Јелиц а Јок ановић - М ихај лов

Б еог р ад

С У П РА С Е Г М Е Н Т Н И Н И В О О РГА Н И З А Ц И ЈЕ
Г О В О РА - П О Ј М О В И И Т Е Р М И Н И
У В Е З И СА Т О Н О М

СА Ж Е ТА К : У раду се ист раж уј е супрасегментни ниво ор ганизациј е говора и

тер мин и везани за пој ам т он к ао ј едан од кључних пој мова су прасегмент не сфере.
А нализира се схватање овог пој ма, упот реба термина т он и пој ава ср одних термина,
кој и су се у овој сфери развили.

К ЉУ Ч Н Е РЕ Ч И : т он , т онск и , т он ал н ост , т о нал ит ет

А к ц енатско и интонационо уобличавање говорних сегмената наст а-

ј е, к ако ј е познато , на супрасегментном нивоу говора и оно за изг р адњу
свој их облик а, свој их ст рукт ура, има на располагању у основи исту базу
кој ом ј е изг рађен и сег мент ни ниво . П розодиј ск и ће обрасци так о бити
сатк ани од ист е ак устичк е материј е, само ће она, разуме се, бити упот ре-
бљена на нов начин и у ск ло пу нових , специфичних ј едини ц а. А ли и те
ст рукт уре ће се заснивати на променама фреквенциј е, енергиј е и времена,
а ове промене ће се опет манифестовати к ао висина и бој а, интензитет
и т р ај ање сегменат а.
Од свих њих , функ ционално ј е нај оптерећениј а и зат о нај важ ниј а
т онск а к омпонент а. Њена улога ће бити ви шест рук а и на сегментном
и на су прасегментном нивоу . К ао фреквенциј ск у к арактерист ик у говор-
ног сигн ала, њу ће у свој ој струк тури садрж ати и глас, и слог , и ак цен ат ,
и реченична мелодиј а, а њеним варир ањем ће се формирати све основне
ј единице и успостављат и неке од нај битниј их опозициј а на оба нивоа.
Овако мног ост рук а употреба тонск их кар актеристик ај е омогућена
неким од њихових физичких свој ст ава, првенствено мог ућн ошћу лаког
стварања, лаког артик улисања вариј антних облик а, и то огр омног број а
овак вих вариј анти и , у исто време, одличном аудит ивном п ерцепциј ом и
нај мањих разлик а кој е су настале овим променама фреквенциј е. Оволику
вариј ат ивност омогућуј е чињеница да, за разлик у, рецимо, од инт ензит ета,
кој и има фиксни однос опадај уће енергиј е од ниж их ка вишим формантима
36 Јелиц а Јо к ановић-М ихај лов

во к ала, код т она постој и мо г ућност различит е и нек орел ир ане п ромене у
самој фо рмантск ој ст ру к т ур и и истовремене п ромене у ок виру основно г
тона, чиме се мог у мењати и тип вокала и мелодиј а г овора, а они се мог у
мењат и истовремено или независно. Уз ово, важ ним се пок азао и факт
да тон мо ж е мн о гим си т а и ам п
у ц ј а р у е зети на себе о
д датне улоге , заме-
у
њуј ући друге компонент е, к ада оне из неког разлога морај у изостати . То
додатно повећава њег ово функ ционално опт ерећење, те зато у понек ом
случај у т он и сам мор а бити пр ивремено замењен н еком од њих .
Све о во нам н аг о вештава да ј е тер мин т он , к ао и тер мини од њег а
изведени, у неизоставној и чест ој упот реби у к њигама и ст удиј ама ди-
сциплина кој е се овом материј ом баве, пре свега у фонетици, прозодиј и,
ак центологиј и, стилистици, али и праг матици, диј алектологиј и, ист ориј и
ј език а и другим, у овим последњим, природно, у мањој мери. Зато нема ни
е
ј д н ог те р миноло шк о г п и
р ру чник а, нашег и ли ст р аног , ко ј и не би имао од-
редницу о т ону. У домаћој лексиког рафиј и, међутим, ук упна заст упљеност
дру гих те р мина к
, ј о и м а ј е т он у о снови Пе о-
( ц Ст аној чић 1972) , дал еко ј е
мања нег о шт о би се могло прет поставити на осно ву број а р адова и к ва-
литет а литерат уре, такође н аш е, домаће, у кој ој ј е к роз читав двадесети
век ова проблематик а т ретирана (Ђок ић 2001) .
У свим ст удиј ама и речницима тон ј е дефинисан у ок виру пој мовног
апарата физик е и ак устичке фонетике ( Симеон 1969, К рист ал 21999) , т ако
д а се св уд а о н о е
др ђуј е к ао зву к настао пе ио
р д ичним т р епе р ењем ела -
стичног тела, а даље, у складу са обимом кој и се дефини циј ама, њиховим
експлик ац иј ам а и илуст р ациј ама у дат ој публик ац иј и додељуј е, а тај о бим
ј е понегде изр азит о мали, прелази се нај чешће на к аракт еристике т она:
висину , ј ачину , т рај ање и бој у , шт о ј е уобичај ено и у г р амат ик ама ст ариј е
конц еп циј е, кој е од т р и осно вна аспек та п р оу чавања гласова имај у само
артик улац иј у , па ј е дефинисање тона и висине, ј ачине, тр ај ања и бој е,
ј едино што се од у к у пне фо нет ске ак устик е помиње. Обично се уз ова
чет ири парамет р а помиње и прек о њих класи фик уј е и гласовни инвентар
ј ези к а и о нда имамо додатак дефиниц иј и, к ао у М озаик у знања: „ т о нови
т о с у с а м о гл а с н и ц и , т о н о ви с а п р и м е со м ш у м а , т о с у со н а н т и , ш у м о в и с а
примесом тона, то су звучни сугласници и ш умови, тј , гласови без тон а,
"
то су безву чни сугласници ( Пецо-Станој чић 1972: 451) .
Д аље информациј е, у облик у дефинициј а или друг их обј ашњења у
многим слу чај евима одсуствуј у . Н ај пре, ретк о се где дај е знач ење за т он
к ао кар аткеристик у дик ц иј е, шт о ј е иначе врло корисно а и п от ребно, ј ер
т ај ак уст ичк и ут исак сваки говорник има у свом иск уст ву , мак ар и не знао
да ј е он предмет интересовања неке научне дисциплине и зат о увек њег а
ож ивљава у сећању када почне да сазнај е свој ства тона и одг оварају ће уж е
фонетск е термине, к ао шт о су слож ени т он, основни т он, хармоничн и
т он итд. О ви фонетски т ермини се пак , мног о т еж е повезуј у са иск уст ве-
ним представама, п осебно зат о што се нек и од њих ( хар монични тонови,
на пример) само у специј алним ек спериментима могу изоловати од дру-
 Су прасегм еншни ниво ор ганизациј е говора.. 37

г их т онова и излож ити аудирању . Осим тога, дик циј ск и термини: р аван
т о н, повиш ен т он , ир о ни чан т о н, м о г у се п о м еш ат и са т ер минима из
ду гих дисц иплина, из ак цент олог иј е, р ецимо. У о вом последњем сл у чај у
њ П 5
има и по клапања значе а ( ецо 1991) . А виш езначни к арак тер многих
термина одмах се уочава и то ј е само мали део њих са так вим свој ством.
С дру ге ст ране, дост а ј е термина кој и су или прави, или делимични, или
само п р ивидни синоними. Зато су свуда пот ребна п р ецизна дефинисања,
к р атк а и добра разј ашњења и прави, добро одабрани п р имер и за ил уст ра-
циј у и пор еђење.
П ада у очи да су по облик у наведени термини нај чеш ће т зв. т ерм и-
н и-син т агме. И доиста, о вде су скор о сви так вог а ск ло п а. Синт агм а ј е и
иначе ј едан од нај чеш ће к ор ишћених облик а тер мина, па се и овде дај у
уо чити и пр едн ости и недост аци , кој е собом носи овак ва њихова фор ма.
П реовлађуј у везе са слободним компонентама, дакле оне к ој е су от ворене
за двост рану везу . Од помену тих п редности фор мирања овак вих т ер мина
ист аћи ћемо завидну лакоћу конк ретизациј е пот ребних пој мова изабра-
ним пр идевом и л ако ствар ање класи фик ационог низа пр ема одређеном
обележ ј у . У нашем слу чај у , у примерима кој е ћемо сада навести, то ће
"
бити „ низ т ермина са фрек венциј ском к арактер истиком . Е во так вих при-
мер а са п р и девом т онск и : т онск и по к р ет , т онск о к р ет ање, т онск и
опсег, т онск и инт ер вал , т онск а л ин иј а, т о нск и ск ок , т онск а вр едност ,
т онск а опозициј а, т онска опр ека ( ок азионал но), т онск и кон цен т р ат и,
т онск е к ар ак т ер ист ик е и т д.
Евент уал ни недостат ак , к ао и увек код овак вих низова, ј ест е нешто
шт о, формал но гледано, мож е бит и и добро; наиме, овак ве синтагме су
отворене и врло чест о се прошируј у. Обично се прошируј у ј едном речј у,
али к ат к ад и двема или т р има, па се добиј ај у гл омазне к онст ру к ц иј е, кој е
услед тога г убе на разу мљивости, иак о су у ствари прецизне. К ао пр имер
ћемо навести поменути термин т онск и концент р ат и, кој и се, п оред овог
облик а, у пот р ебљава и к ао т онск и к онцент р ат и енер Гиј е, али и к ао
т о н ск и к он ц ент р ат и зву чне енер Гиј е.
К ао к раћи и практичниј и, посебно у усменом излаг ању пред стручном
публиком, али и у поновљеном п оми њању у писаном т ек ст у , ч еш ћи ј е нај -
к раћи облик , т онск и к онцент р ат и, али ни облик т онск и кон цент р ат и
енер гиј е ниј е много ређи. На почетк у т ек ста или при првом помињању у
излагању, посебно оном намењеном студентима или мањеупућеним слуш а-
оцоима, у век се у потребљава облик т онск и к онцент р ат и енер Гиј е ил и,
ређе, т онск и концент рат и зву чнеенер Гиј е. У свакодневној комуник ациј и
ст ру чњака, рецимо у тимск ом раду и у диск усиј ама, ови термини су мање
прак тични и што су дуж и, то се ређе мог у чути. Разумљиво ј е зато шт о
сви фонетичари радиј е упот ребљавај у синонимни термин фор мант и. У
зависности од њиховог р аспореда у спект ру , форманти припадај у или
сегмент ном или су прасегментном слој у исказа; ови последњи одређуј у
иначе т ембр, и интонациони и индивидуални. К ада ј е реч о т онск им кон -
38 Јел ица Јок ановић-М ихај лов

цент р анаила ене ги е с

р ј , у вишно ј е оно проширење п и
р девом зву чни ( т он-
ск и кон цен т р ат и зву чне енер гиј е) , пошто т онских и не мож е бит и без
сонорности. Чуј е се у овом значењу, и не тако р етко , т онск е кар акт ер и-
ст ик е, али овај т ер мин ниј е синониман са т онск и концент р ат и енер гиј е,
већ ј е, као ш ири, он надређени пој ам. Н аравно, у правом контек сту ово
ниј е неприхватљиво и ј едан ј е од пост упак а пој едност ављивања форме
вишечланих т ермина, п ознат и дру гим ј езицима.
Д ешава се да понек ад термин у извесној мери прек орачуј е обим
лекси чке спој ивост и к о мп он енти кој е га чине; т ада г а ј е боље заменити
синонимним термином кој и овај недост атак нема. М еђут им, у нај већем
броју случај ева, конт ексти у кој има су овак ви тер мини упот ребљени
(мислимо т у на број не расправе и текстове у кој има смо их запазили
и на одговарај ућа усмена излаг ања у кој има су се чули) , врло успешно
компензуј у те нер авнине. Ван т их к онт ек ста боље ј е у пот р ебити недво-
сми сл ен термин . Узећемо к ао п ример пар ал елну у п от ребу тер мина т он -
ск и о псег и т онск и инт ер вал. И док у н ек ом конк р етном конт ек ст у
мож да можемо п р ихват ити њихову синонимност , ван њега ј е свак ак о
боље у пот ребити т онск и опсег нег о т онск и инт ер вал. О вде инт ер вал
подразу мева, к ао и у музици ( а не к ао у математици) , само нај ниж у и
нај виш у фр ек вен ц иј ск у вр едн ост , а опсеГ, осим ових , и све вр едност и
између њих , дакле ск у п у к оме су садрж ане г раничне тачке и међу вред-
ности п редстављене т онск им низом . Из ових разлога мог ућ ј е и т ермин
мелодиј ск и инт ер вал , пошто инт ервал подразумева г р аничне вредн ости
к ој е су и у пој му мелодиј ск и пр исут не. С дру г е ст ране, т онск а линиј а
и мелодиј ска линиј а су подј еднак о прихватљиве и разлик а кој а пост ој и
међу њима смет ал а би у му зичк ој тер минологиј и , али не би у лингви-
стичкој , где су ови термини синонимни и где би ово могл о смет ат и само
неком п ерфек ц и о нисти , ал и би и он имао мо г у ћност и збор а и у п от р ебе
п р ема сопст веном нахођ ењу .
П оменућемо ј ош ј едан из број не ск упине термина са п р идевом т он -
ск и к ао саставним елементом. То ј е неуобич ај ени термин т о нск а опр ек а,
"
наст ао према опр ека ( „ супр отност , супротстављеност ) . К олик о би био
неут р алан к ао п р идев (опр ечан) , т олико ј е у нашој ср едини , к ао имени-
ца у ск лопу термина т онска опр ек а, неуобичај ен и изразит о марк иран .
Термин истог значења т онск а опозициј а)е неутралан , прихваћен и препо-
ручљив, док т онска опр ек а, иако мож да звучи свеж е (Симић 2000: 165) ,
ост ај е о к азион алан и ван уп от р ебе.
Н ешт о дру к чиј ег к арактера ј е, понегде опет ок азионална, упот реба
т ер мина т о н ал ит ет , т оналност , и од њих изведених и л и њима сличних ,
к ао што ј е т онали т ет ск и, т онални и сл. И ак о има виш е зн ачењск их
могућности, као што су звучност , природа и врст а звук а, т онски ред и
сл ., т он ал ит ет подр аз у мева пр е св ег а сист ем т онск их о дноса , и зат о
фу нк ционише к ао п арадигматск а к атег о и
р ј а, везан а н а п
ј ре за с п
у расег -
ментни ниво говора, шт о нар авно не искљу чуј е пост ој ање фрек венциј ск их
 Су ир асегмеш ини ниво ор ганизациј е Говор а.. 39

к ар актеристик а, са одговарај ућим функ циј ама, и у сегментној сфер и. Не

чини се зат о оп р авданом упот р еба ове групе термина за означавање везе
а к у ст и ч к и х ел е м е н ат а у с п е к т р у г л асо в а , з а и м е н о в а њ е к а р а к т е р а ал т е р -
нациј а какве су , рецимо, алтернациј е по мест у творбе и сл . ( Симић 31996:
232) . Посебно ниј е препоручљиво његово претерано широко т умачење,
присутно нај већим делом при усменом излаг ању , на основу к ог а би се они
могли у пот ребљавати ј едан у мест о другог , к ао синоними, а сви зај едно
- умест о низа познатих, прецизних и међусобно добр о разг раничених
термин а ак устичке фонетике, уместо т онск и, фр ек вен циј ск и, мелодиј -
ск и ит д.

Ц И Т И РА Н А Л И Т Е РА Т У РА

Пецо-Станој чић 1972: Asim Ресо i Ži voj in Stanoj čić (redaktori i uredni-
ci ), Encikl op edij ski rečnik Mozaik znanj a, I : Srp skohrvatski j ezik, Beograd: I nter-
p r es .
Ђ ок ић 2001: N ada Đok ić, Rečnik l ing visti čke ter minol og ij e, srp sko-f r ancu-
sko-eng lesko-nemački , Beograd : M rlj eš.
Симеон 1969: Рик ард Simeon, Enciklop edij ski rj ečnik ling vističkih naziva,
I i I I tom, Zag reb.
2
К ристал 1999: Dej vid Kristal, Enciklopedij ski rečnik moder ne lingvistike,
B eograd: Nolit.
5
П ецо 1991: Asim Peco, Osnovi akcentologij e srpskohrvatskog j ezika, Beo-
grad: Naučna knj i ga.
Симић 2000: Радој е Си мић , Ст илист ик а ср пск ог ј език а I , Беог р ад:
Н ау чн о друштво за неговање и проучавање српског ј езика
Симић-О стој ић 4 996: Радој е Симић , Бранислав Остој ић, Основи фо-
нологиј е ср пск ог к њиж евног ј език а, Б еог р ад: Универ зитет у Б еог р аду .
Л ај онс 1977: John L y ons, Semantics, Cambridge: Cambridge U niver sit y
Pr ess .

Л ипк а 1992: Leonhard Li pk a, An Outline of Eng l ish L exicology , Lexical Str uc-
ture, Word Semantics and Wor d-For mation, Tubingen: М ах Ni emey er Verlag .
П р ћић 1997 : Tvrt k o Prćić, Semant ika i p r ag matika reči , Sremski K arl ovci
—N ovi Sad: Izdav ačka knj ižarnica Z orana St oj anovi ća.
Ристић - Радић-Д уг оњић 1999: Стана Рист ић и М ил ана Радић-Д уг -
оњић, Реч. Смисао. Сазнање. Студиј а из лексичк е семантике, Беогр ад:
Филолошк и фак улт ет Беог радског у нивер зитет а.
Ш ипк а 1998: Д анк о Ш и п к а, Основи лек сик ол оГиј е и ср одн их дисци-
плина , Н ови Сад: М атица ср пск а.
40 Јел иц а Јок ановић -М ихај лов

СУ П ЕРСЕГМ ЕН Т НБШ У РОВЕН РЕЧЕВ ОИ ОРГА Н ИЗА Ц ИИ - ПОН ЧТИ Ч И ТЕРМ И НБ1,
С В Ч ЗА Н Н Б1Е С Т О Н О М

Рез к)м е

В даннои р абот е исследуетсл су пер сегмент нћш ур о венБ р ечевои ор ганизации и

терминБ1, свлзаннБ1е с понит ием т он , к ак с одним из его клго чевБ1х понитии. А нал-
изируетси т рак товк а зтого поннт ил, у пот ребление самог о термина т он и понвление
родственнБи терминов (тоналБИБШ, тоналБИост Б и др.) , вошедших в упот ребление в
з т о и о б л а ст и .

Ели ца И ок а н о вч ч- М ихаилова