FDU, Katedra filmske i TV režije

FORMA FILMSKOG SCENARIJA i KNIGE SNIMANJA

U današnjoj Jugoistočnoj Evropi se piše mnogo scenarija, ali

se vrlo malo autora trudi da ispoštuje međunarodni standard
(formu) pisanja. Ona je započeta u Americi, ali se sve više
koristi i u Evropi. Scenario koji ne poštuje tu formu
(standard) smatra se neprofesionalnim, a samim tim i
neozbiljnim u samom startu. Pretpostavlja se da sadržaji treba
da budu različiti, ali forma ista ili slična. Za takvo pisanje
scenarija postoji i puno specijalnih računarskih programa.
Najpoznatiji su: Final Draft,Cetix, Fade in, StudioBinder...
Međutim uz malo muke ta se željena, korisna i praktična forma
može postići i u Word programu.
Ove programe treba razlikovati od programi za razvoj
scenarija Contour ili Causality koji su složeniji i sem u
formi mogu pomoći i u građenju strukture dramskog teksta.
Evo nekih osnovnih principa građena forme scenaria:

Ne piše se lista likova. Likovi i njihove karakteristike se

moraju doznati i shvatiti iz teksta, odnosno iz akcije i
dijaloga.

Svrha svakog scenarija je da verzirani čitalac uspeva da

zamisli šta će se i kako događati u budućem filmu. U tom
smislu scenario se mora fokusirati na opis slike i akcije,
kao i na precizno napisan sav dijalog koji će se izgovoriti u
budućem filmu, pa makar se on kasnije i menjao. Svako, makar
i najmanje 'literarisanje' deluje nespretno, patetično,
neprofesionalno.

Scene ne smeju imati naslove kao poglavlja u literaturi.

Jedini naslov svake scene je kratka informacija da li je u
pitanuju eksterijer ili enterijer, mesto radnje, svetlosni
štimung i na kraju naznaka da li je scena deo sekvence ili
nije. (Piše se 'Nastavak' ili 'Kasnije'.)

Sva scenarija se moraju pisati fontom Curier ili Courier New

(kao i ovaj tekst). Veličina slova je uvek 12. Nikad se ne
koriste nikakvi 'spisateljski efekti': boldovanje, italic,
podvlačenje i sl.

Razmak je, kao u ovom tekstu, jednostruki. Jedino je

dvostruki prored između pasusa. Izmedju kraja scene i naslova
sledeće prored bi trebalo da bude trostruk. Izmedju naslova
scene i prvog sledećeg reda didaskalija ili dijaloga razmak
bi trebalo da bude dvostruk.

Brojevi scena se pišu samo u završnoj verziji scenarija ili

čak knjige snimanja. Tada imaju smisao jer koriste razradi,
samom snimanju i montaži. Tako se scene bez numeracije, ako
zatreba, lako daju rotirati, izbacivati ili ubacivati, a da
se pisac ne muči uvek s novim brojanjem.
Dijalog se obavezno piše po sredini (primer sledi). Uvek isti
i željeni stil teksta za različite funkcije, (akcija, lik,
dijalog, didaskalije..) se može odrediti formatiranjem stila
u programu.
Takodje se posebnim 'shortcuts' može olakšati i povratak u
'normalu', odnosno u pisanje akcije od ivice do ivice
formatirane strane.

Predpostavlja se da u ovako pisanom scenariju jedna strana

predstavlja osnovu za jedan minut izmontiranog filma. Po tom
principu se 'pristojnim scenarijem' (za čitanje i
proizvodnju) smatra scenario koji ima ovakvih 80 – 100
strana. Sve preko ili ispod toga odražava neprofesionalnost
autora, odnosno predstavlja dokaz da autor nije dovoljno
precizno uradio scenario. Osim ukoliko se svesno ne želi
snimiti film koji će trajati duže od navedenog trajanja.

Naravno, ukoliko jedna strana scenarija sadrži isključivo

dijalog koji treba da se govori brzo, onda će ona u
izmontiranom filmu trajati kraće. S druge strane, ukoliko je
jedna strana scenarija ispunjena pretežno didaskalijama i
opisom slike i akcije može se dogoditi da ta strana traje
duže od jednog minuta u izmontiranom filmu. Ipak, proporcija
1 strana = 1 minut se može smatrati merodavnom.

Sve strane u svakom scenariju (osim prve) moraju biti

numerisane (paginacija) .

Forma pisanja scenarija bi trebalo da izgleda ovako,

uključujući i naslovnu stranu:
NASLOV SCENARI
Ko je napisao
Koja verzija i kad je ®Copyright
i gde pisana.

EKST. ILI ENT. IME OBJEKTA. DOBA DANA. NASTAVAK, UKOLIKO JE

SCENA DEO SEKVENCE. ILI: 'KASNIJE' , 'MALO KASNIJE' ITD.

Opis prostora i akcije ide od ivice do ivice formatirane

strane (MARGINA) i piše se uvek u sadašnjem vremenu. Naravno,
piše se samo ono što može da se vidi, odnosno snimi.

Prva pojava lika se obeležava velikim slovima, a u zagradi se

piše godište i neka kratka, važna karakteristika. Primer:
OTAC (50, suvonjav, neobrijan). Sve kasnije pojave istog lika
u scenariju se pišu običnim slovima. Lik čije jedino ime je
njegova profesija ili karakterna osobina se uvek piše velikim
slovom: Poštar, Glavonja, Majka, Železničar itd.

Jedan lik u scenariju (i u budućem filmu) treba da ima samo

jedno ime .

Ako posle opisa slike i akcije sledi dijalog onda ga pišemo

ovako (primer) :
OTAC
(sumnjičavo)
Gde si do sada?
SIN
(off)
Kome ti to?
Vrata se otvaraju i u sobu ulazi SIN (25, SIN sa štakama) .

OTAC
Tebi, kome bi drugom?

SIN
Mislim da govoriš sam sa sobom.
(Prostor za dijalog mora biti uvek
ograničen i biti otprilike ove
širine.)
OTAC
(ironično)
Mnogo si mi ti pametan.
Itd.

Imena likova koji govore se uvek pišu velikim slovima kao

ispisanom primeru. Nikad se ne podvlače.

Razmak između dve replike je uvek dvostruk. Kao i razmak

izmedu jedne scene i naslova sledeće. Ovako:
 EKST. OBALA REKE. SUMRAK. Kasnije.

Onda sledi opis objekta i akcije, pa opet dijalog po sredini,

ukoliko ga ima.

Jedan pasus, makar od nekoliko reči, predstavlja zamišljeni

kadar koji kasnije reditelj ne mora da 'posluša'. Primer za
četiri kadra:

Otac korača obalom reke. Sumrak polako pada. Otac odjednom

zastane i polako se osvrće.

Na drugoj obali ugleda Ribara kako s mukom pokušava da izvuče

ulov sa povijenim pecačkim štapom.

Na najlonu sa udicom se praćaka uhvaćena pastrmka. Bespomoćno

klizi ka obali.

Nailaze tmurni oblaci. Čuje se grmljavina...

Jednostavan prelaz se piše s leve strane. Primer:

ELIPSA

Ukoliko imamo pretapanje ono se piše s desne strane. Ovako:

PRETAPANJE

Ukoliko koristimo zatamnjenje i otamljenje onda se to piše

ovako:

ZATAMNJENJE
OTAMNJENJE

U engleskim i američkim scenarijima se može naći i natpis REZ

NA (Cut to) koji se piše s desne strane na kraju svake scene.
Ovako :
CUT TO

Ipak, to nije baš obavezno jer se podrazumeva.

Ukoliko koristimo FLASH BACK ili FLASH FORWARD onda se uvek

naglašavaju njihov početak i kraj. Primer:

POČETAK FLASH BACK – a

Sledi scena ili sekvenca.

KRAJ FLESH BACK-a