Socijalna facilitacija i interferencija

 Socijalna facilitacija je izraz koji označava pojavu da se određene

aktivnosti lakše i uspešnije (ili teže) izvode zbog prisustva drugih
ljudi (publike ili drugih izvođača iste aktivnosti). Ovo se objašnjava
povećanjem napetosti i motivacije, što u prvom slučaju olakšava
izvođenje uvežbane aktivnosti, a u drugom otežava ili inhibira
aktivnost koja se ne uči dobro i još se uči.

 Prethodna istraživanja društvenih facilitacija i inhibicija pokazuju

da su ljudi uspešniji u jednostavnim i dobro naučenim zadacima
kada ih izvode pred publikom, a da se performanse pogoršavaju
kada se složeni i novi zadaci rešavaju pred publikom.

 Cilj ove studije bio je ispitati da li se društvene facilitacije /

inhibicije javljaju na jednostavnim i složenim matematičkim
zadacima i ispitati uticaj osobina ličnosti na pojavu ove pojave.

 U istraživanju je učestvovalo 70 studenata psihologije (5

muškaraca i 65 žena). U istraživanju je korišćen Upitnik ličnosti sa
pet faktora, Rosenbergova skala samopoštovanja i dva oblika
jednostavnih i složenih matematičkih zadataka. U prvoj fazi, nakon
popunjavanja dva upitnika o ličnosti, ispitanici su rešavali
jednostavne i složene matematičke zadatke sami ili pred publikom
koju su činili eksperimentator i jedan učenik. Za svaku grupu
zadataka ispitanici su imali 3 minuta da reše. U drugoj fazi
istraživanja, svaki ispitanik je dobio drugačiji oblik zadataka,
obrnuti redosled težine zadataka i drugačiji uslov za rešavanje
 (sam ili pred publikom) u odnosu na prvu fazu. Dobijeni rezultati
pokazuju da ispitanici podjednako uspešno rešavaju matematičke
probleme u situaciji kada su sami i kada su pred publikom.
Međutim, dobijena je značajna interakcija neuroticizma i uslova
rezolucije, kao i interakcija neuroticizma, uslova rezolucije i
složenosti zadataka.

 Ispitanici sa niskim neurotizmom bili su uspešniji u rešavanju

zadataka pred publikom, dok su ispitanici sa visokim neurotizmom
bili uspešniji u rešavanju zadataka dok su bili sami. Ispitanici sa
niskim neurotizmom bili su uspešniji u rešavanju jednostavnih
zadataka pred publikom, dok su ispitanici sa visokim neurotizmom
bili uspešniji u jednostavnim zadacima kada su ih sami rešavali.

 Visoko neurotični subjekti bili su uspešniji u samostalnom 2

rešavanju složenih zadataka, dok su performanse subjekata sa
niskim neurotikom bile iste u oba stanja.

 S obzirom na gornje rezultate, možemo zaključiti da povećani

neurotizam može dovesti do smanjene efikasnosti osobe pri
obavljanju različitih zadataka. U slučaju emocionalno nestabilnih
ljudi, za optimalno obavljanje zadataka, potrebno je prilagoditi
uslove rada i pokazati znanje ili veštine tako da odgovaraju
njihovim potrebama, budući da su uspešniji u situacijama kada
rade sami.

Melita Ipač III-1