остваривала на нивоу речени це. Д руг а речени ца
н ам ј ош н е обј аш њава ову фу нк циј у , али се пред крај т реће речен и це
ј авља дру г и чл ан корелациј е, са ист им ак центн и м ист и цањем:
Н иј е то конк у рен циј а. Јесу они имали само финали зациј у док су рад ил и са обе
фир ме. Љима су пр епу штали пласман. добиј али мат ер иј ал. Сад раде пр отив
обе. Ми ш т а о д п ос л а.

4) Д иг ресиј а у излагању ј авља се као резултат жеље г овор ника

да допу нским ин фор мациј ама ос н аж и свој став, да г а поду п ре н овим
ар г у ментима. П розод иј ска средст ва кој и ма се у оваквим г овор ним си-
туациј ама облик уј е диг рес иј а знат но су ск ромн иј а од оних кој а се ко-
ристе у осн овном текст у. И ма више пост у пака кој и указуј у н а т ретман
оваквих сегмен ат а као дру гостепен их, мање зн ачај н их. Такви су, рец и -
мо, смањење интезитета, убрзање темпа и сл. Затим, говор ник обично
не развиј а у већој мер и диг ресиј е н а син так сич к ом план у и оне су , у
овде п осмат ран и м т екст ови ма, нај чеш ће к р ат ке у од н осу н а основн и
т екст. Све ово н амеће чист о фон етска ог р ан ичења кој има би се дели-
мичн о могла обј асн ити ск р омн ост п р озод иј ске над г р ад ње, ал и ће п р е
бити да се говор н ик чува ј арких и упадљивих интонационих обел ежј а.
Н еколико наш их пр имера г де су ди г р есиј е биле и ст ру кт ур но развиј е-
не и и интонационо упадљиве показуј у да су код сабесед ника изазвале
негативне ефекте: говор ник ј е уп раво у так ви м ди г ресиј ама био преки-
дан , ј ер ј е њихова фор мал н а и ст ру кт ур н а и зј ед н аченост са осн овн им
т е к с т о м о с т а вљ ал а у т и с а к н е ж ељ е н о г у д аљ ав ањ а о д т е м е , ш т о с а д и -
г ресиј ама ист е ду жин е ал и кој е су биле п розод иј ски ск ромн иј е, ниј е
био сл учај .

12 3
 Ово су били у н аш ем ј езичком корпу су нај изразит иј и ти пови
п розодиј ског обли ковања диск у рса. Било ј е и дру г их , али мн ого мање,
или пак спор ади ч н о п р и су т н их, што не значи да они не би могл и у
неким др у г им вр стама текстова иг р ати и знатн о важ н иј у у лог у .

Л И Т Е РА Т У РА

Ј. Јокановић-М ихај л ов. О мод ел има р и тми чк е ор г ан и зац иј е и сказа: Нау чни сас-
т анак славист а у Ву к ове дане. 20/ 2, Беог р ад. 199 1, 105- 113.
v M'
1. Lehiste and Р. I ić. ord coid Scruence I >rosody in Scrbocroatian , M assachusetts Institut e
of Technologv . Cambridge, Massachuset ts, 1986.
R М илет ић. Осн ови фон етик е ср пског ј езика. Беог рад. 1952.
Jl . К . Ц епл ит ис . А н ал и з р е чевоП и н тон ац и и . Рига. 1974 .

12 4