БЕОГРАДСКА АКАДЕМИЈА ПОСЛОВНИХ И УМЕТНИЧКИХ

СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: Актуарски модели
Тема: Обрачун тарифа (бруто премија) у осигурању живота

Ментор: Студент:

Београд, јун 2021.

 Садржај

1. Увод....................................................................................................................................3

2. Структура бруто премије осигурања...........................................................................4

3. Трошкови..........................................................................................................................5

4. Једнократна бруто премија............................................................................................6

5. Годишња бруто премија.................................................................................................8

6. Годишња нето премија.................................................................................................10

7. Примери бруто годишњих премија животног осигурања Wiener Städtische

осигурања........................................................................................................................11

8. Закључак.........................................................................................................................12

9. Литература......................................................................................................................13

2
 Увод

Осигурање живота је дугорочно осигурање које представља један од видова

осигурања лица којим се пружа социјална сигурност појединцима и њиховим породицама.
Основни ризици које покрива осигурање живота су ризик смрти и ризик доживљења. Када
је у питању осигурање живота, живот нема цену и не може се исказати кроз материјалну
вредност зато циљ осигурања живота није надокнада штете већ исплата унапред утврђене
осигуране суме. Осигурање живота обједињује и функцију осигурања и функцију штедње.
У свету је најзаступљенија врста осигурања управо животно осигурање, у Србији је
ово тржиште тек у развоју а у сенци свих догађаја у претходних годину дана, тржиште
осигурања живота све више расте. Свака особа има неограничени интерес за осигурањем
свог живота а тај интерес увек може пренети на неког другог наводећи га као корисника
осигурања. Осигурање живота мора да пружи велики број могућности и комбинација за
осигурање тако да сваки човек може пронаћи свој интерес и задовољити своје потребе.
Како је циљ осигурања живота исплата осигуране суме, осигуравач мора на основу
уплата премија осигурања да обезбеди довољну количину средстава. Премија осигурања
представља цену коштања осигурања, односно износ који уговарач осигурања треба да
плати за услугу осигуравачу. Обрачун премије осигурања врши актуарска служба
осигуравајућег друштва. Актуари су стручна лица која врше оцену финансијских
последица непредвиђених догађаја, процену ризика, оцену солвентности и утврђивање
резерви. Основни задатак сваког актуара је стварање модела којима се одређују стопе
премије осигурања и потребних резерви како би осигуравајуће друштво испунило обавезе
према осигураницима.
Бруто премија осигурања представља новчани износ који осигураник плаћа
осигуравачу због преузимања ризика у осигурање. То је укупна премија односно цена
осигурања коју осигураник плаћа приликом склапања осигурања. Она се утврђује према
ценовнику премије осигуравача, односвно према тарифама осигуравајућег друштва у
новчаном износу или проценту. У складу са важећим Законом о осигурању, користи се
термин премија осигурања која се састоји од нето премије и режијског додатка.

3
 Структура бруто премије осигурања

Реч „премија“ потиче од латинске речи premium која је настала комбиновањем

речи prae (пре) и emere (купити) а означава награду, профит од плена. Она је битан
елемент осигурања и неизоставан елемент уговора о осигурању. Премија представља цену
услуге и осигуравајућег покрића, односно, цену ризика која је увећана за одређени ниво
трошкова спровођења самог осигурања и профита осигуравача. Плаћа се у уговореним
роковима или одједном приликом склапања уговора.

Тарифу премије осигурања прописује осигуравач односно осигуравајуће друштво.

Премија осигурања мора садржати техничку премију и режијски додатак. Она мора
да обезбеди покриће очекиваних износа одштетних захтева у току периода осигурања,
формирање адекватног нивоа резерви, покриће трошкова спровођења осигуранја и
одређени ниво профита.

Бруто премија осигурања садржи ризико премију, додатак за сигурност, режијски

додатак и додатак за профит.

Нето премију чини ризико премија која је увећана за додатак за сигурност.

Намењена је за покриће ризика и једнака је очекиваној вредности исплата по уговору о
осигурању. Под нето премијом се подразумева садашња вредност будућих исплата
осигураних сума а режијски додатак служи као покриће трошкова осигурања.

Основе актуарских обрачуна тарифа у осигурању живота чине таблице смртности,

обрачунска каматна стопа и трошкови спровођења осигурања који чине режијски додатак.
На основу таблица смртности, осигуравач одређује величину фонда који је неопходан за
исплату осигураних сума у одређеним роковима. Када је у питању каматна стопа она
треба да буде нижа од стопе приноса коју може да оствари осигуравајуће друштво
улагањем средстава резерви и каматна стопа би требала да буде непроменљива дужи
временски период.

Режијски додатак је део премије који је намењен за обављање послова осигурања

односно за трошкове спровођења осигурања који могу бити аквизициони трошкови,
трошкови инкасо и административни трошкови. Аквизициони трошкови су трошкови
прибаве осигурања, трошкови инкасо су трошкови наплате премије осигурања а
административни трошкови су управни трошкови.

4
 Трошкови

Највећи део трошкова чине аквизициони трошкови који се односе на провизије које
осигуравајуће друштво плаћа заступницима и посредницима у осигурању који су
задужени за аквизирање и довлачење нових клијената осигуравајућем друштву. У
зависности од аквизитера, зависи и висина трошкова. Ови трошкови настају делом и пре
закључења уговора о осигурању и поред трошка за прибављање осигурања садрже и
трошкове на име закључне провизије, трошкове израде полисе. Додатак за обрачун
трошкова аквизије се обрачунава или у промилима од осигуране суме која је уговорена
или у процентима од бруто премије.

Инкасо трошкове чине највише провизије које настану код оних агената који врше
наплату премије осигурања у име и за рачун осигуравајућег друштва. Овакви агенти се
називају и инкасанти. Стопа ових трошкова при осигурању са плаћањем годишње премије
улази у састав годишње премије и рачуна се за целокупно време за које траје плаћање
премије. Додатак за обрачун трошкова инкасо се обрачунава процентима од бруто
премије.

Административни трошкови су сви они трошкови који омогућавају да

осигуравајуће друштво може несметано да функционише. То су сви они управни
трошкови који се односе на зараде запослених, на организационе и оснивачке трошкове,
канцеларијске трошкове. Они се обрачунавају на суму осигурања али се обрачунавају
годишње за сво време трајања осигурања.

Једнократни трошкови се јављају само у првој години осигурања док трајни

трошкови трају комплетан период трајања осигурања или током одређеног броја година
док траје осигурање.
Када се уговара осигурање са једнократном бруто премијом аквизициони и инкасо
трошкови су једнократни док су административни трошкови трајни.
Код уговарања осигурања са годишњом бруто премијом инкасо трошкови су
једнократни док су аквизициони и административни трошкови трајни.

5
 Једнократна бруто премија

Једнократна бруто премија1 се састоји из једнократне нето премије и додатка за

трошкове.
Инкасо и аквизициони трошкови код једнократне бруто премије се наплаћују из
премије осигурања док се административни трошкови наплаћују из осигуране суме.
Ако су:

A′ - једнократна бруто премија за јединицу осигуране суме,

A - једнократна нето премија за јединицу осигуране суме,
α - аквизициони и инкасо трошкови за јединицу премије,
γ - административни трошкови за јединицу осигуране суме и за једну годину,
n - број година трајања осигурања,
 na x - садашња вредност свих административних трошкова за n година.

Једнократну бруто премију рачунамо:

' '
A = A+ A α +γ |n a x
Једнократна додатак за покриће додатак за покриће
нето премија аквизиционих и инкасо административних
трошкова трошкова

Где је:
' '
A − A α= A+γ |n ax
Односно:

'
A +γ |n a x
A=
1−α

1
Обрачун тарифа у осигурању живота – Др Марија Копривица 2014. Економски факултет Београд

6
 Задатак:2
Лице старо 35 година осигурало је суму од 100.000,00 динара да се исплати њему
уколико доживи 55 година старости или наследницима ако умре пре тога.
Додатак за аквизиционе и инкасо трошкове износи 10% од бруто премије, а додатак
за административне трошкове износи 3‰ од осигуране суме.
Израчунати једнократну бруто премију.
Основа за обрачун су Таблице смртности 17 енглеских друштава уз каматну стопу
4%.
' '
A = A+ A α +γ |n a x
A ' = A35, 20 + A'⋅0,1+0 , 003 |20 a35
M 35−M 55 + D55 7127 , 86−3958 ,84 +7340 , 54
A 35 , 20= = =0 ,502194
D 35 20927 , 30

N 35 −N 55 358785 , 45−87924 , 18
|20 a35 = = =12 ,94296
D35 20927 ,30
' '
0,9 A =0, 502194+0 ,003⋅12,94296 ⇒ { A =0 , 601136 ¿
S⋅A' =100000⋅0 , 601136=60 . 113 ,63
Једнократна бруто премија износи 60.113,63 динара.

Годишња бруто премија

2
Обрачун тарифа у осигурању живота – Др Марија Копривица 2014. Економски факултет Београд

7
 Код годишње бруто премије3 инкасо трошкови се обрачунавају од премије
осигурања док се аквизициони и административни трошкови обрачунавају од осигуране
суме.
Ако су:

'
P - Годишња бруто премија за јединицу осигуране суме,

A - Садашња вредност јединице осигуране суме,

n - Број година трајања осигурања,

t - Број годишњих премија, tn

α - Аквизициони трошкови за јединицу осигуране суме,

β - Инкасо трошкови за јединицу премије и за једну годину,

P - Годишња нето премија,

 P  t a x - Садашња вредност свих инкасо трошкова за све време трајања премије,

 - Административни трошкови за јединицу осигуране суме и за једну

годину,
 na x - Садашња вредност свих административних трошкова за све време
трајања осигурања.

Садашња вредност t годишњих бруто премија по принципу еквиваленције:

' '
P |t a x =A +α+ β⋅P |t a x +γ |n a x

Ако поделимо претходну једначину са |t x :

a

A' α '
γ |n a x
P= + + β⋅P +
a a
|t x |t x |t a x

Односно:

3
Обрачун тарифа у осигурању живота – Др Марија Копривица 2014. Економски факултет Београд

8
 ' α '
γ |n a x
P =P+ +β⋅P +
|t a x |t a x
додатак за покриће
годишња додатак за покриће додатак за покриће дела
нето премија дела аквизиционих инкасо трошкова административних
трошкова за једну годину трошкова

'P α +γ |n a x
P= +
1−β |t a x ( 1−β )
Задатак:4

Лице старо 35 година осигурало је суму од 100.000,00 динара да се исплати њему

ако доживи 55 година старости или наследницима уколико умре пре тога.
Додатак за аквизиционе трошкове износи 5% од осигуране суме, додатак за инкасо
трошкове износи 3% од бруто премије, а додатак за административне трошкове износи
3‰ од осигуране суме.
Израчунати годишњу бруто премију која се плаћа све време трајања осигурања.
Основа за обрачун су Таблице смртности 17 енглеских друштава, уз каматну стопу
4%.

' α '
γ |n a x 0 , 05 '
0 , 003|20 a35
P =P+ +β⋅P + =20 P ( A35 , 20 ) + +0 , 03⋅P +
|t a x |t a x |20 a35 |20 a 35

M 35 −M 55 + D55 7127 , 86−3958 , 84+ 7340 ,54

20 P ( A 35 ,20 ) = N 35−N 55
=
358785 , 45−87924 ,18
=0 ,038800

N 35−N 55 358785 , 45−87924 , 18

|20 a35 = = =12 ,94296
D 35 20927 ,30

' 0,05 '

0,97 { P =0,038800+ +0 ,003 ⇒ { P¿ =0,047069¿
12,94296
S⋅P' =100000⋅0 ,047069=4 .706 , 9
Годишња нето премија

4
Обрачун тарифа у осигурању живота – Др Марија Копривица 2014. Економски факултет Београд

9
 Примери5:
-Лице старо 35 година је осигурало 100.000,00 динара да се исплати наследницима
на крају године у којој осигурано лице умре, било када да га смрт задеси.
Одредити годишњу нето премију која се плаћа доживотно.
Обрачунска каматна стопа износи 4% годишње.

Или

- Лице старо 40 година осигурало се за случај смрти на 100.000,00 динара кад год
да наступи смрт.
Одредити годишњу нето премију која се плаћа највише 20 година.
Обрачунска каматна стопа износи 4% годишње.

Или

Примери бруто годишњих премија животног осигурања Wiener

Städtische осигурања
5
Осигурање са сталном годишњом премијом – Актуарска математика - Економски факултет у Београду

10
 Мешовито осигурање – Classic
Овим осигурањем покривена су два ризика, и ризик доживљења и ризик смрти. По
истеку перода на који је уговор закључен осигураник може подићи осигурану суму и
припадајућу добит или закључити нови уговр. Уколико се деси други осигурани случај,
односно клијент премине ако је смрт услед болести наследници добијају осигурану суму и
припадајућу добит а ако је смрт услед несрећног случаја, наследници добијају две
осигуране суме и припадајућу добит.
Пример који даје приказ осигураних сума по програму Classic, базира се на
следећем актуарском изразу6:

P  ( N x  N xn )  (1       )
S
M x  M xn  Dx n  0.0015  (N x  N x n )

Где су трошкови:
- α = 5% од бруто премије,
- β = 5% од бруто премије,
- γ = 3% од бруто премије,
- S = осигурана сума,
- P = бруто премија,
- x = приступна старост,
- n = трајање осигурања,
- Nx, Mx, Dx =комутативни бројеви,
- Nx+n, Mx+n, Dx+n =комутативни бројеви уз приступну старост “x” и трајање осигурања
“n” година.

Комутативни бројеви су узети из таблица смртности за жене и мушкарце

старости 40 година са периодом трајања осигурања 25 година.
Уз примену одговарајућих података из табеле са годишњом премијом од 600
евра добијамо следеће осигуране суме.
Годишња Приступна Трајање Гарантована Најнижа Очекивана
премија старост, пол осигурана очекивана сума
сума добит
600 евра 40 год. Ж. 25 година 17.276,34 10.400,00 27.676,34
600 евра 40 год. М. 25 година 16.262,22 9.800,00 26.02,22

6
Упоредна анализа осигурања живота и рентног осигурања – Весна Бошковић, мастер рад, Београд 2009.

11
 Осигурање у случају смрти – Ризико
У случају смрти осигураника за време трајања осигурања, кориснку осигурања се
исплаћује осигурана сума. Уколико осигураник доживи истек осигурања, осигуравач нема
обавезу према осигуранику нити кориснику. Ово осигурање нема штедни карактер,
премије су углавном мале и ово осигурање се обично уговара уз кредитне производе како
би осигурали своје породице у случају смрти да немају обавезу преузимања плаћања
кредита.
Актуарски израз за израчунавање осигуране суме ризико осигурања7

P  (N x  N xn )  (1     
S  (M x  M xn ) *(1   )
Пример: Особа мушког пола, приступне старости 35 година, уз кредит у износу
од 40.000,00 евра који је узео на рок од 300 месеци уз каматну стопу 8,46% плаћа
годишњу премију за ризико осигурање износи 202,94 евра. Ово значи да са 5.073,50
евра колико осигураник уплати на име свих премија за време трајања осигурања
осигуравач обезбеђује покриће у вредности кредита.

Заључак

Да би обрачунали реалну тарифу животног осигурања осигуравајуће друштво

мора располагати адекватним таблицама смртности, добро процењеном тарифном

7
Упоредна анализа осигурања живота и рентног осигурања – Весна Бошковић, мастер рад, Београд 2009

12
 стопом и рационалним понашањем у вези трошкова спровођења самог осигурања. Ако
осигуравајуће друштво не користи најновије таблице смртности како би вероватноће
израчунате у таблицама биле што приближније реалним вероватоћама, оссигуравач
може остварити добитак или губитак.
Таблице смртности се израђују на основу ранијих искустава, што је виши
стандард стопа морталитета је у опадању а добитак из смртности настаје када умре
мање људи него што је таблицама предвиђено.8 Такође, осигуравајуће друштво може да
оствари добитак из камате када средства која је примило на основу премија осигурања
пласира по већој каматној стопи него што је обрачунска каматна стопа. У зависности од
врсте животног осигурања, осигураницима се приписује део добити осигуравајућег
друштва у складу са условима осигурања.
Осигуравајуће друштво мора рационално управаљати трошковима спровођења
осигурања и на основу података о кретању трошкова у прошлости предвидети динамику
кретања трошкова у будућности и на основу тога направити потребне измене режијског
додатка.
Обрачун тарифа у осигурању живота је комплексан и континуиран процес
идентификовања ризика чиме се обезбеђује основа за успоставаљње равнотеже
оигуравајућег друштва, односно формирања оптималних техничких резерви на основу
уплаћених премија како би обезбедили уговором дефинисано покриће према својим
осигураницима.

Литература

 Обрачун тарифа у осигурању живота – Др Марија Копривица 2014.

Економски факултет Београд;

8
Обрачун тарифа у осигурању живота – Др Марија Копривица 2014. Економски факултет Београд

13
 Упоредна анализа осигурања живота и рентног осигурања – Весна
Бошковић, мастер рад, Београд 2009
 Осигурање са сталном годишњом премијом – Актуарска математика -
Економски факултет у Београду;

 https://zastupnikosiguranja.rs/recnik-osiguranja-za-ugovarace-i-osiguranike-
polisa/

14