NASLOV ORIGINALA

Louis Bromfield TWENTY-FOUR HOURS

LUIS BROMFILD

Prevela LJERKA RADOVIĆ

IZDAVAČKO PREDUZEĆE „RAD" BEOGRAD
1972.Umetnici i prijateljici Sibil KolfaksPRVI DEO
Večera je najzad bila završena, i stari Hektor Čempjen sedeo je kao Lukul, sed i podbuo, dodirujući prstima
visoku kristalnu čašu za burgundac, obuhvatajući pri tom pogledom lepo postavljeni sto. Izgleda kao dragulj,
pomisli, sa četiri fino izrađena porodična svećnjaka, koje je prošle godine kupio kod Kristija od engleskih
Čempejna opterećenih porezom, i sa visokom posudom napunjenom mandarinama i crnim grožđem i sa
ananasom na vrhu. U kristalnim čašama postavljenim na starom, žutom čipkanom stolnjaku još su se videli
tragovi odličnih vina: u malim čašama bledo zlato šablija, u plitkim čašama staro zlato šampanjca, a u velikim
kristalnim stolovatim čašama tamnocrveno vino „romane-konti". A sada je pred njim i pred njegova tri gosta fini
konjak zlatne bronzane boje ispunjavao vazduh nežnim nestalnim mirisom. Za Hektora je taj sto bio nešto tako
lepo da je i sam pogled na nj činio da za trenutak zaboravi da je pojeo samo tri laka biskvita, da je popio samo
čašu mineralne vode i da će mu sutra, možda, reći da mu je preostalo još svega tri meseca života.
A odaja koja je okruživala veliki sto i činila da izgleda relativno mali bila je još raskošnija i lepša. Bila je to soba
komad po komad izvađena iz jedne palate u Ulici Varen, koja je nekad pripadala nekom kardinalu, pa je komad
po komad prene-ta u Ameriku da bi bila ponovo smeštena u jednom velikom stanu dvadeset spratova iznad Ist
Rivera.Da bi se sačuvala savršena lepota tamnosivog dr-veta i savršenstvo nadvratnica na kojima je Buše
naslikao nežne rumene nimfe i kupidone u letu, isečeni su čelični nosači i tavanica podignuta kako bi se
prilagodila presađenom dragulju. Prozori su bili viši i širi od prozora u toj ogromnoj zgradi, no umesto da
gledaju na zelenu i prisnu baštu u Ulici Varen, gledali su na golemu reku koja je tekla između velikih oblaka i
bučnih fabrika i preko koje su prelazila tri ogromna mosta. U tom času reka je ličila na traku crnila, a tri velika
mosta na ogrlice od svetlosti. Sa tih prozora pogled je obu-hvatao sve plamsave svetlosti Hel Gejta do donje
luke, odakle su veliki brodovi klizili na otvoreno more. Bio je to tako širok i fantastičan vidik da je u starom
Hektoru ponekad izazivao neko užasno osećanje sopstvene malenkosti i beznačajnosti, i tako ga ispunjavao
nekim sumornim osećanjem utučenosti.
Izgledalo je da je Hektor udesio da umnoži le-pote sobe, jer su se one, zajedno s njegovim likom i likovima
njegovih gostiju, sa jednog ogledala iznad ukrašene komode ogledale u drugom iznad kamina u stilu Luja XV,
čiji su se, pak plamenovi o-gledali na tamnom, uglačanom podu.
Hektor Čempjen bio je nežan starac od sedamdeset jedne godine, a koža na licu, bela i rumena, de-lovala je
neprirodno i pomalo jezivo za čoveka tih godina, i mada je za poslednje tri nedelje oslabio skoro deset
kilograma, njegovo malo telo ostalo je smešno i nezgrapno, i još uvek je moglo da izazove odvratnost kod onih
koji nisu bili naviknuti na njegovu čudnu ružnoću. Lik koji se ogledao u dva visoka ogledala bio je lik okruglog,
prilično bezobličnog lica sa malim ustima i sa dva mala bledo-plava oka, zlobna i ženstvena, skoro nalik na oči
neke porculanske mačke. Ako bi se svaka crta lica uzela pojedinačno, nije bio ružan čovek. Odvratnost je ležala
ispod površine, sijala iz suviše ble-dih očiju, skrivala se u skupljenim uglovima tankih usana i naborima sala
ispod malih ušiju.
8
Muškarci su se zadržali za stolom umesto da se pridruže damama ili pređu u biblioteku, jer je stari Hektor
smatrao da se dobra večera može upropastiti ako se ustane od stola zbog konjaka i cigara. Jedva je čuo šta
pričaju njegovi gosti jer su mu se misli neprestano sumorno vraćale njemu i njegovom strahu od smrti. Gore je
bilo kad je bio sam, i tako je u poslednje vreme počeo pozivati ljude na svaki obrok — svakojake ljude, čak i one
koje nije voleo i za koje je osećao nadmen prezir ili sažaljenje, ljude koje pre godinu dana nikad ne bi pozvao u
svoj dom. Sve je bilo bolje nego biti sam. Noći su bile grozne.
Trojica koji su sedeli za njegovim stolom nisu se mogli više razlikovati po karakteru. S njegove leve strane,
ispijajući treću čašu konjaka, se-deo je Džim Touner, krupan i lep četrdeset peto-godišnjak, sportista čiji su se
snažni mišići i lepa spoljašnost postepeno gubili pod mekanim salom neumerenosti; s njegove desne strane sedeo
je njegov nećak Filip Dentri, koji je živeo kod starog od svoje druge godine. Filip je imao dvadeset osam godina
i bio je lep, upravo kao mlidić koji vodi uredan život u kome su pojedini časovi određeni za rad, jahanje,
plivanje, boks, i koji je ispunjen prilično glupim zadovoljstvom zbog uspešnog usavršavanja sopstvenog tela.
Imao je crnu kovrdžavu kosu, prilično rumeno lice i plave oči, i bio je jedini čovek na svetu koga je stari uopšte
voleo. Kao da je to usredsređivanje sve njegove ljubavi na tog jedinog mladića preuveličavalo njenu jačinu, stari
Hektor ga je obožavao dosađujući mu svojim use-deličkim pažnjama i bolesnom, neprirodnom ljubomorom. U
odaji prepunoj sveta kradimice bi po-smatrao Filipa, kao što je sada činio, uplašen i o-gorčen ako bi se mladić
zabavljao u bilo čijem društvu, užasnut pri samoj pomisli da bi ga nekako mogao napustiti. Filip mu je bio više
nego nećak, možda i nego rođeni sin. Bio je dete njegove sestre Meri, koja je umrla pri porođaju, i Irca Patrika
Dentrija, koji je pobegao sa drugom Hektorovomsestrom, lepoticom Nensi. Ova je napustila dosadnog uvaženog
muža izazvavši tako jedan od velikih skandal početkom ovog veka. A kada je Patrik Dentri poginuo u jednoj
nesreći pre nego što je stigao da se venča sa svojom svastikom, dete je ostavljeno neženji Hektoru kao sve što
mu je o stalo od njegove dve sestre i Patrika Dentrija, jer ni sestru Nensi više nikad nije video. Na neki način
izgledalo je kao da je mladi Filip bio krv i te-lo starčeve krvi i tela, jer je Patrik Dentri bio Hektorov štićenik,
koga je ovaj voleo više nego što je ikad voleo ijednu ženu.
Treći gost, koji je sedeo tačno preko puta njega, bio je sredovečan, visok muškarac, snažnih pleća i čvrstog
žilavog tela, nekako neobičnog lica, koje je u jednom trenutku izgledalo neobično lepo a u sledećem se na njemu
videla neka neodoljiva i skoro zlokobna ružnoća. Za razliku od one druge dvojice, bio je niskog porekla, ali je
uživao glas i slavu, inače nepoznate u krugovima takozvanog boljeg društva.
Zvao se Dejvid Melbern, i iz rata je izašao kao bogat i uspešan čovek, iako tada još nije imao četrdeset godina,
ali to bogatstvo i uspeh se nisu mogli meriti s onim koje je kasnije dostigao. Upravo pre nedelju dana su u Evropi
i Americi novine štampale njegovo ime krupnim slovima kao ime prvog čoveka u istoriji sveta koji je potpisao
ček na sto pedeset miliona dolara. Svakako ne sopstvenih dolara, već dolara kojima se manipulisalo u jednom
ogromnom poslu, iz kojeg je on izvukao zaradu od nekoliko miliona dolara. Iz njega je zračila neka ogromna
fizička snaga.
Sedeo je za Hektorovim stolom zbog toga što je bio značajan čovek i zbog toga što je Hektor bio snob na razne
načine. Bio je snob u pogledu porodice i tradicije, a ni jedno ni drugo nije moglo obuhvatiti Meiberna, zatim je
bio snob u pogledu bogatstva, što je uključivalo Meiberna, pa snob u pogledu spektakularnosti, što je ovoga
takođe uključivalo. Bio je pozvan i zato što je stari Hek-
10

tor čuo priču da mu je ljubavnica Fani, žena Džima Tounera, pa je želeo da ih vidi sve troje zajedno kako bi ih
morbidno posmatrao i otkrio istinu. Pre nego što je večera bila napola završena, otkrio ju je onda kad je Fani
ispala budala pokazavši svoje interesovanje za Meiberna i svoju ljubomoru prema gospođi Vintringem, koja je
sada sedela u salonu sa Fani i starom Sevinom Džerold. Ali iz-vesnost u pogledu onoga što se među njima deša-
valo danas nije uzbudila starca kao što bi ga uzbudila pre mesec dana. Njena oštrica otupela je od strana koji ga
danima nije napuštao.
Večera je bila takav promašaj da je stavljala na probu vaspitanje gostiju, ali Hektora nije uzbuđivala činjenica da
je večera bila dosadna. Neko vreme ta komedija mu je pružala razonodu, i tek sada, kad su se dame povukle, taj
strah se vratio kao zlokoban miris koga se čovek ne može otarasiti.
2.
Pokušao je da sluša šta Melbern govori mladom Filipu i Džimu Touneru, ali su samo odlomci isprekidanog
razgovora prodirali kroz oblak njegove utučenosti i urezivali mu se u mozak. Bio je svestan da Melbern priča s
ravnodušnim nipodašta-vanjem o pregovorima koji su bili potrebni pre nego što je mogao potpisati najveći ček
koji je do sada bio napisan. Bio je takođe svestan da Džim Touner, koji nije bio baš mnogo pametan i kome se
pomalo mutilo u glavi od pića, razume vrlo malo od onoga što se priča, a da je Melbernu potpuno svejedno
razume li ovaj to ili ne. Mladi Filip je ra-zumeo, i na njegovom naivnom, mladom licu odražavalo se divljenje
prema tom čoveku, koji je u srednjim godinama upravljao fabrikama, tvornicama i rudnicima, pa čak i
gradovima u desetak delova sveta. Mladićevo interesovanje ozlojeđivalo je star-
11
li ■
3V- -ca, jer je Hektor u svom snobizmu smatrao da je otmeno što živi samo od kapitala koji je nasleđen i koji se
iz godine u godinu povećavao bez prostačkog napora. Kao neka razdražljiva starica, stalno je ponavljao u sebi da
Melbern nije gospodin, kao da ta tvrdnja predstavlja utehu zbog mrske izves-nosti da su ta njegova zemlja i taj
veliki grad samo pozornica neprestane promene i nemira, gde se porodice uzdižu u bogatstvu i poštovanju u jed-
noj generaciji, a padaju u siromaštvo i mrak u sle-dećoj. Svestan svoje sopstvene inferiornosti i nemoći, stari
Hektor bi oberučke prihvatio društvo koje bi bilo potpuno feudalno i neosvojivo u svom utvrđenju od povlastica.
Ljutilo ga je što se njegov rođeni nećak divi tom skorojeviću Melbernu, a u sledećem trenutku govorio je sebi da
je to zbog toga što je Filip uistinu otmen samo po Čempjeno-vima, a da je prostačke sklonosti nasledio od Pa-
trika Dentri ja, čiji je otac zaradio pare sam bog zna na kakav način sa jednom bandom koja je pljačkala građane
Njujorka.
No ta pomisao činila ga je utoliko nesrećnijim, jer je iznenada probudila ceo niz uspomena koje su ga odvele
dugim nizom godina u prošlost o kojoj se trudio da ne misli, delimično zbog toga što je to izazivalo u njemu
osećanje da je tako star, ali više zbog toga što je oživljavalo stid i žaljenje, a oni su postajali dvostruko bolni
zbog straha od smrti koja se približavala. Sada je za njega bilo suviše kasno da živi, a kad je bio još dovoljno
mlad za to, stalno je okretao leđa životu tražeći pribežište u dragocenim slikama i tapiserijama, starim
rukopisima i statuetama rađenim u nefritu i porculanu, kojima je sada u starosti bio okružen. Sad bi sve zamenio
za jedan moćan delić života.
Pomisao na Patrika Dentrija odjednom mu je oživela pred očima njegov fizički lik visokog i cr-nomanjastog
čoveka, rumenog lica i plavih očiju, tako sličnog Filipu, koji je sedeo malo podalje slušajući Melberna. Patrik je
bio isti kao njegov sin
12
Filip, samo možda vatreniji i slobodniji u ophođenju prema ženama, jer je Patrik imao romantičnu narav Irca i
umetnost da se upušta u sve moguće ljubavne avanture a da se ne okalja. Izgledalo je da ga se uopšte ne dotiču.
Ne, Filipu je nedostajala vatrenost njegovog oca, nije mogao da uzme od života sve što želi kao što je mogao
njegov otac; Filip je bio Patrik Dentri, ali otupljen, zaglupljen i sposoban.
Tek sada, u sedamdesetoj godini, stari Hektor je počeo shvatati da je ono što je njemu izgledalo nemoguće, za
Patrika bilo što i iskapiti čašu konjaka I tako je Hektor kao mladić provodio u neku ruku život iz druge ruke,
zamenjujući ga za život svog prijatelja, slušajući sva Patrikova poverava-nja diveći mu se i pomažući mu u
njegovim osvajanjima. Patrik Dentri je bio sve što Hektor nije bio' i sve što je Hektor najviše voleo da bude, i
tako su njegova zasenjujuća privlačnost i lepota naveli Hek'tora da zaboravi da je Patrik Dentri sin nikogovića,
koji se obogatio na način koji se u društvu ne pominje. Ali u tom čudnom prijateljstvu Hektor se veoma približio
životu, pa čak i sada, za generaciju kasnije, nije mogao sasvim oprostiti jednoj svojoj sestri što se udala za
njegovog prijatelja, a drugoj što mu je zauvek otela Patrika. Kao da je Patrik posedovao neku kobnu, natprirodnu
privlačnost za svakoga koji se zvao Cempejn.
Nikad nije bio sasvim siguran da li je ili nije oprostio Patriku Dentriju, a njegova osećanja prema uspomeni
Patrika Dentrija bila su čudna mesa-vina patnje i radosti, ljubavi, ljubomore i mržnje, kao i nekog čudnog bolnog
osećanja i nepotpunosti i obmanutosti. U njegovoj osamljenosti izgledalo mu je da je Patrik Dentri jedina osoba
koju je ikada uistinu poznavao, a da je telegram kojim mu je javljeno da je Patrik Dentri mrtav stigao tek luče.
Patrik Dentri ležao je mrtav na dnu provalije u jednom glečeru blizu Grindelvalda. Ali ostao je sin Filip, sada
odrastao u čoveka tako sličnom svom ocu da mu se ponekad činilo da Patrik Den-
13

'''■''

I !
i- ■< :;, r.tri uopšte nije mrtav. A Filip je bio skoro njegovo telo i njegova krv, jer je bio dete njegove sestre. U
jednoj poremećenoj duši sva ta razmišljanja dovodila su starca do toga da poželi da je žena, jer bi tek tako
njegova ljubav prema mrtvom Patriku bila zadovoljena.
Svoje sestre Meri nije se sasvim jasno sećao, ali njegova sestra Nensi, koja je još živela u Engleskoj, živo mu se
vraćala u sećanje. Od njih dve ona je uvek bila žustrija i lepša, i kad se god vraćao na to, mislio je da je Patrik
Dentri možda uvek voleo Nensi, a Meri uzeo samo zbog toga što je Nensi već imala muža kad ju je upoznao.
Kasnije se javila neka snaga koja je smirila debelog, ogorčenog malog starca, kao da je njegova priroda, isto kao
i njegovo telo, polagano malaksavalo; i dok je tu sedeo i pravio se da sluša šta priča Melbern, žalio je što odavno
nije oprostio Nensi. Bila bi uteha za njega da sada može otići k njoj da mu pruži sao-sećanje. Filip nije s njim
saosećao niti ga je razu-mevao. Nerazumno je bilo i očekivati da mladić na početku života saoseća sa starim i
slomljenim čo-vekom. Shvatao je da to nije zbog toga što to Filip nije hteo. Bilo je prosto zbog toga što on
uopšte nije mogao razumeti šta znači biti star i osamljen i imati ceo život za sobom, a ne pred sobom.
Posmatrajući pravilan, lep, profil mladog Filipa, pitao se da li su stvarno istinite fantastične priče o telu Patrika
Dentrija — da će, pošto se glečer kreće i topi svakog proleća i leta, najzad pronaći njegovo telo oklopljeno
providnim ledom isto onako mlado i lepo kao onog dana kad je njegov prijatelj i ljubavnik njegove sestre Nensi
pao u provaliju. Kad bi to bila istina, telo bi bilo sušta slika mladog Filipa, samo što bi bilo hladno i mrtvo kao
što će on (Hektor) biti hladan i mrtav pre nego što prođe godina. Iznenada se sumorno upita kako li Nensi sada
izgleda i koliko se prome-nila, jer i ona je morala ostareti kao i on, dok je telo Patrika Dentrija, oklopljeno
ledom, ostalo mlado i lepo.
14
3.
Osećanje za stvari koje je posedovao bilo je duboko ukorenjeno u Hektoru. Strasno je voleo svoje srebro nefrit,
slike i tapiserije, i sada se po-
NKe £??• '^ °v S5 S njima d°g°diti kad umre. Nije postojao mko drugi osim Filipa kome bi ih
mogao ostaviti, a Filip ih ne bi cenio jer se, kao i njegov otac suviše bavio onim što je živo da bi ga zanimale
beživotne stvari, bez obzira na to kolika je njihova lepota. Video je da bi takva zbirka za Filipa predstavljala
samo teret, i on bi je posle nekoliko godina, kad bi zaključio da je čekaj koliko pristojnost zahteva, sigurno
prodao, možda na nekoj prostačkoj aukciji, gde bi odneli komad po komad i rasturili među nepoznate ljude.
Onda bi bilo najbolje da najfinije stvari, tapiserije, Bušee, Rajnoldse i Engre ostavi Metropolitenskom muzeju;
pa cak i tamo, pomislio je ogorčeno, pored njih bi prolazila prosta gomila koja više voli Koa i Bonaa. Manje
stvari bi se mogle prodati jedino ako Filip ne odluci da izvesne zadrži — Filip koji je bio poslednj! Cempjen, čak
nije ni nosio ime čemn-
TJ?08 ^ beZobzimoS nikogovića i
Među svoje najdragocinije stvari Hektor ie ubrajao kristalne stolovate čaše za burgundac. Nabavio ih je kod
Bonea - dvadeset i četiri komada — pre šesnaest godina, i kao nekim čudom nikad se nijedna nije razbila. U
svom ponosu često je govorio gostima da je tajna izrađivanja takvih čaša odavno izgubljena. Kristal je bio tank
kao hartija
stisnuti tmv V6 "^ ukmgle čaše ČOvek m°gao stisnuti tako da se dobije oval. Bila je to majstorija koja je
izazvala čuđenje u jednostavnim, de-čackim dušama kao što je bio sportista Džim Tou-ner, ah stan Hektor nije
dopuštao da je izvodi iko drugi osim njega, jer su samo njegovi meki, ru-^icasti prsti znali onu tačku gde se
nežno staklo moglo pritisnuti a da se ne razbije. I polagano, tokom godina, posto se nikad nijedna čaša nije razbi-
15

!!;•■,:-U u. .<■
fer.
*ii.?v.i

la, u njegovoj uznemirenoj duši stvorilo se prazno-verje da bi bio znak propasti ako bi se makar i jedna slomila.
Večeras, dok je pokušavao da suzbije užas smrti i uguši prošlost koja mu se stalno i protiv volje vraćala, meki
ružičasti prsti su neprestano zaludno milovali visoku vinsku čašu što je stajala pred njim sa nekoliko kapljica
tečnosti boje rubina na dnu, a neprestani naizmenični pritisak prstima i labavljenje prstiju na nežnom savitljivom
staklu kao da su donosili neko olakšanje njegovoj izmučenoj duši.
4.
Hektor je u suštini imao nečeg od bolesne radoznalosti a ta se crta izražavala u mračnjačkoj želji da zaviruje u
živote drugih ljudi.
Odnedavna se ta želja snažno usredsredila na strašno interesovanje za lica drugih ljudi, i postajala je katkad tako
jaka da bi se on na ulici, ili po-zorištu, ili u restoranu netremice zagledao, kao hi-pnotisan, u lice nekog
nepoznatog čoveka, naprežući se celim bićem da prodre kroz spoljašnji pokrivač u tajne života koje «u se tamo
krile. Bila je to neka radoznalost koja je ljude vređala, pa je u poslednje vreme bilo došlo do neprijatnih incide-
nata, jer je ljude ljutilo razvratno, kako se njima činilo, piljenje debelog starca, čiji je fizički izgled doprinosio da
njegovo posmatranje bude dvostruko odvratnije. Jednom umalo nije došlo i do skandala, odnosno do
intervencije policije.
Ali ovde, u svojoj kući, mogao se predati toj čudnoj strasti. Zvuk Melbernovog glasa, probivši iznenada zid
njegove mračnjačke misli, navede ga da se netremice zagleda u sliku Melbernovog lica u ogledalu. Melbern je
sada slušao neku zbrkanu i neduhovitu priču koju je Džim Touner uporno želeo da ispriča, i osim prezrivog
izraza koji nije
16
silazio s tog lica, ono je bilo mirno i potpuno raz-golićeno. Iskoristivši priliku, Hektor poče da ga proučava.
Bilo je to čudno lice, i isposničko i čulno u listo vreme. Visoko i pametno čelo bilo je četvrtasto i oblikom nalik
na kutiju iznad pomalo orlovskog nosa. Ispod kratkih, tamnih brkova puna i pohot-ljiva usta bila su puna
protivrečnosti. Linija vilice se odvajala u skoro surovom uglu odmah ispod uha i sticala se u četvrtastu, čvrstu
bradu. Velike i lepo oblikovane uši bile su postavljene suviše nisko, pa su ćelom licu davale izraz nečeg
neobuzdanog i primitivnog, a u tamnoplavim očima goreo je plamen neugasive inteligencije i životnjske vitalno-
sti. Oko očiju i uglova usana videle su se sitne bore koje su odavale njegove godine. Telo mu je bilo visoko,
savršeno srazmerno i puno snage sasvim drukčije nego što je bila snaga mladog Filipa. Bilo je to telo čoveka koji
je nosio terete i radio sop-stvenim rukama. Mišići su odavali snagu čak i kroz savršeno skrojen smoking sašiven
(pomisli zlobno Hektor) naročito da sakrije tu mišićavost koja nije bila sasvim gospodskog porekla.
Sav zanet, posmatrao je to lice u ogledalu pitajući se kakve li su ga tragedije, kakve strasti, kakva volja snage
oblikovali i razmišljajući kako je to čudno što ljudi sami stvaraju svoje lice. Lice nastaje iz čovekovog života; a
ovo lice je sigurno bilo lice čoveka koji je teško i srčano živeo. Na njemu je bilo nečeg umornog. To je lice snaž-
nog čoveka, i hladnog i čulnog istovremeno, čija snaga leži u ravnodušnosti, prepredenosti i jačini neverovatne i
nemilosrdne volje, pomisli Hektor, shvativši odjednom zašto se za večerom Fani Touner ponašala kao budala,
uvredila gospođu Vin-tringem, dovela sebe u nezgodan položaj i izgubila simpatije svih prisutnih. Shvatio je da
je to muškarac koji bi mogao biti opasan za žene, a naročito za ženu kao što je Fani, toliko brižljivo i čestito
vaspitanu da se udala za dosadnog, simpatičnog muža kakav je Džim Touner. Šta je Džim Tou-

2 Dvadeset četiri časa

17ner mogao znati o bestidnosti zaljubljenih žena? Njegovo udvaranje ženama bilo je nesumnjivo isto tako vesto
i isto toliko lišeno strasti kao i ispijanje čaše viskija. U Melbernu je, međutim, bilo nečeg uzbudljivog. Stari
Hektor, kao pod nekim mračnim podsticajem, iznenada shvati zašto se žene, kad Melbern ulazi u neku sobu,
ponašaju kao kobile na pašnjaku kad tamo puste postuha. Znao je zašto se zarumene i zašto im oči zablistaju,
zašto glupače postanu smešne i kaćiperne, lepe još lep-še, a pametne uzori inteligencije. Taj čovek je bio
svojevoljan i nemilosrdan grubijan, možda podoban za nežnost koja uništava žene. A Fani je večeras bila očajna
jer se plašila da ga je izgubila. Bila mu je ljubavnica. Plašila se gospođe Vintringem, a imala je i razloga, jer je
gospođa Vintringem bila mlađa od Fani, i mnogo lepša, a pre svega mnogo mirnija. Umela je da bude
dostojanstvena i uz-držljiva, što je predstavljalo čelično oružje protiv Fanine neuravnotežene i bestidne histerije.
Bilo je to i čudno, kad se uzme u obzir da je Fani vaspi-tana kao dama, dok ona druga žena nije bila niko i ništa,
već — kao Melbern — pustolovka. Žena kao Fani, koju je razbudio i napustio čovek kao Melbern, mogla bi na
kraju da se sasvim upropasti, naročito jer je bila blizu četrdesete i nije pred sobom imaia još mnogo godina.
Osećao je neprirodno uzbuđenje dok je prevrtao po glavi tu tajnu ljubavnu vezu. Počeo je da zamišlja kako
Melbern ljubi Fani, miluje je, savlađuje svojom željom; njegovi debeli prsti stadoše nemirno da pritiskaju
kristalnu čašu tako snažno da ona odjednom tiho zazvoni u znak opomene, i rumeni prsti naglo prestadoše da je
stiskaju.
Hektor se upita da li Džini Touner sumnja da ga žena vara s tim čovekom koga je sada slušao s tako neskrivenim
prezirom. Poznavao je Džima dok je još bio dečak. Gledao ga je kako postaje odrastao i lep čovek, a sada je
video kako postaje bezobličan i debeo od raspusnog života i propadanja. Pitao se da li je Džimovo opijanje
oteralo Fa-
18
ni Melbernu u naručje, ili je saznanje o njenom ponašanju navelo Džima da pije. Bilo je zanimljivo uporediti
Džimovo lice s Melbernovim. Jedan se rodio obdaren svim dobrima na svetu, bogatstvom, položajem i lepotom.
Bio je ljubimac u svojim klubovima i koledžu, i kad se Fani za njega udala, bio je najbolja prilika koja se mogla
naći. Sada, posle petnaest godina, pretvorio se u ovog suviše debelog, sredovečnog čoveka, čije je lice postalo
bezoblično, podbulo i beznačajno. Onaj drugi, rođen možda bez ičega, išao je sasvim drugim putem. Lice mu je
bilo izvajano oštro, kao izliveno u bronzi. Ne treba se čuditi, pomisli on, što je Fani privukao drugi, jer su žene
mnogo primitivnije od muškaraca. Ispod fine odeće, nežne kože i otmenog ponašanja, oseća se divlja i
primitivna glad za takvim prostim grubijanom kao što je Melbern.
Stari Hektor pomisli kako je video mnoge mladiće koji su išli putem Džima Toui:era. Oni koji su između
dvadesete i tridesete bili omiljeni, sjajni i privlačni, nekako su se odjednom prelili u sre-dovečne, bezbojne i
mrtve godine, u kojima su jedine svetle tačke bile susreti u klubovima, kad bi za kratko vreme opet postali
poznati kao „dobri stari taj i taj", i tako za trenutak povratiti mladalačku i minulu slavu. Takav je bio Džim
Touner. Možda je iz očajanja zbog otupelosti počeo da pije. Kad su njegova mladost i životinjska privlačnost
počele da blede, nije mu preostalo ništa drugo. Možda je bio svestan da je dosadan.
A onda, bez ikakvog razloga, Hektor odjednom opazi da je mladi Filip Džim Touner od pre petnaest godina —
lep, privlačan, malo priglup i o-miljen kod svih. Možda će i Filip poći istim putem. Možda će se i Filip oženiti
nekom ženom kao što je Fani, koja će mu zagorčati život. No on pokuša da ne misli na to da će se Filip oženiti
bilo kojom ženom, jer takvu misao nije mogao podneti.
Od svih lica okupljenih oko skupocenog stola samo je Filipovo još bilo mlado i bez tragova pre-
19živelih godina. Sve je još ležalo pred njim. I starog Hektora odjednom obuze neka iznenadna izopačena i
strasna želja da prodre u Filipovo telo a da ne izgubi svoju ličnost, da postane Filip a ipak da ostane on, kako bi
živeo u Filipu i kroz njega doživeo ceo život. Bila je to želja koju je u posled-nje vreme sve češće i češće osećao.
Stari Hektor je bio svestan toga da postoji zid koji ga odvaja od Filipa. Mladić nije bio kao njegov otac, nije sav
svoj život otkrivao Hektoru. Bio je stidljiv i mučaljiv, i tako, ma koliko da je nastojao, stari Hektor nikad nije
znao šta Filip misli, niti kakav život vodi, koju ženu voli. Znao je jedino da postoji neka devojka, glumica, mislio
je, sa kojom se Filip stalno viđa, ali nije znao čak ni kako se zove, niti se usuđivao da pita iz straha da zid koji ga
odvaja od mladića ne postane još ne-probojniji. Konačno, pomisli odjednom, uprkos činjenici da je on jedini otac
koga je Filip uopšte poznavao, ovaj mu nije pripadao onako kao onom ocu pokopanom u ledu, koji je pobegao i
ostavio ga kad je bio jedva dvogodišnji dečačić. Možda čak i sada pripada toj glumici koju stari Hektor nikad
nije video i kojoj čak ni ime nije znao. I stalno je ponavljao: „Ne srne ga imati. On je moj. Moram ga sačuvati
dok ne umrem. A to će biti samo za kratko vreme."
Onda odjednom pocrvene opazivši da ga Filip posmatra pogledom kao da shvata šta se zbiva u ujakovoj duši, no
uskoro odmah potom razumede da Filip hoće da mu kaže kako bi bilo dobro da se pridruže damama. Filip nije
bio toliko pronicljiv. Nikad nije video ispod površine.
Stari Hektor klimnu glavom pripremajući se da ustane, ali u tom trenutku opazi u ogledalu kako mu se približava
njegov sluga Soms, visok, mršav čovek, žut u licu, koji je ličio na ozbiljnog me-todističkog pastora, i koji se
nečujno kretao. Soms je nosio srebrni poslužavnik na kome je ležao pla-vo-beli omot s radiogramom. Mada je
jedini čovek
20
na svetu koga je voleo sedeo preko puta njega, Starog Hektora obuze iznenadna snažna slutnja neke nesreće koja
je bila usredsređena u tom plavo--belom omotu. Rumeni prsti snažno se stisnuše, a onda odjednom odjeknu
prijatan zuvk lomljenja finog stakli. Velika čaša bila je slomljena, a iz male gomile krhotine dizala se uspravna
noga, ukrašena cvetom od izreckanih latica kristala.
Drhteći malčice, Hektor dohvati omot i otvori ga srebrnim nožem za voće. Osećao je kako ga o-stali posmatra ju,
i na pomisao da će ga gledati dok čita osećao je da je razdražen do najdubljih kutaka duše... I sam zvuk sečenja
hartije bio je nepodnošljiv za njegove izmučene nerve. Činilo mu se da otvaranje omota beskrajno traje.
Otvorivši ga, pročita:
Hektor Čempjen 3 Saton Plejs
Stižem sutra Mauretanijom mogu li doći na čaj odgovor na hotel Ric
Nensi
Pročitao ga je dvaput pre nego što je bio siguran da nije iznenada sišao s uma. Nemoguće je, posle dvadeset pet
godina, da mu Nensi odjednom tako telegrafiše kao da je bila odsutna dan-dva i kao da se nikad ništa nije desilo.
No u sledećem trenutku znao je da je to više nego moguće. Nensi je bila u stanju da baš tako postupi. Na nju ni-
kad ništa nije ostavljalo utisak. Postupala je baš kao da se nikad ništa nije desilo i kao da su se vi-deli juče, a ne
pre dvadeset pet godina.
Onda opazi da ga ostali posmatraju. Okrenuvši se Somsu, reče: — Nema odgovora — i zgužva har-tiju u malu
lopticu bacivši je u kamin, stila Luja XV. Ustajući, odjednom oseti vrtoglavicu i, napre-gnuvši svu snagu, osloni
se na stolicu.
21— Mislim da bi bilo dobro da se pridružimo damama — ču svoj sopstveni glas. — Sevina sigurno hoće da
igra bridž.
Činilo mu se kao da se prošlost diže kao magla i obavija ga. Zahtevao je da gosti iziđu pre njega — svi osim
Filipa, koji ga zabrinuto pogleda, a onda reče:
— Posekao si se, ujka-Hektore. Pogledavši, Hektor vide kap krvi na jednom
prstu. Pažljivo ga obavi maramicom, a onda ljuti-to opazi da ga Filip i dalje gleda, pa se okrenu da iziđe. Nije
mogao reći Filipu šta sadrži radiogram. U toku dvadeset pet godina nikad nije razgovarao sa Filipom o njegovoj
tetki Nensi, i sada jednostavno nije mogao da izusti te reći. To može da pričekao do sutra. Sutra će to nekako
učiniti.
Ali odluči da kaže Sevini, jer mu je bio potreban neko ko će mu pomoći da se ponese sa Nensi, a na Sevinu je
mogao računati. Bila je divno stvorenje. Za trenutak obuze ga još jedno kajanje. Sada je žalio što se nije oženio
Sevinom pre mnogo godina kad je ona želela da se uda za njega. Ali ga kajanje brzo prođe, izgubivši se u ose-
ćanju straha zbog razbijene čaše. Posle toliko godina, dragocena garnitura od dvadeset četiri čaše bila je načeta, i
to baš njegovom rukom.
Setio se, isto tako, da je Sevina pomogla Nensi i Patriku da pobegnu. U njenom salonu su se sastali i smislili
ljubavno bekstvo. I ponovo oseti da je star, ošamućen i zbunjen, jer je odjednom bio obuzet mržnjom prema
Sevini, svojoj najstarijoj prijateljici, pošto je ona pomogla da mu zauvek ukradu Patrika Dentrija.
5.
Sevina Džerold je sedela dostojanstveno i uspravno na sofi u salonu u nekakvoj crnoj satenskoj vreći sa zlatnom
vrpcom oko struka, nakićena svim
dijamantima porodice Džerold, koji su bili poznali devedesetih godina, ali su sada, pored sjajnih vcštačkih
dijamanata Nensi Touner, izgledali prašnjavi i staromodni u teškim zlatnim okvirima. O-sim ljubavnica, više
nijedna žena nije nosila prave dijamante.
Sevina je bila usedelica od šezdeset sedam godina, a merila je preko sto kilograma. Retka i se-cla kosa bila joj je
skupljena na temenu njene pametne glave u malu punđicu i ukovrdžana sa strana di bi stvorila utisak bujnosti.
Sevina je uvek bila krupna i jednostavna žena, a otkako se užasno ugojila, više nije pokušavala da popravi stas,
ali je svaka dva meseca izdržavala mučenje kod frizera radi veštačkih kovrdža, za koje je ozbiljno verovala da
stvaraju iluziju lepe frizure. Strašno se ponosila svojim nogama, koje su bile tako mlade da nisu bile u srazmeri
sa njenim smešnim te-lom. Kupovala je najskuplje i najluđe cipele sa kopčama ukrašenim dragim kamenjem i
uvek je sedela tako da joj se male noge više ističu, kao da je shvatala da joj struku nema pomoći, pa se tako
usredsredila na oba kraja. Večeras je bila ljuta jer je videla da je prostački nakinđurena dijamantima, a i zbog
toga što je Hektor bio toliko netaktičan da pozove Džima i Fani Touner na istu večeru sa Mel-bernom, a da ne
pominje gospođu Vmtringem, za koju je počela verovati da je podjednako izlišna kao i svi ostali. Sevina je po
prirodi bila konzervativna i nije odobravala novu modu večera koje se priređuju da bi se stvorila senzacija. Vrlo
često je govorila: — Svejedno mi je koliko ljubavnika ima neka žena, ali samo da ne vređa ostale svojim
ponašanjem. — I tako je hladno poželela da zadavi Fani Touner što je namerno bila gruba prema gospođi
Vintringem i što je bila prosta. Govorila je u sebi da je Fani „strašna", i da treba da se stidi, i da njena tetka Alida
Parsons (koja je stanovala sa Sevinom) mora da porazgovara s njom o njenom ponašanju.
22
23Sevina je zaboravila da se nekada, pre više od trideset godina, kad je bila zaljubljena, i sama ponašala kao
budala.
Govorila je bez prestanka o najobičnijim stvarima, na koje je Fani uzvraćala najobičnijim odgovorima. S
vremena na vreme gospođa Vintrin-gem bi ubacila po koju reč, a Fani nije htela da joj uputi bilo kakvu opasku.
Liči na porodičnu svađu, pomisli Sevina, u kojoj dva člana porodice razgovaraju samo preko trećega. I stalno je
pos-matrala Fanino lice, umorno lice, i pitala se zašto žena koja ima sve — lepotu, bogatstvo i privlačnog muža
— stvara pravu zbrku od svoga života. Fani večeras izgleda starija nego što je, pomisli Sevina, na neki svirep
način koji prati ženu kad se bori da zadrži muškarca. Izgledalo je kao da su joj se sitne bore pojavile ni od kuda,
a pod njenim plavim očima podvukle su se ljubičaste sen-ke velike kao školjke. Fani je bila plavuša plavih očiju,
malog, lepog nosa i kovrdžave, kratke, plave kose. „Hvala bogu", reče u sebi Sevina, „nikad nisam bila lepa i
nikad plava beba." One godine kad je počela da izlazi svi su Fani zvali „devoj cicom". Pa, zapita se Sevina, zašto
Fani nosi ružičasto kao da se prvi put pojavljuje u društvu, kada joj ta boja čini crte lica još oštrijim? Zašto le-pe
žene ne mogu da shvate da ne ostaju celog života osamnaestogodišnje devojke?
Razgovarali su o operi, i Sevina poče uzaludno da ispituje gospođu Vintringem s podrobnom pažnjom, pitajući
se, kao što se pitao i Hektor, ko je upravo ta žena i odakle u stvari dolazi. Imala je na sebi crnu haljinu od lake
tkanine koja se lepršala oko njenog mršavog stasa, čas ga skrivajući, čas otkrivajući, i povećavala bledilo njenog
lica i riđi preliv na tamnozlaćanoj kosi. 0 vratu joj je visila niska ogromnih veštačkih bisera. Imala je prijatan
glas i nije govorila suviše, već taman koliko treba. Nikada se nije pravila da poznaje one ljude koje nije
poznavala i nikada nije učestvovala u razgovoru kad se Fani namerno vraćala na
24
rođake i prijatelje koji nisu spadali u njen krug. „Fani je", pomisli Sevina, „jedna...". Ali gospođa Vintringem je
u svemu imala preimućstvo nad njom. Bila je mlađa, nije bila od onih žena koje brzo venu. Bila je tiha i blaga,
savršeno mirna, i odavala je ženu koja može da čeka. Sevina pomisli: „Melbern će najzad biti njen ako ga ona
hoće." 0-na je bila dama kakva je Fani trebalo da bude a nije bila. Njeno odelo, njena prisebenost, njena le-pota,
njeno držanje, to je bilo njeno oružje. Sevina zaključi da nije nimalo glupa. Imala je nešto što izaziva radoznalost
i nešto što ispod sveg tog spokoj stva zrači toplinom.
Trudeći se da prati razgovor, ona reče glasno:
— Nevolja je u tome što svi imamo suviše prijatelja i poznanika. Suviše lako možemo stići s jednog mesta
na drugo. Svak vam može telefonirati ili telegrafisati. Smatram da je život postao hao-tičan. Život u Njujorku ne
vredi ni pet para. To je samo jurnjava od jedne osobe do druge i s jednog mesta na drugo.
Spustivši štap koji je nosila jer su joj noge bile suviše male da nose tako teško telo, pripali cigaretu nadajući se
da će jedna od te dve žene prihvatiti razgovor i nastaviti, ali od toga ne bi ništa, i ona u sebi po stoti put poče da
proklinje Hektora što ju je stavio u položaj domaćice na jednom nemogućem prijemu.
— Možete me zvati staromodnom ako vam je drago; ali mislim da čak ni ljudi više nisu isti. Svi su površni i
rasejani, žene jure s prijema na prijem, plašeći se da neće stići na pravo mesto u pravo vreme, a muškarci su tako
umorni da samo misle na piće ili priliku da legnu, ne sa ženom, već da spavaju.
— Melbern nije takav — reče Fani izazivački.
— Pa. On je drukčiji. On je vitalan za desetoricu. Čitala sam jednu knjigu u kojoj piše da je vitalnost samo
pitanje seksualnog iživljavanja. Ranije nisam nikada o tome razmišljala, ali mislim da u tome ima mnogo istine.
25— Mnogo — primeti gospođa Vintringem smireno ali s naglaskom.
Sevina pomisli: „Ako Hektor brže ne dovede gospodu, idem tamo da napravim scenu i nateram ih da dođu.
Suviše sam stara da se borim sa svim ovim. Život je suviše kratak." I zaključi da mrzi sve žene zato što se
ponašaju kao ljubomorne mačke i što umeju da naprave od komarca magarca i da je jadna Fani apoteoza svih
ženskih gluposti. Tako je razmažena i tako histerična i preterana da nije ni čudo što se Džim Touner propio.
„Volela bih", pomisli Sevina, „da joj malo pokažem." A onda joj pogled odjednom opazi na Fa-ninom lepom
licu senku takvog očajanja i bede da se zastide sama sebe i oseti sažaljenje prema toj mladoj ženi. Mada je Fani
imala trideset osam godina, Sevina je o njoj uvek mislila kao o „mladoj ženi".
Nastavila je da vodi običan razgovor dok joj sve nije postalo tako dosadno da skoro nije znala šta govori. Soba
poče da joj se vrti pred očima, ali kroz svu tu dosadu i dalje je gledala Fanino izobličeno, nesrećno lice, pa
pomisli: „Ako je to strast, onda mi nije žao što je nisam doživela. Meni se sve čini da je ono što nazivaju
ljubavlju sve više i više muka i nevolja. Da me bog sačuva takve bede!"
Gospođa Vintringem naglo ustade i pođe kroz sobu da pogleda kroz prozor.
— Šta je to sa starini Hektorom? — odjednom zapita Fani. — Izgleda bled i bolestan.
— Nemam pojma.
— Mislila sam da ćete vi znati, ako iko zna.
— Pa, mislim da bi trebalo da znam, ali mi on nije pomenuo, a o takvim stvarima se sa njim ne može govoriti.
Gospođa Vintringem, koja je stajala pored prozora, odjednom progovori.
— Počeo je sneg — reče. — Tako jako pada da se ne vidi druga obala reke.
Sevina odjednom odluči da pođe u trpezariju I silom dovuče muškarce, jer nije volela razgovor čuk ni onda kad
je zanimljiv, a volela je samo sto za bridž. Smatrala je da joj je šezdeset sedam godina, da je odavno iskoristila
sve teme razgovora pri večeri i da ih godinama samo ponavlja. Polagano 1 bolno poče da podiže svoju ogromnu
težinu na male noge, ali se u istom trenutku otvoriše vrata I u sobu uđoše gospoda predvođena Melbernom,
hladnim, krutim, razdražljivim; onda uđe Džim, bezizrazan i pomalo nesiguran, pa Hektor, koji je Izgledao,
pomisli ona, još bleđi nego za vreme večere, s jednim prstom zavijenim belom svilenom maramicom, a
poslednji, mladi Filip, tako živahan i lep da Sevina čak zaboravi dosadu koju je ose-ćala i poče da razmišlja o
njegovom ocu Patriku Dentriju i o tome kako ju je zdrav razum spasao da se luđački ne zaljubi u njegovog oca
kao polovina žena u to doba.
6.
Kad su gospoda ušla u sobu, Hektor vide Fani kako uznemirena i nesrećna brzo baca pogled na Melberna, koji je
više voleo da je ne vidi. Ali stari Hektor zapazi gospođu Vintringem. Učini mu se kao da je dotle nikada nije
video. Bila se malo o-krenula od prozora u nekom nevoljnom stavu koji je potpuno privukao njegov pogled. Bilo
je nečega u držanju njenog lepog stasa naspram tamnocrvene zavese što je neobično diralo njegovu osetlji-vost
na sve što je bilo izvanredno i savršeno. I ona je gledala Melberna, ali mnogo mirnije od Fani. A Melbern je
gledao u nju.
Sevina ustade i smesti se za stolom za bridž, ljuta što je Hektor pozvao na večeru sedmoro gostiju, tako da je bilo
nemoguće glatko sastaviti bilo jedan bilo dva stola.
26
27Ona izvuče kartu i reče: — Požurite i secite. Dosta smo vremena propustili s tim brbljanjem.
Ali stari Hektor, koji je obično podvaljivao pri sečenju karata kako bi dobio mesto koje želi, reče da je umoran i
da ne želi da igra, a gospođa Vintringem izjavi mirno da ne igra dobro i da više voli da razgovara. I dok je to
govorila, gledala je Sevinu. Njih dve se odjednom pogledaše s ra-zumevanjem i simpatijama i u jednom trenutku
postadoše saveznici. Bio je to pogled koji je govorio Sevini: „Jasno mi je da je ovo propalo veče, i ako sednem
za sto sa Fani Touner, doći će do scene, jer je ona resila da je napravi. Sve je to detinjasto. Igram dosta dobro i
volim da igram, ali ne pod ovim okolnostima."
Ostali počeše da se nutkaju s lažnom iskreno-šću da sednu za sto gubeći i dalje dragoceno vre-me, dok Sevina ne
reče oštro:
— Dosta izvlačenja. Sigurna sam da Hektor i gospođa Vintringem ne žele da igraju. Hajde, Fani. Vi i ja ćemo
izabrati dva muškarca, svejedno koja.
Znala je da Fani ne sme da dobije za saigrača ni muža ni ljubavnika, a sada joj je bilo jasno i da je Hektor
bestidno digao ruke od prijema i prepustio njoj da ga sigurno privede kraju. Bila je nestrpljiva što joj nikako ne
daju da igra bridž, jer je bila navikla da igra i po šest sati dnevno, umela je svojom veštinom i izdržljivošću da
otme pobedu s najlošijim kartama i s najglupljim saigra-čem.
I tako tri muškarca presekoše i karte, kao po ironiji, odrediše kao saigrače Melberna, ljubavnika, i Džima, muža,
a mladog Filipa kao posmatrača. Sevina nabusito promeša karte i nametljivo ih dobaci Džimu da preseče.
Stari Hektor reče gospođi Vintringem:
— Hajdemo u biblioteku, tamo ćemo moći da razgovaramo a da ne smetamo ostalima.
Dok je išao za njom, odjednom ga zaprepasti lepota njenog stasa. Njena leđa, tako izdašno otkrivena izrezom
njene haljine, izazvaše u njemu
28
skoro fizičko uzbuđenje, poteklo ne iz želje, jer on nikad nije iskreno poželeo nijednu ženu, već iz uobrazilje.
Zamišljao je kako ta žena mora da uzbudi mladića kao što je Filip, a pomisao na Filipa i gospođu Vintringem
zajedno ponovo probudi u njemu onu neobuzdanu nemoguću želju da prodre u Filipovo telo i da kroz njega oseti
sva Čulna uzbuđenja koja nikad nije upoznao. No že-leo je i da ostane onaj koji je i da uživa u zadovoljstvima
svojih čula sa izdvojenošću za koju mladići u žestini svoje mladosti nikako ne znaju. Bila je to tako složena,
nastrana i izopačena želja da Hektor ponovo pomisli da je lud i bolestan.
Gospođa Vintringem priđe malom kaminu ispod Engrovog portreta, koji je ličio na dragi kamen u-metnut u
kutiju koju je predstavljala lepota male tamne sobe. Ona ga pogleda i reče:
— Lepa soba. Srećni ste što imate ukusa i novca da zadovoljite te svoje potrebe.
U svetu u kome se lepota i bogatstvo smatraju kao gotova stvar, ta opaska obradova debelog, se-dog starca i
natera ga da za trenutak bude ljubazan i prijatan. Izrazivši joj kompliment na odeva-nju, on ponovo pomisli kako
je savršena, izvanredna, od tamnocrvenih i zlatnih cipela do crne maramice sa tamnocrvenim inicijalima vezane
oko ruke i male kutije za cigarete ukrašene safirima, iz koje je vadila cigaretu. Odjednom sa strašću tvrdi-ce
požele tu kutiju i pomisli da tako dragocen predmet mora biti poklon od Melberna. Bila je to drangulija koja je
sigurno stajala čitavo malo bogatstvo.
— Kako ide radnja — upita on.
— Vrlo dobro. — Pripalivši cigaretu, ona pogleda kroz prozor kao da su joj misli na drugom inestu.
— Trgovina antikvitetima je zanimljiva.
— Da — odgovori ona i iznenada mu se os-mehnu. U njenom osmehu osećali su se jedva pri-mctan podsmeh i
gorčina. Hektor odjednom oseti kako u njoj ima neke čvrstine koju ranije nije
29
1 „*'*.[:.,.,

^ii^^il;^;%š!J;^?i^^i;5S^i;s;i::-L;;tiu:i!i;:.i:!i>;i.
primećivao, neke potpune pribranosti duha, koja je, možda, imala isto poreklo kao i Melbernovo nadmeno
samopouzdanje. On je bio navikao na blage ljude, i ovaj nagoveštaj ga je malo zbunio, jer je nekako osećao da
ga ona, kao i Melbern, u sebi prezire, kao i Džima Tounera i Fani i ljude kao što su oni, sve koji su rođeni za
udoban život. Sasvim iznenada ona reče:
— Postaviću vam jedno neučtivo pitanje. Zašto ste me večeras pozvali?
Nije bio naviknut na neposrednost, i kako se užasavao od „raspleta", to ga pitanje zaprepasti. Za trenutak nije
umeo da odgovori. Onda reče balgo i neiskreno:
— Zbog toga što ste lepi i ljupki, i veoma reprezentativni, i ukras za svaki prijem.
Očigledno nije poverovala u njegov odgovor jer odjednom zapita:
— Nije li to bilo jednostavno iz želje da me ponizite?
Našavši se opet u nedoumici, on jedva nekako promrmlja:
— Poniziti vas ... kako?
— Zbog toga što sam tuđa ovom društvu. Polako je shvatao šta joj je na umu — ona
misli da je večera smišljena da bi je prikazao pred Melbernom kao nespretnog uljeza. Uobražavala je srdito da je
prevarena. Bilo je u njoj nečega što je zahtevalo poštenje, a poštenje, po njegovom mišljenju, nije lako igrati.
Toliko dugo je bio nepošten i sladak da mu je to prešlo u naviku, koja je služila samo da pojača ljušturu
osamljenosti što je skrivala ćelu njegovu dušu.
On reče: — Biću sasvim iskren. Veoma ste me zanimali. Želeo sam da vas bolje upoznam. Ona se ponovo
osmehnu i odvrati:
— To je veoma laskavo. Nema tu mnogo šta da se zna. — Sede u veliku beržeru i dodade: — Verovatno ličim
na pustolovku. — Onda se odjednom nasmeja i reče: — Na to nisam nikad misli-
30
la. Pretpostavljam da čak ni pustolovke ne misle da su to jer im sve izgleda tako prirodno.
Hektor je odjednom imao utisak da je svestan dubina u toj ženi, onih dubina koje se ne mogu naći kod osoba kao
što je Fani, koja je bila sama spoljašnjost, pa čak ni kod otvorene Sevine, koja je bila providna kao kristal.
Gospođa Vintringem je bila nekako tajanstvena, što je, po njegovom mišljenju, poticalo iz njene prošlosti, bez
obzira na to kakva je bila. Niko o njoj, stvarno nije znao ništa osim da se lepo oblači, da je najmanje dvaput bila
udata, da ima radnju sa antikvitetima Kvins i Vintringem i da je imala prijatelje među zabludelim crnim ovcama
Hektorovog konzervativnog i pomodnog sveta. Posmatrajući je kako se nežno skupila u velikoj fotelji dok joj je
plamen iz kamina osvetljavao crvenozlatnu kosu, stari Hektor se predavao najromantičnijim mislima i ne o-
pažajući da mu je ona odagnala iz duše zlovolju zbog Nensinog iznenadnog telegrama, pa čak i strah od smrti.
Netremice i sumorno je gledao u njeno lice trudeći se da prodre i otkrije pravu gospođu Vintringem iz sve te
pribranosti, opreznosti i o-bazrivosti. Žena koja se sama probila u svetu mora biti oprezna, govorio je sam sebi.
Ona ne može živeti kao Fani.
Bilo je jasno da ne namerava da dalje priča o sebi jer je naglo skrenula razgovor sakrivši se iza vela banalnih
fraza o njegovim slikama, tepisima i retkim predmetima izvanredne vrednosti. I dok je pričao, drugi deo
njegovog mozga posmatrao ju je i mislio kako je ona savršen simbol promenjenog sveta. U njegovoj mladosti
takva žena bi bila prosto i jasno kurtizana, dok danas žena može da stvori sebi ugledan život brakom i razvodom
izvlačeći zakonski od muža daleko više novca nego što bi ga izvukla od ljubavnika odanošću i blagošću. Dvaput
se udavala, govorilo se, pa se, znači, dvaput i razvela i došla do novca kojim plaća te skupe i lepe haljine. A nije
mogla imati preko trideset godina, i ceo život je bio pred njom. Još je bila mla-
31

.,!),- i".
■Mi-1
i. *'■•■,'
■ -i
i-i..

■ ' ' ' ■, ',"1, j *■"*,» -

1 i » ' \* ^ i. - . ::da, tako da mu čak ni njeno lice ništa nije odavalo. Bilo je jednostavno i lepo, blistavo
od mladosti koju je on tako strasno i tako gorko želeo, a koju više nije mogao povratiti. Napolju je sneg sve jače
padao, tako da su se, kroz milione sićušnih pahuljica, svetlosti duž reke pretvarale u talasave treperave lopte
ružičaste i žute boje, a unutra je vatra polako tinjala, dok su sluge ulazile i izlazile tako tiho da se jedva opažalo
da unose piće i zatim ponovo iščezavaju. Ta tiha lepa žena prijala je njegovim živcima. Polako se skoro potpuno
smirio. Nije imao pojma da žene mogu biti takve. Onda začu njen glas:
— Posekli ste prst — i to ga natera da se namršti, jer se iznenada setio Nensi (nek' ide do đavola) i njenog
telegrama, i toga da će mu lekari možda već sutra reći da mu je ostalo svega nekoliko nedelja života. Da samo
nije razbio tu čašu ...
Gospođa Vintringem ustade i bacivši cigaretu u kamin prođe mirno kroz sobu i ponovo pogleda kroz prozor na
reku. Izgledalo je kao da je to neodoljivo privlači, i tako je neko vreme ćuteći stajala dok ju je on posmatrao
pomislivši opet kako je savršena. U toj njenoj nežnosti, u načinu na koji se kretala i u načinu na koji su joj oči
bile postavljene, jako razmaknute ispod niskog, glatkog, be-log čela, bilo je nečega čudnog što ga je očaravalo.
Čudilo ga je kako je jedna žena mogla tako daleko da se probije u ovom pustolovnom i teškom svetu a da na njoj
ne ostane ni traga borbe. Bio je sre-ćan što nije od onih žena koje smatraju da moraju da brbljaju i kad više
nemaju šta da kažu.
Ona mu se okrenu i reče:
— Divan izgled. Srećni ste. Ovo je jedan od najuzbudljivijih pogleda na svetu.
— Uzbudljiv je ako volite ovaj grozni grad. Njen pogled kao da se odjednom smrači, i ona
reče tihim glasom:
— Ovo je najlepši grad na svetu! najsuroviji i najlepši!
32
Svakako, pomisli Hektor, ona voli ovaj grad. To je grad kao stvoren za pustolove kao što su ona i Melbern, grad
u kome čovek može da ima sve što izabere ako to dovoljno želi. Niko mu ne smeta. Nikoga se ne tiče ko je on. I
Rim je sigurno tako izgledao kada je bio na vrhuncu.
— Jeste li mnogo putovali? — upita je nadajući se da će ga to pitanje dovesti do nekog malog otkrića njene
prošlosti.
Ali ona odgovori samo: — Zivela sam u Evropi i neko vreme u Kini. — Ponovo nečujno prođe kroz sobu da
dohvati tašnu i malu kutiju od emajla ukrašenu safirima. — Moram da idem — reče — kasno je, a provela sam
naporan dan u radnji.
— Da li ću vas naći tamo ako sutra svratim?
— Uvek sam tamo do četiri.
— Možda ću pronaći nešto da kupim.
A onda primeti ogroman Sevinin lik kako upada u sobu. Oslanjala se na štap govoreći: — Hajde da nam poželiš
laku noć, Hektore, odlazimo.
Nije imao pojma da je prošlo toliko vremena dok su sedeli, malo pričajući, malo ćuteći, pred prijatnom vatrom.
Džima Tounera više nije bilo u salonu. Možda mu je, pomisli Stari Hektor, bilo mučno i smešno da igra karte za
istim stolom sa svojom ženom i njenim ljubavnikom, ili je bio tako ošamućen da više nije bio za društvo. Još je
bio dovoljno gospodin da se izgubi pre nego što postane neprijatan. I/gledalo je kao da su svi obuzeti nekom
čudnom ulučenošću, čak i snažna Sevina, i svi su ćutali kao da su umorni ili da nešto očekuju. Nasred stola
ležala je mala hrpa novčanica. Melbern je ispisivao ^kgBMMje ravnodušno sedeo i ćutke pušio, dok i očigledno
bile miljama daleko. Fani je
tiri časa

33odjednom izgledala umorna i jadna, sa velikim ko-lutovima ispod očiju i oštrim borama oko usana. Filip je
iznenada prekinuo ćutanje. Odjednom se prisetio kako treba da se ponaša.
— Dame su sve dobile. Sevina nikad ne gubi — reče nervozno.
U starom Hektoru, koji je gladio svoj posečeni prst, odjednom se probudi neka žestoka želja da nekoga uvredi. I
na jadnu, nesrećnu Fani sruči se sva njegova zloba. On reče:
— Izgleda da muškarci imaju mnogo sreće u ljubavi.
Za trenutak se činilo kao da Fani ništa ne primećuje. Onda se odjednom ugrize za usnu, a oči joj se napuniše
suzama.
Sevina, stojeći blizu Hektora, prošaputa besno:
— Ti si prljava svinja, Hektore. — Ponekad ga je mrzela. Možda, pomisli on, još nije zaboravila poniženje koje
je doživela onoga dana u voćnjaku u Statsburgu.
Pošto je bacio napisani ček nasred stola, Mel-bern je pisao nešto na komadiću hartije koji je otcepio iz beležnice
za rezultate bridža. Fani je pratila pogledom vrh njegovog pera. Primetivši da ga ona posmatra, Melbern naglo
presavi hartiju gurnu je u džep i reče ustajući:
— Zapisao sam nešto da se podsetim.
U predsoblju, dok su oblačili kapute, Hektor se odjednom seti da nije pomenuo Sevini da se Nensi vraća i da će
mu njena pomoć biti potrebna. Bez obzira na to kakve će užasne stvari doznati o Nensi, mogao je da se osloni na
Sevininu odanost.
On joj tihim glasom reče: — Nensi se vraća
kući.
— Nensi — ponovi ona svojim bučnim glasom.
— Koja Nensi?
— Moja sestra Nensi.
Sevina, koja je već bila napola obukla kaput, reče zaprepašćeno:
— Misliš Nensi Karsters?
— Ona je sada ledi Elsmor.
34
Nije želeo da ostali čuju tu vest, ali Sevinin bučni glas ga je izdao. — Moja sestra se vraća kući. Godinama je
bila odsutna. Zato je Sevina tako iznenađena.
Naravno, Melbern i gospođa Vintringem dotle nisu uopšte za nju ni čuli.
Hektor odjednom opazi lice mladog Filipa. Bilo je potpuno bledo. Filip ga je natremice gledao.
— Hoćeš da kažeš tetka Nensi?
— Da.
Bilo je vrlo neprijatno s obzirom na to da je Nensi pobegla s Filipovim ocem, ali čak ni to nije moglo objasniti
iznenadnu promenu kod mladića. On se nikako nije mogao sećati Nensi. Nije je video od svoje druge godine.
Onda Melbern reče:
— Ali ja poznajem ledi Elsmor. Večerao sam kod nje u Londonu. Ser Džon dolazi u Njujork da završi sa mnom
jedan posao sa rudnicima. Uopšte nisam znao da je to vaša sestra. Morate svi jednom doći k meni na večeru.
Sevina na to polako reče:
— Hektore, dovedi je sutra k meni na čaj. Svi se još jednom pozdraviše poželevši laku
noć, a Sevina ponudi gospođi Vintringem da je od-veze. Sve je bilo vrlo tiho. Svi su izgledali umorni.
Fani je na kraju pobedila jer ju je Melbern vozio kući. A onda Hektor opazi kako Melbern gospođi Vintringem
dodaje komadić hartije, otcepljene iz beležnice za bridž i kako gospođa Vintringem, zaklonjena bundom, čita šta
na njemu piše. I radoznalost tako snažno obuze starca da ga ponovo uhvati vrtoglavica.
Vrata se otvoriše. Sve osim Filipa proguta lift i spusti za dvadeset spratova u snežnu mećavu koja je ceo grad već
pokrila debelim prekrivačem snega. Filip je bio obukao kaput i stavio šešir, ali je nešto čekao.
Sad se okrenu ujaku i reče:
— Nije ti dobro, ujka-Hektore? Mogu li ti nešto pomoći?
35Starac je strasno želeo da poviče: „Ne odlazi! Ostani sa mnom. Umirem, i ne mogu podneti pomisao da sam
ostao sam a da si ti otišao u grad sa svima ostalima. Znam kuda ideš... da posetiš onu devojku koja te je
zaokupila onako kako te ja ne mogu zaokupiti." Ali samo se namršti i reče:
— Ne, umoran sam. Ne uzbuđuj se zbog mene. — Nije mogao sprečiti Filipa da živi.
— Jesi li siguran? — zapita Filip gledajući ga.
— Sasvim siguran.
— Kaži mi... o tetka-Nensi? Da li će ovde stanovati?
— Ne. Stanovaće u Ricu. Dugo godina je stanovala po Ric hotelima. Mislim da će se tamo bolje osećati nego
ovde. — Obuze ga neka gorčina, i on dodade:
— Znaš, ona tako dugo vodi takav život pa bi joj mi bili dosadni.
Filip odjednom pocrvene. — Voleo bih da je vidim.
— Pa, naravno, videćeš je. Mladić pripali cigaretu i reče:
— Pa, ako ti nisam potreban, idem.
A Hektor pomisli: „Izvršio je dužnost. Jedva čeka da ode. Ne želi da bude ovde. Želi da bude kod one devojke."
Lift se ponovo pojavi, Filip reče:
— Vratiću se kasno, ali imam ključ. Bolje odmah lezi.
Vrata se zatvoriše i on iščeze. Starac požele da dovikne: „Ne odlazi! Ne ostavljaj me!" Ali je ćutao i odjednom
oseti takvu vrtoglavicu da je morao da sedne na veliki izrezbareni sanduk. Misli su mu bile zbrkane. Nije bio
sasvim siguran nije li to Filipov otac, Partik Dentri, upravo izišao da po-begne sa Nensi. Ali za trenutak se
ponovo seti da je star, debeo i bolestan, i da se ćela ta priča desila pre trideset godina.
Takvog ga je zatekao Soms kad je nečujno i oprezno prolazio kroz predsoblje. Sluga dohvati čašu viskija, a onda
se natremice zagleda u njega
36
tako napregnutim pogledom da stari Hektor ljuti-to uvziknu:
— Još nisam mrtav! Dobro sam. Ne gnjavi me. Nećeš ostati bez posla. A zatim dodade mirnije: — Kaži posluzi
da legne i ne čekajte gospodina Filipa.
I Soms iziđe pitajući se po stoti put ne bi li trebalo da razgovara s gospodinom Filipom o starome. U poslednje
vreme izgledalo je kao da mu u glavi nije sve u redu. Ponekad mu se činilo da stari pomišlja da učini nešto
strašno.
Kad je Soms otišao, Hektor ustade sa sanduka misleći sa gorčinom: „Oni drugi, osim Sevine, koja je isto stara
kao i ja, idu u grad da žive. Filip ide onoj devojci, za Melberna se bore one dve žene, a priča se da Džim
Touner izdržava neku barsku pevačicu." Strasno je poželeo da sve prati i vidi šta se svakome desilo pošto su
prešli njegov prag. Da bi došao do svoje sobe, morao je proći pored vrata od lifta i, prolazeći tuda, opazi koma-
dić hartije koja je ležala na uglačanom podu. Prošao bi pored nje da nije poznao hartiju iz beležnice za bridž.
Sigurno je slučajno ispala gospođi Vin-tringem u liftu i izletela kad se lift vratio po Filipa. Držeći se rukom za
kvaku na vratima da bi bio sigurniji, sagnu se da je dohvati. Razvi je i pročita: „Čekajte me kod kuće. Doći ću
bez obzira na vreme. Moram s vama razgovarati."
Znači, na kraju krajeva, pomisli on, jadnu rastrojenu Fani pobedila je ta čudna čarobnica koja je bila niko i ništa.
A onda ga ponovo zaokupi prošlost — Nensi i Patrik — i iznenadni užasni telegram o njegovoj smrti u ponoru
blizu Grindel-valda, pa Sevina u voćnjaku stare Džulijane Sloan u Stratsburgu, pa zabave u Njuportu i zime u
Rimu. Njuport je prepun novog prostačkog sveta, i niko više ne provodi zime u Rimu. A on je starac. Bolje da
umre.

II
Bilo je prošlo jedanaest kad je Džim Touner napustio večeru kod starog Hektora i spustio se kao zlato žutim
staklenim liftom. Dole, u tremu, pozdravio ga je vratar koji se zvao Pet Hili, obučen u livreju boje dudinje
opšivenu zlatnim širitima, koja je bila isto tako otmena i skupa kao i sama zgrada za stanovanje. Bio je to visok,
plećat momak, sa stomakom koji je stekao zbog bezbrižnog života i dobroćudnosti otkako je prešao četrdesetu.
Mnogo se osmehivao i bio je vrlo omiljen gde god bi se našao.
Zapazivši zakrvavljene oči i nesiguran korak Džima Tounera, on reče ohrabrujući:
— Vaša kola, gospodine Tounere?
Ali Džini Touner odmahnu lepom, snažnom glavom i odgovori:
— Nisam došao kolima.
— Taksi?
— Ne, hvala. Ići ću peške. Vazduh će mi prijati. — Pođe nesigurno, a onda se okrenu kao da je nešto zaboravio
i reče:
— Kako vaša astma, Pete?
— Bolje, gospodine. Uvek je bolje kad je hladno. — I dalje je posmatrao Džima Tounera sa diskretnom
zabrinutošću, a onda ponovi taktično i s vedrinom:
— Noćas je loše vreme. Zar ne bi bilo bolje da pozovem taksi?
38
— Ne. Dobro mi je. Bilo mi je zlo. U posled-nje vreme imao sam teškoća s varenjem. Vazduh će mi prijati. —
Pođe vratima, a onda se opet okrenu kao da je nešto zaboravio, i reče:
— Pripazite na tu astmu, Pete. Astma je gadna stvar.
Pet mu se osmehnu i polagano gurnu obrtna vrata.
— Hvala, gospodine Touneru. Pripaziću.
Sa određenim stepenom diskrecije Pet Hili sačeka u senci visokih stubova da vidi hoće li Džim Touner sigurno
preći preko ulice. Srećom, pomisli on, nema mnogo automobila u takvoj noći kad vetar zavija i sneg leti u svim
pravcima. Tako nakresan tip ne bi trebalo da luta sam po ovakvoj mećavi.
Kad je Džim Touner nestao u Pedeset sedmoj ulici, Pet ponovo uđe.
— Do ujutro će nas sneg pošteno zavejati — reče on liftboj u.
— Aha, nećeš lako da se vrneš u Koronu!
To je rekao namerno da muči Peta, jer je Peta u Koroni čekala mlada žena, žena koja je u svakom trenutku
očekivala da se porodi.
Osvrnuvši se da se uveri da nikoga nema na vidiku, Pet izvadi cigaretu i jednu ponudi liftboju. Pripališe ih ćutke,
a onda Pet reče:
— Dobar tip, gospodin Touner. Šteta što se u poslednje vreme često ovako udesi.
Liftboj je posmatrao vrh svoje cigarete duboko usredsređen.
— Znaš šta ja mislim, Pete? Ja mislim da većina od nji' nema šta da radi, i to im ide na nerve.
Kad je rekao „nji"', pomislio je na ćelu onu reku muškaraca i žena, mladih i starih, živahnih i lepih, izmučenih i
iscrpenih, koji su ulazili i izlazili iz Berkšir hauza. On i Pet su poznavali sve koji su tu stanovali i većinu onih
koji su dolazili kao gosti i posetioci. Čitali su bez ustručavanja uvodne članke u jeftinim novinama o tome šta
radi taj bogati
39

i otmeni, a ponekad i razmetljivi svet u kome su igrali ulogu posmatrača.

— Pogledaj gospođu Bartou i gospodina Tivisa — primeti liftboj. — S njima ti je to isto. — Nagnu se malo
bliže i reče tihim glasom:
— Znaš šta mislim? Mislim da ona uzima droge.
— Aha, ali da moraju osam sati dnevno da budu na poslu, trošili bi ostalo vreme na nešto drugo, a ne samo na to
da se napijaju i kurvaju. Njujork nije mesto za čoveka bez stalnog zaposlenja.
— Šteta ... dobar tip taj gospodin Touner ... uvek za svakog ima lepu reč.
— Aha, baš to i govorim... takav tip, koji ima sve što može poželeti.
Zaćutali su razmišljajući o onome što se događa u svetu koji je paradirao pred njima, a onda Hili poče da
razmišlja o kućici u Koroni i o Esteri, koja ga čeka. Dobro je što je oženjen i sređen. U redu je kad čovek tera
kera dok je mlad i svuda ima devojke, ali onda dođe vreme kad to ne ide tako naveliko. Čovek mora da misli na
svoje zdravlje i uredan život i da stvori čvrstu osnovu za stare dane, da izrodi decu da bi ga mogla čuvati kad
ostari i ne može da radi. Šta bi sada radio njegov stari da nema dece?
I ta pomisao natera Peta da se malo zastidi, jer nije učinio ništa da pomogne ocu. A njegova braća, Tim i Džeri,
samo su mu zadavali muku. Pe-tova sestra Rozi je sve radila. Ona nije dala da starog odvedu u dom staraca na
Vord Ajlendu. Rozi se brinula za sve njih i nije im dala da se mesa ju u gužve. A danas je Rozi poznata i ne zove
se Rozi Hili, već Roza Dugen i jedan noćni lokal nazvan je po njoj ... „Kod Rože".
Petove misli leno su lutale.
Jedio se zbog Rozi i njenog načina života do one večeri kad ga je posadila u uglu svoje sobe i rekla: — Slušaj,
Pete. Sita sam i tebe i čitave proklete porodice s vašim zvocanjem o tome kako ži-
40
vim. Ja imam isto toliko prava da teram kera kao i ti ili Džeri, a nikad nisam kao Džeri učinila nešto zbog čega bi
mogli da me strpaju u zatvor.
Pa, iako je žena, ima pravo da se istutnji. Zar nije i on to radio. Jurio je svaku ženu koja mu se svidela? Ona
nikad nije trčala za muškarcima. Muškarci su trčali za njom, i za to su morali da plate. Jednog dana ona će se
srediti i postati bogata i srećna. U porodici neko mora da se obogati da starog ne bi odveli u Vord Ajlend, a Tima
u zatvor.
Govorila je tako pametno da je Pet pomislio da ima pravo. Možda je bolje imati udoban život, imati novca u
džepu i automobil, nego celog dana stajati na natečenim nogama u Mesijevom suterenu, kao što je Ester stajala, i
uvek bila suviše umorna da bi se zabavljala. Čudan je život, i užasno je teško odlučiti šta je pravo a šta nije. Na
kraju krajeva, Rozi nikad nije imala neku priliku, jer je pošla krivim putem kad je rodila dete sa sedamnaest
godina, a, osim toga bila je tako lepa i izgledala tako divno kad bi se doterala. Nije joj se moglo zameriti što voli
haljine i nakit. Možda je za sve to bio kriv onaj ništarija Toni Bruci, koji ju je udesio, a posle stigao u Sing-Sing.
Smešno je koliko je ludovala za njim. Bila je spremna da pođe i u zatvor da mu je mogla time pomoći.
Sigurno da još luduje za njim, jer kad ju je jednom upitao da li je posle čula još nešto o njemu, naljutila se i
rekla: — Pusti ga na miru. Neću da govorim o njemu. To je moja stvar. Tebe se to ne tiče. — A žena koja
izgleda kao što je izgledala ona kad je to rekla sigurno luduje za tim ništavi-lom, mada ga godinama nije videla.
Ne, možda je Rozi u pravu. Možda je određena za takav život. Sad ima puno novca i noćni lokal koji se zove po
njoj. I darežljiva je prema starom i stalno pazi da Tima ne zatvore, a njemu i Esteri kupila je kućicu izvan grada,
u Koroni. Ne, sve je to vraški teško. Možda je Rozi pošla rđavim putem, uli je srećna i usrećila je mnoge ljude.
41Prve sledeće večeri kad bude slobodan iznaj miče večernje odelo i otići će „Kod Rože" da čuje Rozi kako
peva. Mora da je veoma dobra kad je tako uspela. Čudna stvar, nikad niko nije znao da ona uopšte ume da peva.
On reče glasno:
— 2ivot je čudan, Berte.
— Čudan, jakako. I ja sam to mislio. Stari je svakim danom sve slabiji.
— Tvoj stari?
— Ma ne, moj stari je umro pre deset godina. Mislim na starog Čempjena sa dvadesetog sprata. U poslednje
vreme, iz dana u dan izgleda sve gore.
— Oh, on — reče Pet, a u glasu mu se oseti dubok prezir.
— Aha, noćas se vraški izdro na mene jer je lift minut zakasnio.
— Uvek je bio đubre. Nikad nikoga nisam čuo da za njega kaže jednu lepu reč. Moj stric je bio njegov kočijaš
dok je stari stanovao u Trideset šestoj ulici. Vraški davno. U doba kočija.
— Aha ... mnogo davno.
— Izgleda i davnije nego što je.
— Aha... mnogo davnije. Čini mi se zbog toga što sve juri tako vraški brzo u ovom vraškom gradu.
I Pet nastavi da razmišlja o kući u Koroni i o Esteri, koja će ga čuti kad bude ulazio pa će ustati da mu pripremi
nešto toplo kad stigne kući u dva. Čudno, kad pomisli da će kroz koji dan tamo biti dvoje koji će ga čekati
umesto jednoga, i da će to drugo biti pola Ester, a pola on. Odjednom se oseti srećnim kao da sav nekako raste u
duši. Pitao se da li će to biti dečak ili devoj čiča. Ako bude dečak, zvaće se Patrik, a ako bude devoj čiča, zvaće
se Rozi. Sve je to stvaralo u njemu neko toplo uzbuđenje. On sede i zagleda se pred sebe.
Cigareta mu oprži prst, a liftboj reče:
— Šta se, kog đavola, ceriš?
42
— Ništa — odgovori Pet. — Samo sam mislio. — Kako da kaže Bertu, koji uopšte nije bio oženjen, o čemu
razmišlja? To je nešto što čovek ne može da shvati ako nije doživeo. To ga tera da se oseća velikim, i sređenim, i
važnim. To se sada može desiti svakog trenutka. Može se desiti već noćas.
Sa mnogo opreznosti i sav usredsređen, Džim Touner je uporno išao prema Pedeset sedmoj ulici, u susret besnoj
mećavi i polako udišući svojim krupnim grudima hladan vazduh vlažan od snega. Prijalo mu je to skoro kao
ledeno kupanje, naročito posle one gnjavaže i ženske gluposti na Hektorovoj večeri. Voleo je da bude sam sa
jednom ženom, ali ako je bio okružen ženama, osećao se kao slon u porculanskoj radnji.
Bio je dobro natukao meki, sivi šešir i podigao okovratnik na kaputu da se zaštiti od vetra i snega. U glavi mu se
sve brkalo, misli su mu se komešale, tako da nije bio u stanju ni na šta da misli kako treba. Na um bi mu pala
neka misao, ali još pre nego što bi je razumeo, zamenila bi je druga. Zato je prosto pognuo glavu i pustio misli da
lutaju. Bio je kao u nekom polusnu.
Odmah iza Avenije Leksington iznenada zasta-de opazivši da umalo nije oborio neku staricu. Postajao je malo i
netremice je gledao, ne sasvim siguran da li je budan ili to samo sanja. Bila je to stara, mršava i pogrbljena žena
sićušnog, smežura-nog lica, skoro potpuno sakrivenog iznošenim šalom. Noge su joj bile obavijene krpama.
Stajala je pogrbljena nad gomilom đubreta preturajući po starim konzervama i đubretu tražeći nešto. Nije ga ni
opazila. Glava mu se polagano razbistrila, i stara navika izbila je na površinu. Kad god bi se našao licem u
licaiiiLjiekom nesrećom ili kad bi se na

nekoga sažalio, nagon mu je govorio da da novac jer je to, možda, jedino što je imao da da. Nesigurnom rukom i
sada je otkopčao kaput i pretražujući po džepovima pronašao novčanicu od deset dolara. Ali žena je bila tako
zaneta u traženju da je morao da vikne na nju. Gurnuo joj je novac u ruku, a onda osetio potrebu da pobegne što
brže. Žena, međutim, nije odmah uzela novčanicu, već ga je samo netremice gledala, a kad ju je uzela, s njom je
dohvatila i njegovu ruku u rukavici i stisnula je tako snažno da je to bilo neverovatno za tako staro i izmučeno
stvorenje. Nije mogao da se otme i pobegne. Žena je nešto mrmljala u sebi, a onda je uzviknula:
— Bog vas blagoslovio, gospodine!
Onda ga je odjednom pustila, o on je, nesigurno se teturajući, odvratio s visine:
— Nema na čemu, bako.
Želeo je da kaže više, ali se nije mogao setiti šta je hteo reći. Onda se naglo okrenuo i nastavio svojim putem,
obuzet nelagodnošću i stideći se samog sebe.
Idući, poče da razmišlja kako je užasno što postoji tako siromaštvo u tako bogatom i sjajnom gradu. Tu se nešto
mora učiniti. Razgovaraće sa Sevinom. Na Sevinu se može računati. Trebalo je da zapiše ime i adresu te starice,
no to je, možda, samo nečija majka koja nema ni ime, ni adresu, i sad već spava u nekom podrumu ili ispod
mosta.
On se vrati da porazgovara s njom, ali kad je stigao do gomile otpadaka, starica je već bila otišla. Nije bilo ni
traga od nje. Čak nije bilo ni stopa u snegu, koliko je video, mada je još raspoznavao svoje korake skoro zavijene
snegom koji je i dalje padao. Jedna mačka ga pogleda s nekih vrata iznad kojih je pisalo izbledelim slovima:
„Porodični ulaz". On se okrenu, a mačka, narogu-šivši se frknu na njega i iščeze.
Za trenutak nije mogao da se seti kuda je pošao i, oslonivši se o ogradu pored jedne zgrade, pomisli da bi mu
prijalo da još nešto popije. To
44
je jedino što je moglo da rastera početak strašne potištenosti. Onda nastavi pravo prema lokalu „Kod Rože", i
odjednom se oseti malo bolje. Hladan vazduh mu je malo razbistrio glavu.
Kod Pete avenije skrenu na jug, s nekakvim nejasnim osećanjem kako ima nečeg čudnog i usamljenog u izgledu
te velike avenije osvetijene od početka do kraja, prazne i zavejane snegom. To ga uplaši, jer on nije bio čovek
koji dobro podnosi usamljenost, i osećao se zadovoljno i prijatno samo među gomilom ljudi i među prijateljima.
On nije imao nikakav unutrašnji život, već samo život koji je reagovao na spoljašnje uticaje, i nikad nije raz-
mišljao ni o svojoj duši, ni o karakteru, jer mu se činilo da je sve to, kao i svi materijalni elementi njegovog
postojanja, za njega sređeno i određeno još pre nego što se rodio; i tako, kad bi se našao sam, nije znao što da
počne sa sobom, osim da pije ili spava. Ponoćna praznina ove saobraćajne arterije, koja je u njegovom duhu bila
prepuna radnji i ljudi, ponovo u njemu probudi osećanje potištenosti i natera ga da i protiv volje razmišlja o
svemu onome što je obično mogao da odagna i zaboravi.
I tako, u hodu, poče da uviđa ono što je već znao a što nije hteo da prizna — da je njegov život postao jedna
ogromna zbrka i da se sve ono čvrsto u tom životu razbija u paramparčad. Znao je da se tu nešto mora učiniti, ali
nije znao šta. Brodolom, mislio je pijano, bio je tako polagan — kao kad se brod nasuče na peščani plićak — da
ga je opazio tek kad je već bilo skoro prekasno. U iznenadnom blesku lucidnosti pokuša da sam sebi kaže da je
za sve to sam on kriv, ali ista ta lucidnost mu nije dala da u to poveruje. Kao čovek otmenog ponašanja i
osećanja trebalo bi da svu krivicu preuzme na sebe, ali iako je to pokušavao, nije mogao.
Govorio je sebi da već odavno zanemaruje Fani, ali šta se drugo i moglo očekivati od njega, kad njegova žena
voli društvo sastavljeno od tako čudnog sveta — pisaca u odelu zaprljanom hranom, koji bi se napili čim bi
omirisali makar i zapušač
45boce od viskija, od rđavih glumaca, loših slikara i mnogih drugih prišipetlja, koji su razgovarali samo o
Olozofiji i umetnosti i drugim glupostima? Nisu ga voleli, a on im to nije zamerao. Šta im je mogao reći? Zlo je
bilo u tome što oni nisu voleli ni Fani. Verovatno su je iza leđa nazivali lovcem na znamenitosti, ali su dolazili
njihovoj kući zbog toga što su voleli dobro da jedu, a i zbog toga što su i pored svih tih njihovih tobožnjih
razgovora o umetnosti, bili užasno mali snobovi, i to drugorazredni snobovi. Bili su zadovoljni što poznaju
gospođu Touner i odlaze u njenu kuću na Park aveniji. Svi su to dobro videli osim Fani.
Razgovarao je sam sa sobom i činilo mu se da je veličanstven i rečit i pun vrlina i zdravog razuma kad je naglas
rekao: — Zlo je u tome što su svi isto tako prljavi unutra kao i spolja. Zašto ne dozive malo zdravog seksa
umesto što pričaju o svojim bednim ljubavnim doživljajima? Neću da čujem za njih.
Govorio je sebi kako oni vode ljubav s najružnijim ženama na kojima zvecka veštački nakit, a posle o tome
pričaju kao da čoveka mnogo zanima šta su doživeli. Neki Fanini prijemi izazvali su u njemu pomisao na loše
oprano rublje koje se leprša na vetru. To je bio jedan tako nezreo, drugorazredni svet, a Fani misli da je
najsjajniji i najpametniji. Pa, možda jedan u pedeset nešto i vredi, ali ostalih četrdeset i devet su propalice, ili
možda on nije dosta pametan da primeti koliko su oni mudri. Šta čovek da radi kad mu žena voli takav život, a
on voli konje i... pa... lepe žene možda više nego što bi trebalo?
Na uglu kod Crkve sv. Tome pažljivo pređe preko ulice opazivši kao kroz maglu da je sneg već visoko zavejao
lepi crkveni portal.
Teturajući se dalje, pitao se stalno šta se to desilo sa Fani. Nije bila takva kad se udala. Nije bila takva čak ni pre
nekoliko godina kad je navršila tridesetu i kad je trebalo da se malo sredi. Tek u poslednje vreme počela je da
govori o svom
46
praznom životu, kao da dvoje dece, muž i toliki prijatelji među pristojnim, vaspitanim svetom nisu dovoljni da
joj sasvim ispune život.
Usred njegovih misli, neko povika ni od kuda:
— Hej, Džime! — On se okrenu ali nikoga ne vide, a onda na drugoj strani ulice opazi lik čoveka koji se brzo
udaljavao u suprotnom pravcu. On pokuša da otkrije ko je to, i, ne uspevši zbog snega koji je padao, polako
nastavi put.
On i Fani moraće nekako da se opet zbliže, ma šta se desilo, ili će to biti kraj za oboje. A bilo bi šteta da tako
lepa žena kao Fani propadne zbog toga što se bliži četrdesetoj i što joj se žuri. Izgleda da se već sada ne obazire
na to šta ljudi govore ili misle o njoj.
Čovek koji mu je doviknuo, ma ko to bio, verovatno će sutra pričati: „Šteta za Džima Tounera. Opet sam ga
sinoć video, teturao se od pića." Ube-đivao je sam sebe da, u stvari, nije pijan. Čudno je to koliko se priča i u
tako velikom gradu kao što je Njujork. No još niko nije čuo za Rozi. To je prava sreća. Rozi je dobra žena. Znala
je kako da usreći muškarca, a ako je nekog volela, onda je to bilo nešto najprirodnije na svetu. Nije se, kao Fani
pravila da je to nešto zbog čega se treba stideti.
Usporivši korak, Džim poče da zagleda fasade od mrkog peščara sve sasvim iste i jednolične, koje su se pružale
u nedogled gubeći se u snegu što je padao. Prolazio je nesigurno jednu za drugom, dok nije stigao do jedne u
čijem je izlogu stajao natpis koji je glasio: MADAM ELIN, MODA. On skrete u prolazu između zgrada. Bila mu
je potrebna još jedna čaša.
Zazvonivši pričeka, ali niko ne odgovori. Stojeći oslonjen na gvozdenu rešetku na izlogu, opazi pri nejasnoj
svetlosti mrlje od snega odmah pored vrata, tamo gde je prolaz za suteren bio zaštićen od snega... On ponovo
zazvoni i ispitujući mrlje s nekim beskorisnim zanimanjem otkri s neprijatnom izvesnošću da su to mrlje od krvi.
Neko je puo ili mu je krv tekla iz nosa.
47Onda se vrata iza gvozdene rešetke otvoriše i jedno lice proviri.
— To sam ja, Touner — reče Džim. Glas, koji je poznao, odgovori:
— Zatvaramo, gospodine Tounere. Izvinite. Upravo zatvaramo.
Duboki glas Džima Tounera postade ljutit.
— Hoću samo nešto za osveženje. Neću da se zadržavam.
— Pričekajte minut, da vidim — reče glas i nestade. Džim Touner ponovo stade da posmatra crvene mrlje na
snegu. Vrata se za trenutak otvoriše, i on uđe kroz predvorje u suterenu u prostoriju koja je nekad bila predsoblje
za poslugu te gospodske kuće od crvenkastomrkog peščara. Bila je to sumorna prostorija sa izbledelim, smeđim
tapetama na zidovima, na kojima su se pri ledenoj, bleštavoj svetlosti nezaklonjenih sijalica videle mrlje.
Tu su stajala tri stola, nekoliko stolica i oronuli pijanino. Čovek koji je otvorio vrata imao je glavu jajastog
oblika obraslu riđim, pepeljastim vlasima i blede, ledene riblje oči. Ramena su mu bila uzana, kukovi, smešno
debeli a preko plavo-ljubičastog odela nosio je belu pregaču.
Džim Touner ga pogleda s odvratnošću pijanice.
— Nešto mrtvo, večeras, Frenk.
— Da. Mrtvo. Nije baš berićetno. Šta ćete?
— Viski sa sodom.
Frenk iščeze, a Džim Touner ponovo poče da se jedi zbog Fani. Trudio se da se seti kakva je bila kad su se
venčali. To je bilo sjajno venčanje. Svi su se dobro zabavljali. Svi drugari iz kluba su pevali i pili. To su bili ljudi
koji su mogli da piju, a ne oni pekmezi s debelim naočarima kojima se tresu kolena.
Odjednom oseti čežnju za dobrim, starim vremenima kad je bio najomiljeniji đak u svom razredu, i požele da ga
momci opet pljeskaju po plećima i govore mu: „Dobri, stari Džime". Sve je to nekako iščezlo, neosetno, a da nije
ni primetio da
48
je nestalo, a on ostao usamljen i nezapažen. Nije više čak ni polo igrao dobro otkako je počeo da se goji.
Fani je u ono vreme bila divna i smatrala ga je jedinim muškarcem na svetu, ali kad sada pomisli, upravo i ne
zna zašto se njom oženio, osim što je izgledalo da mu odgovara i što je bila lepa, i svi su smatrali da je to dobar
brak. Nikad prema njoj nije osećao ono što oseća prema Rozi, to jest pravu i trajnu strast. Nikada nije poželeo da
bude sa Fani onako kao s Rozi, od jutra do mraka. Pa, možda je i on kriv što je sve tako propalo. Možda je on
sam dopustio da Fani otkrije da on nije najdivniji čovek na svetu. Čudno je što joj se sviđa takav neotesan tip kao
što je Melbern, nikogović koji nema ni prijatelja niti pripada klubovima, pa čak nije ni otmenog ponašanja.
Džim poče da se nervira što mu Frenk tako dugo ne donosi viski. U srdžbi začu glas u zadnjoj sobi kako govori:
— Ne pomaže. Jasno je ko dan da se tu ništa ne može.
— Svršeno? — zapita drugi glas.
— Svršeno.
— Jadni Sem. A još večeraske je govorio da će zauvek prestati da ucenjuje.
Jedan od glasova reče tiše: — Ko je to uradio?
— Znaš ti vrlo dobro ko.
— Dago Toni?
— Naravno. Tako su udesili i Dasti Morgan... kroz prozor taksija. Sigurno su čekali niže dole, na ulici.
— Svinje!
— Pa, više nema Srećnog Sema!
Začu se kako neko tuca led, a onda ponovo prvi glas:
— Iskrvavio je ko zaklana svinja.
— Aha. Jedan metak mu je, valjda, prošao kroz glavnu žilu.
— Gospoda mu. Strašno!
4 Dvmltmcl iVlirl časa

Onda se začu kako neko stavlja čašu na posluga vi lik. , T

— Dobro bi bilo da iziđeš sa kofom vode. Ne želimo da ostanu nikakvi tragovi.
— Šta ćemo s njim?
— Pa, nije još sasvim mrtav.
— Ne ... ali posle?
— Možemo da ga strpamo u Harijev taksi i ostavimo negde u Bronksu, ili da ga, možda, bacimo u reku. Po
ovakvoj noći možeš da ga baciš di
'oćeš.
— Pomisliće da ga je neko samo poveo da ga
provoza.
Frenk se iznenada pojavi na pragu, uđe u sobu i stavi viski pred Džima Tounera. Džim pogleda i zapita:
— Šta je?
— Nije ništa. Jedan momak se napio, pa je pao niz stepenice i razbio glavu.
Džimi spusti dva dolara na sto i reče:
— Zadrži kusur. — Nije postavio više nijedno pitanje jer mu se u glavi mutilo, pa nije bio siguran u ono što je
čuo.
Neki muškarac prođe kroz predsoblje noseći metlu, krpe i kofu vode. Frenk zapita:
— Želite li još nešto, gospodine Tounere?
— Ne.
Frenk se okrenu i izađe iz sobe, a kroz prozor se začu zvuk ribanja.
Džim pripali cigaretu koja mu nije prijala i ispi još jedan gutljaj, zaboravljajući na skoro nerazumljiv razgovor i
ribanje, u nespokojstvu koje je uvek u njemu budila pomisao na Melberna.
Pokušavao je da ne mislim na Melberna i, kao dete, trudio se da odagna tu misao, kao da bi time mogao uništiti
Melberna. Stalno je nastojao da ubedi sebe da između Fani i Melberna zaista nema ničega ozbiljnog, ali nešto
duboko u njegovoj duši mu nije dalo da u to veruje, pa zato nije mogao ni da priguši svoje nespokojstvo. Nije
voleo istinu,
50
više zbog toga što bi zbog nje ispao smešan i prost nego iz neke ljubomore. Zaista mu je bilo svejedno šta Fani
radi, samo da ih ne izloži javnim pogledima, ali znao je da pravi gospodin mora nešto uraditi za čast svoje žene i
svoju, premda nije znao šta bi to trebalo da bude.
Nikad o tome nije razgovarao s Fani, ali, pomisli, to i nije nešto što bi se moglo pomenuti onako uzgred kao lepo
vreme, a on i Fani sada već godinama nisu uopšte razgovarali o nečem prisnije ili iskrenije, već samo o vremenu
ili o tome gde će večerati ili provesti kraj nedelje. Prvi put opazi sada kako su se udaljili jedno od drugog i kako
su se zaista otuđivali. Da se samo htela zadovoljiti time da provodi veći deo vremena van grada, da vodi zdrav
život s konjima, golfom i decom, sve bi bilo bolje, no ona se uvek morala vraćati u ovaj prokleti grad da trči s
mesta na mesto, pokušavajući skoro izbezumljeno da pronađe nešto, sam bog zna šta. Uvek se plašila da joj
nešto ue promakne. Opazio je da sada imaju različite prijatelje i da vole različite stvari, pa čak i da imaju različite
misli koje su skrivali jedno od drugoga s nekom neprijateljskom tajanstvenošću. Nisu čak marili ni da se žestoko
posvađaju. Sve je bilo mrtvo, neo-setljivo, obmana. Fanina sklonost ka melodramskim scenama nije mogla da se
računa u svađe. Ona je samo volela da dovede sebe u stanje besa. Sve su žene takve, pretpostvljao je Džim, sve,
osim Rozi.
S nekom iznenadnom sablažnjivom nepristras-nošću upita se da li Melbernu priređuje scene kao što je njemu
priređivala. Činilo mu se da Melbern nije od onih koji bi trpeli gluposti, ali da ne bi ni bežao od scena kao što je
on uvek radio. I odjednom mu pade na um da bi sve bilo bolje da se on potrudio da izbije tu glupost Fani iz
glave, umesto što je od nje bežao.
Viski ga je zagrejao, pa je najpre izgledalo da mu je razbistrio glavu. Do svesti mu je doprlo da je gvozdena
rešetka opet spuštena i dn je pri I i ka koja je nosila metlu, vedro i krpe ponovo pmšl;i
SI

kroz predsoblje u zadnji J o kuće. Nije mogao vi-deti vodu u vedru, ali je neprijatno siguran da je bila crvena.
Opet se tud glas u susednoj sobi iza otrcane zavese.
— Sve je gotovo.
— Nije hteo sveštenika?
— Šta bi Jevrejin sa sveštenikom?
Onda su svi nešto mrmljali tihim glasom. Jedan od njih reče:
— Ma, suviše je pijan da bi išta čuo.
Džini odjednom oseti da mu se smučilo i da mu se vrti u glavi. Ustavši, brzo iziđe kroz hodnik na ulicu. Prolaz je
bio očišćen od snega, sveže opran i izriban. Mrlje su bile nestale. On polete uz stepenice, sagnuvši glavu, i uputi
se opet prema zapadu probijajući se kroz mećavu.
Dok je išao, činilo mu se kao da mu se sve razjasnilo. Zaključio je da je glavna stvar da uzme stvar u ruke i
odlučno dejstvuje ... sada ... sutra ... dok još nije prekasno i dok se nije desilo nešto užasno što bi moglo da
upropasti Fanin i njegov život i živote njihove dece. Otići će sutra k Fani na čaj i reći će joj: „Nisam imao pravo,
ali se oboje moramo složiti i pokušati sreću radi sebe i radi dece. Moramo misliti na njih. Mi starimo pa je
svejedno, ali ona upravo počinju život. Uradiću sve što kažeš, čak ću podnositi i onaj sumnjivi svet koji pozivaš
u kuću."
A onda odjednom shvati da je pogrešno sve to što je smislio da kaže. Fani će reći da deca imaju ceo život pred
sobom, a ona svega nekoliko godina mladosti i da baš zato ona ima pravo da uzima od života sve što može. A
kad bude rekao da oni stare, razbesneće se i napraviće scenu; a kad bude govorio o njenom „sumnjivom svetu",
onda će biti kraj svemu, pa će biti još gore. Znao je šta će ona da uradi. Izvrnuće sve njegove reci tako da će
dobiti sasvim drugi smisao, pa će tako on ispasti grubijan, a ona mučenica. Nazvaće sve njegove prijatelje
budalama i glupacima, koji su
52
celog života ostali beznačajni. Video je da taj razgovor uz čaj ne bi ničemu vodio.
Možda mu je jedino još preostajalo da se odrekne Rozi. Pomislio je da bi odricanje od Rozi vredelo onoliko
koliko bi ga stajalo ako bi time obezbedio srećan, miran dom koji bi mogao nazvati svojim. Uporno je dokazivao
samom sebi da je uprkos svim detinjarijama Fani divna žena. Uvek se pokazivala s najgore strane i ponašala se
kao budala, ali u duši je bila pravo zlato. Dobro bi bilo kad bi samo uspeo da uništi sve ono što ih razdvaja dok
još nije prekasno.
Ako se odrekne Rozi, pokušaće da se vrati Fani i da ponovo s njom živi, pokušaće da je voli onako kao što čovek
treba da voli suprugu, a ne ženu kao što je Rozi, jer su to naravno dve različite stvari. Ali to će biti užasno teško,
jer je Fani uvek umela da ubije svako zadovoljstvo koje pruža ljubavni čin, dok je sa Rozi to bio strastan, buran
doživljaj u kome su oboje uživali. Posle ljubavi sa Rozi nikako nije mogao zamisliti zadovoljstvo u ljubavi s
Fani. U tome je nevolja. U ljubavi nema vraćanja. Čovek mora da ide stalno napred i da nalazi nešto novo, bolje
i uzbudljivije. To je najgore od svega. Samo ide napred i ide dok ne završi, bogzna gde. Čestita ljubav bila bi
mučna za onoga koji je upoznao Rozi. No možda neće morati stvarno da se vrati Fani i možda neće morati
stvarno da se odrekne Rozi.
I odjednom je opet postao zbunjen, bez izlaza iz te zapetljane situacije. Stalno je video pred očima Rozi kako
stoji na stolu pod krugom žute svetlosti, kako peva u noćnom klubu punom sveta, ili u stanu u Trideset devetoj
ulici, odmah iza Sevinine kuće (samo što Sevina nije znala šta se tamo dešava). Rozi mu je pomogla da se
ponovo oseti mlad 1 neobuzdan, kakav je bio u koledžu. Fani je bila ■"•" Ack 4e veštački napravljena, ali Rozi
je bila krv * krv i vrelo meso. sve bliže i bliže primicao Rozinoj kući, dejstvuje poslednji viski. Užasna vrčo
kao i mi

ra kod Hektora Čempjena izgubila se u dalekoj prošlosti, a mali sto iza zavese, Rozi za stolom i boca viskija
postajali su sve stvarniji i stvarniji. To je bio svet u kome nije bilo nikakvih besmislica. Sve je bilo jasno i
jednostavno; svi su govorili ono što misle i svi su se dobro zabavljali, a usred svega toga bila je Rozi, sila koja je
oživljavala to društvo. Džini poče da oseća glad za Rozi. Ona će ga raspoložiti.
Tik pred sobom kroz snežnu zavesu ugleda ublaženu i prigušenu svetlost koja se postepeno približavala i
stvarala reci „Kod Rozi". Visoki vratar ga poznade i reče:
— Dobro veče, gospodine Vilsone.
Džini za trenutak oseti pijanu želju da se svađa — da kaže da se ne zove Vilson već Touner — a onda se u dobar
čas seti da je u Rozinom svetu bio „gospodin Vilson".
Unutra se našao pred poznatim zavesama od crvenog somota, i za trenutak se očajnički borio s njihovim
naborima da pronađe ulaz. Vratar to učini umesto njega i razmače zavese. Garderoberka mu se osmehnu i reče:
— Dobro veče, gospodine Vilsone. Nije baš lepo veče — pomažući mu da skine kaput.
On se pogleda u ogledalu da proveri da li mu je kravata na mestu i sako u redu. Iza sledećih crvenih zavesa neko
je svirao klavir, tiho, lako, s opojnom bezbrižnošću. Onda neko zapeva tihim, toplini, grlenim, malo promuklim
glasom. Bio je to čudan glas od koga su Džima Tounera prolazili žmarci niz leđa, a i mnogim drugim
muškarcima koji su sedeli u klubu iza crvenih zavesa.
Glas je pevao:
Bebi, ne mogu ti dati ništa osim ljubavi.
Novo uzbuđenje, mnogo jače od uzbuđenja od viskija, zagreja mu ćelo telo. Osećao se kao da je našao ono što je
oduvek tražio. Petljao je nes-
54
trpij ivo sa zavesama, a onda, razmaknuvši ih, ugleda je.
Sedela je na ivici stola usred slobodnog prostora, obasjana toplom, žutom svetlošću. Iza nje, u senkama, nazirala
su se siva, nejasna lica ljudi za stolovima. Članovi orkestra su slušali, s instrumentima na kolenima. Rozi je
sedela malo zabačene glave i poluzatvorenih očiju, pevajući bez napora glasom koji uopšte nije bio glas. Na sebi
je imala prilično prljavu haljinu od belog satena i mnogo dijamanata na desnoj ruci. Činilo se da je uopšte ne
zanimaju svi ti ljudi za stolovima koji su je posmatrali. Bilo je kao da peva sasvim sama. U bleštavoj prostoriji
ispunjenoj neprijatnim mirisima i prepunoj ljudi vladala je mrtva tišina. Svi su slušali. Čudno dirljiv glas je
pevao:
— Opa, Bebi, voleo bih da te vidim kako blistaš, Vulvort ne prodaje dijamantske narukvice, Bebi.
Ne, Rozi se ne bi mogao odreći. Bilo bi to isto kao kad bi tražili da umre.

III
Od trenutka kad je šezdeset sedmogodišnja debela i bezoblična Sevina Džerold ušla u Hektorov salon i tamo
ugledala gospođu Vintringem, nije više postojao niko drugi — osim možda Melberna, koji ju je uvek navodio na
razmišljanje — za koga bi bila ma i najmanje zainteresovana. A kad je sa gospođom Vintringem izmenila
iznenadni pogled pun razumevanja, interesovanje je bilo zapečaćeno i određeno da postane stalno. Sevina je bila
stara i iskusna žena, čija je duboka žudnja za životom počela pomalo da se gubi, žena koja je znala da ljudi koji u
vama u početku probude interesovanje nemaju uvek dovoljno snage da tu prisnost i ubuduće učine dragocenom
ili korisnom. Znala je da vrelo ponekad suviše brzo presuši, da se prisnost koja je mnogo obećavala naglo završi
jer nema više ničega za istraživanje. A Sevina je u-mela da ljude čvrsto veže, istražuje i iscrpljuje, što joj je
postala savršena navika. Na prvi pogled utvrdila je da je gospođa Vintringem svesna onoga što se oko nje dešava
i da je naoružana uzdržlji-vošću, zahvaljujući kojoj je nije pogodila ni užasna dosada Hektorovog loše
sastavljenog društva, ni neposredni napad Fani Touner. Utvrdila je, isto tako, i da u gospođe Vintringem ima
dubina, koje su se nizale jedna ispod druge i koje je, možda, otkrio samo mali broj ljudi. Postoji, pomisli ona,
nekoliko gospođa Vintringem.
Osećala je i neku drugu neodoljivu privlačnost, dublju i od same radoznalosti. Izgledalo joj je da
56
je gospođa Vintringem vrhunac svega što bi Sevina izabrala kad bi se ponovo rodila, jer je gospođa Vintringem
bila lepa, a Sevina je uvek bila krupna, obična i nespretna. Gospođa Vintringem je bila naoružana povučenošću,
koja ju je štitila od neočekivanih bodlji u životu, a jadna Sevina posedovala je samo dirljivu i nagonsku toplinu
koja ju je celog života bacala bez računa u odnose iz kojih je vrlo često izlazila ranjena, uvređena, i zbunjena.
Tek kada je prošla srednje godine, uspela je da se zaštiti nekom grubom neposrednošću koja nije uvek bila
sasvim ubedljiva. Život gospođe Vintringem, pomisli Sevina, je onaj život kakav je ona oduvek želela.
Ona je, kao i stari Hektor, rođena u svetu u kome je budućnost potpuno određena, regulisa-na i utvrđena
tradicijama, formalnostima i dužnostima, pa je zavidela ženama kao što je Rubi Vintringem na bezbrižnom
životu, u kome kao da sve to nije postojalo. Odavno, još dok je bila mlada, Sevina je ponekad strasno želela da
se oslobodi svih svojih rođaka, tetaka i stričeva, kuća koje su joj dosađivale i sveta koji joj je izgledao utonuo i
umrtvljen zaštitničkom jednoličnošću rituala. Tada bi podlegla napadima strašne potištenosti kojima je
njena porodica olako davala naziv „durenja". Time što nisu obraćali pažnju na ta „durenja", stričevima,
rođacima i tetkama polako je pošlo za rukom da unište uzrok tih durenja — tu strasnu žeđ za oslobođenjem i
pobunom kakva nije priličila jednoj od Džeroldovih. Da su joj se protivili, naterali bi je na otvorenu akciju, a
time bi se spasla te plitke tragedije koja je bila sadržina njenog površnog života, ali oni su s njom postupali samo
kao s pomalo nastranom i čudnom Džeraldo-vom, sa kojom treba vesto postupati. I Sevina bi se, na ivici pobune,
uvek našla okružena najnes-hvatljivijim, najnesavladljivijim teškoćama.
Želela je da pobegne, ali nije znala kuda. Da je rođena na Jugu ili Zapadu, mislila je, mogla je pobeći u Njujork,
a da je rođena u Evropi, mogla
57

je pobeći u Ameriku. Jednom je pokušala da pobe-gne u Evropu na godinu i po dana, i kad je vide-la da za nju
tamo nema pravog mesta osim u visokom društvu, dosadilo joj je, pa se vratila. Evropa je predstavljala
izbegavanje koje nije odgovaralo njenoj energičnoj prirodi. A nije mogla pobeći iz Njujorka u Njujork, jer sve
dok je ostajala u tom gradu, bez obzira da li bi potražila stan u najprljavijem kraju u istočnom delu grada, uvek bi
bilo rođaka, i tetki, i stričeva, koji bi je stalno po-sećivali da vide kako živi, pazili na nju, komentari-sali njene
nastranosti, sprečavali je u svemu što je želela da uradi i pokušavali, slatkorečivo ili odlučno, da je dovuku
natrag u njen kraj. Izlaza nije bilo ni na kojoj strani. Ona bi se radovala da je došlo do kakve dobre bitke, ali zato
nije bilo nikakvih izgleda jer su snage koje su joj se suprotstavljale bile tako utančane i nejasne da nije imala
protiv čega da se bori. Činilo joj se kao da se davi ružinim listićima. Porodica, bogatstvo, ugled i sve ono čime
dobre vile obasipaju dobru decu bili su jednostavno otrov za Sevinu. Od njene dvadesete godine, kad je njen
ulazak u društvo bio priznat kao definitivan neuspeh, želela je samo slobodu i anonimnost.
I tako je, na kraju, napravila kompromis, pa je nastojala da se zainteresuje za dobrotvorne u-stanove dajući novac
za orkestre i radeći za žensko pravo glasa, što je nije mnogo zanimalo. Bila je individualist, te joj je bilo
svejedno da li druge žene glasaju ili ne, a potajno je verovala da bi, ako bi glasale, time samo još više zbrkale već
ogromnu zbrku. Rodila se prerano da bi našla oduške za svoju energiju kao direktor nekog poslovnog pre-
duzeća, iako su bog i priroda to jasno bili odredili kao sudbinu za njeno nenaočito telo i pametan mozak. Ono od
čega se nije nikad mogla osloboditi bila je činjenica da je jedna od Džeroldovih. Čeznula je, što je otkrila kad je
ostarela, za srećom da je rođena kao obična Meri Smit u nekom neodređenom, skoro nepoznatom delu zemlje.
Onda
bi uživala, onda bi osećala da je prava Amerikanka.
Sada, sa šezdeset godina, činilo joj se kao da joj je ceo život straćen u beskrajnoj opštoj gluposti, i tako joj je
Rubi Vintringem, lepa, povučena, uspešna i potpuno nepoznatog porekla, izgledala kao prava boginja.
Jer ona, kao ni Hektor, koji je stalno s bolesnom radoznalošću netremice posmatrao lica ljudi, nikad nije živela
svojim životom, i sada je ose-tila neku strasnu želju da živi umesto nekog drugog. Želela je da prisnije upozna
gospođu Vintringem da iz nje izvuče pojedinosti o njenom životu, pa da zamisli da su to pojedinosti njenog
života.
Kad je Pet Hili doviknuo kroz snežnu mećavu: — KOLA GOSPOĐICE DŽEROLD — iz snega koji je padao
pojavi se visoka, staromodna limuzina s malim točkovima. Vozio ju je neki punačak stari čovek rumenih obraza,
koji je u doba pre automobila bio kočijaš porodice Džerold i koji je delio sa svojom gospodaricom nepoverenje
prema automobilima, pa je zato uvek vozio obazrivo kao da je to nezgrapno, staromodno vozilo neka inteligen-
tna životinja koja bi se lako mogla istrgnuti i od-magliti s njegovom gospodaricom i njim.
Dve žene uđoše u kola i sedoše na visoko sedište ispod svetiljke, koju je Sevina uvek palila, tako da je njena
limuzina ličila na putujuća voštana kola. Krenuše ka severnom delu grada, jedna mlada, vitka i lepa, a druga
debela, čudno smešna, stara i ponosita zbog toga što nije, kao Hektor, snob koji nikada nije stvarno upoznao
ljude kao što je gospođa Vintringem.
— Sada, pošto je led probijen, moramo se ponovo naći — reče ona spustivši ruku na krzneni kaput gospođe
Vintringem. — Toliko sam slušala o vama od različitih ljudi. Filip mi priča o vama već više od godinu dana.
Izgleda da danas predstavljate nešto specijalno. Filip je divan mladić. — (Se vina to reče da bi videla pokazuje li
gospođa Viti tringen neke bračne namere u odnosu na nji-gu.)— Divan je — reče Rubi Vintringem — ali je jako
ozbiljan. Čini da se osećam starom.
— 'laman! On je stariji od vas. — (To je bilo sasvim neiskreno.)
— Meni je trideset četiri godine.
— Filip je... da izračunam ... Pre dvadeset Scsl godina njegov otac je pobegao s njegovom te-Ikoin, baš sam
razmišljala o tome. Pa, Filipu mora biti dvadeset osam.
— Zar je njegov otac pobegao s njegovom tetkom?
— Da. Filipovom tetkom, hoću reći. To nije rodoskvrnuće, mada podseća pomalo na Grke. Njegov otac je
pobegao s rođenom sestrom svoje žene... i sestrom starog Hektora. Sve je to vrlo složeno i vrlo neprijatno.
Ona sada dolazi. Tetka Nensi. Ostavila je muža i pobegla sa Filipovim o-cem kad je umrla Filipova majka. Bila
je to gospođa Karters, vrlo lepa, prava lepotica. Svakako da to niste mogli znati. Tek što ste se bili rodili, a i niste
Njujorčanka. Zbog toga dvadeset pet godina nije bila kod kuće... četvrt veka. To je dugo vre-me. Ali Filip jeste
divan mladić. Redovno dolazi da me poseti, mada sam dovoljno stara da bih mu mogla biti baba. Ponekad
brinem za njega jer je suviše zlatan. Takvi ljudi kao da privlače tragediju. Oni uopšte nisu zaštićeni od sveta.
Sada je zaljubljen u neku glumicu, i ja se nadam da je to neka pristojna žena jer ako nije, on će to teško podneti.
Kaže mi da je divna, ali zaljubljen čovek je poslednji koji to može oceniti. Zove se Dženi Fejgen!
— Oh, Dženi Fejgen!
— Poznajete je?
— Ne sasvim.
— Rekli ste kao da nešto znate o njoj.
— Ne, ništa ne znam.
To što je Rubi rekla bila je istina, a ipak je bila laž. Ništa nije znala o Dženi Fejgen, a ipak je znala nešto.
Odjednom ugleda Dženi Fejgen onako kao što ju je pre nekoliko godina samo jednom vi-
60
dela van pozornice. Bilo je to u ono vreme kad Rubi Vintringem nije bila niko i ništa, kad se probijala ka uspehu.
Videla je Dženi Fejgen u jednom velikom studiju u Pedesetoj ulici, kuda je bila pozvana na zabavu koju je
priređivao glumac po i-menu Danken Kejn. Setila se kako je pomislila da je Dženi Fejgen jeftina i pomalo
prosta, i seti se kako je pomislila: „Ona živi s tim čovekom." Sve je to bila zaboravila do ovog trenutka, kad joj
se sve pojavilo s izvanrednom jasnošću. Dok je Se-vina pričala, ona pomisli: „Dženi Fejgen je upravo tip žene
koji bi mogao uhvatiti finog mladića kao što je Filip", ali potisnu u sebi želju da kaže: „Po-znanjem Dženi
Fejgen. Ona nije za njega." Na kraju krajeva, šta se nje tiče da li će Filip uzeti Dženi Fejgen ili neće. Ona nema
pravo da se mesa u uspeh Dženi Fejgen. I sama zna kako je teško probijati se. Zna kako ljudi pokušavaju da
nekoga prevare. Neka Dženi Fejgen dobije ono što želi. Ona nikoga neće upropastiti. Filip je, verovatno, budala
kome je sreća od početka pružila sve, a Dženi Fejgen je morala sama sebi da krči put. I odjednom opazi da je na
Dženinoj strani, svrstana zajedno sa svima onima koji su se morali boriti, a da su Sevina i Filip, i svi njima slični,
na drugoj strani.
Slušala je Sevinu svesna da sve to što Sevina priča ima vrednosti jer joj pomaže da dobro upozna ovaj svet u koji
se probila. Sve će joj omogućiti da se snađe među ljudima kao što su Fani Tou-ner i stari Hektor. Da je večeras
znala više o svim tim pričama i ogovaranjima, Fani Touner ne bi mogla da priča o ljudima i stvarima o kojima
ona ništa nije znala. Ne bi je mogla isključiti kao da je skorojevićka ili uljez.
Bio je to proces koji je već odavno trajno, tako da je postao navika. Sve ono što je Sevina pričala urezivalo se u
njen bistri mozak i tamo se nagomilavalo, da bi izišlo na površinu kad joj bude potrebno. Znala je, i to odavno,
da ništa nije tako dragoceno kao kad čovek zna šta hoće. Kad
f.1bude stara — kao Sevina Džerold — znajući sve šta ima da se zna o Sevininom svetu, i biće u njemu isto tako
čvrsto ukorenjena kao i sama ta stara dama... tako čvrsto kao da se rodila kao jedna od Džeroldovih, a ne u
Mandžuriji, kao kći meto-dističkog misionara koji se zvao Benks. Sevina je govorila:
— Zašto ne biste sutra došli na čaj? Pozvala sam ledi Elsmor. To je Hektorova sestra, ona koja je pobegla s
Filipovim ocem. On neće biti ljubazan prema njoj, a posle dvadeset pet godina ona se neće osećati naročito
prijatno u Njujorku.
— Doći ću vrlo rado — reče Rubi.
— Da li ćete biti u radnji ako svratim sutra?
— Uvek sam tamo do četiri.
— Posetila bih vas i ranije, ali sam uvek slušala da ste tako skupi.
— Pa i nismo. Ali mi prodajemo samo retke primerke i unikate svoje vrste.
— Verovatno je prijatno imati svoju radnju
— i u glasu stare gospođe oseti se neki iznenadni prizvuk sete koji zaprepasti Rubi kod jedne tako bogate žene.
— To znači da morate raditi i da ne možete uvek biti slobodni koliko biste želeli.
— Ali znači da ste nezavisni. Recite mi, kako ste se posvetili toj grani.
— Slučajno, kao i svemu ostalom. Poznajem odavno kineske stvari, a onda me je gospodin Kvins pozvao da
radim za njega, pa sam sad njegov ortak.
— I ja sam želela da se bavim nečim sličnim, ali sam se suviše rano rodila. Kad sam bila mlada, žene se nisu
bavile takvim poslovima.
Automobil se zaustavi, a Rubi, prigrnuvši bundu, reče:
— Hvala na vožnji.
— Nema na čemu, draga moja, nema na čemu
— reče brzo Sevina, a onda dodade skoro čežnji-vo: — Doći ćete sutra?
— Da. Vrlo rado.
62
Rubi iziđe iz visokog automobila i pretrča preko prostirke u svoj stan.
Šćućurenu u jednom uglu ispod svetiljke, Se-vinu počeše da uznemiruju sumnje. Pitala se da li je ta žena
raskalašna ili ne, shvativši odjednom da je ona stalno pričala o sebi, Filipu, starom Hektoru i Nensi Elsmor, ali
da baš ništa nije doznala o gospođi Vintringem. Pitala se zašto je ta pametna mlada žena rekla „odavno poznajem
kineske stvari", i ko je mogao biti gospodin Vintringem, i gde se sada nalazi. I kako se upoznala sa svojim or-
takom, slavnim poznavaocem umetničkih predmeta, gospodinom Kvinsom, i koliko je duboko to prijateljstvo s
Melbernom, i da li je istina da se već triput udavala. Sevina odjednom posumnja da je ono što je na starog
Hektora ostavilo utisak spokojstva i tajanstvenosti samo oprez i sračuna-tost. Bilo je nečeg smirenog, mudrog i
sigurnog u toj ženi što ju je podsećalo na nekog drugog, i tek kad je automobil stigao pred njenu kuću od mrkog
peščara, ona pomisli da Rubi Vintringem po svom neusiljenom i dostojanstvenom držanju liči na Melberna.
„Oboje znaju šta hoće", pomisli ona. Ali duboko u srcu im je zavidela i želela da bude kao što su oni. Bilo bi
mnogo zanimljivije staviti sve na kocku radi uspeha nego imati posluženo na srebrnom poslužavniku.
„Uostalom", pomisli ona, „oboje mi se sviđaju. To nisu ljudi koji se bacaju na zemlju i jadikuju."
I tako su je na neki način susret sa Rubi Vintringem i razmišljanje o oboma podmladili i ojačali. Želela je da
nastavi, da istražuje dalje i dublje, da iskopa druge gospođe Vintringem koje su ležale ispod glatke sjajne
površine. Žena sa tako zrelim i lepim licem ne može da bude tako hladna i sračunata kao što izgleda.2.
Sevina je stanovala na Mari Hilu sa Alidom Parsons, koja je bila dve godine starija od nje i isto tako neudata. To
je, u stvari, bila Sevinina kuća, koju je ona nasledila od oca, a Alida je stanovala s njom od dana kad su obe
otkrile da savršeno odgovaraju jedna drugoj i da nijedan muškarac bračnom ponudom neće uznemiriti sređeni,
mirni tok njihovog života. Bila je to velika kuća za dve osobe, sagrađena od ružnog mrkocrvenog peščara, šira
od bilo koje dve kuće u toj ulici. Imala je strašnu novodžordžijansku fasadu se prozorima koji nisu bili u
srazmeri sa uzanom, nepokrivenom terasom izdignutom za nekoliko stepenica. Sevinin otac je bio prvi od
njujorških bankara koji su postigli moć u svetu. Nosio je zaliske i čizme „velington", mada je ta moda odavno
bila prošla, i bio je veliki dobrotvor Crkve svetog Barta, čija je porta stvarala otvoren prostor iza njegove kuće. A
kad je umro, otkrilo se da je dvadeset godina vodio ugodan život van porodice, sa jednom punačkom,
sredovečnom uvaženom damom kojoj je ostavio milion dolara.
U tu kuću je došla Sevina kad je odvezla gospođu Vintringem do njenog stana u Šezdesetoj ulici. Pred vratima,
nespretno iziđe iz ogromne staromodne limuzine i uz pomoć šofera ljutito se pope uz stepenice, gde ju je
očekivao stari sluga Hen-ri, u službi porodice već četrdesetak godina. Već sam pogled na njegovu visoku,
mršavu priliku i lice pogrebnika (oduvek je gajio želju da otkaže službu i osnuje pogrebni zavod, ali ga je
sprečilo to što nije umeo da čita i piše) i na poznato otrcano predvorje ponovo ju je ispunio dobrim raspolože-
njem i naterao da zaboravi gorčinu zbog sopstve-ne telesne nezgrapnosti.
Sevinina kuća i sve u njoj bili su spomenici porodične istorije i srećnih navika sticanih godinama, okupljeni na
jednom mestu, u slojevima: stare knjige, purpurni tepisi, neobični jastučići i sta-
64
rinske slike, sve oživljeno uspomenama na prošlost. Bila je to kuća s vidljivim tragovima života, kao što je
Hektorov stan bio samo otmen muzej, po kome se čovek kretao pun strahopoštovanja prema hladnim
vrednostima bezličnih predmeta koji se tu nalaze. Za Sevinu je svaka stolica predstavljala nešto lično i
sentimentalno. Za Hektora je svaka stolica bila jedna lepa stvar koja na tržištu vredi toliko i toliko dolara.
Predvorje je bilo veliko, sa zidovima prekrivenim tapetama išaranim kao mramor. Bilo je skoro prazno, osim tri
prilično loša porodična portreta koje je Sevina volela. Iz sredine su se dizale zavojite stepenice, zaista lepih
srazmera, što je sigurno bilo slučajno u ono doba kad je kuća građena. Udno stepenica Henri joj važno skinu
bundu od samurovine sa otrcanom i iskrzanom postavom, dovoljno veliku za tri normalne žene.
— Je li gospođica Parsons još budna? — upita Sevina. A kad je Henri odgovorio: — Da — onda dodade: —
Reci joj da ću odmah sići i donesi mi malo toplog punča u salon, a onda idi da spavaš.
Stepenice su pucketale pod njenom velikom težinom. Hetkor joj je rekao da opasnost vreba u njihovoj starinskoj
konstrukciji i da bi trebalo da napravi lift. Ali njen užas od pomisli da bi se mogla zaglaviti između spratova bio
je mnogo veći od straha da će se stepenište srušiti. Bilo je to stepenište koje je prvi put upoznala sa dve godine,
kad se niz njega stropoštala, i u srcu je znala da je nikad neće izdati.
U njenoj sobi, Medži, Henrijeva žena, skoro i-sto toliko stara, pomože joj da skine onu vreću od crnog satena
opasanu u struku zlatnom vrpcom, i uzane, luckaste cipele, koje sama nije mogla da dohvati jer nije bila u stanju
da se sagne, i da navuče velike somotske papuče onakve kakve poslugu nosi pri radu. Onda joj Medži s dosta
truda skinu midere i navuče muški domaći kaput od ka-milje dlake. Kad je ukovrčala retku kosu ispred
5 Dvmlcset četiri časa A*\ogledala, ona reče Medži da ide u
krevet, pripali cigaretu i siđe.
U salonu, Alida je sedela kraj viktorijanskog mramornog kamina i izgledala je sva ružičasta i lepa pri svetlosti
svetiljke i treperavog plamena vatre. Imala je sasvim sedu kosu i sitno, nežno lice, rumeno i prekriveno sitnim
borama, koje su trag godina na tako nežnoj koži. Sedela je u domaćoj haljini sašivenoj od mnogo čipaka,
svetloplavih traka i krzna bele lisice i vezla na đerđefu. Pored nje su ležala dva crna škotska psa, Tit i Pet, i go-
mila uredno složenih novina, koje je pažljivo pregledala ranije tokom večeri tražeći izveštaje o smrtnim
slučajevima, rođenjima i venčanjima ljudi koje je poznavala, a pre svega o zločinima u kojima su ljubavne strasti
i ljubomora igrali glavnu ulogu. Imala je običaj da u razgovoru lako pređe na francuski jezik, jer je u mladosti
živela u Parizu, i otada je uvek, uglavnom iz koketerije i afek-tacije, govorila nekim žargonom sastavljenim od
dva jezička. O takvim ubistvima bi uvek govorila kao o crmes passionels. Ponekad je bila onoliko izveštačena
koliko je Sevina bila neposredna, ali je samo Sevina znala da ta izveštačenost proističe iz stidljivosti. Ljudi su
većinom smatrali da se prenemaže i da je dosadna.
Ćela soba je pomalo mirisala na lavandulu kojom je Alida, koja je volela takve stvari, svake večeri prskala vatru.
Bio je to miris koji je Sevina volela, jer je za nju uvek značio toplinu ove udobne sobe. Ponekad, kad bi se neke
zimske večeri vraćale kući, odjednom bi ga osetila već kod prethodnog ugla, i nesvesno bi požurila da stigne do
te lepe starinske sobe, do te prijatne vatre.
Kad je Sevina otvorila vrata i ugledala Alidu, tako ženstvenu i lepu, obuze je staro osećanje sreće. Ćelo veče je
mislila: „Mogu da izdržim tu užasnu večeru jer se posle vraćam kući, veseloj vatri i udobnim papučama i Alidi i
psima." I sada je stajala nasred sobe, koja kao da je zračila zlatom i bledim crvenilom, nalik na kovčežić u kome
je
66
sačuvana Alidinina lepota. Odjednom oseti da nikad više neće poželeti da zameni toplinu i udobnost te sobe za
dosadna društvena zbivanja koja su ljudi nazivali zadovoljstvima. U tom trenutku postala je stara i umorna, i
obuzeta potrebom za u-dobnošću bez ikakve želje da ikada više iziđe iz kuće.
Bila je to prijatna slika — ta soba, dugačka i ne suviše uzana, sa uzdignutim delom na onom kraju gde je bio
polukružno izbočen prozor okrenut prema porti Svetog Barta. Sada su na prozor bile navučene zavese, koje su
zadržavale napolju mećavu, a unutra blagu toplinu sobe. Bilo je tu sedam sveti] jki, a romantični Lenbahov
portret tetka-Džulijane, sa kiticom runolista, baš je dobro izgledao nad kaminom. U uglu je stajao četvrtasti
kavez, i u njemu se papiga Keti ljutila i mrmljala nešto sama za sebe.
Čuvši da se vrata otvaraju, Alida diže pogled i spusti malo na nežni nos naočare s okvirom od roga. Sevina reče
dubokim glasom:
— Zar ne bi trebalo pokriti Keti da spava?
— Toliko je kreštala i tako glasno kvocala u biblioteci da sam pomislila da joj je sigurno hladno, pa sam je
unela ovamo.
Sevina priđe kavezu i počeša glavu koju je mudra Keti nagnula prema njoj. — Ti, stara, razmažena ptico — reče
Sevina. Psi je pogledaše i stadoše da udaraju repovima po tepihu, ne ustaju-ći. Alida je, pomisli ona, uvek bila
slaba prema životinjama. Unela je ovamo pticu samo zbog toga što nije mogla podneti pomisao da je papagaj
sam lamo u mračnoj biblioteci.
— Pa — reče nestrpljivo Alida — kakva je bila večera? — Ona je uvek izjavljivala da nije dovoljno jaka da
izlazi, ali je terala Sevinu da pri-hvali pozive kako bi bila u toku sa svim što se dešava u tom lakomislenom,
površnom svetu.
— Strašna — reče Sevina. — I ispriča ko je bio i kako se Fani Touner glupo ponašala. Ona iciY: — Alida,
mislim da bi trebalo da porazgova-
67

raš sa Fani. Ne znam ko bi drugi mogao. Na kraju krajeva, ona je tvoja nećaka. Noćas se ponašala kao prava
budala. Ne čudi me što se jadni Džim propio.
Alida ne reče ništa dajući na znanje svojim ću-tanjem da je porodica Parsons besprekorna. Tada uđe Henri noseći
punč koji se pušio i stavi na sto pored kamina. Sevina se udobno smesti u ogromnu naslonjaču i spusti natečene
noge na stolicu koja je stajala preko puta kako bi se krv povukla iz njih. Naredi Henri ju da razmakne zavese na
isturenom prozoru. Iz porte nije mogao niko da gleda unutra, i to je povećavalo njeno osećanje udobnosti dok je
pored tople vatre sa vrelim punčem pred sobom sedela i posmatrala kroz prozor kako sneg kovitla i udara u okna.
Iznad porte ugleda crveno-žuti sjaj koji je lebdeo nad gradom i kroz sneg, koji je padao, pretvarao se u srebrnast.
Iz izmaglice se dizala jedna tamna kula, nejasna i avetinjska, čiji je donji deo bio izbušen rombovima žute svet-
losti, dok su njene lanterne bile samo velike mrlje svetlosti nalik na mesec koji se nazire kroz zadimljenu
atmosferu jesenje noći. Odjednom se se-ti tetka-Džulijanine kuće, koja je nekada stajala baš na mestu odakle se
izdizao taj visoki toranj, prepun žice i liftova i najsloženijih mašinerija. Te-tka-Džulijanina kuća i njeni užasni
prijemi, kada je stepenište bivalo zastrveno crvenim tepisima, izgledali su joj sada tako daleki i tako nestvarni
kao deo nekog drugog života. I Sevina ponovo pomisli kako više ne voli Njujork, jer čovek ne može vole-ti
mašinu koja neprestano zvrji i koja ne poštuje ništa osim buke i promene.
Nalivši čašu punča, ona je prinese nosu udišu-ći strasno jak miris konjaka, limuna i karanfilića.
Alida upita: — Ko je ta gospođa Vintringem?
— Nemam pojma. Ima trgovinu antikvitetima i čini mi se da mnogo izlazi, ali ne znam ni ko je, ni otkuda je.
Ona srknu malo punča, a Alida reče:
68
— Izgleda da je to sada svejedno. Glavno je da su ljudi zanimljivi. Niko ne mari ni ako su juče izišli iz zatvora.
— Ona je privlačna žena, Alida. Pozvala sam je sutra na čaj.
Alida ne odgovori, a Sevina nastavi:
— Mislim da se nešto dešava s Hektorom. Izgleda kao da umire, a čini mi se i da mu u glavi nije sve u redu.
Čovek pri zdravoj pameti ne bi ni pozvao sve njih zajedno na večeru.
— To ja odavno govorim.
— Mislim da je to teško za Filipa... što takav mladić mora da stanuje sa starim pokvarenjakom kao što je
Hektor. Verujem da Hektor rđavo utiče na svakog pristojnog čoveka. Volela bih da se Filip odseli. Želela bih da
se oženi i da se spase.
— Hektor, svakako, ne želi da se on oženi.
— Sa Hektorom se događa nešto strašno.
— Sta?
— Ne znam. To je nešto što čovek oseća. Mislim da bi on bio u stanju da podstiče Filipa na svakojake
prljavštine samo da bi ga ispipao o njima. Ponekad mislim da bi Hektora trebalo zatvoriti. Čini mi se da je stara
budala večeras narumeni-la obraze.
Sevina primeti da je Alida oštro posrnatra i shvati da suviše priča o Hektoru, i suviše strasno, kao da joj nije
svejedno.
Brzo reče:
— Kad smo bile mlade, Alida, mislim da su žene bolje vladale svojim osećanjima. Danas, izgleda, ne paze šta
rade na javnom mestu kad ih in-tcresuje neki muškarac.
— Možda — reče Alida cinično; a način na koji je izgovorila tu jednu jedinu reč natera staru Sevinu da
pocrveni pomislivši: „Glupo je od Alide što je još uvek ljubomorna na Hektora."
Mislila je kako je sreća što se nije udala za Hcklora. Bilo je bolje imati Alidu u ovom toplom udobnom domu,
mnogo bolje nego da se jedna od nj ili vezala za nekog neurednog starca koji pali odkostobolje i uvek se žali da
ga nešto boli, kako to već muškarci rade, i nastoje da gospodare životom svake žene koja im je na dohvatu ruke.
A sa Hek-lorom bi bilo još gore, jer je on bio suviše uredan i uvek se uzrujavao ako jedna stolica nije na svom
mestu. Ali, opet, da su se venčali, možda bi sada bio drukčiji, možda bi sedeo pored kamina umesto Alide.
Čudno je to što je jedini čovek koga je vo-lela bio nalik na ženu, tako sitničav i precieux, ali onda pomisli da je
to zbog toga što je ona nalik na muškarca, što ima mušku pamet za poslove i tome slično. Priroda ume da
izjednačava stvari. Ima mnogo brakova u kojima je muž, u stvari žena, a žena muž.
Večeras se Hektor ponašao kao neka razočarana starica koja ne podnosi pomisao da stari, a zašto bi bio
razočaran kad ima toliki novac po ćelom svetu i kad sme slobodno da radi što mu je drago? Ali možda ima stvari
za koje ona ne zna, a zbog kojih je on ogorčen ... onako kao što je i Alida ponekad ogorčena dok čita o zločinima
iz strasti — zato što nikad u životu nije okusila strast. Hektor uopšte nije od onih snažnih ljudi koji uzimaju
događaje u svoje ruke i izvlače pobe-du iz poraza. On nije čovek kao, na primer, Mel-bern. Ne, on je izopačen i
nemoguć. I samo njegovo prisustvo ove večeri uzbuđivalo ju je i činilo da se oseća prljavom. Još uvek su joj
pred očima bili rumeno, nežno lice i ukočen, bezizrazan pogled, i čudila se kako je uopšte mogla toliko da voli to
lice da se ponašala kao budala. No nije ona volela to lice, već jedno drugo, koje je već odavno iščezlo pod
naslagama sala, pomame za uživanjem i sebičnosti. Lice koje je volela bilo je bledo, preosetlji-vo, skoro žensko
lice. Pre trideset godina on se nje grozio, i ona je tek sada shvatila koliko ga je sigurno presekla i uplašila onog
dana u voćnjaku. Posle toga je njegovo lice počelo da se menja. A nikada joj nije oprostio ni to što je pomogla
jadnom Pat-riku Dentriju da zadobije ljubav Nensi Čempjen baš u ovom salonu.
70
Sada je, posle tridesetgodišnjeg iskustva, uviđala da je mnogo bolje biti jadno, glupo, zgodno živinče kao što je
Džini Touner, koji nikada nije razmišljao o sebi, nego preosetljivo, milo i pametno stvorenje kao Hektor. To je
bolje i za njega i za sve druge. No ovoga puta, pomisli ona, Hektor je sigurno zbilja bolestan, a ne samo
uobraženi bolesnik od bolesti koje ne postoje. Bio je oslabio i bleđi nego inače — i pored toga što se narumenio
— a pojeo je samo nekoliko biskvita i popio čašu mineralne vode.
Onda začu Alidin gas: — U čemu je stvar? — i opazi da je Alida pomalo zabrinuto posmatra, s onim prisenkom
straha koji bi pokatkad obuzeo jednu od njih pri pomisli da bi se onoj drugoj moglo nešto desiti i da bi ona ostala
sama u velikoj kući.
Sevina se nasmeja. — Mislila sam o Hektoru
— odgovori, srećna što Alida i ne zna koliko je ona nekada bila zaljubljena u njega, upitavši se da li Alida —
pošto je sad stara i iskusna — sumnja da Hektor nikad nije voleo nijednu ženu.
Alida napući usne. — Sve su to propalice.
— Meri Čempjen, Filipova majka, bila je na svom mestu.
— Umrla je mlada... pre nego što je imala prilike, a Nensi je to nadoknadila.
Nensi! Zašto je zaboravila na Nensi! I sama je podetinjila. Odjednom se ispravi i reče:
— Htela sam da ti kažem. Nensi se vraća kući.
— Nensi Čempjen? — Nensi Karsters?
— Da. Sutra.
Alida trenutno ne odgovori, već nastavi da veze. Najzad reče:
— Ona se više nije vraćala kući, zar ne?
— Ne.
— Baš fino ... pobegla sa mužem svoje pokojne sestre pre nego što je prošlo godinu dana olk;i ko je ova ležala u
grobu.
— Bile su prošle dve godine.

71— Pa, počelo je pre Merine smrti.

— To niko ne zna.
— Sigurno je počelo ... Ti pričaš o Faninom ponašanju i kažeš da su žene danas gore.
Sevina joj ne odgovori, ali pomisli: „Jadna Ali-da! Mrzi Nensi Čempjen jer joj zavidi na njenom životu."
— Nije se mogla vratiti kući dok joj je muž još živ.
— Ne.
— Kako to Hektor prima?
— Ljuti se, naravno. Neprijatno mu je.
— Pa, ona je sada svakako uvažena. Kako se zove?
— Ledi Elsmor.
— Ledi Elsmor! Udala se za tu staru drtinu. A onda se seti da se Alidi sviđao Filipov otac,
koji je bio ljubavnik Nensi Čempjen. Videla je da Alida nikad nije oprostila Nensi što je s njim pobegla, čak ni
sada, posle dvadeset pet godina.
Alida reče: — Navela je jednog oca da pobegne i napusti svoje dete.
— Patrik Dentri nije napustio svoje dete. Odveo bi sa sobom dete da se stari Karsters razveo od Nensi, da su se
mogli venčati. Jadni Patrik je umro pre nego što mu se pružila prilika da bilo šta sredi. Ti to znaš.
Znala je da su se opasno približile svađi, mada se nikad nisu svađale, niti su imale neko naročito različito
mišljenje u toku svih godina. Činilo joj se besmisleno da nešto što je tako davno mrtvo može da ima takvu
uznemiravajuću moć, i pitala se, kao mnogo puta pre toga, nisu li žene bile o-krutne prema Nensi ne zbog toga
što je učinila nešto nemoralno, već zbog toga što je doživela ljubav koju su sve potajno želele.
— Pozvala sam Nensi i njenog muža sutra na čaj — reče ona. — Možda bi više volela da ostaneš u svojoj sobi?
Obećala sam Hektoru da ću mu tu malo pomoći.
72
Alida ljutito zabode iglu u vez. — Ti znaš da je to nemoguće. Ne mogu biti neučtiva.
— Možeš reći da ti nije dobro. Svi znaju da nisi jaka.
Ona ponovo besno zabode iglu u vez. — Ti znaš da ja tako nešto nikad ne radim. Ne, ako ih moraš primiti, sići
ću i učiniću što mogu.
Sevina oseti iznenadnu želju da se nasmeje, jer je znala da ništa na svetu ne bi moglo sprečiti Alidu da siđe na
čaj. Sama u sobi, pomahnitala bi od radoznalosti.
— Izgleda da si jako požurila — reče Alida.
— Htela sam samo da joj pružim malo prijat-nosti. Hektor neće biti ljubazan prema njoj. — Ali ona je, u stvari,
samo želela da ponovo vidi Nensi u ovoj sobi, gde ju je Patrik ljubio, samo, naravno, to nije mogla da kaže Alidi.
— Pričaju da je godinama vodila čudnovat život.
— Ljudi uvek svašta pričaju.
— Mislim da se Hektor sada toliko ne ljuti pošto je Nensi žena jednog baroneta. On je tako grdan snob.
— Da, mislim da to olakšava situaciju. On je čak više snob nego uobražen. — Ona ispi još jedan gutljaj punča i
dodade: — Čudno kako je Filip sličan svom ocu. Svakog dana sve više liči na njega.
— Pretpostavljam da će se sastati... mislim mladi Filip i Nensi
— Naravno.
Alida zaćuta za trenutak. — Verujem da će joj lo biti teško. O tome sigurno niko nije razmišljao. Je li ona ikad
videla Filipa?
— Nije, otkako je pobegla. A njemu je tada bilo svega dve godine.
— Ona i ne zna koliko on liči na oca. Sevina nali sebi još pola čaše punča. Jedan
»mn, od prelerane vrućine izvrte se na leđa i di>.c •ve čelni uvis. Ona začu mali časovnik srebrnustog
zvuka kako otkucava ponoć i veliki časovnik sa tornja kako tutnji u odgovor iz ružičastog odsjaja crkvenog
dvorišta; pade joj na um da nikad nije pomislila da je stara, mada ima šezdeset sedam godina i mada je užasno
debela, osim kad bi videli nekoga kao što je mladi Filip kako trči da se udvara nekoj devojci. Možda nikad nije u
sebi imala onu pravu žensku taštinu i zbog toga joj je bilo svejedno što joj telo stari, a kosa sedi i postaje
bezbojna; ali na ženu kao što je Nensi starost, verovatno, deluje drukčije, naročito ako u sebi ima i malo one
morbidnosti kojoj je bio sklon Hektor, a pre njega njegova majka. Ako je žena le-pa kao Nensi ili kao gospođa
Vintringem, odmicanje godina posle izvesnog doba za nju sigurno predstavlja mučenje — kad se svakog dana
pogleda u ogledalo i vidi kako joj se lice opušta a oči gube živost, i kada zna da je došlo vreme kad njen ulazak u
neku odaju više ne predstavlja senzaciju, i kad se ljudi na ulici više ne osvrću kad je primete. Nensi bi morala biti
blizu šezdesete, i mada se sjajno udala u srednjim godinama, to ženi njenog kova nije moglo nadoknaditi
izgubljenu mladost i le-potu.
Sevina poče da sažaljeva Nensi i da u tome otkriva naknadu za to što nikad nije bila lepa. Postoje naknade,
pomisli ona, ali ne dovoljne da pretegnu nad svim što je Nensi donela njena le-pota. Ako nije bila budala,
sigurno ima dovoljno sačuvanih uspomena da bi od njih živela. Nema sumnje da je strasno volela Patrika
Dentrija, a kad je on poginuo, sigurno je tu bilo drugih muškaraca, bez obzira na ono što bi mogla reći Alidi u
Nensinu odbranu. Verovatno je i njih volela, jer je uvek imala puno novca, čak i za ženu njenog rasipničkog,
frivolnog ukusa. No bilo kako bilo, sada kad je ostarila, Nensi ne može žaliti što nešto nije učinila. Možda je baš
to smetalo Hektoru — to što nije mogao zaboraviti da je uvek živeo kao pod staklenim zvonom, čuvajući se od
svakog podviga, svakog uzbuđenja koje bi ga moglo uznemiri-
74
ti, sve do sada kad mu život više ništa nije mogao pružiti. Možda, u stvari, baš zato i ne voli što se Nensi vraća
kući jer je ona uvek radila ono što on nikad nije radio, a što sada nije mogao uraditi jer je bilo suviše kasno.
Sevina oseti da je Alida opet posmatra kao da misli da je ona bolesna i, prisilivši sebe da se vrati u stvarnost,
nezgrapno ustade i reče:
— Odavno je prošla ponoć. Treba da legneš, a ne više da radiš pri tom osvetljenju.
Alida poče da smotava vunu za ćilime i zabo-de iglu u đerđef, a Sevina ode da pokrije Ketin kavez španskim
šalom — to je bila Alidina ideja jer je ona želela da sve ulepša i učini ženstvenim. Onda poče da gasi jednu po
jednu svetiljku, a Alida iziđe iz sobe, još pomalo besna i hladna zbog razgovora koje su vodile o Nensi. Kad je
izašla, Sevina ugasi i poslednju svetiljku i ostade u mraku gledajući kroz prozor sneg koji je padao i obasjavao
salon srebrnastom svetlošću. Pomislila je da će za Nensi povratak kući predstavljati pravi udarac — kad bude
videla da nije ostalo ništa od onog sveta koji je za nju nekada bio sve, i koga se odrekla u jednom snažnom izlivu
neobuzdane strasti. Možda je to kao kad je čovek odgovoran za smrt nekoga koga je voleo. Za nju će biti udarac
kad ne bude našla ništa za šta bi mogla vezati svoje uspomene i kad otkrije da su čak i kuća u kojoj se rodila, i
ćela ulica u kojoj se igrala zauvek nestale. Svako ko je živeo tako dugo u Evropi, gde se niski ne menja, osećao
se užasno starim i izgubljenim.
Razmišljajući i dalje o Nensi, ona tiho dozva dva psa i, zatvorivši za sobom vrata potamnele sobe, pode uz
stepenice. Na spratu ju je čekala Alida. Nevina je znala da je Alida nekoliko minuta stajala u hladnom hodniku
da bi joj pokazala da se stidi onoga šio je rekla.
Ljubeći je za laku noć, Alida je pogleda išlo oimko zabrinuto, a Sevina reče:— Nije mi ništa. Samo napad
sentimentalnosti. To mi se često ne dešava, ali kad me obuzme, onda me dobro pogodi.
No malo ju je potresao njen rođeni glas, jer je u njemu bilo nečeg što je ličilo na Hektorov grub, ogorčen glas. Za
šezdeset sedam godina nikad još niko nije ni pomislio da je žena tako običnog lica i tako krupnog tela mogla
osetiti bol i milje osećanja.
Kad je najzad legla, a dva škotska psa zaspala pored nje u korpama na podu, prvi put u svom zdravom životu
oseti da ne može da spava. Najpre poče da ponavlja strofu po strofu Psalmi koje je naučila kao devojčica i koje
godinama nije izgovorila, a onda da odbrojava ovce, a kad ništa nije pomoglo, poče ravnomerno da broji do
osam i natrag, kao što je radila Alida kad joj artritis nije davao da spava. Ali u glavi joj je bilo nešto budno što se
borilo protiv njene volje i trzalo je sa ivice sna, vukući je natrag u godine njenog detinjstva i mladosti. Odjednom
pomisli da je to, najzad, početak, starosti i propadanja, jer stari ljudi i imaju lak san, a njihove uspomene se
vraćaju u detinj-stvo. Jasnije se sećala onoga što se dogodilo pre pedeset godina nego onoga što se dogodilo juče;
i tako pokuša da se seti šta se juče dogodilo, ali to nije bilo lako jer nije mogla odvojiti jučerašnji dan od
prekjučerašnjeg. Njeni dani su bili tako slični; bez mnogo interesovanja, bez ikakve pro-mene ili strasti, jedva
nešto više od sitnih obaveza koje je pomamno prihvatila — kad malo bolje razmisli o tome — kao da ubija
vreme dok ne umre. A to što je mislila bila je vrlo dobra definicija života u Njujorku, kojim su živeli skoro svi
koje je poznavala. To su svi radili. .. ubijali vreme do smrti, a onda su najzad mogli da se odmore... Fani i njena
luda i beznadežna ljubav prema Melbernu, koga je zanimalo samo kako će da piše čekove od sto pedeset miliona
dolara i kako će da postane najbogatiji čovek na svetu, i ona čudna gospođa Vintringem, i njena trgovina
umetničkim predme-
76
tima, i ono njeno sigurno i mudro držanje, pa Hek-tor — koji je očajnički ubijao vreme beskrajnom bujicom
sitnih prepričavanja i spletki koje je zlobno sam zapodevao, i one njegove prljave misli i predstave. Jadni Hektor,
taj je ubijao vreme od kad se rodio skupim tapiserijama, slikama i umetničkim predmetima.
I polagano, kao da je zaplesala i da sanja, oseti neki nežan, sladak miris koji je bio svež i prolećni. Bila je
zbunjena dok nije shvatila da taj miris stvarno ne postoji, već da je on samo smicalica umornog mozga koji želi
da se vrati nečemu što je njena volja silom nastojala da priguši. Poznavala je taj miris. Bio je to miris tetka-
Džulija-ninog voćnjaka u Statsburgu, i ona odjednom u-gleda sebe tamo, ne staru i debelu, već devojku od
dvadesetak godina, krupnu, jednostavnu i zdravu. Zemlja je bila topla i zelena, latice su padale u malim naletima,
kao sneg, kad god bi vetar jače duh-nuo. I ponovo ugleda konja i jahača kako se iznenada pojavljuju iznad
kamenog zida, a onda opazi kako konj pada na kolena i odjednom se prevrće, a čovek ostaje pod njima. Zatim se
konj s teškom mukom diže i, vukući uzde, galopom nestade iz vidika kroz drveće. Mladić je bio Hektor
Čempjen. Ležao je sav krvav u licu, i nepomičan baš kao i kameni zid. I ona vide sebe kako čepa komad svoje
široke podsuknje i natapa ga u kamenitom potoku da mu ispere krv, i vide njegovu glavu na svom krilu,
razbarušenu plavu kosu i suviše nežno lice, bleđe od latice jabukovog cveta. Kad je, najzad, otvorio oči, bila je
obuzeta tako sramnom željom da dugo nije mogla da progovori, već je samo sedela dršćući i tresući se svojim
krupnim snažnim telom, koje je čas plamtelo, a čas bilo hladno kao led. Bio je nalik na nemoćno dete dok je
onako plavokos ležao u njenom krilu. A ona je bila jaka i snažna i mogla ga je voleti i štititi za-uvek.
Ležeći budna u velikoj postelji, ni stara ni mlada, već nepodložna promenama i sloboslium
77proživclih godina, shvatila je kako čak i dobre i panici ne devojke mogu biti zavedene, jer se to i njoj umalo
nije desilo, Sevini Džerold, onoga dana kad je Hektorova nežna kovrdžava plava glava ležala 'na njenom krilu, a
sada, na kraju života, znala je da najviše žali što se to nije dogodilo.
A kad je Hektor najzad seo i kad je videla da nije ozbiljno povređen, pogazila je svoj ponos i rekla mu da smatra
da bi bilo dobro da se njih dvoje venčaju, i da je shvatila kako je on osetljiv i kako mu je teško da govori o tome,
i da ga toliko voli da joj ništa nije važno, čak ni venčanje. Još i sada, posle četrdeset godina, pocrvenela je kad se
setila kako ju je Hektor odbio, rekavši joj da mora misliti na svoju majku i da najpre mora na godinu dana u
Italiju, da slika, a da posle toga mogu misliti o venčanju. No ona je savršeno dobro shvatila da ju je jednom
zasvagda odbio. I odjednom se seti kako je čak usred te svoje ljubavi ose-lila neki iznenadni prolazan prezir —
rođen iz nje-noj!; ponositog duha — prema njegovoj slabosti. A lako je i posle bilo. Ništa se nije promenilo. Još
je resio osećala isti taj prolazan prezir prema njegovoj slabosti, i još je na njega mislila i bila mu prijatelj trudeći
se da mu pomogne.
A njegovo slikarstvo? Šta je od toga bilo? Šta je doneo osim nekih rđavo naslikanih svetaca i de-lova nekog
izrezbarenog pozlaćenog drveta i starog brokata? U ono doba svi su verovali da je u-metnost sve što potiče iz
Italije. No Hektor je o-davno otkrio svoju zabludu, i sve to što je doneo otišlo je u radnje s umetničkim
predmetima, gde su ih kupovale žene da njima ukrase svoje stanove u zapadnom delu grada. Ne, Hektor ju je
uvek gledao s prezrenjem jer je više volela iznošene, jednostavne stvari vezane za neke uspomene, i stideo se nje
jer nikad nije umela da ćuti u pravo vreme. Celog života ga je zgranjavala, kao što ga je zgra-nula i uplašila
svojim ispoljavanjem strasti onoga dana ispod jabuke u tetka-Džulijaninom voćnjaku. A sada, pomisli ona, kad
je ostareo i kad je nesre-
78
ćan, a možda i uplašen, on će se vratiti. Sada su ga radovale njena iskrenost i odvaženost. Bila je nekako
neodređeno sigurna da on čezne za saose-ćanjem i da ima nešto što želi da jaj kaže, ali ne može da se resi da to
učini.
Sneg je još padao i neprimetno se uvlačio ispod prozora stvarajući mali smet na uglačanom podu ispod njega.
Sevina ču kako jedan pas ustaje, okreće se i sklupčava još dublje u svojoj toploj korpi, i to je nagna da pomisli
kako je topla i u-dobna ta prostrana postelja i kako joj se najzad spava. Još sutra mora posetiti Nensi u hotelu
„Ric", jer Nensi, bez sumnje, želi da je neko obraduje, a Hektor će sigurno biti neprijatan. Odjednom primeti da
negde pored nje gori svetlost i otvorivši oči opazi da je neko s one druge strane porte upalio svetlost u sobi na
trećem spratu. Svetlost se kroz sneg ocrtavala kao žuta zamagljena mrlja. Sanjivo se upita ko li tamo gore stanuje
i šta se tamo dešava, i u svim drugim stanovima i kućama oko nje. Veliki sat na kuli otkuca dva. Mali snežni
smet primače se bliže ogromnoj postelji, i ona iznenada zaspa.
Nešto kasnije se probudila i sela, uverena da je neko vikao. Oslušnu najpre, a onda ode do Ali-dine sobe i tiho je
otvori. Alida je mirno disala, spokojna u snu. Sevina se vrati u toplu postelju osluškujući još neko vreme, i pošto
se vrisak više nije ponovio, pomisli da je to samo sanjala i opet brzo zaspa, pomislivši, dok je tonula u san, kako
Hektor umorno i jadno izgleda.IV
Kad je poželeo laku noć ujka-Hektoru, Filip pcntri nije mislio na to da starac izgleda bolestan j usamljen, jer su
mu misli bile suviše zauzete povratkom tetke Nensi i komplikacijama u sopstve-,,oin životu. Njegovo
neposredno i prostodušno sitc bilo je uznemireno i nesrećno, kao i uvek kad |,i ii I vi dio da život ne odgovara
utvrđenim društvenim običajima na koja se uvek oslanjao i očekivao da će resiti sve probleme. Kad nešto nije
išlo liiiko treba, osećao je nemoć i uznemirenost. Život, govorio je sam sebi, ne bi trebalo da bude nepri-jiiliin.
Trebalo bi da ljudi uvek budu plemeniti i Sjiokogrudi. Sada ga je uzbuđivala stvarnost, a ne legende o tetki-
Nensi, jer ju je, uprkos svim za-vc-rama i zapovestima starog Hektora video mnogo posle smrti svoga oca, kada
je bio dvanaestogodišnji dečak, i te uspomene su mu se sada živo vratile i uznemirile ga. Bila je to tajna koju je
delio sa tetkom-Nensi i starom Bidom Vejlin, koja je bila služavka u porodici Čempjen još kada je tetka pjensi
bila devojčica, a mnogo kasnije Filipova dadilja. Stara Bida je, međutim, sada bila mrtva i udnela je tajnu
njihovog sastanka u grob.
Kad je izašao iz lifta u Berkšir Hauzu, nije čak ni primetio Peta Hilija, dok se ovaj nije javio:
— Taksi, gospodine Dentri?
Onda, otresavši se sećanja na tetku Nensi, os-iridiiiu se i reče:
80
— Ne, hvala, Pete. Večeras ću pešice. — Zasta-de za trenutak i zapita:
— Kako mlada?
— Dobro, gospodine.
— Još nema prinove?
Pet se osmehnu. — Ne još, gospodine. Ali može da bude svakog trenutka.
— Voliš što si se oženio, zar ne?
— Svakako. Ondak ne možeš da jurcaš, i moraš da razmišljaš. Kad znaš da te kući čeka dobra žena, ondak si
mirniji.
Da. Filip je odmah shvatio šta Pet hoće da kaže, i toplo ta Petovog osmeha ispuni ga željom da nekome poveri
nešto malo od onoga što nikad nije mogao poveriti onom suvoparnom hladnom starcu koji mu je zamenjivao
oca.
— I ja, Pete razmišljam o tome da se oženim.
— Zaista? — E, to je dobro. Mogu da vam preporučim uredan način života. Bolje je nego da jurcate.
Filip izvadi iz džepa novčanicu od deset dolara. — Evo, kupi nešto malom Hiliju. Bolje daj gospođi Hili neka
ona izabere. Rekao bih da ti i ja ne znamo baš tačno šta je bebama potrebno.
Hili skide kapu.
— Hvala, gospodine. Ja mislim da ću uskoro znati, a i vi, ako 'oćete da se ženite.
Toplina koja je grejala Peta Hilija prenela se i na Filipa. Odjednom se osetio srećnim na pomisao da će se oženiti
i da će dobiti decu. I on se, kao Pet, odjednom osećao važnim i moćnim. Kao Pet, bio je obuzet nekim
iznenadnim osećanjem da je sav svet usredsređen u njemu samom. Stajali su za trenutak osmehujući se jedan na
drugoga, ispunjeni istim, raznim polusvesnim, iskonskim i prijatnim mislima.
— Laku noć, Pete.
— Hoćete li se kasno vratiti, gospodine?
— Da. Ti ćeš već otići kad se ja budem vr;> tio.
6 l)vud(
HlOn izađe kroz obrtna vrata, a Pet Hil reče lift-
boju: . . , __ Fini čovek. Takvi se više ne rađaju, a de-
vojka koja ga dobije imaće dobrog muža.
__ Tačno — reče liftboj — samo se nadam da
neće biti onakav ko što su skoro sve ove koje 'vamo ulaze i odavde izlaze.
U trenutku kad je izašao kroz vrata i osetio kako ga sneg seče po licu, Filip je potpuno zaboravio Peta Hilija
utonuvši u svoje nevolje. Oduševljenje ga je odjednom napustilo, a umesto njega došla je strepnja pri pomisli da
još nije ni upitao Dženi Fejgen hoće li da se uda za njega, i da će potrajati još dugo dok bude imao ženu i male
Den-trije.
Mogao je ovako brzo da prelazi iz jednog raspoloženja i interesovanja u drugo ne samo zato što je bio mlad, već
i zato što je bio rođen s tom osobinom, nasleđenom od oca, govorljivog i neodo-Ijivog Partika Dentrija. Za
Patrika Dentrija cinični ljudi su govorili da on želi da bude sve za svakoga, i u lome je bilo nečega sebičnog, jer
Patrik Dentri, kao i njegov sin Filip, nikad nije mogao potpuno uživali ako nije osećao da i svi oko njega u tome
ne učestvuju. Umeo je da pokaže naizmenično neo-doljivost, zainteresovanost, osećajnost, kao da je otvorio
slavinu da voda poteče iz nje. Kod njegovog sina, međutim, to je bio neki nesvestan proces, i on to nije, kao otac,
koristio blistavo i bez dvoumljenja. Kod Filipa se osećala neka jednostavna ljubaznost i dobra volja u kojoj nije
bilo ni tračka dosade ili podsmeha. U svojoj neposrednosti on nije gubio vreme na to da bolesno ispituje duše i
pobude svojih poznanika. Bila je to, pored njegovog lepog izgleda, tajna njegove privlačnosti.
Sada, podigavši okovratnik uz vrat i natukavši šešir, gurnu svoje velike mišićave ruke u džepove i uputi se
energičnim korakom ka zapadu, skoro stopama Džima Tounera. I dok je hodao, neprestano je ponavljao u sebi:
„Tetka Nensi. Tetka Nensi. Tetka Nensi." Video ju je ponovo u beloj haljini,
82
s velikim šeširom ukrašenim cvećem, ispod kestenova jednog velikog vrta ograđenog zidom, u kome je bio
vodoskok i jedna terasa s velikim kamenim sudovima punim lepog cveća.
Za njegovu romantičnu prirodu ona nije predstavljala tako prozaičnu stvarnost kao što je tetka. Za njega je ona
bila lepa žena koju je jednom video u doba kada se utisci duboko urezuju u dušu i koja je otada polusvesno uvek
bila oličenje svega čistog, dobrog i lepog u ženi. Ona je bila kao biće koje mu se javilo u snu i nikad se više nije
vratilo. Čak i priča o skandalu s njegovim ocem (koju je doznao malo-pomalo iz nagoveštaja i šaputanja u toku
godina) nije bila stvarna. Tu priču kao da je samo čitao i samo upola zapamtio. Čak i onda kad je mislio na
majku, koju nikad nije video, uvek je nju zamišljao u liku njene sestre, tetke Nensi. Činilo mu se kao da ju je
voleo od detinjstva, a sada se vraćala. Sutra, od krivi i mesa, u odeći kao u svake druge žene, vraćala im se
svima.
Dok je išao, misli su mu prelazile od tetke Nensi do Dženi Fejgen i ponovo se vraćale, a onda se začudi
pomislivši kako njih dve liče jedna na drugu i kako je čudno što voli devojku koja toliko liči na njegovu tetku i
ima isto onako belu kožu, tamne oči i kosu, isti onaj vitak uzbudljiv vrat.
Ali pomisao na Dženi ga ispuni iznenadnom strepnjom i strahom. Mogla bi ga odbiti, a ako ga odbije, ne zna šta
će da radi.
Idući, razmišljao je kako je srećan što je ostao čist i nevin za devojku kojom je želeo da se oženi — čistu, divnu
devojku kao što je Dženi. Sada kad je bio zaljubljen, nije mario za sve one muke, ponekad tako teške, kada se
uzdržavao i pazio da se ne upetlja s nekom ženom. Zaboravio je čak i da je uzdržavanje ponekad za njega
predstavljalo skoro fizički bol, i odjednom shvati razliku između nečega što je mešavina želje i čežnje z;i
fizičkim olakšanjem i onoga što je ljubav, ji-r on je voleo Dženi, a ta ljubav ga je ispunjavala svim mogućim
plemenitim mislima i uzvišenim k-znja
H\ma. Kad čovek voli, on ne misli na svoje zadovoljavanje, već želi da zadovolji ženu koju voli. Želi da ni adi
ono što će je usrećiti. Ljubav nije prljava kao šio su neke druge stvari. Da je išao, pomisli, kao skoro svi mladići
njegovih godina, čas s jednom, Čas sa drugom ženom za jednu noć, sada bi sam sebe mrzeo, dok je ovako
ispunjen radošću pri pomisli da počinje taj novi život kao što će ga i Dženi početi. Divno je bilo i pomisliti da će
jedno drugom prići nevini i čisti. Devoj ka kao Dženi zaslužuje takav brak. I on se malo stidljivo osmehnu u sebi
pri pomisli da ga mnogi ljudi drže za prepredenog tipa koji ima ljubavnica na tuceta jer je jednostavno ćutao dok
su drugi pričali o svojim pustolovinama. To se njega nije ticalo. Mogli su da rade šta žele, samo da ga ne
nagovaraju da se ponaša kao oni. Hvala bogu što nema šta da ispodeva Dženi. On nije nalik na oca. On će Dženi
prići čist telom isto kao i ona.
Onda mu ponovo na um pade Pet Hili, i kako mora da je divno imati svoju decu, pomislivši kakvu i'v divnu decu
imati on i Dženi. Odjednom se uzbudi. Krv mu pojuri u lice, i on ubrza korak. Onda inu pade na um da će, ako
nastavi tim korakom, si ići u po/oriš te pre završetka predstave, pa će morati clii stoji i dreždi.
Pri pomisli na pozorište, obuze da panični strali, jer ako je Dženi večeras doživela veliki uspeh, biće za njega
zauvek izgubljena. Uveravao je sebe da joj ne želi neuspeh, jer je voli i ne želi da njen ponos bude povređen, ali
u sebi se molio da ne doživi takav uspeh zbog kakvog bi ga zaboravila i predala se sjaju tog drugog života koji je
on tako mrzeo. Želeo joj je malo uspeha, samo koliko da joj pruži zadovoljstvo, a da joj ne napuni glavu idejama
o novim pobedama. Govorio je sebi da nema apsolutno ništa da joj pruži u zamenu za sav taj sjaj, i obožavanje, i
uzbuđenje, koje je već poznavala. A onda, da bi se ohrabrio, ponovo pomisli kako ga je zamolila da ne dođe
večeras na premijeru. — Ne na premijeru — rekla je. — Biću
84
i bez toga dovoljno nervozna, a ne da još mislim i na to da sediš u gledalištu. — A kad je zapitao: — Da li je to
tako važno? — pogledala ga je i odgovorila tihim glasom: — Veoma važno. Ne želim pred tobom da doživim
neuspeh. — Ponovo je vide onakvu kako je izgledala tog trenutka i srce mu jače zakuca. Ako je tako nešto rekla,
znači ima nade čak i za tako dosadnog i nespretnog mladića kao što je on. Onda je obećala da će posle s njim
večerati. Tako će imati dosta vremena da je upita hoće li da se uda za njega.
Ako ga odbije, pomisli tragično, neće mu ništa drugo preostati do samo da se izgubi u nekom delu sveta, gde će
je zaboraviti ako bude mogao. Ne bi mogao ostati u istom gradu u kome je ona, a da ne može da je vidi svakog
dana. Ne bi mogao više da se uzdržava. Upustio bi se sa ženama i propio.
U svojoj ljubavi prema Dženi sećao se bezbroj sitnica o njoj — gustih crnih kovrdža na maloj glavi, linije njenog
belog vrata i načina kako malo unapred ispruži glavu kad nekoga gleda, i kako gleda ispod dugačkih tamnih
trepavica i kako je, jednom ili dvaput, spustila svoju ruku poverljivo i nevino na njegovu, na zvuk njenog glasa i
njen s-meh, pa na oblik i linije njenog vitkog tela. Biće nežan prema njoj jer je tako mala i lomna i bespomoćna,
a on će je voleti kao što nikad nijedan čovek nije voleo nijednu ženu. Čudno je kako iz nje zrači nešto čisto i
neukaljano, i to ju je sačuvalo od svih opasnosti sveta u kome je živela. I dok je razmišljao o Dženi, sve se više
uzbuđivao i molio se bogu da se što pre uda za njega, jer više ne bi mogao izdržati da misli na nju dan i noć,
izmučen i nesrećan, a da ne srne ni da je dotakne.
Ali što je više o njoj razmišljao, to je više uviđao da je nije dostojan. Shvatao je da je samo
1'edan glup, veran i uporan mladić, nimalo zabavan, ;oji nikad neće moći da se meri s onim lakim ljudima koje je
upoznao u pozorištu. Njen život je tako blistav i sjajan, a njegov tako glupo dosiojan-stven i ispunjen ljudima
kao što su ujka Lk-kloi,Scviua i Touncrovi. Nikada se ona neće udati za 11 jrj',;>. y.;išlo bi? On može da joj
pruži samo novac, a ona |«:i ima koliko želi, kao i uspeha.
Opi-I mu je bilo čudno što Dženi toliko liči na Icllui Ncnsi. Njegove misli ponovo utonuše u proš-lost. Vise nije
bio odrastao muškarac koji je išao u zapadni kraj Četrdesetom ulicom i nadao se da te se oženiti i osnovati
porodicu, već jedanaestogo-disnji dečak koji prolazi uskom ulicom u nekom nepoznatom gradu sa starom Bidom
Vejlin. Ulica je bila uska, i sa obe strane ograđena zidovima, a preko njih su visile kite jorgovana, dok su niske
grane kestenova bile okićene klasovima žućkasto-belih cvetova, poprskanih vatrenim mrljama tamnocrvene i
žute boje. Stara Bida nije bila stara, već sredovečna, i imala je na sebi dugačak siv kaput i svetlozelenu bluzu, a
na glavi veliki šešir ukrašen svakojakim cvećem, jer nije verovala u budalaštine i nije htela da se oblači kao one
engleske guvernante. Uvek je bila nepoverljiva na putovanjima i mrzela je svaki grad koji nije bio Nju-jork; a
sada je u tuđoj zemlji išla obuzeta sumnjom kao da zmajevi i divovi samo čekaju da iskoče iz svakog ugla i da
zgrabe njenog dragog Filipa. Osvrtala se preko ramena, kao da joj se činilo da je neko prati kroz usamljene ulice
(sada je Filip znao da ju je grizla savest jer je prekršila obećanje koje je dala ujka-Hektoru da se nikad neće naći
sa tetkom Nensi). I dok je išla, neprestano je gledala brojeve pored malih kapija koje su vodile kroz ograde u
vrtove iza njih. A onda su došli do jedne jednostavne niske kuće s vrtom, a pored nje je bila kapija koja je vodila
u vrt. Stara Bida je pronašla broj koji je tražila. Od uzbuđenja počela je teško da diše mučeći se da nakrivi šešir
tačno koliko treba i da strese zamišljenu prašinu s kaputa pre nego što će zakucati. Kad je, najzad, zakucala,
vrala su se odmah otvorila kao nekom mađijom, ili kao da ih je neko nestrpljivo čekao, a unutra je stajala krupna
žena rumenih obraza sa belom čipkanom kapicom na crnoj kosi, koja je počela da
govori francuski, od čega Bida nije razumela ni reci, ali im je žena znacima pokazala da treba da pođu za njom.
Dan je bio topao, i vrt, koji je izgledao ogroman, protezao se sve do reke, sa koje se čula sirena na tegljaču.
Mirisao je na bagremov i kestenov cvet. Sišli su niz nekoliko stepenica i prošli kroz šumarak belih jorgovana i
našli se na čistini okruženoj mnogim drvećem. U sredini se nalazio vodoskok, a udno paviljon. Blizu paviljona
stajao je dečak njegovih godina i igrao se sa starim debelim škotskim terijerom, koji je lajao i očajnički brektao
kad mu je dečak bacao kamenčiće. Zadnji deo kuće se čudnovato razlikovao od prednjeg dela, koji je bio
jednostavan i nizak. Umesto toga, ovaj je imao lepu fasadu sa tri reda prozora i terasu oivičenu velikim kamenim
stubovima prepunim divnih zdravaca i ageratuma. A onda odjednom u-gledaše kako se ispod kestenova
pojavljuje i prilazi im jedna mala žena sva u belom, nalik na princezu.
Bida je odjednom zaplakala i za jecala, a onda su ta gospođa i ona potrčale jedna prema drugoj, i Bida je zagrlila
tu gospođu kao da uopšte nije princeza, pa su obe stale da plaču i da govore u isto vreme ne slušajući uopšte
jedna drugu. Malo posle, ta gospođa, jecajući i dalje, pogledala je njega i kazala:
— To je Filip — a onda ga je zagrlila s nekom užasnom silinom.
Imala je bledu, belu kožu i lepu crnu kosu sa plavim prelivima, koja joj je bila začešljana i spletena na potiljku
njene male glave. Filipu se činilo da ima najlepše crne oči koje je video. Haljina joj je bila od belog muslina, a
šešir od fine florentinske slame ukrašen cvećem i mašnom od plave vrpce. A imala je najlepše bele ruke, gole do
lakata, i beo mek vrat i iz nje se širio neki nežan ali opojan miris. Dečak je zbunjeno piljio u nju zapanjen i opči-
njen, a onda je Bida, šmrkćući i brišući crven nos, kazala:
87— Ovo je tvoja tetka Nensi, zagrli je i poljubi. Najpiv se zbunio jer nije znao da ima neku
li-lkn Nrnsi, ali je stidljivo poljubio tu gospođu, kito šio mu je bilo rečeno, a ona je kleknula na po.šljuiićaiiu
stazu, uzela ga za ruke i pogledala, a žal im se okrenula Bidi rekavši: — Liči na njega — i onda ponovo zaplaka,
tiho, nečujno. Krupne suze su sti/.ale jedna drugu na njenom lepom licu. Filip nikada dotle nije video nikoga da
tako plače, a pošlo je bio stidljiv i zbunjen, poželeo je i sam da zaplače.
Posedali su na pletene stolice ispod drveća, a gospođa ga je upitala kako je i da li mu se sviđa Pariz, a on je
učtivo odgovorio, kao što ga je Bida naučila, mada je još bio sasvim zbunjen i nije baš dobro znao šta radi. Bida
je neprestano šmrkala i brisala nos, a zatim je kazala gospođi: — Gospođice Nensi, ali moram reći, priznajući
moje grehe pred svim svecima, da je moje srce bilo u toj stvari s vama. Nikad nije postojao tako divan čovek kao
što je bio gospodin Dentri. — A onda se neprijatno zasmeja, vragolasto, onako kao što se smejala kad bi joj kod
kuće došao u posetu njen rođak policajac.
Na pomen imena Dentri, koje je bilo i njegovo ime, dečak se začudio više nego ikad, jer je gospodin Dentri,
njegov otac, odavno bio mrtav. Sigurno je bio, pomislio je, prijatelj tetke Nensi, i zato ona plače zbog njega.
Usred njegovih misli, tetka Nensi je kazala:
— Zašto ne ideš da se poigraš sa Žanom, sin-čićem gospođe Šejn? Uzmi obruč i trči. — On je brzo otrčao preko
guste debele trave pored vodoskoka, jer je to od početka želeo.
Kad je dotrčao do dečačića, zastao je postiđe-no, ali mu je nepoznati dečak ljubazno rekao: — Zdravo — i
zapitao da li želi da pogleda zlatne ribice i šarane u jezercetu ispod vodoskoka. Primetio je cla je gospođa
okrenula stolicu i sada je sedela lako kako ih je mogla posmatrati dok se igraju,
mada je i dalje isto onako uzbuđeno razgovarala s Bidom.
Njih dvojica su gledali zlatne ribice, a onda su nastavili da bacaju štapiće psu da ih donosi. Posle ga je riđokosi
dečačić, koji je govorio engleski s naglaskom, poveo do šupe za kola, gde se nalazio sanduk pun mladih kunića,
pa su ih onda hranili travom načupanom u vrtu. Usred igre čuo je Bidu. Dozivala ga je svojim snažnim glasom
vičući kao da se nalazi na selu u Statsburgu, a ne usred Pariza, a kad je potrčao do nje, ona i gospođa su polagano
išle stazom prema stepenicama koje su vodile do kapije.
Pomislio je kako imaju mnogo da kažu jedna drugoj, jer su i dalje isto onako uzbuđeno razgovarale. Na kapiji se
gospođa ponovo sagnula, kleknula i zagrlila ga tako da mu je skoro ponestalo daha i poljubila ga tako kako ga
nikad niko nije poljubio, čak ni Bida. I dok je sa Bidom prolazio kroz kapiju, osvrnuo se i video kako je posrnula
nasred staze u beloj čistoj haljini, a lice zaklonila rukama. Nikad je više nije video, i uvek ju je pamtio onakvu
kakva je bila kada im je potrčala u susret iz senke kestenova, a crne su joj oči blistale od nekog tajnog uzbuđenja;
i dok je rastao, ta uspomena, umesto da bledi, postajala je sve jasnija i jasnija, a tetka kao da je zračila sve većim
čarom. Uprkos svemu što mu je kasnije Bida pričala, ona nikad za njega nije predstavljala neku prijatnu tetku,
već romantičnu ženu, koja nije ličila ni na jednu drugu. Kad god je molio Bidu da ga odvede da opet vidi tetku
Nensi i riđokosog dečačića, Bida je uvek odgovarala da tetka više nije tamo, da je otišla, i da ne sme da je
pominje pred uj ka-Hektorom.
Mnogo kasnije, kad je bio zreo čovek, pronašao je ulicu, koja je bila veoma izmenjena. Tamo gde su bile
baštenske ograde i kestenovi dizale su se visoke bele kuće za stanovanje, ali ona velika kuća koja je sa ulice
izgledala tako jednostavna i sk i <» mna još je bila tamo, s ogradom i kapijom koja je,;H u baštu gde se igrao s
onim decacicem. On, vo n im nije imao hrabrosti da uđe, a kad se raspi-wcd o W stanuje, odgovorili su mu da
tu stanuje Kl.Amerikanka koja se zove madam de Sion, Iick-V madam Šejn. Stanovala je tamo skoro dva-ra°'i
Jodina, pa je tako romantična gospođa, nje-deSV tetka Nensi, sigurno stanovala kod nje. g° Kada je sada
razmišljao o njoj, ona je za nje-i dalje ostala nestvarna prilika u starinskoj be-t- nfuslinskoj haljini sa suzama u
krupnim crnim fy * N?e to mogla biti žena od krvi i mesa koja oCUj£ća u njihovu sredinu, a ipak mora da
je S\TTer su mnogi ljudi smatrali da je raskalasna na Bilo je fiudi koji su o njoj pričah ružne f on se odjednom
seti kako je, kad je bio prisluškivao te priče. Sećajući se tih priča, ^Si i poželeo da vikne kao i onda: on se •
vLina Zram jer ja sam je video. Znam «Tf m3ie" Alf'to rJje mogao učiniti jer bi time ^0% aru Bd i jer bi
mu se ljudi samo smejah izd .iAi Pitali: , Otkuda znaš da je neka žena pos-
1 C'"ako si je samo gledao." Kazali bi i jos neke Tlcnepodnošljive stvari kao: „Možda je cak i
02 imala ljubavnika. Tvoj otac je tada bio vec
H sadaTponavljao u sebi, kao što je uvek i ne-ano činio, da to nije istina, no ipak mu se du-Tduši skrivala strašna
sumnja da je možda, a Uveravao je sebe da takva žena ne može biti ioh žena isto kao što ni Dženi ne može biti
losa J fena Mogućno je razlikovati dobre žene od 1 tS: Svet se vira u pogledu tetke Nensi. fkla kad je ponovo
bude video, pokušace da joj nekako kaže šta je tokom svih tih godina osecao
pHumnfa ga ipak nije napuštala. I dalje je ži-la ujSos svim dokazima koje je u sebi ponav-r n'da bi je suzbio.
13 I odjednom oseti mržnju prema ujka-Hektoru x+ I tako postupao sa svojom sestrom, shvativši d°ga e mrzeo
otkako je postao dovoljno zreo i
90
počeo da ga shvata. Da je ujka Hektor ostao uz sestru umesto što ju je odbacio, sve bi bilo drukčije. Filip pomisli
na starca koji sedi sam kod kuće, no ta slika ne izazva u njemu nikakvo osećanje, ni ljubav, već samo malo grize
savesti i pomalo sažaljenja. Bilo mu je žao što je ujka Hektor star, bolestan i usamljen. Sećanje na starčeve reci:
„Jednostavno sam umoran, ne brini za mene", — dok su ćelo njegovo telo i njegov pogled dozivali: „Ostani sa
mnom, sam sam i bolestan", ispuni ga ljutnjom umesto sažaljenjem. Znao je šta želi stari Hektor, i ljutio se na
njega jer ga je grizla savest. Govorio je sebi da je stari Hektor sebičan, pogan i zlurad, jer je time prikazivao
bolest i usamljenost starca kao kaznu, a ne kao tragediju. Osim, možda, dobrodušne Sevine, Hektor na ćelom
svetu nije imao nijednog prijatelja. A onda, razneživši se malo, pomisli: „Trebalo bi da odem k njemu i da mu
kažem: 'Znam da si bolestan. Pričaj mi o svojoj bolesti, a ja ću učiniti sve što mogu. Pričaj mi.'" Ali je znao da je
tako nešto nemoguće, jer za sve vreme otkako su zajedno živeli, među njima nikad nije postojala prisnost, već
samo neka vrsta učtive usiljenosti.
Govorio je sebi idući ulicom da je izneverio svoju dužnost i da je trebalo da sedi kod kuće u biblioteci pred
kaminom i da priča o Melbernu i gospođi Vintringem, Džimu i Fani Touner, i da bolesno i zlobno zaviruje u
njihov život, onako kako je to stari voleo. Znao je da njegov ujak uop-šte nije otišao da legne, već da sedi u
kućnom ogrtaču čekajući i nadajući se da će se Filip predomisliti i vratiti se rano kući. Ali i stari je znao da Filip
nije mogao ostati. Čak se ni sada ne bi mogao vratiti, čak ni kad bi sigurno znao da će starca naći mrtvog kad se
vrati. On mora da se nadu sa Dženi. Više nije vladao sobom. Neka nadmoćna sila ga je vukla kroz snežne ulice,
skoro u stopu /.;i Džimom Tounerom, prema pozorištu, gde ga je čekala Dženi.Tačno pred sobom, iznad glave,
iznenada ugleda zamagljenu svetlost koja se slivala u reci „Kod Rože", i on se na mah seti Rože Dugen, kako je
pcvala kad su je on i Dženi slušali. Iza toga natpisa još jedna veća mrlja svetlosti slivala se u reci „Brajenovo
pozorište". Video je da je, na kraju krajeva, ipak stigao u pozorište pre vremena i da je svakako neće zateći kako
ga sama očekuje. Pod nadstrešnicom ispod pozorišta bilo je još ljudi koji su očajnički dozivali taksi, ili
pokušavali da otkriju gde su im se automobili izgubili u toj snež-noj mećavi. Filip pogleda na sat u jednom
juvelir-skom izlogu i vide da je odavno prošla ponoć. Ako je drama tako dugo trajala, znači da je doživela veliki
uspeh. Nesumnjivo, pomisli stegnuta srca, stalno su je izazivali pred zavesu.
Nije mogao da čeka ispred pozorišta, pa skrenu u jedan pokriven prolaz koji je vodio do svetlosti iznad natpisa:
„Ulaz za pozornicu". Prolaz je bio hladan vlažan i prazan, osim nekoliko izlupanih pozoriš'nih sanduka i
nekoliko komada oštećenog dekora. Dok se približavao vratima, primeti dva muškarca i jednu ženu koji su
upravo izlazili. Žena je bila zavijena u krzno, i Filip u njoj prepoznade jednu vrlo poznatu glumicu. Sa njom je
bio jedan kritičar, koji je uvek neobično mnogo hvalio sve šio je ona igrala, i još neki tip s kojim ga je Dženi
jednom prilikom upoznala, ali se više nije sećao kako se taj čovek zove. Prolazeći pored njih, sti-deo se kao uvek
kad bi se našao u prisustvu takvih ljudi, pa natuče šešir dublje na oči, ali oslušnu da čuje što pričaju u nadi da će
čuti nešto o onome što se dogodilo u pozorištu; ali oni su već bili zaboravili na to i pričali su pakosti o nekom
čije ime nije čuo. Mimoišavši se s njima, Filip uđe u pozorište.
Unutra se za trenutak našao izgubljen u mraku i okružen gomilom sveta — ženama u bundama i brokatskim
haljinama i muškarcima u večernjim odelima koji su se kretali u mraku. U jednom uglu stajala je jedna bleštava i
zasenjena sijalica, koja je tu i tamo osvetljavala po koje izmučeno i hlad-
92
no lice. Među njima Filip poznade glumicu Meri Vilets, Dženinu prijateljicu, koja je igrala jednu malu ulogu.
Bila je gotova i obučena za ulicu. Primala je čestitanja od prijatelja koji su je okruživali. Filip joj klimnu glavom
skoro i ne znajući šta radi.
A onda u uglu, u razgovoru sa vatrogascem primeti jednog glumca koga je poznavao. Glumac se oprosti od
vatrogasca i priđe mu. Osmehivao se i bio je razdragan, i Filip je, obuzet zebnjom, već znao šta će mu glumac
reći. On prisili sebe da zapita:
— Pa, kako je prošlo?
— Ne može biti bolje. Dženi je požnjela najveći uspeh od svih.
Filip pokuša da kaže: — Divno! — Ali samo oseti kako mu se lice grči i okrenu se ne izgovo-rivši ni reci.
Probijajući se kroz gomilu sveta, uputi se u Dženinu garderobu. Ulaz i soba su bili prepuni ljudi, uglavnom
njemu nepoznatih, koji su pripadali onom Dženinom životu koji je kod njega uvek pobuđivao ljubomoru.
Govorio je sebi da se oni guraju da joj priđu i pozdrave je jer je sada doživela uspeh, a on ih je sve mrzeo zato
što su bili tamo jer nije želeo da je čak ni najmanje ima ko drugi osim njega. Gurajući se grubo i Ijutito, silom
priđe vratima, a onda je odjednom ugleda, malo okrenutu, a iza nje gomilu cveća i bezbrojne telegrame koje je
njena sobarica zabola po okviru ogledala. Nije imala vremena da skine šminku, i još je bila u tamnocrvenom
penjoaru, koji je divno isticao crne kovrdže na njenoj maloj glavi. Izgledala je umorna, ali se osmehivala svim
onim radoznalim licima oko sebe. Ponovo mu pade na um kako liči na tetku Nensi. I ona je imala istu bclu čistu
kožu, lepu kosu i crne vatrene oči.
Dženi ga ugleda i doviknu: — Zdravo, Filipe. Pričekaj me. Čim se obučem, eto me. — A <»n pocrvene, kao da
su svi primetili na njegovom liru ljubav koja mu je obuzela dušu i telo. OsuicIhiuLijjjtt se nekako naročito, to ga
je mučilo, jer nije 7iJiao da li je taj osmeh bio njemu namenjen ili je to jednostavno bio osmeh zadovoljstva zbog
po-bctlc. Filip se udalji, ponosan što svi znaju da nje-„tl čeka to divno stvorenje. Zaista je bilo potpuno j-
antastično i nemoguće da je interesuje jedan tako
josadan mladić.
Dvoje-troje ljudi ga pogledaše pomislivši, mož-<ja, da je on jedva od onih mladića koji jure za glumicama, a
nisu ni slutili kakva je bujica strasti j očajanja obuzela tog stasitog, lepog mladića, niti su uopšte sumnjali da je u
tom telu bilo nečega gto je, zbog jedne druge žene koja je bila nežna, oStalo čisto i nepokvareno usred sve
pokvarenosti.
Filip se skloni u jedan udaljeni ugao pozornice, i, pronašavši tamo kao neku pećinu iza velike nanaeštene stene,
sakri se da sačeka dok ostali odu.
V
Rubi Vintringem je stanovala u jednoj maloj kući, sagrađenoj na krovu stambene šesnaestosprat-nice u Park
aveniji. Svud unokolo nalazila se terasa, a prozori su gledali na tornjeve skoro celog grada. Volela ju je jer je
stajala kao neki simbol njenog uspeha. Bila je to kuća koju su mnogi pohlepno želeli, pa je to njenu vrednost za
Rubi umno-gostručavalo. Volela ju je i zbog toga što joj je pružala osećanje potpune izdvojenosti i nezavisnosti
usred grada koji je volela kao što je rekla starom Hektoru. Kad je ušla u kuću i zatvorila za sobom vrata, osećala
je da je sama, neosvojiva i ničim sputana.
Kad je ostavila Sevinu, pomislila je: „Gospođica Džerold je ljubazna starica, ali prilično njuškalo, fina žena", a
onda je odbacila svaku misao o njoj. Nameravala je da sutra ode na čaj, jer je imati Sevinu za prijateljicu značilo
isto što i imati sidro protiv vetra. Moglo se, ubeđivala je sebe, govoriti da ljudi više nisu snobovi i da im je sve-
jedno ko dolazi na večeru, ali ako je žena sama na svetu i ambiciozna, uvek bi se našle druge žene spremne da
učine sve da je upropaste. Ako bi joj prijateljica bila žena kao što je Sevina Džerold, to ne samo da bi joj pružalo
osećanje sigurnosti, već i samu sigurnost. I ona opet instinktivno i ne razmišljajući u stvari mnogo o tome zapisa
Sevinu kao jednu od manjih pobeda koje su joj bile potrebne da bi zadovoljila ambiciju koja ju je rcl ko
ostavljala spokojnu. da razmišlja rrmo-
le
to
ela p Sevine, ra uma koji-**o aa je
a kao zapovestm B
da c^^.za,prT,,]fi
o> Takya cedulj, značiti samo Jedno>
koji namerava ova ljubavnica ne celujnoc dok mu
bude zgodno c^ dofe ^ ^ br&k ^^
A kad je P°™sl£ d . ceduljica sasvim stvarne mogla d^veruje^J ^ ^ ^
na' višT sSe pomisli ona, i sigurno zna* samo
poče ua„je novca, jcli na ^
na
U jednostavno, kao jednog od na bogatijih fgji sve|to njena rasipna
^\ot da zamišlja kakve bi kuće i Jt .■'"/V'^J^bi bila potpuno slobodna da . ,ltc imala i kako D ije ni
mislila koliko
■adi Slu joj Je oIP' £ nemaštinu, bolesno se o staje. Posto je Pozna.va tkako je stekla novac, davala siromaštva,
i oma j trajati.
Nikako ni3enev£°^satavo što bi moglo nestati Prf-Pilo je to nešto ^ta bU siromašna, a posle £onoć. Ah Posto ^
nekf ičke sklonosti x
^e sama obogatila imala j ib». Hektor> koji
nije strepela za aovac ^a ^ ^ strah
novac nas ledili a žive ^^ za Melberna> po. ie bio drukčiji. Aiso o tQ rasl.
kslSneioli0gSav Svac koji bi jojPPr!padao. pala, da potroši sav n u n& krovu>
Tek kad je stigla do ma n& Melberna
prestadedarazmislao novcu p^^. nego
Zključivši da je stvarno f koliko mese.
SSS ^' o mogućem
96
mužu, otkri da ga uopšte ne poznaje. Nesumnjivo je da ga ne voli. Čak joj se, iskreno rečeno, i ne sviđa. No nije
joj odvratan, čak ni zbog one sirovosti i grubosti koja se ispoljila jednom ili dvaput. Ta grubost se veoma
razlikovala od grubosti Čar-Hja Vintringema. Osećanje koje Melbern u njoj pobuđuje, pomisli ona, je
opčinjenost. Bio je tako nemilosrdan, samouveren i siguran da će dobiti sve što želi. U njemu nije bilo ničeg ni
najmanje romantičnog niti blagog, nežnog ili prisnog. No ako bi ga čovek pogledao s druge strane, našao bi u
njemu potpuno romantičnog čoveka, koji je u duši veoma nežan. I ona poče da odmerava loše strane udaje za
Melberna i koristi koje bi joj doneo
njegov novac.
Razmišljanje o tome neminovno ju je nateralo da pomisli na Čar li ja Vintringema. I ona ga ponovo ugleda.
Krupan i debeo, oblačio se suviše upadljivo, dok je od nje tražio da se oblači kao horistkinja. Rubi ponovo oseti
koliko je patila zbog njegove bezosećajnosti i koliko se stidela zbog njegove prostote. Bezbroj puta je
pokušala da opravda sebe što se udala za njega, a da bi se opravdala, morala je ponavljati sve razloge koje je
tada iznosila da bi ubedila sebe da ne može večno ostati bibliotekarka u San Fancisku, kojoj će u tome proći sva
mladost i lepota, i da to čini zbog sina i zbog toga što je toliko volela oca svoga sina da je znala, kad je on umro,
da više nikad nikog neće voleti. No za sve vreme je znala da sve to nije istina. Uradila je to iz hladne i
nepopustljive ambicije, koja joj nije davala mira dok nije bila zadovoljena. Zelela je tada — i još uvek želi — ne
samo bogatstvo i moć već i najveće bogatstvo i moć koji se mogu postići. Zbog toga je primala novac od Čarlija
Vintringema otkako su se razveli. Sada, potpuno Iznenada, ugleda sve ono što je želela na domašaju ruke. Mogla
je sve to da dobije, ali se plašila.
Ziveti sa Melbernom, pomisli ona, ne bi naravno bilo isto što i živeti sa Čarlijem Vintrinuiv mom. Ne bi se
osećala uprljanom kad bi je on
7 Uvudcset četiri časagrlio, jer je Melbern privlačan muškarac i mnoge žene, kao Fani Touner, trčale su za njim.
Ona ga se samo bojala, a kad je pokušala da otkrije zašto ga se boji, nije nalazila nikakav određeni razlog, osim
da ga se samo nagonski plaši. Dobila bi jednu vrstu nezavisnosti, a drugu bi izgubila. Više ne bi imala saznanje
da je novac koji poseduje njen, zarađen radom, i više ne bi nezavisno živela, sama sa sinom u kućici visoko
iznad grada koji voli. Zamišljala je da bi svaka žena koja bi se udala za Melberna postala njegova robinja. Ali je
istovremeno uveravala sebe da ona nije Fani Touner, budala sa kojom on može da radi šta hoće.
Odjednom se zastide sopstvene okrutnosti i oseti neku neodoljivu želju da, kao zmija kožu, zbaci sa sebe sve ono
što je preživela u poslednjih dvanaest godina. Da opet bude ono što je bila, lepa, prilično jednostavna devojka,
neizveštačena, zadovoljna i čak presrećna u ljubavi sa Fredom Son-dersom. Oseti sažaljenje prema samoj sebi
pomis-livši kako bi, da on nije umro, sada bila jednostavna supruga pomorskog kapetana, okružena rojem dece, a
ne ova okrutna žena koja mora da se snalazi kako /.na u neprijateljskom svetu. Čitav taj svet, taj grad oko nje,
stvorili su od nje stvorenje koje bi se njen otac stideo i koje Fred Sonders, kad bi se vratio, ne bi poznao.
Ali u iskrenosti prema sebi i neiskrenosti prema drugima ležala je njena snaga, i čim je okrenula ključ u bravi te
kućice koju je volela, znala je da je sve to samosažaljenje prosto ženska histerija i da, iskreno rečeno, nikad nije
učinila nešto što nije htela. Znala je, takođe, da je sada prekasno da se promeni, jer su joj dvanaest poslednjih
godina natovarili breme, breme svih spletki, obmana i praznorečja, koje je imala na duši. Kad bi se sada vratila
unazad, završila bi samo u neuspehu i zbrci. Mora dalje. Mora da se uda za Melberna koga ne voli zbog onoga
što će od njega izvući, bilo da se svrši dobro ili rđavo.
98
U malom salonu naglo zastade i pogleda se u pozlaćenom ogledalu koje je visilo iznad sjajno uglačane komode;
to je bila jedina uspomena na detinjstvo koja joj je izgledala stara hiljadu godina. Lice Rubi Sonders bilo je skoro
iščezlo ispod lica Rubi Vintringem. Nije samo nestala svežina njene prve mladosti, promena je bila mnogo utan-
čanija. Oči su joj izgledale dublje i sjajnije, koža belja, usta više nisu bila onako puna, ali su bila odlučnija, a oko
očiju i usana počele su se ocrtavati sitne bore. Sada je bila lepa, dok je pre bila samo sveza i zgodna. Imala je
trideset četiri godine, i još dobrih deset do petnaest godina pred sobom. Posle toga neće više moći zahvaljujući
lepoti da se uda za čoveka kakav je Melbern. Tada će posedovati samo mudrost, a njoj je sada i zauvek potreban
novac, novac, novac.
Odjednom pomisli kako u njenom nežnom i lepom telu postoje dve žene. Jedna bi se mogla zvati Rubi Sonders, i
to je plemenita, osećajna i dobra žena, a druga Rubi Vintringem, koja je okrutna, i sjajna, i sračunata; ali Rubi
Sonders je skoro bila nestala; uništili su je Rubi Vintringem i sve ono na šta je Rubi Vintringem prisiljavala sebe;
uništili su je odvratni zagrljaji Čarlija Vin-tringema, i novac koji mu je uzimala kao njegova razvedena žena, i
sva izveštačenost i sve one spletke koje su je očeličile i donele joj uspeh.
Okrenuvši se od ogledala, Rubi se zamišljeno uputi u malo predsoblje. Na pola puta odškrinu vrata jedne sobe da
pogleda unutra, a da ne pusti mnogo svetlosti. Ugleda sina kako leži i spava, s njegovim zatubasto prćavim licem
i plavom kovr-džavom kosom zagnjurenom u jastuk, i ponovo pomisli kako liči na oca. Dugo je stajala na pragu
i posmatrala ga, dok se dečak nije okrenuo. Ona brzo zatvori vrata da ga ne probudi. Nije želela da se on probudi
i vidi je, jer joj se činilo da bi, kad bi se sada probudio, ugledao nepoznatu ženu — ne hvoju majku, već neku
laku i sračunatu pustolovku lakog morala.
7*Okrenuvši se, oseti iznenadan jak bol sazdan od tuge, strasti i želje. U ovom trenutku bi dala sve na svetu, pa
čak i sina, da joj se vrati njegov otac, da oseti njegovo telo pored svoga i čuje njegov glas koji joj govori da mu
je ona početak i kraj svega.
No sve je to bilo uzalud. Fred Sonders je bio mrtav. Mrtav već četrnaest godina. Ona ga ne može vratiti, kao što
ne može vratiti ni onu jednostavnu zaljubljenu mladu ženu koja je nekada bila Rubi Sonders.
2.
Ušavši u svoju mračnu sobu, Rubi pusti da joj bunda sklizne na pod i baci se na krevet u haljini od crne lake
tkanine, nalik na oblak koji joj je obavijao telo. Dugo je ležala lica pokrivenog rukama, uplašena, jer je prvi put u
životu bila umorna. Upita se nije li počela da stari. Ako se čovek tako oseća kad stari, onda će se osećati sve
umornijom i umornijom, a moraće da se bori bez obzira na umor. Sav blesak i zadovoljstvo od uspeha iščezo-še,
i ona odjednom oseti kako mrzi taj grad, i ceo svet, i sve ljude koji su nju iskorišćavali i koje je ona iskorišćavala
za ono što su ona i što su oni bili u stanju da postignu. Tek je sad shvatila zašto su ljudi koji nisu uspeli mrzeli
ovaj strašan grad. To je grad stvoren samo za one koji su uspeli.
Shvatila je da je suviše okorela da bi mogla zaplakati iz samosažaljenja. Sama je izabrala takav život, i nikako ga
više ne može promeniti. On se prikovao za nju do njene smrti. I ležeći tako, strasno požele da ponovo bude Rubi
Sonders, čiji je život bio tako jednostavan i ispunjen prijatnošću i bezbrigom. U sećanju joj je taj raniji život
izgledao mnogo lepši i sjajniji, daleko lepši i sjajniji nego što je ikad bio u stvarnosti. I ona pomisli da je
poznavala samo dva plemenita čoveka, oca i Fre-
100
da Sondersa, i da joj je zla sudbina obojicu otela. Da ih nije izgubila, sada bi bila divna žena, žena koja se ne bi
osećala umornom niti bi se stidela sebe.
Pomisao da nije dovoljno volela oca dok je bio živ zadade joj bol. Tek sada, mnogo posle njegove smrti, i otkako
je naučila o svetu više nego što većina ikada nauči, shvatila je koliko je to bio divan čovek. Ležeći u mraku, ona
ga ponovo ugleda, visokog, pogurenog, dugačkih ruku i snažnih velikih pesnica, starijeg na izgled nego što je
bio, ogromnih, vatrenih očiju koje kao da su uvek tražile nešto što nijedno ljudsko biće nikad nije moglo naći...
misionar koji nije ličio ni na jednog drugog misionara, koji nikad nije govorio samo o bogu, već uvek o prirodi i
bogu zajedno, kao da su to dvoje jedno. Videla ga je kako se vraća sa mandžurijskih brda natovaren čudnim i
lepim biljkama koje je smelo pokušavao da gaji u prašnjavoj i od sunca izgore-loj zemlji u krugu misije. Ponovo
ga je videla kao metodističkog pastora u strašnom razgovoru s ocem Ipolitom, jezuitskim sveštenikom, o čudnim
žutim azalejama i purpurnim ljiljanima koji rastu u divljim, golim brdima severno prema pustinji Gobi...
metodističkog sveštenika koji je tražio da njegovoj kćeri predaje francuski jedan jezuitski sveštenik, jer je želeo
da bude vaspitana kako treba. Shvatao je kako se on razlikovao od ona druga dva misionara iz istog naselja
ograđenog zidom od opeka, potpuno ogolelog od letnje vrućine, a zimi zaleđenog od vetrova koji su nosili
prašinu i pesak iz pustinje Gobi. Gospođa i gospodin Bigs bili su misionari duhovnog reda, bez dece — za šta su
se uzajamno optuživali — koji su jedno drugom navodili Sveto pismo u svojim dugim, beskrajnim svađama, a
potajno pisali kući u Centralni odbor o neravnomernom prijateljstvu njenog oca s ocem Ipolitom. Sada je tek
shvatila da ih je njen otac mogao trpeti samo zato što za njega uopšte nisu ni postojali. Zauzet svojom kćeri i
čudima prirode,
101jednostavno nije bio svestan da postoje ljudi kao što su Bigsovi.
Ponovo je videla oca kako se nespretno trudi da joj zameni majku, koja je umrla iste godine kad se Rubi rodila i
kad je kuga odnela polovinu stanovništva Šensija.
Pitala se šta li je bilo s ocem Ipolitom, sa starim amahom i Bigsovima, koji su se borili da preobrate tvrdoglavu
zajednicu, bogom i prirodom stvorenu za religiju toliko različitu od jeftinog i tesnogrudog hrišćanstva koje su
oni propovedali. Sve joj se to vratilo pred oči, neverovatno živo, ono surovo podneblje, ogromno dvorište
sprženo od sunca, patke kako se gegaju ispred žičane ograde koja je štitila očevu baštu, daleke planine, uvek
Ijubičastomrke, plave i zelene u letnjem vazduhu koji treperi od vrućine, i duge povorke kamila sa izboranim
mongolskim goničima bakarnocrvenog lica, koje su nosile čaj na sever, a nefrit i bale klobučinc na jug.
Sve je to bilo kao neki san, koji kao da nije imao nikakve veze s onim što je kasnije doživela. Bilo je to nešto što
je doživela Rubi Sonders, koja je bila mrtva, a ne Rubi Vintringem, koja je ležala na postelji u mraku, šesnaest
spratova iznad nju-jorških ulica. Ako bi ikada ikome to ispričala, ne bi joj verovali. Mislili bi da je romantična i
prepredena laži j ivica.
Odjednom joj pade na pamet da žene nikad nisu igrale ulogu u njenom životu. Cenila je samo muškarce. Žene
zbilja nije marila i nelagodno se osećala u njihovom društvu. Kad se udala, samo je zamenila oca, koji joj je bio
sve, za Freda Son-dersa, koji joj je tad postao sve. A posle toga došao je Čarli Vintringem, i sada Melbern.
Dok je ležala u mraku, sećala se Freda Son-dersa. Sećala ga se kad ga je prvi put ugledala kako prilazi drvenoj
kućici njenog čika-Hebera, na bregu iznad Hongkonga. Bila je u poseti kod čika--Hebera, jer joj je otac rekao da
je vreme da se osamostali i napusti Šensi i da malo otkrije kakav
102
je svet, a to u Šensiju uopšte nije mogućno. A kad ona jednom otkrije svet, nikad se više neće vratiti u Šensi.
Sedela je na verandi sa strinom Mini dok je čika Heber, koji je bio trgovački putnik, spavao posle ručka. Strina
Mini bila je zavila kosu i hladila se lepezom od palmovog lista, a kad je ugledala kako neki nepoznati mladić
skreće njihovom prilaznom putu, ustala je i pobegla u kuću ostavivši Rubi da ga dočeka.
Približavao se stazom, vitak, visok i snažan, u plavom odelu pomorskog kapetana, i kad ju je ugledao, skinuo je
šapku otkrivajući plavu glavu opaljenu suncem. Imao je, pomislila je tada, najotvorenije i na j privlačni je lice
koje je ikad ugledala. Bio je preplanuo od sunca, a sitne svetloplave oči bile su duboko usađene ispod visokog
čela i okružene sitnim boricama koje je dobio od žmirka-nja po blistavom tropskom suncu. Njeno srce je odmah
brže zakucalo, i ona je pomislila ne razmišljajući: „Ovo je najdivniji čovek koga sam u životu srela. Mogla bih
uvek da ga volim i rađam mu decu i da budem srećna s njim." A u sledećem trenutku, pocrvenevši, pomislila je
da je to upravo ono što je otac pokušao da joj opiše. Bilo je to nešto nalik na hemijsku reakciju. Tako se ljudi
zaljubljuju.
I sada, posle tolikih godina, kad je saznala da je svet pun licemerstva, samoobmane i prevara, znala je da je
zavolela Freda na prvi pogled. Takva ljubav postoji, jer je ona to doživela. Volela ga je dok je on stajao pred
njom i razgovarao s njom držeći šapku rukama opaljenim suncem. Volela
ta je koliko je uopšte bilo moguće voleti, a to je ilo bezbroj puta više nego što je ikad u životu volela nekog
drugog muškarca. A posle, kad mu je postala žena, rekao joj je da je i on isto to prema njoj osetio.
Sve se brzo odigralo. Venčali su se posle šest nedelja, jer je on želeo da je povede u San Fran-cisko kao svoju
ženu, a želeo je i da provedu prvi medeni mesec na kopnu pre nego što otplove. Njen
103otac je došao iz Šensija na venčanje u loše skrojenom odelu, koje je neki pobožni metodista iz Ajove poslao
kao prilog misionarima u Kini. Izgledao je umoran i star, ali i srećan što se zaljubila i što se udaje i počinje svoj
život. Kad je pomislila da ne bi trebalo da ga ostavi i kad mu je to spomenula, odgovorio je: — Ne, ovo je sada
tvoj život. Tako su odredili bog i priroda. Ma šta da doživiš, dobro ili zlo, bolje je nego da uopšte ne živiš. Ja na
tebe više uopšte nemam nikakva prava. Znam da će ti Fred biti dobar muž, jer mu je to zapisano na licu. Ljudi ne
mogu uteći od svoje sudbine. Srećan sam što si našla tako divnog mladića kao što je Fred.
I tako su otišli u Peking da provedu medeni mesec, a njihova sreća je bila tako velika da ona o njoj nije ni
razmišljala kao o sreći. Tek sada, posle mnogo godina, shvatila je da je to bila sreća, neka mešavina strasti i
želje, nežnosti i lepote, kakvu doživi jedna od milion žena. Činilo se kao da ih je obuhvatio neki plamen i slio ih
u jedno telo i jednu dušu. Sada je znala da je i njen otac odigrao svoju ulogu u toj sreći, jer je ona, zahvaljujući
njemu i svemu onome što ju je on naučio, prišla svome dragom onako prirodno kao što se ptice koje je njen otac
toliko voleo sparuju u brdima. Sada je znala da je kod većine žena to drukčije, potpuno unakaženo i izvitopereno
stidom, otporom i uzdržavanjem.
I da joj je ostatak života bio jad i beda, nikad se ne bi odrekla tih nedelja da bi se toga spasla, jer je sada znala da
je doživela nešto što je malo koja žena doživela.
A onda je on umro posle dva meseca, pa su ga uveče sahranili usred Tihog okeana, a ona je ostala sama da uđe u
nepoznati civilizovani svet koji uopšte nije poznavala, da mu rodi dete i da podnese da je njenog oca pokosila
kolera u suncem sprženoj misiji u Šensiju i da u Kini ne postoji više ništa čemu bi se mogla vratiti.
104
3.
Dok je tako ležala, odjednom pomisli: „Sve je to završeno, mrtvo već trinaest godina. To više nikad neću
doživeti. Možda to i ne bi večno trajalo. Možda bismo dosadili jedno drugom ili se bar navikli jedno na drugo
tako da bi ono najlepše umrlo. Možda bih nešto kasnije postala nemirna i možda bih poželela sve ono što sam
kasnije imala, i što još želim. Možda je ovako bolje."
Uvidela je da joj je, čak i pre nego što je shvatila kakav je to dragocen doživljaj bio, bilo jasno da je ona na neki
način drukčija od ostalih žena, koje nisu upoznale takvu ljubav. I dok je sta-rila, osećanje lepote tog doživljaja je
postajalo sve jače, i kad bi upoznala neku ženu kao Fani Touner, nije se ni zbunila, ni ljutila, već ju je samo
žalila, jer je znala, i ne razmišljajući o tome, da je ona doživela ono što Fani Touner nikad nije doživela, niti će
doživeti, jer je za to bilo prekasno i jer se takve stvari doživljavaju dok je čovek mlad.
Čudno je bilo pomisliti da bi ona bila druga žena da Fred nije umro, potpuno drukčija — jednostavna žena
pomorskog kapetana, okružena rojem dece, koja ga čekaju u maloj kući u San Francisku da se vrati kući s nekog
dalekog putovanja. Želela je da veruje u to, ali u srcu nije mogla da veruje, jer je znala da bi došlo vreme kad
njena strast prema Frediju više ne bi mogla obuzdati onu čudnu želju da zavlada celim svetom. Razmišljajući o
tome, ona uvide da je to želja koja se rodila u njoj još u detinjstvu u Šensiju, kad je sanjarila, ne kao druga deca o
džunglama i drugim dalekim zemljama punim doživljaja, nego o velikim gradovima u kojima nikad nije bila već
ih samo videla u udžbenicima geografije — gradovima kao što su Pariz, London ili Njujork — punim palata,
velikih hotela, rnilionera i kneževa. Sve je to dolazilo iz daleke prošlosti, i imalo je da traje dugo pre nego što se
završi.
105Odjednom je obuze osećanje stida jer je dobro znala da bi, ako bi se Fred vratio u život i u sle-dnvin liviuiiku
stupio u ovu sobu, među njima posiojiila prepreka sagrađena od svega onog što je doiUvrla posle njegove smrti.
Izgledao bi joj lep i lelesiio božanstven, ali i tuđ, jer bi ga gledala iz daljine-, preko provalije. Videla bi ga kao
jednostavno; i poštenog čoveka, mornara, mal'te ne automehaničara, i nikad se više ne bi mogli sasvim zbližili
niti upoznati. A različito bi i mislili. Ne bi pos-matrali stvari na isti način, jer bi njeno gledanje bilo mnogo
složenije zbog svega onoga što je naučila u složenom svetu. On ne bi mogao da je prati tamo kuda je ona
odlazila, na večere kao kod starog Hektora Čempjena, koje je posećivala mada joj je bilo dosadno, jer je to bilo
deo života kome je sada robovala. Ona bi se ponekad zastidela njegove naivnosti i nedostatka ljubaznosti i
otmenos-ti... A on... uopšte je ne bi poznao. Smatrao bi je praznom, neiskrenom ženom, površnom, sebičnom i
pokvarenom. I naravno, imao bi pravo, jer bi bio mnogo bolji od nje.
No beskrajni krug njenih misli konačno je bio zatvoren. Fred je bio mrtav, a sa njim je umrlo i nešto od nje same,
nešto što više nikad neće oživeti.
4.
Uzdahnuvši, Rubi ustade i, pošto upali osvetlje-nje, pogleda se još jednom u ogledalu. Kosa joj je bila potpuno
razbarušena, umesto da je glatko začešljana u blagim talasima, i to joj je davalo izgled bezbrižnosti, tako da za
trenutak pomisli da Rubi Sonders možda nije sasvim umrla. Ali to je bila samo iluzija. To lice nije bilo Rubi
Sonders, već lice površne i ambiciozne Rubi Vintringem, očeličene da izdrži zagrljaje Čarlija Vintringema,
106
obične hladnokrvne, ambiciozne lažij ivice i varalice. Bilo je to lice mudre žene koja poznaje svet.
Ona se okrenu od ogledala i, skinuvši laki crni oblak preko glave, pripali cigaretu i obuče tamnocrvenu somotsku
haljinu za čaj. Ponovo za-gladi kosu u talase pa, ugasivši osvetljenje, uđe u mali salon. Dugo je tu ostala stojeći
pored prozora, i gledala napolje, potpuno zaneta fantastičnom lepotom gradskih tornjeva, koji su se dizali crni i
sivi obasjani svetlošću koja je postala srebrnasta od snega što je padao. I ona uvide da je to lepše i fantastičnije
od svega što je mogla i da sanja kao dete u suncem sprženoj misiji u Šensiju.
Onda sede pored kamina i pokuša da čita neki francuski roman koji joj je poslao Melbern, ali nije mogla. Bila je
to stara priča o mužu, ženi i ljubavniku i nije je naročito zainteresovala, a pisac, koji je pokušao da bude
književno dobar, uspeo je samo da bude dosadan. Njena misao odlu-ta sa stranica knjige najčarobnijim putevima
misli, u kuće koje će imati u Njujorku, Palm Biču, Parizu, možda i Londonu, na jahtu koja će biti najveća na
svetu i na večere koje će priređivati za velike bankare, ambasadore i članove nekadašnjih kraljevskih porodica, i
na najlepše haljine i nakit koje je videla. I tako je Rubi Sanders najzad bila mrtva, a živela je samo Rubi
Vintringem, bogata, sjajna, ambiciozna, smela i lepa, koja je sedela i čekala da dođe Melbern.VI
Kad su Melbern i Fani Touner zaronili u vi-frornu mećavu, Pet Hili za trenutak zamišljeno pogleda za njima, a
onda, okrenuvši se naglo, vrati se kroz obrtna vrata u sjajni hol Berkši Hauza i reče liftboju:
— Jesi li video onog tipa?
— Da.
— Kažu da ne zna koliko je bogat.
— Jel' to onaj što je potpisao onaj ček na sto miliona?
— Na sto pedeset. Aha. To je dasa.
— Smešno. Izgleda tako mlad.
— Aha. Sigurno je mnogo stariji od tebe.
— Ali ima mnogo više od onoga što valja na ovom svetu.
Liftboj se malo zamisli. Onda reče:
— Ne izgleda baš da bi se s tim tipom lako moglo izaći na kraj. Taj bi sigurno na većinu gledao kao da nisu
mnogo pametni.
— Pa, možda bi i ti bio takav kad bi mog'o da potpišeš ček na sto pedeset miliona dolara. Možda on tu mnogo i
ne greši.
— Pa, možda bi' i bio.
— Sjajna su mu ta kola.
— Aha, sigurno je dao za njih gomilu para.
— To ti je za njega kao kad bi ti ili ja kupili Žicu za mućenje jaja kod Vulvorta.
— Pa, sad ko što kažem mojoj staroj, „pare nisu sve".
108
— Aha, to sam već negde čuo.
Pet Hili pogleda na sat koji se, dok ga je vadio, upetljao u svu onu zlatnu čipku koja je krasila njegovu vratarsku
livreju boje dudinjke. Onda poče da hoda gore-dole po velikom, mramornom i srebrnom hodniku, misleći na
Ester i na to kako vreme sporo prolazi, i kad će se dete roditi, i kako bi želeo da čuje Rozi kako peva, i na staru
Ka-šicovu i njenu kćer, gospođu Rotstejn, koje su stanovale u drugom delu male kućice za dve porodice u
Prajmorz Plejsu u Koroni, pa je uveravao sebe da će sa Ester sve biti dobro jer ih može pozvati, a stara Košicova,
koja se razume u babički posao, znače šta treba da radi.
2.
A u kolima, Fani Touner je sedela i mislila patetično i s nekim izopačenim zadovoljstvom da se oseća kao žena u
zatvoru bez prozora, koja udara golim rukama po zidovima u uzaludnoj želji da pobegne; osećala se tako zato što
se plašila Melberna i što je znala da bi ga sve što bi ona kazala ili učinila svakako naljutilo.
Pored nje, ljut zbog njenog ponašanja, Melbern poče da razmišlja o njoj s iznenadnom hladnom ravnodušnošću,
potpuno novom u njegovom odnosu s njom. Prvi put mu je bilo jasno zašto ljudi koji su poznavali Fani uvek o
njoj govore, potpuno prirodno i bez razmišljanja, kao o „jadnoj Fani". Počeo je da razmišlja o njoj kao što bi
razmišljao o rudniku ili fabrici koju je kupio pa otkrio da uopšte nije onakva za kakvu ju je smatrao. Video je da
ima mnogo novca, da ima dvoje lepe i privlačne dece, i lepog i ljubaznog muža koji bi zadovoljio mnoge žene i
svojevremeno, bio sjajna partija u njenom svetu, da je još mlada po današnjim pojmpvima, mada obično izgleda
umorna d JHHm osećanja koja uopšte nije uzdržava-
10«)la. Imala je sve, pa ipak u ćelom svom životu nije bila srećna, čak ni zadovoljna, i smatrala je sebe (to je vrlo
dobro znao) za najnesrećniju i najbed-niju ženu. Istina, pomisli Melbern, njen muž je pijanica, i verovatno juri za
drugim ženama zato što nema pametnijeg posla, ali je istina i da je glup, a da mu ona nimalo nije pomogla da
nekako usmeni svoj život; istina je i to da je sigurno bilo dana kad je mogla da napravi od njega najsavrše-nijeg
muža. Odjednom je shvatio pravu suštinu Fani nog bića — verovala je da sve mora dobiti bez napora, a ako ne bi
dobila ono što želi, smatrala je sebe za žrtvu okrutne nesreće. Video je da se za nju ceo svet obrće oko njene sitne
i prilično prazne tluše i da se iscrpljivala u stalnoj borbi da prisili ljude i prilike da joj se potčine i služe njenom
zadovoljstvu. Ljudi su mislili o njoj kao o „jadnoj Fani" jer su i nagonski znali da je budala i da je prožeta do dna
duše tolikom sebičnošću da joj se čak i ne čini da je Lo sebičnost. Shvatio je zašto su o-ni koji je ne poznaju, kad
bi se na njenom uzanom i lepom licu pokazala pohlepna želja za uzbuđenjem i zadovoljstvom, pokazivali
gađenje, koje ju je vredalo i koje nije mogla razumeti. Želela je da bude blistava i lepa i da je svi obožavaju, ali
joj je ta pohlepa uništila dušu, lepotu, pa čak i njena prijateljstva. Iznenada je shvatio da je uništila i ljubav koju
je on nekada gajio prema njoj, i u sledećem trenutku pomislio je da je nikad nije voleo, već da ju je uzeo zato što
je bila lepa i što je bilo tako lako uzeti je da bi bila šteta propustiti tu zabavu. Osećao je da je Fani tu pored njega,
nervozna i uzbuđena, i da želi da se prepusti histeriji, ali se ne usuđuje jer ga se plaši. I on, svestan svoje vlasti
nad njom, požele da se osmehne, jer mu se činilo da sveti jadnog Džima Tounera i sve ostale koje je ona
unesrećila i mučila.
Ograničavala se na banalne opaske o mećavi, ili novom šoferu ili o drugim temama jer one sigurno nisu mogle
dovesti do nekog prisnog razgovora, a bilo joj je jasno da bi razgovor o onome
110
što ih zaokuplja svakako doveo do svađe koja bi se završila na jedini mogućan način. A toga se bojala. Plašila se
Melberna zato što ga je volela, jer je u trideset i osmoj godini otkrila da ima telo, i da je to telo u stanju da se
gadno poigra s ponosom i samopoštovanjem. Nije to bio fizički strah, jer je znala, da je on nikad ne bi udario;
plašilo ju je njegovo potpuno vladanje sobom i ona natušte-na hladnoća koja kao da ju je uvek uveravala da
nema prava. Fani je uvek postizala ono što želi tako što bi druge, bilo histerijom ili silom, uveravala da nemaju
prava. Melbern je isto tako umeo da kaže gorke i porazne stvari tako hladnim glasom da bi se osećala praznom,
skrhanom i bolesnom.
Između tih banalnih opaski, Fani je razmišljala: „Da u njemu ima bar nečeg malo blagog i čo-večnog, ja bih s
njim razgovarala, ali ako progovorim, on će se samo naljutiti, a možda i zaustaviti kola, izaći i otići kući. Cime
sam zaslužila da ovako patim? Njega ni najmanje nije briga šta će biti sa mnom. Ne usuđujem se da mu zapretim
da ću ga ostaviti, jer se plašim da će mi hladno reći: 'Dobro, idi', i onda ću morati da odem."
Uveravala je samu sebe da ga mrzi, jer je on nevaspitana svinja, i da bi bilo bolje da ga se za-uvek oslobodi, jer
ne vredi da i dalje bude nesreć-na, da se uvek pred njim ponižava, da se nikad ne usuđuje da radi ono što želi, da
nikad ne kaže ono što hoće da kaže; a sve vreme je znala da je to nemoguće, i da bi dala ceo život samo za jedan
sastanak s njim. Ona, koja je bila lepo vaspitana de-vojka, otkrila je u trideset osmoj godini da u njenoj prirodi
ima nečeg divljeg i neobuzdanog. Nije sama sebi priznavala da je njeno telo zavladalo njenom dušom i njenim
duhom. Verovala je da je prosto po prirodi vatrena i strasna — osobina za koju su je svi njeni prijatelji
književnici uveravali da je vrlina — i da uopšte nije bila probuđena dok nije srela Melberna; a pošto je ta teorija
samo sluŽLL|«Jta|lpoveća njenu mržnju prema mužu, koji joj ®liii#azio bez ljubavničkog udvaranja da je
lituzme kad bi mu se prohtelo, ta teorija je istovremeno hrabrila njeno uverenje da je ona nesrećna žena koja se
nesrećno, pa čak i tragično udala.
Ona pomisli: „Večeras sam se rđavo ponašala prema gospođi Vintringem, ali ona je jedna... koja hoće da mi ga
ukrade, i ako sam se rđavo ponašala, to je samo zbog toga što ga toliko volim. Samo zbog njega. Nisam kriva što
sam stvorena kao strasno stvorenje, sva od osećanja."
Znala je da je njena grubost prema gospođi Vintringem razlog za Melbernovu iznenadnu grubu hladnoću, ali nije
umela reći da li je to zbog toga što mu se gospođa Vintringem sviđa ili samo zbog toga što ne voli takvo
ponašanje, i ta sumnja ju je mučila. Znala je kako on mrzi svaku indiskreciju, i setila se kako joj je jednom rekao
da će njihova ljubav, ako postane javna tajna, morati da se završi, jer on ne bi mogao podneti otvoreni skandal
koji bi bio vezan za njegovo ime. I setila se kako je jednom u jednom trenutku besa ljutito viknuo: — Zar ti
misliš da je ljubav sve na svetu? Ona je samo mali deo života koji treba postaviti na njegovo mesto. — Znala je
da je to rekao ne zbog toga što je bio hladan, impotentan čovek, već zbog toga što je na neki neobjašnjiv način
uspeo da sredi svoj život u odeljke, tako da su se njegovi nagoni i osećanja retko sukobljavali. Zbog toga i može
da dopusti sebi, pomisli Fani, da bude diskretan. Takvom čoveku je to lako. Drukčije je bilo s nekim ko je pun
osećanja. No u sle-dećem trenutku priznala je da je Melbern i strasniji i pohotljiviji od nje.
U jednom trenutku ona pomisli: „Sada ću izaći iz ovog automobila. Iskočiću iz njega i otići ■*" sama po snegu.
Možda ću dobiti zapaljenje Mtm umreti, pa će mu biti žao." A u sledećem sigurna da to neće učiniti iz straha da
se or čak ni potrudio da pođe za njom, a kad bi od zapaljen ja pluća, pomislio bi samo da je v& jer je bila budala
kad je tako nešto učinila. A' ga je krišom iskosa pogledala, tako da on ne
112
da ga ona posmatra, znala je da ne može zamisliti život bez njega i da ne bi mogla živeti sa saznanjem da nikad
više neće videti to tamno, nepravilno lice, osim iz daljine, i to kao lice tuđinca. Ono joj uvek mora pripadati. Bila
je vezana uz to lice i to telo jednom užasnom ali uzbudljivom stvarnošću, i tako se nije usuđivala da učini ma i
najmanju stvar koja mu se ne bi svidela.
I zbog toga što je tako živela od danas do sutra, dok su se želja i mržnja stalno borile u njenom telu i njenoj duši,
osećala je kako stari i kako je sve umornija, jer po prirodi nije bila spokojna, a sve što ju je mučilo i razdiralo
gomilalo se do u beskraj. Kad bi ponekad bila sama u svojoj sobi, mislila bi na njega, razdirana besnom
ljubomorom, zbog svih žena koje je pre nje poznavao; no nikad se nije usuđivala da o njima govori. Bojala se da
ga ne naljuti, a to bi se moglo završiti time što bi je ostavio. Stalno je ponavljala: „Zašto moram toliko da patim?
Čime sam to zaslužila? Zašto tako fina žena kao što sam ja mora da bude osuđena na takvu strašnu želju?" No ni
/.a šta na svetu se ne bi oslobodila te iste želje.
Ponovo ga pogleda, i odjednom opazi nešto Sto nikad pre nije primetila — da na njegovom licu nema nežnosti, i
u istom trenutku shvati da je u njihovom odnosu uvek nedostajala nežnost. Ona je bila zaslepljena njegovim
izgledom, njegovim bogatstvom i saznanjem da ga druge žene žele, a možda i uspehom, po kome se tako
razlikovao od Džima Tounera. Za trenutak oseti za svog muža i/.nenadnu toplinu, prisetivši se kao kroz maglu
nespretne nežnosti i uglađenosti sa kojom se ophodio prema njoj mnogo godina posle njihovog ven-čanja. Fani
se sažali na samu sebe, pa čak za trenutak zaboravi i užasnu dosadu, koju je Džim uvek Izazivao u čitavom
njenom duhu i na to kako je ponekad bio tako zamoran da više nije mogla da »luša šta priča.
U ogledalu automobila, naspram snega koji je pudao iza njih, jasno se ocrtavao Melbernov pio-
1 Dvadeset četiri časa
113fil, visoko i četvrtasto čelo, fino uobličen i ohol nos, pune i pohotljive usne, energična brada. Ona pomisli:
„Ovo dalje ne ide. Svakim danom je sve gore i gore. Ovo se mora završiti, a šta ću ja onda? Neću moći da se
vratim Džimu, a neću moći da živim kao usedelica." I poče da razmišlja o strašnim pričama koje je slušala o
ženama kao što je Sevinina rođaka Mildred, za koju se pričalo da u svojoj četrdeset sedmoj godini spava s
prostim ljudima kao što su policajci i taksisti, pa i ne shvatajući šta radi, vide pred sobom lice Melbernovog
šofera, i poče da razmišlja kako je lep i kako mora da ima lepo telo, a onda, shvativši šta je učinila i kako je
čudno što jednog tako običnog muškarca kao što je šofer gleda jasno u svojoj mašti, odjednom oseti gađenje i
prestravi se.
— Moramo li ići na taj prijem? — upita Mel-bern umorno.
Ona odgovori: — Obećala sam da ću svratiti za trenutak. Nećemo dugo.
On ne odgovori, već ponovo mrzovoljno zaću-ta.
Nijednom nije sebi rekla ono sa čim se nije mogla suočiti, a za šta je znala da je jedino tačno. Pravila se da to ne
vidi i izbegavala i terala od sebe. Nijednom nije pomislila: „Ja ga volim, ali sam mu dosadila."
3.
Dok su vozili na jug kroz mećavu, hiljadu misli prohujalo je kroz Melbernovu glavu. Kao ne-verovatno aktivan
čovek sa bezbrojnim interesova-njima, odavno je naučio kako da opusti dušu i telo i da pusti da mu misli, utisci,
nagoni i sumnje prolaze kroz glavu nasumice, bez ikakvog reda i nenajavljeni. Bila je to navika koja ga je
smirivala i za koju je otkrio da donosi rešenje za mnoge
114
stvari. Ponekad su se stvari uklapale iznenada, bez nekog napora, i otkrivale kojim pravcem treba krenuti. U
ovom trenutku pitao se da li da kupi Pikasa, koga je prekjuče video kod Vildenstejna, da li će biti teško
sarađivati sa starim lordom Elsmo-rom u poslu sa rudnicima u pustinji Gobi, i kako je čudno što je ledi Elsmor
ispala sestra Hektora Čempjena, zašto Fani tolike drugorazredne ljude smatra značajnim, i nije li to, možda, zbog
toga što je i sama prazna i drugorazredna. Pitao se kakav je bio Džim pre nego što se propio i da li zna šta radi
Fani i da li mari za to. I pomislio je kako je stari Hektor čudan, bolestan gnjavator, a kako je fin, ljubazan i
jednostavan onaj njegov sestrić. Ali misli su mu se neprestano vraćale na Fani i na to kako da okonča tu ljubavnu
pustolovinu u koju se upetljao.
Opazio je da se ona pred svetom ponela kao budala, i da to nije bilo prvi put, i ako se to ponovi, na kraju će
postati tema ogovaranja polovine Njujorka. Čak i ako bi prihvatio da mu se sama ponudila kao na tanjiru, nikako
nije shvatao kako je mogao da se toliko spetlja s njom, jer je, iako lepa, bila dosadna, bez duha i duše, i tako
razmažena celog života da je ponekad bila nepodnošljiva. A tako je bilo i večeras. Žena može da dopusti sebi
takve scene samo ako one doprinose njenoj draži, što se dešava u jednom od milion slučajeva. Nikad ranije nije
se bio spetljao s takvom ženom — osim jednom. Odjednom shvati da je Fani bila ista kao Verna Hosteter,
njegova prva ljubavnica, a Verna je bila kći jednog nemačkog bakalina. Kad bi pomislio na Vernu Hosteter, po-
crveneo bi od stida i besa, čak i sada posle skoro trideset godina.
Sa istom onom bistrinom i nepristrasnošću po kojima je i bio čuven u svetu finansija, Melbern poče da posmatra
sebe kao neku drugu osobu u ođ- Fani, i što je više razmišljao o tome, sve e. činilo da se zapetljao u ljubavnu
pu-
115stolovinu koja se nije isplatila. Njena privlačnost nije bila dovoljna da pretegne nad nevoljama i neprilikama
koje je stvarala, a bilo je sigurno da će s vremenom stvarati mnoge i mnoge neprilike. Znao je da ona pomišlja da
se razvede od Džima Tounera i uda za njega. On ni izdaleka nije gajio slične namere, pa ga je pomisao na
komplikacije koje bi mu mogla stvoriti da bi postigla taj cilj ispunila gađenjem. Ona ne bi ustuknula ni pred čim.
Bila bi bestidna i grozna.
Znao je da se neće mirno povući i tako ga u-bediti da nema prava, već da će verovatno leći, i vikati, i ritati se,
potpuno nesvesna da radi ono što je najgore za nju, jer bi je zbog toga mogao najlakše omrznuti i prekinuti s
njom bez i najmanje žaljenja. I on u taj mah shvati da se ona tako ponašala otkako ju je upoznao, da je sama sebi
uništavala sreću. Sada je video zašto je većina ljudi naziva „jadnom Fani". To je i bila... jadna, poremećena Fani,
bez krmila u životu, bez ikakvog interesovanja osim onog glupog, površnog, za čuvene ličnosti, preko kojih se
nadala da će sebi stvoriti značaj koji nije imala.
Bio je svestan da ga posmatra, ali nije okrenuo glavu da im se pogledi ne bi sreli. Ne zbog straha od nje, niti od
mogućnosti da će mu ona iz očiju pročitati šta misli, već zato što je znao da o-na izgara od želje da pronikne u
njegovu dušu, a iz navike svojstvene ljudima koji su sami sebi pro-krčili put nije više mogao nikome da otkrije
ni delić svoje misli. Kad bi osetio da neko pokušava da probije prepreku te njegove zatvorenosti, raz-besneo bi
se, a pošto je već bio ljut na Fani, pomisao da ona pokušava da ga neopaženo posmatra samo je povećavala
njegov gnev.
Dok je o njoj razmišljao, neprestano je pred očima video Rubi Vintringem, koja mu se više nego ikad činila
suštom suprotnosti Fani, i koja je tako predstavljala oličenje mira, ljupkosti i poželjnosti. Video ju je u desetak
raznih situacija — u njenoj maloj radnji kako se bori (zamišljao^Šjjg)
116
da sastavi kraj s krajem, ali uvek lepo obučena i raspoložena kao da je ništa ne muči; video ju je za vreme
vikenda u Long Ajlendu, kako izvanredno igra bridž, možda zbog toga što se nije usuđivala da igra ako ne bi bila
potpuno sigurna da će dobiti, a igrala je s odvažnošću i bistrinom duha koji karakteriše odlične igrače; video ju je
i večeras kako mirno prelazi preko Fanine proste i histerične grubosti. U njenom držanju uvek je bilo nečeg
tajanstvenog, čime se jadna Fani nikako nije mogla pohvaliti. I tada mu senu kroz glavu da je između nje i njega
postojalo uvek neko čudno razumevanje. Zabavljale su ih iste stvari. Znao je to, jer je nekoliko puta uhvatio njen
pogled i u njemu video istu onu iskru koja je iznenada osvojila staru Sevinu i u jednom trenu stvorila od nje
odanu saveznicu. Možda zbog toga, pomisli, što se Rubi, kao i on, uvek oseća pomalo izvan kruga ljudi kao što
su Fani, stari Hektor i mladi Filip. 1 ponovo se zapita kakva li joj je bila prošlost i nije li ona, kao i on, potpuna i
prava pustolovka.
I po drugi put opazi da ga Fani posmatra i ponovo ga zapljusnu talas besa, odnoseći sa sobom sve njegove misli
o Rubi Vintringem.
Napisao je Rubi na ceduljici otkinutoj iz notesa za bridž, i ne pomislivši da je ona možda u-morna, da će sutra
morati rano ujutro u radnju, jer je u toku mnogih godina navikao da se takvi njegovi zahtevi prihvataju bez
pitanja i jer mu se činilo da mora resiti tu zbrku u kojoj se nešto i ponovo dati životu određen tok još pre nego što
pođe da spava i pre nego što se upusti u onaj o-gromni posao koji je bio predvideo za sutra. Njegova pustolovina
sa Fani postala je za njega nešto besciljno, nešto što ga je činilo nemirnim i nezadovoljnim, a mučilo ga jer je
strahovito ličilo na znak opadanja energije i discipline koje su dotle od njegovog života činile savršeno
rukovođenu borbu usmerenu ka određenom cilju. Mrzeo je zbrku, a Fani mu je uvek priređivala zbrku svađama i
■mesnim zahtevima, na koje nije imala pravo.
117Nije ga uzbuđivala nemoralnost te veze, jer je odavno odbacio obzire prema tom posebnom obliku
nemoralnosti. Ali se nikada ranije nije u-puštao u ljubavnu pustolovinu lišenu velike strasti ili interesa, niti u
takvu koja je u njemu izazivala tako čudno predosećanje nesrećnog završetka. Možda je to otuda što mu je
četrdeset sedam godina i što nije više u prvoj mladosti, pomisli on. U poslednje vreme dešavalo se da je prvi put
u svom snažnom životu osetio da je sit svih onih smicalica s novcem koje su ga uvek opčinjavale, i da je
razmišljao o tome da bi trebalo da se oženi i misli na starost. Čak je prvi put mislio da bi mogao imati decu, i
savršeno domaćinstvo i večere za slavne zvanice, ne onakve drugostepene ljude kojima se zadovoljavala
Fani, već zaista slavne ljude; a za to mu je bila potrebna žena koja bi i bez ikakvog objašnjavanja znala za kako
velikim položajem on teži, ne samo u Americi već i u Evropi, i ne samo u finansijskim krugovima već i u poli-
tičkim, jer je shvatio da je došlo vreme kad finan-sijeri, a ne kraljevi i ambasadori, upravljaju svetom i odlučuju
o ratu i miru. Sve je to on video, čak i ženu i decu, kao deo te sjajne karijere kojom je bio obuzet još od prvoga
dana kad je pomislio šta namerava da stvori u životu, a pošto je postigao mnogo više nego što je i sanjao, i to
mnogo pre nego što se i nadao, nije mu ni padalo na um da taj život i ubuduće neće biti isto toliko uspešan sve
do njegove smrti. Smrt je bila jedino čega se plašio i patološki užasavao. Bez obzira na dužinu života, on će
obaviti samo jedan deo onoga što je želeo da obavi. Užasavao se smrti i starosti, i zamišljao bi da ih lakše
dočekao ako ne bi bio sam.
Do ušiju mu dopreše Fanine reci:
— Evo nas ... Ostaćemo samo trenutak.
Automobil se bio zaustavio pred kućom s nepokrivenom terasom od mrkog peščara, sada zave-janom snegom.
Bilo je nečeg u njenom glasu što ga ispuni sažaljenjem, jer je znao da ona čini sve
118
šio može da bi mu ugodila, to ga sažaljenje natera da se zastidi onoga što je tako hladno odlučio da učini. Izišavši
iz automobila, požuriše preko pločnika brisanog vetrom. Sada kad je iznenada ugledao jadnu Fani tako bednu,
ugasi se i poslednji tračak ljubavi prema njoj. Odjednom je bio iznenađen time što čovek može da oseti tako
hladnu ravnodušnost prema ženi koju je poznatvao tako prisno i tako potpuno. No on je s njom završio, i ona je
sada za njega bila tuđinka.
Znao je da ga je povela na to književno veče kako bi on video da i ona ima pametne prijatelje i da nije onako
glupa kao što on to pretpostavlja, i pomisli kako je luda što se ne zadovoljava time što je žena i što ne koristi
svoju lepotu kao sredstvo da stigne do moći. Želela je da je smatraju intelektualkom, možda zato da bi opravdala
prezir prema mužu.
Veče je bilo priređeno u dve sobe na trećem spratu zgrade od mrkog peščara. Dvadeset dve osobe ispunile su obe
sobe. Otvorivši vrata, Melbern i Fani ih ugledaše kako sede na stolicama, sofama i podu. Prošavši pored jedne
spavaće sobe, ugledaše jednog čoveka kako obučen leži na krevetu. Vrlo visoka žena s podosta metalnog nakita
koji je zveckao izađe iz sobe i osmehnu im se.
— Udesio se — reče ona veselo klimnuvši glavom u pravcu muškarca na krevetu. — Za sat--dva biće dobro.
Fani se nasmejala, pomisli on, jer je tako trebalo raditi. Odmah je opazio da ono „udesio se" treba da se shvati
kao dosetka, pa čak i dostignuće dostojno poštovanja.
Ht bili prevučeni mrkom, izbledelom Eldnom BHtEPin, a iznad sofe se videla dugačka
119tamna pruga na mestu gde su se naslanjale mnoge dobro umašćene glave. Na stolu u uglu stajao je po-
služavnik s čašama i ledom i bocama viskija i džina. Druge čaše stajale su svuda po podu. Na jednoj stolici u
zadnjem delu sobe jedna devojka u bluzi od nekog metalastog materijala sedela je na kolenima nekog mršavog,
bledog mladića, na čijem se licu odražavalo više strpljenje nego oduševljenje. Na stolici pored njih sedeo je
uspravno jedan čovek i čvrsto spavao očiju nekako smešno zatvorenih iza naočara bez okvira.
Jedna živahna mlada žena u crvenoj haljini odjednom polete prema njima vičući:
— Helo, mislila sam da uopšte nećete doći.
Fani je predstavi Melbernu kao gospođu Hodž, domaćicu, pa dodade da su svratili samo na čas i da neće dugo
ostati, jer je ona jako umorna, a Melbern je sutra zauzet. A onda ih ona krepka mlada žena, pesnikinja po
Faninim recima, povede po sobi predstavljajući ih gospodinu Šermerhornu, i gospodinu Helzitu, i gospođici
Velspeč, i gospođi Oliver (to je bila ona mlada dama koja je sedela na krilu bledog mladića i nije ustala, već se
samo rukovala i dopustila da mladić učini to isto kad je bio predstavljen kao gospodin Hanan). Fani reče glasno,
tobože za sebe: — Znaš ... onaj koji piše za „Liberal". — Opazivši kako se Fani odjednom zajapurila i uzbudila,
Melbern oseti dosadu i gađenje.
A onda, dva ushićena mladića odvedoše Fani u jedan udaljeni ugao, a Melbern se nađe u drugom uglu sa dve
žene i jednim muškarcem koji ga nisu ni opazili, već su i dalje pričali o nekoj Miri, o kojoj je jedna od one dve
žene pričala nekakvu škakljivu priču. Neko vreme je slušao nervirajući se ne zbog neumesnosti te priče, već
zbog čudne zlobe sa kojom je ispričana i zadovoljne razdraganosti sa kojom je primljena, kao i zbog čudnog i
nezdravog mačkastog ponašanja mladića. Zatim mu ponovo misli odlutaše bez nekog određenog
120
pravca. Samo je kao kroz maglu opažao da se preko puta njega Fani savršeno zabavlja, okružena trojicom
mladića. Ponašala se vragolasto i sa tako jeftinom ko-keterijom prema toj trojici mladića mlađih od nje, kako bi
privukla njihovu pažnju. I on iznenada shvati da ona nema dostojanstva i da je potpuno neuravnotežena. Znao je
da sad uobražava da vodi sjajan razgovor, mašući plavokosom glavom i otkrivajući bele zube u razmetljivom
osmehu. I odjednom mu se pričini bespomoćno glupa i budalasta. Gađenje koje je izazvala u njemu postade tako
jako da nije mogao zamisliti ni da će je ikad više vi-deti. U istom trenutku ona je za njega postala simbol sveg
onog nespokojstva i neodređenog nepo-verenja prema somom sebi i prema ćelom onom svetu, koje je u
poslednje vreme sve češće i ose-ćao. Prvi put u životu Melbern oseti da je isto toliko besciljan kao i Fani, i da se
njegov život polako kreće prema ogromnoj praznini u kojoj će postojati samo mašinerija brojeva i bedno za-
dovoljstvo dobijeno saznanjem da je jedan od četiri najbogatija čoveka na svetu. Odjednom sagleda da u
njegovom životu nešto nedostaje, i da je on, koji je tako dugo bio iznad sreće i nesreće i koga je zanimao samo
uspeh ili neuspeh, umoran, da mu je svega dosta i da je nesrećan. Njegovo društvo bilo je ostavilo Miru i
usmerilo jezike na nekoga Herberta. Melbernovo gađenje odjednom postade tako neodoljivo da on naglo ustade i
priđe Fani.
Dok je prilazio, žagor prestade, kao da je neko nepoznat ili nekakav uljez upao u njihov krug. Pogledavši ga,
Fani se osmehnu i reče: — Znam. Treba odmah da krenemo.
Živahna mlada žena pritrča im i snažno se rakova s njima i isprati ih uzanim hodnikom do vrata. Prolazeći pored
kupatila, začuše kako neko povraća.5.
Dok su silazili niz mračne stepenice, Fani je još uvek bila obuzeta nervoznim uzbuđenjem i nije više osećala
napetost koja je postojala među njima. Ona se nasmeja i reče:
— Lep prijem, zar ne?
— Da.
Okrenuvši se, ona ga pogleda. — Ali ti, u stvari, ne misliš tako. Ti misliš da je grozan.
— Možda.
— Ružno je što si uvek tako uobražen kada je u pitanju nešto slično.
Ovoga puta se u njenom glasu nazirala najta-nanija crta besa, koja je predskazivala početak scene. Nije imao
želju čak ni da se svađa s njom. Samo mu je bila užasno dosadna i ljutila ga je. Zato odgovori: — Možda i jesam.
Sada se ne mogu promeniti.
— Uvek očekuješ da će svi biti tako uzvišeni
kao što si ti.
— Ja se ne pravim da sam uzvišen. S gledišta morala ne pravim se da sam bolji nego najgori među njima. Nije
reč o tome.
On otvori ulazna vrata u susret mećavi. Zavi-jen do ušiju u krzno, šofer iziđe i otvori vrata automobila.
— Vozite kod gospođe Touner — reče Mel-
bern.
U kolima, Fani ponovo poče prepirku, besna što na njega nije ostavilo utisak ono za šta je ona želela da ostavi
utisak.
— Upamti — reče ona — da svi ne mogu biti tako savršeni i tako vladati sobom... i biti hladnokrvni kao ti.
On se na to nasmeja: — Ti znaš da to nije istina.
— Svi ti ljudi su mnogo temperamentniji.
— Možda.
— Možda će neko od njih jednoga da||a stvoriti nešto što će se pamtiti dugo posle JaK« smrti.
122
—- Možda. — Ta opaska mu se nije svidela, jer je iznenada pogodila njegovo osećanje sopstve-ne beskorisnosti
koje ga je zabrinjavalo.
— Nije trebalo da ih vređaš, u svakom slučaju.
— Kako sarn ih uvredio, Fani? Smešna si...
— Sedeo si tamo kao kuvana noga. Ti... ti si se predao prijemu.
On se ponovo nasmeja. — Činilo mi se da ga samo na taj način mogu izdržati. To sam učinio zbog tebe.
— Pa, tamo te više neću voditi.
— Ja samo ne volim prljavštine — reče on mirno.
Osećao je kako se u njemu polako budi neki hladan bes, zato što mu se činilo da je svađa koju Fani namerava da
zapodene tako ništavna i bez vrednosti i zbog ljudi koji su ništavni i bez vredno-sti, a i zbog toga što je pre dva
sata počeo prema njoj da oseća potpunu ravnodušnost, kao da je ta veza već završena. Ta ravnodušnost mu je do-
puštala da vidi kolika je ona budala ako pokušava, a znao je da pokušava, da ga zadrži. Sada ga je obuzimao neki
nepoznati bes prema njoj. To nije više bilo uzbuđenje koje bi ga ponelo, već nestrpljenje koje su u njemu budili
glupi ljudi, oni koji sve upropašćuju.
On reče oštro:
— Nemam nameru da se svađam s tobom. Ne želim čak ni da o tome dalje raspravljam. Smatram da ljudi ne
treba da se opijaju i povraćaju ili spavaju usred sobe prepune ljudi. To je prilično prosto i prljavo. Ja ne marim za
moral, ali marim za dobar ukus.
— Odjednom si postao jako uzvišen — reče Fani zlobno i, okrenuvši se, nastavi da gleda kroz prozor.
Znao je da cilja na njegovo poreklo i to da ga svet smatra pustolovom, i sitničarstvo tog napada odjednom ga
navede da se upita je li ikad i mogao pomisliti da je privlačna. Smislio je desetinu po-
123raznih odgovora, ali ne odgovori. Jednostavno pocrvene i stisnu usta tako odlučno da mu kvržice iskočiše
duž vilice.
Automobil se naglo zaustavi ispred terase Fa-nine kuće od sivog kamena. On ćutke siđe da je isprati uz
stepenice. Nisu progovorili ni reci dok nisu ušli na vrata, a onda Melbern reče skinuvši šešir:
— U nedelju ne mogu na Long Ajlend. Nemoguće mi je pošto dolazi Elsmor.
On opazi da je Fani pobledela i da mrlje od ruža na obrazima odudaraju, oštre i upadljive. O-či joj se napuniše
suzama. Ali ga sada prvi put suze u njenim očima nisu ganule. Jedino je osetio neodoljivu želju da ode što pre.
— Odavno si znao da dolazi. Čudno je što si baš sada otkrio da ga ne možeš ostaviti.
— Fani, ja neću tu da stojim na vratima i da se svađam.
Nju ponovo obuze ono užasno osećanje da je pred njim bespomoćna. Požele da viče i udara glavom o zid. —
Uđi unutra, gde možemo razgovarati.
— Ne, večeras sam suviše umoran.
Ona pomisli: „Ovo je kraj. Šta će biti sa mnom? Jedino se mogu ubiti." Ali je u isto vre-me znala da to ne može
učiniti.
— Ne mogu na vikend — govorio je Melbern. — Žao mi je, ali ja tu ništa ne mogu učiniti. — I sama pomisao
da je makar samo zagrli odjednom mu postade odvratna. Prekidao je s drugim ženama i doživljavao i druge
svađe, ali nikad nisu bile kao ova, tako jeftine i prazne, i bez trunke žaljenja.
— Laku noć — reče on.
Bila je toliko netaktična da kaže:
— Zar me nećeš poljubiti?
Melbern učtivo odgovori: — Fani, ne traži to od mene. Nisam raspoložen. Ispao bih samo srne-šan. To ništa ne
bi značilo. — Zgranulo ga je što je mogla da bude tako neosetljiva i bestidna.
124
— Pa onda je kraj, zar ne? — upita ona ledenim glasom.
— Čini mi se. Nema smisla nastavljati. Trenutak je stajala pridržavajući se za kvaku,
a onda diže pogled i reče srnej ući se:
— Vrlo dobro. Svršeno je. Postupao si sa mnom užasno, od početka, kao da sam crv pod tvojim nogama,
i tako si završio. Trebalo je već na početku da mi bude jasno da si prost i grub. Znam kuda ideš. Videla sam kako
si dodao ceduljicu gospođi Vintringem, i ja to neću zaboraviti. Sve ću joj pokvariti, a i tebi. Onemogućiću joj da
ide bilo kuda. Ali ona je ista kao ti. Vas dvoje ste par. Vi ćete se razumeti.
— Da — reče on mirno. — To je istina, kako izgleda. — Ali ona je bila suviše histerična da bi shvatila što on
hoće da kaže.
Zajecavši, ona se naglo okrenu i zalupi mu vrata u lice. Kroz staklo ju je video kako trči uz stepenice kao luda i
za trenutak pomisli: „Može se ubiti ili uraditi nešto strašno." Ali strah ubrzo iš-čeze: znao je da se nikad neće
ubiti jer je suviše površna. Najgore što će da učini biće da širi laži o njemu i Rubi Vintringem i da nikad ne
shvati da je njena pakost odaje ćelom svetu.
6.
Uzdahnuvši, Melbern siđe niz stepenice i reče Soferu da vozi do gospođe Vintringem. Kad je počeo mirno da
razmišlja o onome što se dogodilo, učini mu se da je prekid bio mnogo lakši nego što je očekivao. Bio je žestok,
ali vrlo kratak, i bez najmanjeg žaljenja sa njegove strane. Naprotiv, činilo mu se kao da se otresao nečega što
mu je dugo ulivalo osećanje da je uprljan i nizak, da stalno živi u strahu od nekog sramnog javnog prizora. A
duboko u duši osećao je čudno izopačeno stado vol jstvo zbog toga što je on, Dejvid Melbern,
125rođen u siromaštvu, od oca pijanice i kriminalca, upravo odgurnuo Fani Touner, čije je poreklo bilo sušta
suprotnost njegovom. Bilo je to osećanje od koga ga obuze stid, i zato ga on potisnu nekuda u dubinu duše.
Poče da razmišlja o Rubi Vintringem, a onda mu padoše na pamet Fanine reci: „Ali ista je kao ti. Vas dvoje ste
par. Vi ćete se razumeti."
Bilo je istine u toj primedbi, mnogo dublje nego što Fani misli, i ta istina mu je pričinjavala veliko zadovoljstvo.
Rubi nije bila pokvarena. Niko nije znao tačno njenu istoriju, ali je u njoj bilo neke čvrstine, skoro čelične, koja
je ulivala povere-nje. I jeste, pomisli on, avanturistkinja kao i on. Razumeće se.
Odavno je odlučio da ako se bude ženio, nikada ne uzme ženu iz Faninog društvenog sloja, koja bi imala
prednost društvenog položaja i koja bi mogla reći, kao što je Fani rekla: „Odjednom si postao vrlo uzvišen."
Nekada davno, takav razgovor bi ga vređao, ali sada je bio suviše ubeđen u svoju moć i uspeh. Bili su tako
očigledni i tako ogromni da su premašili sve ostalo.
Automobil naglo uspori i zatim stade. Ispred automobila sneg je bio zavejao jednu stranu ulice i zakrčio prolaz, a
na drugoj strani jedan taksi stajao je uz ivičnjak. Melbern iz automobila ugleda dve prilike kako izlaze iz taksija.
Jedna je bila neka visoka žena u bundi, a druga neki prilično krupan muškarac, očigledno pijan. Posmatrao ih je,
oduševljen veštinom sa kojom je žena vodila muškarca, koji je posrtao, preko pločnika u kuću, a kad su nestali u
mraku, učini mu se da u prilici muškarca ima nečeg što ga podseća na Džima Tou-nera. Taksi se udalji od
ivičnjaka, i njegov automobil nastavi put.
Odjednom ponovo pomisli na Fani pitajući se šta li radi, a onda sam sebi odgovori da zna šta radi. Verovatno se
bacila na pod i vrišti i grize tepih. „Grozna žena", pomisli on, i umesto prezira prema Džimu Touneru, obuze ga
saosećanje. Žalio
126
ga je što je bio toliko slab i dopustio da mu Fani upropasti ceo život.
Za trenutak ga ponovo ispuni nejasno osećanje da i u njegovom životu sve nije kako valja. Nije mogao otkriti šta
je to, osim da mu život u pos-lcdnje vreme postaje sve suvoparniji i da mu je sad dosadno sve ono što ga je
nekad uzbuđivalo, a uspeh koji je nekad predstavljao pravu svrhu njegovog života sada mu je izgledao suviše
lak. Bio je obuzet nekim čudnim osećanjem da je postigao sve što je nameravao postići, i da odjednom nema šta
da radi osim da korača u mestu dok ne umre.
Automobil se zaustavi pred vratima jedne velike stambene zgrade, i on pogleda na sat. Bilo je prošlo dva, i on
prvi put pomisli da je bio bezobziran i ohol kada je zatražio od Rubi da ga čeka. Rekavši šoferu da može da ide,
uđe u kuću i zamoli vratara da telefonira u stan gospođe Vintringem. — Mislim da me očekuje. Ako odmah ne
odgovori, molim vas nemojte je uznemiravati.
Međutim, odjednom oseti da ne bi mogao otići a da je ne vidi, uveren, bez ikakvog razloga, da bi jedino ona
mogla da otkloni iz njegove duše ono čudno osećanje nelagodnosti i da mu vrati mir. Bio je umoran i prvi put u
životu poželeo je da neko bude blag prema njemu, da razume i njega, i sve njegove postupke, i pobude tih
postupaka. Osećao je da više ne može da živi sam.VII
Otac joj je bio Irac, konobar, a majka Polj-kinja, kći radnika u železari. Na krštenju su joj dali ime Rozi. Dok nije
počela samostalno da živi, stanovala je u trosobnom stanu u Aveniji A, sa ocem i majkom, koja je umrla kad je
Rozi bilo deset godina, i sa tri brata. Sada, kada je imala trideset i jednu godinu, ona se starala da oca ne odvedu
u Vord's Ajlend, i plaćala budžaklijskim advokatima da spasu njenog brata Tima od Sing--S i riga. Pomogla je
Timu da kupi bombondžijsku radnju, koju je ovaj pustio da polako propadne, i platila /.a venčanje brata Peta,
koji se oženio siromašnom devojkom, i pomogla mu da kupe kućicu u Koroni. Od svih je volela samo Peta. A
kad bi videla ma koga od njih, osim Peta, svi bi joj pretili sveštenicima i govorili joj da će otići u pakao zbog
načina kojim zarađuje novac koji su oni trošili. Do svoje trideset jedne godine bila je četiri puta hapšena, jednom
sa sedamnaest godina zbog toga što se bila spetljala s nekim revolverašem, Si-cilijancem Tonijem, dvaput zato
što je prekršila zakon o prohibiciji, a jednom što je tresnula jednu igračicu iz grupe stolicom po glavi.
Više je ličila na Poljkinju nego na Irkinju, jer je imala kožu kao od slonovače i krupne, kose crne oči, nasleđene
od nekog tatarskog poglavice koji je pregazio Poljsku i tamo ostavio svoje seme. Telo joj je bilo suviše raskošno
da bi bilo moderno, ali je više uzbuđivalo muškarce nego mršava ženska
128
lela sa kojima su igrali u Rozinom lokalu. Sjajna crna kosa padala joj je iza ušiju, a preterano velika usta bojila je
jarkim karminom; i ponekad, više iz očajanja nego zato što to voli, pila je suviše, jer je bila promenljive ćudi.
Dugo bi bila vesela, ali bi se to uvek završavalo u najcrnjoj potištenosti. Jednom je u ono doba kad je bila
statiskinja pokušala da se ubije i umalo nije umrla od rane, i otada je jednostavno, bez prekida i odlučno, pila sve
dok joj neraspoloženje ne prođe.
Kad je imala sedamnaest godina, zaljubila se u Italijana Tonija Brucija, lepog, razmetljivog, crnokosog, siledžiju
i kukavicu. Bavio se samo poslovima koji su ga dovodili do zatvora. Među svojima bio je poznat kao Sicilijanac
Toni. Nije mogla da ga dovede „kući", čak i da je hteo doći, jer je njen otac mrzeo Vope — doseljenike iz južne
Italije — i tako je vodila strasnu ljubav po kapijama i u senci ispod mostova, a ponekad, kad bi imali sreće i kad
ih policajac ne bi otkrio, za vrelih let-njih noći u parku. Nekad bi odlazili i u sobu u Četvrtoj ulici, u kojoj je
Toni stanovao sa još jednim revolverašem. Ali sve se to završilo jer su Tonija najzad uhvatili i odveli u Sing-
Sing, a nju su uhapsili jer su je suviše često viđali s njim, a kad su videli da će roditi, poslali su je u jedno kato-
ličko prihvatilište. Njen otac je prisilio Tonija da se venča s njom pre nego što su ga poslali uz reku, i ona mu je
neko vreme pisala, ali pošto nije dobila odgovor, prestala je da piše i više nikada nije čula za njega. Dete je
umrlo, a kad se Rozi oporavila dovoljno da bi napustila prihvatilište, vratila se u stan u Aveniji A. Prvi put je
tada njen otac imao prilike da digne ruku na nju otkako se našla u nevolji, i umalo je nije ubio batinama, kojima
je trebalo da osveti čast porodice Hili. I tako je pobegla i zaposlila se u varijeteu, a posle toga je pošlo nabolje.
Uvek je imala novaca, a kad je došao njen brat Pet i saopštio joj da je oca udarila kap, Rozi Je nabavila sredstva
da ga pošalje u jednu pristojnu bolnicu.
Dvadeset <
129Rozin uspeh je bio potpuno slučajan, jer u njenom karakteru nije bilo ničega što bi je podsti-calo da žrtvuje
sve samo da uspe, i vodilo je od pobede do pobede do poslednje bitke. Samo slučajno pevala je najprostije i
sentimentalne pesme, tako da su one postajale stvarnost i već nisu izgledale proste i sentimentalne, već tako
dirljive da bi muškarci i žene, kad bi malo više popili, stali da razmišljaju kako su pokvareni, a ponekad bi i za-
plakali. Slučaj je hteo da u njenoj pojavi bude nečeg tragičnog i divnog što je privlačilo pažnju, a isto tako i da
njen glas, koji uopšte nije bio nikakav glas i koji nije bio školovan, ima u sebi neko iskonsko i čudno uzbudljivo
svojstvo. Slučaj je hteo da Rozi bude Rozi. Uostalom, pevala je stoga što je volela da peva, a i stoga što bi u
trenucima potištenosti, kad bi je nekako nejasno pritiskivala nesreća celog sveta, osetila iskonsku potrebu za
olakšanjem, a nije ga mogla naći ni u ljubavi, ni u lošem viskiju; još više je uživala da peva kad bi je slušalo
mnogo sveta. Nikad u životu nije se upitala zašto je tako. Jedino joj se činilo da pevanjem može da izrazi nešto
što nije mogla da iskaže grubim govorom, a to je bio jedini govor koji je poznavala. Pevala je uz jednostavnu
klavirsku pratnju, leno, jednostavno, sedeći na ivici stola.
Ponekad se ne bi pojavila u lokalu „Kod Rože" po dva-tri dana, pa bi ljudi ulazili i osvrtali se, i kad je ne bi
videli, ponovo bi odlazili, a stolovi bi stajali prazni, i upravnik bi čupao kosu i govorio da ga je upropastila; ali
znao je da se tu ništa ne može učiniti jer je Rozi zapala u ona svoja neraspoloženja pa je treštena pijana, a kad bi
bila takva, ni pretnje ni molbe nisu na nju uticale. Osim toga, znala je da neće izgubiti ni ugovor ni procenat, jer
bi klub bez nje bio samo nakinđurena soba u kojoj iz noći u noć ima samo mnogo praznih stolova.
Čak je i početak njene karijere bio slučajan. To je bilo jedne noći u jednom jeftinom restoranu u Četrdesetoj
ulici, gde je posle predstave svratila na pivo, i sendviče i kisele krastavce, pa pošto je bila
130
malo pijana, povisila je glas i zapevala. U početku su se mali glumci, ucenjivači i igrači smejali, a onda slušali,
pa je jedan mali Italijan sa velikim stomakom, po imenu Frankoni prišao i ponudio joj da peva u jednom table d'
hote restoranu. Posle dve nedelje namestio ju je u jednoj reviji u jednom jeftinom noćnom restoranu, koji je sam
držao, i odmah je naziv „Papagaj" promenio u „Kod Rozi". Stavio je nove somotske zavese i jeftinu pozlatu, i
odjednom stekao nove goste. Počeo je da mu dolazi imućan svet, a dovela ga je Rozi Hili, koja se sada zvala
Roza Dugen.
2.
Zakoračavši kroz somotske zavese, Džimi To-uner zastede za trenutak sasvim tiho držeći se čvrsto za jedno
krilo. Posmatrao je Rozi, iako nije bio sasvim siguran gde se nalazi, jer mu se u glavi sve mutilo, a ćela prostorija
je bila mračna osim kruga bele svetlosti u kome je Rozi sedela. Imao je neki utisak da ona postoji u ogromnom
vakuumu, u samom prostoru, okružena ničim. Nije video nejasna bela lica ljudi za stolovima, ni članove orkestra
pozadi koji su sedeli s instrumentima na kolenima, i slušali, kao i svi ostali, kao da nikad pre toga nisu čuli Rozi
kako peva. Čuli su se samo tihi zvuči klavira na kome je u mraku neko svirao u tačnom i uzbudljivom ritmu i
videla prilika u zaprljanoj beloj satenskoj haljini sa nizovima dijamanata na beloj ruci. Pevala je malo podignute
glave, teški beli kapci padali su joj preko krupnih crnih očiju. Sve linije njenog raskošnog U'la oflBtojjjAf su se
u moru svetlosti. I kroz sve pi janslffl^^Pize ga iznenadno neobuznano uzbuđenje, a ffijfjff zelja da se popravi,
da zaplače i počne
9*
131I i:
I'ioniikli glas je pevao:
Vulvort ne prodaje, dijamantske narukvice. Bebi.
Nervozna, izmorena lica bila su mirna. Cigarete među prstima su svetlucavo i nepomično lebdele u vazduhu.
Nije se čulo ni zveckanje leda u čašama.
Bebi, ne mogu ti dati ništa osim ljubavi. Bebi, to je jedino što imam.
Držeći se pijano za zavese, Džim požele da je siromašan kako bi život mogao da bude lep kao ta pesma.
Do onog sreonog dana, đavolski dobro znaš, Bebi, Ne mogu ti pružiti ništa osim ljubavi.
Dok je pevala, on se oprezno uputi po mraku prema stolu iza pregrade u najdaljem uglu. Želeo je da stigne donde
još po mraku, jer u poslednje vreme posetioci za stolovima više nisu bili samo jednostavni kupci i ljudi sa
Srednjeg zapada i iz predgrađa; bilo je tu ljudi i iz njegovog sveta, koji bi ga mogli poznati i ogovarati, a možda
bi rekli i Fani, koja bi, znao je, napravila užasnu scenu, mada je njoj svejedno što joj je on neveran. Fani je tašta i
ne podnosi čak ni pomisao da bi on pogledao neku drugu ženu. Ne, lokal „Kod Rozi" postao je suviše pomodan
da bi i dalje bio siguran. I posrćući po mraku, Džim ponovo požele da je siromašan i da nikoga ne poznaje, pa i
da propadne onako kako mu se sviđa, a da ga niko ne posmatra i da ne mora da misli na Fani i malog Džima i
Elizabetu.
Ne mogu ti dati ništa osim ljubavi.
Pesma se završila i za stolovima u mraku odjeknu tihi pljesak. Ćula su se čak i dva-tri pijana usklika. Rozi se
tiho pokloni i uputi prema stolu
u najdaljem uglu drečeće, zadimljene prostorije. Hodala je lako za tako krupnu ženu, ne primećujući umorna lica
koja su se na nju osvrtala dok se kretala između prepunih stolova. Izgledalo je da pljesak nimalo ne utiče na
njenu beskrajnu ravnodušnost. A onda tiho zasvira džez, tako da se polako uvlačio u živce i dražio ih,
nagoveštavajući vrhunac raspoloženja koje nikako da dođe. Svetlost se malo pojača. Jedan par probijao se na
mali podijum — debeo starac i mršava plavuša u haljini od sjajnih šljokica — pa zatim još jedan par, pa još
jedan, jedna crnomanjasta devojka bledog lica i plav mladić koji je bio pijan i pridržavao se za nju dok su se
okretali, jedna sredovečna žena i mladić od dvadeset godina, dok se podijum nije tako ispunio da je bilo
nemoguće kretati se, pa su parovi morali da stoje u mestu klateći se bestidno u polumraku uz muziku prigušenih
bubnjeva i saksofona. Ćela prostorija postala je čudna i nestvarna. Sa bele kože ženskih leđa i grudi odbijala se
svetlost tako da su jasno odudarala od crne odeće muškaraca. Vazduh je bio pun dima i mirisa lošeg šampanjca,
znoja i parfema. Muzika je svirala sve tiše i tiše dok nije zamrla, tako da su se tela usred prostorije još dugo
drmusala ne primećujući da više nemaju pratnju.
3.
U uglu Rozi sede i reče srdačno:
— Zdavo, starino.
Primetila je da je pred njim boca viskija i da je već pijan.
— Dobro sam, kako si ti? — Ali glas mu je bio promukao.
— Ne baš sjajno.
— Šta je? Opet te uhvatile lutke?
Ona uzdahnu. — Ne znam. Ne baš. Zar se nisi dosta nalio?
132
133— Kad ovu popijem, prestajem.
Ona nali i sebi jednu čašu i stavi leda i vode. — .Uaš ne valja ovo đubre.
— Šta ti je? — upita on ponovo. Želeo je da bude raspoložen, i pomalo ga je ljutilo što ju je zatekao u tužnom
raspoloženju.
Ona zabaci gustu crnu kosu sa belog čela i pripali cigaretu:
— Ništa. Upravo sam se ponovo posvađala s Frankonijem.
— Zbog čega?
— Stara stvar. Jer se nisam, pojavila u sredu uveče.
— On če bez tebe propasti.
— Aha, ali mi je ipak svega dosta... stalno ista svađa... neprestano. Jednog dana ću glat ostaviti to đubre.
Pušili su ćutke, a onda ona reče:
— Da. Ja sam mu privukla otmene goste. — I pogledavši ga oštro, dodade: — Možda bi bilo dobro da prestaneš
da dolaziš ovamo sada kad tvoji sjajni prijatelji misle da sam takva uspaljuša.
Nije odgovorio. Znala je da njegovo pravo ime nije Vilson, i vrlo dobro je znala da on potiče iz sveta
0 kome ona ništa ne zna, ali je baš i ne zanima. On je bio dobar tip, najbolji, pomisli ona, od svih koje je
poznavala. Njoj je bilo potrebno mnogo novca, a on je bio veoma galantan. Nije joj pravio scene, niti ju je
tukao, niti bio ljubomoran i zloban zato što nije znao gde je provela svaki trenutak u jednom danu, a pošto je
mnogo pio, nije mnogo ni tražio od nje što se tiče ljubavi. Jednom je videla u novinama jednu fotografiju nekog
To-unera, koja je sigurno predstavljala Džima, ali se nikad nije potrudila da ga o tome upita. Imala je
1 ona štošta u životu i nije želela da ljudi u to zabadaju nos, pa nije videla razloga zašto bi tražila da joj ljudi
pričaju o onome što nisu hteli da kažu.
— Da — ponovi on turobno. — Frankoni bi propao bez tebe.
134
— Šta si radio? — upita ona.
— Promašena večera ... prijem ... najgori na kome sam u životu bio.
— Zato si već pijan?
— Valjda.
— Mogao si me pričekati. I ja sam nekako htela noćas da se napijem. Ne osećam se baš najbolje.
Jedan član orkestra zapeva tihim, dubokim jevrejskim glasom uz pratnju prigušene muzike. Oboje zaćutaše da
slušaju.
Mala ledi, nafrakana i nagizdana,
Kud si naumila, pitam te?
Svak' zna kol'ko te koštaju tvoji brilijanti,
Ceo svet te poznaje iza tvoje maske.
Sve te vesele, šarene haljine,
U tužne prnje mogu sutra da se pretvore;
Zovu te veselom, gizdavom lutkom,
Obožavanom i poželjnom.
Ljubavnici koji te se brzo zasite.
Jadna mala, vesela, lutko od krpe! Ti si samo lepa igračica za zabavu, Nisi od onih koje ljudi biraju Da s njima
ostare i osede.
Nemoj tako završiti, draga.
Nikad nije kasno da se popraviš, mila.
Jadna mala, vesela, lutko od krpe.
— Vesela pesmica — reče Rozi.
On je uze za ruku i pogleda je pravo u oči.
— Nasmeši mi se, lutko?
Ona se namršti i odmahnu svojom crnokosom glavom. — Večeras ne.
— Zašto ne?
— Koji ti je đavo? Zašto da se nasmejem? Sta tu ima da se smejem? — Odjednom je tako podi-
''tf8!f znao šta da kaže. A onda ona ispi
135jednu čašu i nežno se naže i poče da mu miluje proređenu plavu kosu.
— Ne sekiraj se, stari druže. Sve je u redu. Za trenutak ću opet biti veselija. — Ona namota jednu njegovu
kovrdžu oko prsta: — Nisam ljuta na tebe.
— Pa, na koga si?
— Ne znam... na Frankonija, na onog tipa što me prati na klaviru, na mog ćaleta, moju rđavu braću... na
sebe... na sve te budale što se klate na podijumu... na sve, čini mi se osim na tebe ... Toliko si dobar prema meni.
— Poljubivši ga u obraz, ona dodade: — Hoćeš večeras sa mnom kući?
U svom smućenom mozgu pratio je samo deo njenog govora pa odvrati: — Znaš li, Rozi, i ja to isto osećam?
Tako si strašno dobra prema meni. Svima drugima sam dosadio.
Njegova bespomoćnost je dirnu, a kako je on bio jedini gospodin koga je u životu upoznala, zbog njegove
uglađenosti uvek je želela da ga voli više nego što ga je stvarno volela, i mada ga je volela svim onim lepim što
je u sebi imala, bilo je drugih muškaraca koje je volela mnogo grešni je, svojim telom; i ponekad joj se činilo da
ga vara jer njegova blizina nije u njoj budila istu onu strast koju su budila tela drugih muškaraca.
Ona tiho ponovi: — Hoćeš li sa mnom kući?
On joj poljubi ruku: — Hoću.
Jedan konobar pojavi se iznenada iza pregrade. Sagnu se ka Rozi i prošaputa: — Opet se vratio. Ovaj put ne
mogu da ga se otarasim.
— Idem — reče ona. Džim je pogleda. — Šta je?
— Ništa. Opet Frankoni.
On nesigurno pokuša da se digne. — Hoćeš li da se nađem uz tebe?
— Ne. To bi bilo gore.
I tako on ponovo sede posmatrajući je dok je prolazila između stolova do zelenih čojanih vrata na drugoj strani
prostorije.
136
4.
Znala je da neće naći Frankonija u nakinđure-noj recepciji i namerno je slagala Džima Tounera. Znala je na koga
je kelner mislio kad je rekao: „Opet se vratio." Odjednom ugleda pred očima jasnu sliku jednog muškarca. I u taj
mah joj se smuči i zavrte u glavi od žestine želje i odvratnosti koje je pomisao na njega budila u njoj.
Pre mesec dana, jedne noći kad Džim nije došao i kad je pila za svojim stolom sa Džimom Džersijem i nekim
Rajhenbanom, krijumčarima alkohola, isti taj kelner joj je prišao i prišapnuo poruku. Rekao je da je napolju neki
čovek koji želi da je vidi, ali neće da kaže svoje ime. Samo je rekao da ga ona vrlo dobro poznaje i da će že-leti
da ga vidi. U prvi mah je pomislila da je to sigurno neki njen nekadašnji ljubavnik, koji se sada vratio kad je
postala poznata i slavna, i dok je prolazila kroz prostoriju, razmišljala je o svim svojim bivšim ljubavnicima
brojeći jednog po jednog. Promenila je prezime da bi ih se oslobodila, i sigurna je bila da samo jedan od njih zna
da je Rozi Hili sada Roza Dugen. A onda joj je palo na um da je neki od njih možda slučajno došao u klub i
poznao je kad ju je ugledao. Kad je otvorila čojana vrata i za trenutak bila zaslepljena jakim bleskom bele
svetlosti, videla je da tu stoji oslonjen na sto i čeka je jedini ljubavnik koga je zaboravila.
Soba je bila mala i užasna sa drečećim crvenim zidovima i pozlaćenim stolicama tapaciranim otvo-renozelenom
svilom i osvetljena prodirnom blešta-vom svetlošću iz malog kristalnog lustera koji je visio u sredini. Muškarac
je bio srednje visine i jako crnomanjast, zlataste kože kakvu ponekad imaju Sicilijanci, i očiju koje su prosto
plamtele u svom dubokom crnilu, tako da je ličio na bolesnika. Kosa mu je bila gusta i crna, kovrdžava i kratko
podšišana, a čak i ispod jeftinog plavoljubičastog odela moglo se naslutiti snažno i mišićavo telo.
137Podsećalo je na smotanu oprugu. Moglo mu je biti dvadeset pet ili četrdeset pet godina. Bio Je skinuo kapu i
osmehivao se otkrivajući niz savršeno belih jakih zuba. Senka zlobe nazirala se u tom osmehu. Rekao je:
— Zdravo, Rozi — i sačekao.
Nije mislila na Tonija među svojim ljubavnicima jer je Toni bio nešto drugo.
Kad se osmehnuo, odmah ga je poznala, jer je taj njegov osmeh bio grub, razmetljiv, a kad ga je poznala, bila je
savladana neodoljivom bujicom osećanja u kojoj su se čudno mešali strah, želja i pohota. Jedna Rozi ga je
dočekala kao neko ko je danima bio žedan pa je naišao na izvor vode, a druga Rozi, rođena posle njegovog
odlaska, bila je zapanjena i osetila je želju da se okrene i nestane u gomili sveta iza nje. Nagon ju je opominjao
da beži ako ne želi i po drugi put da postane rob. Prva Rozi, iskonska, stvarna i čulna, poznavala je tog
muškarca. Poznavala je njegovo telo i njegovo zlostavljanje i umilni zvuk njegovog glasa kad ju je voleo, i
sećanje na njega ispunilo ju je željom. Nijedan od muškaraca koje je otada upoznala nije bio kao on, i u svem
njenom iskustvu nije bilo onakve strasti kakvu je upoznala po kapijama, pod mostovima i po mračnim kutovima
u parkovima, kuda je vetar s mora koji je duvao uz reku nanosio staru hartiju.
Nije ga ni poljubila niti se s njim rukovala. Jednostavno je stajala usred sobe ispod užasnog kristalnog lustera i
upitala tihim glasom:
— Kad si izašao?
Osmehivao se na nju, zadovoljan, a možda i srećan što ju je tako zbunio. — Oh, već sam poodavno napolju.
Sada sam baš doznao gde si. Trebalo je da mi pišeš o tome.
— Mnogo mi je vredelo što sam ti pisala.
On se nasmejao. — Izašao sam pre nego što sam očekivao, jer sam bio dobar. Posle sam bio u Bafalu i Čikagu.
138
Prišao joj je s istim onim starim posedničkim razmetanjem i uzeo je za ruku. Na dodir njegovog tela zaboravila
je sve muškarce koje je imala. — Sedi. Da porazgovaramo o starim vremenima. Ušao bih u klub da sam
pristojno odven. Ovi kanda misle da sam neka protuva koja je došla da vidi veliku Rozu Dugen.
Ponova se nasmejao. — Veliku Rozu Dugen. Ali ti za mene nisi Roza Dugen. Ti si moja draga ... Rozi Hili. —
Oboje su seli. On je nastavio:
— Mogla bi da poručiš nešto za piće. Nismo, valjda, u Sahari, a?
Pozvala je kelnera i poručila viski razmišljajući sve vreme, jer čak ni zatvor nije mnogo prome-nio Tonija. Znala
je da je ona sama ostarila i ugojila se i da ima bore na licu i kolutove ispod očiju; ali on je bio kao komad čelika
koji se ne menja ni pod kakvim dejstvom. Gledala je njegovo telo i zamišljala njegove zmijaste zagrljaje. Bilo je
nečega u njegovim rukama, u njegovim mišićima, u dubokim crnim očima, gustoj crnoj kosi, što drugi muškarci
nisu imali. Bilo je nečega što je u njoj izazivalo uzbuđenje i što je raspaljivalo i njenu neobuzdanu životnu snagu.
Toni je pio, ali ona nije mogla da podigne čašu a da on ne primeti kako joj ruka drhti, pa je odlučila da mu ne
dopusti da posumnja šta se dešava u njenom telu.
Upitala je: — Šta sad radiš?
— Isto što i pre. Uz to malo i krijumčarim alkohol.
— Mnogo love?
— Ne. Sve pare pokupe one svinje gore na vrhu. — Oštro ju je pogledao. — A ti, ide ti prilično dobro, a,
mala? Čujem da zarađuješ milku nedeljno, baška procenat. Sasvim dobro za Rozi Hili.
sasvim dobro za Rozi Hili. E'omenila si prezime da me se zauvek ota-
ras
požda.
139Vicko je da se ništa nije promenilo zbog toga šio ji- pmmcnila ime. Ostala je stara Rozi Hili. Išlo )!,:\ je
gledala, kao da ju je ostavio juče, a ne piv mnogo godina, a ona je mislila da će ga preva-ii(i i sakriti to od njega.
Trudila se da smisli da nešto kaže, ali da kaže što manje.
— Ali neću ti se vratiti — rekla je iznenada. — Ne zavaravaj se.
— Nikad se nisam zavaravao.
— Ne, posle svega onog što sam dobila od tebe. Toga mi je dosta. Naučila sam da živim bez tebe. I ne
vraćam se.
— Nisam te ni molio, a?
— I nemoj me tako gledati. Ništa ti neće pomoći što me tako proždireš očima.
— Ne? — Ali i dalje ju je gledao na isti način razmišljajući kako nikad takvu ženu nije imao.
— Ne, ne želim više da te vidim. Svršeno je, znaš? Sada sam samostalna, i nikad se više neću spetljati s
muškarcem onako kao što sam se s tobom spetljala. Neću opet da izdržavam propalicu kao što si ti. —
Govorila je besno, kao da govori sama sebi u praznoj sobi.
— Nisam te ni molio.
Ali molio ju je. Njegove oči, njegovo telo, ćela njegova duša je molila. — Jedno mogu da ti kažem, Rozi. Nikad
nisam video ženu kao što si ti. Sve su sitne u poređenju s tobom.
— Aha. To sam već čula.
— Daj mi tvoju cigaretu da pripalim. Podigla je cigaretu i dok je on pripaljivao
svoju, njihove su se ruke za trenutak dodirnule, a onda ju je nežno pomilovao po mišici dok je povlačio ruku.
— Odlazi — rekla je ona tiho. — Pusti me. Ra-zumeš? Neću više da te vidim. Dosta si mi zla naneo. Ćale
me umalo nije ubio kad sam poslednji put bila s tobom.
— Aha. Sve sam to čuo, i još priđe.
140
— Ko ti je pričao?
— Šta misliš?
— Moj brat Tim.
Nije odgovorio, a ona je tiho kazala: — Bolje bi bilo da više ne zabada nos u to posle svega što sam za njega
učinila — i bacila je cigaretu u čašu za viski. — Moram opet da pevam, i ozbiljno mislim ono što sam ti rekla.
Ne želim više da te vidim. Svršeno je. Shvataš?
Ali nije otišla. Stajala je i dalje i plahovito razmišljala: „Gde stanuje? Kako ću ga naći ako poželim opet da ga
vidim?"
I on je ubacio cigaretu u čašu za viski.
— Odlaziš... tek tako, kao da nikad ništa nismo značili jedno drugom?
— To je bilo strašno davno.
Nagnuo je glavu u stranu i prevrnuo usplam-telim crnim očima. — Nisi se razvela od mene ili nešto slično bez
moga znanja?
— Ne.
— Onda si još moja žena. Nisi našla nekog za koga želiš da se udaš?
— Ne, nemam nikoga za koga bih se udala.
— Nikoga za sve vreme otkako su me ćorki-rali?
— Ne... ne. — Nije mu rekla da je jednom ili dvaput kad je bila umorna pomislila kako bi bilo lepo udati se za
nekog dobrog pijanicu kao što je Džimi Vilson. Ali to je i onako nemoguće, a nije ni pristojno da se žena uda za
takvog tipa kad zna da mu ne može biti verna.
Toni je govorio: — Znači, hoćeš da me zauvek oteraš?
— Aha. — („Ali ne želim da odeš. Neću noćima spavati misleći na tebe. Nema čoveka na svetu koji je takav
muškarac kao što si ti.")
— Kako bi bilo da nešto pojedemo kad završiš tu tvoju deračinu?
— Ne... ne...
141Nt> nio|rii da uđem. Nisam obučen. Hajde ... I«•! 1«• * hl lilln da nešto pojedemo kod Džeka ... za I|iiImiv
nitiiDc;, dobrog vremena?
(iilvi'nlilu je pogled od njega s osećanjem kao ilti hv (inlii 11 magli. Išla je dalje i u susret katastro-ll, i luk joj se
u glavi vrtelo od alkohola, očajanja i M|r
Hajde... za ljubav starog, dobrog vremena. Nrll se onih noći u parku. Kladim se da se posle iiiluul nisi tako
provela.
Znala je da će, ako ode s njim i na pola sata, nvi- početi iz početka, i da tome neće biti drugog ki a ja osim
rđavog. Ubeđivala je sebe da je on propalica, narkoman, revolveraš. Govorila je da će je, verovatno, ubiti jedne
noći kad se bude drogirao.
I čula je svoj glas kako izgovara: — Dobro ... ovaj put.
— Kad završavaš?
— Sad... dok otpevam još dve pesme.
— Čekaću te ... poljubi me, mala. Poljubila ga je i pomislila: „Pa do đavola! Zar
nije svejedno šta će mi se dogoditi? Ja sam rođena samo za piće i ljubav, a za ljubav nema muškarca kao što je
Toni. To je bar nešto stvarno. Nešto u šla čovek može da zagrize." Drhtala je a lice joj je port-lo. Na dodir
njegovog tela svi drugi muškarci koje je poznavala jednostavno su iščezli, zaboravljeni. Slušala je kako joj otac
govori, kako vrišti na nju sa invalidske stolice držeći pri tom u ruci novac koji mu je dala: „Otići ćeš u pakao i
sago-rećeš u pepeo. Tako ćeš proći, ti mala . .." Pa, u svakom slučaju će otići u pakao jer inače nije imala kud.
Vrtela se i vrtela, gore-dole u vrtlogu...
A onda je čula kako neko viče na nju i, okre-nuvši se, ugledala na vratima Frankonijevo debelo malo telo nalik
na bubašvabu.
Odgurnula je Tonija od sebe i viknula Franke >n i ju: — Ej, idi do đavola! — I, okrenuvši se, prošla kroz vrata i
vratila se u smrdljivi, zadimljeni noćni klub. Malo kasnije, Toni, sedeći pored
142
viskija ispod bleštave sijalice, čuo je njen promukli glas kako peva:
Ali ne vredi ni da pokušam
Da ga napustim,
Jer drugog nema;
On nema brata,
Volim tog momka, jar sam njegova.
Onda je znao da je sve u redu. Još mu je pripadala.
Malo kasnije, izišla je vrlo otmena u bundi od kune,pasuse povezli taksijem ka zapadu, sa asfaltiranih na
pošljunčane ulice, i najzad se zaustavili u poluosvetljenom kraju oko Desete avenije, u jednom prljavom
„bifencetu" sa niskom tavanicom i kiselim mirisom pomija, gde se nedozvoljeno točilo piće. Rozi, sa sve krznom
od kune i ostalim, oseća-la se ovde kao kod kuće i razgovarala je sa dvojicom krijumčara alkohola, koji su prišli
i pridružili se Toniju. Sve je bilo bezbrižno i neposredno i nije ličilo na ono pevanje za otmenu publiku, ono
njeno nastojanje da bude dobra prema Džimu Vil-sonu. Bila je srećna i luda kao što nije bila godinama.
Toni je otišao s njom kući, i noć je prošla u nekom ludilu i zanosu koji je bio daleko lepši od bilo kakve radosti
ili zaborava koje je nalazila u piću, sutradan mu je pružila svežanj novčanica da kupi pristojno odelo, jer nije
mogla dopustiti da ljudi u tako pristojnom kraju kao što je Severna trideset peta ulica vide kako joj revolveraš
dolazi u stan. Dala mu je ključ i ispričala o svom prijatelju „gospodinu Vilsonu", a on je odgovorio da razume da
su joj bile potrebne velike pare za ćaleta i svu braću, i da će i sam morati s vremena na vreme da pozajmi od nje
nešto. Tako je onih noći kada j^^lojazio „gospodin Vilson" Toni bio odsu-lan. __.„_„_
prvi put istovremeno živela sa dvoji-mislila da greši, jer je obojicu volela ljubav prema Toniju bila je kao
143n
|il|iin*ilvo. Bila je neobuzdana, neukrotiva i potpuno lek-siia, u njoj se gubila i bila zadovoljna i ži-volinjski
čulna.
To, međutim, nije dugo trajalo, jer je posle dve nedelje neobuzdane strasti počeo, zasićen da pokazuje zlovolju i
da je zlostavlja; a onda se jednog jutra probudila i videla ga kako stoji pored njenog kreveta s makazama u ruci,
spreman da je probode. Oči su mu bile zakrvavljene i raširene od droga i razvrata, a koža mrtvački bleda. Bio je
zaboravio da je „gospodin Vilson" izvor svega njegovog novca, i tresao se od besne, lude ljubomore, kunući se
da će ubiti i nju i njenog ljubavnika. Polako joj je pošlo za rukom da mu popravi raspoloženje. Dala mu je malo
kokaina, a on je onda legao pored nje i zaspao i spavao ceo dan. Ali sledeće noći opet je bio skoro isto onako zao
i polomio je dve stolice u paramparčad i polupao ogledalo iznad njenog toaletnog stočića. Nije marila za svu tu
lomljavu, jer je na to bila navikla, ali joj je bilo krivo zbog ogledala. Razbijeno ogledalo znači nesreću, i ta pomi-
sao ju je progonila.
Ali kad je ponovo došao k sebi i probudio se bled, tresući se i jadikujući kao što je uvek bivalo posle takvog
nastupa, ljutito mu je kazala da je svemu kraj i da će ga, ako se vrati, pred vratima sačekati policajac koji će ga
zauvek poslati u Sing--Sing, jer mu tamo i jeste mesto. On je znao da na vrtaima neće zateći policajca jer je Rozi
imala svoje razloge da ne bude suviše prisna s policijom, ali je ponovo iščezao u gradu. Više nije čula za njega,
pa se, umorna i zasićena ludim obnovljenim medenim mesecom, nadala da je nestao zauvek.
5.
A sada, dok je prolazila kroz lokal, između zbijenih stolova, osećala je strah. Mislila je da će kad otvori zelena
čojana vrata koja vode u drečavo
144
predvorje iznenada ugledati blesak vatre i pasti, onako kako je pred njenim očima pao neki čovek uoči Dana
zahvalnosti u jednom „bifencetu" u Zapadnoj sedamdesetoj ulici. Ali je i dalje išla prema vratima kao da nema
vlasti nad svojim telom. Morala je tako da postupi pa makar znala da se sa druge strane vrata nalazi ponor.
Odjednom joj se učini kao da vrata idu prema njoj. Bila je potpuno zaboravila na sebe, i mislila je samo na to
kako ne sme dopustiti Toniju da uđe u klub i ubije Džima, koji je bio suviše pijan da bi se mogao braniti. Vrata
su joj neprestano prilazila, a onda se naglo olvoriše.
Nije je ubio. Čak je izgledalo da nema pištolj. Mirno je sedeo na jednoj otvorenozelenoj stolici i čekao da se
pojavi na vratima. Nije imao sivi šešir koji je kupio njenim novcem, već je između kolena držao prljav mrki
kačket. Gusta crna kosa bila mu je razbarušena i neuredna, a jedna kovrdža mu je padala preko oka, još crnja
zbog bledila njegovog lica. Košulja mu je bila prljava i iscepana, pristojno odelo koje mu je kupila umašćeno, a
jedan rukav pocepan. Nije se brijao dva dana, i brada mu je bila zarasla u tvrde plavocrne čekinje. Oči su mu bile
crvene, a jedno otečeno i zatvoreno.
Za ono kratko vreme dok je stajala na vratima nije osetila ni sažaljenje, ni želju, već samo gađenje. Izgledao joj
je samo prljav i gnusan. To nije bio onaj Toni koji je mogao da radi s njom šta je hteo. Onaj Toni je bio hvalisav
i spretan kao pravi profesionalni ubica, okoreo i pomalo surov, nabijen snagom namotane opruge. No ona se
bojala upravo ovog slomljenog, prljavog Tonija, jer je baš u takvim trenucima bio kukavica i siledžija,
podmukao i džangrizav i sklon nepredvidljivim pos-tuocimjuJsakvi i bivaju kukavice i siledžije. Onaj je volela
mogao ju je tući i ona se nije !sda se trudila da sakrije svoj strah nekim irS$$}U# i nipodaštavanjem, i
neprestano je misli-
r»
10 »I
pj p j
Ijl'-e me jednog dana kad bude ovakav".
ijv;.vtiri časa i-■
145No ipak je odvažno stala pred njega rekavši:
— Dakle?
On ne ustade, samo reče tihim, nabusitim glasom, ne gledajući je:
— Moraš opet da me primiš. Moraš.
— Zašto?
— Pogledaj me.
— Pa, zar sam ti ja kriva? — On ne odgovori, a ona nastavi:
— Učinila sam sve što sam mogla da od tebe stvorim nešto pristojno. — Pripalivši cigaretu da bi mu pokazala
da ga se ne boji, dodade polagano:
— Neću te primiti natrag, i biću ti užasno zahvalna ako mi vratiš ključeve.
Izbegavao je da se sretne s njenim pogledom.
— Ne mogu. Nemam ih. Izgubio sam ih u utorak u lokalu „Kod Džeka".
— Sigurno opet lažeš.
— Ne lažem — odgovori on nabusito. — Izgubio sam ih.
— Hoćeš li mi ih vratiti ako ih nađem kod tebe? — Moram ih imati, ali ne samo zbog sebe. Toni je mogao ući i
ubiti Džima.
Za trenutak je oklevao, a onda reče nabusito.
— Hoću. — Ustade i stade raširenih ruku kao da je sasvim naviknut da ga pretresaju, a ona poče da pretresa
jedan po jedan džep. Nije našla ključeve, ali je našla ono što je znala da će naći — mali pištolj, lep, plavocrn i
blistav, jedva nešto veći od dlana njene ruke.
— Dakle, imaš pištolj.
— Pa, to nije ništa neobično. — Ona ga uze da ga površno pregleda, a onda podiže oči s onim izrazom prezira
koji je on mrzeo.
— Lepa stvarčica. Bez nje ne bi bio muškarac, a?
Za trenutak u očima mu blesnu neki potmuli plamen. — Nikad nisi imala boljeg muškarca od mene!
146
— Zar? U jednom pogledu imaš pravo, ali s lim nećeš mnogo postići čak i ako živiš od žena. ■■- Dok je
govorila, ćušnula je revolver iza leđa. Onda ga naglo pogleda. — Dakle, čisti se!
— Kad mi daš pištolj.
— Malo ću ga pričuvati... za ljubav starog, dobrog vremena . .. kao za uspomenu.
Polagano, njegov zatupeli mozak shvati da je prevaren. On zakorači kao da želi da joj ga silom uzme, ali ona se
izmigolji iza stola. On stade odmahujući začuđeno glavom. Onda reče: — Gade... da se tako okreneš protiv
mene.
— Nisam ja protiv tebe. Kad si pristojan, ništa me ne može naterati protiv tebe. Prosto hoću da se iščistiš.
Poslaću pištolj u lokal „Kod Džeka" da ti ga sutra predaju.
Odjednom oseti kako ga se više ne boji. Ose-čanje prezira prema tom bednom, jadnom stvorenju zamenilo je
njen strah. On se skljoka na stolicu i stade da se trese.
— Ili ćeš da se gubiš, ili ću pozvati Marfija da te izbaci? Ne želim... ali ako budem morala, učiniću to.
On poče da cvili. — Grozno postupaš sa mnom ... posle svega što smo jedno drugom značili.
— A kako stoji sa mnom?
— Ako mi pružiš još jednu priliku... naći ću pošten posao.
— Da ... za nedelju dana.
— Ne mogu te ostaviti. Razumeš? Ne mogu. Ne vredi mi da pokušavam. Uvek moram da se vratim. Čak i
kad sam bio s one strane brave, ležao sam budan noćima misleći na tebe. O, bože! Kako je to bilo užasno. —
On utučeno odmahnu glavom. — Ne vredi. Ne vredi. Imao sam i druge iene, ali ne vredi!
I ona je znala da ne vredi uobražavati da bi ga ,se zauvek mogla otarasiti. Znala je da bi opet, kad bi se
v^KtJJfisl6 deset godina, kao što je i došao pre melHnfpiP^ sve počelo iz početka. Kao da su tclima "»Hlijcdno
uz drugo.
10*
147V 'X
Ona se neočekivano osmehnu i reče:
— Pa, možda bi bilo dobro da pustim da te uhapse. Ovoga puta zauvek.
— To bi uradila, to? — On se nagnu preko stola i reče plačljivim glasom: — Slušaj, pusti me da večeras pođem
s tobom kući. Učiniću sve...
— Večeras ne možeš sa mnom kući. Za trenutak ju je ćutke posmatrao.
— Znači da će onaj tvoj sladokusac noćas biti s tobom? — Pošto mu nije odgovorila, on reče: — Ti si moja
žena, a? — nekako nesigurno, kao da pokušava da nešto smisli u svojoj zbrkanoj glavi.
— Nisi ti kriv za to.
— Slušaj, Rozi. Ako noćas ne mogu s tobom kući, spavaću u jarku.
— Gde su ti svi tvoji krasni prijatelji?
— Nemam ni prebijenog centa. Na časnu reč.
— Sve si potrošio na sankanje? — On joj opet ništa ne odgovori. — Pa, imam gomilu para u drugoj sobi, ali
nećeš dobiti ni cvancika.
On ponovo zacvile: — Ružno je što tako postupaš sa mnom posle svega što smo značili jedno drugom.
— E pa, ne vidim zašto bih ti dala pare da ideš da se drogiraš pa da posle dođeš i praviš rusvaj u mojoj kući.
Slušaj, Toni, brojaču do pet, i ako se dotle ne izgubiš, zvaću Marfija da te izbaci.
On je pogleda i zareza: — Da se nisi usudila to da uradiš.
Ona poče: — Jedan ... dva ... tri... — ali se on ne pomeri. Rozi malo pričeka, pa nastavi: — Četiri. — Po drugi
put pričeka, a kad je izgovorila: — Pet — uputi se vratima koja su vodila u garderobu i otvorivši ih doviknu: —
Marfi, dođi da me ratosiljaš ovog đubreta!
Marfi uđe, ogroman Irac nabreklih mišića i svetlocrvenog lica. On pogleda Toni ja svojim sitnim, ljutim plavim
očima, ali Toni se ne mače. Mirno je sedeo gledajući u pod. Onda Marfi reče:
— Hoćeš li da se gubiš ili da te izbacim?
A onda, kao da je neko prineo šibicu barutu, Toni poče histerično da vrišti i psuje nazivajući Rozi najgorim
imenima. Dok je vrištao i psovao, Marfi ga jednom rukom zgrabi za okovratnik od kaputa a drugom za tur na
čakširama i izbaci ga kroz vrata na sneg, i pored ritanja i psovki. Rozi podiže prljavi mrki kačket i baci ga za
njim.
Kad se Marfi vratio unutra, ona reče:
— Marfi, ako opet dođe, nemoj ga puštati u-nutra. — I pruživši mu lepi, blistavi pištolj, do-dade: — A ovo
zadrži za uspomenu.
Dok se Rozi udaljavala prema zelenim čoja-nim vratima, Marfi je gledao za njom, a sitne boriće od
razdraganosti i divljenja pojaviše mu se oko sitnih svetloplavih očiju i uglova dobrodušnih usana. On pomisli:
„Kako mu je uzela taj pištolj? Mudra je ta, to je... Irkinja skroz na skroz, ume 1 sama da se čuva." A onda:
„Nikad nisam video ženu da tako hoda. Zbog toga bi i sam sveti ^ otac papa otišao od kuće. Taj Vilson je srećan
tip."
6.
Kad se ponovo našla u lokalu punom neprijatnih mirisa, nije mogla dalje od igrača koji su bili preplavili prostor
za igru. Rozi za trenutak zastade da ih posmatra, lenjo razmišljajući kako su ludi 1 nedotupavni kad to izvijanje u
atmosferi sličnoj kao u podzemnoj železnici nazivaju uživanjem. Uzaludno i sa žaljenjem pitala se da li je iko od
njih u toj zagušljivoj prostoriji ikada upoznao dubine »tvarnog zadovoljstva ili žestinu one strasti koja je tako
beznadežno spajala nju i Tonija. Većina nije ni sanjala šta strast može da znači. Oni su je ispo-1J uvali u štipanju
i pipkanju, naročito oni bolesno Sledi, debeli starci.
Sve do večeras ih je, ni sama nije znala zašto, uzimala takve kakvi su, i jedva ih je zapažala. Sa-
148
149da ili je viđela jasno — prvo kao gomilu mesa koja se I rese i cereka, i upita se: „Zašto nisu pošteni i ne odu
kući da legnu?" A zatim kao jedinke, lepe i sinc.šne, ružne i odvratne, uobražene i glupe, i iznenada oseti prema
svima njima onaj isti bolesni prezir koji je osetila prema prljavom Toniju, koji je mutnih očiju još do maločas
cvileo. Svega joj je bilo dosta.
Neko u orkestru ponovo zapeva: „Igraj, igraj, igraj, mala ledi." Muzika poče da zamire. Rozi pomisli na Džima.
Sada se bojala da ga odvede kući, ali je želela da on pođe s njom — možda i ne bi bilo opasno sada kada je
Toniju oduzela revolver. A možda je Toni rekao istinu o ključevima, jer ih nije bilo ni u jednom njegovom
džepu, a Toni je sve što ima obično nosio u džepovima jednog jedinog odela koje je imao. Ne bi trebalo da
dopusti Džimu da večeras pođe s njom kući, ali nije želela da se vrati sama, a s gađenjem prema Toniju vratila se
i njena stara naklonost prema Džimu, jača nego ikad pre. Sećanje na razbijeno ogledalo još je plašilo, ali je
uveravala sebe da je Džimiju potrebno da se večeras razveseli. Bio je nesrećniji nego obično i bila mu je
potrebna njena podrška. Možda je njegova žena jedna od onih iz otmenog društva i možda bi mu noćas priredila
goru scenu nego obično. Mora nešto smisliti da ga zaštiti. Možda je Toni slagao ono za ključeve, pa će se vratiti
u stan i oboje ih ubiti.
Muzika prestade, a ona se kroz gomilu sveta uputi prema stolu iza pregrade misleći pri tom kako bi trebalo da ga
pošalje njegovoj kući ili u hotel. Nije imala ništa protiv toga da se sama suoči sa Tornjem ako bi se pojavi
pokušao da je ubije. A onda, grade, ugleda Džima kako se va zagnjurivši lice u skrštene brati recima, ali ostade
bez nu i prodrma, a on samo zastenja. \^^fce znala da je zaspao na mrtvo i da ne može uSw™^M. ništa drugo
osim da ga povede sa sobom
150
Rozi dozva Marfija pa ga zajednički izvedoše na sporedna vrata niz prilaz do taksija. Sneg je patino gušće nego
dotle, i svi pragovi su bili zaveja-ni dubokim nanosima snega. U uglu taksija Džimi ne zavali bez svesti i nastavi
da hrče obesivši usta.VIII
Dženi Fejgen je bila moderna glumica. Bila je pametna i sposobna. Lepo se oblačila, nikad nije zaboravljala
tekst, čitala je Frojda i Junga, i žele-la da igra Hedu Gabler. Uspela je da osvoji — ne fizički, već intelektualno
— kritičare, pa čak i deo publike, dovitljivom i pažljivo smišljenom kampanjom, u kojoj je izigravala
„intelektualnu" glumicu. A pošto ni među kritičarima ni među publikom nije srela mnogo ljudi inteligentnijih od
nje, upoznavši pri tom i bezbroj onih koji su bili manje obrazovani, samo je mali broj prozreo tu njenu igru, ali
nije bilo nikoga koji bi se potrudio da je otkrije. Veliki deo publike i jedan ili dva kritičara bili su sasvim potpali
pod uticaj njenih manira. Oni nisu išli u pozorište da gledaju dramu, već da gledaju glumicu koja se zvala Dženi
Fejgen, koja je pod najmanjim izgovorom umela tako da isturi bradu kako bi pokazala lepu liniju svog vrata, čiji
je glas u uzbudljivim trenucima zvučao kao da je mešavina gugutanja grlice i dubokog snažnog alta, i koja je u
trenucima napetosti nJiB pritiskivala maramicu, zgužvanu u nato^Sffilip-ticu, na vrh prćastog nosa. Gospođe
koje^^^l đale dnevne predstave kad bi je videle ulHl.u-lozi, odmah bi s uživanjem i zadovoljstvoi. slile kako
ponovo vide svoju dragu Dženi. ** su iščekivale njene opsenarske veštine, i ako V$ft\ propustile, odlazile bi iz
pozorišta s osećanjenifejjv/.., zočarenja i s ubeđenjem da je komad loš i da ^^
152
hovoj miljenici nije pružio stvarnu priliku. Jedan od pomodnijih kritičara obično je pisao kada bi se ona pojavila
u nekom novom komadu: „Evo opet vragolanke Dženi Fejgen." Samo je nekim srećnim slučajem igrala ženu
koju bi zamislio bespomoćni i promašeni pisac nekog komada, ali pošto je imala „sledbenike", pisac bi izvukao
korist za svoj džep, pa tako nijedan od njih nije imao hrabrosti da kaže kako je ne želi u svom komadu. Ona je
bila glumica koja uzbuđuje žene i mlade devoj-ke.
Ona nije bila Irkinja, kako se, možda, mogla zaključiti po njenom imenu, nego kći beznačajnog 1 sada pokojnog
Eberharta, direktora gimnazije u Kordovi, u Indijani, i jedne debeljuškaste, skoro nepismene žene crvena lica,
kojom se profesor Eberhart oženio u ranoj mladosti, u jednom neobičnom trenutku strasti i nepromišljenosti. Sre-
ćom, Dženi je nasledila fizičku vitalnost i punokrvnu lepotu gospođe Eberhart. No ta majka držana je u pozadini,
i živela je mirno i poštovano, kao u-clovica u jednoj kućici u predgrađu Kordove. Mogla je da bude pravi uzor za
ulogu majke, ali su je promućurnost i ambicija njene kćeri sprečavali da odigra tu ulgou, koju su joj očigledno
dodelili bog i priroda. Jer, Dženi Fejgen je znala da je u trenucima kada joj je potrebna zaštita sasvim sposobna
da se sama zaštiti, ne samo od zavodnika i razbludnika koji, kako se veruje, u zasedi čekaju mlade glumice, već i
od direktora i menadžera, koji su ponekad još opasniji i razvratniji. Dženina crna kosa i sive oči bile su poreklom
manje romantično galske, a više tupavo i čestito bavarske.
U njenoj karijeri nije bilo romantičnih ili uzbudljivih epizoda zbog kojih bi prekonoć postala »luvna, već samo
postepenog građenja na čvrstoj osnovi, koja se sastojala od inteligencije i razboritosti, upornog rada i
razumevanja moderne reklame. Ona je bila sasvim moderna, poštena i potpuno lišena romantičnih gluposti koje
su unosile nered u živote žena kao što su bile Eleonora Duže,
153Sara Bernar i Rašel. Ali među kamenima temeljcima njenog uspeha nije bilo nijednog u koji bi se mogla
urezati reč „obziri".
Uprkos tome, uspela je da stvori oko sebe iluziju romantike i sjajni oblak čari, koji su uvek predstavljali pravo
glumica. I sama je duboko ve-rovala u sve to, pa je zahvaljujući tom verovanju ubedila i druge da je tako. Samo
je nekolicina sumnjala da Dženi Fejgen nije obdarena od boga i prirode pozorišnim genijem i da bi isto tako
uspela da je izabrala poziv modistkinje, pekarke ili u-čiteljice. Ona je bila od onih koji su opsednuti demonom
ambicije, i taj demon nije joj davao mira. Ponekad ju je prisiljavao da od rada omršavi i propadne, da vara i
krade od drugih da bi postigla ono što želi, da laže i da, i na sceni i mimo scene, glumi potpuno lažne i dvolične
uloge. Kada je na početku svoje karijere osetila povremene nepri-metne žaoke savesti, prigušila ih je govoreći
samoj sebi nešto što je bilo istinitije od svega što je samoj sebi govorila — da je sama u gradu i u struci gde malo
ljudi ima obzira kad je u pitanju uspeh. Ubrzo je shvatila da u tom svetu ima već mnogo ljudi darovitijih i
pametnijih od nje, pa je bila primorana, ne suviše protiv svoje volje, da se koristi i drugim oružjem kojim ju je
bog obdario. Glumeći u životu isto kao i na pozornici, uspela je da stvori iluziju o svojoj bespomoćnosti. Te
laga-rije trajale su toliko dok se nisu pretvorile u naviku, pa je prirodna Meri Eberhart već odavno bila izgubljena
u lažnoj ličnosti Dženi Fejgen, jednoj od najpametnijih i najtalenovanijih glumica Brodveja. Da nije bila gonjena
demonom ambicije, bez sumnje bi ostala Meri Eberh Indijani — prilično neugledna i, " dok ne bi postala
gospođa ta i dicu, koja bi nastavila da živi ugli šena posebnog obeležja, kao što bi
Međutim, Meri Eberhart upropastK^MM stvari, crkveni vašari i zabave u nedeljnoj crffi$||||j|, školi i udaljili je
od sudbine koju joj je bđj$MB3.do-
Kordove, u čna — sve
[orila poro-j^volom, li-ila.
154
d redio. Od njene četvrte godine njeno ime stajalo Je uvek prvo na svim programima. Bila je zve-y.da među
svom onom otmenom decom nakovrdža-uc kose koja su deklamovala i igrala. Do dvanaeste godine, laskanje i
osećanje da je zvezda toliko su joj zavrteli glavu da je otada zauvek bila izgubljenu za Kordovu i za profesora
Eberharta i njegovu ženu. Od tog trenutka bilo je samo pitanje vremena 1 uzrasta kada će je Njujork pozvati, jer
se demon um bici je toliko bio ukopao u njenom srcu da je Humo Njujork bio dostojan da je oslobodi bola koji je
tu tinjao. Ostala Amerika nije dolazila u obzir.
2.
I tako, kad se okrenula od ogledala uokvirenog telegramima da bi se nasmešila svojoj publici, dok se Filip Dentri
grubo i žustro probijao da uđe u njenu garderobu, njen osmeh bio je profesionalan. U tom trenutku ona je igrala
ulogu velike glumice koja prima ovacije. I kad se osmehnu-III Filipu, bio je to profesionalan osmeh, ali, kao Sto
se on i nadao, poseban osmeh. Bio je to os-tneh jedne velike glumice rezervisan za bogatog 1 otmenog
ljubavnika, koji je trenutno bio u milo-Kti; a oba osmeha bila su neobično slična onome koji je kad joj je bilo
dvanaest godina, podarila publici prve metodističke crkve u Kordovi ili Vi-jllu Simpsonu, svom prvom
udvaraču, kad joj je u njenoj četrnaestoj godini poklonio bajatu šipku Čokolade pošto je izrecitovala „Brodolom
Hesperu-iu". U stvari, ni u drugom osmehu nije bilo više Iskrene čari ili romantike nego u prvom, jer je onu
nagonski bila čestita i smatrala je ljubavne pu-ilolovine zbog same ljubavi grešnima. Ali u tre-nulku kad se
osmehnula, verovala je da je u naj-rnunju ruku Rašel koja se osmehuje histeričnoj publici „Francuskog
pozorišta" i De Miseu. Nije
155verovatno da su je određena poređenja odvela veoma daleko, jer je samo nejasno znala da je Ra-šel bila
glumica, a nije bila ni sigurna u koju ka-legoriju genija spada Alfred de Mise.
3.
Kad se, najzad, garderoba malo raščistila, ona potera zaostale prijatelje da odu dok se ona obu-Če, a svoju
služavku Oktaviju, privlačnu Crnkinju iz Harlema, posla da potraži Filipa u njegovom zaklonu iza dekora, koji je
predstavljao stenu sa koje se bacila u more u velikom trenutku na kraju drugog čina. Ta Oktavija bila je
dobrodušna Crnkinja, ne baš mnogo pametna, ali je imala o-bičaj da se skoro svemu smeje i da razvali usta
toliko da joj se vide krajnici kad bi je spopao smeh nalik na rikanje mule. Od te jedine obične osobine, Dženi
Fejgen je uspela da za Oktaviju stvori ulogu. To je bila uloga koju je ona nametnula stvarnoj Oktaviji, baš onako
kao što je uloga Dženi Fejgen herojski nametnuta razumnoj i običnoj Meri Eberhart. Oktaviji je uvek pripisivala
opaske i primedbe koje ovoj, u stvari, nikad ne bi pale na um, a katkada bi tako daleko otišla da joj stavi u usta i
crnačke šale koje bi pročitala u humori-stičkim novinama. Kada bi Dženi počela da priča te priče pred ponešto
začuđenom Oktavij om, ova bi samo uzviknula: „Ali, gospođice Dženi, nikad tako nešto nisam rekla!" i otvorila
bi usta u nastupu magarećeg smeha, zbog čega su ljudi još više ve-rovali u te priče i mislili kako je Oktavija
odana svojoj gospodarici.
Prava istina je bila da Oktavija nije bila odana svojoj gospodarici, nego pozorišnom životu. Bila je omađijana
pozorištem i služila je kod gospođice Fejgen uprkos lošem postupku, koji bi ponekad osetila kad bi bile same,
samo zbog straha da bi, ako ode, izgubila zauvek sve radosti koje
156
pružaju svetlosti reflektora i prizor našminkanih glumica, da više ne bi mogla da stoji iza kulisa I popravlja
haljinu gospođice Fejgen pre nego što izađe na pozornicu, niti da otvara njene telegrame. Oktavija je bila duša
rođena za pozorište, i ništa u životu nije joj bilo tako stvarno kao ono što se događalo dok je stajala iza kulisa.
Kao svi ljudi koji zaista pripadaju pozorištu, tristota predstava komada u kojoj je i sama učestvovala bila joj je
uzbudljivija od prve. I tako, kada je pošla da potraži Filipa i našla ga iza stene sa koje se gospođica Fejgen bacila
na kraju drugog čina, za nju to uopšte nije bila stena od kartona, već od čistog granita, a ona nije bila crna
služavka iz Harlema, već sobarica koja romantično ide da pozove ljubavnika svoje gospodarice na ljubavni
sastanak. A niko, pa čak ni u danima Edvina Buta, nije mogao odigrali ulogu ljubavnika savršenije od Filipa. On
je čekao iza stene, prašnjave i bedne, i čas goreo, a čas drhtao očekujući Oktavijinu poruku nade.
Kad je ušao u garderobu, Dženi, igrajući u-logu nevine mlade devojkc, do viknu mu iza nekih prugastih crveno-
srbenih zavesa:
— Čekaj me tamo. Oblačim se — kao da je nikad nijedan muškarac nije video drukčije do potpuno obučenu,
ogrnutu krznom.
Filip, koji je još uvek pomalo drhtao od ljubavi i od uzbuđenja zbog onog što joj je namera-vao reći, smesti se u
naslonjaču, pripali cigaretu i pomisli: „Kako to liči na nju! Ni usred pozorišta nije izgubila čednost." U jednom
trenutku jednostavno je bio preobražen od sreće što se nalazi u njenoj blizini, u toj sobi prepunoj njenih stvari, a
u sledećem je bio nesrećan od straha da je nikad neće posedovati. Patio je pri pomisli da će njihova ljubav, čak i
ako ona pristane da se uda za njega, morati da čeka dok se venčaju, a ona se naravno neće odmah udati za njega.
Mrzeo je sobne pse, ali sada dopusti njenom kineskom psetancetu da skoči na naslonjaču pored njega, pa čak
poče i da ga miluje, zaboravivši, dok
157je mislio kako gaje i njena ruka milovala, da je to grozna lajava životinja. I dok ga je milovao, prime-li kako
njegovi pogledi, uprkos njemu samom, stalno tumaraju prema prugastim zavesama, iščekujući da namah ugleda
njeno divno telo, i zastide se što ga je obuzelo jedno tako skaredno osećanje prema slatkom, tako čistom i tako
iskrenom biću kao što je Dženi. I ponovo oseti zahvalnost prema onom sanjalačkom idealu, koji je očuvao ne-
vinost njegovog tela isto tako kao što je i njeno bilo nevino. To će biti brak kakav po njegovom mišljenju brak
treba da bude, i dok je sedeo, ponovo se seti svoje tetke Nensi. Ugleda je kako mu hita u susret, čista i divna u
beloj haljini. .. Shvativši u taj mah da je, u stvari, zbog nje takvo čvrsto držao dizgine svojih želja.
4.
Dok se oblačila iza srebrno-crvenih prugastih zavesa, Dženi je razmišljala kako je lepo izgledao dok je stajao na
pragu, i da se ispod dobro skrojenog odela sigurno skriva savršeno telo u kome bi uživala svaka žena, čak i onda
kad to telo ne bi bilo telo bogatog i otmenog mladog čoveka. Ona za trenutak oseti tako čulnu želju kakvu do
tada skoro nikad nije osetila. Mada joj je ta pomisao pružila jedno novo i prilično uznemiravajuće uzbuđenje,
ono je bilo sasvim potisnuto saznanjem da ima na dohvatu ruke ono što joj je potre1 "* potpuni svoju karijeru.
Ako se uda za bogata i otmena, a u njegovom svetu ć ,, sto koje inače ne bi nikad imala. U dubin ^ glas joj je
neprestano govorio: „Meri Ebc prevalila dug put."
Ona je znala da će je zaprositi, a znala od onoga dana kad joj je rekao, gledajući j vim sjajnim očima: „Pa, je li
onda važno jcs ja tu?" Bila je sigurna da on želi brak i ništi
158
Se, jer je imala iskustva s onom drugom vrstom ljubavi, a muškarci koji žele samo da spavaju sa ženom otkrivaju
svoje namere pre nego što ih i i/raze recima. I ona pomisli kakva je sreća što je taj muškarac, koji joj nudi
bogatstvo i društveni položaj, u isto vreme tako lep i privlačan. Istina, pomisli ona, nije baš sjajan ni zabavan, ali
se ne može sve očekivati. I dok joj je Oktavi ja prebacivala haljinu preko glave, ona poče u sebi da igra ulogu
žene koja je strasno zaljubljena, nevine žene za koju će ljubav biti buđenje i istraživanje nove zemlje,
ponavljajući u sebi fraze za koje je smatrala da su originalne, ali kojih se, u stvari, sećala iz romana. Mislila je o
„njegovoj dragoj cr-nokosoj glavi", i o tome „koliko joj se sviđa kako mu raste kosa na potiljku", i o „njegovim
snažnim rukama" i „kako mu se krajevi usana povijaju" i ,,o dodiru njegove ruke kad joj pomaže da pređe ulicu".
Dok je namestila talase svoje sjajne crne kose, napuderisala lepi nos i stavila šešir, već je bila sasvim zaljubljena
u njega, pa čak i obuzeta izvesnom željom, rođenom izopačeno u njenom mozgu i mašti, a ne u srcu ili krvi. To,
na kraju krajeva, i nije bilo teško jer je on bio mlad, zdrav i privlačan, a pored toga tu su bile i odvratne us-
pomene na Dankana Kej na, glumca, i Hermana Li-vingstona, menadžera.
Ona razmaknu zavese i pojavi se pred njim, vitka, pomalo se izvijajući, usana otvorenih u než-nom osmehu. —
Spremna sam, Filipe! Nisam že-lela da večeramo u restoranu, pa sam kazala Oktavi ji da nam spremi malu
večeru u mom stanu. Tamo ćemo biti sami. Ne ljutiš se, zar ne?
Da se ljuti? Srce mu ubrzano zakuca. Savršeno. Biće nasamo. Reći će joj koliko je voli a tla pri tom ne bude
nikoga koji bi je delio s njim, čak ni gledajući je. Dok ju je posmatrao, nije mogao čak ni da govori. Njegova
ljubav bila je tako velika da je pričinjavala bol.
159Njen stan je bio na trećem spratu jedne prepravljene zgrade od mrkog peščara u Istočnoj pe-tleseloj ulici.
Pošto nije bilo ni vratara ni liftboja oni sami otključaše vrata. Bio je to skroman stan /.u tako poznatu glumicu —
za glumicu koja je uvek bila sigurna da će imati angažman, ali Dženi se u njemu prijatno osećala, a osim toga to
joj je dopuštalo i da uštedi najmanje polovinu svoje zarade. Nije bacala novac na raskošan život, a stvari kao što
su krzno i nakit dobijala je često od svojih obožavalaca, koji su za svoje muke dobij ali nešto malo više od
sumnjivog zadovoljstva koje im je pričinjavalo davanje takvih poklona. Prijatelji su ulagali njen novac, tako da
su „bele pare za crne dane", kako je to kazivala zabacujući glavu, stalno donosile nove pare za crne dane. A kad
se sada uda za Filipa, koji je i sam bio berzanski posrednik, neće više morati da oseća ni najmanju obavezu ni
prema kome.
Dok je stajao sasvim uz nju u malom liftu, Filipa odjednom obuze želja da je poljubi, ali se uz-drža. Plašio se da
joj se to, možda ne bi svidelo, pa bi bila loše raspoložena u trenutku kad je zaprosi.
U stanu nije bilo nikoga, jer se čak i posluga vraćala uveče u Harlem, ali u dnevnoj sobi pred kaminom bio je
postavljen sto sa hladnom piletinom i šunkom, sendvičima, i malom električnom mašinom za kafu. Bila je to
mala prijatna soba s niskim udobnim foteljama, ukrašena Dženinim fotografijama i crtežima u raznim pozama i
ulogama, a na svima nekako čudno uzdignute brade da bi istakla labuđu liniju svoga vrataujpbožavateljke i
mlade devojke govorile su joj?$jjHpiloJ Pozi izgleda baš kao Eleonora Duže.
Nestašnim pokretom ona skiwSi§[iPr i baci ga zajedno s kaputom na sofu, zabacw^ffi|jflavu sa nekom
neusiljenošću koja je kazivaiffi^Sada sam slobodna. Žena sam i više nisam glurWJ||6;ezana za svoju umetnost."
A onda skoro odmalrOTSmda igra ulogu mlade domaćice koja obožava Si
160
Filip ju je i dalje posmatrao, suviše očaran njenom ljupkošću i živahnošću da bi mogao govoriti, (ako da mu ona
skide kaput s ramena i reče.
— Hajdemo. Spremićemo kajganu u kuhinji. On je pogleda potpuno zaprepašćen.
— Ali zar nisi umorna... posle ove večeri... premijere?
Ona se nasrne ja i zabaci svoje tamne kovrdže.
— Nisam umorna nikad osim ako nešto nije u redu, a večeras je sve lepo prošlo.
— Ti si divna žena — reče on.
Ona ga potapša po ramenu. — Ti si srce. Hajde.
Uze ga za ruku i povuče u kuhinju, pa poče malim lepršavim pokretima da vadi jaja iz frižidera, tiganje sa polica,
a maslac, biber i so iz ormana iznad štednjaka, govoreći uz to onako kako govore lica u lošim društvenim
komedijama, o-nako kako treba da govore ljudi iz „društva"; trebalo je da i Filip zapazi da u njenom ponašanju
ima nečeg holivudskog, ali je on bio suviše očaran da bi išta primetio.
Bio je zapanjen činjenicom što ona ume da kuva.
— Pa nisam uvek bila poznata glumica. Nekada sam bila jednostavna devojčica. Pomagala sam mami u kuhinji.
Jaja zacvrčaše, i ona ih stručno promeša, jer sve što je radila radila je dobro i uspešno — ma koliko možda bez
nadahnuća — i dok se kretala, pričala mu je male anegdote iz svog detinjstva, naglašavajući njihovu
jednostavnost i njihovu rustičnu draž, pribegavajući ponovo frazama koje je smatrala za originalne, mada je to
opet bio ostatak bezbrojnih romantičnih romana.
Posmatrajući je dok je mešala jaja, Filip je neprestano mislio kako je lepa u kecelji, obraza znrumenjenih od
vatre, i kako je divna što je sama došla u Njujork, jednostavna i nevina, da sama sebi prokrči put.
U Dvadeset četiri časa
161Kad je kajgana bila gotova, on je odnese u dnevnu sobu, i dok su večerali, Dženi mu je pričala koliko je
obijala pragove tražeći ulogu, i kako je često jela samo jednom dnevno (što je bilo istina, samo ne tako često
kako mu je predstavila). Slušajući je, Filip je bio svestan neke prisnosti, neke prijatnosti, kakvu je zamišljao ali
je nikad nije doživeo. Činilo mu se kao da je u raju dok se nalazio s njom ovako u ovoj lepoj odaji sa svim tim
šarenim cicevima i jastučićima. Kad bi samo mogli tako da provedu ostatak života, pomisli on, sami, da ni s kim
ne dele tu prisnost, da nikad ne budu potčinjeni nepristojnoj tiraniji njene publike! Ranije ga je pomisao da je
ona glumica sablažnjavala, ne zbog toga što je imao neke iluzije o tobožnjoj nemoralnosti pozorišnih ljudi, već
zbog toga što nije mogao podneti pomisao da ona igra na pozornici pod bleskom svetlosti, pred stotinama ljudi,
da glumi ljubav, tragediju i želju, dok je ti nepoznati ljudi bolesno posmatraju. To je za njega bilo bestidno.
Rastrojeno se upita da li će ga ona ikad dovoljno voleti da se odrekne sveg tog života, a onda skoro u isti mah
pomisli: „Kako to da očekujem?" I namah sa vrhunca sreće pade u krajnje očajanje.
Dok su pili kafu, on odjednom pomisli: „Ovu neizvesnost više ne mogu podneti. Moram to sada resiti."
Crveneći, čuo je svoj glas:
— Dženi, već odavno želim nešto da te pitam.
— Zatim zastade, zapanjen zvukom svoga rođenog glasa.
Ona se nagnu preko stola i dodirnu mu ruku.
— Hajde da sednemo pored vatre i vaašmmo o životu. Ti si srce, Filipe. '
Ona ustade i pogasi sve sijalice ^fMffll1?6 na stočiću pored fotelje. Filip se upita: „D§||||magađa šta želim da joj
kažem, pa me izbegava^^^,^ pri-mače stolicu i sede pored nje.
Uzevši ga za ruku, Dženi reče: — BaŠI$Wi>ri-jatno. Ne žuriš kući?
162
— Ne, uopšte ne želim da odem.
Mislila je o tome da će je sada sigurno zaprositi i da treba da bude samo ljubazna i ohrabri ga. Za trenutak
dirnula ju je njegova nespretnost, nežna stidljivost. Ali nije imala vremena da o tome razmišlja, jer su joj kroz
glavu jurile misli o novoj trijumfalnoj reklami. Videla je svoju fotografiju u svim novinama i naslove: „Zapažen
mladić iz visokog društva ženi se poznatom glumicom." Kad bi to sarno moglo da bude sutra, baš na dan kad se
pojave kritike o novoj drami; ona bi bila glavna tema u svim novostima dana. Silan svet bi došao u pozorište da
je vidi samo zato što se udala — kao što i proste starice idu na venčanje — pa bi ti prvi kritični dani posle
premijere bili prebrođeni. Dok je o tome razmišljala, ljupko se osme-hivala svojim lepim malim ustima, malo
otvorenim usnama, onako kako bi ih otvarala u trećem činu, kad je glumila „nežnu pažnju", dok joj se Mervin
udvarao, a njene misli se bavile pitanjem da li se mrlja na njenoj haljini vidi iz prvih redova u publici.
Filip je dugo ćutao, i najzad reče:
— Moram da te pitam nešto užasno, Dženi; to još nikad nisam uradio. Hoću da kažem nikad to nisam tražio
ni od jedne žene, tako da baš nisam u tome spretan. — Onda s junačkim naporom reče:
— Želeo bih da se udaš za mene.
Ona ga pogleda osmehujući se, a onda stade tla se smeje, tako da se on sledi od straha pri pomisli da joj je
smešan. Ali ona mu stisnu ruku i reče: — Ti si srce. Znala sam šta misliš; dobro. Oduvek sam nameravala da se
za tebe udam, ako mi za to pružiš priliku. — Tek sledećeg trenutka je shvatila da je izgovorila rečenicu iz prvog
komada u kome je igrala.
Onda ustade, sede mu na kolena i zagrli ga, a miris njene crne kose i parfem koji je upotrebljavala ispuniše ga
zanosom. Srce mu je besno kucalo a vene na čelu kljucale. Bila je to sreća koja
U*
163je u isto vreme bila zanos i bol, a onda odjednom, minu, jer ga je ona upravo poljubila. Prosto nije verovao
da ljubav može biti tako luda.
Dženi mu nasloni glavu na rame, pa su dugo ćutke sedeli, poluzatvorenih očiju, gledajući u vatru i ne govoreći
ništa, osluškujući kako mećava zavija oko kuće. Najzad on uzdahnu i promrmlja:
— Draga, nikad niko nije bio ovoliko srećan.
I ona je bila srećna, jer je za trenutak zaboravila sebe i svoju karijeru, i u tom opuštanju ose-tila je neko čulno
spokoj stvo, nimalo nalik na ludu sreću uspeha. Odjednom oseti da je umorna, a neka iznenadna želja da ovako
uvek ostane prole-te joj kroz glavu kao senka, ali se odmah pretvori u strah da je umorna zato što više nije
mlada. Uzbuđeno pomisli: „Ja ću iz njega crpsti mladost i snagu." To što je ležala tako u njegovom naručju bilo
joj je prijatnije nego što je mogla i pomisliti, to što je bila voljena sa tim čudnim stidljivim poštovanjem, dok je
ranije poznavala samo požudu.
Onda ču njegove reci: — Mislim da bih želeo još nešto da ti kažem. — Oklevao je za trenutak, a onda dodade
stidljivo: — Možda ćeš pomisliti da je to glupo. Uvek sam imao jedan glup ideal. Nikad nisam imao nijednu
drugu ženu. Čuvao sam se za svoju ženu. Dolazim ti nevin kao što si ti nevina.
Te reći je najpre uplašiše, a onda nateraše da se zastidi, zatim joj se učiniše nestvarne, pa je pomalo uznemiriše
jer su joj se činile lepe. Znala je da Filip nije slabić. Znala je da je muškarac, i to privlačan muškarac, i da mu to
nije bilo lako. Onda pomisli: „On ništa ne sumnja, pa neću morati ni da bilo šta priznam. Neka tako misli. Tako
će biti srećniji. Ako je tako nevin, nikad neće ni u šta posumnjati." I odjednom je zapljusnu čudan talas
izopačenog zadovoljstva da će biti prva žena koja će imati to snažno mlado^«k Bilo je to nalik na strast starca
prema ^^K^
— Naravno da dođe da zaplačem.
Jc- Prosto mi
164
Ona ga ponovo poljubi, ovog puta manje strasno, jer se plašila da je možda prvi poljubac bio suviše strastan i
iskusan za ženu koja nije imala ljubavnike. Onda mu se ponovo ugnezdi u zagrljaj, a njen lukav i nemiran mozak
poče ponovo da radi ubijajući svu njenu nežnost i ljubav. Ona pomisli: „Šta ako neko počne da mu priča protiv
mene, a on poveruje? Muškarac koji ima tako fantastične ideje možda to ne bi preživeo, i ja bih sve izgubila."
Želja joj ponovo uzbudi telo. Bilo je to isto o-no izopačeno uzbuđenje koje je pobuđivala njegova nevinost.
Ona ga poljubi u obraz i reče:
— Nemoj da ideš, dušo. Nikad me više nemoj ostaviti. — Zatim uzdahnu. — Tako sam umorna i tako
usamljena. Život mi je bio tako težak.
On joj odgovori svojim toplim, dubokim glasom:
— Nikad te više neću ostaviti. Nikad se nećemo rastajati.
— Ne idi — reče ona polagano. — Ni noćas. Ne idi.
Ona oseti kako mu se telo malo ukočilo. Znala je da ga je to pogodilo, pa brzo reče: — Ostani! Sutra ćemo se
venčati. Neka ovo bude naša bračna noć. Tako je savršena. Predodređena za to, tom ve-javicom i vetrom koji
zavija u dimnjaku, a nama Je tako toplo ovde, ovako samima.
Ona oseti kako ga strast ponovo obuzima. On reče tiho:
— Da li ti to želiš?
Ali ona mu ne odgovori. Ponovo ga poljubi, a onda se nagnu i ugasi osvetljenje tako da je ostalu samo svetlost
kamina i tama. Znala je da je stidljiv.
On više ništa nije rekao. Časovnik je otkucavao dva, i tek dugo posle toga on ćutići ustade i za-
165grlivši je čvrsto prenese u spavaću sobu. Još je bio ošamućen i malo uplašen, ali odjednom pomisli: „Sve je
divnije i lepše nego što sam mogao i pomisliti.
Čak i u toku svoje prve bračne noći nastavila je da glumi. Ovoga puta glumila je ulogu device, nevine, skromne i
uplašene.

DRUGI DEO
IX
Rubi Vintringem je gledala u vatru i razmišljala o svemu što joj se desilo u životu kad je trže znak časovnika koji
je negde u dalekim tornje-vima otkucavao dva sata. Nije dotle ni mislila o vremenu jer je bila potpuno utonula u
romantično, sentimentalno razmišljanje o prošlosti. Ćuvši otkucavanje časovnika, odjednom se naljuti na Mel-
berna što bdi zbog njega do u ovo doba noći, makar i dolazio da je zaprosi. Onda pomisli: „Možda uopšte neće
doći. Možda ga je gospođa Touner po-bedila i ne da mu da dođe." A onda pomisli da Melberna ništa ne može
sprečiti — a najmanje jadna Fani Touner — da uradi ono što je naumio, i spustivši knjigu koju je čitala prođe
kroz predsoblje u ostavu da donese viski, sodu i led i cigare, kako bi se prijatno osećao kad dođe.
Sećanje na Fani Touner nije je više ni uzbuđivalo. Samo je osećala sažaljenje i zaprepašćenje zbog toga što jedna
žena, ma kako glupa, može tako da se otkrije pred muškarcem kao što je Mel-bern. Ako je bila njegova
ljubavnica, morala je znati da je ono što je učinila najbolje sredstvo da ga naljuti i izazove njegovu mržnju. Bilo
je nečeg bednog, pomisli ona, u prizoru žene koja tako očajnički traži onakvu ljubav kakvu više nikad neće naći,
jer je za takvu ljubav suviše kasno. Najbolje čemu bi se žena kao Fani Touner mogla nadati je ljubavna
pustolovina koja bi zadovoljila njeno telo i dopustila joj da zamisli sebe kao romantičnu
167ženu. Romantična ljubav se ne doživljava na kraju srednjih godina. U četrdesetim godinama ona je nešto što
ne pruža ni nadu ni zadovoljstvo, jer u tom dobu ljudi više nemaju sposobnost da se do samozaborava predaju
jedno drugom. Suviše su odmere-ni i neosetljivi zbog svega onoga što su proživeli
u prošlosti.
Dok je stavljala viski na stočić pored kamina, pomisli da će Melbern biti gladan pošto dolazi tako kasno, i tako
ode u kuhinju da naseče hleb i napravi mu sendviče sa zelenom salatom, majonezom i malo hladnog jezika koji
je našla u frižideru. Za to vreme je mislila kako Melbern u toku celog njihovog prijateljstva nikad nije pomenuo
ime gospođe Touner i pitala se kako je tako pametan i inteligentan muškarac uopšte mogao dopustiti da ga
uhvati tako prazna i glupa žena.
Ona stavi na sto sendviče zajedno s viskijem i sodom, a pored njih spusti važnu sa zelenkada-ma. Telefonsko
zvonce tiho zazvoni, i ona brzo priđe da odgovori da telefon ne probudi Rafa. Kad se vratila, baci panj na vatru i
pogleda se u o-gledalo. Metu još ruža na usne, a onda zagladi kosu i pođe do vrata da ih otvori. Zatim se vrati i,
oslonivši se na kamin, u večernjoj haljini vatreno-crvene boje, stade da ga sačeka.
Kad je Melbern izašao iz lifta, vrata njenog stana na poslednjem spratu bila su otvorena, i on uđe bez kucanja,
ostavivši kaput i šešir na orman u predsoblju. Ono mu nije bilo nepoznato, jer ga je dobro znao od one jesenje
noći kad je upoznao Rubi na jednoj večeri na Long Ajlendu i kad ju je odvezao kući. Sada je shvatio da je ta
vožnja u grad obeležila početak kraja njegove pustolovine sa Fani, pošto je Fani, u poređenju sa Rubi, izgledala
jeftina i glupa. Noćas je jasno uvideo da je Rubi prava žena, a Fani samo podvala i imitacija. Rubi je bila sve ono
što je Fani pokušavala da bude a nije uspela jer nije imala karaktera.
Dok je ulazio u kuću, nije razmišljao o Rubi-noj lepoti niti o tome koliko je ona poželjna kao
168
h'na, već o njenom držanju, zdravom razumu i ljupkosti, i svim onim osobinama koje je voleo kod žene a koje će
mu biti od velike koristi. Mislio
ic o njoj hladno kao što bi razmišljao o muškarcu loga je odabrao za saradnika u nekom opasnom poslu, ali kad
je otvorio vrata dnevne sobe i ugledao je u crvenoj haljini oslonjenu na kamin, svi njegovi računi se odjednom
razbiše u paramparčad pod dejstvom njene lepote. Učini mu se da je prvi put vidi, tek sada shvati da nije ni star
ni umoran i da njegova pustolovina s Fani nije propala zbog toga što je on ostareo. Kad je ugledao Rubi kako
stoji, sračunato, jednom rukom oslonjena na kamin, znao je da je zaista zaljubljen, kao što je bio nekada pre
mnogo godina. Ta ga je žena uzbuđivala, a saznanje da je uzbuđen i da je želi navede ga da pomisli: „Mlad sam.
Snažan sam! Nije sve svršeno!" Ali znao je istovremeno da mora sačuvati prisebnost i da se ne srne ponašati kao
budala. Premda je pocrveneo, a pošlo mu je za rukom da se pri ulasku drži sasvim nehatno.
Ona reče: — Zdravo! — i osmehnu se. Ispru-živši ruku, sačeka da joj Melbern priđe, a on pože-le da se
osmehuje jer je odmah video da ona očekuje njegovo udvaranje.
Pomisli: „Pametna je. Zna igru, za razliku od Fani."
No za trenutak je oklevao pre nego što će progovoriti, a onda reče nekako nespretno:
— Oprosti što sam dopustio da tako dugo čekaš. Izgleda da nisam dobro razmislio o tome šta zahtevam od tebe.
— Ne mari. Uostalom, ja obično čitam kasno u noć.
bih te molio da nije veoma važno, odjednom opazi da su na stolu sendviči, figare i važna sa zelenkadama koje
joj je Jeo, i ponovo pomisli: „Kako ljupko!" i: „Za riku od Fani!" Ona ga ponudi sendvičima i vis-Jfcm, a on
odjednom oseti neku ukočenost i uz-ffžljivost koju nikad ranije nije osetio. Nekako
169je postigla da se oseti nespretnim, a da sama nije izgubila nimalo od svoje ravnoteže.
— Hvala — reče i sačeka da mu nalije viski.
— Kaži kad je dosta.
— Dosta.
Dok je spuštala bocu, Melbern se ponovo seti onoga što je opazio one prve večeri pre nekoliko meseci — da ona
poseduje nešto što je sam opisao kao „dar za prisutnost". Umela je da odbaci koketeriju, besmislice i
izveštačenost, i da odmah sa mnogo neposrednosti i jednostavnosti uvede čo-veka u zatvoreno područje
sačuvano za stare prijatelje. Ali zato što je tako dugo živeo bez prijatelja i prisnosti, sada mu se činilo da ne
može da uđe u to područje. Zaboravio je kako se to radi. Mogao je da uđe u nj samo s velikim naporom volje i
uništavajući odjednom sve dugo nagomilavane prepreke koje su ga okružavale. A pošto je bilo prošlo toliko
godina otkako je iskreno bio zaljubljen, nije znao kako da nastavi.
I zato reče bespomoćno: — Izvanredni sendviči. Da li si ih poručila?
— Sama sam ih napravila.
— Oh — I ponovo se seti Fani. Nije mogao zamisliti da Fani nešto radi.
Ona se nasrne ja i reče — Umem da kuvam. Ne volim, ali umem ako moram.
A onda, kao neki nespretan mladić ili glup starac, potraži spas u jednom otrcanom komplimentu. — Ti si
pametna žena. Mislim da sve umeš.
On sede, svestan da je među njima zavladalo ćutanje, a da u takvoj prilici i u takvom jutarnjem času nema mesta
ćutanju. Zeleo je odmah da kaže zašto je došao, ali prosto nije mogao da izusti te reci, pa zato pomenu kako je
večera kod Hektora bila užasna, i dok su razgovarali o Sevini i Filipu (ali nikako o Fani), drugi deo jjuegovog
mozga bio je zaokupljen pitanjem Jkfltffv* počne. Najzad, kad je ponovo među nji^slPffllladalo ćutanje, on se
očajnički otisnu:
— Verujem da znaš zašto SSžl^&aćas došao.
170
Ali ona mu nije pomogla. Samo reče: — Otkud bih znala?
— Možda sada već naslućuješ?
— Možda.
Njemu tada pade na um da ona zna, ali da ne namerava da mu da svoju ruku. Možda misli da je došao da je moli
da mu postane ljubavnica, a da u srcu želi da ga dobije samo za muža. I zato reče odsečno:
— Želim da se udaš za mene.
Ona pokuša da odgovori, ali je on zaustavi.
— Ne želim sada tvoj odgovor. Ne želim ga sve dok ne čuješ sve što imam da ti kažem. — (O-setio je da se
pribira.) — Ima stvari koje moraš znati. Mislim da je to jedini način da se to sredi.
— Ako je reč o ...
— Ne, nije reč o drugim ženama. Nipošto. — Oštro je pogleda. — Nadam se da nisi cepidlaka.
— Nisam.
— Reč je o nečem drugom, reč je o mojoj prošlosti i mojoj budućnosti — možda našoj budućnosti. — On se
osmehnu, ali mu je osmeh bio pomalo smeten. — Ti, u stvari, ništa ne znaš o meni. Malo ih je koji to znaju. —
Onda proguta i reče: — Želim da razgovaram s tobom kao da je ovo poslovan predlog, ako mi dopustiš. Želim
da ti kažem sve otvoreno i da pustim da sama biraš.
2.
Sada je bila manje uznemirena, jer se i nadala da će sve biti tako, sređeno i poslovno, bez nekih romantičnih
izigravanja, jer posle Freda više nije moglo biti romantike, i svaki pokušaj da tako nešto izigrava za nju bi bio
užasan. Pa čak i sada još nije bila rešena da li da ga prihvati ili odbije, a ako bi odlučila da ga odbije, bilo bi
mnogo lakše ako bi se sve zadržalo u granicama hladnoće i staloženosti, iz kojih ništa ne bi pomerilo ni njega
171ni nju. Istovremeno je mislila kako joj još nikad nije izgledao ovako privlačan kao sada, pocrveneo, mladolik
i pomalo zbunjen. Sve do sada nikad nije mogla poverovati da bi se hladni oklop njegove pribranosti mogao
slomiti. Zbog toga ga se i plašila. Nikad nije uspela da probije ljušturu njegove
bezličnosti.
On ustade i nali još jednu čašu viskija, pripali cigaru i sede ispruživši dugačke snažne noge prema vatri, a nju
odjednom obuze neko iznenadno o-sećanje radosti. To je muškarac onakav kakav je bio Fred, snažnog tela i
snažnog duha, možda čak i grub i prost, ali muškarac koji nije ličio na starog Hektora, mladog Filipa, na Džima
Tounera i Čar li ja Vintringema.
— Želeo bih da ti ispričam priču o svom životu — reče on odjednom. — Ovo je prvi put da ću je nekome
ispričati.
— Polaskana sam.
— Ne rugaj se. Mislim najozbiljnije. Došao sam sa željom da ti je ispričam, a mislio sam da neću moći. Ali
sada želim... Vidim da mogu, najzad. — Ponovo je oštro pogleda kao da nije siguran u nju, kao da su ga njene
reci uznemirile.
— Ne smejem se ... ali, šta sam ono htela reći? Želim da te čujem.
On joj ne odgovori već iznenada zaćuta, netremice gledajući u vatru kao da je sam i da ona u-opšte nije u sobi.
Rubi odjednom opazi da mu lice više nije rumeno i da izgleda sed i umoran i neobično ružan. Više nije bio
mladić. Bio je sredo-večan čovek. Bio je star. I odjednom osetL^la mora govoriti. Bilo je potrebno da nešt^*"1^
šta, ali joj ništa nije padalo na um, a če da govori ne gledajući je.
— Nisam želeo da te uznemirim i ko kasno, ali u poslednje vreme nema duši i ne mogu da idem dalje dok ne re
ri. Navikao sam da mi je život uvek sre sve ide kako treba, međutim u poslednj stvari nisu tako tekle. Kao da je
sve izgub
bilo n po-
ova-a u tva-da
Ime
172
vnc, kao da sve klizi pod nogama. Ništa me ne zanima. Sve mi je svejedno.
Sada je bila svesna da joj ćela situacija nekako izmiče iz ruku i ide u pravcu koji nije uzimala u obzir. Uprkos
onome što je rekao, sve je postajalo dirljivo, a ona, koja je godinama s promišljenom sračunatošću odbijala tuđa
poveravanja, poče da shvata kuda on smera time što hoće da joj priča stvari koje će je uzbuditi, koje nije htela da
čuje jer bi joj samo otežale život.
I dalje je nije gledao. S pogledom uprtim u vatru, nastavi:
— Reći ću ti sve. Volim te. To je istina. Ali u mojim godinama, pa čak možda i u tvojim, ljubav nije najvažnija u
životu. Ona je važna samo kad je čoveku dvadeset godina. Tu ljubav ti ne mogu pružiti. Dovoljno si inteligentna
da znaš da je to nemoguće. Ali ja ti nudim ljubav, možda plemenitije vrste, koja se neće sama od sebe ugasiti. I
nudim ti odanost i vernost, potpunu vernost, ako me uopšte voliš.
Činilo joj se kao da se nešto čudno dešava među njima. Sada je osećala da više nije veštački napravljena ličnost,
strana čak i sebi, koja izve-štačeno igra ulogu u nekoj gorko-slatkoj komediji, već da je žena od krvi i mesa,
postojana, stvarna, čak možda i poštena. Prava iskrenost njegovog napada, umesto da je zbuni, učinila je da se
oseti valjanom i poštenom. Nije mogla da se seti šta da kaže, ali odjednom je bila svesna da više ne postoji ono
osećanje nesigurnosti i napetosti koje ju je u početku mučilo. Taj čovek je čvrst — prava stena.
On reče: — Ti znaš šta ti mogu pružiti u materijalnim stvarima... sve što se može poželeti, pa i više. Bogat sam
kako se samo može zamisliti, i ma šta da se desi, biću sve bogatiji i bogatiji. Novac je takav. Ja sada želim nešto
drugo, nešto što ne mogu imati ako ostanem sam.
On ponovo zastade ne gledajući u nju, već u vatru. Ispi gutljaj viskija i pogleda je. — Slušaš
173li? — zapita. — Zanima li te? Prvi put je čula da on od nekoga traži saosećanje ili razumevanje. Odjednom
pomisli da on podseća na Sevinu Džerold, koja je želela da zna kako to izgleda kad žena ima svoj posao i kad je
nezavisna.
— Slušam — reče ona — i zanima me.
— Počinjem svoju priču, a sve to, u stvari, spada na kraj. — Ponovo je pogleda i reče: — Da li si umorna?
Nije ti dosadno?
— Ne.
— Da li ti je ikad dosadno?
— Ne, Ne baš uvek.
On se ponovo zagleda u vatru. — Ovo će biti duga priča. Ako zaspiš, neću te kriviti. Znaš, ja se, u stvari, uopšte
ne zovem Dejvid Melbern, odnosno i zovem se i ne zovem se. Moje ćelo ime je Dejvid Melbern Higinson, ali se
već godinama služim samo prvim delom. Rodio sam je na Srednjem zapadu, u jednom gradu u državi Ohajo.
Roditelji su mi bili prosto dobri Amerikanci iz Nove Engleske, sa mnogo škotskog u sebi. Nisu bili bogati, ali
kad sam se ja rodio, sve je pošlo nagore. Nije to bilo jednostavno siromaštvo, već mučno siromaštvo uvaženih
ljudi od izvesnog društvenog položaja, koji su morali da pokažu hrabrost i da izigravaju da nisu toliko siromašni
da u kući ponekad nije bilo šta da se pojede. Znaš, otac mi je bio pijanica, i to beznadežna pijanica, i za njega se
ništa nije moglo učiniti. To je bila bolest. Kad je ponekad bio trezan, bio je pošten, dostojanstven čovek, ali kad
bi naišla kriza, sve bi dao za viski. Postajao je prosto životinja.
Posmatrajući ga, Rubi je imala utisak da je odvratio pogled od nje zato što i^fe3"08^ i ne može da podnese da
ona vidi i53j^^^Pov'n očiju. To je ponovo seti na njegovu čf!flHgrai||dolJiv'u ^e" Iju za tajnošću i njegovu strast
"^K|iK8fin.Ji SVOJ postupak okruži dubokom tajanstve^^M|ja onda shvati da i sama pati od te iste
strastKMRjoj je pomogla da uspe. Sve što je bila i SSMll
174
bilo je njena lična stvar. Da, shvatam to, pomisli ona. Ni ja ne bih mogla gledati nekoga u oči i pričati mu ćelu
priču o braku sa Čarlijem Vintringe-
mom.
Melbern je nastavljao: — Bio je to veliki grad sa mnogo fabrika i visokih peći, i kako smo sve više i više
siromašili, selili smo se iz kuće u kuću, sve goru i oronuliju od prethodne. Moja majka je šila i prala fine čipke,
ali nije bila snažnog zdravlja, pa je sve išlo nagore. Sećam se da su nas dvaput isterali na ulicu. Bio sam tek
dečačić, suviše mali da bih nešto radio. I najzad smo se našli u jednoj oronuloj kući, koja je prokišnjavala, na
kraju jedne četvrti u kojoj su stanovali Mađari, Italijani i Španci zaposleni u fabrikama. Majka se trudila da od
mene sakrije istinu o ocu. Govorila je da je bolestan, što je bilo donekle istina. Kad bi se vratio kući pijan,
nekako bi ga sakrila od mene, mada se sećam kako sam slušao groznu buku, što je bilo gore nego da sam znao
istinu. Strašno je bilo to što je bio dobar i prijatan čovek kad je bio trezan, koji je za nas činio sve što je mogao,
ali čim bi se zaposlio, on bi se napio i izgubio posao. Posle nekog vremena više ga niko nije hteo da zaposli. Bio
je poznat u gradu kao gradska pijanica. To je upravo strašno kod pijanice. Vidiš prijatelja ili oca, divnog čoveka,
kako odjednom poludi i postane odvratna životinja.
U stvari, nisam znao da je otac pijanica sve do svoje osme godine. Jedino sam znao da se u našoj kući s nama
dešava nešto strašno, što je mene plašilo, a majku polagano ubijalo. Jednog dana, kad mi je bilo osam godina,
vraćao sam se kući iz bakalnice s vrećom pasulja, jer smo tada bili vrlo siromašni i živeli smo uglavnom na
pasulju i kupusu. Morao sam preći preko jednog praznog građevinskog zemljišta, kuda su ljudi bacali đubre iza
visoke tarabe izlepljene reklamama za cirkus i le-kove. Tačno se sećam kako je izgledala ta ograda i sećam se
imena cirkusa i slika veštaka na trapezu i jedne mlade žene na belom konju. Nisam zabora-
175vio ni najmanju pojedinost toga dana. I dok sam prelazio preko tog zemljišta, ugledao sam grupu dečaka u
jednom uglu kako na nešto bacaju pruće i blato. Bila su to deca fabričkih porodica — Mađara, Italijana i Španaca
— i ja sam iz radoznalosti prišao da vidim čime se zabavljaju. Bio sam još mali, pa sam morao da se probijem
kroz gomilu većih dečaka da bih video, a kad sam se probio kroz to đubre i ološ, video sam da muče nekog čo-
veka koji se pružio uz ogradu i, prekriven blatom, psuje svoje mučitelje. Bio je to moj otac. Tako sam doznao da
je pijanica.
On ponovo zastade i ispi još jedan gutljaj vis-]jrija. Lice mu je bilo bezbojno i iskrivljeno. Najzad reče: —
Pokušao sam da ih rasteram, ali bez uspe-ha. Otrčao sam kući po majku, pa je ona oterala gomilu prljavih malih
mangupa, i mi smo ga zajedno odveli kući. Čudno je bilo to što majka i ja više nikad o tome nismo govorili, a
zato što o tome nismo mogli da govorimo, među nas se uvukla jieka napregnutost koja je sve samo pogoršavala.
Stalno smo pokušavali da se pravimo kao da je sve u redu. Možda je ona imala pravo. Možda je to bio jedini
način da bi mogla i dalje da živi.
Išao sam u školu u fabričkom delu grada, jer je to bilo pravilo, i tako se nikad nisam sretao s dečacima svoje
klase. Imali smo u gradu rođake koji su nas se stideli i koji nikad nisu hteli da imaju posla s nama. Ali ja sam
znao da ne spadam xx najgoru četvrt grada, među evropske doseljenike. Nisu mi bili ni simpatični, ni prijatni,
niti su izazivali u meni bilo kakvo lepo osećanje. Sada znam da su u većini bili hvalisavci, koji su, kad su odrasli,
smatrali da mogu raditi sve jjfpt im je drago jer žive u slobodnoj zemlji. K bili bi skoro svi licemerne sluijf
nisam bio dobar demokrata. M veo trećinu svoga života, ali ni da me nešto veže za njih. S njima se postupalo
onako kako su zasluživali. ] dualista ne može biti socijalista, osim4
jb
:, u Evropi, da ni onda ia sam pro-(gam osetio iom uvek indivi-je luc-
176
nut. Nisam verovao, čak ni onda, da glupači, pokvarenjaci i zlobnici mogu biti prijatni, i još uvek ne verujem.
Većina je mogla da se izvuče iz tog sveta da je nešto vredela. Neki su se izvukli. Ali ja sam ipak morao živeti
među njima. A sve sam to izdržao samo tako što sam stalno u sebi ponavljao: „Jednog dana ću biti bogat i moćan
i svima ću pokazati šta mogu." Ležao sam noćima budan, ponekad praznog stomaka, smišljajući kako ću pobe-
diti svet i likovati pred svim rođacima i svim onim Italijanima i Mađarima koji su me gnjavili zato što sam bio
jedini u školi koji nije bio njima sličan.
A kad mi je bilo četranaest godina, dogodilo se nešto užasno. Jedan Irac, gostioničar, pokušao je da izbaci mog
oca iz gostionice pored železničke stanice, a otac, koji je bio pijan, bacio je na njega bocu. Boca je udarila
čoveka u glavu, i ovaj je dva dana kasnije umro. Zbog toga što je bio pijan, oca su osudili samo za ubistvo bez
predumišljaja. Poslali su ga u zatvor i lišili alkohola, i on je za godinu dana umro. Više nikad ga nisam video, jer
mi majka nije dopuštala da ga posetim u zatvoru, ali sada mi sve izgleda strasnije jer sam zamišljao sve moguće
užase. Bolje bi bilo da sam znao istinu. Posle toga nije mi preostalo ništa do da napustim taj grad. I tako smo se
odesili u neki sličan grad. Majka je pozajmila novac i pokušala da vodi pansion, a ja sam se zaposlio u fabrici
kad sam napunio petnaest godina jer sam želeo da zaradim novac i krenem svojim putem.
Prvi put je pogleda i osmehnu se. — Ljutiš li se mnogo zbog te dugačke priče? Jer sad kad sam počeo moram da
završim. Prvi put je uopšte pri-Čam, i mislim da će mi to koristiti. Pomoći će mi da sve još jednom proživim.
Kao da sam se povukao i počeo sve iz početka. Time što ti sve pričam postavljam sve na mesto i dobijam novi
pod-strek.
Znaš, stekao sam i nešto više od novca u toku tih godina dok sam radio kao običan fabrički radnik.
12 Ovađeset četiri časa
177Stekao sam iskustvo i znanje koje mi otada vredi stotine hiljada dolara. Upoznao sam livce i sindikate,
upoznao sam kako misle i kakve imaju nedaće. Bio sam jedan od njih, a ipak nisam bio jedan od njih, jer je za
većinu njih fabrika značila kraj, a za mene tek početak. Bilo je to i iskustvo koje mi je dalo neprocenjivu
stabilnost i ravnotežu. Možda je to i tebi poznato — ono osećanje da se snalaziš gde god se nađeš, jer si upoznala
sve slojeve koji leže dole i poznaješ sve vrste života, a ne samo jednu. To ti daje snagu i osećanje vred-nosti,
koje ljudi kao što je Hektor Čempjen nikad nemaju.
A tim radom sam stekao i telesnu snagu, tako da me ni najveći posao nikad ne zamara.
On ispruži ruku i zgrči biceps ispod skupog materijala njegovog večernjeg odela. Rubi odjednom ugleda Freda
Sondersa kako to isto radi u jednom trenutku oduševljenja svojom sopstvenom telesnom savršenošću i pomisli:
„Možda je u početku Dejvid Melbern bio isti kao Fred. Možda su različiti samo zbog toga što je život s njima
različito postupao." I ponovo pomisli, puštajući mašti na volju: „Da je Fred ostao živ, možda ne bi večno ostao
pomorski kapetan. Možda bi bio bogat i moćan kao Melbern." I predajući se ponovo maštanju pomisli da je
Melbern možda Fred Sonders koji joj se vraća posle trinaest godina.
— Ove mišiće sam tamo stekao. To baš nisu mišići koji izazivaju mnogo poštovanja u svetu Hektora Cempjena,
jer nisu stečeni veslanjem, polom i drugim prijatnim sportovima, ali su to ipak snažni mišići, a samo jedan je
vredan celog tela Džima Tounera. "**
Ponovo se zagleda u vat sve vreme dok sam bio u fabrici lio na onaj dan kad ću imati Učio sam danju kad sam
imao noć noću kad sam radio danju. Posećivao ekonomske tečajeve jer sam u velikim ^ novcu video mogućnost
da dođem do mi
178
— Ali za
ara i mis-i moć. [rstva, a »čcrnje ,ima i je
lo moć koju je trebalo izgraditi od rudnika, i čeli-k;i, i ugljena, i železnica. A kad mi je bilo dvadeset i.',ocl ina,
zato što sam imao bistru glavu i poznavao mojke i znao sve radnike i njihove loše strane, poslao sam pomoćnik
jednog od nadzornika radionice i počeo dobro zarađivati, pa sam štedeo više od polovine plate. A te godine
doživeo sam i dve nesreće. Umrla mi je majka i oženio sam se.
Nije to bila ženidba kakvu sam želeo. Nisam uopšte voleo tu devojku, a svakako nisam želeo da f>c njom
oženim. Bila je to lepuškasta devojka, tri uodine starija on mene, riđokosa i pegava, glupa i histerična, a bila je
kći jednog uvaženog nemačkog bakalina koji se zvao Hosteter. Žene nikad nisu bile moja slabost, i ona je bila
prva koju sam imao. Nisam uopšte razmišljao da li je to moralno ili nemoralno, jer je u fabrici živeti s devojkom
bilo nešto svakodnevno. Verna Hosteter je tvrdila da je bila nevina kad se sa mnom upoznala, ali joj nisam
verovao. I suviše je znala. U svakom slučajii,; počeli smo da odlazimo uveče u šetnju i da se vo/.imo kolima
njenog oca, a krajem leta došao je njen otac i počeo da me grdi i preti mi govoreći d;i sam upropastio njegovu
najbolju i najlepšu kćer i da ona čeka dete. Ako se ne oženim, on će ine ubiti ili me tužiti sudu.
Tada mi se činilo da je svemu došao kraj. Ni-Mim želeo da se oženim takvom ništarijom kao što Je bila Verna
Hosteter, niti sam želeo da me prisile tla trošim svoj novac na njeno izdržavanje. A nisam Želeo ni da napustim
odlično mesto i da pobegnem dok ne nađem drugo. Bila je to godina krize, i po-hho se nije mogao svuda naći.
Radnike su otpuštali I/, fabrika. Razmišljao sam i razmišljao, i najzad /.uključio da mi je preostalo samo da se
oženim njom, a kasnije da je se otarasim ili možda da Joj platim da mi se skloni s puta. Trebalo je da se prosto
izgubim, ali sam tada bio mlad, a dobrć> tiH'sto i mogućnosti za napredovanje su mi mnogo Kimčili. I tako smo
se venčali, a dete se rodilo inrlvo, i ja sam u srcu bio zahvalan. Nisam želeo
12*
179da Vcrna Hosteter bude majka moga deteta, a nisam uopšte ni bio siguran da je to moje dete. Zcleo sam bolju
ženu od Verne, i bolju decu nego što bi mi ona mogla dati, a nisam ni želeo da ih imam dok ne budem mogao da
im pružim sve ono što sam nikad nisam imao. Bilo bi strašno da je dete ostalo živo — užasno za dete i užasno za
mene, jer bi me zauvek vezalo sa porodicom Hosteter. A ja nikad nisam ozbiljno gledao na tu vezu, već samo
kao na nešto u čemu je ona isto onoliko uživala koliko i ja.
I tako, odlučio sam da Vernina deca, ako ih bude još imala, neće biti moja, pa sam se odvojio od nje i počeo da
radim više nego ikad. Bila je glupa i rasipna i trošila je sve što bih zaradio, pa čak i nešto od novca koji sam
uštedeo. Noću sam se zaključavao da radim, a ona je dolazila i lupala na vrata i pravila scene i govorila
najstrašnije stvari, u želji da me natera da živim s njom. Nije ona mene volela. Prosto je bila gad. Ponekad se
uopšte noću nisam vraćao kući, već sam ostajao u fabričkim kancelarijama radije nego da se vratim kući. Tako je
išlo skoro tri godine. Bilo mi je skoro dvadeset i četiri godine, pa sam počeo misliti da ću, ako tako nastavim,
završiti kao viši službenik fabrike bez novca i bez moći, dok ću kod kuće imati samo bedu i nesreću. A onda se
sa mnom počelo dešavati nešto strašno. Počeo sam da mislim kako moram da je se nekako zauvek otarasim.
Razmišljao sam o tome danju na poslu i noću kad sam ležao budan, obeshrabren i prevaren, pa sam najzad
pomislio i na to da bih je možda mogao ubiti a da to niko ne otkrije i ne optuži meiiftMKlftfTa misao je postajala
sve strasnija i strašni mi najzad nije više izgledala nimalo neo čeo sam da razmišljam o tome kao što ym§w
mišljao o svojim računima i da sasvim||$||||"ed smišljam kako da to učinim. Razmišljao saii||||foz-nim
otrovima i sve ih odbacio, pa samra|p|gid pomislio da bih je mogao zadaviti i baciti ||||| na dno jednog
dubokog kamenoloma punog&MEe
180
udaljenog od grada oko sedam-osam milja. Bio sam odličan plivač, pa sam čak smislio kako ću da zaronim i
ostavim leš na jednom grebenu, gde ga nikad ne bi pronašli i kad bi pretražili ćelo dno. A ja bih prosto rekao da
je otišla i da ne znam kuda. Sve sam to u duši učinio. U duši sam bio ubica. Međutim stalno sam se uzdržavao
razmišljajući sve vreme kako da što sigurnije izbegnem pravdu, jer ako me zatvore i obese, onda će moja
ambicija zauvek biti okončana.
A onda se desilo nešto divno. Jedne večeri došla je i rekla mi da želi da me napusti i da se uda za jednog
sredovečnog bankara u gradu. Odavno sam sumnjao da tu ima nečeg, jer ona nije bila žena koja može bez
muškarca. Želeli su da se odmah venčaju i hteli su da se nas dvoje razvedemo što pre. Da je bar jedno od njih
bilo mudro, pogodili bi da sam upravo razvod želeo najviše od svega na svetu. Iz početka, iz čiste pakosti sam se
pravio da ću se boriti protiv razvoda, a onda mi je žena rekla da će mi bankar platiti da joj dam razvod. Znaš, u
jednoj svađi mi je već bila rekla da žive zajedno. Kazala je da su voljni da mi plate pet hiljada dolara. Onda sam
posumnjao da je trudna. Znao sam, naravno, da to nije moje dete, a oni nisu želeli skandal koji bi štetio
njegovom položaju u gradu. Tako sam se najpre pravio da tako nešto ne dolazi u obzir, pa su mi posle dan--dva
kazali da će mi platiti deset hiljada dolara, a onda sam odgovorio da ću razmisliti.
Bio sam čuo da se u jednom gradu Adrijan-vilu, nedaleko odande, prodaje tramvajska koncesija, pa sam želeo
novac da otkupim veći deo akcija, jer sam mislio da bi to moglo biti dobar početak. I tako, najzad, posle mesec
dana, kad više nije bilo sumnje da je dete na putu i kad je njihov položaj postajao sve gori, rekao sam da ću
sutradan otići iz grada i da im više nikad neću smetu ti ako mi isplate dvadeset pet hiljada dolara.
To izgleda prilično strašno, zar ne? Ali, u gtvari, nije bilo. Bilo bi strašno da sam je voleo.
181i li il.i je jedno od njih bilo pošteno. Ali svi — Vi i u,i, i njen ljubavnik, i njeni roditelji — svi su luli
pokvareni i glupi, a iskoristili su me za svoje •.vilu-. Postupili bi i gore da im se pružila prilika, (•slrlili su me za
mnogo više nego što je predstavljala suma od dvadeset pet hiljada dolara. A treba ila znaš da sam bio prosto
prilično neosetljiv zahvaljujući životu kakvim sam živeo, i uz to pun ambicija i besan na ženu koja je upropastila
sve moje planove i potrošila ušteđevinu. I tako sam iskoristio priliku da sve to višestruko povratim.
Isplatili su mi dvadeset pet hiljada, i tim novcem sam kupio veći deo koncesije, a banka je dala ostatak. Ono što
smo mi posle učinili možda se danas ne bi moglo smatrati veoma poštenim načinom eksploatacije, ali tada je bilo
na mestu, jer svi su tako radili. A to je bio početak. Zaradio sam novac i kupio jednu međugradsku električnu že-
leznicu, i nju sam reorganizovao; i tu sam uspeo, i banke su uskoro primetile da sam pametan i da im mogu
koristiti. I tako se nastavilo, i na kraju je onih dvadeset pet hiljada dolara naraslo u milione i milione. Zatim je
došao rat, a u ratu se sve odigravalo užasnom brzinom, i moj novac se udvostručio i ul rosliučio; odjednom sam
video da imam moć i bogatstvo o kojima sam sanjao — samo što sam lo posligao mnogo pre nego što sam se
nadao.
U početku ni za što drugo nisam imao vremena osim da zarađujem i zarađujem, ali malo posle je došlo vreme
kad sam počeo da razmišljam i o drugim stvarima i kad sam uvideo da novac nije sve, naročito kad čovek ima
toliko da mu je zaista svejedno da li će steći i više. Nisam stekao pristojno obrazovanje jer za to nlkafibd§|ic bilo
vremena. Sve što sam znao napabirčii^P|^n i tamo čitajući kad bih imao prilike. Jedna *^Mf$f|l-era^a me Je ^a
se zainteresujem za stvari kaaK||»|||iu slike, knjige i muzika. Nije više živa. Bila jetS^Mfeažcsna žena. Da je bilo
moguće, oženio bih s2wj||Jk, ali je već bila udata, a bila je katolikinja, xj|||||te se ništa nije moglo učiniti. Ona me
je uzelafflimpje ruke
182
onda kada sam bio bezosećajan, uspešan čovek i učinila je sve što je mogla da od mene napravi nešto pristojno.
Tu su počeci mog obrazovanja, koje mi je omogućilo da održim svoj položaj u bilo kom svetu. Posle sam
nastavio jer me je zanimalo i sviđalo mi se.
U životu sam imao pet ljubavnica, a prva je bila Verna Hosteter. Tri su bile dražesne žene. Ver-na nije, a ni
poslednja. Znaš koja je to, primetio sam kako nas posmatraš. Znam da si morala da naslutiš. Već odavno
pokušavam da tome učinim kraj, ali sam to tek večeras okončao, sasvim iznenada, posle Hektorove večere. U
stvari, to je odavno završeno — skoro od samog početka. No u to sam upao sasvim slučajno. Nisam to mnogo
želeo. Bilo mi je dosadno, i tražio sam zabavu. Ali tako dalje ne mogu. Ima ljudi koji mogu da se prepuste
slučaju i da u tome uživaju — kao što su stari Hektor i Džim Touner. Oni, valjda, drugo ništa nikad nisu ni radili.
Ali kod mene je to drukčije. Dođe mi da poludim. Znaš, uvek sam imao nešto što me je gonilo, a u poslednje
vreme izgledalo je kao da se sve rasplinulo u dim. Ma koliko novca da zaradim, nikad neću biti bogatiji nego što
sam sada, jer se bogatstvo može meriti slobodom i nezavisnošću koje se za taj novac mogu kupiti. Mene zanima
moć, ali ne novac.
On se nagnu držeći čašu viskija između kolena, a Rubi pomisli da on više ne priča njoj, već samoni sebi, kao da
je sam u sobi.
— Ne mogu sasvim da se povučem i da izigravam da me zanimaju polo i druge stvari koje me ne zanimaju. To
nije dovoljno. Osim toga, ja sam zbilja mlad čovek. Imam svega četrdeset sedam godina. Nisam čak ni umoran.
Nastaviću s poslovima kao što je posao s rudnikom u Gobiju s Elsmerom, jer to neodoljivo privlači kad osećaš
da tvoj novac ima uticaja, ima vlast nad zemljom i bogatstvom pa čak i nad ljudima i vladama na drugoj strani
sveta. Ali čak ni to nije tako uzbudljivo kao oni prvi poslovi u državi Ohajo. Ja sada želim nešlo
18.1cli iijio, i lo što želim deo je fantastičnih snova koje sam snivao kao dečak. Ponekad pomislim da su svi naši
životi određeni još pre nego što dostig-ni-mo zrelo doba, i ma koliko se trudili, ono što žc-liino uvek je ono što
smo želeli dok smo bili ch'ca. Mislim da moramo da radimo na ostvarenju svojih snova bez obzira na to koliko
smo posustali.
On je odjednom pogleda. — Da li si ikad o tome razmišljala? Mi smo robovi sudbine, većina nas, ali ta sudbina
nije tako šlepa kao što smo skloni da je zamišljamo. Mi činimo ono što nam naređuje naše telo, ono što nam
diktira naša prošlost, i što smo stariji, naši postupci su sve više određeni onim što je prošlost od nas stvorila. Ne
možemo pobeći od svoje prošlosti u životu kao što ne možemo pobeći od prošlosti na licu.
On spusti čašu s viskijem i, sedeći na ivici fotelje, nagnu se i uze njene ruke.
— Želim da se udaš za mene ne zbog toga što te volim, već zbog toga što sam siguran da si ti jedina žena na
svetu koja može da mi bude supruga. Želim da mi pomogneš da izgradim budućnost kakvu želim. Verujem da i
ti želiš istu takvu budućnost. — On pocrvene i pusti njene ruke, a onda se ponovo okrenu kao da ne može da je
gleda i da kaže ono što ima da kaže. — Znaš, želim decu, i želim da budu osigurana u svetu posle moje smrti.
Neko će, možda, reći da ću im na taj način uništiti izglede za bogat život, i to je možda tačno, ali ja sam imao
bogat život i ne želim da ga moja deca imaju. Mislim da bih zaista uspeo ako bih mogao da im prenesem kao
stvarnost sve ono što je za mene u detinjstvu bilo Spno san. Nikad nisam imao prijatelja, nijedno™^ rastao u
detinjstvu, kom Nikad nisam osetio prisni sam stvarno poverio. Govo tura. Morao sam biti takav, steknem
prijatelje sve dok nije Uvideo sam da je prijateljstvo teSMM&k i nemo-
ji je sa mnom odmogao poveriti. d se nikom ni-.mo moja Ijuš-ao prilike da više kasno.
184
guče ostvariti, jer se moj svet neprestano menjao. Nikad se nisam smirio na jednom mestu, a samo u takvom
životu može cvetati prijateljstvo. Uvek sam dozrevao i uvek daleko od ljudi koje sam poznavao. Sve više i više
sam se bogatio i uspevao, i sve više i više upoznavao svet, dok su oni ostajali na istom mestu, zadovoljni i
sređeni u solidnom svetu koji se nije menjao. Otkrivao sam uvek da bi se baš u trenutku kada sam bio na putu da
sklopim prijateljstvo sa nekim čovekom sve promenilo, i ja bih odjednom bio istrgnut iz njegovog sveta i od
njega. Moj život se tek od nedavno sredio i učvrstio. Vo-leo bih da sam imao prijatelje. Usamljenost je ponekad
bila užasna. Nisam želeo da ih napuštam, ali se uvek tako događalo. Tu ništa ne pomaže. Želeo bih da
moja deca osete šta je to sigurnost i prijateljstvo koje večno traje, da osete dom a možda i zemlju koja je
pripadala njihovom ocu i koja njima pripada i koja će pripadati njihovoj deci. To bi mi nadoknadilo ono što smo
pretrpeli otac, majka i ja.
Vidiš, ja se moram oženiti ženom koja sve to shvata. Ja ne želim ženu koja ne shvata šta sam ja preživeo, i koja
sve ono što ja želim prima kao gotovu činjenicu jer se s time i rodila. Sa takvom ženom nikad ne bi bilo
nikakvog razumevanja — bez obzira na to koliko bih je ja na početku voleo. Uvek bismo išli uporedo odvojenim
brazdama, nikad zajedno. Nikad joj čak ne bih ispričao sve ovo Što sam ispričao tebi, jer ona to ne bi razumela i
smatrala bi nevažnim. To bi, opet, bila stvar prošlosti. U stvari, uvek bismo ostali tuđi. Ona nikad ne bi razumela
da bih, ako bih želeo da upotpunim svoj život onako kao što slikar dovršava sliku, morao da imam divne kuće i
lepe slike, i morao bih da primam otmeno društvo, a možda i da se malo bavim politikom, i da poznajem ćelu
zemlju, ne samo Njujork već i London, i Pariz, i ceo svet. Nikad ne bi shvatila da želim da postanem osnivač
jedne loze, a ne samo neko ko bi je produžavao.
185Ponovo se okrenu prema njoj i reče tiho: — Ne vrrujem da si me pre smatrala sasvim čoveč-iiim. Većina me
ne smatra. Samo, život koji sam vodio naterao me je da sve pokopam duboko u si-hi. Na početku sam morao
biti ćutljiv jer mi je lo spašavalo ponos i jer je to bila moja zaštita, a onda mi je to postalo navika. Ovo što sam ti
večeras rekao za mene je olakšanje i mučenje, ali u isto vreme i rasterećenje. Rekao sam sve ono što nikad nisam
mislio da ću nekome reći. Ne bih mogao da ti kažem da te volim samo fizički. Ovo je mnogo više nego da sam
u tebe zaljubljen. Posmat-rao sam te. Razgovarao sam s tobom. Video sam te u svim mogućim prilikama, i uvek
si mi izgledala savršena, kao što si bila večeras kad se Fani ponašala kao budala. Što sam više video, sve sam
više bio siguran da sam najzad našao ženu kojom želim da se oženim. To ne bih mogao reći da sam mlađi, ali
sada mogu. Znam pomalo koje su vred-
nosti života.
On se odjednom osmehnu, smeteno, dečački, a ona opet oseti čudnu, neobjašnjivu privlačnost koja je izbijala iz
vitalnosti i nekog ciničnog humora. — Ovo je čudna prosidba, ali nisam želeo da bude drukčija. Kad sam
došao, nisam se nadao da će mi poći za rukom da ti kažem sve što želim, ali rekao sam ti, a mislim da sam to
uspeo zato što si mi ti pomogla. Znaš sve najgore što sam uradio. A sada, mogu ti pružiti sve ono o čemu sam
ti pričao, mogu ti pružiti potpunu odanost i vernost, jer nisam od onih muškaraca koji lete od jedne žene do
druge. S vremena na vreme sam se uplitao, ali samo iz želje za nečim boljim. Ne podnosim jeftine žene. To me
ne zanima. A mogu ti pružiti i ljubav, jer svaki put kad te vidim, sve si mi lepša i poželjnija.
On naglo začuti gledajući u vatru, dok se njegova visoka prilika u profilu ocrtavala na prozoru noćnog plavetnila.
Snažna pleća bila su mu pomalo pognuta. Odjednom, ne gledajući je, reče:
186
— Nikad više o ovome neću govoriti, čak ni onda ako se udaš za mene i ako zajedno proživimo hiljadu godina.
— Ali ja želim da o tome govoriš, Dejvide, kad god budeš osetio potrebu za tim.
On se naglo okrenu i pogleda je, i odjednom shvati da je ono što je rekla značilo da će se udati za njega, a onda
se ponovo osmehnu.
Više ništa nije rekla, ali je bila svesna da je iz nje potpuno iščezla sva ona težnja za praznom koketerijom koja ju
je navela da glumi pri njegovom ulasku. Stideći se same sebe, ona pomisli: „Bila bih glupa da ga odbijem, čak i
da ga ne volim."
Ona je pomišljala da ga možda voli, i uvidela je da su sve sumnje nestale dok ga je slušala. Nestale su pred
zvukom njegovog glasa i izgledom njegovog lica, čas rumenog i uzbuđenog, čas hladnog i umornog, lica koje se
tako brzo menjalo kao da senke preleću preko njega. Videla je da nije tako hladan kao što je mislila, ni tako grub,
i da je možda sposoban za veliku nežnost i na neki čudan način žalila ga je.
U poređenju s njegovim, njen život je izgledao kao niz prilika u kojima se na jeftin način prilagođavala
okolnostima. Ali najčudnije od svega što joj se učinilo dok ga je posmatrala bilo je to da ima mnogo sličnosti sa
Frcdom Sondersom — mladalačku govorljivost i vitalnost koja je iznenada izbijala ispod sve hladnoće i
samopouzdanja, način kako je crveneo dok je govorio o stvarima koje nisu bile lake za kazivanje, pa čak i način
na koji je stajao sada raširenih nogu, ruku stegnutih na leđima, klateći se malo na prstima. Izgledalo je nekako
kao da Fred nije umro, već otišao i vratio se posle trinaest godina — očeličen i stariji i pomalo umoran. Za
trenutak je opet osetila strah, jer joj je sreća izgledala suviše velika.
Ona pokuša nešto da kaže, ali najpre ne izusti ništa jer se nije mogla setiti kojim recima da se izrazi. Najzad reče:
187Dobro, Dejvide. Udaću se za tebe.
Ilnttii.lt* i gledajući u pod dodade: — Ako me htidcn mogao podneti. Ponekad sam površna, obična I
in>l>ia>,iMia, ali pokušaću da budem pristojna. Uči-nku sve šio mogu.
— Bolja si nego što misliš — reče on iznenadu. — Pristojni ljudi su većinom bolji nego što
misle.
Onda je zagrli, a ona se zbuni i ošamuti. Nije bila sigurna da li je to grli Dejvid Melbern ili Fred Sonders i čije su
usne koje je ljube. Uzbuđeno pomisli: „Ovo nije istina. Suviše sam srećna." I odjednom požele da njen otac zna
kako je srećna i Kakav je uspeh postigla. No u sledećem trenutku nije bila sigurna da to želi jer, iako bi možda
bio srećan što je ona srećna, možda ne bi bio srećan što je postala tako svetska žena.
On je ponovo poljubi, a onda dršćući kao da mu je hladno reče:
— Sad moram da idem. Moramo biti oprezniji od drugih ljudi. Mnogi će želeti da nam naškode.
Znala je šta hoće da kaže i brzo pomisli na jadnu Fani Touner, koja će je uvek mrzeti i želeti joj zlo. Fani neće
biti jedini njen neprijatelj. Biće to sve one žene koje su ga želele zbog njega, njegove moći i njegovog novca.
Ćasovnik na ploči od kamina otkuca tri. Melbern je poljubi poželevši joj laku noć, a ona ga isprati do lifta i
sačeka da on uđe i krene nadole, u
mećavu.
Kada se vratila u dnevnu sobu, sede pred kamin, i zagleda se u vatru, a onda ispi gutljaj iz njegove čaše — mada
nije volela viski — jer je to bila njegova čaša misleći na to kako se promenila u roku od jednog kratkog časa.
Izgubila je svu svoju okrutnost i pretvaranje koje joj je nametnuo laj grad koji je volela. Ponovo je postala
ljudsko biće. Više nije bila Rubi Vintringem. Bila je Rubi Sonders, koja je volela jednog mornara. A onda se
uplaši pomislivši da je možda hipnotisana, i da će
188
sutra ujutro kad se probudi videti da se nije promenila, da Dejvid nije Dejvid Melbern, vrlo hladan, i povučen, i
ćutljiv. Setio se šta je rekao o bežanju od prošlosti.
A onda ponovo živahnu i seti se da je nešto u njegovoj dugoj priči ostalo nezavršeno. Neko vre-me pokušavala je
da zamisli šta je to, a onda se odjednom seti. Nije joj rekao šta je bilo sa Vernom Hosteter. Pitaće ga sutra.X
Ovo nije bilo prvo Rozino iskustvo sa pijanicom. Pre svoje dvadeset druge godine naučila je sve majstorije kako
treba postupati s čovekom ležim od sebe, otežalim od tromosti zbog pijanstva; a pošto je pijanstvo za nju
predstavljalo prizor na koji je bila navikla, nije osećala strah, već samo dosadu. Kad bi se neki muškarac
nakresao, kao D/.iin Vilson, postao bi dosadan. Čak je i Melbern opazio njenu veštinu i divio joj se dok ju je
neza-inleresovano posmatrao, i ne znajući ko je ona, kako vodi Džima preko pločnika pred kućom u 'ujj°j Je
stanovala.
Bila je to pristojna stara kuća od mrkog peš-čara, koju je sedamdesetih godina sagradio neki advokat da bi tamo
smestio svoju uvaženu porodicu, ali posle njegove smrti kuća je radi veće dobiti prepravljena u dva stana i radnju
u suterenu. Bila je to diskretna kuća pošto nije imala ni vratara ni domara, a radnja u suterenu se zatvarala uvek u
sedam. Na prvom spratu stanovao je neki bogat invalid, koji je uglavnom boravio na Floridi ili u Knliforniji, pa
tako nije bilo nikoga ko bi posumnjao da Rozi živi slobodnim i lakim životom, ko bi /apa/.io kako ulazi i izlazi
prilično čudan svet, ko l>i olkrio da je njen prijatelj „gospodin Vilson" u si vari gospodin Džejms Touner, i ko bi
se žalio kad hi se dogodilo nešto kao onda kad je Toni ceo njen iiameštaj polomio u paramparčad.
Oslonivši napola svesnog Džima uza zid pored poštanskog sandučeta, Rozi vesto jednom rukom okrete ključ u
bravi, a drugom upali svetlost. Kad ga je srećno uvela unutra i kad je bila sigurna da je brava škljocrnila (jer se
plašila da bi se Toni mogao vratiti u želji da ih oboje ubije) nekako je uspela da njegovo telo stavi pored sebe i
da ga lagano izgura uz stepenice. Bio je to težak posao, jer se Džim odjednom sav razglavio i stalno je klizio
unazad, a sve je to bilo još složenije zbog njenog straha da se on iznenada ne strmoglavi sa strane i padne u
ponor stepeništa stare kuće. Nije vredelo da traži od njega da joj pomogne jer nije shvatao ništa što mu je
govorila, a već dugo pre toga bio je izgubio vlast nad svojim mišićima.
Trebalo joj je preko pola sata da ga dogura na sprat. Pošto se popela uz stepenište, ona ga ponovo prisloni uza
zid i jednom rukom okrenu ključ u bravi zeleno obojenih vrata. Kad je otvorila vrata, Džim pade na pod malog
predsoblja, tiho, kao čovek od gume i ostade na podu, potpuno bez svesti. Rozi zatvori i zaključa vrata i,
ostavivši ga na podu, gde mu se ništa nije moglo dogoditi, upali svetlost. Sve sijalice bile su zaklonjene aba-
žurima od ružičaste svile koje su stanu davale čudan izgled vašarske veselosti, kao u nekom jeftinom noćnom
lokalu. Iz predsoblja je trebalo da se ulazi u dnevnu sobu, ali pošto je Rozi smatrala da je spavaća soba suviše
mala za njen ukus, zamenila je uloge te dve sobe, i sada se iz malog predsoblja ulazilo direktno u spavaću sobu.
Ćela soba je bila presvučena bledoružičastim i plavim satenskim taftom, izobilno ukrašena zlatnom čipkom. Bio
je tu ogroman krevet na malom postolju, a pored kreveta stočić sa telefonom, sakrivenim lutkom u raskošnoj
ružičastoplavoj haljinici sa čipkama. Tu je bila i boca viskija i sifon. Zavese na prozorima okrenutim prema porti
Svetog Berta i kući Sevine Džerold bile su od ružičastog tafta. Na jednoj je bila velika tamna mrlja na mestu gde
je neko prolio čašu viskija.
191U toj sobi Rozi skide bundu od kanadske kune i odmah priđe stočiću da nalije čašu viskija pre nego što pređe
u sobu koju je uvek nazivala „salonom", da spremi Džimu mesto za spavanje, bve je bila smislila dok se taksijem
vozila kroz mećavu. Nameravala je da Džima stavi u krevet u salonu i da ga tamo zaključa, a ako ju je Toni
slagao i jos ima ključeve od stana pa se vrati, bar ce Dzim biti siguran od njega dok ona ne bude mogla da vikne
i zatraži pomoć.
Rozin pojam elegancije bio je usredsređen isključivo na italijansku antiku, i kad je upalila osvet-ljenje u salonu,
iz mraka izroni neopisiva gomila teškog nameštaja izrezbarenog u preteranom ltali-janskom stilu, zamišljenog
prvobitno za sobu veliku i visoku bar koliko pedeset Rozinih salona. Zidove su krasili komadi brokata na kojima
je kiselma odigrala ulogu vremena, a na jednom zidu nalazila se velika pobožna slika sumnjive prošlosti koja je
prikazivala „Lazarevo vaskresenje", naslikana u melodramskim osvetljenjima Karla Dole. Odezde od bogato
izvezenog brokata koje su nekad nosili sveštenici za vreme bogosluženja sada su krasile naslone fotelja i
prekrivale klavir za kojim je se-dela Rozi kad je vežbala pesme što je pevala u lokalu „Kod Rože".
Na jednoj strani sobe nalazio se divan, takođe prekriven odeždom izvezenom purpurom i zlatom, pretrpan
gomilom jastučića u desetak raznih boja i oblika, izvezenih i opšivenih crnim i zlatnim čipkama. Prišavši divanu,
Rozi podiže svešteničku odeždu i prebaci je preko jedne srednjovekovne stolice, a posle toga nabaca jastuke na
jedan kraj divana i pođe da dovede Džima.
Zatekla ga je kako i dalje leži na podu u predsoblju. Sada je čvrsto spavao, pa se dobro namučila da ga probudi.
Najzad, malo vukući ga malo noseći, dovuče ga do salona i položi na divan. Džim se tu opruzi obesivši sa strane
jednu ruku, sa glupavim osmehom na licu. Ona mu skide okovratnik i smaragdnu dugmad sa košulje i stavi ih
na klavir,
192
zatim mu skide kaput i prebaci ga preko njega, i ode u spavaću sobu da donese jorgan od ružičastog satena
opšivenog čipkom i vezen svetloplavim cvetovima. Jorgan je bio napravljen za veliki dvostruki krevet, pa je
mogla da ga ututka oko Džima, da ne nazebe u toku noći. No uprkos svemu što je učinila, i dalje su mu štrcale
otkrivene noge, čudno smešne u lakovanim cipelama. Pošto je nekoliko puta pokušavala da ih pokrije, najzad
odustade od daljih napora i skinuvši mu cipele, pokri mu noge u svilenim čarapama svojom bundom od kune.
A onda, da mu sutra ne bi glava bila suviše teška, priđe prozoru i odškrinu ga tek toliko da dolazi svež vazduh,
ali da untra ne upada sneg. Zastavši malo pored prozora zagleda se u portu, gde je sneg besneo po četvorouglu
okruženom kućama od mrkog peščara, mračnih u tom jutarnjem času. Svež vazduh ju je malo okrepio, i pošto je
nekoliko puta duboko udahnula, vrati se divanu i stade da posmatra besvesnog Džima, bez gađenja, samo
ispunjena žaljenjem što je tako lep i dobro
f rađen muškarac tako propao. Uvek joj je bilo teško ada bi videla kako se taj fini čovek uništava alkoholom.
Kako leži tako bez svesti i opušten, otrom-boljenih usana kao u idiota. Ispod očiju visile su male tamne kesice, a
pod bradom je imao podva-ljak od sala. Pomisli kako Toni, koji sigurno nije bio mlađi, ima telo čvrsto i žilavo
kao da mu je bilo dvadeset godina, uprkos svoj njegovoj raspus-nosti i drogiranju; i pomisao na Tonija odjednom
je ispuni nekom čežnjom i željom za njim — tako jakom da je za trenutak zaboravila čak i svoj strah. Toni je bio
njen tip. Nije bio gospodin, ljubazan i pažljiv čak i kad je pijan, kao Džim. Džima nikad ne bi mogla zaista da
voli, jer u njemu nije bilo ničega što bi je uzbudilo. Ipak, odlučno reče sama sebi da je sa Tonijem sve svršeno i
da ne vredi oživljavati prošlost i zamišljati da će on opet postati onaj Toni koji joj je zadao tolike muke.
Uzdahnuvši, ona se okrenu, pogasi sijalice i uputi se u spavaću sobu, gde se baci u fotelju prcs-
13 Dvadeset četiri časa
193vučenu crnim satenom i nali još jednu čašu viskija. Dok je prinosila ustima čašu pomisli: ,,O bože, kako sam
umorna! Kakva je ovo gužva. Zašto, kog đavola, da i dalje ovako živim?" I odjednom shvati da živi samo zbog
Tonija, i da se uprkos svemu nada da će se on vratiti. Želela ga je sada, makar i da se vrati da je ubije. Shvatajući
u taj mah da više ne bi marila da živi ako bi neko došao da joj kaže da je on mrtav, a znala je da će jednog dana
neko doći da joj to kaže, ili da će to pročitati u novinama. Mučki će ga ubiti s leđa ili će ga odvesti da ga
provozaju, a onda će neko jednog dana pronaći njegovo lepo telo potpuno raspadnuto u reci, i to će biti kraj sveg
njegovog žara i strasti i pokva-renosti. A to bi bio i njen kraj, jer više ni za šta drugo ne bi marila.
Ona pomisli: „Zašto da ne popijem jednu veliku čašu veronala i ne učinim svemu kraj?" Ali to nije mogla da
uradi jer kad bi to učinila, stari više ne bi imao novca, pa bi ga poslali u sirotinjski dom na Vords Ajlendu, gde
do sada nije bio nijedan II ili, a ni Tima ne bi imao ko da spašava od zatvora; potrebna je i Petu, koji je bio
najbolji od svih, jer Ester čeka dete, a dete zahteva velike troškove, a Pet nema novca jer je uvek prema svakom
tako izdašan i darežljiv. Pet treba da ima dece. „On je jedini pristojan od nas", pomisli Rozi.
Ona ispi još jedan gutljaj, a onda se oseti malo bolje, pa ustade i skide prljavu belu satensku haljinu. Haljina je
bila sva izgužvana, i rasparana sa strane, jer joj je pukao šav dok je vukla Džima, i kad je pokušala da je skine
preko glave, zapetljale su joj se obe ruke. U nastupu besa Rozi po-cepa haljinu i baci je na pod. Onda polako
skide čarape, zatim rublje, dok najzad nije stajala potpuno naga pri ružičastoj svetlosti, netremice posrna-trajući
sliku svog tela koje se mnogostruko umnoženo ogledalo naizmenično u ogledalu na vratima kupatila i ogledalu
na toaletnom stočiću.
Bilo je to savršeno telo, čvrsto i belo, čija je koža ličila na latice kamelije. Posmatrajući ga za-
194
grejana viskijem koji je popila, Rozi živnu. Činilo joj se da bez odeće ponovo lakše diše. Dugo je proučavala
sliku u ogledalu gledajući to telo nepris-Irasno kao da uopšte nije njeno. Za trenutak joj se učini da ona, Rozi
Hili, nerna ničeg zajedničkog sa tim telom, već samo da je u njemu zatvorena i da je ono krivo za sve njene
muke i sva njena očajanja. Kad bi mogla da se oslobodi toga tela, spasla bi se Tonija, i viskija, i ostalih sličnih
stvari. Ali u iznenadnom nastupu ponosa ona pomisli: „Baš imaš lep stas, Rozi... nisi kao one daske kakve se
viđaju po noćnim lokalima." I poče da se okreće amo-tamo tražeći tragove obešenih mišića ili naslaganog sala.
Svega toga nije bilo. Bilo je to sjajno telo, čvrsto i belo, sa dugim bedrima i jakim čvrstim grudima, obeleženo
samo malim ružičastim ožiljkom od metka kad je pokušala da se ubije. Možda će je zdravlje i krepkost poslužiti
dobro još pet--šest godina, a posle toga — ako bude živela tako dugo — biće joj svejedno.
Najzad se ponovo zavali u crnu satensku fotelju i diveći se izgledu svoje bele kože u ogledalu, nali još jednu
čašu viskija. No dok je punila čašu, iznenada zastade s bocom u ruci, osluškujući, jer joj se učinilo da čuje kako
se neka vrata zatvaraju; ali vetar koji je zavijao kroz portu Crkve svetog Barta prigušio je i nadvladao sve ostale
zvuke, pa nije bila sigurna da li je stvarno nešto čula ili se to samo rodilo iz njenog straha od Tonija. Osluškujući
i dalje, ona priđe vratima koja su vodila u sobu gde je spavao Džim i okrenuvši ključ u bravi, izvadi ga i priđe
noćnom stočiću i tamo ga strpa duboko u jednu teglicu s kremom, pa poravna površinu krema kako se ne bi
videlo da je tamo nešto sakrila. Ponovo se okrenu i oslušnu. fmala je utisak da se čuju koraci uz stepenice, po-
lagani i nesigurni.
Sada je bat koraka bio razgovetniji, i u jednom trenutku Rozi ču škripu stepenica pod težinom nepoznatih
koraka. Ona pomisli: „To je samo onaj stanar odozdo koji se iznenada vratio kući."
13*
195Prišavši ormanu, dohvati penjoar od ružičastog satena opervažen perjem, ogrte ga i ponovo poče da
osluškuje. Ovoga puta nije bilo sumnje. Koraci su bili pred vratima. Ćak je čula grebanje metala o metal, kao da
se neko muči da uvuče ključ u bravu. Uznemirena, pomisli kako je bila glupa što još nije promenila bravu. Ključ
se okrenu. Sada je znala da se to Toni vraća da je ubije.
2.
Ali na zvuk ključa njeno telo obuze ista ona stara želja, i ona ponovo pomisli kako je to čudno što nema nikakve
vlasti nad tim telom koje stalno želi Tonija uprkos svemu što je bila u stanju da učini. Oslonivši se na donju
stranu kreveta čekala je, zbunjena i bolesna od užasa i želje. Kvaka na vratima se polagano okrenu, vrata se
otvoriše, i u predsoblju se pojavi Tonijeva prilika. Ona pomisli: „I ranije sam ga varala, pa ću ga prevariti opet.
Ne sme znati da je Džim ovde."
Bio je pronašao negde neki otrcani kaput za ona dva sata otkako ga je videla. Imao je isti onaj prljavi mastan
kačket, koji je bio tako natukao na lice da mu nije videla oči. Na kačketu i njegovim ramenima bilo je snega. On
zatvori za sobom vrata i stade za trenutak ćuteći i posmatrajući je.
Onda, kao da je njegov povratak nešto najobičnije na svetu, Rozi se okrenu i, dohvativši čašu s viskijem, reče: —
Pa, opet si me slagao, je li? Imao si ključ?
Ona pusti penjoar sa svojih belih ramena misleći da će, ako joj pođe za rukom da njegovu želju za osvetom
pretvori u želju za njenim telom, moći da spase sebe i Džima. Ali je znala da ga na taj način ne može
odobrovoljiti kad je u takvom stanju i kad su mu nervi na ivici zato što mu nedostaje droge.
196
On zakorači u sobu osvrćući se oko sebe kao da je ošamućen i kao da ne zna kako je ovamo stigao. Ona reče: —
Verovatno si nabavio drugi pištolj. Verovatno si došao da me ubiješ, ti prljava kukavice.
Pokušala je da bude prema njemu surova, ali jednim delom sebe nije vladala.
Nije skinuo ni kačket, ni kaput. Pogleda je i reče: — Trebaju mi pare.
— Za drogu?
— Trebaju mi pare. Nisam došo da udesim tebe. Njega tražim.
— On nije ovde. Bio je tako pijan da sam ga poslala kući.
Pri ružičastoj svetlosti videla mu je samo oči. Videla je da su zakrvavljene i raširene, i da ga u ovom trenutku ne
može prevariti. Nije to Toni buljio u nju, već neka čudna životinja. Čekala je dok je otvarao vrata kupatila i
ormana tražeći Džima, i pomisli da možda ipak nema revolver, jer bi ga već pokazao. Kao opčinjena, posmatrala
ga je kako prilazi vratima salona, kako okreće kvaku i pokušava da uđe. Vide kako navaljuje svojim žilavim
ramenom na vrata i vide kako vrata izdržavaju. Stalno je mislila samo kako bi Džimu, da nije toliko pijan da ne
može da se makne, rekla da pobegne kroz prozor na krov donjeg sprata. Ali Džim ne bi mogao da prođe ni kroz
salon, a kamoli da iskoči kroz prozor.
Toni ponovo pokuša da otvori vrata, a onda se okrenu prema njoj.
— Gde je ključ?
— Ne znam. Minerva ga izgubila.
— Lažeš me da bi spasla tog ...
Ona viknu na njega: — Kažem ti da nije tamo.
— Ako mi ne daš taj ključ, uzeću stolicu i razbiću vrata.
— Ako dirneš ta vrata, otvoriću prozor i vi-kaću, pa će te miliši strpati tamo gde me više nećeš mučiti.
— Noćas te niko neće čuti.
197Oiri pođe unazad i odškrinu prozor Hladan vn« ubaci malo uzvitlanog snega i.MJ^JJ £ pi,,| očiraa ukaza
vizija nje same ^gadulTrn? HM'-..u moru, kao da je sama u nekom gradu s mi ,iollima ljudi koji je ne bi cuh ako
b vikala^ Om mi sniivali i jeli, i šetali ulicama, ali nijedan se nije trudio da je spase. Kao da nisu znah da ona
uopSte posgi. ^^ zar teb. ^ zajednički život
__ ovo je prokleti život. Ne
vise
da
Dodir njegovih ruku ponovo je ispuni željom. Rozi pornisU: g,0n hoće da me ubije, a ja želim da živim." A
glasno reče: _
_ Kažem ti da ne znam gde je fcljuc. Ona ponovo pokuša da obori stoj** kogmue •„. t^lpfon ali ie on osaman i
obori na Krevet. SfiS^^sak, jedan jedini užasnuti vrisak, Sida tamne čelične ruke ugušiše taj glas urezavsi seu
meso njenog grla. Borila se besno "tajuci se golim nogama, pokušavajući da g\ug™e rebua lice dgim crveno
obojenim noktima. Ali msta
se bori. Osećala je njegovo
pukvarciia i prokleta.
Telo joj se izvi u jednom iznenadnom grču užasa i želje, tamna magla ispuni sobu ugasivši ružičastu svetlost.
Ona pokuša da ga vikne, ali u sledećem trenutku bila je samo telo koje je ležalo mlitavo i mirno.
3.
Dugo je tresao to telo i mučio ga u besu koji nije video da se to telo više ne bori, a onda odjednom pusti beli vrat
i, kleknuvši na krevet, pogleda ga kroz crnu kosu. Onda reče tiho: — Ne pretvaraj se. Daj mi ključ. — A kad telo
nije odgovorilo, on ga opet divljački prodrma, ponovo obuzet besom koji kao da je bio naglo iščezao i ublažio
se. Neprestano je drmao vičući: -— Ne pretvaraj se više. Nećeš me nasamariti. — Ali odgovora nije bilo, i on se
najzad sasvim smiri klečeći na krevetu i gledajući to telo.
A onda odjednom oseti i gađenje. Pomisli: ,,O-na nije mrtva. Nije tako lako ubiti ženu kao što je Rozi." I
zgrabivši bocu pokuša da joj nalije viski u usta, ali viski samo poteče i ostavi jednu tanku, mrku crtu na beloj
koži. Onda baci bocu na pod i nagnuvši se nad nju poče da ponavlja:
— Ja sam, Rozi. Toni. Ja sam. Ne varaj me. Ja sam, tvoj Toni. Nisi mrtva, kaži mi da nisi mrtva. Nisam hteo da
te pozledim, boga mi. — A sve vreme se ledio od straha, sve više i više.
A kad nije dobio odgovor, odjednom udari u histeričan plač, i bacivši se na pod, kleče i stade da se moli na nekoj
čudnoj nerazumljivoj mešavini italijanskog i engleskog. Udarao je glavom o pod, pa o sto — oborivši ga zajedno
s lutkom i telefonom. Zatim se uhvati rukama za crnu gustu kosu i poče da je čupa vičući:
— Nije istina. Nisi mrtva, Rozi. Nisi mrtva. — A onda je dugo ležao licem okrenutim podu i jecao.
199Podigao ga je zvuk telefona. Nije zvonio, već je zujao i zujao, kao kad je slušalica skinuta, i kad nni je laj
zvuk dopro do svesti, on se ukoči od užasu. Nije mogao da se seti kad je telefon pao na pod, i pomisli da će neko
na drugom kraju žice, ako je čuo njen vrisak, poslati ljude da ga uhapse, llacivši se na crnu satensku fotelju
ostade da leži u njoj gledajući leš, čekajući, nadajući se da će neko doći i dotući ga.
4.
Polagano i mnogo kasnije želja da pobegne i da dalje živi ponovo se javi u njemu, a s njom i neobuzdana glad za
drogom. Ne gledajući leš, on pruži ruku da ga opipa, i ruka mu dotače jedanu be-lu dojku. On trže ruku kao
oparen, jer je iz te dojke, koja je uvek bila topla i meka, sada izbijala hladnoća, nalik na hladnoću mramora. On
polako ustade sa fotelje i, kleknuvši pored kreveta, dugo se molio za njenu dušu. Kad je završio, ode u kupatilo
da opere krv s izgrebanog lica i zagladi kosu s očiju. Stalno je mislio: „Ne mogu da izdržim. Moram negde da
pronađem kokain."
Zatim priđe postelji i položi leš na leđa, i prekrsti ruke koje su već počele da se koče, a telo u-mota u ružičasti
penjoar s perjem marabua da sakrije golotinju, i najzad ga pažljivo prekri ćebe-tom uguravši ivice kao da to
jadno telo još uvek oseća hladnoću ledene zimske noći. Kad je to završio, ponovo se pomoli, a onda iziđe na
vrata malog predsoblja ne osvrćući se, i zatvori ih za sobom, ostavivši ružičasto osvetljenje da osvetljava iclo u
perju i ružičastom satenu, koje se neprekidno ogledalo između dva ogledala.
5.
Napolju je svetlost postajala ružičasta i siva. Trčao je na zapad napuštenim ulicama, stalno u pravcu reke, jer je
taj kraj najbolje poznavao. U Trideset četvrtoj ulici ugleda priliku policajca koja se ocrtavala naspram svetlosti
jednog jeftinog restorana, i njega obuze užas kakav nikad dotle nije osetio pred policajcem. Uvukavši se u jednu
kapiju, sačeka da ta prilika iščezne u restoranu. Kad je izašao iz kapije, uspruži ruku da natuče kapu na o-či, ali
opazi da nema kape, i odjednom se užasnut seti da kačket leži tamo na podu pored postelje na kojoj leži mrtva
Rozi. Dok se kretao sve dalje na zapad prema reci, hrabrost ga je napuštala i on ugleda sebe već mrtvog,
uhvaćenog i sateranog u ugao i zatvorenog i mrtvog jer mu je struja spalila telo. Vide sebe kako odskače sa
stolice dok gomila ljudi stoji oko njega i posmatra kako ga pogubljuju. Taj kačket i telefon će mu doći glave, a i
ljudi kao što su Tim i Džejk, koji su znali da on živi s njom, ili onaj poslužitelj koji izbacuje goste iz lokala i koji
je znao da je on bio tamo da se nađe s Rozi. A kad je budu pronašli, naći će i onog ljubavnika u stanu, ali će znati
da on to nije mogao učiniti jer je bio suviše pijan.
Onda uroni u kapiju Džejkove krčme, ispi jednu čašu i pozajmi kapu, ali čim je to učinio, znao je da je napravio
još jednu kariku u lancu koji se sve više stezao oko njega i koji će ga odvesti tamo gde će ga ubiti, bez obzira na
to šta bi još sve mogao pokušati.
Žurio je ulicom, dok nije stigao do jedne zgrade od žute opeke, sasvim potamnele od dima lokomotiva na
Aveniji smrti. Na zgradi je stajao natpis: „Hotel Valparaiso". Tu šmugnu kroz kapiju i potrča u jednu sivu,
hladnu sobu koja je gledala na veliki pošljunčani prostor, gde su konji i kola za raznošenje piva radili po
uskovitlanom sne-gu vozeći bačve i sanduke s velikih brodova usidrenih u luci. Nikoga nije bilo na vidiku —
čak ni
201nfnrc veštice gospođe Daklhorst, koja je uvek ustajalu 11 praskozorje.
Ne skidajući kaput, on se strpa u krevet i poli rl preko glave prljavim ćebetima, ali ga ni ona nisu sprečila da je
vidi kako leži ukočena i mrtva pri svetlosti ružičastog osvetljenja. Nije se cak ni scćao Srećnog Sema Lipšica,
koga je ubio pre šest sati. Video je samo Rozi. To je bilo nešto drugo. Zbog toga je postao kukavica. Više nije
bilo Rozi. Bila je mrtva. Nikad više neće moći da se vrati i ostane kod nje. Nema žene kao što je Rozi. A on ju je
ubio.
Onda stade da bulazni i jeca.
XI
Pošto je Soms, sluga, otišao i ostavio ga samog u predvorju sa ceduljicom koju je ostavila gospođa Vintringem,
stari Hektor ode u svoju spavaću sobu, gde mu je Soms već bio pripremio domaći ogrtač izvezen purpurom i
srebrom i papuče od crvenog safijana. Bila je to mala, prijatna soba, manje pretrpana dragocenostima nego ostali
deo kuće. Zidovi su bili u boji breskve, a zavese na prozorima od uvezenog katuna. Bio je tu veliki i fino izrađen
toaletni sto sa trostrukim ogledalom osvetljen odozgo, i stara španska postelja postav-njena na podijumu. Gornja
strana postelje bila je mnogo viša od donje i na njoj su bili naslikani amori okićeni vencima narova, ljiljana i
ruža. Bilo je nečeg prijatnog i toplog, skoro ženstvenog u toj sobi, zbog čega je Hektorovo nezgrapno telo i iz-
gledalo još mnogo ružnije. Osećao se slab miris kolonjske vode i lavandule.
Dogegavši se u sobu, Hektor zatvori za sobom vrata i tada odjednom opazi da još drži u ruci ceduljicu koju je
Melbern napisao gospođi Vintringem. Ponovo je pročita, a onda je u iznenadnom nastupu besa pocepa na
komadiće i baci u vatru. Njegov ružičasti mekani prst više nije krvario. On skide maramicu s rane i baci je na
pod, kako bi je Soms, koji je bio štedljiv po prirodi i gledao da uštedi na računima za pranje rublja, sigurno
poslao na pranje. Onda nemarno poče da oslobađa svoje telo od krutog odela koje ga je stezalo,
203i koje jta je ćele večeri toliko zamaralo. Stajao je pred toplom vatrom okrenuvši se od ogledala da ne l>i
morao da posmatra svoje smešno, čudno te-lo. l'uluobučen, u gaćama i vunenoj potkošulji, pod-seeno je na neki
komični lik iz filma, dok je neo-deven podsećao na lik s neke odvratne litografije l'clicijcna Rospa. Mrzeo je
svoje sopstveno telo istom onom mržnjom koju je osećao prema svim ružnim stvarima. Mogao je uteći od
ružnoće, mogao je napuniti svoju kuću i okružiti se najsavrše-nijim dragocenostima, ali njegovo sopstveno telo
je uvek bilo s njim kao neko prokletstvo od koga nije bilo spasa, pa ga je zato mrzeo više od ijedne druge
ružnoće koju je poznavao.
Ta ružnoća spuštala se s njegove brade u naslagama belog sala do belog debelog trbuha, koji je bio cena što je
suviše voleo jelo; bilo je to telo nekako belo i glatko, bez dlaka i odbojno, kao telo crva koji se ugnezdio u
trulom, vlažnom deblu. Nije se okrenuo ogledalu dok nije obukao pidžamu od svetložutog krepdešina, preko
koje je stavio domaći ogrtač izvezen purpurom i srebrom. Onda se usudio da se pogleda, ali kad se pogledao,
video je da je uprkos svemu ostao i dalje onako smešno ružan, masa divne boje i materijala iz koje proviruje
mekano, okruglo lice evnuha hladnih, svetloplavih očiju.
Jedan jedini pogled ga ponovo baci u bezdan gorčine. Zašto je baš on, od svih ljudi na svetu, kažnjen takvim
telom i takvim licem? Većini je bilo svejedno jesu li ružni ili lepi. Filip je živeo potpuno nesvestan činjenice da
ima i lepo telo, i leno lice. Filipu bi bilo svejedno i da ima ružno tclo, jer on nije mnogo mario da li je okružen
le-potom ili jednoličnim običnim stvarima. Džini Tou-ner, koji je bio samo životinja, bio je lep na drugi način,
dok telo i lice onog tipa Melberna, koji je 11 stvari ružan, deluju nekako veličanstveno. U po-ri'denju s njegovim
licem i njegovim držanjem, Džini, pa čak i mladi Filip, izgledali su jednostavni 1 neodređeni.
204
I još jedno žaljenje naiđe posle svih onih koja su ga mučila sve do večere. Žalio je što nije pazio na svoje telo
kad je bio mlad i što ga nije izgradio onako kako to danas čine mladi ljudi, pa da se to telo ne raspadne u starosti.
Nikad to telo nije bilo ništa naročito, jer su mu ramena oduvek bila spuštena, kao u boce, bokovi suviše široki, a
kolena udarala jedno o drugo, ali je mogao očuvati čvrstinu i žilavost tog tela umesto što je pustio da se pretvori
u tu mekanu i bezobličnu masu sala. Ponovo je s gorčinom shvatio da je čitavu mladost
1>rotraćio skupljajući dragocenosti koje je nagomi-avao u stanu i koje će se rasturiti čim on umre, kao da nikad
niko nije u njima uživao ili osećao želju da ih skupi. Odjednom ih je sve mrzeo — slike i ćilime, nefrite, kristale
i tapiserije — i po-žele da ih sve pobaca kroz prozor na mećavu, kao da bi time očistio stan i čitav život, i počeo
sve iz početka.
Njegova gorčina bila je utoliko jača jer je u-video da, na kraju krajeva, nije nikada ni mogao da bira kako će da
živi. Način života diktirali su mu sopstveno telo i njegove slabosti, vaspitanje koje je dobio i neurotičan strah
njegove majke da bi mu se moglo dogoditi nešto zbog čega ne bi doživeo zrelo doba i tako produžio lozu
Čempjena. I zbog toga što ga je uvek štitila i mazila i nikad mu nije dozvoljavala da bude kao ostala deca, već ga
je uvek držala pored sebe, odrastao je stidljiv i bojažljiv, plašeći se svih žena osim nje i svih muškaraca — dok
nije upoznao Patrika Dentrija. Sada je razumeo da je voleo Patrika Dentrija zato što je ovaj bio lep i što je bio
sve ono što je on sam želeo — sa puno čežnje i nesvesno — da bude. Bilo je to kao da je želeo da raste i da se
razvija i živi kroz Patrika Dentrija. Ali onda mu ga je otela Nensi, jer se Patrik Dentri nije plašio žena, pa mu
ljubav i prijateljstvo muškarca nisu ništa predstavljali.
Odjednom ga obuze neki neverovtno jak talas mržnje prema majci, i u njenoj žestini ponovo je
205ugleda neobično jasno, bledu, lepu i lomnu, i stalno bolešljivu, zbog čega je uvek morao da radi ono Sto ona
želi; ali prvi put ju je ugledao potpuno, kao sebičnu u zlu ženu koja mu je upropastila život. Filip, koji nije imao
majku, bio je mnogo srećniji. Mogao je da živi. Niko mu nije stajao na putu.
Čak i ono njegovo verovanje u njenu dobrotu i lepotu koje je gajio celog života nije bilo istinito, već samo varka.
I on pomisli: „Da sam imao karaktera, mogao sam joj se oteti. Mogao sam pronieniti ceo svoj život. Bilo je
vreme kad se to moglo učiniti, samo da sam znao. A mogao sam sve promeniti da sam se oženio Sevinom onda
kada je želela da se uda za mene. Sevina bi mi pomogla da se izvučem. Svako ko bi se vezao za Sevinu mogao bi
biti siguran da će živeti." A kad se setio kako ga je uplašila o-noga dana u voćnjaku, znao je da bi brak s njom
bio nemoguć. Njoj je bio potreban jači muškarac od njega.
Ležao je u naslonjači i prazno gledao u osveti jenje na toaletnom stolu, koje uopšte nije video jer je video samo
ono što mu je bilo u sećanju. Razmišljao je kako se, na kraju krajeva, osvetio majci, jer je pravi razlog za njen
postupak osujećen. Želela je da odraste i postane muškarac, da se oženi i produži dragoceno ime Čempjena, ali
baš zato što ga je tako čuvala da mu se ništa ne dogodi oduzela mu je moć da produži to ime. Prolazio je kroz
život tako da mu se ništa nije dogodilo. Sve dok sad nije postalo suviše kasno. Uvenuo je i svršio. Čemjenovo
ime se ugasilo, a jedini Čem-pjen zvao se Dentri, po ocu koji je tako malo mario za ime Čempjenovih da ga je
uprljao skandalom.
Odjednom shvati da je Nensi imala pravo bez obzira na to kako je loš bio njen život. Bez obzira na to što je
pobegla sa Patrikom Dentrijem, bez obzira na to koliko je imala ljubavnika, imala je pravo. Na kraju je sasvim
svejedno šta ljudi go-
206
vore. Njen život je bio bolji od njegovog. Bez ikakvog razloga sada se setio nečeg što se dogodilo pre više od
dvadeset godina. Bilo je to u Parizu u jednom salonu. U jednom uglu pored vatre se-delo je troje ljudi. Jedan je
bio on, drugo je bila neka lepa žena čijeg se imena više nije sećao, a treće neka starica obučena pomalo starinski
u stilu Drugog carstva. Imala je lepu sedu kosu i oronulo izborano lice, a na jednom prstu nosila je toliko tankih
zlatnih prstenova da su joj pokrivali ceo prvi zglob. To su bile uspomene na njene ljubavnike, govorili su ljudi.
Cuo je kako kaže: „Ma chere, lorsau on est vieux, ce n'est plus les choses que nous avons faites gui font nos
regrets, mais les choses que nous n'avons pas faites .. ."*
2.
Neko tiho zakuca na vrata, a Hektor se odjednom prenu i doviknu: — Napred!
U sobu uđe Soms noseći na srebrnom poslu-žavniku limun i nož. Stavi poslužavnik na toaletni sto i nečujno ode
u garderobu, pa se za trenutak vrati s ubrusom i bokalom vrele vode, koji stavi pored srebrnog poslužavnika.
Onda se okrenu i reče:
— Je li to sve, gospodine?
— To je sve.
Ali Soms je iz neobjašnjivih razloga oklevao lajući ga zabrinuto, kad mu Hektor ponovo Ijutito doviknu: —
Ništa mi nije. Idi lezi.
Kad su visoka crna Somsova leđa izišla na vrata, on gorko pomisli: „Čak je i Soms živeo vi-Se od mene. Imao je
sina koji je poginuo u ratu. Cak je i to bolje nego ga uopšte nemati. Imao je ženu koja je umrla od raka, ali čak je
i to bolje nego da je uopšte nije imao."
* Draga moja, kad čovek ostari on ne žali zbog onoga Sto je činio, već zbog onoga što nije učinio.
207A to ga ponovo podseti da će mu sutra sigurno reći da umire i da mu je preostalo svega nekoliko meseci
života. Sutra će dobiti rendgenske snimke stomaka. Videće kako mu stomak radi, kako se pomiče, kako vari, kao
da su ga snimali za film. Moći će da gleda kako radi ono što ga ubija. Odjednom je mrzeo svoje telo više nego
ikad, to užasno debelo, nezdravo telo iz koga mu nije bilo spasa i u koje je on — trenutna iskra, stvar koja je bila
Hektor Čempjen — bio okovan. Kad se to telo raspadne, i on će se raspasti i prestati da živi.
Ustavši s mukom, on ode i sede za toaletni stočić, a onda automatski, po dugoj navici, uze da seče limun u tanke
kriške i stavlja ih na ubrus natopljen u vreloj vodi da bi ga stavio na lice. Tako je sačuvao meku, belu kožu koja
je izgledala odvratna na tako starom čoveku — kožu koja je izgledala suviše mlada za to telo i ćelavu glavu
oivičenu sedom kosom.
Pošto je dugo držao ubrus na licu, obrisao se, pa je otvorio teglu s kremom i počeo da se maže. Onda odjednom
zastade i pogleda se u ogledalo pomislivši: „Zašto ja to sve i dalje radim? Potpuno je svejedno ako ću da
umrem?" Dohvativši ubrus obrisa krem s lica i spustivši se ponovo u naslonjaču uze knjigu i pokuša da čita, ali
mu duh nije pratio reci. Bio je to roman Sjajna jesen, od nekog prerano sazrelog mladića, još dečaka, koji je bio
književno otkriće sezone i koji je bio kod njega na večeri. Njegov stil je bio veoma hvaljen, a stil je Hektor
upravo jedino i cenio u pisanju. Skupljao je knjige zbog njihovog stila kao što je skupljao nefrit i kristalne
ogrlice. Video je da taj mladić ima svoj stil i da se odlikuje sklonošću prema čudnim i retkim recima, ali da iza
toga stila i nema ničeg drugog. Liči, pomisli on, na neki furnir nalepljen na drvo, a ne na rezbari ju koja se spušta
u samo drvo. Noćas mu nisu bili dovoljni ti lepi venci i kite praznih reci. Njegova misao se probijala kroz njih i
bavila se drugim stvarima iz
208
prošlosti i prelazila na one ljude sa kojima je malo-pre večerao i koji su sada otišli u grad. U mašti je .smišljao o
njima fantastične i pohotljive stvari pritajući se da li je Melbern proveo noć s Fani ili s onom nežnom i lepom
ženom, gospođom Vintrin-gem, i da li je Filip dobio ono što je hteo od te glumice — koju on nikad nije video i
koju nekako nije ni mogao zamisliti, osim kao nejasno otelov-ljenje svih pohlepnih i varljivih žena — i da li se
Džim Touner bacio u onu svoju sirovu, životinjsku strast s onom pevačicom iz noćnog lokala. Na kraju se sve
svodilo na to.
Postao je, najzad, tako nervozan da je bacio na pod Sjajnu jesen i, ustavši, počeo da hoda gore--dole po sobi, dok
su njegove papuče od crvene marokanske kože klaparale po izbledelom obison-skom tepihu neprocenjive
vrednosti. Onda opazi da časovnik pokazuje tri i dvadeset i da se Filip još nije vratio. On pomisli s gorčinom i
nekim čudnim uzbuđenjem: „Uopšte se neće ni vratiti. On I ne mari da li ću noćas umreti ovde potpuno sam.
Spava s onom droljom i ništa drugo i ne želi." I onda mu odjednom pade na um da ni za koga na svetu ne bi bilo
važno ako bi on noćas umro, jer je propao i suvišan, ali je važno da Filip — koji je mlad i zdrav — dobije ono
što želi.
Hektor razmaknu zavese i pogleda u vejavicu. Kroz sneg koji je padao, svetlosti Pedeset devete ulice stvarale su
plavu liniju prema Severnoj reci, a iznad Brodveja video se ružičasti odsjaj, iz koga su provirivali toranj za
tornjem, divni, tamni I zamagljeni snegom. Bio je to božanstven i lep izgled, ali za njega nije predstavljao
stvarnost. Ličio Je na san koji je premašao moći jednog slabačnog čoveka, i Hetkor odjednom omrznu taj izgled
ne znajući ni sam zašto, jer nije bio njegov sastavni cico i jer je to za njega bio tuđ grad, pustolovan i vurvarski,
u kome nije bilo mesta za stare. Bio je to grad koji je pripadao mladim, kao što je Filip, 1 jakima, kao što je
Melbern.
14 Dvudeset četiri časa
209Dok je tamo stajao, iz snega izroni jedan automobil, koji je dolazio sa zapada, iz Pete avenije. Naginjao se s
jedne na drugu stranu dok se probijao kroz smetove, a onda je naglo zaokrenuo i zaustavio se uz ivičnjak. Kroz
snežnu zavesu nije jasno video, ali mu se učinilo kao da su trojica ljudi izašla iz automobila vukući za sobom
neki zavežljaj, koji su onda bacili u dubok smet u prolazu za kuću preko puta. Zatim su se brzo i krišom ponovo
popeli u automobil i krenuvši na sever Avenijom A izgubili se u mećavi.
To nije bilo ništa. Nije ništa značilo. Ali ga je ispunilo nekim čudnim osećanjem zle slutnje, kao da je smrt prošla
pored njega, u automobilu, i nestala u buri.
On pogasi sijalice, skide ogrtač izvezen srebrom i uvuče svoje umorno telo među namirisane čaršave. Pokuša da
spava, ali nije mogao jer je stalno mislio na Filipa i na onu glumicu, zbunjen i mučen onim gorkim osećanjem
razočaranja koje ga je uvek pratilo.
XII
U dva sata završilo se dežurstvo Patrika Hilija, vratara sjajnog i skupog Berkšir Hauza. Podigavši okovratnik na
svoj debeli vrat, on krenu u vejavi-cii probijajući se prema zapadu do podzemne že-If/.nice na uglu Pedeset
devete ulice i Avenije Lek-sington. U blizini Pedeset devete ulice stajala su tramvajska kola, prazna i napuštena,
zaustavljena jednim velikim smetom, a malo dalje od tramvajskih kola, u blizini jednog hidranta, stajao je neki
poluzavejan automobil. No vejavica nije uticala na stanje u podzemnoj železnici. Ipak je morao da čeka dvadeset
minuta, a kad je voz stigao, bio je prazan. Poznavao je osoblje podzemne želez-nice, skoro sve, pa je odabrao
kola koja je vozio njegov prijatelj Ajzenberg, jer je bio raspoložen /a priču. U ovo doba Ajzenberg nije imao
ništa protiv da on puši u kolima, pa je čak i popušio .s njim jednu cigaretu. Dovikivali su se da nadvladaju
tutnjavu voza, osim kad se voz zaustavljao na nekoj stanici i Ajzenberg ustajao da otvori automatska vrata s
velikom lupom, što mu se, izgleda, sviđalo. Ali niko nije ulazio. Po ovakvoj noći niko, izgleda, nije tumarao.
— Kakva noć! — uzviknu Ajzenberg, krupan čovek tupoga lica, crnoplavog zbog guste brade.
— Kakva noć! — odvrati Pet.
— Tako nešto nisam video u poslednjih dvadeset pet godina.
— Ni u šezdeset, rekao bih.
14*
211Dovikivali su se iz čistog prijateljstva, jer nisu imali šta da kažu, a onda Ajzenberg izvadi iz džepa novine i
povika: — Je 1' oćeš?
— 'Ocu.
Pet ih otvori i poče da pregleda slike i naslove. On nije mnogo čitao.
U ovakvim novinama bilo je upravo onoliko za čitanje koliko je njemu odgovaralo. Doznaš sve te lagarije a da ti
pri tom oči ne ispadnu čitajući sve ono što s njima nema nikakve veze. Pogleda fotografiju nekog revolveraša,
ubijenog toga dana, i neke žene koja se zvala Pilts i kojoj je trebalo da se sudi zbog toga što je nožem za hleb
ubola na spavanju muža. Učini mu se lepa, i on pokretima objasni Ajzenbergu njene dobre tačke.
— Jednog dana — doviknu Ajzenberg — će i da osude jednu takvu žensku.
— Aha. Jednog dana. Obojica se nasrne jaše.
Onda pogleda fotografiju neke žene koja je pokazivala svoje lepe noge iznad kolena. Ispod je pisalo: „Dama iz
visokog društva iz Zapadnog O-rendža traži razvod navodeći kao razlog osam žena." Tačno ispod toga nalazila
se fotografija dva ugljenisana automobila, koja su se zapalila pri sudaru, a u uglu slika jedne debele sredovečne
Je-vrejke, poginule u nesrećnom slučaju koji se dogodio preko puta Grantove grobnice. Na trećoj stranici bila je
fotografija nekog kongresmena za prohibiciju, kome se sudilo zbog pokušaja krijumčarenja viskija iz Havane, i
fotografija sijamskih bli-znakinja, od kojih je jedna saopštila nameru da se uda. Pet i Ajzenberg ih pogledaše i
osmehnuše se jedan na drugog.
Onda Pet okrenu stranicu koja se zvala „Usamljena srca," neku vrstu dopisnog kluba, i poče da čita pisma. Imao
je slabost prema toj rubrici, jer se preko „Usamljenih srca" upoznao s Ester. Pre
!godinu dana, iz šale, napisao je pismo da je usam-jen i da bi želeo upoznati dobru devojku, punačku i veselu.
Bio se opkladio, misleći da će iz toga is-
212
pasti još jedna pustolovina, a onda se pojavila E-Ntcr, i on se oženio baš kad je smatrao da nije za ženidbu. Dok
je čitao, osmehivao se u sebi i ne-Kvcstan svog osmeha, jer je razmišljao kako mu se sreća osmehnula i kako je
našao najbolju ženu na svetu, marljivu, ali uvek raspoloženu, štedljivu, đavolski zgodnu, i toliko zaljubljenu u
njega, a sada loš u svakom trenutku samo što nije dobio i dete. čitao je:
Vaspitana sam i mlada devojka koja mora zarađivati r.a život. Živim samo s majkom, i želim upoznti mladića
koji se interesuje za knjige i filmske zvezde. Volela bih da je ozbiljan, ali ne suviše. Mada sam mirna devojka,
volela bih se ponekad zabaviti, ali ne suviše često jer smatram da je život ozbiljan i važan.
(Potpis) Elsi.
„Nije za mene", pomisli Pet, a Ajzenberg tre-8nu vratima i doviknu mu:
— 'Ajde silaziš. Nećeš valjda, da prespavaš u vozu?
Pet skoči. — Čitao sam, pa sam i zaboravio. — Izlazeći na vrata, mahnu novinama Ajzenbergu 1 doviknu: —
Svašta se ispodešava u ovoj našoj selendri za jedan dan.
Vrata tresnuše, i voz pođe. Pet, prikopčavajući okovratnik, uputi se prema stepenicama. Vetar je /.uvijao kroz
rešetke, a u biletarnici je spavao prodavač karata. U takvoj noći nije čak bilo opasnosti ni da će ga neko napasti.
2.
Napolju, kroz sneg koji je padao, velika masa trnmvajskog depoa, iznutra šuplja i osvetljena kao neka pećina
zelenim, crvenim, plavim i žutim sijali-Cttina, nazirala se tačno na Petovom putu kući. One MU kazivale:
„Ovde se još ne spava, ovde se nikad
213ne spava. U maloj sobi u zadnjem delu depoa sedi jedna grupa momaka pored vatre i igra pinokl. Ima tamo
kafe, a možda i neka dobra kapljica." A pošto je Pet bio jedan od onih koji nikad nisu voleli da idu u krevet, pao
je u iskušenje.
Na uglu se osloni na delikatesnu radnju gledajući u tramvajski depo i ubeđujući sam sebe da ovakve noći čovek
ima pravo da svrati i da nešto popije uz put dok ide kući. Dugo je još imao do kućice za dve porodice, gde je
čekala Ester, ali, na kraju krajeva, Ester će već spavati. Budila se tek kad ga čuje kako okreće ključ u bravi. Onda
bi ustala i podgrejala mu večeru. Neće je uznemiriti ako svrati kod drugara na koji minut. Na kraju krajeva,
ionako, sigurno, spava.
Pošto se ubedio da ima pravo da nešto popije i da neće nikom naškoditi, čak ni Esteri, ako svrati na koji minut,
pređe preko pruge i uđe u veliku osvetijenu pećinu.
Depo je bio prepun tramvajskih kola koja su se sklonila od snažne mećave. Bila su pokrivena snegom i ledom.
U maloj zadnjoj sobici našao je svoje prijatelje — dvojicu-trojicu iz susedstva, zatim dva konduktera i jednog
vozača koji je završio dežurstvo; pa Henesija, noćnog čuvara i njegovog rođaka, koji su došli čak iz Džersi Sitija
da provedu noć s društvom. Svi ga dočekaše usklicima jer je on bio svuda dobrodošao. U tren oka mu skidoše
kaput i posadiše za sto, na kome se pušila velika šolja vrele kafe. Bila je to velika noć. Umesto pinokla, i-grali su
poker.
— Ne mogu dugo da ostanem — reče Pet — ali daj mi dve-tri gomile žetona.
On pripali cigaretu, a njegove poštene plave oči zasjaše. Dok je pio kafu, razmišljao je kako su ovo sjajni tipovi,
i kako je toplo u sobici, dok vetar zavija preko otvorenih baruština i trese zidove tramvajskog depoa; njegov
pogled je neprestano pratio masne karte koje je delio noćni čuvar Henesi. Delio ih je jednu po jednu, šest kara-
la, licem položenim na sto. Pet nije hteo da dira I u kartu dok ne dobije treću, uveren da bi ga te-rao baksuz ako
bi je ranije pogledao. A onda je došla runda otvorenih karti. Dobio je četvorku. Ostali su imali keca, dve kraljice,
jednu desetku i jednu devetku. Henesi, koji je imao keca, pođe, a on ga je pratio. U trećem deljenju Henesi spusti
peticu pored Petove četvorke, i Pet tada prvi put obrati pažnju na boju. Četvorka i petica bile su pikovi. Srce mu
brže zakuca i on polako pogleda prvu kartu, onu koja je bila okrenuta licem na-dole. Bila je to šestica pik!
Henesi je imao dva otvorena keca i zatraži poveću sumu, a Pet je, naravno, morao da ga prati, s tim prvim
nagoveštajima „fleš rojala". Ber-men, jedan od konduktera, odustade, ali ostali su Igrali dalje. Još jedno deljenje,
i Petu srce zaigra. Pred njim, pored ostalih karata, ležala je osmica pik. On oseti kako mu krv juri u lice. Sada ga
i ostali prvi put primetiše — gledali su podozrivo čas u njegovo lice, čas u njegove karte. Henesi ponovo podiže
ulog, a Pet je i dalje pratio. Onaj tip Iz Džersi Sitija imao je dve dame, a jedan od tramvajskih vozača početak
„kente".
Henesi poče da deli, sasvim polako. Petu se činilo da će mu srce pući. Samo jedna jedina kartu mogla mu je
koristiti, jedna mala crna sedmica pik. On poče da psuje od uzbuđenja. Henesi po-dcli onome iz Džersi Sitija
desetku, tako da je taj nad imao otvorena dva para. Mergentaleru dade Jednu crnu sedmicu, i Petovo srce umalo
da pre-ptikne kad ju je ugledao, ali to je bila sedmica tref, pa je bilo svejedno. Zatim, lagano, Henesi o-krcnu
sedmicu pik i zastade, ispitivački pogleda Peta u lice i polagano zviznu. Peta podiđoše žmar-cJ, ali se on samo
osmehnu, osmehom koji je mo-
(ao svašta da znači. Henesi polako okrenu svoju nrtu. Bio je to još jedan kec. I sada je imao otvoren triling.
Ostali se okupiše oko njih. Henesi razmisli za trenutak, a onda zatraži ,,pot".
214
215— Četiri keca imaš, a? — upita Pet pretvarajući se da duboko razmišlja. Onda polagano purinu na sredinu
stola tu sumu, i zatraži „repot . 0-naj tip iz Džersi Sitija sa svojim „fulom" odusta-de brzo, ogorčen, a Henesi
pogleda Peta i polako plati koliko je ovaj tražio. Zatim reče:
— Pa, ne verujem — i zatraži „sirpot". Onda se Pet predade. Samo je platio, a nije tražio više, jer je voleo
Henesija. Da je u pitanju bio Mergenta-ler, tražio bi ,,pot" u beskraj!
Nije ništa rekao. Samo je okrenuo šest pikova.
Henesi reče: — E, nek sam proklet ako sam ikad video tako nešto u pokeru! — i tresnu karte s gađenjem.
Svi su morali nešto da popiju da proslave to deljenje.
3.
Taj fleš rojal ga je zadržao. Imao je poštenu nameru da rano dođe kući, ali posle toga nije mogao da ode. Nije
mogao da učini ništa drugo osim da i dalje sedi i posmatra kako se karte okreću, deljenje za deljenjem, dok mu je
srce uzbuđeno kucalo. Dobijao je sve više i više. Još je nešto popio i odjednom, pre nego što se i osvestio, bilo je
pola pet. Pogledavši na sat, zastide se sam sebe i reče:
— Momci, mogu da igram još jedan sat, a onda moram kući.
U istom trenutku otvoriše se vrata i uđe Izi Rotstejn. Izi je bio čvrst, mišićav mali Jevrejin, koji je stanovao u
drugom delu kuće u kojoj i Pet. Ziveo je sa majkom udovicom i babom, koja je došla u Ameriku kad joj je bilo
šezdeset godina, a sada je imala skoro sto. Danju je vozio kamion za jednu robnu kuću u Koroni.
Najpre nije video Peta i obrati se Henesiju rekavši:
216
— Mogu U da se poslužim telefonom? Treba mi brzo lekar.
Na zvuk njegovog glasa i reci „lekar,, Pet se okrenu i oni se poznadoše. Izi mu uzbuđeno do-viknu:
— To je za tvoju ženu. Svakog trenutka očekuje dete. Vraćaj se kući. Ja ću da zovnem doktora.
Pet žustro dohvati kaput i reče Henesiju da mu sačuva dobitak. Izi je već bio pored telefona i okretao je broj,.
Okrenuvši se Petu, reče:
— Ona te traži. Dobro je. Moje stare su pored nje. Staramajka je bila babica.
4.
Trčao je kroz sneg i najzad zaokrenuo u ulicu Prajmroz, sagnut, kako bi smanjio snagu vetra koji je brisao s reke
i močvara i bacao mu u lice po-lusmrznuti sneg. Proklinjao je sam sebe moleći Boga i Devicu Mariju da
posvedoče da on više nikad neće svratiti u tramvajski depo i da više nikad neće igrati poker. Na nekim mestima
smetovi su bili tako duboki da nije mogao trčati već se s naporom probijao kroz gustu vejavicu. Najzad je
ugledao malu kuću, u dlaku istu kao i svih ostalih pedeset kućica s obe strane. Odmah ju je poznao jer je bila
jedina na kojoj je bio jedan prozor osvetljen. Kad ju je ugledao, odjednom ga obuze neki užas da će je, kad dođe,
naći mutvu, i da bi on za to bio kriv jer je svratio u tramvajski depo umesto da ide pravo kući. Bio je rđav
suprug, ali se njegov stid gubio u strahu.
Dok se zadihano peo uz stepenice, začu jecanje i pomisli: „Ona umire, ja sam kriv! Ubio sam je!" Vrata su bila
otključana, i on ih otvori i uđe u malo predsoblje. Čela kuća sastojala se od jedne spavaće sobe, dnevne sobe,
kuhinje i kao nekog nlkova koji je služio za trpezariju. Kroz otvorena
217vrata predsoblja video je u kuhinju, gde se ogromna stara prilika bake Košić motala oko štednjaka. Ponovo
začu jecanje, i otvori vrata spreman da nađe Ester na samrti.
Bila je u sobi, ali nije izgledalo da umire. Hodala je gore-dole po sobi i pogledala ga je s izrazom koji nije
govorio o bolu, već o velikoj ogorčenosti.
— Baš si mi zlatan. Visiš tamo u depou, dok ja patim — reče oštro.
Bilo je nečeg prisnog u toj govoranciji i što ga je jednom zbunilo, ali mu je bilo i prijatno. Bio je spreman na
samrtni prizor, a dočekan je dobro poznatom grdnjom. Pokuša da izmisli da kaže nešto. Nameravao je da je na
kolenima zamoli za oproštaj, ali sada je znao da bi takav prizor izgledao samo smešan, naročito pred gospođom
Rot-stejn, Izijevom majkom, koja kao da je prihvatila ćelu situaciju i mirno sedela porubljujući pelenu.
Jedino mu je pošlo za rukom da promrmlja: — Otkud bi' znao da će to biti noćas? Otkud bi' znao?
Nikad dosad nije tako pogrešio. Ester je i dalje hodala gore-dole po sobi. On zbunjeno skide kaput i obesi ga u
predsoblju. Ester mu se učinila divna, a pošto se stideo sam sebe, voleo ju je više nego ikad. U isto vreme
laknulo mu je u duši što ne umire, i to ga malo okuraži.
— Boli li te mnogo? — zapita on.
— Svakako. Naiđe, pa prođe ...
Gospođa Rotstejn diže pogled sa pelene s onim likovanjem koje žene nalaze pri rađanju deteta, onim
zajedničkim životnim iskustvom koje ih sve povezuje i nekako ih čini uzvišenijim od muškaraca.
— Nijedan muškarac ne bi izdržao to što ona trpi.
Pet shvati da je to jedna od onih tvrdnji na koju nijedan muškarac ne može da odgovori, pa zaćuta.
218
— Ah — uzdahnu gospođa Rotstejn — da vi muškarci znate kako je to, nikad vam ljubav ne bi izgledala tako
neobuzdana i bezbrižna.
Pet sede na stolicu, veoma uspravno, s ose-ćanjem da je nekako nespretan i nekoristan.
Ester je i dalje hodala gore-dole a s vremena na vreme bi zastala, da se za trenutak uhvati za krevet, zastenjala bi
i onda nastavila da hoda. Od pogleda na njeno lice Pet oseti laku nesvestieu.
Gospođa Rotstejn uze drugu pelenu i reče: — Sta je Izi rekao za lekara?
— Dovešće ga. Možda bi bilo dobro da pođem da ih požurim.
— Nema žurbe. Izi će ga dovesti. Na mog Izija se možeš osloniti. Ti samo ostani tu gde si potreban.
Nema šta da brineš kad ti je tu baba Košić. Ta je celog života pomagala. Zna ona sve majstorije.
A onda baba Košić uđe iz kuhinje. Bila je tako stara i pogrbljena da se skoro presamitila, a imala je sitne, sjajne
crne oči pune životnog plamena, mada joj je bilo skoro sto godina. Pošto je ustala usred noći, nije pazila kako se
oblači. Suknja joj je sa strane bila nezakopčana, a preko noćne košulje prebacila je crni pleteni šal. Njena perika,
napravljena od crvenkastosmeđe kose, bez koje je nikad niko nije video osim njenog muža, bila je nakrivljena,
pa su joj pramenovi sede kose visili preko jednog oka. Peta nije zapažala. Kao da je bio prosto samo još jedan
komad nameštaja. ^ — Bolje da sednete, baba — reče gospođa Rot-stejen. — I nemojte se suviše uzbuđivati. —
A onda uzgred reče glasno kao da starica nije uopšte tu: —-To nju uzbuđuje. Tako nešto već godinama nije
doživela... od kako je Manijeva žena dobila blizance.
Starica priđe Esteri i stavi joj ruku na stomak, a onda stade da mrmlja sama za sebe. Posma-trajući je, Pet pomisli
da ona možda vrača. Već mu se činilo da to suviše sporo ide. Pre nikada o tome nije razmišljao; uvek je smatrao
da to mnogo
219boli, ali da ide mnogo brže nego ovo. On ustade i pođe u kuhinju po čašu vode, a kad se vratio, ču kako baba
Košić priča neku dugu priču nerazumljivim jezikom sastavljenim od jevrejskog i iskvarenog engleskog. Pet
ponovo sede slušajući je i prateći svojim plavim očima Ester, koja je hodala gore-dole. Razumeo je nešto
jevrejski, pa je priča koju je baba Košić pričala nekako dospevala do njega više kao utisak nego kao povezana
priča. Starica je bila užasno uzbuđena i pričala je pis-kavim staračkim glasom.
Bila je to priča u kojoj je bilo reci o nečijem rođenju, a dogodila se odavno u starom kraju, me-stu koje se zvalo
Rozenkranc i koje se nalazilo, kako je objasnila gospođa Rotstejn, u Poljskoj. Bilo je to jedne užasne noći nalik
na ovu, kad su neki pijani ruski vojnici pokušali da odvedu jednu lepu Jevrejku, kći Kantora Rozenberga, a onda
je došlo do tuče, i njima je pošlo za rukom da spasu Jevrejku, ali su vojnici otišli i vratili se sa još mnogo drugih
vojnika, zapalili Geto i počeli da ubijaju Jevreje... muškarce, žene i decu. U babinoj kući — ona je onda bila
mlada devojka, dodala je gospođa Rotstejn — bila su dva podruma, jedan iznad drugoga, pa je rabin doveo
mnogo žena i dece da ih tu sakrije. Odveo ih je u donji podrum, i kad su svi sišli, spustio je preklopna vrata,
natrpao preko njih kutije i burad, i onda je otišao i ostavio ih. Vojnici su ćele noći i dalje pucali, i ubijali, i si-
lovali, dok su žene i deca sedeli šćućureni dole u nižem podrumu. A onda je usred noći Kantorova starija kći,
koja je bila u drugom stanju, dobila porođajne bolove, a ona, baba, bila je jedina koja je znala da porađa, pa je
tako morala da preuzme tu dužnost. Žena se porađala skoro ćelu noć i sutradan do podne, ali se nekako porodila.
I majka i dete su ostali u životu, ali niko nije došao da otvori preklopna vrata sve do uveče, a tada je vazduh već
bio tako rđav da je majka umrla. Kad su izašli iz podruma, videli su da su sinagoga i pola geta iz-
220
goreli, a u kućama su ležali leševi svih njihovih prijatelja, i njihovih očeva, i braće, i rođaka, a među njima i leš
rabina koji ih je sakrio.
Pre nego što je uspela da završi priču, starica je počela da nariče pri uspomeni na pogrom, pa je gospođa Rotstejn
morala da je dovrši.
— Tako se rodio moj muž — moj Ebi. Odrastao je i oženio mnome — babinom kćeri Sadi — koja se rodila dve
nedelje kasnije.
Starica je i dalje naricala, a Pet, primetivši da su Esterini bolovi sve češći i češći, požele da vikne. Hteo je da
kaže starici da prestane da nariče. Očajnički je želeo da učini bilo šta čime bi pomogao Esteri, ali pre nego što je
uspeo da smisli nešto, ču se automobil na ulici, a onda dve-tri eksplozije, kao revolverski pucnji, dok je
automobil ispuštao gasove. Pet je slušao. Doktorov automobil nije pravio toliku buku. Bio je to kamion, treštao
je, i brektao, i ispuhivao. Pet ponovo oslušnu, a u tom se vrata naglo otvoriše i u kuću uđe doktor, a za njim Izi.
Obojica su bili zavejani snegom. Lica su im bila crvena, a trepavice, kape i kosa pune inja.
Starica prestade da kuka, a doktor, nizak, punačak, mali čovek, reče veselo:
— Gle, gle, izgleda da sve ide kako treba. Pet se rukova s njim bez reci, a onda pogleda
Izija da čuje objašnjenje zagonetke s kamionom.
Izi se nasrne ja. — Doktorov auto nije mogao da se probije kroz sneg, pa sam otišao do maga-cina i uzeo jedan
kamion.
Gospođa Rotstjen spusti pelenu i zadovoljno se osmehnu.
— Niko ne može da nadmudri mog Izija. Pametan je on. Taj će daleko doterati.5.
Vetar je popuštao, a pred zoru je i sneg prestao da pada. Zimska zora najzad je polako svanula otkrivajući pravo
sumorno lice Ulice Prajmroz, u-zanog otvorenog prostora bez drveća između dva reda potpuno istih kuća, čija je
jednoličnost bila prenaglašena do ludila zbog beline koja je sve prekrivala i zbrisala sve boje, osim jednolične
žute boje kuća. Belina je bila prekrila sve neravnine ulice i pločnika, nagomilala se na stepeništima i tre-movima,
nedirnuta i glatka, kao da je ulica bila prolaz u nekom ludom gradu, nastanjenom duhovima koji ne ostavljaju
otiske stopala. Bili su zbrisani čak i tragovi kamiona koji je Izi već odavno odvezao u garažu.
U pola sedam se otvoriše vrata na broju dvanaest i Sajmon Hiršković dršćući iziđe i prvi ugazi jednu osamljenu
stazu kroz sneg do svoje trgovine hartijom u Aveniji Njujork. U sedam se otvoriše vrata na broju devedeset, i
Patrik Holovel, debeo i elegantan pedeset petogodišnji gospodin, u-puti se u Džersi Siti da dovrši posao u
čekaonici za novi trajekt. Oprezno perešavši preko ulice i on se uputi Hiroškovićevim stopama gazeći pažljivo u
udubljen ja koja su ostavili Hirško vicevi ravni tabani u dubokom snegu. U sedam i dvadeset i pet, Henesi, noćni
čuvar u tramvajskom depou, probijajući se teško ulicom krete u suprotnom pravcu. Prolazeći pored kuće Peta
Hilija pogleda unutra i pade u iskušenje da zastane i da pita za novosti, ali se predomisli i nastavi svojim putem.
U pola o-sam otvoriše se vrata na brojevima trideset šest, dvadeset sedam i devetnaest, a malo kasnije još i
mnoga druga, tako da se odjednom na vidiku pojavilo nekoliko ljudi koji su se teško probijali kroz sneg odlazeći
u grad, čiji su se udaljeni tornjevi svetleli sjajni i beli kroz dim i izmaglicu sve-tlucavog zimskog jutra. Najzad je
bila utabana staza kroz sneg na onoj strani ulice kojom su u početku Patrik Holovej i svi ostali hodali stopama
222
Sajmona Hirškovića. Sunce se presijavalo na snegu, a mali naleti vetra kao da su zabasali i zaostali iza mećave,
brisali su oko malih kuća, kovitlajući sneg u tankim blistavim spiralama. Kola prodavača mleka, zatrpana
snegom i zakasnela, nasumce su pravila put po sredini ulice, a iz konja, ispod pre-krivača od smrznutog platna,
dizala se para.
U devet se otvoriše vrata Hilijeve kuće, i na njima se pojavi gospođa Rotstejn. Podigavši visoko svoje haljine i
otkrivajući debele noge u crnim čarapama, ona siđe niz stepenice i uputi se veoma pažljivo prema svojim
vratima. Išla je da spremi Iziju doručak, a baba Košić je ostala dok verni Izi ne dovede bolničarku. Nju će platiti
Roza Dugan, Petova sestra, koja radi u varijeteu.
Malo kasnije izađe doktor držeći svoju malu crnu torbu; i okrenu se da kaže Petu, koji je dršćući stajao na pragu.
— Sada joj je dobro. Samo je pusti na miru. Poslaću sestru što pre.
6.
Sve je bilo završeno. Dete je bilo rođeno, i E-ster je u velikom bračnom krevetu u maloj spavaćoj sobi ležala
bleda i mirna. Sve porođajne muke i plač, od čega Pet nije mogao pobeći u maloj kući bili su prebrođeni, i Ester
je izgledala vrlo lepa i punačka, mada joj je lice bilo bezbojno, a kratka riđa kosa vlažna i slepljena. Zaboravila
je da je Pet igrao poker u tramvajskom depou, i umorno je razmišljala kako je smešno to što se još pre godinu
dana zamarala stojeći u Mesijevom suterenu gde je dodavala kućne potrepštine ženama koje galame; a sada leži
u lepoj sopstvenoj kući, i ima lepog i dobrog muža, i to smešno malo stvorenje pored sebe. Pet, sedeći ukočeno
na stolici, posma-trao ju je neprekidno ne govoreći ništa. Osmehnuo bi joj se, a ona bi uzvratila osmeh. Pokušao
je da
223joj se izvini za sve što je učinio... za onu noć kad .st- pijan vratio kući sa fudbalske utakmice u Sel-fik parku i
za ono veče kad ju je pustio da ga čeka dva sata pred bioskopom Paladijum, i za sve one noći kad nije mogao
proći pored osvetljenog tramvajskog depoa — a naročito za prošlu noć kad se kockao nadajući se da se dete neće
tako brzo roditi. Ali najviše od svega molio ju je za oprošte-nje za to što je bio uzrok tolikih njenih muka, jer
posle ove noći činilo mu se da je za sve on kriv, i da priroda nema s tim nikakve veze. Govorio joj je da je više
nikad neće dovesti dotle da rodi još jedno dete, i da joj nikad neće dopustiti da rodi makar ona to želela.
A Ester ga je gledala i shvatala je da on želi sve to da joj kaže, i smešeći se na njega trudila se da mu odgovori da
je sve u redu i da mu je sve oprostila, ali duboko u duši znala je da će on sve to opet da radi kad bude zaboravio
na prošlu noć i kad bude sve to opet voleo. A znala je da ga voli zato što je takav i što će biti toliko slab da će
ponoviti sve svoje grehe i protiv svoje volje.
Pet joj priđe bojažljivo i sede na ivicu postelje veoma pažljivo, kao da su Ester i beba tako lomni da bi ih i samo
prisustvo njegovog nezgrapnog tela mogla slomiti. Jednim prstom povuče pokrivač i pogleda pahuljasto riđe
teme, a onda ga ponovo savlada isto ono osećanje koje ga je obuzimalo pre nego što se dete rodilo, samo sada sto
puta jače. Ostvario je nešto divno i čudesno. On, Pet Hili, otac je deteta koje ne liči ni na jedno drugo dete na
svetu. On je iznad svih ljudi koje je poznavao. I ponovo pimisli kako je to smešno osećanje biti otac, naročito
posle tolikih godina koje je proveo kao neženja. Njegove plave oči su blistale, a njegovo veliko dobrodušno lice
zgrčilo se u bojažljiv osmeh.
On pogleda Ester i reče: — Lepa je, zar ne? Kladim se da se zdravije dete nikad nije rodilo.
Ester reče slabim glasom: — Baba Košić ti srpema doručak. Posle ove noći ne znam šta bismo
224
mogli učiniti da se odužimo njoj i gospođi Rotste-jen.
Neko vreme su sedeli ćuteći, a onda Ester prošaputa: — Kad doručkuješ, otiđi u tramvajski depo da telefoniraš
Rozi. Biće joj milo da prva dozna.
U to uđe baba Košić i reče mu da mu je gotov doručak. Pet ode da ga donese i stavi ga na komodu, odakle je
mogao da jede i dalje gleda E-ster i dete; baba Košić privuče stolicu za ljuljanje do praga i sede da ih pazi, kao
da smatra da on nije ni od kakve koristi, i da bi prosto pustio Ester da umre, ako bi joj se nešto desilo, jer ne bi
bio dosta pametan da nekoga pozove. Ali starica ubrzo zadrema. Perika joj se smače na lice, a oči sklopiše.
Međutim, nije se opustila. Sedela je nekako čudno uspravna u tako smešnom položaju da se Ester osmehnu i tiho
mahnu Petu glavom da pogleda staricu.
7.
U deset upade bolničarka, sva uštirkana i sveza, obraza rumenih od hladnoće. Zahvaljujući Este-rinom dobrom
vođenju domaćinstva i pomoći babe Košić i gospođe Rotstejn, zatekla je kuću bes-prekorno čistu i urednu. Baba
Košić oklevajući pođe kući da malo odspava, a kad je ona otišla, bolničarka reče Petu da bi bilo bolje da i on ode
i pusti Ester da malo odspava. Nema ničeg boljeg od potpunog mira. Ona ga izgura iz sobe, ali se on ponovo
vrati i proviri iza vrata na Ester i dete, kao da mora ponovo da ih vidi da bi bio siguran da se to stvarno dogodilo.
Osećajujući da je on tu, Ester otvori oči i ponovo se osmehnu, a onda reče tihim glasom:
— Razmišljala sam kako da je nazovemo, Pete. Hoću da se zove Rozi. Ona je prema nama
15 Dvadeset četiri časa
225bila tako dobra. Ne možemo se dovoljno odužiti
Kozi.
On se osmehnu i reče: — Svakako. Rozi će
biti srećna!
Čuvši ga, bolničarka mu polako ali odlučno zatvori vrata ispred nosa. On se okrenu i pođe da uzme kaput i kapu
da ode da telefonira Rozi, ali kad se okrenuo da otvori vrata, ugleda Bila Kene-dija, policajca koji je patrolirao u
Ulici Prajmorz, kako prilazi. On otvori vrata i reče: — Zdravo, Bile.
Dežurni policajac odgovori: — Zdravo — ali ne uzvrati Petu osmeh.
— Imamo malu Hili — reče Pet osmehujući se i pitajući se zašto je Bil tako ozbiljan. — Sinoć nam se rodila
kćerka.
Kenedi se pope uz stepenice. — Sjajno — reče on. — Svakako. Čestitam. Potrebne su ti dobre vesti.
Pet ga pogleda pitajući se da li je stari umro ili je Tim opet zatvoren. On reče: — Zašto? Zašto su mi potrebne
dobre vesti?
— Ja imam za tebe rđave vesti.
— Je 1'? Kakve? Opet Tim?
— Ne. Ovoga puta nije Tim. Rozi.
— Šta se desilo?
— Mrtva je. — Pet se zagleda u njega, a Kenedi reče:
— Neko ju je ubio. Našli su je pre jednog sata. Traže te u policijskoj stanici. Možda bi mogao da im daš neke
podatke koji bi ih uputili na onoga ko je to učinio.
Pet se nasloni na ogradu trema, kao da će se onesvestiti. — Rozi — ponovi tupo. — Rozi... Zašto bi neko ubio
Rozi? Nikad nikom zla nije učinila.
— Ne znam — reče Kenedi — ali retko ubijaju one koji ne valjaju. — On uze Peta za ruku s nekom čudnom
nežnošću. — Žao mi je — reče on, pa dodade: — Bila je dobra devojka, zar ne?
226
— Bila je jedina dobra u porodici. — A onda hc s teškom mukom pribra i pokuša da postavi Ke-m-diju
razborita pitanja. Kao kroz maglu je opazio da ide ulicom kroz sneg, ali je želeo da psuje i da huli. Ponovo reče:
— Rozi. .. Zašto bi neko ubio Rozi? Nikad nikom zla nije učinila.
Dok su prolazili pored tramvajskog depoa, on reče:
— Možeš li da sačekaš trenutak? Imam ovde nešto da svršim.
— Svakako.
I odjednom nije mogao da se seti šta je to Imao da obavi. Stajao je glupo pokušavajući da na-Icra mozak da radi.
Najzad se seti. Ester je žele-lu da telefonira Rozi i da joj kaže novost.
— Hajdemo — reče tupo. — Obaviću to kad ge budem vraćao kući.
15*2.
XIII
Kad je Melbern mirno odgovorio: „Da, mislim da je to tačno", i kad mu je tresnula vrata u lice i otrčala uz
stepenice, Fani nije znala šta radi. Samo je želela da pobegne bilo kuda, da se baci, da udara glavom o pod, u
nekoj slepoj želji da nanese bol svom telu, kako bi uništila bes i očajanje svog duha. U svojih trideset osam
godina života nikad nije vladala sobom, i sada, kad je prvi put u životu zaista bila pogođena, prosto je poludela.
Nije čula ni tresak metala i stakla kad su se vrata zalupila, ali taj tresak je privukao devojku koja ju je čekala, i
kad se Fani popela uz stepenice, i Medži se tu našla jer je htela da proveri šta je uzrok tom tresku koji je
odjeknuo ćelom kućom. Kad ju je ugledala, Fani vrisnu: — Odlazi! Odlazi u krevet! Zar ne možeš da me ostaviš
na miru? — jer je za trenutak Medži za nju postala Melbern, i Džim, i gospođa Vintringem, i ceo svet i sve ono
što ju je ikad povredilo i razbesnelo.
Sve je bilo upravo onako kako je Melbern zamišljao.
U svojoj sobi ona se baci na krevet i, zagnjuriv-ši glavu u čipkane jastuke, poče histerično da plače i da
potpeticama čepa čipku krevetskog pre-krivača. Bila je kao razmaženo dete, prevareno, besno, i bez ikakvog
drugog izlaza osim u fizičkoj neobuzdanosti.
228
Bila je to luckasta, neozbiljna soba, sva u ružičastom taftu i čipkama, s toaletnim stočićem i stolicama u stilu
Luja XV, dok je naslonjača bila prekrivena čipkanim jastučićima i jednim ružičastim islandskim šalom. Lampe
sa svetloružičastim abažurima bacale su najprivlačnije osvetljenje na žene koje nisu bile u prvom cvetu mladosti.
Ali ova soba je više ličila na spavaću sobu jedne o-samnaestogodišnje devojke, a ne na sobu žene od trideset
osam godina, i Fani ju je sada mrze-Ia zato što je mladalačka i neozbiljna, i mrzela je ćelu tu kuću, i ceo taj grad,
i sve koje je poznavala.
Kad se prvi nalet besa stišao, dugo je ležala kao u nekom čulnom zanosu, jecajući i misleći samo na to kako je s
njom svirepo postupljeno i kako nikad nijedna žena nije toliko patila koliko ona pati, a kad je to raspoloženje
više nije zanimalo, ležala je stežući neprestano ruke, zabadajući nokte u dlanove i predajući se svojoj mržnji
prema Melbernu. Vcrovala je da je srećna što se to završilo i ubeđivala je sebe da je kažnjena zauvek što se
upustila s jednim takvim prostakom i pustolovom, ali u istom trenutku znala je i da ju je privukla baš ta njegova
svirepost, i dok je tako o njemu razmišljala, patila je pri pomisli da ga više nikad neće videti osim izdaleka, kao
nekoga koji prolazi drugom stranom ulice. Onda je uveravala sebe da je to bila samo prolazna svađa i da će joj
on telefonirati da se pomire, ali je znala, po izgledu njegovih očiju i po svemu onome što se dešavalo proteklih
nedelja, da je sve zauvek završeno, a kad čovek kao Melbern s nečim završi, onda tu više nema povratka.
I odjednom je bila obuzeta najstrašnijom fizičkom željom, užasnijom od bilo kakvog bola koji je u životu osetila.
Poželela je da se Melbern vra-li, da je zlostavlja, jer bi to bilo manje strašno nego ovaj rastanak na prečac, zbog
čega je sve to Izgledalo tako jeftino i svakidašnje, a ne strasno i
229romantično. Ali je znala da je on nikad neće dotaći, a kad je ponovo bude sreo, učtivo će je pozdraviti kao da
joj nikad nije bio ništa drugo do prolazni poznanik.
Kad se malo umirila, poče da se stidi same sebe. Mislila je kako se pre godinu dana nikad ne bi tako ponizila i da
se nikad ne bi prepustila tako poročnim osećanjima; ali je takođe znala da pre godinu dana nije mogla ni da
zamisli takvu strast, želju i ljubomoru, jer onda nije bila zaljubljena u njega. Tek kad je Melbern postao njen
ljubavnik, postala je i ona, Fani Touner, dama a ne prostitutka, bestidna, pokvarena i bedna. No sve joj je to sad
svejedno. Učiniće sve da ga vrati. Ponos nije važan. Ići će ulicama. Daće se svakome muškarcu koji je bude
želeo. A onda je ponovo obuze onaj užas koji je osetila dok je sedela s njim u automobilu. Je li postala kao
Sevinina rođaka Mildred, koja vodi ljubav s konobarima i šoferima? „Sigurno sam poludela," reče sama sebi.
„Sigurno sam zla i bolesna."
Ponavljala je da je Melbern kriv za sve to. On ju je upropastio. On je odgovoran za njenu dušu, a sad je nestao,
ostavio ju je kao da je blato pod njegovim nogama. I tako je, malo-pornalo, preživljavala čitav njihov odnos, od
trenutka kad ga je upoznala i kad joj se učinilo da je privlačan i zanimljiv čovek, koji će njene prijeme učiniti
zabavnijima. Pokušala je da ubedi sama sebe da nije ona prva obletala oko njega, ali je znala da je u početku ona
njega tražila. Znala je da ga na početku nije voleia ništa više nego Džima ili bilo kog drugog muškarca. Tek
kasnije, posle prvog tajnog sastanka, počela je da pati. U početku su je povukle samo radoznalost, lakomislenost
i dosada. A onda odjednom ponovo ožive u njoj, s nekom poroč-nom živošću, ćelo ono popodne koje je
obeležilo početak njihovog odnosa. Ponovo ugleda onu sobu, pa čak i šare na zidovima, i crteže iz lova, i cicane
zavese, proživljavajući ponovo ono čudno, uzbudljivo osećanje zbog toga što više nije časna žena i
230
što prvi put ima ljubavnika. I od sećanja na sve to učini joj se da je hvata nesvestica.
Sa još strasnijom živošću seti se njegove ljubavi i otkrića da je do tada niko nije ni voleo i da je sav njen život sa
Džimom bio automatski, banalan i prljav, bez ikakve strasti ili romantike — sa njene strane samo nešto što je
podnosila s gađenjem. Seti se čudnog uzbudljivog osećanja, koje se sastojalo od ljubomore i izopačenog
zadovoljstva pri saznanju da je svakako voleo druge žene pre nje, i da ona koristi sve ono što su mu te druge
pružile.
Posle toga dana ta ljubav je postala prava opsesija. Nije mogla da misli ni na šta osim na njega. Nije mogla da
podnese da on pogleda neku drugu ženu. Nije mogla da sedi u sobi a da ga ne gleda, mada je znala da ga ništa
drugo ne može toliko razbesneti. Predajući se orgiji čulnih misli, I'ani zari nokte u čipku na jastučnicama i požele
da se histerično nasmeje pri pomisli na smešno ble-do osećanje za koje je nekada mislila da je ljubav,
0 u sledećem trenutku oseti pomamnu nasladu od saznanja da je uprkos svoj patnji doživela ono što druga žena
nije upoznala. I iznenada shvati da muš-kurci za nju znače nešto više od običnih stvorenja na koja može da
primenjuje svoju koketeriju. Sa-du ih je videla drukčije i grešno mislila o njima kito o ljubavnicima. Od sada,
ako neki privlačan muškarac uđe u sobu, uvek će ga videti drukčije.
Odjednom joj se učini da više neće moći da ilvi ako joj se Melbern ne vrati, pa stade da kuje tnuhnite planove
kako da ga ponovo zarobi. Pomisli liti padne pred njega na kolena, odmah potom sve-Ifiu da bi je on samo
omrznuo zbog takvog ponašali |u i da bi je još jednom prezreo. Pomisli da mu pMe pisma u kojima bi obećavala
da će biti blaga
1 ponizna i da ga više nikad neće posmatrati i pra-Vltl inu scene. Reći će mu da može čak i da ima 1 druge žene
i da neće biti ljubomorna, samo da je Opet voli, zamišljajući čak kako odlazi u njegov •ton i kako se tamo
skriva, pa se pojavljuje, kao
231što biva u filmovima, da ga zavede kad ostane sam u spavaćoj sobi.
Ali je znala da sve to ne bi ništa vredelo. Kad se okrenuo od nje na vratima, bilo joj je jasno da je pomislio:
„Gotovo je. Dosta mi je." Čak je vero-vala da je čekao takvu priliku, jer se već odavno bio promenio — bio je
prezauzet i dosađivao se i postupao je prema njoj kao da je glupa i luda i da ga zamara. Fani zaplaka
sažaljevajući samu sebe i misleći: „Zašto moram toliko da patim? Čime sam to zaslužila? On je sebičan prostak
koga su razmazile sve one žene koje trče za njim." I odjednom omrznu sve žene, omrznu i sebe, jer je i sama
žena.
3.
Časovnik otkuca dva, pa onda tri, i ona polagano shvati da je imala pravo i da joj on neće ni telefonirati, niti joj
se vratiti. Verovatno mirno spava ili je, što je još gore, s onom — gospođom Vin-tringem. Pomislivši na to,
ponovo pobcsne, a kad je to raspoloženje prošlo, sede u postelji iscrpljena i bez ikakvih osećanja. I pre nego što
će se pogledati u visokim ogledalima, Fani napuderisa nos i stavi ruž na obraze i usne.
A onda polagano poče da se svlači, posmatra-jući svoje telo u ogledalu dok je skidala komad po komad odeće,
ostavljajući ih da leže na zemlji o-nako kako su padali, i dok se posmatrala, pomisli: „Ja sam drolja. Ja sam
gadura, i sada me više ništa ne može spasti. Sad ću da se provodim i da idem do đavola. Ostalo mi je još
nekoliko dobrih godina, i jedino mi je važno da se dobro provedem. Još sam lepa i imam lep stas. Pokazaću ja
njemu šta mi je uradio. Baš me briga šta svet misli? Važno je jedino da se dobro provedem. Samo da sam to
ranije otkrila, umesto što sam najbolje godine života straćila na muža koji je pravi glupak!" Bilo joj je kao da je
posvećena u misteriju iz koje je
232
većina žena isključena. „Žena je zaljubljena u svog prvog ljubavnika", pomisli ona. „Posle toga zaljubljena je u
ljubav."
Odjednom oseti neko pobedonosno uživanje zbog sopstvene izopačenosti, i pogledavši se gola u ogledalu,
pomisli: „To nije Fani Touner. To je neka druga žena. To nije Fani Touner koja je bila u samostanu i nosila
pregaču kad se kupala. To nije Fani Touner koja nikad nije htela da spava u istoj sobi s rođenim mužem. To je
neko drugi. A šta mari? Fani Touner nije poznavala ni život, ni ljubav." A onda odjednom pomisli kako je
zahvalna što je lepa i dobro građena, i što nije kao jadna stara Sevina.
Opazivši takođe da ima tamne kolutove ispod očiju i duboke bore oko uglova usana, ona pomisli da više neće
toliko patiti pošto se oslobodila Melberna i da više neće izgledati tako stara. Bez ikakvog razloga, misao joj
skrete na Nensi Kasters, koja je sada bila ledi Elsmor i koja se vratila kući posle dvadeset pet godina provedenih
u Evropi. Fani pomisli: Imala je pravo. Celog života je volela. Žena je mlada i lepa kad voli. Šta mari ako je
imala pedeset ljubavnika? Verovatno je ostala mlada, lepa i privlačna. Sada je svima svejedno šta je radila.
Živela je, a ja nikad nisam živela dok nisam srela Dejvida Melberna. Ali od sada ću žive-ti. Biću Nensi Kasters."
Najzad, savladana iznenadnim timorom, navuče spavaćicu, a onda učini nešto što nikad u životu nije učinila.
Prošavši kroz sobu, otvori vrata koja su kroz garderobu vodila u spavaću sobu njenog muža. Soba je bila u
mraku. Nije čula da u njoj neko diše, i pošto nije mogla da ode dok ne vidi da li se Džim vratio, upali svetlost.
Soba je bila prazna; krevet je bio namešten, lili u njemu niko nije spavao. Stajala je malo i osvrtala se oko sebe
kao da je to bila neka nepoznata soba, koju dotle nije videla. Činilo joj se da prvi put vidi slike po zidovima,
fotografije Džimo-vog polo tima i bronzane kipove njegovih ponija,
233Letećeg oblaka i Grasineta. Vrata garderobe bila su poluotvorena, i tu su, uredno poredane, stajale njegove
čizme za jahanje, cipele i papuče — mnogobrojne, skupe i muške — i pri pogledu na njih nju obuze neko
nejasno uzbuđenje koje nije shva-tala.
Brzo ugasi svetlost zatvorivši za sobom vrata i vrati se u svoju sobu misleći: „Izašao je s nekom ženom. Pa, ne
mogu da ga krivim, ali nisam znala da ima tu sklonost." Njen prezir prema mužu kao da se malo stišao. Izgledalo
joj je čudno što tako o njemu misli, kad više od sedam godina nije prekoračio prag njene sobe. Možda će sada
smatrati Džima za ljubavnika kad uđe u njenu sobu.
Kad je pogasila svetlost i odškrinula prozor, Fani postavi zaklon isred prozora da svetlost ne prodire u sobu, i
kad je sve to svršila, stajala je neko vreme gledajući kroz prozor u dvorište iza kuće. Daleko, kroz sneg koji je
padao, videla je tornjeve koji su se dizali jedan iza drugog beleći se u vejavici. Ovde-onde svetli rombovi stvarali
su nepravilne geometrijske šare u crnilu i sivilu. Hiljadu puta je gledala kroz taj prozor, i nikad nije videla te
tornjeve. Prvi put su joj se učinili tako lepi.
Onda oseti hladnoću zimskog jutra, i uvukavši se u krevet ispod svih onih čipaka i krepdešina, poče ponovo
sama sebe da sažaljeva i da nečujno plače, a onda, kao dete, zaspa čvrstim snom.
XIV
Pred zoru, kad je sneg prestao da pada, Džima Tounera probudi hladnoća koja je probijala kroz
firozor iz porte Svetog Barta. Obavijala mu je te-o, podmuklo se uvlačila kroz ćebe, kaput, ružičasti svileni
jorgan i Rozinu bundu, i tako ga osvežavala 1 pomalo treznila. Probudio se tromo, sa glavoboljom, ne znajući
sasvim sigurno gde se nalazi ni kako je tu stigao. Zimska zora uvlačila se polagano duž zavesa na prozorima
osvetijavajući „salon" tako nejasnom svetlošću da nije odmah opazio poznatu zbarku brokata i neobičan
nameštaj. Otvorivši oči, dršćući sede na ivicu divana i ogrte se preko širokih ramena ružičastim jorganom izveze-
nim sitnim plavim cvetićima. Tek onda polako po-Če da shvata da je to Rozin „salon", i da je sinoć opet bio
trešten pijan, i da je još uvek malo pripit. Odlomci sećanja na prošlu noć polako su mu oživeli u duhu. Sećao se
grozne večere kod Hekto-ra Čempjena, i sećao se Fani, zajapurene, besne i neprivlačne, i Hektora u čelu stola
kako se ceri na sve njih, pa Sevine koja je više nego ikad ličila na Čitavo brdo negodovanja. Nejasno se sećao
kako
Ic sreo nekakvu staricu usred vejavice, kao i ne-;og čoveka s korpom i kantom u kojoj je voda bila krvava, a
onda se seti Rozi u beloj satenskoj haljini kako peva: „Vulvort ne prodaje dijamantske Ogrlice, Bebi." Sećao se i
kako je otišla od stola da s nekim razgovara. Posle toga se nije sećao više ničeg, ali je pomislio da se Rozi
sigurno vratila
235stolu jer se on sada nalazi u njenom salonu. Rozi ga je sigurno do vukla uza sve one stepenice i tako pažljivo
pokrila i malo otvorila prozor da se ujutro ne bi tako rđavo osećao. Dobra, stara Rozi, pomisli on, na nju se može
računati. Ona ne bi nikog ostavila da leži u jarku, niti je pravila užasne scene kao Fani. Onda se seti kako je
pomišljao da ostavi Rozi, i odjednom shvati da je to nemoguće. Ne može ostaviti takvu ženu, koja tako s njim
postupa. To bi bilo ružno. Ona je sjajna. Zahvaljujući njoj sve je izgledalo drukčije.
Pritiskajući čvrsto slepoočnice da ublaži tu strašnu glavobolju, odjednom se upita zašto ga je Rozi stavila na
divan u salonu umesto da ga je odvela u svoj krevet, kako je uvek radila kad bi došao pijan, pa sa strahom
pomisli da joj je, možda, dosadio i da ona ne želi da on i dalje dolazi. Ne, to je nemoguće. Ona ga ne može
ostaviti kad mu je toliko potrebna. To je nemoguće, jer je sinoć bila tako nežna. Ona je želela da on dođe ovamo
u stan. Možda to nije bilo noćas. Možda je to bilo neke druge noći. Sve mu je izgledalo tako davno, kao da je
spavao sto godina.
Ponovo ga uhvati drhtavica, i on čvršće prigr-nu ružičasti svileni jorgan oko ramena, odlučivši da pređe u drugu
sobu i legne pored Rozi. Tako će se ugrejati. A i ona će s njim popričati i razveseliti ga i učiniti da se ponovo
oseti kao uvažena ličnost i kao muškarac. Mora da uzme nešto protiv glavobolje, a onda će oboje zaspati i
spavati do podne, pa će ručati tu u stanu.
On ustade i pređe preko sobe pa pokuša da otvori vrata. Kad vrata nisu popustila, on zastade, gledajući priglupo
u njih i psujući. Ponovo ga obuze sumnja. Utučeno se zapita da li je Rozi zaključala vrata zbog toga što je neki
muškarac s njom u sobi? Je li mislila da je on toliko pijan da se neće probuditi? Ubeđivao je sebe da niko ne bi
mogao biti tako drzak. Rozi to ne bi mogla učiniti. Uvek je bila poštena. Ne, to je nemoguće.
236
Ponovo je bio svestan onog tupog bola u glavi i gađenja. Psovao je samog sebe što je bio takva budala i što se
opet opio kad se sutradan u-vek isto oseća. A sinoć čak nije imao ni to zadovoljstvo da se napije s Rozi. Nalazio
je za sebe o-S»ravdanje ubeđujući se da je za sve to kriva Fani, cr se onako ponašala pred svim onim svetom za
Večerom zbog onog prokletog prostaka Melberna. Oslonivši se na vrata, on pomisli: „Zašto joj ne bih dao
razvod, pa neka ga uzme, biće srećna i ona 1 svi će biti srećni, a ja ću moći da se oženim sa Rozi, da odem i
živim negde u Evropi. Ne vredi krpiti s Fani." Kad je na to pomišljao, samo se ravaravao. Ali čovek mora misliti
na decu. Ona ne ■meju imati oca oženjenog ženom kao što je Rozi. To ne bi bilo pošteno prema njima. Već i
ovako im Je loše — mladom Džimu je skoro šesnaest godina, li Elizabeti četrnaest, a to je baš uzrast kad im slič-
ne stvari vrlo mnogo znače. Pa, to bi im moglo u-propastiti ceo život!
Odjednom ga obuze stid. On sede na naslon Jedne užasne fotelje i pijano zaplaka. Džimi i Eli-kabet su tako
mladi i tako zdravi, a on je takav pokvarenjak, a Fani takva budala. I usred tog cmi-indrenja primeti svetlu liniju
ispod vrata, i pomisli da je Rozi sigurno budna, jer je znao da ona ne muže da spava ako u sobi ima ma i tračak
svetlo-■ti. Dršćući ustade i zakuca na vrata dovikuju-11 ćl: — Rozi! Rozi! — Malo sačeka, ali mu niko nije
odgovarao, on ponovo zakuca vičući glasnije:
— Rozi! Rozi! Pusti me da uđem!
Ponovo je čekao, i ponovo niko nije odgovorio. A onda, u njegov pijani mozak poče da se polako Uvlači užas
čoveka bez mašte. U susednoj sobi ne-Ito nije u redu — tamo se dešava nešto tajanstveno i užasno što nije umeo
da zamisli. Mora da uđe U sobu pre nego što bude suviše kasno.
Gazeći po ružičastom satenskom pokrivaču, on ponovo pokuša da otvori vrata drmajući ih žestoku, a kad se nisu
otvorila, poče da psuje obuzet nerazumnim besom. Sagnuvši glavu, gurnu ponovo
237vrata svojim krupnim ramenima. Ona malo popu-stiše, pa se ponovo vratiše u normalan položaj. Odjednom u
nastupu užasa i slepog gneva, Džim se malo izmače i čitavom težinom baci na vrata. Začu se zvuk kao kad se
drvo čepa, vrata se otvoriše, a on se nađe licem na podu pod ružičastim osvet-ljenjem.
Za trenutak ležao je ošamućen. Glavu su mu probijali bolovi kao da ga probadaju hiljade iglica. Podigavši se na
kolena ostade tako, zakrvavljenih očiju i opuštenih usana. Onda ugleda Rozi.
Ležala je na krevetu pod ružičastim osvetlje-njem i spavala, samo što sigurno nije spavala jer bi je probudila
buka koju je napravio kad je upao u sobu. Njeno lepo telo bilo je delimično pokriveno ćebetom i pokrivačem od
ružičastog satena. Ruke su joj bile skrštene preko golih grudi, a na jednoj ruci blistao se niz dijamantskih
narukvica. Neprestano je ponavljao u sebi da Rozi ne spava, jer bi se inače pokrila; a onda opazi njene noge. Bile
su nekako čudne. Bile su ukočene i ravne na tako neobičan način, i on pomisli: „0 bože! Mrtva je! Rozi je mrtva!
O bože!" Ustuknuvši, Džim poče da mrmlja, i odjednom mu pripade muka.
Malo kasnije reče tiho: — Rozi — pa ponovo: — Rozi — a kad se ona nije pomakla, s teškom mukom se diže na
noge i priđe krevetu u nameri da je dodirne i vidi je li mrtva ili je samo u ne-svesti. Ako je telo hladno, onda je
mrtva. Tako se to proverava. Ali kad je prišao krevetu, nije mogao da je dodirne, jer se pri pomisli da će do-
dirnuti to telo koje je tako dobro poznavao i opaziti da je hladno, zgrozi od užasa. I dok je stajao i gledao je,
odjednom pomisli kako je lepa — i kako niko ko je tako lep ne može biti mrtav jer to nije pravo. Oči su joj bile
poluotvorene, ali nepokretne, a bele grudi potpuno mirne. Bila je zaista mrtva. Nije bilo potrebno da je dodirne
da se u to uveri. Nagnuvši se nad nju, ugleda niz sitnih crvenih tragova na vratu i u njegovom pomućenom
mozgu polako sinu da ju je neko ubio. Neko ju
238
je ubio dok je on ležao u susednoj sobi, suviše pijan da bi joj pomogao. Da nije bio pijan, mogao je da razvali
vrata i da je spase, ali on je bio suviše pijan. Soba poče da mu se vrti pred očima. Posrćući i teturajući se, on
pade na krevet i stade da plače dozivajući:
— Rozi! Rozi! Zašto nisi vikala? Zašto mi nisi dala da ti pomognem?
Onda poče da proklinje. Dugo je bio van sebe, » kad se povratio, s užasom vide da ne leži pored Rozi, već pored
lesa koji uopšte nije bio Rozi, ne ona Rozi koja je pevala i s kojom se provodio i koja je s njim pila. Sve je
svršeno, i više se nikad neće ponoviti. Rozi je nekud otišla i ostavila za sobom to telo. Kad bi je samo mogao
naterati da čuje, vratila bi se i rekla bi mu da je sve to samo Rula. To ne može biti istina, takve se stvari ne de-
Suvaju. Poče da joj govori kao da nije mrtva već nc samo pretvara, uveravajući se neprekidno da je još pijan i da
je sve to noćna mora, i da je polu-ilco od pića.
Najzad mu se ponovo smuči. On sede u crnu antensku fotelju i uhvati se rukama za glavu netremice gledajući
krevet. Prvi put otkako je bio Uete pade na kolena i stade da se moli, skoro na onom istom mestu gde se molio
Sicilijanac Toni, samo je njegova molitva bila drukčija. Nije se molio M» njenu i svoju dušu, već da ona ponovo
oživi i da se on probudi iz tog mučnog sna. Nije se više Ncćuo kako se treba moliti, pa je samo prestravljen
prizorom smrti pijano cvileo dozivajući boga.
2.
Trgla ga je hladna, bistra svetlost blistavog jutra, svetlost koja je bila još jača jer se odbijala od velike, snegom
pokrivene površine porte Sve-tou Karta. Probijala se kroz zavese od ružičastog Inlta zaprljane viskijem, i
zasenjivala ružičastu
239svetlosl u sobi. Opazivši da je svanulo, Džim ponovo oscti da ga obuzima užas. Bio je sam u sobi ubijene
žene, i ako ga neko tu zatekne, on, Džim Touner, biće uhapšen i optužen. Otreznivši se malo od tog užasa,
odjednom oseti neko strašno spokojstvo, kao da mu se više ništa ne može dogoditi. Opazivši bocu viskija na
podu pored kreveta, on je prinese usnama, povuče dobro i oseti se bolje. Ali užas da bi mogao biti optužen nije
ga napuštao. Znao je da mora da ode iz te kuće i da ga niko ne sme videti. Govorio je sebi da mora ostati miran i
da ne sme izgubiti glavu. Rozi više nije mogao pomoći. Bila je mrtva, i on je nije mogao spasti. Morao je da beži
da bi spasao sebe. Morao je da beži zbog svoje dece i zbog Fani i sebe. Čak i ako ne bi dokazali da je kriv, bio bi
to strašan skandal. Sve bi dos-pelo u novine, a on bi morao pred sud.
Ispivši još jedan gutljaj i spuštajući bocu, Džim opazi na podu nekakav kačket. Bio je star, prljav i umašćen.
Gledao ga je dugo netremice, po-luhipnotisan, pokušavajući da zamisli njegovog vlasnika. To je kapa lopova —
revolveraša. Koga? Kako on izgleda? Da je samo znao, mogao bi se spasti. I zašto je taj tip došao k Rozi? Nije
došao da je opljačka, jer su joj narukvice još bile na ruci. Pomisli: „Mogao bih odneti taj kačket u policiju i reći:
,On pripada čoveku koji je ubio Rozi'"; ali je znao da to ne bi mogao učiniti jer bi ga uhapsili, a onda bi ga čekao
užas, skandal i robija. Ne sme da dodirne tu kapu, niti išta drugo u sobi. Mora se izgubiti što pre, pre nego što
bude ljudi na ulici koji bi ga videli kako izlazi iz stana.
Ponovo pogleda Rozi, a onda se seti kako se ponekad, kad je bila pijana, plašila za svoju dušu, pa nespretno
priđe fioci toaletnog stočića, izvadi brojanice i razmaknuvši jednu ukočenu ruku pre-savi mrtve prste preko
brojanica. Dok joj je dizao ruku, narukvice tiho zazvečaše, a on se sledi od užasa. Onda ga obuze neka iznenadna
snažna želja da je poljubi, ali kad se sagnuo, strah od smrti ponovo nadvlada, i on se okrenu od nje.
240
Sada je bio obuzet iznenadim strahom. Ne znajući šta radi, širom otvori vrata da pobegne, a onda se seti da ne
može na ulicu bez kaputa i še-*ira. Vrativši se, uđe u salon, zgrabi ih, i onda ponovo otrča u predsoblje pa niz
stepenice, ne za-Ivorivši vrata za sobom. Na prvom spratu promaši Jednu stepenicu i pade na ruku. Ču se prasak
ko-Nti, i bi mu jasno da je slomio ruku. Proklinjući, ustade i nekako navuče kaput i stavi šešir na glavu. Visoko
podigavši okovratnik zdravom rukom Otvori vrata i proviri napolje.
Ulica je bila pusta, s kraja na kraj obasjana suncem. Blesak hladnog blistavog jutra zaslepe ga za trenutak, i on
tek potom opazi da na ulici nikoga nema osim jednih mlekadžijskih kola, koja su stajala daleko udno ulice. On
brzo iziđe na vrata. Zatvorivši ih za sobom, uputi se na zapad u pravcu Avenije Medison pokušavajući
neprekidno da se opre nekom iskonskom glasu koji ga je neprestano terao da trči, i trči, i trči. Sve vreme je
proklinjao u sebi i stalno pred očima video Rozi, uprkos hladnoj, blistavoj sunčanoj svetlosti, kako leži mrtva na
krevetu obasjana ružičastom svetlošću. Video je dijamante na njenoj ruci i nestvarni izgled crvenih namazanih
noktiju na beloj koži njenih ruku. I stalno ju je čuo kako peva: „Vulvort ne prodaje dijamantske narukvice,
Bebi."
Skrenuvši za ugao, naglo zastade obuzet nekim novim užasom. Bio je ostavio tamo dugmad za košulju od
smaragda i kravatu. Zavuče ruku u džep u pustoj nadi da se prevario, ali dugmeta nisu bila tu. Ležala su u
Rozinom stanu pored onog prljavog i masnog kačketa. Nije mogao da se vrati iz straha da ga ne opaze i ne
uhvate, a nije mogao ni da ponovo vidi Rozi kako leži mrtva.
„0 bože! Je li ikad neko tako skupo platio?" pomisli on, i sažaljevajući sam sebe, neprestano je ponavljao da to
nije istina. Da je slomio ruku, bolela bi ga isto onako kao što ga je bolelo rame kad je pegavi polo poni pao na
njega, a sad mu
16 Dvadeset četiri časa
241je ruka samo malo obamrla. Uopšte nije osećao bol, čak ni kad bi je dodirnuo. I pomisli besno: „Šta stojim tu
na uglu ulice kao prava budala? Moram pobeći. Moram nekud pobeći. Moram se sakriti!" Drhtao je i bilo mu je
hladno, i želeo je da se pokriven preko glave ugreje u toploj postelji.
XV
Tek kada se našao nekih desetak uglova daleko 0(1 Rozinog stana, pade mu na um da on i ne zna kuda ide. Hitao
je po navici u pravcu svoje kuće, kiio što se životinja koja beži vraća u svoje skro-vlšte. I njemu se sad učini, kad
je pomislio, da jedino može da se vrati kući. U ovo doba dana nije mogao da ode u neki lokal, niti da budi nekog
pri-Jttlclja a da mu ne objasni otkuda je došao u to Vrerne — razbarušen, bez kravate i slomljene ruke. Nije
mogao da sedi u železničkom restoranu niti Mekoj jeftinoj kafanici, jer bi ga neko mogao vi-cleli, a kad se sve
otkrije, taj bi mogao doći u sud 1 posvedočiti da ga je video kako luta besciljno. Ali morao je otići nekuda da se
sakrije.
Ako se vrati kući, znao je da će morati da se »uoči s Fani i da izmisli neku priču o tome kako je .slomio ruku.
Fani neće ni znati da se on vratio U zoru. Neće uopšte doznati da nije bio kod kuće, tln nije spavao ćelu noć u
susednoj sobi. Inače se vISc nije plašio njenih scena. Nisu mu izgledale VHŽiie. Mogla je da vrišti i da se dere,
mogla je da |M na/iva životinjom i svinjom, ali posle svega ovo-|H, sve to ga ne bi uvredilo. Sve je zaista
svejedno posle svega što se dogodilo.
Glava ga je užasno bolela, a odjednom je početi đu ga boli i ruka, nekako tupo i mučno, i on pužele da je u svojoj
sobi u krevetu. Zeleo je da ||iHva, dubokim, mrtvačkim snom, tako da sav loj užas za neko vreme prestane da
postoji, i da
10*
243se najzad probudi bistre glave koja mu ne bi dopustila da napravi takvu glupost — da zaboravi kravatu i
dugmad za košulju.
Džim skrete u Park aveniju. Ulica je imala neki čudan nestvaran izgled, kao da je nikada pre nije video.
Nemogućno je da sunce tako blistavo obasjava nagomilani sneg posle svega što se dogodilo. Prvi taksi-
automobili probijali su se kroz duge nanose snega, a pred vratima velikih stambenih zgrada ljudi su počinjali da
čiste sneg. Sredinom ulice kretala se jedna velika mašina koja je dizala čitave smetove i prebacivala ih i spuštala
u kamione. Ljudi sa vatrogasnim cevima spirali su sneg prema odvodima. Na blistavoj sunčanoj svetlosti sve je
izgledalo suviše veselo, užurbano i normalno. Idući tako, Džim odjednom oseti takav umor da mu je sve bilo
svejedno. Više nije mario hoće li ga videti kako se rano ujutro vraća kući. Nije mario šta će Fani misliti ili
učiniti. Želeo je samo da legne i da spava, a potom oseti želju — koja se rodila iz njegove premorenosti — da se
okrene i ode pravo u policiju i ispriča im sve što zna. Posle toga bi mu se duša smirila i on bi se odmorio, makar i
u kamenoj ćeliji iza gvozdenih rešetaka. No u sledećem trenutku ponovo ga obuze užas, jer je znao da bi takav
tok događaja doneo jedino propast i nesreću.
Ponovo je ubeđivao sebe da sve to nije istina. Tako nešto ne može se desiti čoveku kao što je Džim Touner,
bogatom gospodinu. Tako nešto se ne dešava gospodinu. Gospoda nisu ubice. To je svima poznato. Zaista, niko
ne bi poverovao da je on ubio Rozi, bez obzira na to kako sve to rđavo izgledalo. Ubeđivao je sebe da takvu
sudbinu nije zaslužio. Nije on toliko jurcao kao većina drugih muškaraca, i bio je prilično veran Fani. Jedanput
ju je prevario u Parizu, ali to se ne računa, pa onda sa Stivensonovom na Rivijeri, i onda sa Rozi. Nije bilo više
ni jedne žene, a Fani nije znala ni za jednu, pa joj to nije moglo naneti bol. Osim toga, šta je i očekivala od
njega?
244
Ako ne dospe na robiu ili na električnu stolicu, možda će se odnos s Fani popraviti. Više neće morati da odlučuje
hoće li da prekine s Rozi, jer je to već drugi za njega odlučio. Biće Fanin rob i pokušaće da sve nadoknadi, a
možda će je nagovoriti da se vrate na imanje s konjima, da žive jednostavnim srećnim životom i da prožive
prijatnu starost. A onda odmah uvide da je to isključeno. Fani to nikad neće zaboraviti, i dok god bude živ, stalno
će mu to prebacivati i koristiti kao oruđe
Crotiv njega. Od njegovog života stvoriće pravi pa-ao, ukoliko ga prosto ne napusti i uda se za o-nog podlaca
Melberna. Na kraju krajeva, možda bi to bilo najbolje rešenje. Ako se uda za Melberna, on će u svakom slučaju
imati mira. Moći će da ode da se skloni negde na selu.
Usred svojih misli on se odjednom nađe pred svojom kućom, i ponovo ga obuze užas. Pomisli: „Radovao sam se
unapred kao da je sve gotovo, a lek je počelo. Preda mnom je pakao, pakao, pakao 1 pakao. Sve je tek počelo." I
odjednom pomisli da »o ubije. Mogao bi da ode u svoju sobu i da se mirno ubije, i onda ne bi bilo važno je li
ubio Rozi ili nije. Samo bi zaspao zauvek i više ne bi bio umoran. Čak se ne bi morao petljati ni sa slomljenom
rukom. A možda bi tako ponovo našao Ro-l«l, i ona bi ga utešila, i usrećila, i zabavila.
Automatski okrenu ključ u bravi, nespretno, levom rukom. Čim je otvorio vrata, ugleda par klizaljki u predvorju
na stolu, i te klizaljke sve promeniše. Bile su to Elizabetine klizaljke, i kad Ih je ugledao, nije video klizaljke, već
njeno lice, rumeno i srećno, po povratku iz parka, i onda je F,rmo da se neće ubiti. Nije mogao ostaviti decu,
U/.u sav ostali skandal, i oca samoubicu, a ako bi IC ubio, još bi od njega napravili ubicu jer bi svi rekli da je to
uradio zato što je on ubio Rozi. Mora Izdržati i izboriti se, bilo po koju cenu. Najgore Ito bi mogli učiniti bilo bi
da dokažu da je živeo I Rozi. No to nije tako strašno. Mnogi to rade, i to hc brzo zaboravlja.
245Bio je tako umoran da mu se sve brkalo u glavi. Za trenutak odjednom oseti olakšanje i zadovoljstvo, jer mu
se učinilo da se penje k Rozi da joj sve ispriča, a ona će naći izlaza; a onda se seti da je Rozi mrtva i da on treba
sve da ispriča Fani, koja je živa, jer nekome mora da ispriča. Znao je da više ne bi mogao da živi ako nekome ne
bi ispričao. Ne bi mogao ni da spava, ni da jede. Možda će Fani biti poštena pa će mu pomoći. Neko mu mora
pomoći. Sam ne može dalje ovako. Možda će se Fani setiti da su nekada bili srećni, a možda će pomisliti i na
decu. U svakom slučaju, pomoći će, jer ona ne bi želela skandal već i zbog sebe. Polako, stepenicu po stepenicu,
vukao se gore prokli-njući celim putem svoju sudbinu.
2.
Kad je stigao do vrata, nije se čak više ni plašio. Prosto je otvorio vrata i ušao u njenu sobu. Zavese su bile
navučene. U polumraku sobe ona je ležala u postelji i spavala, lepa i rumena, na čipkanim jastucima. Taj prizor
probudi iznenađenje i nagoveštaj želje u njegovom umornom mozgu. Godinama je već nije video tako usnulu i
nesves-nu da je on gleda, i tako u snu sada nije imala o-naj izraz razdražljivosti i nezadovoljstva koji bi joj se
uvek javio na licu kad bi joj se on približio. Nije osetio onu staru želju da što pre pobegne od nje. Izgledala je
mlada, ne kao ona zlovoljna i nezadovoljna stvarna Fani, već kao ona kojom se ven-čao pre skoro dvadeset
godina. Nije ga uzbuđivala i opijala kao Rozi, ali je bila finija i nežnija. Začudio se što je zaboravio kako je lepa,
a sve one ženstvene čipke i drangulije oko nje pomalo su ga uzbuđivale. Sve se to odigralo brzo, duboko u
njegovoj svesti, daleko od sveg njegovog umora i strep-nje. Čak je osetio i žaoku ljubomore što je pripadala
Melbernu a ne njemu, jer je sada bio suviše
246
umoran da bi uobražavao da nije istina ono za šta Je znao da je istina.
On opazi da je sva njena odeća razbacana po podu. Haljina od tanke ružičaste svile, kombinezon, svilene gaćice,
čarape i zlatne papuče, sve je ležalo tamo gde je palo, i njega malo začudi to što je Fani, koja je bila tako
preterano fina i imala devojku da sve za njom raspremi, ostavila sobu u lukvom neredu. Takva je bila Rozi. Rozi
je prosto ive bacala po podu. Ali Fani nije.
Prišavši postelji, posmatrao ju je neko vreme, H onda reče tiho: — Fani! — Ona se promeškolji ne budeći se, i
njega ponovo obuze onaj stari strah lf.bog scene koju će mu prirediti i jetkih reci koje Će mu opet baciti u lice.
Ali osećao je da nekome mora sve ispričati. Mora imati nekoga ko će mu pomoći da se izvuče iz škripca, i on
ponovo reče blago molećivo: — Fani! — i onako nemoćan i is-crpen, odjednom sede na ivicu postelje i spusti
nc/no zdravu ruku na njenu, uplašivši se i sam tog nehotičnog pokreta. Ali nije imao ni volje ni mage da ustane.
3.
Otvarajući polako oči, ali još u polusnu, Fani Ose ti da neki muškarac sedi na krevetu i onako bunovnoj učini joj
se da se Melbern vratio da se pomire. Onda polako, budeći se, shvati da to nije Melbern, već Džim. Ušao je u
njenu sobu i sedeo UH njenoj postelji. Za trenutak pomisli da sanja, •II skoro u isti mah uvide da je Džim stvarno
tu. Bilo je svanulo, a on je sedeo u večernjem odelu i U kaputu, u raskopčanoj košulji, bez okovratnika. Kosa mu
je bila raščupana, a jedna kovrdža padala inu je na čelo, pa je ličio na nekog raspusnog fttludića. Ona se
odjednom razbesne.
— Šta radiš tu u ovo doba jutra? — reče uspravljajući se u krevetu.
247
— Moram nešto da ti kažem ... nešto strašno.
— Opet si pijan. Odvratan si.
— Bio sam pijan. Sada nisam. Tako mi boga, nisam.
— Kako ti pada na pamet da me budiš u ovo nemoguće vreme?
— Slušaj, Fani. Za ime božje, slušaj. Nisam pijan. Dogodilo se nešto strašno. Moram ti reći. Moraš mi
pomoći. — On prekri lice rukom. — Za ime božje, Fani, moraš biti drug, moraš mi pomoći.
Ona tek sada opazi da on nije pijan i da je u pitanju nešto ozbiljno. Takvog Džima nikad ranije nije videla —
Džima koji nije ni prkosan, ni uporan, niti glupo tvrdoglav kao mazga. Bio je potpuno slomljen. Čak bedan.
— Skoro sam mrtav. Svejedno je da li ću živeti ili umreti.
Neobjašnjivo i iznenadno, usred sveg svog prezira, Fani oseti neku nagonsku želju da se sažali, ali se uzdrža od
bilo kakve nežnosti. Samo reče s gorčinom: — Sigurno si se upetljao u neku nevolju. Ne mogu stalno da pazim
na tebe. Nisam ti ja dadilja.
— Nastavi. Reci sve što želiš. Nisam kriv, zaista. Samo me slušaj i pomozi mi. Moraš, zbog svih nas.
Ona pruži ruku i dohvati žuti ogrtač da pokrije ramena. Onda odjednom reče blago:
— Hajde, ispričaj mi to najgore.
— Gore je nego što misliš. Užasno.
— Takvog muža još nijedna žena nije imala da trpi.
Džim je bio skinuo ruku s lica, ali je nije gledao. Cupkao je čipku na njenom pokrivaču. Odjednom mu se ote:
— Jedna osoba je ubijena, i sad će misliti da sam to učinio ja.
— Šta kažeš?
— Ubijena je jedna žena..., bože!... ne znam šta da radim. Ne znam šta da radim.
— 0 čemu ti to govoriš? Saberi se i govori razborito.
— Možda si to već čula. Možda si čula za Rozi 1 za mene?
— Ništa nisam čula. Nikad me nisu zanimale... takve žene s kojima si ti jurcao.
Cupkajući i dalje čipku i ne gledajući je, Džim poče da joj priča priču od početka, kako je upoznao Rozi u
noćnom lokalu i kako su se zavoleli, 1 kako joj je onda on namestio stan. Nije htela ve-> liki stan, već mali. Bila
je to dobra devojka, a ne od onih koje jure za novcem. S njom se osećao prijatno i bio je srećan. Nisu mnogo
živeli zajedno, već samo s vremena na vreme. I to samo zbog toga što mu je ona ugađala: mazila ga i pružala
zadovoljstvo. Pomogla mu je da ispuni ono vreme kad nije znao šta da radi sam sa sobom. Nije bio ncveran njoj,
Fani, jer među njima tako dugo ni-Ćega nije bilo.
Dok je govorio, sve više je ličio na dečaka i izgledao je tako nemoćan. Bio je kao neki dečak koji je želeo da
bude rđav i pokvaren, pa se iznenada našao u neprilici, a nije imao dovoljno iskustva da se iz nje izvuče; i dok je
govorio, osećanje njegove nemoći i stida je prodrlo kroz zid njene ncosetljivosti i razdraženosti i dirnulo je.
Shvati-lu je da on nije bio zao čovek, već nemoćan, priglup čovek koji je upao u nepriliku. Borila se protiv toga
osećanja, ali ga nije sasvim suzbila.
Džim je i dalje pričao o toj vezi, koja je tra-
Jflla skoro godinu dana, i ona odjednom pomisli da v to moralo početi nekako u isto vreme kad se o-lia upoznala
s Melbernom onog popodneva u izletištu. Dok je pomalo slušala, a pomalo razmišljala
0 sebi, ubeđivala se da njena veza nije bila tako Iilska kao što je bila njegova, jer je Melbern u svakom slučaju
ugledan čovek, a ta žena o kojoj on priča verovatno tek neka uličarka. On je pričao o Itržnosti te žene, o tome
kako se brinula za njega
1 ugađala mu i kako je pazila na njega kad bi se luviš napio.
248
249— Sviđala bi ti se — reče on. — Uopšte nije bila rđava žena.
Fani pomisli: „Muškarci uvek tako govore. Verovatno je videla u njemu samo rudnik zlata", i oseti neobjašnjivu
ljubomoru prema Rozi, više zbog povređene sujete nego zbog toga što ju je Džini prevario. Džim opet ućuta, dok
je prstom pratio šaru na čipki.
— Hajde, nastavi... I mislila sam da sigurno imaš nekoga. I onda... šta je posle bilo?
— Kad sam sinoć krenuo od Hektora, već sam bio prilično pijan. Nisam mogao da se uzdržim. Mr-zeo sam sve
za tom večerom, i... (Nije mogao da pomene Melberna. To bi sve samo pogoršalo) ... Pa, bilo je još nekih
razloga. I svratio sam u noćni lokal.
— Nećeš, valjda, da mi kažeš da je tvoja ženska bila Roza Dugan?
Džim prvi put podiže oči. — Da. Ali kakve ti veze imaš s Rozom Dugan? Šta ti o njoj znaš?
— Ništa. Samo da je svi znaju. Nisam znala da je dotle došlo.
Nije tačno rekla ono što je mislila. Mislila je da se on nije mogao svideti ženi kao što je bila Roza Dugan. Roza
Dugan je bila velika umetnica. Bila je lepa, i muškarci su ludovali za njom, a književnici su o njoj pisali ćele
stupce. Ona oštro pogleda Džima pitajući se kako se ženi kao što je bila Roza Dugan, koja je mogla imati svakog
muškarca koga bi htela, mogao svideti takav glupak kao Džim. Čak nije bio ni dobar ljubavnik.
Ona odjednom reče:
— Sigurno si joj dao čitavo malo bogatstvo.
— Ne, nisam joj dao skoro ništa. Bar za takvu ženu to nije bilo ništa. Dao sam joj, valjda, najviše deset hiljada
dolara, a ni to nije tražila. Nikad ništa nije tražila. — Onda skromno dodade:
— Mislim da sam joj se sviđao.
Dok ga je posmatrala, nešto čudno se dešavalo s njom, nešto što joj se pre godinu dana ne bi mo-
250
glo desiti. Džim joj se postepeno prikazivao u novoj svetlosti. Videla je da je uprkos sklonosti piću lep muškarac.
Nekako vrlo čudno počela je da misli o njemu, ne kao o mužu, već kao o ljubavniku. Zbog toga što ga je Rozi
smatrala poželjnim, učinio se i njoj pomalo poželjan. I u glavi joj se rodila neka čudna poluuobiičena misao.
Mogla bi da se vrati Džimu i da nađe ono što joj je potrebno. Za trenutak nije čak ni čula šta on govori. Bio je
privlačan sa tom svojom lepom glavom i bikovskom snagom.
— ... i u vreme kad je mogla da ode iz lokala, ja sam bio već sasvim gotov. Nekako me je dovela u stan, odvukla
uz stepenice, i stavila da spavam na sofi u salonu.
Reč „salon" vrati Fani u stvarnost. Ta reč je neočekivano navede da vidi Rozu i njenu prostačku sredinu. Ponovo
je slušala posmatrajući Džima i misleći ako sa svom tom njegovom razbarušenom kosom izgleda kao Džim koga
je volela pre skoro dvadeset godina.
— Probudio sam se jutros pred zoru, i kad lam pokušao da odem u njenu sobu, otkrio sam da su vrata
zaključana. Kucao sam i zvao je, ali niko nije odgovarao, i onda sam se uplašio i nisam znao šta da radim, pa
sam razvalio vrata, a kad sam ušao u sobu...— on za trenutak zastade kao da ne može da izgovori ono što treba
da kaže — tiušao sam je mrtvu.
On prestade da cupka čipku i ponovo zakloni lice rukom.
— Bilo je grozno. Neko ju je udavio dok sam JB pijan spavao u susednoj sobi.
Prvi put nešto od njegovog užasa dirnu Fani. Ona se sasvim uspravi na krevetu i reče:
— Hoćeš da kažeš da je Roza Dugan mrtva? Hoćeš da kažeš da je Roza Dugan noćas ubijena?
— Da.
— Hoćeš da kažeš da si ti bio u stanu kad se to dogodilo?
251— Bio sam pijan. Spavao sam. Uopšte je nisam čuo da viče.
Fani poćuta, a onda reče polako:
— Jesi li siguran da je nisi ti ubio?
— Ne, zašto bih je ubio? Ja... ja sam je vo-leo. Bila je toliko dobra prema meni.
— Ali ti si bio pijan. Možda nisi znao.
— Kad sam pijan, nisam takav. Nisam svad-Ijiv. Prosto zaspim. Osim toga, nisam je mogao u-biti jer sam bio
zaključan u drugoj sobi. Zar ne shvataš?
Da, shvatala je. Znala je mnogo više. Znala je da Džim nikoga ne može da ubije. Ko god ga poznaje, to dobro
zna. Čovek kao Melbern mogao bi ubiti ženu, ali Džim ne. On tako nešto prosto ne bi mogao učiniti.
Polagano i njen užas se povećavao. Isto kao Džim, i ona poče da veruje da to nije istina. To se ne može dogoditi
ljudima kao što su oni. Tako nešto se ne dešava.
— Siguran si da je mrtva?
— Kako možeš da me pitaš tako nešto? Uverio sam se. — I najednom ponovo ugleda Rozi, hladnu i lepu, s
crvenim namazanim noktima i raspećem i dijamantskim narukvicama, i učini mu se da je stvarno prvi put vidi.
Sve to bila je Rozi.
— Na podu je ležao jedan kačket. Zaboravio ga je čovek koji ju je ubio. Bio je to prljav, umašćen kačket.
— To je neko ko je došao da je opljačka.
— Ne, nije odneo njene narukvice.
Fani se uhvati za glavu. Činilo joj se da čak više ne može ni da misli. Glava joj je bila prepuna uzavrelih misli.
Govorila je sebi da ne srne poludeti. Sada mora misliti bistrije nego što je ikad mislila.
Nekako izgovori:
— Ali ako je kačket tamo, onda postoji trag. Dokazaće se da nisi ti to učinio.
— Ali ima i nešto gore. Ostavio sam dugmad za košulju i oko vratnik. Još su tamo.
252
nije upita on tupo. — Ja
Shvatila je da je Džim sposoban da baš tako nešto učini. Uplašio se kao dete i izgubio glavu, i uopšte nije mislio
kako da se spase.
— I ne možeš da se vratiš da ih uzmeš?
— Ne. Možda su je već našli. Ima Crnkinju koja dolazi svakog jutra u pola devet.
Odjednom Džim reče:
— Znaš, ona mi je skinula okovratnik i izvadila dugmad na košulji da bi mi bilo udobno. Sigurno ih je stavila na
klavir. — I opet mu se učinilo da Rozi, koja mu je izvadila dugmad sa košulje i skinula okovratnik, nije mrtva.
To nije istina. Ne može biti istina.
— Šta da radimo? — više ne mogu da mislim.
— Ne znam. Ne znam.
Postepeno, sav užas čitave situacije ponovo je postajao stvaran. Fani je već videla skandal i naslove u novinama,
pa i nešto još gore ako ne budu mogli da dokažu njegovu nevinost — nešto što skoro nije mogla ni da zamisli.
Tako nešto se ne dešava ljudima kao što su oni. To se dešava samo sitnim službenicima i revolverašima, i
ljudima koji žive po malim gradovima i sirotinjskim krajevima grada. I iznenada se oseti isto tako nemoćnom
kao i on, zaboravljajući u svojoj nemoći da joj je bio dosadan i da ga je ponekad mrzela. Shvatila je da se sve to
tiče i nje i dece. Mislila je samo o tome kako da se spasu. Moraju se nekako izvući. Moraju brzo uteći u neki
zaboravljeni kraj zemlje pre nego što Džima uhapse. I ona neočekivano oseti nagonsku, snažnu želju da se
zauvek nekuda sakrije.
Odjednom reče:
— Ali oni znaju kako se zoveš. Odmah će te pronaći.
— Ne. Ne znaju moje pravo ime. Mislim da ga nije znala čak ni Rozi. Zvali su me gospodin Vilson. Čuo sam da
je tako uradio još neki čovek.
Tako je bolje, pomisli Fani. Tako dobijaju u Vremenu... malo, dok policija ne dozna ko je upravo gospodin
Vilson. A onda ugleda svu stra-
253hotu novina u punoj silini. Ugleda naslov: UGLEDAN COVEK IZ VISOKOG DRUŠTVA I POLO IGRAČ.
A onda usred sveg užasa opazi da je on gleda očajno i jadno i, što je bilo najčudnije od svega, da je privlačan i
dopadljiv s tom raščupanom kosom i raskopčanom košuljom koja je otkrivala njegov mišićav vrat. U stvari, bio
je lepši od Melberna. Oseti iznenadnu želju da žestoko i histerično zaplače, ali je istovremeno znala da ne srne,
jer jedno od njih mora sačuvati hladnokrvnost, a da je Džim suviše izgubljen da bi bio od neke koristi.
Bio je sav slomljen i slab i neprestano je ponavljao:
— Nešto moramo brzo smisliti. Moramo... — i prebledevši poče da se trese.
Fani pomisli: „Onesvestiće se." Poletevši iz kreveta, ona dohvati svoju miriši javu so i stavi mu je pod nos.
Zatim brzo ode u njegovu sobu i donese bocu viskija pa mu dade da povuče dobar gutljaj. On se osloni na donju
stranu postelje i duboko uzdahnu, a ona oseti snažnu želju da mu stavi ruku na čelo i zagladi kosu s očiju, a taj
postupak izazva u njoj iznenadnu, skoro razbludnu želju da ga teši i brine se za njega. Bila je sves-na da je
plemenita, i ta svest probudi u njoj čudno osećanje zadovoljstva, koje je za trenutak izbrisalo sve ostalo — njen
bes i razočarenje što je izgubila Melberna, njenu ogorčenost na Džima, pa i sav onaj užas koji je malopre osetila.
Prepustila se tom ose-ćanju. Stajala je pored postelje i pritisnula njegovu glavu na svoje grudi i milujući ga po
kosi kazala:
— Sve će biti dobro. Pronaći ćemo neki izlaz. Moramo. — I onda dodade nežno: — Džime, možeš računati na
mene. Sve će biti dobro. — I raspla-ka se na prizor svoje vlastite dobrote i plemenitosti.
Prvi put u čitavom njenom životu neko je od nje tražio snagu, i sada ju je to uzbuđivalo. Oseća» la je njegovu
glavu kako joj počiva na grudima, i za trenutak ga je volela strasno, nekom ljubavlju
254
za kakvu nikad ranije nije znala. Osećala se plemenitom i divnom. Pomisli: „Podržavaću ga protiv celog sveta,
ma šta se dogodilo. Svet će videti kakva ja žena mogu da budem." Ličilo je to na zadovoljstvo glumice koja je
sigurna da je izvanredno odigrala ulogu.
Neko vreme ga je milovala po glavi i tiho mu govorila, a onda opazi kako mu suze teku niz obraze, i odjednom
požele da zaplače, ali je znala da ne može. Mora biti hladnokrvna i mora misliti šta treba da učini. Moraće da
zamoli nekoga da im pomogne. I ona stade da razmišlja o svim prijateljima i poznanicima, o ljudima od moći i
uticaja koji bi im mogli koristiti, a misli su joj se stalno vraćale jednom čoveku. Postojao je jedan čovek koji je
mogao biti od najveće koristi, koji je imao potrebnu moć. Nagonski se odvraćala od toga imena, trudeći se
uzalud da se seti nekoga ko bi bolje odgovarao, ali se nije mogla setiti jer nije bilo nikoga ko je imao tu moć i
hladnokrvnost. On je bio icdini u koga je imala potpuno poverenja, uprkos elji da oseća suprotno. Kad je
pomislila na njega, ponovo ugleda njegovo lice, a kad je ugledala njegovo lice, znala je da on može postići sve
što odluči da postigne. Ako bude mogla da privoli sebe da ga zamoli za pomoć, on se neće dvoumiti, jer se on na
neki način izdigao iznad konvencionalnosti i morala, pa čak i zakona. On se nikad ne bi slomio 1 postao
beskoristan kao Džim. On bi mogao spasti Džima ako bude smatrao da mu to odgovara. Znala Je da je van svake
sumnje Melbern jedina osoba na »vetu koja im može pomoći.
Prestavši da ga miluje po kosi, ona reče: — Dobro bi bilo da popiješ malo kafe i da se okupaš, a onda lezi i
probaj da malo spavaš. U ovakvom stanju nisi nikome od koristi. Zvaću te ttko mi budeš potreban, a u
međuvremenu ću nešto •misliti. Mislim da bi bilo najbolje da uhvatimo prvi brod za Evropu i da se izgubimo.
Povešćemo Elizabetu, a mali Džim može doći za nama čim se
255vrati iz Sv. Metjua. Ne možemo ih tu ostaviti, da se tome izlože.
Iz ćele te priče jedino reč „okupaš" doprla je do njegovog umornog mozga. Činilo mu se kao da bi jednim
dobrim kupanjem sprao dobar deo pr-ljavštine i očajanja što su se na njega prilepili. Kad bi samo mogao dobro
da se okupa i da se ispava, sve bi posle bilo drukčije. Ustavši s postelje, on prvi put pogleda Fani pravo u oči i
tako duboko da ona nervozno okrenu glavu.
— Silna si žena, Fani. Uvek sam to znao — reče joj.
Ta opaska je naljuti. S ponovo probuđenom zlobom Fani odvrati: — Nadam se da će ti to biti dobra lekcija.
— Učiniću sve što želiš. Učiniću sve što mogu da ti stvorim srećan život.
Neočekivano, Fani oseti neku snažnu želju da je on uzme u naručje, da je tuče i zlostavlja i da je ima, shvativši u
istom trenutku da bi ga uvek volela sa strašću koja bi bila drukčija od ovog sadašnjeg materinskog osećanja —
samo da je bio surov prema njoj. Da je bio surov kao Melbern, bila bi srećna svih tih godina koje su izgubili.
Džim ponovo progovori:
— O, zaboravio sam još nešto. Mislim da sam slomio ruku. Pao sam niz stepenice kad sam pobe-gao odande.
Možda bi mogla da mi pomogneš da se svučem, ne verujem da mogu sam.
Oni zajedno odoše u njegovu sobu. Fani od-vrnu slavinu u kupatilu, a zatim se vrati u sobu da mu pomogne pri
svlačenju koje mu je pričinja-valo bol. I dok mu je pomagala, obuze je neko čudno uzbuđenje, jer je Džim
pripadao njoj i jer je trebalo ona da ga spase. Melbern je bio kao neki udaljeni tuđinac, a sinoćni prizor pred
kućnim vratima kao da se odigrao pre mnogo godina. Tek sada je mogla da ga mrzi bez žaljenja, kao nekoga ko
je na nekakav čudan način naneo zlo ne samo njoj već i Džimu, kao i svem odnosu između nje i Dži-ma. Pa ipak,
Melbern je omogućio da se u njoj sada
256
rodi ovo novo osećanje za Džima. Melbern ju je naučio da misli o Džimu kao o muškarcu, dok je ranije mislila
samo kao o suprugu koji ima na nju Izvcsna prava. Odjednom požele da voli Džima zato ftto je nemoćan, i
zgodan, i muževan, i da on voli uju.
Opet je čula Džimov glas:
— Fan možda će posle ovoga biti bolje. Učiniću sve kako najbolje umem.
Godinama je nije nazvao Fan, i to njeno ime Je dirnu. Ali posle te iznenadne sreće naiđe očajanje, jer nisu mogli
biti srećni odmah i bez ikakvih prepreka. Teško iskušenje koje je stajalo pred njima tek je bilo počelo. Još nisu
okusili patnje i sram koje moraju iskapiti do dna. Opet je bila obuzeta oscčanjem plemenitosti i dramatičnosti,
opet je (voje misli zaodevala u visokoparne reci. Sada kada se oslobodila Melberna, pokazaće mu da, u Itvari,
voli Džima, i da joj on nije ništa značio.
Pošto je pomogla Džimu da svuče košulju sa koje je Rozi bila skinula dugmad, ona u jedan inuh pomisli: „Nije
istina da ja ovde stojim dok Itince napolju šija. To ne može biti istina. Nijedna lena nije proživela ono što sam ja
proživela za poslednjih dvanaest sati. Nijedna žena se nije pone-In tako dobro kao ja. Možda će Melbern na kraju
krajeva ipak uvideti da nisam praznoglava glupa-
Ali uprkos svemu — strahu, stidu i prljavštini
fBlog tog događaja — Fani, oseti neku razdraganost, no da u trideset osmoj godini prvi put nešto do-llvljava, kao
da ranije uopšte nije živela. I usred tili misli javi se neka užasna radoznalost u vezi sa Rozi Dugan, i neka
bolesna želja da ode u njen Itun i vidi kako leži mrtva zauvek isključena iz trke za pobedu.
}| Dvadeset četiri časaXVI
Od trenutka kad se Nensi Čempjen rodila, moć, bogatstvo i uticaj kao da su se zaverili da joj učine život lakim i
raskošnim. Kad bi nešto poželela, trebalo je samo da zatraži, jer je uvek bilo novca kojim se moglo kupiti sve što
želi ili prijatelja koji su imali moć kad novac nije koristio. A porodica Čempjen uvek je razumevala jedinu
vrednost novca; koristili su ga da učine život jednostavnijim, potkupljujući i otkupljujući teškoće i uzbuđenja.
Novcem su se mogli osloboditi gnjavaža kao što su porezi, pasoši, petljavine s carinom i vođenje domaćinstva.
Ponekad su bili u tolikoj meri oslobođeni tog prljavog mehanizma u životu da su se upuštali u gadosti u
nedostatku nečega čime bi zaokupili duh.
Dok je Nensi izrastala u devojku, postepeno je otkrivala da je ljupka i lepa i da su ta ljupkost i lepota oružje isto
tako moćno kao bogatstvo ili uticaj — a pošto je bila razmažena, nikad se nije suviše ustručavala da se posluži
bilo kojim oružjem. Jedini zakon koji je priznavala bio je zakon njene sopstvene želje. Varala je, krijumčarila,
podmićivala, ne zato što je bila sklona zločinima, već zato što je smatrala da takve metode omogućuju da život
teče lako i glatko; a pošto je zakone i pravila kršila sa ljupkom jednostavnošću, nikad nije bilo nikakvih
posledica. U šezdesetoj godini, kad je njena lepota počela da bledi, i kad su joj ljupkost i živahnost bile
zahvaćene gorčinom koju je
258
osećala kao svaka obična glupača zbog toga što je morala da uvene, ostari i najzad umre, još uvek je bila
raskošna i razmažena.
Čak nije ni putovala kao ostale žene. Vratila se iz progonstva, posle dvadeset pet godina, putujući raskošno kao
što su nekad putovale kraljevske ličnosti, a kako sada putuju milioneri. Pošto joj je muž bio bogat i moćan, njih
dvoje su se smestili u takozvanom „kraljevskom apartmanu", sa dve spavaće sobe, dve dnevne sobe i dva kupa-
tila u najsjajnijem od svih hotela duge plovidbe. Ako je želela, mogla je da obeduje u svojoj dnevnoj sobi.
Stjuardi, stjuardese i brodski oficiri nastojali su samo da joj ugode i da je zadovolje. A sad, kad se približavala
Njujorku, bila je oslobođena one dosadne dužnosti da ustane rano zbog pasoškog pregleda u karantinu. Nije bilo
ni gnjavaže na carinarnici. Nije se čak morala mučiti da nakuje ili da ispunjava deklaracije. Služavke i sekretari
oslobađali su je svake i najmanje glupe sitnice. Dok je „Mauritanija" polagano plovila kanalom po blistavoj
zimskoj sunčanoj svetlosti, ustala je kasno, leškarila u kupatilu i polako dovršavala oblačenje. Pažljivo se
doterivala, mazala nokte, brižljivo zagledala šminku i proveravala da li se na razdeljku vidi da joj je kosa
obojena jer više nije imala onu crnu sjajnu kosu kakve se Filip Kećao u vrtu Pasiju. Posle mnogo pokušaja, to je
postala lepa i sjajna crvena kosa, koja je odlično pristajala belini njene kože i plavetnilu njenih očiju, a već i to
što se videlo da je neprirodna davalo joj
Je neku primamljivost koja joj je ranije nedosta-ula.
Dok je sedela i posmatrala se u ogledalu toaletnog stočića, učini joj se čudno što nema bora na licu. Koža joj je
bila glatka, meka i bela kao u mlade devojke, kosa sveza i živa, a stas čvrst i vitak. Mislila je na svoju babu, koja
je u tridesetoj godini izgledala starija nego što ona izgleda u šezdesetoj, i pitala se da li će ikad doći dan kad će
uvideti da je borba uzaludna i kada će biti prisi-
17*
259ljena da ustupi pred godinama. U naše vreme, govorila je sebi, žene ne stare.
Bila je savršen proizvod najskupljih masera i specijalista za lepotu. Radila je čudnu gimnastiku, masirali su je, i
operisali. Služila se najbesmis-lenijim veštačkim sredstvima, uvek u istom cilju — da ostane mlada i tako lepa da
je ljudi odmah opaze čim uđe u neku sobu. A bila je tako dugo usredsređena na taj cilj da je samo njen spoljni
izgled za nju predstavljao stvarnost. Srž — srce i duša — više nije postojala. I tako, u brižljivom traženju bora i
opuštenih mišića nije uopšte opažala da taj savršen, varljiv i sjajan izgled nije mogao nikada nikoga prevariti
osim nju samu. Nikad nije opažala da su ljudi, kad god bi ušla u neku odaju, mada su je još uvek zapažali,
mislili: „Kako lepa žena!" uvek osećali kao neko gađenje i odvratnost i takođe mislili: „Kako divno očuvana",
kao da posmatraju neku prepariranu rajsku pticu. Njena je unutrašnjost bila stara i pomalo oronula, i provirivala
je kroz pukotine lepog oklopa kojih ni sama nije bila svesna. Nije joj padalo na um da je ljudima, dok su s njom
razgovarali, bilo neprijatno, iako nisu znali zašto, zbog mekoće i savršenosti njene kože i nekako ukrućenog i
lažnog mladalačkog izgleda njenog stasa, umornog prizvuka njenog lepog glasa i tupog pogleda koji bi, uprkos
svemu, ponekad zamaglio sjaj tih divnih očiju. Nikad nije mogla shvatiti da kod ljudi izaziva skoro odvratnost
zato što izgleda kao mlada devoj ka, a u stvari je stara žena.
Godinama nije znala za odmor. Nikad nije udobno sedela i čitala neki roman na suncu, bezbrižno i nesebično.
Čitala je romane i ležala na suncu, ali su joj misli uvek skretale na pitanje nije li sunce suviše jako, tako da mora
da žmirka, i neće li zato dobiti sitne bore oko svojih lepih očiju; ležala je na suncu ne zato što joj je sunce
pružalo telesno, životinjsko uživanje, već zbog toga što je sunce pomagalo da joj mišići ostanu čvrsti i da izgleda
mlada. Ležala je na plažama Bi-
260
jarica i Lida nepomično i obazrivo, pazeći da jednako porcni, kako bi uveče dobro izgledala, mu-Čena mišlju da
zbog svog stasa mora plivati u hladnoj vodi iako ju je mrzela, i da mora uvijati i savijati svoje umorno telo da bi
smanjila obim kukova i ojačala trbušne mišiće, mada je bila le-nja i mada je mrzela telesne vežbe. A onda je u
svojoj sobi morala provesti još koji sat da bi se mazala losionima i pomadama, kako joj preplanula koža ne bi
bila suviše kruta. I sada, u šezdesetoj godini, kad bi je ljudi videli, pomislili bi: „Kako divno očuvana žena od
pedeset godina!"
Nije se tako mučila da bi zadobila ili zadržala ljubavnika, jer se ljubavi odavno odrekla. To je radila jer nije
mogla podneti pomisao da može doći vreme kad je ljudi više neće gledati i neće joj govoriti kako je lepa.
2.
Nije čak obmanjivala ni muža, mada je uobra-žavala da i on misli da je petnaest godina mlađa. Mogla je u to da
veruje jer je njen život u Evropi počeo od njenog bekstva sa Patrikom Dentrijem u trideset i petoj godini, tako da
niko nije mogao znati njene prave godine. Ser Džon nije imao iluzija. Oženio se njom zato što ju je voleo i što su
ga njene uzaludne ženske besmislice zabavljale, ali najviše zato što je smatrao, kad je ostao udovac sa šezdeset
godina, da ona tačno odgovara onakvoj ženi kakvu je želeo. On više nije tražio ljubav, već odanost i prijateljstvo
zanimljive žene, i suprugu koja je mogla da sedi u čelu njegovog stola u lepoj trpezariji u Portlend Gejtu, da
prima na j odlični je i najsumnjivije ili najdosadnije goste sa istom duhovitošću i ljupkošću — lepu ženu koja će
ukrasiti njegovu kuću i povećati slavu završnih dana njegovog životnog puta. Video je da je svi vole jer ona U
svojoj taštini nije pravila razlike među ljudima,
261a iz silne želje za obožavanjem gledala je samo da svakome ugodi da bi je zauzvrat voleli i divili joj se.
On je svoju ljubav proživeo kad je bio mlad i snažan sa ženom koja je bila sve što Nensi nije bila, ženom koja je
bila jednostavna i pomalo neot-mena, prijatna i puna razumevanja i nesebična, koja mu je rodila petoro dece i
živela samo da njemu ugodi i da on bude srećan i ima uspeha. Nensi ga je usrećila i učinila mu život prilično
prijatnim, ali to samo zbog toga što je znala da muškarce treba zadovoljiti i usrećiti jer su onda raspoloženi, a
time se oni vezuju najjačom od svih veza. Kad su muškarci srećni, onda vole ženu i govore joj kako je lepa. A
prijatnosti koje su ser Džonu bile potrebne u šezdeset devetoj godini nisu bile iste kao i one koje su mu bile
potrebne u dvadeset devetoj godini.
On čak nije imao nikakvih iluzija u pogledu njene prošlosti, jer je znao priču o Patriku Dentriju i njegovoj
tragičnoj smrti, a znao je da ona još i sada, posle četvrt veka, stalno nosi sa sobom njegovu fotografiju. Znao je,
isto tako, da je u njenom životu bilo i drugih muškaraca — koliko ih je bilo, to nije znao i to mu je bilo svejedno
— ali znao je i da su takve razonode odavno prestale i da nema potrebe da ga i sada muče, i da je sva želja njene
strasne prirode odavno sagorela u pepeo nezasitne taštine. Znao je i to da je uprkos svemu ostala dama i da je
njena prošlost, ma kako bila skandalozna, prošlost koja nije mnogo izmenila ni njen karakter, ni njen položaj.
Retki su bili oni koji je nikada nisu primali niti su odlazili njenoj kući u Vilton Kresntu, ali ti su sada već svi bili
mrtvi ili nisu imali više nikakvog značaja. Rat je mnogo iz-menio ljudska stvorenja, pa se čak ni konzervativni
ljudi više nisu uzbuđivali zbog sitnih grehova. Oni koji su osuđivali njenu prošlost nisu ga više zanimali, jer je
on u svojim starim godinama, posle života ispunjenog teškim radom i poštovanjem, želeo da nadoknadi
mnogo od onoga što je u mla-
262
I
tlosti propustio, i voleo je društvo i prijeme koji su bili otmeni, neumereni i sjajni, i mlade ljude koji Nti bili
pomalo razvratni i smeli, kakav je on želeo tlu bude dok je bio mlad, da nije bio toliko zauzet uspehom. U
takvom svetu Nensi je imala čvrst položaj; bila je skoro kraljica na svoj način, koja c za sve ostale predstavljala
nemoralni primer, koju je živela rasipno, a da time ništa nije izgubila. A on je bio kao neki dečačić koji je najzad
dohvatio alatko za koje je uvek znao da se nalazi na najvišoj polici kredenca. Život mu je bio ispunjen. Kao dcte
siromašne porodice, mnogo se obogatio, a znao je i da ga kao sledeća počast očekuje titula lorda Elsmora od
Kronlija.
3.
Još je sedela za toaletnim stočićem kad je ser Džon zakucao na vrata i ušao. Bio je to visok, krupan čovek
dubokog srdačnog glasa i ljubaznog ophođenja, sitnih lukavih očiju, pažljivo i bespre-korno obučen u tamno
odelo od tvida. Na jednoj ruci je nosio debeo zlatan prsten sa asirskim pečatom od oniksa, koji je njegova posada
bušača pe-troleja izvukla iz dubine mesopotamske ilovače. Rumen u licu i zdravog izgleda, osmehivao se na nju.
— Dakle, draga moja, spremna si za povratak u Obećanu zemlju?
Ona se nasmeja i poljubi ga. Taj jutarnji poljubac je predstavljao samo češanje o njegovu sedu bradu, ali je
značio mnogo više od jednostavne reci jednog pozdrava. Značio je da su zadovoljni Jedno drugim i da njihova
pogodba još predstavlja Uspeh.
— Imam za tebe jedan radiogram. Upravo je •tigao.
— Sigurno od Hektora.
263Ona otvori radiogram, pročita ga i pruži mu ga.
Glasio je:
ŽALIM SUVIŠE BOLESTAN DA SAČEKAM BROD TELEFONIRAĆU U HOTEL SEVINA DŽEROLD
POZIVA NA ČAJ POZDRAV
HEKTOR
Ona pogleda ser Džona i osmehnu se. Nije bilo potrebno objašnjavati telegram, jer je on znao sve
0 Hektoru. Čak ga je opomenula da se ne uzbuđuje zbog Hektorovog neljubaznog ponašanja. Znao je da nije
videla svoga brata dvadeset pet godina.
Ona reče:
— Hladan je, ali mi je bar odgovorio.
— Ko je Sevina Džerold?
— Stara porodična prijateljica. Poznavala sam je dok sam još bila devojčica. Sjajna je ... vesela
1 puna razumevanja, jedna od onih važnih usedeli-ca koje se interesuju za dobra dela. Veoma je značajna i
bogata je kao Krez.
Dok je govorila, pade joj na um da više ne zna kako izgleda Sevina. Sevina koju je zamišljala u svojoj mašti bila
je usedelica od nekih četrdeset godina, a Sevini sada mora biti skoro sedamdeset godina. Sevina o kojoj je
razmišljala dok je čitala radiogram bila je jedra romantična žena, koja ju je stalno pozivala na čaj sa Patrikom
Dentrijem, pošto je Karsters posumnjao i nije više dopuštao da Patrik dolazi k njima u kuću. Sevina je imala
običaj da se izgubi i ostavi ih dugo same, kao da ne zna šta se među njima dešava, možda zbog toga što joj je —
budući da sama nikad nije doživela svoju ljubavnu priču — pričinjavalo neko zadovoljstvo da pomaže tajnim
ljubavnim vezama drugih ljudi. U Sevininom salonu u Trideset šestoj ulici skovali su plan bekstva. Dirljivo
dobrodušna bila je ta Sevina, koja nikad nije imala ljubavnika, pa čak ni obožavaoca, ako se ne uzme u obzir jad-
nik kao što je bio Hektor, koji je na kraju pobegao
264
u Italiju da bi joj izmakao, kako se pričalo. Čudno je bilo što posle dvadeset pet godina nastavlja život lamo gde
se prekinuo — u Sevininom salonu u Trideset šestoj ulici.
Iako obuzeta svojim mislim, bila je svesna Džonovog kretanja po kabini. Skupljao je stvari koje je ona nemarno
ostavila razbacane jer je uvek bilo nekoga koji će ih umesto nje pokupiti. Dizao je ovde jedno pismo, tamo kutiju
cigareta, ovde roman, tamo kutiju čokolade. Uprkos buci koju je pravio dok je to radio, ona ga je potpuno
zaboravila i sedela je oslonivši se laktovima na ivicu toaletnog stočića, gledajući netremice u ogledalo, ali ne
videći u njemu ništa. Njeno umorno lice kao da se odjednom smežuralo u sitne bore i opuštene mišiće — tako je
potpuno bila zaboravila na sebe. Za trenutak nisu više postojali ni Džon, ni veliki brod, ni Njujork, jer je živela u
prošlosti. Opet je
fledala Patrika, crnokosog, ljupkog i bezbrižnog, oji je svojim opasnim talentom da se zabavlja umeo da zarazi i
druge i da uništi svako osećanje morala i čestitosti. On je prosto želeo da uživa u svetu stvorenom za uživanje.
Sada je mislila na to kako se zaljubila u njega onog leta u Njuportu pre nego što je umrla njena jadna sestra i
kako se nikako nije usuđivala da mu pokaže šta oseća; i sećala se njegove nežnosti, i njegovog neobuzdanog
raspoloženja, i njegovih zagrljaja, i sveg uzbuđenja što je u njegovoj blizini, i opojne radosti prosto zbog toga što
sedi pored njega na terasi pred hotelom u Švajcarskoj pijući čokoladu i gledajući planine. A onda se polako setila
ledenog užasa one noći kad se nije vratio sa izleta u planine i saznanja da je mrtva i da ga više nikad neće videti.
Odjednom uzdahnu i zapita se da li će moći ponovo da stupi u Sevinin salon da vidi lustere i porodične portrete i
ružan starinski nameštaj i da ponovo jede sve one poslastice koje je Sevina služila uz čaj. Odjednom je obuze
strah od povratka kući. Poželela je da ostane na brodu i da se vrati
265u London, za koji je nisu vezivale uspomene koje bi joj nanele bol, jer svi oni koji su došli posle Patrika nisu
ništa značili i nisu ostavili ožiljke. A onda začu Džonove reci:
— Treba li ti nešto od ovoga, mila moja? Jer se moramo pripremiti za iskrcavanje — i vrati se stvarnosti. Sada
je stara žena i supruga tog rumenog, običnog Engleza, koji tu stoji s punim rukama knjiga i kutija, a ono drugo se
dogodilo pre četvrt veka. Više joj ništa ne može naneti bol jer je tako stara da joj se više ništa ne može dogoditi.
— Ne — reče ona— daj ih stjuardu.
— I ovo? — zapita on, a kad se okrenula da vidi, opazi da on drži dijamantsku narukvicu i da joj se osmehuje
kao da je smatra luckastom i dražesnom. — Našao sam je na podu.
— Naravno ne.
— Treba bolje da pripaziš na svoj nakit, mila moja. Svirepo je prema posluzi ostavljati tako nešto razbacano po
sobi.
Prošavši kroz kabinu, on zamota pažljivo narukvicu u tanku hartiju i stavi je u kutiju za nakit. Dok ga je
posmatrala, Nensi pomisli kako se ljudi, u stvari, malo poznaju, i kako on malo nagađa šta se dešava u njenoj
duši, i kako ta narukvica malo za nju znači. Bilo bi joj svejedno i da ju je izgubila i da je više nikad ne nađe.
Ona stavi šešir i bundu od krzna kanadske kune. Pomažući joj da je obuče, on reče:
— Đavolski si lepa, mila moja — a ona se odjednom ponovo oseti srećnom. Lice joj je opet bilo bez bora, a stas
prav i mladalački.
— Reklo bi se da nemaš ni dan više od trideset godina.
Bila je to laž i čisto laskanje, i ona je to nekako znala, ali se pravila da ne zna da ne bi pokvarila njegov
kompliment, a i zato što je bilo mnogo prijatnije da u to veruje.
— Moram poslati neke poruke. Doći ću malo kasnije. Hoćeš li biti ovde?
— Da. Biću.
266
— Spremna za silazak?
— Naravno. Već sam spremna.
Znao je da neće biti spremna, i da će u posled-njem trenutku biti još mnogo zaboravljenih stvari, ah nije više bio
u godinama kad je zbog takvih stvari bio nestrpljiv. Trideset godina je imao ženu koja je uvek bila spremna i
strpljivo ga čekala.
Ona se osmehnu gledajući njegova snažna ramena dok je izlazio na vrata, razmišljajući kako ne bi mogla bez
njega i kako je uvek bila od onih žena koje ne mogu da žive bez muškarca. Muškarci su bili divni, a žene
dosadne. Život bez muškaraca uopšte nije nikakav život. I bila je srećna, sad kad više nije bila mlada, jer je
privukla muškarca kao što je Džon.
Namerno ga je slagala jer nije imala nameru da ostane u kabini, i čim je otišao, ona siđe na palubu. Otkako su
napustili Sautempton smišljala je kako da ostane sama kad ugledaju Njujork, jer su se Njujork i Patrik Dentri
sjedinjavali u njenoj uspomeni. U svoj njenoj okorelosti i razočaranosti ta uspomena je bila jedina preostala
prijatna tačka. Ponekad joj se činilo da je onih petnaest meseci koje su zajedno proveli bilo jedina prava
stvarnost koju je ikada doživela. Sve one godine pre toga, kad je bila žena Malkolma Karstersa, za nju nisu ništa
značile. Činilo joj se da nikad nije živela dok nije upoznala Patrika; a godine koje su posle naišle izgledale su
teatralne, jeftine i malo izmešane sa gorčinom. Njujork koga se sećala bio je onaj Njujork u kome je živela
zajedno s Patrikom, i sada joj se vraćao u delićima kao Sevinin salon, i Metropolitenski muzej, i Delmoniko i
Akvarijum. Sećanje na sve to ispunjavalo ju je bolom, ali u isto vreme nekom neodoljivom željom da sve to
ponovo poseti. Želela je da prođe kanalom sama i da njen prvi pogled na Njujork ne pokvari prisustvo Džona,
koji nije učestvovao ni u jednoj od njenih uspomena niti je imao mesta u toj dalekoj prošlosti.
267Zimsko jutro bilo je divno. Led je plovio na reci pod tankim velom magle koja se dizala, a ona je išla po
palubi i sretala poznanike koji bi joj po-želeli: — Dobro jutro — ili zastali za trenutak da joj kažu kako lepo
izgleda. Sigurno je tako, pomisli ona, jer su joj to rekle tri osobe, od kojih je jedna bila žena, i ona se zapita nije
li to zbog toga što je mislila o Patriku, pa je sećanja koja je probudio povratak podmlađuju i doprinose da izgleda
mlada i lepa. Činilo joj se da svi ljudi koje je srela na palubi izgledaju srećni i uzbuđeni, kao da u tom vaz-duhu
ima nečeg što podstiče i što je drukčije od tromog vazduha u Evropi. Ljudi počinju da se smeju, pomisli ona, i
seti se da već godinama upravo nije čula kako se smeje. Uzbuđivala ju je pomisao da niko na brodu ne zna šta joj
prolazi kroz glavu, pa čak ni ne nagađa sjajne uspomene koje su ponovo oživele; i bila je srećna što je uprkos
svoj tragediji poznavala Patrika, što ga je volela i svega se zbog njega odrekla. Mnogo je bolje imati tragične
uspomene nego ih uopšte nemati.
Da bi očuvala lep stas, ona se uputi da deset puta obiđe palubu. Dok se izmaglica polagano dizala sa tamne vode,
ona ugleda kako se blistaju na suncu obale Stejtn Ajlenda, pokrivene snegom, sa njihovim čudnim starinskim
drvenim kućama, i u taj mah shvati da se opet nalazi u Americi. To je bio sneg, američki sneg, pravi sneg, kome
se videlo da mu je tu mesto i da, za razliku od francuskog i engleskog snega, nema nameru da se topi danima, pa
čak i nedeljama. Bilo je snega i u Švajcarskoj, ali je on tamo uvek izgledao kao deo pozorišne dekoracije koju su
pripremili punački rumeni vlasnici hotela, pa je svakog jutra iznose napolje zajedno sa planinskim kolibama pre
nego što se gosti probude. Ovo je bio pravi sneg, kao onaj sneg koji je ležao u dolinama duž Hadsona kad je bila
devoj ka. Te smešne kuće ličile su na starinske drvene kućice u Statsburgu. Taj sneg ležao je u velikim
smetovima na obalama i pokrivao je zemlju sve do obale kanala, pa je voda izgledala crna kao
ulje. Sneg, pomisli ona iznenada, kao i sve ostalo u Americi — podneblje, poplave, zemljotresi, uragani —
velelepni su i žešći nego bilo gde na svetu.
Njujork — Menhetn — mora ležati baš tu pred njom sakriven izmaglicom, i svakog trenutka mogu naići na
Bateri sa purpurnim tamnim Akvariju-mom, koji se smestio na ivici vode kao ogroman kolač od čokolade.
Nensi se najednom osvrnu da pogleda iza sebe i, videći da niko ne ide za njom, brzo se pope uz stepenice do
gornje palube. Posle mećave jutro je bilo mirno. Slab povetarac duvao je uz kanal dok se veliki brod bližio s
mora. Natukavši šešir na oči, ona se nasloni na ogradu da osmatra kako prolaze brodovi i šlepovi, čas tegljač, čas
dereglija za prevoz smeća, čas bela jahta koja plovi za Baham-ska ostrva i Floridu, tovarni brod sa
brazilijanskom zastavom ili beli brod za prevoz voća na putu za Karibe. Ispod nejasne linije izmaglice koja se
dizala galebovi su kružili i obrušavali se presijavajući se na suncu uz divlje i prodorno kreštanje. A onda se na
levoj strani u daljini iznenada pomoli iz izmaglice kip Slobode, taman i zelen. Jedna skela sa teretnim kolima i
konjima promače ispred pramca broda, a negde pred brodom, usred kanala, pojavi se neodređena siva masa nalik
na planinu, koja se dizala pravo iz vode. To je sigurno Njujork. Kad ga je ugledala, srce joj ludo zakuca.
A onda, iznenada, kao da je neko podigao prozračan veo, iz magle izroni grad, prosto nestvaran, kao da ga nije
gradila ljudska ruka. Blistajući se na zimskom suncu, toranj za tornjem dizali su se prema plavetnilu neba. Nije
to bio grad, već začarani zamak, tvrđava čarobnjaka, grad iz Hiljadu i jedne noći, nalik na grad iz Priče o ribaru.
Iz svakog tornja dizala se bela para. Ona odjednom zaplaka.
; To nije Njujork. To nije grad koji je ona osta-
je vila. To je nešto nestvarno i dramatično lepo, kao I malo koja tvorevina ljudske ruke. Ali tamo negde dole u
podnožju tih blistavih tornjeva mora da je
268
269ostalo nešto od onoga grada koga se ona sećala. Brod se približavao, a tornjevi su polagano menjali položaj.
Pojavili su se drugi, prvi su nestali. Nijedna fotografija ni opis ne bi mogli da izazovu osećanje njihove čudesno
civilizovane lepote. Plačući dalje, ona odjednom pomisli: „Ovo je moj grad. Ovo je moj narod. Nijedan drugi
narod ne bi mogao da zamisli tako fantastičan i čudan grad."
Ništa nije bilo važno, ni njeno izgnanstvo, ni njen muž stranac, pa čak ni drugi muškarci koje je poznavala. Ništa
je nije promenilo. Ovo je sad američki vazduh — sjajan, čist i okrepljujući — i američko sunce, čiji je blistav
sjaj nepoznat vlažnoj Evropi. A ovaj grad, pomisli ona odjednom, je kao Patrik — sjajan, lep, smeo i neodoljiv.
Tornjevi i tvrđava sve su se više približavali. U čistom vazduhu jasno je videla ljude kako se kreću kao sićušni
insekti preko belog prostranstva Baterije, a onda okrenu glavu i ugleda ono što je toliko želela da vidi. Tačno
preko puta nje, taman naspram beline grada, uzdizala se velika čokoladna torta Akvarijuma. Ista kao pre
dvadeset pet godina.
Ona ponovo zaplaka, a odmah potom začu se neki glas kako govori:
— Je li američka zima uvek tako divna kao ova? — Džon je stajao pored nje, ali je za nju bio kao tuđinac koga
nikad ranije nije videla.
Pribravši se, ona reče:
— Ne znam. Ne sećam se. Tako dugo već nisam ovde provela zimu.
Opazivši da plače, on je nežno obuhvati oko struka i reče brzo:
— Pa, mila moja, ne uzimaj to tako k srcu. — I prvi put pomisli da je možda pogodio zašto je ovamo došla
sama.
Opazila je da mu je neprijatno kao uvek kad bi video bilo kakvo uzbuđenje, i pokuša da zaustavi suze, ali dodir
njegove ruke oko struka natera je da još više plače. Plakala je jer se vraćala kući i jer je grad bio tako fantastičan
i lep, a Džon tako nespretno ljubazan — ali najviše od svega, mada
270
Džon to nije mogao da nasluti, zato što je luckasta okrugla zgrada probudila u njoj živu uspomenu na Patrika, na
njegovo udvaranje dok su stajali oslonjeni na gvozdenu ogradu i posmatrali kako se rakovi i kornjače tromo
kreću po vodi.
4.
Sa dokova na obema stranama velike reke pojavljivali su se tegljači nalik na patke kad se spuštaju u vodu sa
strmih obala nekog potoka. Oprezno su se kretali između santi leda koji je plovio, zviždeći i dovikujući se i
izbacujući penu iz kljunova^ grabeći besciljno s jedne strane na drugu i, najzad, uz glasnu zvonjavu zvona,
ogromni brod, koji su gurali i vukli mali tegljači, poče polako da okreće usred vrtloga crne masne vode i
uzburkanog leda da polako i s lakoćom i veštinom mirno uplovi u uzano pristanište između ogromnih prizemnih
lučkih skladišta i zaustavi se uz blag udarac kao da je u pitanju čamac koji pristaje uz obalu nekog malog jezera.
Dole, na čistini ispred skladišta, stotine ljudi stajale su okrenute prema brodu koji se uzdizao nad njima, a
bezbrojni glasovi smešno su dovikivali: — Meri, evo me — i — Gledaj ovamo — ili: — Dobro došla, draga. —
Mahali su maramicama, šeširima i štapovima. Bilo je tu usklika, uzbuđenja i suza, i nesputane energije, i
neuzdržanih ose-ćanja, koji kao da su bili deo tog kristalnog vaz-duha. A Nensi, koja je već bila prestala da
plače, ponovo zaplaka, jer nikad nije videla ništa što bi ličilo na taj čudan uzbudljiv grad sagrađen za divove.
Postiđena pred Džonom, ona reče:
— Izvini. Ne mogu da se uzdržim. Vojničke
parade, vojna muzika i brodovi uvek mi izmame
suze. I sada je isti slučaj.
271Pošto su spustili daske za iskrcavanje, niz strminu počeše da klize veliki kovčezi, a drugi koferi i veliki
drveni sanduci, kao i poštanske vreće, pojaviše se u velikim korpama iz brodskih dubina.
Ser Džonov sekretar pojavi se i reče:
— Gospodine, gospodin Melbern je na obali i traži vas — a kad su se okrenuli da siđu, pojavi se i sam Melbern.
Na sebi je imao tamno odelo i polucilinder. Izgledao je veliki, snažan i moćan, i Nensi odjednom pomisli kako i
on liči na ovaj grad i okrepljujući vazduh, i na sve te ljude koji dole na pristaništu viču i deru se kao deca. Seti se
da je plakala i da joj je nos pocrveneo, te izgleda stara i ružna posle onolikog truda da izgleda što lepše. Dok joj
je Melbern prilazio, učini joj se privlačniji nego što joj je ostao u sećanju, i ona živnu, pomalo kaćiperna, kao i
druge žene kad bi on ušao u sobu. Opazi da na njegovom licu, koje nije bilo ni lepo ni ružno, ima nečeg
nemilosrdnog, ponositog i samovoljnog što ju je privlačilo, i oseti grešnu želju da je zaista mlada, a ne stara
dama zatvorena u mlado telo. Dok se s njim rukovala, pomisli: „Ovo je jedan od vladara sveta. Mora da su
kraljevi bili ovakvi u vreme kad su kraljevi bili kraljevi."
Melbern je govorio: — Došao sam kolima da bih vas odvezao u hotel. Sve je uređeno u vezi s iskrcavanjem.
Nadam se da ćete sa mnom ručati, a posle ručka ser Džon i ja ćemo vas napustiti i navaliti na naš hitan posao.
Sutra uveče, kad se malo odmorite, priređujem večeru u vašu čast.
Nensi odjednom opazi da se zaista sve prome-nilo i da ovaj život u koji ulazi nema ničeg zajedničkog s onim
životom koji je napustila pre dvadeset pet godina. Ipak, pomisli ona, mora da je ostalo još nekoliko stvari, kao
što je Sevinin salon s njegovim lošim portretima i udobnim namešta-jem i atmosferom čvrste tradicije. Mora da
postoji neko mesto gde se može odmoriti, opustiti i zaboraviti na sebe.
272
Pošto je ser Džon pokupio stvari koje je zaboravila u kabini, oni siđoše u pratnji Melberna i dva sekretara i
prođoše kroz pristanišnu zgradu na ulicu, gde ih je čekao Melbernov automobil. Na vratima je stajao neki starac
sa novinama pod miškom, i kad ga je ugledala, Nensi odjednom reče:
— Oh, kupite mi novine.
Melbern joj kupi novine i dade joj ih.
U automobilu, smestivši se lepo na udobnim jastucima, uze novine i poče da ih pregleda. Ćelu stranicu zamenila
je slika neke žene koja je sedela na Htolu prekrštenih nogu, a iznad slike stajao je naslov, koji je glasio:
POZNATA PEVACICA NOĆNOG LOKALA ZADAVLJENA U RASKOŠNOM LJUBAVNOM GNEZDU
NA MARE HILU. (Izveštaj na drugoj i trećoj strani). Ona pomisli: „Ja sam nekad stanovala na Mare Hilu, a
tamo stanuje i Sevina", I učini joj se da je to mesto na neki način oskrnav-ljeno.
Melbern ju je gledao i osmehivao se. — Sve naše novine — reče on — nisu tako loše. Neke •u skoro
civilizovane.
I ona odjednom shvati da on o njoj ne misli kao o ženi koja pripada ovom gradu, već kao o (trankinji koja ga
nikad pre nije videla. Ovo je bio njegov grad, a ona je bila tuđinka.
U Dvadeset četiri časaXVII
Bilo je prošlo deset sati kad se Dženi Fejgen počela postepeno da budi, svesna da se nalazi u svojoj sobi, ali
ne sasvim sigurna gde je prošle noći bila i šta se s njom dogodilo. Polako i nesigurno prisećala se da je sinoć
bila premijera i da će novine biti pune kritike, a onda da nije sama u stanu, i da je kao udata za Filipa Dentrija.
Postepeno su je obuzimale lenost, pohotljivost i neko osećanje da je srećna i čudno oslobođena nervoze koju je
uvek osećala ujutro posle premijere. Ali Filip nije bio u sobi, i nju odjednom obuze strah da se on rano probudio,
predomislio i izgubio da je više nikad ne vidi. Pomisli da ga je, možda, izgubila jer je bila suviše smela; ali u
isti mah, čuvši ga kako pere zube u kupatilu, shvati da nije pobegao; odjednom oseti prema njemu najdublju
nežnost — osećanje koje je bilo nekako čudnovato i uzbuđujuće jer joj je sve dotle bilo nepoznato. Ležala je
zavaljena na jastucima s rukama pod glavom. Osmehivala se na tavanicu, ispunjena ose-ćanjem zadovoljstva,
pitajući se gde je našao četkicu, a onda pomisli da je sigurno izašao da je kupi ili je poslao Viktoriju, devojku iz
Harlema. Kako ga je upoznala, shvatila je da on veoma mnogo polaže na čistoću, red i urednost i da ne može da
započne dan a da ne opere zube, i setivši se njegove stidijivosti, razumela je da je ustao pre nje i otišao u
kupatilo da se obuče. A onda je odjednom zaokupiše druge uspomene, i ona ugleda
274
Dankana Kej na kako se šepuri kao paun pokazujući svoje telo i starog Livingstona, koji nije imao stida ni finoće
da ne pokazuje svoje užasno nakazno telo; nju obuze neko dotle nepoznato osećanje stida i odvratnosti —
strasnije nego što je ikad osetila u stvarnom odnosu i s jednim i s drugim. Gnušala se obojice i osećala neku
šlepu želju da ih ubije zato što su bili prljavi, tašti o odvratni. Pored njih, Filip je izgledao nežan, lep, čist i
sjajan, i odjednom ona, Dženi Fejgen, koja nikad ni od koga nije tražila pomoć, oseti iznenadnu želju da zaplače
zbog toga što ga je prevarila, i zbog toga što su je ona druga dvojica uprljala. U njenoj bistroj glavi odjednom
sinu misao da ona voli Filipa, i da ga je duboko u srcu ispod sve okorelosti uvek volela a da to nije znala. No
sada je znala. I samo njegovo trljanje zuba koje je čula ispuni je tom čudnovatom srećom i željom da mu služi,
čak da mu bude robinja. Čudno je to, pomisli ona, kako čoveka može usrećiti želja da sebe unizi i služi jednoj
osobi. Učini joj se da nikad neće dovoljno učiniti da popravi to što ga je prevarila. A sećanje na prošlu noć, kad
je bio tako romantičan, tako nežan i stidljiv, dimu je takvom lepotom kakvu dotle nije mogla ni zamisliti.
Pomislivši zadivljeno: „Mora da na svetu postoje ljudi koji se toliko vole", odjednom oseti zavist zbog svoje
sreće i lepote koje su za nju bile upropašćene. A onda se uplaši pri pomisli da neće moći da održi obmanu i
sačuva iluziju koja je usrećila Filipa. Obuzeta najgroznijim strahom i stidom, odjednom poče histerično da se
moli bogu da joj pomogne da Filipa obmanjuje do kraja, i da ne dopusti drugome da unište njegove iluzije. Ma
šta se desilo, mora učiniti sve da ostane mlad i srećan. Bilo je to užasno osećanje, jer joj se činilo kao da je u
njemu zalutala i da nešto traži pipajući, i prvi put joj se učini da ne zna šta hoće i da joj je vlast nad životom
iskliznula iz ruku. A u isto vremc, negde u dubini duše, ona pomisli: „Sada znam
275kako se osećala Margareta Gotje. Sada bih mogla igrati Damu s kamelijama."
U tom trenutku Filip uđe iz kupatila na prstima da je ne bi probudio. Ugledavši ga tako čednog, zdravog i
muževnog, ona se ponovo oseti sreć-nom. Ćutala je. Plašila se da progovori da ne bi ponovila neke banalne
izveštačene reći koje je govorila prošle noći. Plašila se da se ne zastidi od lažnog tona sopstvenog glasa.
Samo mu se osmehi-vala, i to je bio prvi osmeh u njenom životu koji nije bio deo neke predstave. U njemu je
bilo istinske sreće, pa čak i izvinjenja. Molila ga je da joj oprosti nešto što nije mogao oprostiti jer nije znao
šta je to trebalo oprostiti.
Prišavši joj, Filip je poljubi i reče: — Jesi li srećna, draga?
Umesto odgovora, ona ga zagrli oko vrata, privuče ga k sebi i poče da ga ljubi. U tim poljupcima bilo je strasti,
ali ne telesne strasti. Pokušala je da mu kaže ono što mu recima nije mogla izreći — jer bi je reći izneverile — da
ga obožava, i da mu je zahvalna, i da ga voli, i da je on na neki način spasao nešto u njoj što je bilo skoro umrlo.
Strasno se prepustila tom osećanju, a malo kasnije, držeći mu glavu svojim malim, lepim rukama i gledajući ga u
oči, upita:
— Jesam li te zaprepastila? Možda me se sti-diš zbog toga što sam te molila da ostaneš?
Umesto odgovora, on je ponovo poljubi. Izgledao je tako srećan da nije više sumnjala.
— Molila sam te da ostaneš jer te toliko volim — reče ona, i dok je to izgovarala, shvatila je da te iste reci
izgovorene sinoć nisu bile istinite, a da sada jesu.
Milujući je po kosi, on reče:
— Stigle su novine, a devojka kaže da je doručak spreman. — On pocrvene i dodade:
— Ne znam šta je pomislila kad je neočekivano naišla na mene u predsoblju.
276
Dženi se nasmeja. — Ništa nije pomislila. Vik-torija takve stvari prima normalno.
— Ali ti to drugačije primaš?
— Da ... naravno. Ali Viktorija prosto smatra da to rade sve glumice. To mi je rekla. Mislila je da sa mnom
nešto nije u redu, jer nikada nisam primila nijednog muškarca.
— Neće reći drugim devojkama?
— Neće ako je zamolim da ne kaže. Uostalom, ivejedno je ako se danas venčamo.
Njegovo lice se uozbilji. — Naravno, samo što ne bih želeo da ljudi o tebi pričaju.
— Reći ću Viktoriji da smo se juče venčali. Ona neća doznati istinu. Ne zna ni da čita ni da piše. — Nešto na
njegovom poštenom lepom licu i U bistrim očima, kad ga je ponovo pogledala, ispuni
te čudnim osećanjem, u kome je bilo ljubavi, jer je lio nežan i lep, i sažaljenja, jer je bio tako bezazlen, i
poštovanja, jer je bio finiji nego što će ona Ikad moći da bude. — Volim te, najmiliji. Prvi put u životu sam
srećna. — Činilo joj se kao da se otvaraju neka vrata pred jednim potpuno novim ■vetom.
On odjednom reče:
— Koga da uzmemo za svedoke?
— O tome nisam razmišljala ... Mislim da bih volela Meri Vilets, onu devojku koja sa mnom igra. A ti?
— Ja bih voleo Džima Vitikera. Zajedno smo pohađali koledž. Učili smo zajedno da letimo kad imo mislili da
idemo u rat. Veslali smo u istom Čumcu na Harvardu.
— Treba da krenemo. Čeka nas mnogo posla. — Ona se uspravi na krevetu i odjednom zapita:
— Jesi li pročitao kritike? Jesu li dobre?
' — Nisam ih pročitao. Mislio sam da, možda, ne želiš da ih ja vidim pre tebe.
Učinilo joj se divno što je pogodio njena ose-ćanja. Kako je samo mogao znati da ona ne voli da ih bilo ko pre
nje pročita?
— To je tačno — reče ona. — Divan si, Filipe.
2772.
Viktorija je poslužila doručak i sve vreme je blistala od punog i saosećajnog razumevanja. Nije bila zgranuta više
nego što bi bila Oktavi ja, jer je i ona, kao i Oktavija, bila žrtva romantične prirode i već je dugo pitala, sebe i
svoje prijateljice u Har-lemu, kako to da jedna lepa devojka kao što je mis Dženi nema nijednog obožavaoca, ili
bar ne pravog obožavaoca, već joj gospoda samo dolaze u posetu i uveče odlaze. Viktorija je bila krupna i vrlo
crna Crnkinja iz Džordžije, i uvek je za poslodavce birala ljude koji imaju neke veze s Brodvejem, jer je u tom
svetu život bio uzbudljiv i uvek pružao divne priče koje se mogu prenositi u Sto trideset i petu ulicu. Jednom je
spasla jednu svoju gospođu da je ne zadavi njen ljubavnik Meksikanac. Posmatra-la je kockanje pri kome su se
gubile stotine i hiljade dolara. Bila je svedok u sudu u vezi s jednim čuvenim ubistvom, a videla je kako je jedna
žena skočila kroz prozor sa sedmog sprata hotela „Grand Alkazar." Sve to činilo joj je život zanimljivijim i
uvećavalo ugled među njenim narodom. Sada već skoro tri godine nije imala da ispriča u Harlemu nikakvu
veliku priču, i u srcu je već počela da očajava. Čak je razmišljala o tome da napusti službu kod tako mirne i
čestite dame kao što je mis Dženi i da potraži neku bolju sredinu. I sada, kad je već skoro bila odlučila da ostavi
mis Dženi, naišla je romantična priča, i Viktorijino interesovanje za život odjednom se popelo za mnogo stepeni.
Kod Viktorije je to osećanje bilo slično osećanju zabrinute majke, kojoj se kći odjednom izmakla iz ruku.
I sami ljubavnici jedva da su bili srećniji od Viktorije. Iz svake njene reče i znaka jasno se videlo da obožava
gospodina Dentrija i da smatra da je mis Dženi srećna devojka. Umela je da pronađe bezbroj izgovora da uđe u
sobu i da obleće oko stola za vreme doručka, dok najzad Dženi nije kazala:
278
— To je sve, Viktorija. Donesi mi novine, a posuđe ćeš izneti kad te pozovem.
Viktorija donese novine, a Dženi, obuzeta iznenadnim strahom da će kad ih otvori, pročitati loše kritike, spusti ih
pored sebe. Ako su loše, bar će biti sama kad ih bude čitala.
Filip ustade i reče:
— Bolje da počnem da svršavam sve što je potrebno. Doći ću po tebe u vreme ručka, a u op-štinu možemo otići
posle toga.
Zamolila ga je da ne kupuje skupocen prsten, jer je nekako nejasno smatrala da će time malo iskupiti prevaru.
Reče:
— Uopšte ne želim verenički prsten, već samo najjednostavniju burmu. — Ali je znala da će joj on u svojoj
sreći kupiti najlepši prsten.
Filip je ponovo poljubi, a onda ode u predsoblje da uzme kaput i šešir. Dženi pođe za njim, i dok ju je ljubio
opraštajući se, ona ga uze za ruku i odjednom reče:
— Nikad me nećeš ostaviti, Filipe, ma šta se desilo?
On se nasmeja. — Ne, nikad. Ali zašto me to pitaš?
— Ne znam. Samo bih želela da uvek budemo srećni... uvek ... onako srećni kao što sam ja noćas bila.
Mislim da nikad nisam bila tako srećna.
— Naravno da te neću ostaviti.
On iziđe iz stana. Dženi iziđe s njim, zausta-vivši se na stepenicama kao najnevinija mlada. Stajala je tamo dok
nije čula kako se zatvaraju vrata dva sprata niže, a onda, osmehujući se, polako se uputi u dnevnu sobu. Pošto je
zazvonila Viktoriji da spremi sto, ispred vatre, pripali cigaretu i uze novine, pomislivši odjednom kako je čudno
što je prvi put u životu nešto interesuje više nego kritike na njenu glumu. Čak se nije ni žurila da otvori novine,
već je sedela razmišljajući o Filipu. Osećala je kako se Viktorija mota po sobi tražeći nešto da radi kako bi se što
duže zadržala, a znala je da Vik-
279torija drhti od želje da razgovara o Filipu. Bila je toliko srećna i tako ispunjena željom da razgovara
0 njemu da odjednom reče:
— Moraš mi čestitati, Viktorija — a Viktorija, pošto joj više nije bilo zabranjeno da govori, priđe
1 stade ispred nje sva ozarena držeći još u ruci aparat za pripremanje kafe.
— Dabogme, mis Dženi, čestitam vam. Nikad ja ne videla lepši mladić. Nema mnogo devojke koje tako dobro
urediti za sebe. Videla ja mnogo devojke i mnogo njihovi mladići, ali nikad nijedan tako sjajan kao on. Moram
reći da dugo pustili da čeka.
— Otkuda znaš da sam ga pustila da čeka?
— Rekla mi Oktavija. Mnogo meseci govori da trebalo ranije da pođete s njim. Muškarci kao on ne visi na
drveću. A vidim da je i bogat i džentlmen. To se vidi, mis Dženi. Na sitnice. Odma' znate da li džentlmen ili ne.
Ako smem, ja vama savetujem da udate za njega.
— Juče smo se venčali.
Viktorijino tamno lice potamne još više od očiglednog nezadovoljstva, jer je ona želela nešto manje prozaično
nego što je venčanje. Ali se pribra i reče: — Pa, čestitam vam što dobili jedan takav džentlmen. Mi žene nemamo
uvek takva sreća. — I obrisavši aparat za kafu keceljom, dodade: — I ako ćete imati muž u kući, taj treba da je
pravi muškarac, a ne nekakav prcvoljak. A vama potreban lep muž da u taj brak imate neko zadovoljstvo. Baš
vama čestitam, mis Dženi. U ćelo moje iskustvo nikad ne videla finiji čovek od gospodin Dentri.
Ali u dubini duše se nije odrekla ideje da potraži drugo mesto, jer ako se mis Dženi udala, sva» kako će biti
uvaženi ja nego ikad, bar godinu-dve, i tu više nema nade da će se dogoditi nešto uzbudljivo. Videla je da je mis
Dženi uzela novine i počela da čita. Još jednom obrisa aparat i uputi se za poslom.
280
3.
Dženi je odmah primetila da nije doživela neki preteran uspeh. Kritike su bile kao i obično. Kritičari koji su je
voleli bili su ljubazni, a oni koji je nisu voleli bili su hladni. Komad kao da je bio osrednji. Kritičar koji ju je
nevino obožavao pisao je prepredeno kao i uvek: „Ta ugursuska mala vragolanka Dženi Fejgen vratila se ovog
puta komadu koji nije vredan njenog talenta. Dženi to pročita dvaput, ali bez zadovoljstva. Bila je sita tih
pohvala bez razlike, i odjednom joj se zgadi pisac kritike, jer ga je sad prvi put videla u pore-đenju sa Filipom
kao malog brbljivca kome se udvarala toliko godina, a u stvari ga je prezirala. Izgledalo je da je ono što se desilo
između nje i Filipa imalo moć da promeni sve.
Čitala je jednu po jednu sve kritike, a za kraj je ostavila kritiku jednog čoveka koji ju je, kako je ubeđivala sebe,
uvek mrzeo, i uvek o njoj pisao kao da joj želi zlo. Stalno ju je odlagala, ali je na kraju morala da je pročita. I
pročitala je: „Mis Fejgen razume ulogu. Potpuno je proučila. Svaki detalj njene uloge je savršen."
U trenutku zadovoljstva, ona odjednom pomisli: „Najzad sam dokazala da on nema pravo, i on to priznaje."
Onda nastavi da čita: „Ali ona je nije sagledala iznutra. Njena uloga, i pored savršenstva detalja, prazna je kao
što je ponekad prazan mermerni stub, čije je jezgro napravljeno od pruća i otpadaka, a ne od mermera. To je
oltar, savršen i spreman, ali na kome nikad nije zapaljana vatra."
Ona baci novine u kamin i podigavši se stade besno da hoda po sobi gore-dole, a onda polagano, pa kad je
hodanje otupelo njen bes, poče da shva-ta, i protiv svoje volje, da on, možda, ima pravo. Shvatila je da je sve ono
što je činila bilo stvarno iz glave, a da srce nikad u tome nije učestvovalo. Shvatila je da su joj misli ponekad
lutale čak i
281dok je glumila i izgovarala stihove. Shvatila je da je ta žena koju je ona igrala i koja je bila toliko nesrećna da
je htela da izvrši samoubistvo bila nešto što je ona izmislila, a ne ono što je osećala. Glumila je onako kako je
smatrala da bi žena u takvim prilikama pokušala da glumi, ali je glumila bez razumevanja. Možda, pomisli ona,
on ima pravo. Možda sam zbog toga popularna glumica, ali me uopšte ne smatraju velikom glumicom. No ipak
sam bolja od mnogih.
Shvatila je prvi put da, u stvari, nikad nije razumela uloge koje je igrala. Ona ih je recitovala, pokazivala se pred
publikom. Do prošle noći nikad nije doživela nešto stvarno, i zbog toga do sada nikad nije ni osetila šta to znači
biti srećan.
Vrati se kaminu da izvadi novine, ali su one već bile izgorele i pretvorile se u pepeo. Stojeći pred vatrom, ona
pomisli: „Možda ipak mogu biti velika. Možda će me Filip naučiti."
Shvatila je da on nije sjajan i mudar. Ma koliko da ga je volela, u tome se nije varala. Ali je shvatala i da on
poseduje nešto drugo što joj je, možda dragocenije. Nije tačno umela da kaže šta je to otkrila u njemu i u sebi u
tami te noći, ali to kao da je bilo sačinjeno od stvarnosti, nežnosti, jednostavnosti i poštenja. To je, svakako, bilo
nešto na šta ranije nikad nije naišla.
Ponovo sede pored vatre i poče da razmišlja o njemu. Nije znala koliko je dugo tako sedela, kad ju je Viktorija
prenula vrativši se iz kupovine. Naručje joj je bilo prepuno omota, a u jednoj ruci je držala „Dejli rekord" — na
čijoj je prvoj stranici bila fotografija jedne žene, a ispod nje ogroman natpis: POZNATA PEVACICA NOĆNOG
LOKALA ZADAVLJENA U RASKOŠNOM LJUBAVNOM GNEZDU NA MARE HILU.
— Imam strašne novosti, mis Dženi. Roza Du-gan mrtva. Neko je zadavio u njen stan. Ani od gospođe Tarner
mi pričala dok sam čekala kod Rives.
282
**•%
Ona spusti paketiće pirinča, spanaća i kafe, i pruži novine Dženi. Oči su joj sijale od uzbuđenja.
— Poznavala sam devojku koja kod nje radila. To moje rođaka Minerva. Ona ćerka od propo-vednika Enoh
Fišer, i Minerva otkrila leš. Sve znam o tome, mis Dženi. Minerva mi pričala ćelu priču. Izgleda da mis Roza
imala jednog džentlmena prijatelja koji bogat. Ne mogu tačno setim kako se zove, ali nešto kao Vilson. A mis
Roza ga varala s jedan drugi momak. Minerva kaže da on zove Toni i da Jitalijan. Ne valja varati čoveka koji
vam tako dobar. Uvek to kažem, mis Dženi. Nikad ne varaj čoveka koji ti dobar.
Iako je na Dženi prešlo nešto malo od Viktori-jinog uzbuđenja, ona nije čula ćelu priču, jer je Viktorija pričala i
pričala, sva uzbuđena.
■— Sve vam ispričam, čim vidim Minervu ... Da, zamislite, mis Dženi... jadna Minerva dođe ujutro da počisti
kao uvek, i nađe njena gospođa mrtva u krevet — zadavljena na smrt. Baš kao da ja uđem ovamo i nađem vi
zadavljena i pomodrela u lice. Jedanput videla jedan čovek koji se obesio dole u Džordžiji. Sav bio pomodrio i
najmrtviji mrtvac što sam ikad videla. Zamislite samo, Minerva će morati pojaviti pred sud kao svedok, sedi u
ograda za svedoke i svi je gledati kao da najvažnija žena što postoji. Jedanput ja bila svedok, mis Dženi. Onda
kad jedna žena skočila kroz prozor. Mislim da vam to pričala. Ona nevaljalica koja skočila iz „Grand Alkazar".
Ja je videla skočiti, i ja dokazala da je sama skočila i da nije gurnuo njen prijatelj.
Dženi nastavi da čita novine. Na prvoj strani bila je fotografija Rože Dugan kako sedi na stolu s prekrštenim
nogama, a ispod toga stajalo je: „Tekst na drugoj i trećoj striani." Ona okrenu stranicu i poče da čita: „Ubistvo u
ljubavnom gnezdu. Poznata pevačica, ljubimica celog grada, nađena zadavljena usred uništene spavaće sobe.
Kačket i dugmad za košulju jedini putokazi policiji."
283Tekst je bio kratak. Mis Minerva Fišer, Crnkinja, sa stanom u br. 1047, Zapadna sto trideset i peta ulica,
služavka mis Dugan, stigla je kao obično u osam i četrdeset pet da spremi stan i pripremi doručak za mis Dugan.
Našla je vrata od stana nezaključana i otvorena, a u sobi na podu ležala je prljava kapa, onakva kakvu nose
gangsteri, prazna boca od viskija i bela satenska haljina gospođice Dugan pocepana na komadiće. Vrata između
spavaće i dnevne sobe silom otvorena. Brava je bila razbijena, drvo polomljeno. Na krevetu, pokrivena samo
ružičastim satenskim ogrtačem obrubljenim perjem marabua ležao je leš gospođice Dugan. Ruke su joj bile
prekrštene na grudima, a u jednu su joj stavljene brojanice.
U nastojanju da rekonstruiše zločin, policija je utvrdila činjenicu da je pokojnica zadavljena. Na grlu su se videli
tragovi prstiju čoveka koji ju je zadavio. Borila se za život jer su joj ružičasto obojeni nokti okrvavljeni. Veruje
se da je izgrebala ubicu i da se na njegovom licu vide ogrebotine. Motiv nije pljačka, jer je na ruci još uvek imala
osam dijamantskih narukvica od velike vrednosti. Policija smatra da je posredi nasilje.
Kačket koji je nađen na podu ima iznutra adresu jedne jeftine galanterijske radnje u Devetoj aveniji.
U susednoj sobi nađen je sasvim protivurečan dokaz — u vidu dva dugmeta za košulju sa smaragdima
okruženim sitnim dijamantima, i okovrat-nika veličine šesnaest, sa markom jedne veoma poznate i otmene
trgovine muškom odećom. Element koji unosi zabunu leži u vezi ili u protivurečnosti između prljavog kačketa iz
galanterijske radnje u Devetoj aveniji i okovratnika i skupocene dugmadi za košulju, nađenih na klaviru u
dnevnoj sobi. S obzirom na stanje u kakvom se nalazio salon, moglo bi se zaključiti da je neko, verovatno čovek
kome pripada okovratnik i dugmad za košulju, proveo jedan deo te noći tamo na divanu. Taj trag navodi policiju
na pretpostavku da su u tu aferu umešana
284
dva, a ne jedno lice. Ističe se da su razvaljena vrata solidne starinske hrastove konstrukcije — a ne tanka vrata
današnjih stanova — i da ih je morao razvaliti čovek velike fizičke snage, koji je polomio bravu i drvo.
Policija (kaže se u nastavku) pokušava da identifikuje čoveka koji je poznat kao „gospodin Vilson", za koga se
zna da je bio u prijateljskim odnosima sa pokojnom pevačicom u toku poslednje godine. Prilično su sigurni da
Vilson nije njegovo pravo ime, i da je on veoma poznat u Park Aveniji i sportskim krugovima. Obavešten je brat
pokojnice, Patrik Hili, sa stanom u Ulici Prajmroz Plejsu br. 27 u Karoni, koji je zaposlen kao vratar jedne
otmene stambene zgrade Saton Plejsa. Policija smatra da će on dati dragocene podatke. Služavka, Minerva Fišer,
dobila je tako histeričan napad kad je otkrila leš da policija nije mogla od nje ništa doznati od važnosti, osim
neprestanog ukazivanja na „malog crnog čoveka", Italijana, koji je iznenada počeo da posećuje stan pevačice
otprilike pre dva meseca. Policija veruje da je prljavi kačket zaboravi „mali crni čovek", a dugmad za košulju i
okovratnik tajanstveni „gospodin Vilson".
„Ljubavno gnezdo" ističe se, nalazi se na otme-nom i konzervativnom Mare Hilu — u kraju koji dosada nije bio
povezan sa zločinima te vrste. Stan pevačice nalazio se na drugom spratu. Stan ispod ovoga izdat je stanaru koji
se trenutno nalazi u Kaliforniji, a u prizemlju je trgovina nameštajem koja se zatvara u sedam sati uveče. Veruje
se da u kući nije bilo nikoga kad je zločin izvršen. Policija je sklona da odredi rano jutro kao vreme zločina. Zna
se da je gospođica Dugan napustila noćni lokal između jedan i dva sata u pratnji tajanstvenog gospodina Vilsona.
Ostali prostor na te dve stranice posvećen je životu Rože Dugan, ukoliko je bio poznat. I pored svih nastojanja
vrednog repertora da ispuni prazni-
285ne lepim i potpuno izmišljenim epizodama, priča
0 njenom životu ostala je nepotpuna i zagonetna, kao da je u njoj postojao element van domašaja
1 razumevanja reportera i policije. Bile su tu još tri fotografije ubijene žene, plan sobe na kome se videlo mesto
gde je bio kačket, telo, boca s viskijem, okovratnik, dugmad za košulju i razvaljena vrata.
4.
Pošto je sve ispričala, podrhtavajući i dalje od zavisti prema Minervi Fišer, Viktorija se pokupi sa svojim
paketićima u kuhinju, a Dženi se zavali u stolici sa novinama na kolenima, razmišljajući kako je prošlo svega tri
noći otkako je s Filipom se-dela u lokalu „Kod Rože" i slušala Rozu Dugan. Ugleda je ponovo kako nemarno
sedi u osveti je-nom krugu i peva čežnjivo: „Vulvort ne prodaje dijamantske narukvice, Bebi." Jadnica, imala je
dijamantske narukvice koje Vulvort ne prodaje. Policija ih je našla kako još blistaju na njenoj ruci. Čudno je
bilo, i užasno, što je mrtva, i što više neće pevati. Više neće pevati pesme „Brodvejski leptir" i „Ti, mala,
nafrakana gospo, i tvoje lepe haljine". Ćela priča izgledala je suviše potpuna i suviše ironična. A onda je počela
da razmišlja o Rozinom pevanju. Dženi se odjednom zapita da li je Roza Dugan slutila svoj kraj. Možda je baš
zbog toga i mogla da uzme sasvim banalne i sasvim plitke pesme i da ih pretvori u neku gorku stvarnost u koju
čovek veruje. Možda ih je ona razu-mela. Svakako da njeno pevanje nije bilo „oltar završen i spreman, ali na
kome nikad nije zapaljena vatra". Ono je bilo promuklo, neprofesionalno i nemarno, i iskupljeno samo snažnim
osećanjem koje je ležalo ispod tog pevanja. I Dženi odjednom pade na um da se rešenje za sve možda nalazi u
286
„malom crnom čoveku", koji je nestao ostavivši za sobom prljavi kačket. Možda je Roza Dugan za njega osećala
isto ono što ona sada oseća prema Filipu. Obuzimala ju je slabost i nesvestica pri pomisli da tako lepa i tako
vitalna žena kao što je bila Roza Dugan može tako odjednom da bude mrtva. Lokal „Kod Rože" više neće
postojati. Niko više neće moći da ide tamo da se sretne s poznanicima. Sve je već prošlo, i za dan-dva, kad
bolesni idioti budu zadovoljili svoju radoznalost, biće zaboravljeno. Dženi je osećala neki nejasan strah i
potištenost. Filip joj je izgledao jak i siguran, i ma što se desilo — da osiromaši ili da promaši u karijeri, pa čak i
da je svet ismeje — ona ipak ima Filipa. On je kao stena u tom nepouzdanom varljivom svetu u kome je Roza
Dugan živela i, najzad, umrla.
Časovnik otkuca podne, i ona pomisli da je kasno, a da je ona marljiva i energična, Dženi Fej-gen straćila ćelo
jutro kraj vatre, a imala je da po-svršava i da pripremi hiljadu stvari. Trebalo da odluči šta će obući za venčanje i
da telefonira Meri Vilets pre nego što ova izađe. Mora biti lepo obučena ne samo zbog toga što je to dan njenog
ven-čanja već i zbog toga što će fotografi hteti da je fotografišu. Pomisao na fotografe vrati je odjednom na smrt
Rože Dugan, i njoj pade na um da će oni, verovatno, celog dana biti zauzeti pričom o Rozinom ubistvu, i onda
odjednom shvati da ju je mrtva Roza Dugan prevarom lišila pažnje koju bi joj donelo njeno venčanje sa Filipom.
Umesto da njihovo venčanje bude vest na prvoj stranici, biće prebačeno na poslednju. Danas će biti mesta samo
za Rozu Dugan, „gospodina Vilsona" i „malog crnog čoveka". Bio je to događaj o kome se izvešta-valo jednom
u desetak godina. Filip i ona će biti zaboravljeni. Niko o njima neće čitati.
Za trenutak je osetila neko iznenadno slepo ogorčenje koje ju je obuzimalo kad god bi joj sudbina stavila na put
neku prepreku koju nije mogla savladati čistom upornošću, a onda joj odjednom bi potpuno svejedno. Danas se
ne udaje za Filipa
287zbog reklame, bogatstva ili trijumfa nad nekom drugom glumicom. Udaje se za Filipa jer je on Filip, i pošto
je ponovo počela da razmišlja o njegovoj draži i nežnosti, bila je srećna — poželevši odjednom da novine čak
ništa ne doznaju, i da sami odu nekuda gde ih niko neće pronaći.
Onda ponovo poče da glumi. Videla je sebe u ulozi rđave žene koju je spasla ljubav plemenitog čoveka. Zato je
izabrala svetloplavu haljinu i našminkala se bledom šminkom, razmišljajući, dok se gledala u ogledalu, da tako
izgleda lomna i produhovljena.
Dok je proučavala utisak okrećući glavu levo i desno, odjednom opazi malo zadebljanje odmah ispod brade,
tamo gde je linija njenog čuvenog vrata dotle uvek bila savršeno čista i ravna. Posle prvog potresa poče da se
ubeđuje da to što je videla postoji samo u njenoj mašti, no pri pažljivijem zagledanju vide da to zadebljanje nije
obmana. Ono je postojalo. S vremenom će joj pokvariti lepotu. S vremenom više neće moći da istura bradu kako
bi pokazala liniju vrata koja je očaravala tolike redovne posetioce pozorišta. Ljudi više neće govoriti da liči na
Eleonoru Duže.
Obuzeta panikom, ona pomisli: „Filip će otkriti da sam starija nego što misli. Neću moći to da sakrijem, ma šta
činila." A zatim: „Ali kažu da zaljubljeni muškarci takve stvari ne primećuju. Ako mi pođe za rukom da ga
zaslepim, nikad neće pri-metiti. U svakom slučaju, to može odstraniti stručnjak za plastičnu hirurgiju."
Međutim, strah se nije stišavao. Pretnja pod-valjka je postajala ogromna i neodoljiva i isključivala je sve druge
strepnje. Nagrizala je njeno dobro raspoloženje i najzad uništavala njeno osećanje sreće i ljubavi prema Filipu.
Sada joj je trideset i pet godina, i za deset godina biće punačka i smeš-na, i više neće moći da igra ljubavne
uloge, jer koga bi debela žena mogla da ubedi u ljubav? Mo-raće da počne sve iz početka i da uči karakterne
288
uloge, koje se moraju zbilja glumiti, ili će morati da igra uloge majki. Ljudi će govoriti da je rashodovana i
gotova. Ličiće na — na svoju rođenu majku.
Ta iznenadna misao ispuni je jalovim mrzovoljnim besom — što joj je sudbina odredila da bude kći gospođe
Vilbar Eberhart. Do toga časa bila je potpuno zaboravila svoju majku, kao da ova nije ni postojala, a sada je
odjednom ugleda u vezi sa Filipom. Pitala se šta će Filip misliti o njoj kad je upozna — toj debeloj glupači s
malograđanskim srcem i dušom, koja samo ogovara i po ceo dan se ljulja na prednjem tremu, koja nema pojma o
tome šta se dešava na svetu, koju zanimaju samo sitni seoski skandali i gluposti koje čita u popularnim
časopisima. Filip će svakako morati da je upozna jednog dana, i kad je bude video, sagiedaće i svoju ženu u
novoj svetlosti, koja će svetleti sve jače i na kraju ga potpuno osloboditi iluzija. Neće moći da sakrije venčanje
jer će njena majka to svakako na vreme doznati iz novina.
Nikad nije volela svoju majku, koja ju je uvek mrzela, a sada poče osećati izričitu mržnju prema toj ženi koju joj
je sudbina naturila. Mrzela ju je što je živa i što joj stvara problem. Mrzela ju je što je uvek bila prepreka njenoj
karijeri i što još postoji tamo u Kordovi — obučena u kućnu haljinu — i ljulja se celog svog debelog veka.
Mogla je da joj redovno šalje novac i napiše po jedno pismo mesečno, ali je se nije mogla osloboditi. Uvek je
bila tu. Prilepila se uz nju samo zato što joj je majka. Znala je da ne može lagati da joj je majka mrtva, jer bi to
značilo samo još jednu laž više, laž koju bi Filip sigurno otkrio jednog dana, a to otkriće bi moglo da u njemu
probudi i druge sumnje. Baš u tom njegovom poštenju i jednostavnosti bilo je neke snage koja je prisiljavala i
druge da budu što pošteniji, a neko ko je tako pošten i pun poverenja ne bi mogao podneti uništenje svojih
iluzija. Takvo otkriće bi ga moglo uništiti, kao i nju i sve ono što je prekonoć stekla.
li» Dvadeset četiri časa ■'KO
•%,,„Prvi put Dženi shvati da to venčanje kompliku-je sav njen život, i za trenutak se sa žaljenjem osvrnu na
dane koji su bili potpuno slobodni i nezavisni i kada nije bilo potrebno da bilo koga laže. Ona poče da se pita da
li ta čudnovata nežnost koju oseća prema Filipu zaslužuje da se svega drugog odrekne. Obeshrabrena i rastužena,
ona uvide da neće moći da ga voli celog života sa istini slatkim samozaboravom, da će i njegova odanost s
vremenom postati svakidašnja i jednolična. Ona će oslabiti, i on će sve više misliti na sport i na posao, a ne na
nju, a ona više neće biti izbavljena i prijatna, već će se ponovo pretvoriti u onu Dženi Fejgen od noćas, koja je
kovala planove. I pri toj pomisli oseti umor i razočarenje što neće uvek moći da oseća ono što je osećala kad se
jutros probudila. Zašto ljudi ne mogu da budu uvek tako dobri i plemeniti kao što su ponekad u presudnim trenu-
cima? Svakako je prijatnije ako je čovek dobar i plemenit, a ne surov i podao. Ali plemenitost se ne može
praktikovati kao poziv, kome se posvećuje sav život, jer kad novina prođe, to postane profesija, a ljudi koji su
profesionalno plemeniti i dobri najdosadniji su ljudi na svetu, i čovek brzo gubi sve poštovanje i ljubav prema
njima. A ako je čovek profesionalno plemenit, onda mu to oduzima sve vreme i energiju, pa mu ništa ne ostaje
za uspeh, ili za sticanje novca, ili za druge stvari u životu koje pružaju tako nečista zadovoljstva. Češljajući svoje
crne kovrdže, ona uzdahnu i pomisli: „Pa, i kad ostarim i kad se ugojim, uvek ću imati Filipa. Biću bogata,
imaću položaj i prestaću da radim u pozorištu." Ali je znala da nikada neće napustiti pozorište i povući se da igra
samo dosadnu ulogu nečije supruge. Toga života se ne bi mogla odreći čak ni u zamenu za sve ono što joj Filip
nudi. I Dženi shvati da bi se na kraju, kad bi morala da bira, odrekla Filipa i svega onoga što on predstavlja. Za
trenutak se upitala da li da se uop-šte uda za njega, jer je u nastupu poštenja znala
290
da se ne udaje za njega zauvek — s verom da če biti srećni i uspešni — već iz obesti i iz ambicije, i u nadi da će
ćela ta stvar trajati dok bude moguće. Nije ih videla u braku i zajedno u starim godinama. Svesno nije gledala
dalje od prve i druge godine, i sve vreme je u srcu znala da nikad nije ni pomislila da se uda za njega da bi ga
usrećila za ceo život. U srcu je mislila da će, ako dođe do najgoreg, umeti da ga se oslobodi i uzme od njega
dobre pare.
„Možda", pomisli ona, „ne bi uopšte trebalo da se udam za njega. Možda bi trebalo da mu kažem: 'Ne vredi. Ja
sam pokvarena i sebična i nisam onakva za kakvu me smatraš. Neću da se udam za tebe.'" Bolje bi bilo da bude
njen ljubavnik dok ne dosade jedno drugom, bolje bi bilo da nedeljama, mesecima, pa možda, i godinama
nastave ovako kao što su proveli prošlu noć. Ali znala je da je za Filipa tako nešto nemoguće, i kad bi to
predložila, uništila bi njegovu iluziju o Dženi Fejgen koju je on voleo, i otkrila bi pravu Dženi Fejgen u svoj
njenoj bestidnoj golotinji. Znala je da on veruje da će oni ostati u braku do kraja života, da će zajedno ostariti, da
će imati dece i prijatan život; a sve vreme je znala da se ništa od svega toga ne srne dogoditi i da je Dženi Fejgen
od pre jednog sata već mrtva.
Osećala se umornom i bolesnom. Prvi put u životu požale da ima više srca, a manje hladne inteligencije. Čak je i
njena debela majka srećnija od nje. Pri pomisli na Filipa i njegovu plemenitost i čestitost, odjednom požcie da
zaplače i oseti neobuzdanu želju da pođe k njemu, sve mu ispriča i zamoli ga da je odvede i spase, ali to
raspoloženje je brzo prođe i ona hladno shvati da je ništa ne može spasti. Uprkos svemu što je mogla učiniti,
udaće se za njega i usrećiće ga, i na kraju će se rastati, pri čemu će ona ostati netaknuta, jer je suviše stara sada
da se promeni. Prošlost se pripila uz nju. Dženi Fejgen je Dženi Fejgen i sada je ništa ne može promenuti.
19*
291U nekom očajanju ona pomisli: „Zaboraviću kako je dobar i kako je privlačan, i voleću ga kao što ga vole
skoro sve žene zbog njegove lepote i njegovog tela. Sve ostalo ću ubiti i možda ću tako biti srećnija." Ali je znala
da je čak i tako sama sebi namestila klopku koja će je na kraju upropastiti. Naposletku, znala je i da ga ne može
voleti čak ni na taj najgrublji način, zato što je hladna i što joj telesno zadovoljstvo znači manje od ambicije.
Sada ugleda svoj lik u ogledalu i opazivši da izgleda umorna i iscrpena, osetidaje obuzima užas. Znala je da
mora sve zaboraviti i da se mora pos-tarati za sebe. Ne srne se brinuti niti biti nesrećna, i mora redovnije
posećivati salon za lepotu. Negde duboko u sećanju ponovo joj se ukazaše požutele fotografije njene majke kao
mlade devojke, i ona odjednom shvati da sasvim liči na majku, i da će i ona, možda, za deset godina biti debela i
krupna ako se ne bude borila svom snagom.
Pošto je doterala kosu, priđe telefonu i pozva Meri Vilets da je zamoli da joj bude svedok na venčanju s Filipom
Čempjenom.
XVIII
Sevina se probudila kasno, svesna da se nije odmorila jer joj je san bio uznemiren snovima i noćnim morama, od
kojih je samo jedna bila stvarnost. Sećala se kako je čula da je neko vrisnuo — čudnim, groznim vriskom, koji
joj se učini užasnijim sada kad je o njemu mislila hladnokrvno nego onda kad ga je čula. Sećala se da je ustala da
vidi je li Alida dobro i da je videla svetlost na drugom spratu kuće sa one strane porte Svetog Berta. Svega se
sada sećala s neobičnom jasnošću, mada se nije trudila da preuredi ili uskladi te događaje. Ljudi vrište. Ponekad
žene vrište ni zbog čega, a ponekad vrište prosto iz besa kad se posvađaju sa čovekom, ili vrište da bi privukle
pažnju na sebe. U Njujorku se čuje vriska na sve strane. Svuda, iza zidova kuća i stanova dešavaju se razne
stvari. Kad bi se čovek uzbuđivao zbog vrištanja, život bi mu se sav poremetio.
A glava joj je bila puna misli o Hektoru. Stalno je mislila o njemu dok su joj služili doručak i dok ga je jela — u
muškom domaćem kaputu i papučama od klobučine, sedeći na suncu koje je sijalo kroz prozor. Tu u svetilištu
svoje vlastite sobe mogla je da pusti sebi na volju — male noge u papučama bez oblika, kosa zavijena na
starinske metalne navijače. Dva psa koja su se vratila iz jutarnje šetnje s turobnim Henrijem uleteše skačući i
lajući, još puni snega. Sevina ih pozdravi, i dalje razmišljajući o Hektoru i Nensi; i misleći tako o
293njima, ona, kao starica, utonu u prošlost. Ubrzo je zaboravila Hektora, a pri pomisli da joj Nensi dolazi na čaj
u ovu istu kuću, oseti uzbuđenje devojke koja se sprema na prvi bal. Svi će se opet podmla-diti kad dođe Nensi,
tako lepa, i vesela, i zabavna; a onda se seti da, naravno, ništa neće biti isto kao što je nekad bilo, jer Patrik
Dentri neće moći da dođe. On je mrtav i pokopan u ledu jednog glečera u Švajcarskoj, a ni Nensi koja će doći na
čaj neće naravno biti ona ista Nensi koja je došla na čaj pre dvadeset i pet godina. Shvatila je da je Nensi o kojoj
je ona razmišljala imala trideset i pet godina, da je bila božanstveno lepa i puna duha, a ova Nensi koja dolazi na
čaj mora imati blizu šezdeset i verovatno je prilično uvenula stara dama, kao Alida, i pati od kostobolje. Ona je
od onih žena koje su bile privlačnije sa četrdeset nego sa dvadeset godina, ali je isključeno da bi sada bila nešto
drugo osim samo stara dama. Ona Nensi koja je dolazila iz dana u dan da se s Patrikom Dentrijem sastane u
dnevnoj sobi nestala je zauvek.
Sevina namaza med na prepečeno parče hleba s maslom i prinevši mirisnu kafu usnama, ponovo odjednom,
posle toliko godina, oseti ono čudno zadovoljstvo koje je osećala kada je pomagala Nensi-nu i Patrikovu ljubav.
Bilo je to zadovoljstvo koje nikad ni pre ni posle nije osetila, i koje je sigurno, pomisli ona, veoma blisko onom
zadovoljstvu koje je Nensi osećala u svojoj ljubavi prema Patriku — onoliko blisko, pomisli tužno Sevina,
koliko se može približiti toj ljubavi neko ko nikada nije sam poznao ljubav, neposredno, u suštini. Nije žalila što
je doprinela da se raspadne dom Malkolma Karstersa time što je pomogla njegovoj ženi da po-begne s drugim
muškarcem. Nije žalila što se posvađala s Hektorom zbog celog tog događaja — tako ozbiljno da tri godine nije
hteo ni da govori s njom ni da je vidi. Osvrćući se sada iz velike daljine, sa pronicljivošću i razumevanjem
iskusne stare žene, znala je da Hektora nije toliko uzbudio skandal koliko ljubomora zbog Patrika Dentrija.
Sada je shvatila da je on voleo Patrika Dentrija, da su mu, po ironiji sudbine, njegove dve rođene sestre
naizmenično otele Patrika, a da im je ona, Sevina, u tome pomagala. Čudno je bilo što je takav skorojević kakav
je bio Patrik Dentri, mangup i profesionalni opčinilac, mogao uništiti tako tupu i čestitu porodicu kao što je
porodica Čempjen. Ta-kođe je shvatila da je Hektor bio besan jer je u ljubavi Nensi i Patrika morao da vidi nešto
što je jače od njega, jače od svih njih, nešto gde nisu koristili ni novac, ni pretnje, ni molbe. Ona pomisli,
živahnuvši odjednom ispunjena osećanjem vrline, da je ona mnogo plemenitija i da je, bez obzira na tu prirodnu
pojavu iz koje je sama bila isključena, bila plemenita i velikodušna i nalazila je neko uzbudljivo zadovoljstvo u
tome da taj proces dovede do njegovog prirodnog vrhunca. Jer, na kraju krajeva, to je bila biologija. Patrik i
Nensi su se od početka privukli kao gvođže i magnet, a kad se tako nešto desi, pogrešno je stajati na putu, jer je
njihova ljubav bila nešto čudesno i neodoljivo, a ne neka glupa zaludna pustolovina kao što je tajna ljubavna
veza Fani Touner s onim Melbernom. Kad bi Alida samo mogla da zamisli sve te neuobičajene misli koje joj
prolaze kroz glavu, pomisli Sevina, nikad više ne bi prema njoj isto osećala, ali Alida je hladna — lepa i hladna
kao lep glečer — i nikada ne bi mogla ni da zamisli ženu obuzetu ludilom ljubavi. Alida je snob, jer i dok je
sedela i čitala novine tražeći priče o razvodima i zločinima iz strasti, duboko je verovala da se tako nešto nikad
ne dešava lepo vas-pitanim ljudima kao što su oni, već samo ljudima iz niže klase, koji nisu dobro vaspitani i ne
znaju kako treba da se ponašaju. Nikad nije oprostila Nensi što je izdala svoju klasu i dokazala da Alida nema
pravo. Alida bi, naravno, rekla da Patrik nije važan jer nije nikada ni bio gospodin. Ne, Alida čak ne bi priznala
da njena rođena nećaka Fani može da se spetlja s muškarcem kao što je Mel-

294
295bern. Prosto bi se naljutila i poricala i najmanji nagoveštaj o takvoj raboti.
I Sevina najednom ožive i oseti se nadmoćnijom od Hektora i Alide zato što je bila na strani prirode, a oni su na
svoj bedni način pokušavali da to spreče, kao dva mrava koja se trude da zaustave napredovanje parnog valjka.
Premda sama nikad nije upoznala ljubav, shvatila je da je bila u povoljnijoj sitraciji od njih jer je bila na strani
ljubavi, i upoznala je iz druge ruke.
A kad se dođe na kraj priče, jedino je ljubav važna. Sve ostalo — novac, uspeh, pa čak i velika dostagnuća, ništa
ne znače ako čovek nije sudelo-vao u velikom prizoru koji je razlog vašeg postojanja. Ako je to propustio, bio je
kao trut u košnici.
Sada je shvatila da njena ljubav prema Hekto-ru nikad ne bi mogla da dovede do nečega, i da njeno osećanje
prema njemu nije više bilo osećanje ljubavi, već osećanje sačinjeno od navike i kao neke materinske ljubavi.
Poznavala ga je tako dugo i prisno da joj je postao teret i odgovornost. Kad bi se njemu nešto dogodilo, to bi u
njenom životu ostavilo veliku prazninu, koju ne bi mogla ispuniti nikakvim drugim interesovanjem. Od njih
dvoje ona je bila mnogo mudrija i mogla bi mu pomoći samo kad bi joj dozvolio.
I tako, pošto je popila kafu i zapalila cigaretu, Sevina se udobno zavali u veliku fotelju i poče smišljati šta da radi
s Hektorom. Znala je da ga moraju nekako izvući iz te potištenosti i očajanja što ga je u poslednje vreme
obuzelo, ali nije znala kako to da uradi, jer ako bi čovek k njemu otišao otvoreno da o tome govori, Hektor bi se
mogao razbesneti i odgovoriti mu neka gleda svoja posla, a onda bi mu bilo još gore nego pre. Jadan Hektor,
pomisli ona, nikad neće upoznati lepotu prisnosti. Nikad neće znati šta znači prilaziti ljudima s goto-vošću i
imati prijatelje na koje se može osloniti; a kako je stario, postajao je sve gori i gori, i sve ogorčeniji i
usamljeniji, i sada nije ni od koga
296
mogao da očekuje — čak ni od nje, niti od svog nećaka Filipa — podršku i saosećanje. Ako je zaista bolestan,
ako možda i umre, neko mu je potreban. Možda je njena dužnost da se prihvati staranja i brige oko njega, jer
Filip, mlad i zauzet drugim stvarima, ne shvata šta znači kad čovek umire sam, a za sobom ostavlja sve što je
voleo. Sve je to suviše tuđe mladiću kao što je Filip. Da bi čovek u Filipovim godinama razmišljao o takvim
stvarima, morao bi biti mračnjak, a Filip je daleko od mračnjaka onoliko koliko čovek uopšte može da bude
daleko od toga. On je, pomisli Sevina, najfiniji, najgluplji i, sa izuzetkom njegovog oca, najlepši muškarac koga
je poznavala. On će raditi i živeće normalno. Oženiće se i imaće porodicu sa dobrom decom, biće dobar prema
ljudima i vero-vaće im dok ne dođe vreme umiranja, a kad dođe vreme umiranja, leći će i učiniće to čestito i va-
ljano, a ne kao Hektor sa njegovim mračnim rabotama, zato što je smrt deo života, kao i sve ostalo, i zato što je
kraj zaista kraj, i tu se ništa ne može učiniti. Ne, Filip nikad ne bi mogao ni zamisliti šta jedna složena i
izmučena osoba kao što ie Hektor oseća dok umire. Bolie je biti kao Filip nego posedovati mučnu i zabludelu
inteligenciju.
Što je više razmišljala kako da pomogne Hek-toru, sve je više uviđala da, pre svega, mora otkriti da li je on
zaista bolestan ili je to samo njegova stara navika da uobražava kako boluje od ove ili one bolesti. Znala je da ga
ne može pitati, pa joj je tako ostajao samo jedan način. Otići će doktoru Meklelanu i pitaće ga. Njih dvoje
poznaju Ronija Meklelana od kad znaju za sebe, i kad mu ona objasni zašto želi da zna istinu o Hektoru, on će je
razumeti i neće imati one glupave etičke obzire. Pomislila je da on možda i zna šta ona već tako dugo oseća
prema Hektoru. Još danas popodne otići će u njegovu ordinaciju.
Časovnik otkuca polovinu sata, i Sevina, okre-nuvši se, spazi sa užasom da je već pola dvanaest, i da u životu
nikada nije tako dugo sedela u dorna-
297ćem kaputu. Onda se seti da ima sastanak upravnog odbora bolnice Svete Ane, na kome treba odlučiti hoće li
se graditi specijalno odeljenje za porodilište za neudate majke, jer su udate žene ponekad prigovarale (veoma
krasno, pomisli ona) što su smeš-tene u isto odeljenje sa ženama sumnjivog ponašanja. I to je natera da pomisli
kako su pokvarene i nemilosrdne pripadnice njenog pola, i kako one u duši uvek čine sve što znaju da dobiju
muževe, a kad ih dobiju, sve što znaju kako bi svim mogućim sredstvima osujetile druge žene da ih steknu. I nju
ponovo obuze stara želja da bude muškarac, da po-seduju slobodu muškaraca i njegovu neposrednost i
jednostavnost.
Ustavši s naporom, ona pozva Medž da joj pomogne da navuče midere i da joj obuje male cipele na njene lepe,
male noge. Onda sede pred toaletni stočić da skine metalne navijače i očešlja i razba-ruši svoju retku kosu, jer je
želela da izgleda lepo kad ode doktoru Meklelanu, koga nije videla već dve-tri godine.
2.
Za pola sata bila je obučena i, umotana u ogromnu bundu od samurovine, uđe u dnevnu sobu da poželi Alidi
dobro jutro. Sunce je sijalo u sobu kroz veliki polukružni istureni prozor prema porti Svetog Berta, a Alida, u
lepoj, mekoj svilenoj haljini, tako da je sa svojom sedom kosom ličila na neku Natijevu markizu, stajala je na
uzvišici pred prozorom okrenuta leđima sobi i gledala je napolje. Ulazeći u sobu iz mračnog predsoblja, Sevina,
za trenutak zaslepljena blistavom zimskom sunčevom svetlošću, opazi da je Alida povukla ugao zavese i da
neopažena viri kroz prozor u kuću preko puta. Štaviše, nije samo virila već je gledala kroz prozor kroz dvogled
za operu ukrašen sedefom. Dvadesetak dnevnih listova ležalo je razbacano
298
po podu oko nje. Po neurednom izgledu novina Sevina je odmah znala da se dogodilo neko novo i uzbudljivo
ubistvo.
Došavši do sredine sobe, Sevina reče:
— Za ime božje, Alida, šta to radiš?
Alida ne odgovori odmah, a onda, ne okrećući se, odvrati:
— Vidim policajca. — U isto vreme Sevina, gledajući porazbacane novine, ugleda na jednim novinama
fotografiju žene koja sedi na stolu pre-krštenih nogu; zauzimala je ćelu prvu stranicu, a iznad fotografije
stajao je naslov: POZNATA PE-VACICA NOĆNOG LOKALA ZADAVLJENA U RASKOŠNOM
LJUBAVNOM GNEZDU NA MARE HILU i pomisli: „Dobro. Alida će danas biti dobro raspoložena."
Odjednom shvati da taj „Mare Hil" znači upravo mesto gde se nalazi njihova kuća. Ona se nalazi na Mare Hilu.
I Sevina se zapita kako jedno ljubavno gnezdo, čak i na Mare Hilu, može da bude raskošno.
Onda se Alida okrenu i reče: — Jedna žena je ubijena u kući s one strane porte. — Lice joj je bilo rumeno, a lepe
oči sijale su od uzbuđenja. Pokaza kroz prozor: — Baš tamo preko puta. Na drugom spratu. Bila je pevačica u
noćnom lokalu.
I poče da priča Sevini ćelu priču koju je pročitala u novinama, a ova, slušajući je, ali isto tako obuzeta
radoznalošću, uze dvogled za operu iz Ali-dine ruke i priđe prozoru. Povukavši neprimetno zavesu, podiže
dvogled i vide da je jedan prozor na drugom spratu kuće otvoren, i postepeno shvati da je taj prozor bio ostavljen
prošle noći kad ju je probudio vrisak i kad je došla da vidi da li je Alidi dobro, i da je prozor sada otvoren jer se u
sobi nalazi leš.
Kroz dvogled se lepo videla unutrašnjost sobe. Tamo je sedeo jedan policajac, u uniformi i šinjelu. Bio je
riđokos i rumen u licu, i dok ga je gledala, Sevina opazi kako se odjednom prekrstio i uzeo bocu viskija sa stola,
nagnuo i ispio poslednjti kap koja je ostala u boci. I po tome što ga je viđe-
299la kao se krsti, videla je još nešto — da pored njega na krevetu sigurno leži leš ubijene žene. Ona pomisli:
„To je žena koja je vrisnula. Vrištala je tražeći pomoć. Ubijali su je, a ja tu ništa nisam učinila."
Alida iza nje reče: — Zadavljena je.
I ona pomsli: „Pustila sam da je zadave, a ništa nisam učinila. A da sam bila u nekom malom gradu i da sam čula
kako neko doziva u pomoć u susednoj kući, otišla bih k njoj i nešto bih učinila."
Policajac je ponovo seo i palio cigaretu. Sevina se okrenu od prozora svesna da Alida još priča i još uvek čujući
sve što ona govori.
Ugledavši je, Alida zapita:
— Šta se dogodilo? Šta si videla? — Jer je Sevina izgledala bleda i potresena.
— Ništa nisam videla. Ali čula sam vrisak te žene. On me je noćas probudio. Nisam znala otkuda dolazi i nisam
učinila ništa da joj pomognem.
Alidin brz detektivski razum nije reagovao onako kao što je reagovala Sevina. Ona uopšte nije mislila na ženu,
već reče:
— To moraš reći policiji. To će im pomoći da utvrde vreme ubistva. — I bez zastajanja, Alida nastavi da priča o
zagonetnom „gospodinu Vilsonu", koji je zaboravio okovratnik i dugmad za košulju sa smaragdima.
— Imam osećanje — reče ona — da je to neko koga mi poznajemo i da ćemo biti iznenađeni kad se to
dozna.
Slušajući je, Sevina odjednom pomisli bez ikakvog razloga: „To je Džini Touner", i odjednom se seti da je čula
da se Džim Touner spetljao sa nekom barskom pevačicom. Ali nije mogla reći šta je pomislila, jer je Džim
Touner bio gospodin i oženjen sa Alidinom rođakom, i kad bi tako nešto rekla, Alida bi se razbesnela.
I umorno reče: — Možda, ali novine ne znaju uvek jasno ko je otmen. Svi oni koji stanuju u
300
Park aveniji nisu otmeni. Novinari prosto vole da upotrebljavaju reč „otmen".
Alida se, međutim, držala te teorije sa strašću umetnika koji smatra da bi bez te jedne činjenice lepota ćele priče
bila pokvarena. Zagonetni „gospodin Vilson" mora biti „otmen čovek iz visokog društva" da bi ta priča bila
potpuna i savršena.
— Kako se zvala ta žena? — upita Sevina.
— Roza Dugan. Imala je noćni lokal koji se zvao „Kod Rože".
Čuvši naziv „Kod Rože" sa Alidinih usana, Sevina odjednom požele da prsne u histeričan smeh, jer joj je Alidina
slika u vezi sa noćnim lokalom izgledala tako smešna. Ali ona samo reče:
■— Idem na sastanak upravnog odbora Svete Ane, a već sam zakasnila. Zamolila sam da ručak bude u petnaest
do dva. Hoćeš li me čekati?
— Hoću — reče Alida. — Nadam se da će pre večeri doznati ko je upravo „gospodin Vilson". Izgleda da imaju
dosta indicija. — I nestrpljivo se uputi prozoru sa dvogledom za operu, u bestidnoj i bolesnoj nadi da će, ako
ostane na mestu, možda videti kako iznose leš Rože Dugan.
Sevina napusti sobu i iziđe iz predsoblja na blistavi sneg koji je pokrivao ćelu ulicu, a kad je ušla u visoki
starinski automobil, u ušima joj ponovo odjeknu neverovatno jasno krik Rože Dugan. Ona pomisli: „Džim
Touner nije mogao da ubije. Poznajem ga od njegovog detinjstva. Tako nešto on ne bi mogao učiniti. On prosto
nije sazdan za tako nešto."XIX
U devet sati Džim Touner je doručkovao ležeći u krevetu kao neka nežna žena ili bespomoćni starac, dok je Fani
sedela pored njega i pomagala mu da drži prepečen hleb i kafu, jer mu je nepo-vređena ruka tako žestoko drhtala
da nije mogao prineti solju ustima a da ne prospe kafu po kre-vetskom rublju. U pola deset stigao je doktor Barns
i uljudno saslušao njegovu priču kako se o-kliznuo uz put po mećavi, zatim mu namestio slomljenu ruku i dao
nešto za spavanje. I u deset sati bio je bezbedan u skloništu koje je tako žudno tražio. Sav strah i gađenje zbrisao
je lek i on je spavao. Kad je Fani prišla vratima da ga obiđe, videla je da je zdravom rukom navukao ćebad preko
glave u nekom polusvesnom nagonu da se potpuno sakrije. Ona mu popravi prekrivač, a onda ode u svoju sobu
da se obuče.
Nije zvala devojku jer je želela da bude sama, a i zbog toga što se prvi put u životu stidela što je pred poslugom
napravila scenu. Osećanje stida izrastalo je iz duboke smirenosti kojom je odjednom bila ispunjena. Počela je da
razmišlja, uspešno i vrlo hladnokrvno, pa čak je i sebe posmatrala s nekom čudnom novom nepristrasnošću, koja
ju je zbunjivala i zbog koje se osećala neprijatno. Činilo joj se da je glavni problem rešen pošto Džim spava
sklonjen u susednoj sobi, i da je ona sada slobodna da napada druge. Kad bi samo mogao da spava sle-dećih
mesec dana i da se ne mesa u njene planove
302
i ne napravi neku glupost koja bi ih sve mogla u-propastiti, ona bi sve uredila, vesto i bez dvoumljenja. Novo
osećanje sopstvene važnosti pružilo joj je pravo zadovoljenje. Odjednom je ona, Fani, postala glava porodice, a
Džim sa svojom glupošću i dobroćudnim izvrdavanjem postao je samo još jedno dete za koje je trebalo brinuti.
I ne razmišljajući mnogo o tome, ona odabra ozbiljnu crnu haljinu, zato što joj se činilo da jedino ta boja
odgovara okolnostima, a i zato što je uvek dobro izgledala u crnom. Kad se obukla, pozva svoju kćer Elizabetu
pre nego što ode na čas klavira kod gospođice Kraus, jer je morala da je vidi, a Elizabeta je mogla pomisliti da
ona još spava i da ne treba da je uznemirava pre odlaska na čas.
Bila je to krupna devojčica za svoje godine, suviše visoka i suviše teška, nimalo nalik na majku, već na Džima
Tounera, prilično mišićava i krupnih kostiju, bez živosti i bez ljupkosti koja je njenom ocu u njegovoj mladosti
donela sve što je želeo. Zbog toga, kao i zato što nije marila za odevanje, Fani je na nju gledala kao na
podmetnuto dete koje je, po ljubavi prema konjima i sportovima, bilo Džimovo, ali nije imalo sa njom nikakve
veze. Nije se mnogo interesovala za tu kćer, osim što je brinula šta će biti s njom kad bude vreme da je uvedu u
društvo, gde neće zablistati u konkurenciji s lepširn, ženstvenijim i površnijim devojkama, niti činiti sve na svetu
da bi imala uspeha kod muškaraca. Iscrpena i histerična a ni je ponekad žalila tu devojčiču što nije nežna kao
njen brat, mladi Džim, koji je ličio na Fani. U trenucima histerije patila je njena taština, jer se devojčica uvek
radije poveravala ocu i svu svoju ljubav čuvala je za njega. U poslednje vreme ponekad joj se činilo da Elizabeta
počinje da postupa s njom kao Džim i kao što je Melbern postupao prema njoj, kao da je glupa i površna i da je
ne treba shvatati ozbiljno.
Devojčica uđe stidljiva, nespretna i spremna da pobegne — kao ždrebe u porculanskoj radnji. Lice
303
Ijoj je bilo krupno, rumeno i pegavo, riđa kosa neuredno spletena na potiljku. Ona poljubi majku ritualnim
poljupcem koji je za obe predstavljao gnjavažu, a onda nespretno stade stisnutih šaka čekajući dok joj je Fani iz
navike ispravljala bluzu i sređivala kosu, misleći pri tom kako će morati da zaštiti Elizabetu od skandala, jer bi
joj bilo teško da nađe muža i bez očevih skandala koji će je sad pratiti.
Najzad se okrenu od ogledala i naglo reče:
— Svi odlazimo u Evropu, Elizabeta. Noćas krećemo ako ima brod.
Devoj čiča malo uzmaknu i zapita: — Zašto, mama?
— Zbog toga što sam odlučila da je to najbolje za nas, naročito za tvog oca. On se u poslednje vreme ne oseća
dobro i što pre krenemo, to bolje.
Elizabeta odjednom zaplaka. — Znala si da želim da učestvujem na konjskim trkama. Znala si da ću sigurno
pobediti. Zar ne možeš sačekati da se to završi? Molim te, mama.
Fanin glas postade još malo oštriji:
— Ne možemo čekati, Elizabeta. Moramo poći što pre.
— Mislim da je to ružno i bedno. Znala si da mi je do toga stalo više od svega na svetu.
Posmatrajući Elizabetu, Fani je jedva čula šta ona govori, jer je razmišljala kako bi se Elizabeta, kad bi je
smestila u neku francusku školu, daleko od konja i sličnih gluposti, još možda malo i stesa-la i postala pristojna,
kao što i treba da izgleda kći Fani Touner. Ona odgovori:
— Sve mi je poznato, Elizabeta. Ne mogu o tome da raspravljam. Moraš mi verovati. Znam bolje nego što ti
misliš, ali ti ne mogu objasniti. Jednog dana kad budeš starija i shvatiš, bićeš mi zahvalna.
— I sada bih mogla razumeti. Razumem mnogo što šta. Nisam dete. Uostalom, ne vidim kakve sve to ima veze
sa mnom. Povedi tatu sa sobom. Tetka Alida može da pazi na mene. Biće mi dobro.
304
Fani se odjednom naljuti i izgubi strpljenje jer Elizabeta nije razumela šta ona proživljava i nije shvatila da mora
imati obzira prema njoj. Ona reče oštro:
— Nemam vremena da sada o tome raspravljam. Tako mora biti, i ne dosađuj mi više sa time, jer i bez toga
imam dosta briga. Poslaću telegram doktoru Mekinstonu da danas pošalje Džima iz škole kako bi prekosutra
uhvatio brod.
— I on će biti nezadovoljan. Neće hteti da napusti školu.
— Nećemo se oko toga prepirati, Elizabeta. To je gotova stvar.
Devojčica odjednom ućuta, jer je poznala ton u glasu svoje majke koji bi je uvek uplašio i u-ćutkao, ali je i protiv
volje i dalje plakala. Činilo joj se da život ništa ne vredi, i više nije želela da živi. Znala je da ovakav majčin
govor označava početak scene koja bi mogla potrajati ceo dan i duboko u noć, a ona je mogla sve da podnese
osim da gleda majku kako plače i viče da je njena deca ne vole i da s njom postupaju kao da je otirač za o-buću.
Elizabeta poče nekontrolisano i besmisleno da zamišlja sve bestidne scene i sve stare fraze, i shvati da je sve
bolje nego da se opet stidi svoje rođene majke.
Fani reče: — Telefoniraj gospođici Kraus da nećeš doći na čas, a onda počni da pripremaš svoje stvari za
pakovanje. Medži će ti pomoći.
— Kuda idemo, mama?
— U Pariz ... London ... Italiju... Ne znam. Nisam još razmišljala kuda.
— Ima li tamo konja?
— Ne znam. Mislim da nema.
Fani priđe pisaćem stolu i, okrenuvši leđa Elizabeti, poče da traži nešto po fiokama. Devojčica ju je za trenutak
posmatrala rešavajući se da li srne da postavi još jedno pitanje. Najzad reče:
— Da li ćemo dugo ostati?
— Ne znam. U svakom slučaju, sigurno godinu dana. Možda i duže.
20 Dvadeset četiri časa
305— O, mama.
— Možda ću te upisati u školu u Parizu.
— Ne volim Pariz. To je tako glup grad, i Francuzi su tako glupi.
Pošto je pronašla što je tražila, Fani ponovo obrati pažnju Elizabeti. Izvadivši pasoše iz fioke, okrenu se prema
kćeri.
— Rekla sam ti, Elizabeta, da o tome više ne želim da raspravljam. Znam šta je najbolje za tebe i za nas sve. Ti
si jednostavna, neprivlačna devojči-ca, i nikad ništa nećeš uspeti ako ti ja ne pomognem. Ti si bespomoćna, i sve
ono što radim, to je za tvoje dobro. Dosadilo mi je da o tome raspravljam. Imam tri godine da te doteram, a
trebalo bi mi deset. Sada idi i počni da pakuješ, i više ni reci.
Elizabeta pokuša da kaže nešto, ali ono što je želela da kaže pretvori se u grcanje i ona istrča na vrata. Fani ju je
čula kako jeca trčeći kroz predvorje i pomisli: „Zašto me je bog prokleo takvom jednom trapađozom od ćerke."
2.
Sve je bilo u redu. Vize na njenom pasošu i na dečjim važile su još pet meseci, a i Džimova sigurno isto tako
važi jer su svi overili vize u isto vreme kad su zajedno išli u London. Odjednom se seti da je na tom putu
upoznala Melberna prilikom jedne večere u restoranu „Ric"; kad ga je upoznala, učinio joj se privlačan, ali nije
ni sanjala da bi njihovo poznanstvo moglo da se nastavi i da se pretvori u nešto sasvim različito od čistog pri-
jateljstva. Za trenutak je opet bila uzbuđena, dok nije shvatila da je to davno bilo i prošlo. Bilo je to kao da je
čelična zavesa pala između toga života i života koji je jutros otpočela. A sad je morala da mu telefonira kao da
nikad nije bio njen ljubavnik i da ga zamoli za jednu uslugu kao da je stranac; a kad bude čuo da ona želi da
razgovara
306
s njim, poverovaće da pokušava da ga ponovo pridobije i neće hteti da je vidi. Pomislivši na to, ona pocrvene što
stavlja sebe, Fani Touner, u takav položaj, ali nije videla drugog izlaza. Cak ako i policija otkrije ko je u stvari
„gospodin Vilson", Mel-bern je dovoljno moćan da udesi da oni na vreme nestanu, a ako policija ne otkrije tajnu,
Melbern je svakako jedini čovek koji će je sigurno čuvati. Odjednom uvide da ne bi ništa koristilo da mu
telefonira. Moraće da se vidi s njim ili da mu napiše pisamce u kome će ga uveravati da mu ne telefonira zbog
toga što želi da ga vrati sebi. Naj-pre će morati da ga prisili da je sasluša, ali prvo treba da dozna gde ga može
naći. Onda se seti da stižu ser Džon i Nensi Elsmor, i da će ih Melbern, verovatno, čekati na pristaništu jer je ser
Džon važna ličnost.
Pokuša da prikupi hrabrost i telefonira nje-
fovom sekretaru kako bi doznala gde će se Mel-ern nalaziti, jer sekretar sigurno još ne zna da treba da kaže, kad
se javi gospođa Touner, da je gospodin Melbern izišao i da ne treba da daje nikakva obaveštenja o njegovom
kretanju. Ali nije mogla da privoli sebe da podigne slušalicu. Najzad pomisli: „Izbrojaću do pet, i kad stignem do
pet, podići ću slušalicu." Kad je ugledala slušalicu, učini joj se da joj je to fizički nemoguće, ali u isto vreme
shvati da to mora učiniti. Poče da broji, i pre nego što je stigla do broja pet, podiže slušalicu i dade broj.
Gospodin Melbern, rekao je sekretar, je izišao. Otišao je na pristanište da sačeka ser Džona Elsmo-ra i ručaće sa
Elsmorovima, kasnije, u „Ricu." Gde će biti u međuvremenu, sekretar nije znao. Smatrao je da će gospodina
Melberna najpre naći posle jedan u „Ricu."
Postiđena i crvena u licu, Fani spusti slušalicu pomislivši da srećom Melbern nije sekretaru izdao naređenja da
njegovo kretanje drži u tajnosti. Za Irenutak je sedela potpuno mirno i razmišljnln da ne može biti istina da je
sada poslednji pni k-lelo-
307nirala sekretaru koji joj je odgovorio gde će ga naći. Ne može biti istina da on više nikad neće biti njen
ljubavnik.
Sluga donese gomilu novina i ćutke ih spusti pored nje na pisaći sto, i ona mehanički otvori jedne i pogleda red
plovidbe plašeći se da, možda, nema nijednog broda kojim bi mogli otići. Ali sve je bilo u redu; „Pariz" je plovio
u ponoć.^Ako policija ne otkrije ko je „gospodin Vilson", ostaje im četrnaest sati da sve srede pre nego što se iz-
gube. Sve je dobro, jedino ako Melbern ne odluči da treba da ostanu i da izdrže lom. On će tačno znati šta treba
da urade.
Odjednom joj pade na pamet da je samo zbog toga što ga tako dobro poznaje, sa prisnošću ljubavnice, spremna
da sve prepusti njemu. Svima o-stalima — čak ni svojim i Džimovim najbližim prijateljima — nije mogla
verovati, jer je sada u o-voj krizi videla da su joj oni, u stvari, tuđinci koje uopšte ne poznaje. Ona požele da
zaplače pri pomisli da je sve svršeno s jednom osobom koju je tako prisno poznavala, jer joj se za trenutak uči-
nilo da Melberna poznaje mnogo bolje nego Džima; ali kad je talas osećanja prošao, kad je počela o-pet da misli
bistro i da odvaja duh od nagona svog tela, ona posumnja da je uopšte ikad bila s njim prisna. Shvatila je da
uopšte ništa ne zna o njemu, ni kakav je bio njegov život, ni kakav je on u stvari čovek, i prvi put joj pade na um
da je on, možda, nije uopšte ni voleo, već da ju je koristio kao što bi koristio svaku drugu ženu koja bi mu se
svidela. U jednom trenutku užasa ona se zapita nije li je možda uzeo u nedostatku žene koja bi ga bolje
zadovoljavala, i pomisao da je poslužila kao sporedna postade joj nepodnošljiva. Možda je on čovek, pomisli
ona, koji nije sposoban da voli, sazdan samo od ambicije i čulnosti, za koga čak i ljubav predstavlja zadovoljenje
gladi koja ne sme da ga uznemirava i ometa u postizanju onoga što ga mnogo više zanima. Čudno je bilo što ga
sve do jutros, kad je priznala sebi da je sve svrše-
308
no, nikad nije videla jasno; do sada je uvek bio nejasan i obavijen nekom maglom kroz koju se probijala svetlost.
Dok je tako sedela i gledala u list hartije na pisaćem stolu, učini joj se kao da se ćela prošlost iznenada raspada
na nepovezane odlomke i utiske, i svaki taj odlomak padao joj je na dušu s hladnom olovnom težinom. U ovoj
novoj gorkoj svet-losti činilo joj se da prvi put shvata da ta ljubav među njima nikad nije bila ni romantična ni
lepa, već samo čulni doživljaj koji je uvek bio na njenu štetu jer je njoj bilo više stalo do toga, dok je on dobro
raspoloženje, laskanje, pažnje, pa čak i sebe — pružao nerado i sa prezauzetošću. U svemu tome čak nije bilo ni
uzroka za tragediju, jer je nedostajalo dostojanstva koje mora pratiti tragediju. Melbern joj nikad nije pružio
ljubav; dao joj je sve od čega se ljubav sastoji osim nežnosti i prisnosti, i ona u taj mah razumede da s njim nikad
nije bila srećna, već samo nadražena, uzbuđena i izbezumljena. Bez tih elemenata koje joj je uskratio, ljubav je
bila samo nešto mehaničko i grozno, što vas obuzima i pretvara u pravu životinju. Potpuno lišena iluzija, ona
hladnokrvno uvide da je ponizila svoj ponos i da se ponašala kao budala zbog nečega što nikad nije ni postojalo.
Pošto nije mogla dalje da razmišlja o njemu u toj hladnoj bolnoj svetlosti, uze pero i poče — odsečno, svojim
čudnim, nemirnim rukopisom — da sastavlja pisamce koje je nameravala da mu pošalje u „Ric". Nije bilo lako
napasti ga, i pre nego što joj je konačno pošlo za rukom da ga napiše, mnogo puta ga je iznova pisala pazeći da
uništi odbačene koncepte, jer su bili sročeni tako kitnja-stim jezikom da nisu smeli pasti ni u čije ruke. Dvaput
je, sva van sebe pomislila: „Ne mogu to da radim. Neću to da radim. Suviše je tražiti tako nešto od jedne žene";
ali čim bi spustila pero, ponovo bi je obuzimalo osećanje da se oko njih zatvara užasna mreža i osetila bi se
slabom, bespomoćnom i prestravljenom. Videla je da nije do-
309voljno jaka, da nije dovoljno nemilosrdna, niti da poseduje dovoljno karaktera da tu stvar izvede bez pomoći.
Baš ta Melbernova hladnoća i odsustvo obzira činile su joj se kao bogomdana svojstva ravna skoro
plemenitosti... Imao je osobinu da se ne obazire na zakone, konvencije i savest. Shvatila je da čak i čast za njega
predstavlja osetljivu tačku koju su zamislili slabići da lece rane svojih neuspeha. Za njega je čast predstavljala
nešto što čovek koristi ako mu može koristiti.
I posle mnogo napora konačno sastavi posled-nji koncept, koji je glasio:
Dragi Dejvide,
Prihvatam našu sinoćnu odluku. (To je, u stvari, bila njegova odluka, pomisli ona, ali to nije mogla priznati.) Sve
je svršeno, i mislim da možemo ostati prijatelji, ma šta se desilo. O tome nemamo šta više da raspravljamo.
Pišem ti samo zbog toga što sam prisiljena. Znaš da mi to nije prijatno i da to ne bih učinila da postoji neki drugi
izlaz. Dogodilo se nešto strašno... ne može biti strasnije. Sama ne mogu s tim da se borim. Ne znam šta da radim.
Moram te danas videti. Moram, Dejvide. Što brže to bolje, jer je svaki minut dragocen. To nije pokušaj s moje
strane da počnemo sve iz početka. Kunem se bogom da o tome čak neću ni govoriti.
Čekaću kod kuće da mi javiš telefonom kad ćeš doći ili kad mogu da te vidim. Radi se o životu i smrti. Ako me
ostaviš, ne znam šta da radim. Mogla bih sve učiniti. Zbog svega onoga što je moglo biti među nama, nemoj me
napustiti.
Fani.
310
Ponovo ga pročita i, hladnokrvno posmatraju-ći, učini joj se da je pismo jeftino i melodramatič-no, ali nije mogla
smisliti kako da ga drukčije sastavi a da ipak postigne svoju svrhu. Ako je i bilo jeftino i melodramatično, bilo je
to zbog toga što se našla upletena u nevolju koja je prljava i melo-dramatična i zbog toga što to pismo mora da
bude u skladu sa njenim odnosom prema Melbernu. Najpre ga je morala uveriti da je među njima sve svršeno i
da ga poziva samo zbog toga što su okolnosti očajne, i morala mu je pripretiti nekim očajnim činom jer je znala
da će on pre hteti da se sastane s njom nego da pusti da ona učini nešto što bi ga upetljalo u skandal. Njeno
najbolje oružje, znala je, je njeno najstarije oružje, i prvi put je postala svesna tog oružja. Mogla mu je zapretiti
svojim neodgovornim ponašanjem i tako napasti njegovu čudnu strast za tajnošću.
Dok je presavijala pismo i pisala: „Poštovani gosp. Dejvid Melbern, Hitno", ponovo je obuze stid i osećanje da je
sve to potpuno nestvarno. To ne može biti istina. To se uopšte nije dogodilo, i ona zatvara ovaj omot i piše
odresu u nekoj noćnoj mori. Fani koja šalje to pismo je neka nepoznata Fani koja je odjednom izronila iz dubina
njene ličnosti — isto onako nepoznate kao i ona Fani koja je pre nekoliko sati ležala na krevetu, histerično
smišljajući najbestidnije izopačenosti i prepuštajući se najstrašnijim željama. A sada je izgledalo da je ta Fani
mrtva i da nikad nije ni postojala. Ova nova Fani bila je nalik na Melberna, koji je bio u stanju da baci u prašinu
svoj ponos, čast i samopoštovanje da bi postigao ono što mora postići.
Fani pozva sobara i reče mu da lično ode u „Ric" i ostavi pismo s nalogom da se preda istog trenutka kad
Melbern stigne. Više čak nije ni pomišljala da bude uzdržana pred poslugom, pošto nije bilo vremena da sve
pažljivo i podrobno smišlja i pošto je odjednom počela da se oseća strašno umornom.
311Kad je sobar otišao, ona priđe Džimovim vratima i, otvorivši ih malo, pogleda ga. Videla je da je i po drugi
put u snu navukao ćebad preko glave. Ona ih skide ne uznemirivši ga, i dok je stajala i gledala ga, iznenada je
obuze onaj talas ljubavi prema toj njegovoj bespomoćnosti. Učini joj se kao da je obišla čitav krug i da sve
počinje iz početka. Otići će na Brione, ili u Insbruk ili Par-tenkirhen, ili u neko zabačeno mesto gde će biti sami i
gde ih niko neće poznavati. Ona zamisli kako sede na terasama na suncu ispred blistavih planina pokrivenih
snegom i kako zajedno istražuju doline prepune čudnog poljskog cveća. Što je više o tome razmišljala, ta
zamisao joj se činila sve romantičnija, i ona se prvi put oseti duboko srećnom što je završila s Melbernom i što se
može odmoriti. Prvi put joj se srednje godine učiniše prijatne i ugodne, a ne strašne. I pomisli kako je fantastično
što su pomoću Melberna i Rože Dugan ona i Džim ponovo postali bliski kao nekad.
Kad se vratila u svoju sobu, tamo ju je čekao drugi sluga s gomilom novina.
— Ovo su poslednja izdanja, gospođo. Bosom je smatrao da ih možda želite.
On ih ostavi na pisaćem stolu. Fani ugleda da se na naslovnoj stranici jednih novina nalazi fotografija neke žene
kako sedi na stolu prekrštenih nogu. Iznad fotografije bio je naslov: POZNATA PEVAČICA NOĆNOG
LOKALA ZADAVLJENA U RASKOŠNOM LJUBAVNOM GNEZDU NA MARE HILU. Za trenutak joj se
sve učini stvarnijim i užasnijim nego što je dotle bilo, i sa užasom ona pomisli da posluga sada već sve zna.
A onda se ponada da je sve u redu, jer posluga nikako nije mogla znati ko je zbilja „gospodin Vilson". Opruživši
se u naslonjači, ona poče da čita ćelu priču. Odjednom je bila potpuno i užasno opčinjena jer je prvi put sve
izgledalo stvarno. Sve je bilo tu štampano i u novinama, kao i svako drugo ubistvo u predgrađu ili na zapadnoj
strani.
312
XX
Za Sevinu je sastanak upravnog odbora bolnice Svete Ane bio isti kao i svi sastanci matrona kojima je
prisustvovala u toku dvanaest godina dok je vršila dužnost jedne od upravnica. Tu su bile iste žene, više na
osnovu njihovog bogatstva, darežljivosti ili ugleda nego na osnovu njihove sposobnosti ili inteligencije. Sve je
išlo kao i obično. Gospođa Prendergast, na Sevininu veliku odvratnost i užasnu fizičku nelagodnost, naterala ih
je sve da kleknu i otvore sastanak molitvom. Pošto je to bilo završeno, gospođi Alister Vilson pošlo je za rukom
da pobrka dnevni red i da ubaci mnoštvo nepovezanih tema, počev od persijskih mačaka do sumnjivog morala
savremenih drama. Sve članice odbora izložile su svoj karakter u istoj svetlosti u kojoj su ga izlagale na svakom
sastanku. Sevi-na i gospođica Prentis, jedine neudate žene u odboru, bile su i jedine koje su bile plemenite u
svojim stavovima prema problemu neudatih majki. Gospođa Prendergast, verna svom glasu njuškala, predložila
je nekakav detektivski sistem pomoću koga bi se pratio život neudatih majki kad napuste bolnicu. Gospođica
Prentis iznela je jedno užasno napredno mišljenje zalažući se za legalizaciju sve dece bez obzira na to pod
kakvim su okolnostima rođena. Gospođa Vitmid, koja je naginjala jogiz-mu, održala je dugačak i nepovezan
govor o lc-potama odvajanja duše od tela i potčinjavanju ovog drugog, na šta je Sevina odgovorila prilično
313zajedljivo da joj se čini da u Indiji odvajanje duha nije dovelo do nekog primetnog uzdizanja ljudske rase.
,
I tako se to produžavalo i produzavalo dok Sevina, gušeći se zbog preterano zagrejane sobe, kao i zbog slabog
mirisa etra i anestetika, nije pomislila da su ludi ili ona ili ceo svet, i da sve to što se tu radi i čemu ona
prisustvuje ne može biti stvarno. Kad je najzad bilo dva sata i kad se ništa nije postiglo, ona se razgoropadi i
zatraži da se osnuje odbor od tri članice, koji bi nastavio rad. Najzad se sastanak upravnog odbora završio i ona
je mogla da se u starinskom automobilu vrati kući, Alidi i psima, udobnom domu i ukusnom ručku, razmišljajući
celim putem kako su žene grozne i žaleći što se nije rodila kao muškarac.
Kod kuće ju je čekala poruka od ledi Elsmor da će joj biti veoma prijatno da dođe na čaj, a Alida joj reče da je
mladi Filip Dentri telefonirao i pitao može li doći na nekoliko minuta oko pet. Ima, rekao je, za nju jedno
prijatno iznenađenje.
Kad je to čula, Sevina reče:
— Ne znam. Možda bi bilo dobro da ne dođe u pet.
— Zašto ne? — zapita Alida.
— Zbog Nensi.
— Jednom se moraju sastati.
— Naravno da će se sastati, ali ne znam da li ima smisla da se nađu u ovakvoj gužvi.
— To će biti lakše nego bez ikoga. Osim toga, Nensi nema ništa protiv gužve. Uvek je vole-la da bude središte
svega.
Sele su da ručaju iverak u želeu šabli, golubije pečenje, salatu i pitu od belanaca u velikoj trpezariji sa teškom i
tamnom drvenarijom i nameštajem od mahagonija. Sevina reče: — Baš me zanima kakvo je to Filipovo
iznenađenje.
— Verio se s nekom ženom. S nekom od o-nih balavica koje danas prolaze kao mlade dame.
A onda se Sevina odjednom seti da treba da ode doktoru Meklelanu kako bi doznala je li Hek-
314
tor zaista bolestan, i reče tužnom Henriju da odmah telefonira i zakaže sastanak. Trebalo je da Henri kaže da je
hitno i da neće ostati više od petnaest minuta. („Ako budem morala da ostanem duže, neće moći da me izbaci",
pomisli ona.)
Onda Alida odjednom povede razgovor o ubi-stvu. Poslednje izdanje nije donelo ništa novo, i policija još ne zna
ko su „mali crni čovek" i „gospodin Vilson". Gledajući kroz polukružno isturen prozor, videla je kako su u jedan
sat izneli leš, ali policajac je još pored prozora sedeo na stolici, samo što je sada, kad su izneli leš, prozor bio
zatvoren.
Usred tog mračnog razgovora uđe Henri sa-opštivši da će je doktor Meklelan primiti ako dođe u tri sata. Kasnije
neće biti u ordinaciji.
— Kaži mu da ću odmah doći.
Videla je da je Alida radoznalo posmatra, isto kao i sinoć dok je ona razmišljala o Hektoru, pa reče brzo:
— Nema veze sa mnom. Odlično se osećam. Želela sam da ga posetim zbog nečeg drugog.
Ali Alida ju je i dalje posmatrala malo uvre-đeno i podozrivo, i Sevina pomisli: „Šta da joj kažem? Ne mogu joj
reći da idem zbog Hektora, jer će opet postati ljubomorna i nepoverljiva." A onda odmah uvide da je to smešno i
da je besmisleno da žena kao što je Alida bude ljubomorna na Hektora i da je uzbuđuje njena (Sevinina) briga za
njegovo zdravlje, kao da su ona i Hektor još mladi i u stanju da se vole. I tako reče glasno i odsečno:
— U pitanju je Hektor. Hoću da doznam da li je zaista bolestan.
— Zašto ne pitaš njega?
— Zato što Hektora ne možeš pitati ono što ti on neće odgovoriti.
Alida proguta poslednji zalogaj pite od limuna koja joj je bila zabranjena zbog kostobolje i pro-gunđa:— U tome
i jeste stvar. Svi su uvek s njim tako postupali. Svi su ga držali kao u pamuku, njegova majka i njegove sestre, a
onda ti, pa svi ostali. Nikad u životu nije doživeo neki teški udarac. Da su ljudi postupali s njim kao s ljudskim
bićem kad je bio mlađi, sada ne bi toliko izvodio.
Ne odgovorivši, Sevina pogleda na sat i opazi da ima još deset minuta da se odveze do ordinacije doktora
Meklelana, pa posla Henrija po taksi, jer je šofer Albert ručao, a ona nije želela da ga uznemiri. Kad je ustala od
stola, ugleda Medži kako ulazi u sobu s punim rukama popodnevnih novina. Devoj ka ih ostavi na sto pored
Alide, a Sevina, sa nekom iznenadnom prolaznom odvratnošću, vide kako je Alida navalila na njih kao pas na
kost, u potrazi za novim vestima o ubistvu.
2.
Stigla je u ordinaciju s pet minuta zakašnjenja taman da joj sestra u uštirkanoj uniformi kaže da će morati da
čeka; i tako, sedeći na tvrdoj stolici pokuša da se zainteresuje za fotografije otmenog sveta u starim časopisima
koji su ležali na stolu. Ali njene misli su prelazile preko fotografija, osim preko fotografije Elizabete Touner,
snimljene u dresu za polo, na konju, potpuno nalik na Džima Tounera kad je bio dečak. Ta slika ju je malo po-
tresla, jer je odjednom uvidela da je Elizabeta Touner bila skoro mlada žena, i da je vreme pro-letelo pored svih
njih. Vreme nije mnogo značilo za Sevinu. Osećala se težom, ali svakako ne starijom nego kada joj je bilo
četrdeset godina. Ipak, Elizabeta je već stasala za ulazak u društvo i za udaju, za osnivanje porodice, a ona,
Sevina, još je smatrala Elizabetinu majku devojkom. Pomislila je kako Elizabeta izgleda gruba i muškoba-njasta,
a onda pročitala da je ova organizovala jedan ženski polo tim i da je kapiten toga tima, pa
316
pomisli kako bi, da je rođena samo malo kasnije, Živela mnogo zabavnijim životom. Radila bi sve ono što radi
Elizabeta, jahala i bila kapiten polo--tima. Elizabeta može da radi šta hoće jer joj ni-ko ne govori: „Dame to ne
rade." A ako odluči da se ne udaje, ili ako se niko ne odluči da je zaprosi, to ništa neće mariti, jer usedelice danas
ne postoje. Postoji suviše mnogo stvari koje se mogu raditi. Žene mogu biti slobodne kao muškarci.
Iako zaneta razmišljanjem, opazila je da su se vrata otvorila i da dva poznata glasa tu sasvim blizu razgovaraju, a
onda joj sinu kroz glavu da je jedan glas doktorov, a drugi Hektorov. Odjednom je obuze osećanje krivice, i ona
požele da pobeg-ne i da se sakrije.
Doktor Meklelan je govorio:
— To je tebi potrebno, rekao bih. To bi ti koristilo više od svega.
Žestoko pocrvenevši, ona diže pogled i ugleda zatvorena vrata doktorovog svetilišta i Hekto-ra kako stoji na
vratima i gleda je sa čudnim izrazom zbunjenosti i besa. Bio je crven u licu, ali ovog puta svakako ne od ruža.
Ona pokuša da nemarno kaže: — Zdravo — a-li je bila svesna da joj glas zvuči kao u deteta uhvaćenog u krađi
pekmeza.
Hektorove okrugle plave oči gledale su je ne-poverljivo. On zapita:
— Šta ćeš ti ovde? Mislio sam da tebi nikad ništa ne fali.
Rekao je to kao s visine svog sopstvenog mu-čeništva rugajući se njenom krupnom zdravom te-lu.
— U poslednje vreme sam imala neke tegobe. Ništa ozbiljno. — A onda nervozno dodade: — Dolaziš na čaj,
zar ne? Nensi je javila da dolazi.
— Razgovarao sam s njom telefonom. Još je nisam video.
— Dobro je što se vratila.
— Da, čini mi se.
317Vrata svetilišta se otvoriše. Sestra je opet stajala tamo i čekala da je uvede unutra. Bilo je mnogo teže
razgovarati pred stranim čovekom.
— Imala sam neke tegobe sa stomakom — reče ona tupo.
— Pa, nadam se, za tvoje dobro, da nisu tako gadne kao moje. Verovatno zbog toga što suviše jedeš. Kad čovek
dođe u tvoje godine, ne sme da se ponaša kao da mu je dvadeset.
Sestra je još stajala i čekala. Sevina očajnički pomisli da mora završiti taj razgovor^ pa reče naglo:
— Hoćeš li večeras da večeraš kod mene?
— Ti znaš da ja više ne izlazim. Ali dođi ti k meni na večeru.
Znala je da je odbio zbog Alide, ali je bila srećna što je ipak želeo da večera s njom.
— U koliko sati?
— Oko osam.
Onda Sevina neočekivano reče:
— Filip je telefonirao da će doći da me po-seti. Rekao je da ima neko iznenađenje. Ne znam kakvo.
Ona opazi kako se u Hektorovim sitnim plavim očima pojavljuje neki čudan izraz bola. On s gorčinom reče: —
Ne znam. On mi nikad ništa ne kaže. Noćas čak nije ni dolazio kući.
— Pa, večeras u osam.
— Da. Zbogom.
Hektor ode u hodnik, a ona za sestrom u sve-tilište doktora Meklelana.
3.
Bila je to ordinacija koja je blistala i sijala, a usred nje doktor Meklelan takođc kao da je blistao i sijao. Čitava
atmosfera antiseptičnog savršenstva izazvala je u Sevini nelagodnost i budila u njoj osećanje da je ogromna,
prašnjava, neured-
318

na i puna mikroba. Usred sobe na suncu, koje je dopiralo kroz veliki prozor, doktor Meklelan je se-deo za
sjajnim stolom čija je gornja površina bila pokrivena staklom. Sav je bio ružičast, beo i mornarski plav — s
naočarima koje su bile providni-je i sjajnije od bilo kojih naočara koje je videla. Najpre je bila ispunjena
strahopoštovanjem, ali potom je pomislila da to nije doktor Meklelan već Roni Meklelan, koga je mlatila i vukla
za kosu kad je bila devojčiča.
On reče: — Dobar dan, Sevina — i ponudi joj da sedne, dodavši da je nije video tri-četiri godine. Njegov blagi
glas izazva u njoj utisak da to više nije Roni, već neka lepa i delotvorna mašina, koja funkcioniše iz tog blistavog
mozga i svetlo-plavih očiju, i nju ponovo obuze strah. Bila je u iskušenju da se pravi da je došla zaista stoga što
nešto nije s njom u redu.
Pokušali su da izmene nekoliko beznačajnih fraza, ali bez velikog uspeha, jer su se bili prilično udaljili u toku
godina otkako su se poznavali. Bili su više nego tuđinci, jer su bili stari prijatelji koji pokušavaju da ponovo
nađu tle na kome su nekad stajali. Sevina takođe pomisli kako je Hektor, na nesreću, došao pre nje, jer je ta isto-
dobnost izazvala kod nje i kod doktora još veću zategnutost. Znala je da se Roni Meklelan pravi da ništa ne zna o
dugoj priči njene odanosti Hektoru. Imala je utisak da je Roni Meklelan vrlo zauzet čovek, koji leti iz jedne
operacione sale u drugu — da bi sekao telo za telom, što za njega nije predstavljalo ništa više od još jednog
eksperimenta u kome je mogao, ako ga sreća posluži, naći zanimljive komplikacije.
Bila je svesna da je nemoguće da nastavi razgovor u glupavom tonu u kome dvoje razgovaraju u nekom uglu
balske dvorane, pa reče naglo:
— Nisam došla k tebi zbog sebe, već zbog Hektora.
Ona ponovo pocrvene i učini joj se da su hladne plave oči odjednom trepnule iza naočara. On
319se okrenu pisaćem stolu, dohvati pero od oniksa i zlata i smeškajući se malo reče:
— Hektoru nije ništa. Bar koliko sam ja mogao utvrditi.
Ona nervozno odvrati: — Ne želim, naravno, da te pitam nešto što nije u skladu s etikom; i ako nećeš da mi
kažeš, neću te pitati.
— Da je u pitanju nešto ozbiljno, možda ti ne bih rekao dok mi on ne bi dao odobrenje. A-li sve je u redu. —
Doktor je vrteo pero u ružičastim, čistim prstima. Ponovo se osmehnu: — Ja mislim da je razočaran i ljut
na mene zato što nisam mogao ništa da otkrijem. Kad sam mu rekao da nema ništa, kazao je: „Svi su doktori isti.
Ako mi nije ništa, zašto sam onda oslabio deset kilograma u roku od tri nedelje?
— Pa, zašto je izgubio deset kilograma?
— Ne znam, ali sam prilično siguran da je u pitanju uobraženje. — On je odjednom pogleda, a njoj se učini da
te oštre plave oči ispituju njenu dušu s nekom neljudskom usredsređenošću. A onda, ne gledajući je, reče:
— Poznaješ Hektora od detinjstva?
— Da. — I Sevina shvati da doktor misli na sve protekle godine obnavljajući priču o njoj i Hektoru.
Nagađala je da on želi da bude s njom iskren i pošten, ali da nije sasvim siguran da li sme. „Pokušaću da
razgovaram o Hektoru i o sebi neutralno, kao da smo primerci, pa će tako biti lakše", pomisli, a glasno reče:
— Čini mi se da ga poznajem bolje nego iko.
— Onda znaš da on uobražava da je osetljivi-ji i nežniji od drugih ljudi.
— Znam.
— E pa, to je preovladalo. On zamišlja simptome neke bolesti, pa je čak u stanju i da većinu izazove. Uobrazio
je da ima rak u stomaku, pa je čak oslabio. Znaš, on na taj način privlači pažnju i saosećanje, koje otvoreno ne
može tražiti. Ali, znaš, nemoguće je prevariti rendgen, Snimili smo na sve moguće načine Hektorov stomak.
Čak
320
i filmski. I nismo našli ništa osim uobrazilje. — Doktor poćuta za trenutak, pa nastavi: — Na žalost, ne možemo
operisati i odstraniti bolesne de-love ljudskog karaktera. Da možemo, svet bi bio prepun svetaca i anđela. Znaš,
Hektor misli da ga svi zanemaruju — a čini mu se najviše od svih o-naj njegov mladi nećak — a odnos prema
Filipu povezan je s Hektorovim osećanjima prema Patu Dentriju i Nensi. To je tako složeno da to niko od nas ne
može da razume, a najmanje Hektor. I tako je stvorio sve simptome raka da bi izazvao sažaljenje i pažnju. To je
bar moja teorija. Ja, naravno, nisam psihijatar.
Malo zbunjena, Sevina reče tiho: — Ah, tako.
— To nije posao za hirurga. Možda bi neki od tih novih psihologa mogao nešto da mu pomogne. Ne znam.
Verovatno je suviše star. Takav je otkako se rodio. Ne može drukčije, eto takav je. — On je oštro pogleda. —
Životi ljudi kao što je Hektor prave su tragedije. Neki zaboravljaju ljubav i smrt, ali ljudi kao što je Hektor pate
celog života. Mislim da su Grci sigurno mislili na ljude kao što je Hektor kad su izmislili furi je.
On opet zastade za trenutak, a onda je radoznalo ispitivački pogleda.
— Sevina, koliko ti znaš o životu?
Nije znala šta da odgovori, ali ponovo oseti potrebu da bude iskrena, pa reče:
— Onoliko, čini mi se, koliko može da zna svaka iskusna i stara usedelica. Ni zbog čega se ne zgražam i
retko me kad nešto iznenadi.
— Znaš, Hektor je u duši uvek bio izopačen. On mnogo liči na histeričnu ženu. On treba da prestane da misli o
sebi i treba da se zainteresuje za nešto ili nekoga. Nekada je bio zainteresovan za sakupljanje raznih stvari, ali
mu je čak i to sada dosadno. Mislim da bi mu putovanje prijalo. On se nije pomerio petnaest godina. I stari ljudi
mogu danas da putuju, svuda. Sve je to tako udobno i raskošno. Potreban mu je neko da ga prodrrna.
21 Dvadeset četiri časa
321— On spusti pero od oniksa i pogleda kroz prozor. A onda reče ne okrećući se:
— Zašto se ne udaš za njega, Sevina, i ne od-vedeš ga? Sada bi to bilo u redu. Mislim da se on sada ne bi plašio
braka. Sada želi da se neko brine o njemu. On je kao neko razmaženo dete koje je odjednom ostalo bez nekoga
ko će ga maziti.
Nije mu odmah odgovorila. Umesto toga, počela je da razmišlja o samom Roni ju i čudnim stvarima koje je
rekao. Izgledalo je nemoguće da Roni, koji je bio njena generacija, njenih godina, i rođen malo niže dole u istoj
ulici, posmatra stvari s takvom hladnoćom i poštenom nepristrasno-šću. Mogao je da zapliće i uvija Hektorov
slučaj, neodređeno i neumesno, da pribegava finim lažima i izvrdavanjima, a umesto svega toga, sagledao je sve
do srži. To je zbog toga, pomislila je, što je on naučnik, i prvi put joj se učinilo da je nauka poštenje, a poštenje
veliki oslobodilac. Poštenje odbacuje bajke, osećanja i mnoge gluposti o-stavljajući čiste rane koje brzo zaceljuju
bez ožiljaka, ostavljajući život nepovređen, zdrav i izle-čen. Tako su ljudi manje nesrećni, jer imaju posla sa
surovom stvarnošću, a ne sa nezdravim truležom mrtvog morala i visokih sentimentalnih čistota, koji su
upropastili tolike živote. I tada joj se učinilo da pred devojkom kao što je Elizabeta Touner i pred decom
Elizabete Touner leži čitav jedan novi svet u kome su poštenje i čast mogući.
No u isto vreme razmišljala je o Hektoru i o udaji za njega — shvativši odjednom da je želja da se uda za njega,
čak i sada kad su bili stari, uvek postojala u dubini njene duše, iako ona to čak ni sebi nije htela da prizna, jer bi i
drugima i njoj izgledalo besmisleno i glupo da se udaje u njenim godinama. Shvatila je da je ta ideja postala za
nju neka vrsta uvrežene misije, koja je izdržala sve otpore, čak i Hektorov. Činilo joj se da je rođena da se brine
o njemu. Nije mogla reći zašto, osim da je uprkos svemu još uvek znala da
322
je jedina osoba na svetu koja ga razume i koja ga možda, može spasti od njega samoga. Zašto da se ne uda za
njega? Zašto da ga ne zaprosi? Na kraju krajeva, sada nema čega da se plaši, a biće im oboma lakše nego što im
je bilo onog vrelog majskog popodneva u Statsburgu. Sada je bila stara žena, duševno zdrava i prijatna, a ne
nespretna ustreptala mlada devojka, gonjena željom jačom od pravila o ponašanju, jačom čak i od njenog
ponosa.
Ali želela je da je neko ubeđuje u sve to i zato neiskreno izjavi:
— Sada ne bih mogla da se udam za njega. Bilo bi suviše smešno.
Roni se nasmcja svojim čudnim, oštrim anti-septičkim smehom.
— Zašto da ne? Ništa te ne sprečava. Ako ga zaprosiš, siguran sam da će prihvatiti s najvećim
oduševljenjem. Usamljen ie, i plaši se starosti, i smrti, i usamljenosti. Ali ne smeš očekivati da će on tebe
zaprositi. To bi bilo isto kao kad bi tražila da mu izrastu nove noge. Zašto da ne? To bi za vas oboje bio dobar
završetak, Mogli biste putovati, možda oko sveta, i zabavljati se, i tako bi postigla da Hektor zaboravi sebe.
Oboje volite lepo da živite i jedete. To je njemu potrebno. Borio se sam celog svog života, i sada je umoran i
ogorčen.
Obuzeta nespokojstvom, Sevina naglo ustade i reče:
— Sada moram da idem. Suviše sam te zadržala. — I pruži mu ruku. — Hvala ti na svemu što si rekao.
Razmisliću.
I on ustade i reče iznenada: — Zanima li te nauka, Sevina?
— Da. Mene zanima skoro sve. Što sam starija, čini mi se da imam sve manje vremena da naučim sve ono što
bih želela.
— Hoćeš li da vidiš rendgenski film? To je nešto novo, vrlo uzbudljivo i od vrlo velike vred-nosti.
21'
323— Već sam te suviše zadržala.
— Ne mari. Neka me čekaju.
On zazvoni, odjednom obuzet nekim dečač-kim oduševljenjem. Njegove plave oči zatreptaše, rumeno zdravo
lice još se više zarumene. Kad se pojavila uštirkana sestra, on joj reče:
— Donesite mi film gospodina Čempjena, gospođice Foks. Hoću da ga pokažem gospođici Dže-rold. — I
dodade okrenuvši se Sevini: — Hajdemo u mračnu komoru. — I povede je nekako uplašenu i zbunjenu u jednu
prostoriju u kojoj su prozori bili zamračeni, i u mraku sijao pravougaonik slabe srebrnaste svetlosti.
Sevina je bila srećna što je ušla u mrak, jer je ponovo bila zbunjena i nespretna. Bilo je pomalo nepristojno i
pomalo se i grozila pri pomisli da će gledati kako radi Hektorov stomak. Poželala je da odbije zadovoljstvo koje
joj je Roni nudio, ali nije mogla privole ti sebe da ubije njegovo očigledno oduševljenje. Bilo bi to isto kao
ošamariti dečaka koji prosto želi da vas zabavlja svojim majstorijama, a plašila se da bi Roni, koji je u tolikoj
meri bio oslobođen atmosfere njihovog de-tinjstva, mogao pomisliti da je glupa i da nije drug. Zamislite samo
tetka Džulijanu, pomisli ona, kako na filmu posmatra rad stomaka nekog svog poznanika.
I tako polako sede i odlučno se pribra čekajući mučenje, pitajući se da li je etički ispravno da jedan hirurg
nekome pokazuje filmski snimak nečijeg stomaka ako prethodno nije dobio odobrenje. Možda Roni smatra da je
to u redu zato što su ona i Hektor stari prijatelji, ali, naravno, to stvar čini još gorom. Stomak nekog nepoznatog
čoveka ne bi predstavljao nešto tako strašno, jer čovek ne može zamisliti kako izgleda spoljašnost tog čoveka, ali
dok gleda stomak svog prijatelja, prosto je primoran da vidi i zamišlja sve moguće. Ona začu iza sebe neko
škljocanje, i srebrni pravougaonik odjednom se osvetli blistavom belom svetlošću.
324
— Hektorov film nije tako dobar kao što su neki drugi — reče Roni izvinjavajući se — ali mislim da će te taj
više zanimati. Vrlo je teško rendgenski snimiti debele ljude. Vrlo dobro, gospođice Foks. Spremni smo.
A onda se odjednom na srebrnom pravouga-oniku pokaza nešto što je ličilo na školjku, ili o-strigu, ili neku
podvodnu biljku, i poče da se pokreće ritmički i ravnomerno, uvijajući se i razvijajući se, bućkajući se,
opuštajući se i stežući se, nekako užasno usredsređeno na rastvaranje komadića neke tamnije tvari, koja kao da je
želela da pobegne. Liči, pomisli Sevina, na one polubiljke ili poluživotinje koje je jednom, u blizini ostrva
Kataline, posmatrala na dnu mora kroz stakleno dno broda. A onda poče da razmišlja o svom stomaku, i o
Ronijevom stomaku, razmišljajući kako rade na isti način, bez obzira na njenu ili Ronijevu volju, i kako se
ponašaju baš kao ova čudna proždrljiva životinja na srebrnoj površini. Malo joj je bilo zlo, ali odluči da sve vidi
do kraja i da u-bedi Ronija da je uzbuđena samo zbog pravog naučnog interesovanja. A onda odjednom iza nje
nešto škljocnu i soba ponovo utonu u mrak, u kome se čuo Ronijev glas:
— Vidiš, to je savršen stomak. Tu nema ničeg značajnog.
— Ne znam — odgovori ona tiho. — Ne bih mogla reći. Ali meni je izgledalo kao da je sve značajno. Ali sada
moram da idem.
Kad su izišli iz mračne komore, Sevina reče:
— Hvala ti, Roni. Moraš jednom doći na večeru.
— Vrlo rado.
A onda odjednom dodade: — Nensi Karsters se vratila kući.
-— Hektorova sestra Nensi?
— Da, dolazi mi danas popodne na čaj.
— Voleo bih da je opet vidim. Bila je vrlo lepa.
— Reći ću joj. Zbogom.
325— Zbogom.
Dok je išla prema vratima, vide da se on već vratio svom pisaćem stolu sa staklenom pločom i svojim
grafikonima i zastide se što mu je oduzela toliko vremena zbog nekih tako izmišljenih i beznačajnih razloga.
Pomisli da se sigurno zadržala ceo sat, a kad je pogledala na časovnik, vide da je prošlo svega dvadeset pet
minuta. „Mnogo smo prešli za dvadeset i pet minuta", pomisli ona.
U čekaonici su sedele dve žene, i dok je prolazila pored njih izlazeći iz ordinacije, pomisli da je sigurno strašno
biti kao Roni i uvek misliti na ljude u vezi s njihovim stomacima. Kad je čovek takav, on čak i o lepoj ženi kao
što je Nensi misli kao o mašineriji, gomili žlezda i organa; a i ako bi se i zaljubio u nju, tu ne bi moglo biti ni-
kakvog osećanja niti romana, jer bi tačno znao šta se s njom događa. Znao bi da je to samo hemijski proces, da
ga pokreće mašina u kojoj on prebiva i da je prirodni proces mnogo jači od njega. Znao bi da je želi zato što
izvesne žlezde rade — i gone ga ka ostvarenju nečega što u njegovom mozgu nema tako neodoljivu snagu. A ta
mašinerija koja se nalazi u njemu ima moć da od njega napravi luđaka, idiota i budalu, kao što je i ona sama bila
onog popodneva u voćnjaku. Užasno bi bilo videti rendgenski snimak nekog zaljubljenog, kad je čitava
mašinerija u pokretu — bućka, opušta se i steže — i tako izaziva u čoveku osećanje neprijatnosti, nezadovoljstva
i zbunjenosti; a bilo bi još gore gledati filmski snimak utrobe iste o-sobe kada prestane da voli i kad sve mašine
prestaju da rade. Međutim, ljudi Ronijevog kova možda greše što ne uzimaju u obzir i dušu. „Ja ću se držati duše
i neću misliti na mašineriju", pomisli ona. Ali onda se seti da duša mnogo ne znači kad se mašinerija istroši i
prestane da radi.
Albert ju je čekao sa staromodnim automobilom, i ona se polagano odveze kući kroz gust saobraćaj. Boreći se
protiv potištenosti, ponovo poče
326
da razmišlja o Hektoru, i odjednom opazi da je potpuno zaboravila Alidu i da, naravno, Alida potpuno
onemogućuje ideju da se uda za Hektora. Shvatila je da je Alidin život suviše isprepletan s njenim da bi je sada
mogla napustiti. Bilo je to kao da je venčana s Alidom, i kad bi se udala za Hektora, to bi bio skandal, i ljudi bi
govorili: „Jadna Alida! Šta će sada kad se ta stara budala Se-vina udala?" Bilo je prekasno da se sada sve pro-
meni — bez obzira na to koliko ona želi da uzme Hektora, i da se brine za njega, i da mu pruži spokojnu sreću
koju nikad nije upoznao. Moraće da žrtvuje jedno od njih — Hektora ili Alidu — jer je bilo nemoguće starati se
za oboje. Nemoguće je bilo zamisliti da oboje žive u istoj kući ili da zajedno putuju, čak i kad bi Alida,
oslobođena svoje uobražene bolesti, mogla da putuje. Alida i Hektor su se suviše duboko mrzeli, a i ličili jedno
na drugo. Možda bi mogla, pomisli ona, da podeli svoje vreme između njih dvoje i ne udajući se za Hektora.
Mogla bi da putuje s njim, jer ni-ko ne bi mogao pomisliti da u njihovim godinama među njima postoji nešto
skandalozno. Uostalom, danas je svima svejedno ako sredovečne ili mlade osobe putuju bez pratnje. Alida bi se
ljutila, ali Alida nema nikakvog prava da je prikuje za kuću u Trideset šestoj ulici.
Nije mogla da nađe pravo rešenje za taj problem, ali je bila srećna pri pomisli da je dvoje ljudi na svetu toliko
vole da bi zbog nje bili ljubomorni i svađali se zbog nje.
Automobil se zaustavi pred vratima. Sevina reče Albertu da će joj biti potreban u osam, jer izlazi na večeru.
Ostavivši bundu u predvorju, u-đe u dnevnu sobu i ugleda Alidu kako sedi ispred polukružnog izbočenog
prozora okružena razbacanim novinama. Ona pomisli: „Kad bi se samo svakog dana u godini dogodilo po jedno
ubistvo, ona se ne bi ljutila čak da je ostavim."
Začuvši njen teški korak, Alida diže pogled i reče uzbuđenim glasom:
327_ Otkrili su ubicu. To uopšte nije zagonetni „gospodin Vilson".
A Sevini se odjednom učim, bez ikakvog razloga da vidi Alidin stomak na delu, a istovremeno ugleda Rozu
Dugan kao lepu uništenu mašinu. Ne bi imalo nikakvog smisla snimati mašinu koja ne radi.
XXI
Kad je Melbern ostavio EIsmerove u „Ricu", odlučio je da ode pravo kući umesto u grad u kancelariju. Kod kuće
će izdiktirati neka pisma — jedno za novi brzi brod koji će ploviti od Port Dže-ferseno od Satn Plejsa za
četrdeset minuta, jedno o novom Pikasu (jer je u toku noći odlučio da ga kupi), a jedno povodom molbe Novog
simfonijskog orkestra za novčanu pomoć. O svemu tome mislio je kao o zabavi i obrazovanju, kao o predmetima
koje je u svom bistrom umu potpuno odvajao od čistih, hladnih, smelih poslova koje je obavljao u kancelariji
visoko iznad porte Crkve svete Trojice. Kad je ušao u automobil, mislio je o tome da će odvojiti polovinu sume
koju su od njega tražili za orkestar, ne zbog toga što ne bi mogao da izda čitavu tu sumu, već zato što nije želeo
da se pročuje kao zlatan rudnik iz koga bi se snabdevale sve moguće organizacije.
Dok je razmišljao o orkestru, primeti novine koje je Nensi Elsmor ostavila na sedištu automobila. Ugleda
fotografiju Rože Dugan kako sedi na stolu sa prekrštenim nogama, a ispod nje natpis: POZNATA PEVACICA
NOĆNOG LOKALA ZADAVLJENA U RASKOŠNOM LJUBAVNOM GNEZDU NA MARE HILU, i
osmehnu se na beskrajnu prostotu reći „raskošnom ljubavnom gnezdu na Mare Hilu". Ljubav je bila ljubav a
strast strast, bilo na Mare Hilu ili Riversajd Drajvu, i svak mora da joj se potčini, u ovom ili onom obliku.
Raskošno Iju-
329bavno gnezdo, pomisli on smeškajući se, samo je protivurečnost izraza.
Bio je sasvim smetnuo s uma pisma koja je nameravao da piše. Okrenuvši nemarno stranicu da pročita kraj priče,
tek tada vide da je pevačica noćnog lokala Roza Dugan. Time se sve promenilo. To nije bila laka roba. To je bila
Roza Dugan.
Kad je doznao da je Roza Dugan mrtva, iznenada oseti žaljenje što nije pre tri večeri otišao da je čuje kad je Fani
to želela. Jednostavno nije hteo da ide jer ga je Fani te večeri naljutila više nego obično i jer je znao da ona želi
da ide zato što je to nešto što treba da se uradi. Svi su počeli da pričaju o Rozi Dugan, i svi su počeli da odlaze u
njen lokal. A sada je mrtva.
Ravnodušno je čitao članak i mislio kako je u pitanju jedna sasvim obična priča o zločinu, koji je malo nategnuto
napisao neki nadrinovinar, trudeći se da je načini zanimljivijom nekim nagovešta-jima o krijumčarenju alkohola
i o noćnom žvotu. Samo Roza Dugan činila je tu priču interesantnom. Da je to bila nek obična igračica noćnog
lokala, priča ne bi bila zanimljiva. A kad je došao do polovine, priča mu odjednom postade neobično zanimljiva.
Čitao je o „gospodinu Vilsonu" i „malom crnom čoveku" i smaragdnim dugmetima i prljavom kačketu, i dok se
automobil približavao njegovom stanu, pred očima mu se ukaza jedna čudno jasna slika. Ugledao je ženu u
bundi kako pomaže nekom pijancu da iziđe iz taksija i vodi ga do vrata jedne kuće u Trideset šestoj ulici. Padao
je sneg, i njegov automobil se bio zaustavio pred nekim ogromnim smetom i čekao da taksi krene i omogući mu
prolaz. I odjednom pomisli: „'Gospodin Vil-son' je Džim Touner", a onda primeti da je automobil stao i da šofer
stoji između dve gomile blistavog snega i drži mu otvorena vrata da izađe.
Gurnuvši novine u džep, Melbern reče:
— Vratite se u petnaest do jedan — i prešavši preko pločnika uđe u kuću.
330
Još i onda kad se zatvorio u svoju biblioteku, neprestano je video u mislima dve prilike kako prelaze preko
pločnika kroz mećavu, i što je više o tome razmišljao, bio je sve sigurniji da je čovek koji je ličio na Džima
Tounera bio Džim Touner. Njegova namera da izdiktira nekoliko pisama bila je potpuno propala, pa tako i nije
zazvonio da dođe sekretarica, već je seo za veliki pisaći sto od palisandro-vine i, izvadivši novine, počeo iz
početka da čita priču o ubistvu. Video je da broj kuće u kojoj se desilo ubistvo tačno odgovara kući pred čijim je
vratima stajao taksi u snegu. Ponovo je pomislio: „Takve stvari se ne dešavaju." No ipak je osećao nekakvu
čudnu sigurnost da se to desilo.
I dok je o tome razmišljao, sve ono što je pre-ćutno znao poče da se javlja iz sećanja sa određenom i
uznemirujućom doslednošću. Odjednom shvati da je i sam mogao da postane jedna ličnost u tom skandalu —
prosto zbog toga što je bio jedan od poslednjih koji je video živu Rozu Dugan. Još dvojica možda — „gospodin
Vilson" i „mali crni čovek" — su je videla posle njega, a onaj koji ju je ubio, video ju je poslednji. „Mali crni
čovek će možda pobeći, na njega lično nikad neće posumnjati da nešto zna, ali „gospodina Vilsona" će sigurno
pronaći, a onda će početi da se odigravaju užasne stvari. Optužiće Džima Tounera da je ubio Rozu Dugan, i
moraće da se napregnu sve sile da bi se on spasao. Onda ponovo reče sam sebi da Džim Touner nije mogao to
učiniti jer on nije čovek koji može nekoga da ubije. On nije ni plahovit, ni neobuzdan. On je nalik na čvrstog,
snažnog vola. Da ju je on ubio, to bi bilo samo zbog toga da je se otarasi, ali premda je glup, sigurno nije tako
glup da je ubije baš u onoj kući u kojoj ju je izdržavao.
A onda odjednom shvati da Džim Touner sigurno nije izvršio to ubistvo jer je bio tako pijun da bi od njega čak i
dete moglo pobeći.
Ponovo pogleda novine i pročita da je polici j;i utvrdila da je ubistvo izvršeno oko tri i/jnlra. To
331nikako nije uradio Džim Touner, jer je u dva sata bio tako pijan da nije mogao da hoda. Ne bi mogao da
zadavi ni dete, a kamoli snažnu Irkinju Rozinog soja i zanimanja.
Za trenutak pogled mu prelete preko stranice i onda se zadrža na jednoj drugoj vesti. Sledila je odmah iza priče o
ubistvu Dugan i glasila je:
Jutros oko osam sati, dok je čistio prilaz kući, Džejmi Anapi, Filipinac, sluga u domaćinstvu gospođe Henri
Elsvort, br. 918 u Istočnoj pedeset sedmoj ulici, otkrio je leš jednog čoveka, koga je policija kasnije
identifikovala kao „Srećnog Sema" Lipšica, revolveraša i krijumčara alkohola sa dugom prošlošću kriminalca.
Na lesu su bile tri rane od vatrenog oružja. Meci su ga pogodili s leđa, prošli kroz pluća i izišli s druge strane.
Smatra se da je Lipšic ubijen u toku dana u nekoj tuči u ovom kraju i da je leš bačen na prolaz prošle noći za
vreme mećave. To je prvi slučaj da je jedan revolveraš povezen i onda ubijen u srcu grada, i ta drskost navela je
policiju da preduzme neuobičajene napore da razjasni to ubistvo.
Pored tog izveštaja nalazila se galerija portreta „Srećnog Sema", razrokog, sa spljoštenim kal-mičkim nosem i
velikim ožiljkom preko lica. Pos-matrajući fotografiju, Melbern pomisli zaludno: „Svakako ga nije bilo teško
identifikovati."
Taj člančić nije bio naročito zanimljiv. Bio je tako običan kao tržišne cene povrća na vašing-tonskoj pijaci, ali ga
je iznenada naveo na pomisao kako bi to bilo čudesno kad bi čovek mogao noću da podigne poklopac sa celog
grada i da sa velike visine posmatra šta se sve tamo dešava, gledajući i shvatajući sve zamršene konce zločina,
strasti, us-peha i poraza. A onda odjednom primeti da je broj 918 Istočne pedeset sedme ulice skoro na uglu Satn
Plejsa, i da je po drugi put u toku jedne noći slučajno prošao veoma blizu nasilne smrti, a da je to tek mnogo
kasnije doznao. Leš je, možda, već
332
ležao na prolazu kad su on i Fani prošli tuda u povratku sa Hektorove večere. I ponovo se osmeh-nuo pri pomisli
kako je neprirodno što se tako nešto može dogoditi usred velikog civilizovanog grada kao što je Njujork. A onda
je pomislio da taj grad možda nije cvilizovan, već da je samo jedan naoružan varvarski logor, u kome danonoćno
traje divljačko ratno stanje a da smrt Srećnog Sema Lipšica predstavlja samo majušan dokaz tog ratnog stanja.
Bilo je i drugih borbi, manje očiglednih i podmuklijih, u kojima je i on sudelovao i u kojima su se ljudi pred
njegovim očima upro-pašćavali i sramotili. Sve je bilo veoma složeno i zapleteno i opčinjavalo je. Čudno mu je
bilo što nikad ranije o tome nije razmišljao.
Ali je opet bio svestan da mora razmisliti o Džimu Touneru, i trgnuvši se iz zabavnog lutanja u mislima, poče da
razmišlja o Džimovom problemu. Uvideo je smesta da u tom problemu Fani predstavlja najgori element. Takva
žena, histerična, željna divljenja, mogla bi da uradi sve, a pre svega bi sebe dramatizovala i postala vrlo
samosvesna junakinja. Ali onda je ponovo pomislio da bi on jedini mogao spasti Džima Tounera ako dođe do
najgoreg, i u svojoj aktivnoj mašti počeo je polako da gradi sve one užasne posledice koje bi mogle proisteći iz
toga što je on video Džima Tounera i Rozu Dugan kako ulaze zajedno u kuću. S odvrat-nošću je ugledao Džima
Tounera na sudu usred vike i vrištanja najgorih senzacionalističkih novina, Džima koga polako i sigurno uvlače
u zatvor, a možda i u smrt, koga će porota sastavljena od sitnih službenika i trgovaca nasamariti na sudskom
procesu svojim predrasudama, koji će ga mrzeti zato što je bogat i što ništa nije radio, i što je mogao sebi da
pruži zadovoljstvo da izdržava i voli poznatu lepu ženu. I sva njegova mržnja prema onoj vrsti ljudi i onoj vrsti
mentaliteta kakvi su sačinjavali većinu porota ispuni ga nekim čudnim besom. Njegovo staro ubeđenje da bi
svetom morala upravljati gvozdena ruka malog broja inteli-
333gentnih ljudi ponovo je toliko oživela da se splelo s jednim događajem koji se još nije ni odigrao, i odjednom
ga postavilo na stranu Džima Tounera, prema kome je dotle osećao samo prezir.
Ne, pomisli on, Džim Touner neće imati nikakvih izgleda, i kad bude izgledalo da su sve nade pokopane, on,
Dejvid Melbern, moraće da stupi i ume-ša se u tu jeftinu prljavu aferu i da ispriča toj odvratnoj poroti da je video
Džima Tounera na sat pre ubistva, i da Džim to nije mogao učiniti jer je bio suviše pijan. A tada će ga oblasni
pravozastup-nik, zato što želi da odnese pobedu i što je mudar, upitati da li je on prijatelj optuženog, a on će
potpuno mirno moći da odgovori: „Ne, uopšte nisam." A onda će opet oblasni pravozastupnik, ako je mudar,
pitati naročitim glasom: „Ali vi ste prijatelj gospođe Touner, zar ne?" a on će morati da odgovori: „Da", a
oblasni pravozastupnik će onda prepredeno dodati: „Vrlo dobar prijatelj, zar ne?" i onda će on tom jednom
jedinom rečenicom biti uvučen u tu užasnu aferu, a njegovo ime će biti ocrnjeno zajedno s ostalim u prostačkim
prljavim novinama kakve su ležale pred njim na pisaćem stolu. Bilo bi tu članaka i fotografija o „pokvarenim
pripadnicima višeg društva", i naslovnih stranica o „društvenom skandalu", i sve one odvratne prljavštine koje
uveseljavaju živote čopora koji puni podzemne železnice i bioskope. On, Dejvid Melbern, moraće da povlači
svoj ugled po toj prljavštini da bi se time naslađivale hiljade beslo-vesnih stvorenja. Morao bi se svem tom
podvrći da bi spasao čoveka prema kome je osećao samo prezir i koji se slučajno izdigao iznad te rulje samo
svojim bogatstvom.
I ponovo pomisli: „To ne može biti istina. Takve stvari se ne dešavaju." Ali odmah pomisli da sigurno svi koji su
umešani u tu aferu misle isto tako. Čak je ubica, kad se vratio zdravom razumu, sigurno pomislio: „Nije istina.
To se nije moglo dogoditi." I pokuša da zamisli „malog crnog čoveka" koji je zaboravio jeftini prljavi kačket.
Kad
334
bi ga samo pronašli, sve bi bilo u redu, i Džim Touner bi se u najgorem slučaju morao suočiti sa skandalom. Ali
kako ga naći — vlasnika kačketa koji je ličio na bezbroj drugih kačketa? Smaragdna dugmad za košulju i ime
„gospodin Vilson" bili su mnogo bliži putokazi.
I u taj mah ga iznenada obuze strah, kao onda kad je sedeo u maloj sobi iza zaključanih vrata i kad ga
je Verna Hosteter s druge strane vrata naizmenično grdila i mamila u krevet. I ponovo je sasvim jasno video
kako se nalazio blizu ubistva. Video je da je u srcu i u duši bio ubica, jer je u svojoj mašti ubio Vernu Hosteter
mnogo puta bez tuge i grize savesti. Takve stvari jesu bile moguće. Svako može da izvrši ubistvo. Bilo je to
samo pitanje okolnosti i pritiska. I on pomisli: „Nešto moram učiniti. Nekada sam sebe spasao. Čak sam
se spasao zatvora. Učinio sam to jer sam sačuvao zdravu pamet i sagledao stvari. Ovoga puta moram
spasti Džima Tounera da bih sebe spasao. Čovek ne može da sedi mirno i pušta da drugoga odvedu u zatvor,
možda i u smrt, ako može da da iskaz koji će tog drugog spasti ili bar dovesti u sumnju ceo događaj. Ne, čak ni
ja to ne bih mogao učiniti." I ogorčeno pomisli da najviše neprilika na svetu nisu prouzrokovali nitkovi, već
budale koje gube glave kao Džim Touner i zaboravljaju izdajnički oko vratnik i smaragdnu dugmad za
košulju. Možda je i ubica bio budala i luda kad je ostavio prljav, umašćen kačket. I odjednom se seti smaragdne
dugmadi. Setio se kako ih je zapazio iz čiste dosade dok je za večerom kod Hektora Čempjena slušao
Džima Tounera kako priča neku dugačku i neduhovitu priču. Ponovo ih ugleda, blistavu i zelenu, na grudima
košulje, koju je Džim Touner bio malo polio konjakom u trenutku pijanstva. Ne, više nije bilo nikakve sumnje.
Dugmad za košulju su pripadala Džimu Touiieru. On ih ne bi ni zapazio da ga Džim Touner nije gnjavio tom
dugačkom pričom o svojim konjima.
335On zlovoljno opsova pri pomisli da se sve to desilo baš sada kad mu je potrebna bistra glava za druge stvari.
Sada je znao da neće moći da posveti svoje misli poslu o rudnicima u Gobiju, jer će sve vreme misliti na Džima
Tounera i na opasnost koja se nadvila nad ovoga, a time i na neki način i nad njega, i odjednom shvati da je
njegov nagon u priči s Fani uvek bio ispravan. Nije trebalo da se zapetljava s njom. Nelagodnost i predo-sećanje
koje je lebdelo nad njim od onog prvog sastanka u hotelu na drumu nisu poticali ni od nerava ni od mašte, već iz
slutnje da će se nešto desiti, a ta slutnja ga je pratila od dana kada je upoznao Fani. Zdrav nagon mu je govorio
da se ne zapetljava s tom lepom glupačom. Nije poslušao taj nagon, ne iz neke strasti ili želje, već jedino iz
dosade i zbog toga jer mu je ćela ta stvar izgledala tako laka.
Ustade i, prošavši kroz sobe, nali sebi čašu viskija, a kad je to učinio, priđe prozoru i zagleda se niz ulicu, koja se
protezala između zidova od opeke i kamena, bela i blistava na suncu, dok je sneg ležao duž pločnika, i mada je
sneg još blistao, ulica je izgledala tamnija i nekako malo izmenjena. Sada to nije bila ona ista ulica. Čak se i ova
poznata soba sa tamnim zidovima punim knjiga i neubedljivim svetlim modernim crtežima promenila. Postala je
sumorna i mala, a slike su izgledale čudno, kao da ne pripadaju vremenu.
„Ne", pomisli on. „To ne može biti istina. Takve stvari se ne dešavaju." I ta svest o nestvar-nosti kao da je
odjednom obuhvatila njegov život i živote onih koje je poznavao, pa i život samog grada. Ni on sigurno nije
stvaran. Takav grad ne postoji. Pa ni on, Dejvid Melbern, koji stoji u toj poznatoj biblioteci, koja je odjednom
postala tamna i odbojna, ne može biti isti onaj Dejvid Melbern koji je video oca onoga dana na praznom
građevinskom terenu, ni onaj Dejvid Melbern koji se zaključao pred Vernom Hosteter. Ni njegov doživljaj sa
Fani nije bio istinit. Sve je sad bilo
336
čudno i nejasno kao neka noćna mora. I odjednom ga obuze neko čudno osećanje da ga je nešto samo teralo kroz
život, a da pri tom nije imao vremena da živi. I u taj mah njemu, koji je uvek znao šta hoće, učini se da nikada
nije sam birao svoju sudbinu. Sve je bilo predodređeno, a na njegov dug životni put koji je ležao za njim guralo
ga je nešto jače od njega. I ponovo oseti umorno, nejasno osećanje opuštenosti koje ga je sve više mučilo u pos-
lednje vreme. On pomisli: „Možda sam na ivici nervnog sloma. Možda se čovek tada tako oseća. Možda je
granica između nestvarnosti i stvarnosti nejasna, pa sitnice dobijaju ogromne razmere."
Hodao je gore-dole po sobi razmišljajući sve vreme: „Moram vladati sobom. Moram se oteti iz tog čudnog
osećanja zbrke i užasa. Možda starim, i mašina počinje da puca. Možda ću izgubiti sve za šta sam se borio i
odjednom ću biti mrtav a da nisam stigao da se odmorim ni za trenutk."
I onda pomisli na Rubi, hladnu, uravnoteženu i sigurnu u sebe. Setio se kako je slušala dugu priču o njegovom
životu i pri tom se nije dosađivala. I odjednom mu se učini da je sve to njegovo pričanje bilo samo još jedan znak
one zagonetne slabosti koja ga je postepeno opkoljavala i surva-vala u ponor. Kad je razmišljao o Rubi, izgledalo
mu je da mu ona može pomoći jer njoj može sve reći, i prvi put u životu priznao je sam sebi da mu je potreban
neko kome može sve reći. Sa Rubi više neće biti sam. Čudno je to što o njoj nije mislio prvenstveno kao o ženi
koju će voleti, već kao o prijatelju. To je možda dobar znak. Ako njihova tela ne budu zagospodarila njihovom
vezom, postoje veliki izgledi da će sve ići dobro. Ako čulnost postane neobuzdana, ona remeti odnose između
muškarca i žene. Jedno od njih dvoje se zamori i oseti dosadu. Iz početka je takav odnos suviše snažan, a onda,
kad izumre, ostaje samo praznina i dosada. Ne, sa Rubi će sve biti dobro i on će ponovo steći vlast nad sobom.
Oni će zajedno tići. Napustiće ovaj prokleti grad koji je od-
22 Dvadeset četiri časa
337jednom mrzeo s bezazlenom, skoro histeričnom žestinom. Zadovoljstvo i sreća su ležali negde daleko od
granica ovog grada. S nekim iznenadnim čuđenjem Melbern shvati da je prvi put u životu uopšte pomislio na
sreću.
Onda ponovo primeti sliku Rože Dugan na sjajnom pisaćem stolu, i njegove misli naglo skre-toše na Džima
Tounera i Fani i na ćelu tu zbrku u kojoj se obreo i pomisli: „Ovo je prvi put otkako sam se otarasio Verne da
sam se upetljao u živote drugih." Ali sve mu je sada izgledalo mnogo jasnije i mnogo manje zlokobno. „Možda
taj čovek koga sam video kako ulazi u kuću i nije bio Džim Touner. Možda je to bio Džim Touner, ali možda ta
žena nije bila Roza Dugan. Možda je to bila neka druga kuća. Donosim zaključke nasumce, kao neka nervozna
žena. Ne smem se uzrujavati."
Usred tog razmišljanja neko tiho zakuca na vrata, i jedan glas reče: — Kola su stigla, gospodine Melberne.
On pogleda na pisaći sto i vide da je prazan, osim slike Rože Dugan sa natpisom: POZNATA PEVACICA
NOĆNOG LOKALA ZADAVLJENA U RASKOŠNOM LJUBAVNOM GNEZDU NA MARE HILU. Nije
uradio ništa za čitav sat, koliko je proveo u biblioteci. Nije napisao pismo orkestru ni pismo o brzom brodu. Čak
nije ni dozvao sekretaricu. I pomisli: „Ovo mi je prvi put da sam tako nešto učinio. To je, verovatno, početak
kraja."
2.
Ručao je sa Elsmorovima u njihovoj dnevnoj sobi sa prozorima koji su gledali na dugačak kanjon Medison
Avenije. Sedeći preko puta Nensi Elsmor, Melbern ju je posmatrao s nekim ushićenjem — razmišljajući kako je
lepa — ali takođe uznemiren i s nekom nelagodnošću koja ga je mučila zato što nije mogao odmah da je odredi i
tako
338
se smiri. Razgovarali su o putovanju i vremenu, a najviše od svega o gradu koji kao da je sada plašio ledi
Elsmor. A onda, kad je poslužena salata, Melbern je shvatio šta ga uznemirava. Sedeo je preko puta jedne stare
dame koja kao da uopšte nema godina, i čije je lice, svakako vrlo lepo lice, izgledalo potpuno prazno, umesto da
bude promen-ljivo i pokretno. Bilo je groteskno, i baš to njegovo svojstvo ga je očaravalo i teralo da krišom baca
na nju po koji pogled kad nije znala da je on posmat-ra. Njeno lice, ako bi bilo podvrgnuto bilo kakvom
apstraktnom testu, ispalo bi mlađe od Faninog lica i njegovog zabrinutog nezadovoljnog izraza, a ipak je bilo
staro i umorno na neki čudan, neobjašnjiv način. Njegova starost se izražavala očima, zaključi Melbern napokon.
Bilo je trenutaka kad su te sjajne, tamne oči bile umorne i pune mudrosti. Ledi Elsmor ličila je na voštanu lutku
na čudesan način obdarenu životom. A bila je i potpuno bez mozga, kao i takva lutka. Njen dar, čak i sada, bio
je, izgleda, dar da ugađa muškarcima. I Melbern odjednom shvati da je sav njen život, verovatno, prošao u
laskanju, maženju i milovanju muškaraca. Pomislivši na Fani, on razume-de i da je to najveći dar koji bogovi
mogu podariti ženi -— za njeno dobro i dobro svili muškaraca. To je dar koji muškarac želi više od svega, više
nego lepo telo i sjajan um ili srdačno prijateljstvo. Razumeo je zašto je ser Džon obožava, i zašto je posmatra kao
da je za njega potpuno nova, a ne njegova ne više mlada žena, sa kojom je bio godinama u braku. I u istom
trenutku setio se Rubi, i sendviča i viskija postavljenih na sto, i važne sa cvećem pored njih. I bio je neobično
siguran u samog sebe i srećniji nego što se mesecima osećao. Kucanje na vratima prekide čitav tok razmišljanja
koje je teklo iza zavese učtivog i banalnog razgovora. Na ser Džonovo „napred", uđe jedan čovek noseći pisamce
na srebrnom poslužavniku. Čim je ugledao pisamce, znao je šta je u pilnnju. Poznao je omot čeličnosive boje,
veliki i četvilasli,
22*
339a trenutak kasnije i Fanin izdužen nervozan rukopis, i ljutito pomisli: „Čak ovamo juri za mnom",
zamišljajući da bi to mogao biti početak čitavog niza neprilika i scena. Odjednom se naljuti. Osećao je kao da ga
nešto pritiska u mozgu, kao da su mu se svi nervi spleli. I u njemu se odjednom podiže silan talas mržnje prema
njoj. Bio je rešen da je izbaci iz svog života silom ako bude potrebno. „Mi smo gotovi", pomisli on. „Nemamo
zašto da
nastavljamo."
Čovek objasni da nije znao da gospodin Mel-bern ruča gore i da ga je čekao u predvorju. Mel-bern mu dade
napojnicu i stavi pismo pored ta-njira, svestan da ledi Elsmor u isto vreme čita adresu ispisanu krivudavim
nervoznim rukopisom i reč „hitno" podvučenu tako histerično da se crta odjednom razlila u mrlju.
Nije imao nameru da ga otvori dok ne bude sam, ali reč „hitno" navede ga na pomisao da mu na kraju krajeva
ipak možda ne piše u želji da ga vrati, već zbog toga što je otkrila šta se desilo Džimu i što ne zna šta da radi.
Predomislivši se neočekivano, on reče:
— Imate li nešto protiv toga da ga otvorim? Nisu imali ništa protiv, ali se ljutio što sede potpuno mirno kao što
ljudi ćute kad neko telefonira u sobi punoj sveta, i užasno se stideo kao da su nekom telepatijom nagađali šta piše
na čelično-sivoj hartiji.
Pročitao ga je i smesta video da je njegova pretpostavka tačna. Shvatio je da ne može izbeći ponovan sastanak i
razgovor s njom; ali je shavatio i da je žena koja je napisala to pismo jedna nova Fani koju on nije poznavao,
ukroćena Fani, spremna da žrtvuje svoj ponos. Stara Fani stvarno se otkrila samo jednom kad je napisala: „Ne
znam šta da radim. Mogla bih svašta učiniti." To je bila stara Fani, koja je uzalud pokušavala da ga preplaši
preteći mu scenama.
Gurnuvši pismo u džep, Melbern reče: — Smem li da se poslužim vašim telefonom? — i odjednom
pocrvene i dodade: — Onim u spavaćoj sobi? Nije za običan razgovor. — On primeti blesak radoznalosti u
očima Nensi Elsmor, i udalji se zatvorivši za sobom vrata spavaće sobe.
Odgovorila mu je Fani lično, i tako je znao da je sedela pored telefona očekujući njegov poziv. Njen glas ponovo
učvrsti u njemu osećanje gađenja prema njoj i svemu onom što ona predstavlja i izazva neku čudnu sramnu želju
da je ponizi, da je baci na kolena, ne zbog nečega što je njemu učinila, već zbog onoga što je bila i što je učinila
drugima, pa začudo, čak i zbog onoga što je učinila Džimu Touneru. Kao da je on postao zatočenik svih ljudi u
njihovoj borbi protiv bestidnih, praznih žena kao što je ona. Činilo mu se da s druge strane žice ne razgovara s
njim samo Fani već i Verna Hosteter.
On mirno reče:
— Ovde Dejvid.
— Jesi li dobio moje pismo?
— Da.
— Kad mogu da te vidim?
— Zavisi. Da li je važno?
— Mislim da ti je moje pismo objasnilo. — I sa zadovoljstvom on primeti da se u njenom glasu iznenada oseća
napregnutost i ljutnja. Osetio je želju da se nasmeje na sam ton toga glasa. Zamislio ju je kako dramatično sedi
za toaletnim stočićem i uživa čak i u ovako groznoj situaciji.
— Izvini, Fani, ali takva pisma sam od tebe i pre dobij ao.
— Pa, to nema nikakve veze sa mnom ili s tobom. To nema nikakve veze s onim što je bilo među nama.
— Jesi li sigurna? — On pomisli: „Ovoga puta se mora poniziti. To će joj koristiti."
— Sigurna sam. — Sada je znao da se ljuti. U sledećem trenutku čuo je njen glas:
— Ako ti misliš da bih se ja ovako ponižavala samo zato da sve počnem iz početka, onda si po-ludeo.
340
341— Šta je onda?
— Ne mogu ti reći preko telefona.
— Izvini, Fani, ali ne mogu doći ako ne znam da postoji neki jak razlog. Zauzet sam.
Nastade ćutanje, kao da je razmišljala, a onda ga odjednom upita:
— Jesi li pročitao popodnevne novine?
— Naravno.
— Jesi li čitao o Rozi Dugan?
— Jesam.
Onda ponovo nastade ćutanje, a odmah na to skoro šapatom Fani reče:
— Džim je „gospodin Vilson".
Nagnao ju je da to izrekne, i odjednom se iscerio na telefonu. Naterao ju je da uradi upravo ono što je hteo da je
natera. On reče:
— Odmah ću doći. Za dvadeset minuta. Nemam mnogo vremena.
Čuo je kako je spustila slušalicu na drugom kraju žice i zastideo se samog sebe, ne zbog toga što mu je bilo žao
Fani, već zbog toga što je sebi dopustio da postane tako detinjast i tako sitan. Tako nešto, govorio je samom sebi,
je ispod njegovog dostojanstva, i nije trebalo da na to traci vreme ni energiju koju je sve to zahtevalo. Činilo mu
se da je i protiv svoje volje popustio nekom izopačenom i usedelačkom instinktu. Ali u isto vreme shvatio je da
se u krajnjoj liniji svaka ljubav svodi na isto. Ljubav od ljudi pravi budale, bilo da je to samo strast ili ljubav u
najplemenitijem smislu. Sam čin ljubavi je nešto smešno i nedostojanstveno, nešto što je — ako se pomisli
hladnokrvno i nepristrasno — besmisleno i glupavo. Ozbiljni ljudi postaju savršeno ludi i govore i rade na j
idiotski je stvari koje čovek pri zdravoj pameti nikad ne bi uradio. No od ljubavi ne može pobeći niko ko nije
čudan i abnormalan, ni revol-veraš, ni ministar, ni sveštenik, ni bankar, niti ulični radnik.
Niko ne može pobeći od toga strašnog pritiska koji je i njega naterao da se ponaša kao dete. Po-
342
novo je shvatio da nikad nije želeo da se združi sa Fani.
Melbern ugasi cigaretu u staklenoj pepeljari s iznenadnim besom, pa ustade i vrati se u dnevnu sobu, gde ga je
čekala Nensi Elsmor sa svojim krupnim, tamnim očima još sjajnim od radoznalosti. On se naglo izvini i reče da
ih mora napustiti, ali da će se za sat vratiti po ser Džona. Nensi Elsmor se malčice pobuni, lepršavo kao da je još
mlada i poželjna, i on oseti neku iznenadnu odvratnost prema toj novoj manifestaciji stvari koja mu je ovog
trenutka bila tako odvratna da nije mogao zamisliti čak ni Rubi kao ženu za kojom bi žudeo.XXII
Kad je ugledao Fani, morao je da se osmehne. Ušla je u biblioteku u kojoj je čekao, sva u crnom, sa malo bele
čipke na rukavima i oko vrata. Pretpostavljao je da su zavese malo navučene kako ne bi propustile blistavo
popodnevno sunce, jer bi ono bilo suviše veselo za ovu priliku. Primetio je da uopšte nije našminkana i da zbog
toga izgleda bleda i žalosna. Jasno, htela je da uživa u drami, bez obzira na to kako će tužne biti posledice onoga
čime su se sada bavili.
Melbern ustade, i dok mu je Fani prilazila, primeti da je zaštitnički oklop njenog plana za ovaj susret odjednom
popucao i da je ona, ne znajući tačno kako da se s njim pozdravi, zbunjena i nespretna. Osećao je da taj susret ni
za jedno od njih nije lak, ali da je za njega mnogo lakši jer mu je, u stvari, bilo svejedno da li je neprijatan ili ne.
Pomogao joj je pruživši ruku. Ona je prihvati i reče najprirodnijim glasom: — Zdravo.
Nastade neprijatna pauza, jer ona kao da je neočekivano otkrila da u čitavom njenom dugom društvenom
iskustvu nije bilo pravila kako da se primi ljubavnik koji je odbacio ženu a koji se morao vratiti i protiv svoje
volje. Da bi joj olakšao situaciju, on sede i reče:
— Smem li da popušim cigaru? Tvoje pismo me je prekinulo usred ručka.
Ona promrmlja: — Izvoli — čudnim, napregnutim glasom i sede na sofu, sasvim na ivicu, stisnuvši svoja mala
lepa stopala.
344
On izvadi cigaru i trudeći se da bude što ne-zainteresovaniji reče dok ju je palio:
— Pretpostavljao sam o čemu je reč. Gadna stvar.
Ali nije joj rekao da je to pretpostavljao zato što je video kako Roza Dugan pomaže treštenom pijanom Džimu da
pređe preko ulice noćas u dva sata. Nagon mu je govorio da zadrži to obaveštenje do kraja, i da ga iskoristi samo
ako to bude potrebno da spase Džima. Ako ne bude potrebno, nije potrebno da to ikad neko sazna.
Fani tiho zaplaka, tako tiho da je pomislio da su to prave suze, a ne samo krokodilske suze kojima je ona umela
da vlada tako poročnom vešti-nom.
— Propala sam — reče ona. — Ne znam šta da radim. Ne bih te zvala da nisam propala.
— Gde je Džim? — upita Melbern primetivši u isti mah da je prvi put nazvao njenog muža „Dži-mom", i to
zbog toga što mu je bilo žao nje i što je želeo da ona oseti njegovu spremnost da učini sve što može da joj
pomogne.
— Nije dobro. Spava, potpuno je iscrpen. Sinoć je bio mrtav pijan. Nije mogao ... On to nije mogao učiniti. I
pao je niz stepenice kad je odlazio i slomio ruku. Od njega nema koristi. On više smeta nego što koristi. Izgubio
je glavu.
Suze su joj tekle sve brže i brže dok je govorila:
— Šta da radimo? Za ime božje, šta da radimo?
Po drugi put je ugledao novu Fani — istu onu novu Fani koju je ugledao dok je čitao pisamce. Ako je ušla u
sobu s namerom da bude dramatična, sada je to već zaboravila. Bila je pravo ljudsko biće, a suze su je činile
nežnom i privlačnom. No on ubedi sebe da ne želi da bude opet uhvaćen, ma šta se desilo, i reče: — Je li ti Džim
sve rekao?
— Jeste.
— Pričaj mi šta ti je rekao. Kaži mi što se u-stvari, dogodilo. Bolje da počnemo od početka.
345Ispričala mu je sve što joj je rekao Džim dok je sedela kraj njega na krevetu, i dok je pričala, Melbern, sa
onom njegovom čudnom nepristrasnoš-ću koju je osetio još sinoć za vreme večere kod Hektora odjednom se
oseti zainteresovanijim za samu Fani — izmučenu i poniženu, s uništenom taštinom — nego za priču koju je
pričala.
Za sve vreme je mislio okrutno: „Sve će joj to dobro činiti. Na kraju će ispasti podnošljivo pristojna. Nikad
ranije joj se ništa nije dogodilo."
Ali dok ju je slušao, shvatio je takođe da među njima svakako još nije sve završeno, bar ne s njene strane, i on s
neprijatnošću oseti da ima nečeg u vazduhu zbog čega se oseća neprijatno. Nije umeo da kaže šta je to, ali je
osećao da bi mogao uraditi s njom što god bi mu se prohtelo, i da je ona, za sve vreme dok mu je ponavljala
Džimovu priču, duboko u sebi želela da joj se vrati pod bilo kojim uslovom, i da je njen duh bio više zaokupljen
time nego tom gadnom pričom. Izgledalo je kao da ju je telo izdalo, a duh postao providan. Posmatrao ju je tako
prodorno da je stala usred rečenice i odjednom zapitala:
— Šta je? Zašto me tako netremice gledaš?
A Melbern odgovori: — Ne gledam te. Samo razmišljam o onome što mi pričaš.
Kad je završila, on reče mirno: — Mislio sam da je tako nekako bilo.
— Šta da radimo?
Za trenutak je ćutao, a onda reče:
— Postoji samo jedno — da odete, svi, što pre, još noćas ako ima brod.
— Ima „Pariz". Na to sam mislila. Spakovali smo se. I pasoši su nam u redu. Izvadili smo vize lane kad smo išli
u Škotsku.
On primeti kako je Fani odjednom pocrvenela, i u isti mah se seti da je to zbog toga što je reč Škotska oboje
podsetila na putovanje na kome su se upoznali.
— Ali šta ćemo kad se sazna ko je „gospodin Vilson"? Ako počnu da šalju kablograme u Evropu
346
i ako Džima počne da traži policija — izručenje i sve to. To bi bilo grozno.
— Ako dođe do najgoreg, on će se mirno vratiti kući, zar ne?
— Da. Šta bi drugo mogao da učini?
— Onda mislim da bi se sve moglo svršiti što je moguće mirnije.
— Ali kako?
— To se već ranije dešavalo. Mislim da bih mogao reći koju reč na pravom mestu.
— Zato sam želela da dođeš. Nisam mogla zamisliti nikog drugog.
— Naravno, kad bi samo mogli da pronađu čoveka koji je to uradio — momak koji je ostavio kačket —- sve
bi bilo mnogo lakše. Najgore što bi se tada moglo desiti to je da dođe do skandala. Čak bi se i to moglo izbeći.
Ali morate mi reći kuda idete i moraš me obavestiti gde se nalazite.
— Ne znam kuda da idemo. Bilo kuda, samo da idemo iz Njujorka.
— Španija nije loša. Da, ja bih izabrao Špa-niju da sam na tvom mestu. Ukrcao bih se što pre, i više se ne bih
pojavljivao, a ja nikom neću reći da odlazite. Ako neko pita, reći ću da idete u Kali-forniju.
On ustade, a Fani se diže sa sofe gledajući ga. Nije bilo važno što su joj suze tekle niz obraze jer nije bilo šminke
da je upropaste. Melbernu pade na um da mu prvi put sada izgleda stvarna, a ne izopačena, izveštačena žena koja
mu je dosađivala, i ponovo ubedi sebe da ne namerava da se razneži. Sve je bilo gotovo. On je našao drugu ženu,
onakvu kakvu je želeo.
— Moram da bežim, Fani. Drugo se ništa ne može učiniti, samo to što sam ti savetovao: — On je uze za ruku
kao da želi da je ponovo umiri. — Učiniću sve što je moguće. Možeš se osloniti na mene. Mislim da ima izgleda
da sve ispadne dobro ... pa, bolje nego što bismo mogli očekivati.
Melbern oseti kako mu Fani strasno jako steže ruku, a osećanje njenog prenapregnutog uzbuđen ja
347ponovo izazva u njemu ono staro osećanje odvratnosti. On vrlo nežno oslobodi ruku i reče:
— Od tebe tražim samo jedno obećanje.
Ona odvrati pogled i reče tupo: — Neću ti dosađivati. Znam da je svemu kraj.
— Nije to.
— Pa šta je onda? — upita tihim glasom i po njenom glasu Melbern shvati da u njenoj duši postoji još
tračak nade koja je blesnula iz pepela koji se hladio, iz pepela onoga, ma šta to bilo, što je postojalo među njima
nekoliko meseci. Ako joj kaže ono što je nameravao da kaže, to će je nate-rati da shvati da je sve gotovo,
neminovno svršeno. Znao je da će je to uvrediti, ali mu je bilo svejedno, samo pod uslovom da se oslobodi.
On reče: — Moraš mi obećati da nikad nećeš pomenuti sve ovo kad se budeš posvađala sa Dži-mom.
— Više se sa njim neću svađati — reče Fani
mirno i tužno.
On se malo osmehnu i reče: — Fani, u ovom trenutku misliš da nećeš. Puna si dobrih namera. Ali hoćeš ... čim
sunce sutra izađe. A bojim se da ćete se utoliko pre posvađati ukoliko se lakše izvu-čete iz ove situacije.
— Nije lepo što mi to govoriš.
— Nije lepo, ali je istinito. Moraš mi obećati da mu to nikad nećeš pomenuti, osim ako on prvi ne progovori o
tome.
— Obećavam.
— Mogu li ti verovati?
— Obećavam.
— Znam kako možeš da budeš đavolska — reče i pomisli: „Tako, sada zna da je sve svršeno."
Posle kratkog ćutanja, Fani reče: — Bio si veoma okrutan prema meni. Bio si okrutan prema meni na telefonu.
— Tako je mnogo bolje.
Počela je, primetio je, polako i s veštinom intuitivne osećajne žene da ga odvraća od razloga njegove posete na
ono na šta nikad nije prestala da
348
misli — ili na šta ni on nije prestao da misli — za sve vreme dok su razgovarali. Ako odmah ne pobegne, počeće
duga rasprava oko njihovih odnosa. Moglo bi joj čak poći za rukom da ga ponovo uhvati u zamku. Čak i sada,
pošto ju je uvre-dio nije želela kraj. Neće prestati da se nada dok ne nađe drugog muškarca ili dok se njena
osećanja prema njemu ne ugase iz čiste dosade. Jednostavno se više ne smeju videti.
I tako on pogleda na sat i reče što je mogao živahnije:
— E pa, moram da pođem. Bon voyagel. Ako ti budem potreban pre polaska broda, biću u kancelariji do pet.
Posle toga biću kod kuće.
Bilo mu je na vrh jezika da kaže da će s Rubi Vintringem svratiti kod Sevine kad se bude vraćao kući, ali se
uzdrža u poslednjem trenutku. Uznemiren, ponovo joj uze ruku i opet oseti kako ga njena ruka neobuzdano steže.
Kad je podigla oči, shvatio je da želi od njega oproštajni poljubac, ali on ne učini ništa. Brzo se okrenu i iziđe iz
sobe i iz kuće.
2.
Od tri do pola šest sedeo je sa ser Džonom Elsmorom u jednoj sobi sa lamperjima na četrdeset drugom spratu
iznad ulice koja je gledala na ćelu Njujoršku luku. Pred njim je ležala gomila dokumenata, na koja su s vremena
na vreme ukazivali, i mnogo geografskih karata, kojima su mnogo šuškali i mnogo ih prevrtali. Tri rudarska
stručnjaka su ulazila i izlazila, i sekretarice i daktilografkinje su ulazile i izlazile ispod Rebernovog portreta koji
je čudno odudarao u toj sobi, iznad francuskog kamina bez dimnjaka koji je i grejao k;io pozorišni kamin. I,
najzad, pošto su odmorili sve
1 Bon voyage = srećan put (franc). — Prim prcv.
349teškoće koje bi mogle proisteći iz haosa u Kini, sa jedne strane, i haosa u Rusiji, s druge, odlučili su da
otpočnu posao koji će, možda, jednog dana hiti uzrok ratovima.
Kad je sve bilo završeno, gospođica Ejnstejn donese Melbernu i ser Džonu njihove kapute i šešire, no pre nego
što će izaći iz kancelarije, Melbern priđe i stade pored ser Džona, predatog nebri-tanskom preobilju oduševljenja
pred veličanstvenim vidikom. Ali Melbern nije obraćao pažnju na vidik. Gledao je na reku gde su se videli
dimnjaci „Pariza" iznad crnih krovova pristanišnih zgrada, i razmišljao kako ga je sreća opet poslužila jer će za
sat-dva Fani biti na brodu i zaploviti u Evropu i tako nestati zauvek iz njegovog života. Neće se usuditi da se
vrati dok se skandal ne stiša, a to će biti za dve-tri godine.
On se okrete od prozora razmišljajući kako će, pošto odveze ser Džona u „Ric", otići do Kartijea i odabrati jedan
smaragd za Rubi, a onda je otpratiti k Sevini Džerold. Pošto je sada Fani otišla, on i Rubi mogu da rade šta im je
volja.
Vrata se otvoriše i gospođica Ejnstejn se vrati s poslednjim izdanjem novina. Bacivši nemarno pogled na
naslove, Melbern pročita da je otkriven ubica Rože Dugan. Sam se, kako izgleda, predao policiji. Ubica nije bio
„gospodin Vilson". Ubica je bio onaj „mali crni čovek" koji je zaboravio prljav, umašćen kačket.
XXIII
Hotel „Valparaizo" bio je jedna dugačka zgrada— visoka i uzana, obojena bledožutom bojom — koja je gledala
na železničku prugu i dokove Se-verne reke, gde su bili ukotvljeni brodovi koji su stizali iz Sredozemnog mora.
U prizemlju je nekada bila kafana, koja je neko vreme bila pretvorena u restoran, pa onda ponovo u bife, ali se ni
zamagljeno staklo na prozorima, ni sumorna siva boja unutrašnjih zidova nikad nisu menjali. Na spratu se
nalazilo dvadeset pregrada za spavanje koje su nazivali svapaćim sobama, osvetljenih plinom, i od kojih se veći
deo nije grejao, a izdavane su svakom onom koji je bio dovoljno oguglao ili dovoljno nesrećan da ih je mogao
podneti. Mušterije su bili povremeni lučki radnici i brodogradilišni radnici crnci, pijani mornari, a povremeno i
pokoja žena iz susedstva, koja bi dovela muškarca da provede sat-dva u turobnim zadovoljstvima ljubavi s nekim
brodskim ložačem koji nedeljama i mesecima nije video ženu. Posteljina se uglavnom sastojala od će-badi
prljavosive boje, a ono što je prolazilo kao posteljsko rublje bile su neke pamučne krpe, žute i pune mrlja od
iskuvavanja, jer je to bio jedini način kako su ih prali.
Gazdarica je bila, kao i njena zgrada, visoka i krupna muškobanjasta žena, lica rošavog od boginja, sa
čekinjastim sedim brkovima. U mladosti je bila prostitutka na ulicama Bremena i Hamburga, a ovaj hotel kupila
je za novac koji je zaslužila u svojim srednjim godinama kao vlasnica jav-
351ne kuće u Valparaizu. Govorila je s grubim naglaskom i pila mnogo lošeg džina, koji je prodavala u svom
„restoranu". Rano je ustajala i kasno legala. Radila je u svojoj radnji kao vlasnica, konobar, pa čak i kao
čistačica. Bila je žilava, snažna i energična, i nije se plašila nikog i ničeg osim zatvora. Desilo se da je ustala
rano i čistila restoran kad se Sicilijanac Toni pojavio na pragu iz mećave koja se stišavala. Neopažena, videla ga
je kako se uplašeno osvrće i zatvara vrata brzim kradimičnim pokretom; i dok je prolazio iza nje s druge strane
zamagljene staklene pregrade, opazila je njegove zakrvavljene oči. Pošto je čitav život provela u svetu gde svaka
takva stvar ima neko značenje, znala je da se Sicilijanac Toni nalazi u nevolji i da bi ta nevolja mogla i nju
zadesiti.
Svoje odnose s policajcima održavala je prilično dobro. Bila je ljubazna s onima koji su obilazili njeno
susedstvo, častila ih pićem, pa čak i prepričavala ogovaranja koja su se odnosila na događaje u tom neprijatnom
kraju. Jedino se plašila ljudi iz glavne uprave, koji nisu poznavali njeno ulagivanje, niti čvrst položaj koji je
držala kao ličnost iz pristanišne četvrti i kao građanka koja poseduje ne-pokretnost. Ti koji je nisu poznavali
mogli su joj pričiniti neprilike.
Kad je ugledala Tonija kako grabi uz stepenice s kačketom naručenim na oči, znala je da je u krizi zbog droge i
da je uradio nešto što ga je uplašilo, ali se nije trudila da dozna šta je to bilo. Dugo iskustvo ju je naučilo da živi i
da pusti druge da žive. Nije se mešala u ono što je se ne tiče. U njenom pristanišnom svetu to što je videla Tonija
kako trči uz stepenice kao gonjen nekim nevidljivim užasom nije naročito uzbudilo njenu radoznalost, jer je
slične stvari videla već toliko puta. Najčešće bi se uspostavilo da to znači nešto što se nje nikako ne tiče.
Tek u sedam sati, kad je počistila restoran i kad je izišla napolje da očisti sneg i ugledala nekog čoveka kako stoji
na pragu kuće preko puta, zainte-
resovala se i počela da nagađa. Praveći se da ga ne vidi, nastavila je da čisti prekidajući čišćenje s vremena na
vreme da drškom metle sastruže gomilice snega koje su ljudi utabali prolazeći tuda. Ali dok je čistila, krišom bi
bacila koji pogled prema susednom ulazu. Sunce je sve jače i jače sijalo, pa pošto ju je sunčeva svetlost
zaslepljivala a onaj se čovek krio u senci vrata, nije mogla sasvim sigurno da utvrdi ko je on a da ne oda svoje
inte-resovanje.
Čistila je polako trudeći se da što pažljivije o-čisti i poslednju grudvicu snega, i najzad, pošto je za trenutak
zastala na pragu da pogleda uz i niz ulicu zatrpanu snegom, uđe unutra. Tu, zaštićena zamagljenim staklom,
pritisnu svoje brkato lice na prozor i stade dugo i pažljivo da gleda.
Videla je ono što je i pretpostavljala da će videti. Imala je puno pravo. Čovek je bio malog rasta, ogromnih
mišićavih ramena i koščatih nogu. Njegova prilika bila je tako groteskna da se nazirala i ispod debelog sivog
kaputa koji ju je pokrivao. Bio je to Dejv zvani Grdosija. Gospođa Dakl-horst ga je poznavala. Gledao je hotel
„Valparai-zo", prelazeći pogledom po jedan red prozora. Dok je gvirila kroz zamrznuto staklo, ugledala je još
jednu priliku kako se približila i šmugnula u duboki kućni ulaz. To je bio neki debeo omanji čovek rumenog lica
i ogromnih bokova. Stajao je zabivši ruke u džepove kaputa, tako da su mu se kukovi smešno i ružno isticali i
podsećali na jednu krmaču na farmi njenog oca u Oldenburgu, blizu Bremena. Videla ih je kako razgovaraju i
primetila kako Dejv klima glavom — ne vadeći ruke iz džepova — prema jednom prozoru na trećem spratu
hotela „Valparaizo". Ona postoja još malo da posmatra, a onda začu iza sebe glas i okrenu se.
Bio je to Toni. Još je bio u kaputu, a crna kovrdžava kosa padala mu je preko čela na oči. Njegovo lice, kako je
sad videla, bilo je skroz izgrc-bano. Neko, verovatno neka žena, dobro mu je pokazala.
352
23 Dvadeset četiri časa
353
Promuklim glasom Toni je zamoli za malo tople vode. Ona pođe da mu donese vodu sa kuhinjskog štednjaka.
Vrativši se, vide ga kako stoji na istom mestu gde je ona stajala i gleda kroz zamagljeno staklo u kapiju preko
puta. Morala mu je nešto reći da bi se okrenuo, a kad se okrenuo, ona opazi da je bled i da drhti. On uze vodu i
pogledavši je reče:
— Imaš li droge?
— Ne. Znaš da ja to nikad nemam.
On se onda tiho ali brzo uputi kroz sobu pa uz stepenice noseći vodu. Videla je dovoljno, i tako se vratila za
tezgu, gde je mogla da briše čaše i da razmišlja o onome što je videla. Sada joj je sve bilo jasno kao kad se složi
slika sastavljena od komadića. I ona je smrknuto posmatrala tu sliku.
Sigurno se noćas dogodilo neko ubistvo, i sigurno ga je Toni izvršio. Dejv Grdosija i onaj debeljko ga jure.
Čekaće ga u tom izlazu dok se ne pojavi, a onda će ga ubiti i pobeći. Toni je znao da su tamo. Video ih je.
Možda će se još neki članovi te bande pojaviti u toku dana, da tobože cu-njaju oko sanduka i buradi na drugoj
strani ulice i u susednoj kapiji. Možda će neki od njih ući u praznu kuću preko puta i pucati na njega kroz
prozor, a onda će ona dobro iskijati i imaće posla s onima u upravi policije, posle će početi priče o tome kako
treba očistiti taj dco pristaništa, pa će je poslati na Ostrvo i sve će biti uništeno. Kad je čovek mlad, svejedno mu
je da li ide na Ostrvo, ali kad mu je pedeset i tri i vodi radnju na stalnom mestu, a ne po uličnim ćoškovima,
mora da misli na sebe. Šta se nje kog đavola tiče Toni? Ako ga ubiju, ubiće ga, a i trebalo je već odavno da bude
mrtav. Samo što nije htela da ga ubiju kod nje, pa da upadne u veliku gužvu. Ti detektivi počeli bi da postavljaju
puno pitanja. Ceo sat je brisala čaše dok se nisu blistale prozirne kao dijamant, jer su zahvaljujući njenoj
usredsređenosti na problem Tonija bile obrisane kao nikada dotle. Dva obalska radnika uđoše na po jednu da
popri-
354
čaju o mećavi, trupkajući nogama po njenom čistom podu i pljujući u sjajne mesingane pljuvaonice. Onda oni
izađoše, a raznosač novina joj donese novine. Pošto mu je platila, ona ih raširi na tezgi kako bi nastavila s radom,
kad odjednom ugleda sliku Rože Dugan i pročita naslov: POZNATA PEVAČICA NOĆNOG LOKALA
ZADAVLJENA U RASKOŠNOM LJUBAVNOM GNEZDU NA MARE HILU. Spustivši čašu koju je brisala,
ona okrenu stranicu, i poče da čita, jer je uvek s teškoćom čitala engleski. U sredini članka pročita kako se
ubijena borila za život i odjednom zastade — pomislivši na Tonijevo lice sve izgrebano i ranjavo. Ali brzo
odbaci tu teoriju i nastavi da čita. Takav jadnik kao Toni ne bi mogao da ima veze s tako glavnom ženskom kao
što je bila Roza Dugan, osim ako nije hteo da je opljačka, a taj tip koji ju je ubio nije je opljačkao, pa zato to i ne
može biti Toni.
Kad je pročitala sve do kraja, zavali se i poče da razmišlja. Dva Crnca uđoše na džin, i ona ih posluži, a kad su
otišli, nastavi polako da čita, i na kraju dođe na priču o kraju Srećnog Sema Lip-šica, i onda joj je odjednom sve
bilo jasno.
Toni je ubio Srećnog Sema, a Srećni Sem je pripadao bandi Dejva Grdosije, a banda je saznala gde je Toni, pa su
došli da ga srede. Neće otići dok ovaj ne bude mrtav ili mu neko od njegove bande ne dođe u pomoć, a onda će
napolju na ulici doći do pucnjave, a možda i u hotelu, pa će imati da iskija s policijom. Tonijeva banda možda ni
ne zna gde se on nalazi, ako im nije javio, a on ne može da telefonira jer u hotelu nema telefona, a ne može da
izađe jer će ga ubiti. Dugo je brisala čaše duboko razmišljajući i pitajući se šta je najbolje da uradi.
Znala je da se mora otarasiti Tonija, a da pri tom ne navuče sebi na vrat policiju, a to mora učiniti tako da ostane
u dobrim odnosima i sa jednom i sa drugom bandom, jer bi u suprotnom jedna ili druga strana mogla doći i
izrešetati hotel. Što se nje tiče, neka pucaju jedan u drugog do po-
23*
355
Mslednjeg, samo da je ne uvuku u to. I dok je brisala čaše, shvatila je, bez obzira na to kako će sve da ispadne,
da Sicilijancu Toniju nije ostalo više mnogo da živi. Baš je već mogao i da bude mrtav. Kad su se najzad sve
čaše blistale, ona izađe iza tezge i prišavši vratima zastade tamo za trenutak gledajući oprezno gore-dole niz
blistavu ulicu, kao da je došla da vidi kakvo je vreme, i na suprotnoj strani ulice između sanduka i buradi ugleda
trećeg čoveka kako sedi na nekom sanduku, greje se na suncu i puši cigaretu. Ona primeti i da on sedi tako da se
bure nalazi između njega i hotela „Valparaizo", kako ga ne bi mogao ubiti neko ko bi gledao kroz prozor. Ali on
sam je ipak mogao da osmatra vrata.
Kad je ponovo ušla unutra, opazi da je skoro podne, a kad se okrenula da uđe u kuhinju i pregleda da li je sve u
redu, ugleda Tonija kako se ponovo vraća iz hodnika, i ona donese odluku. Izgledao je gore nego ikad, a pogled
zakrvavljenih očiju bio je luđački. Ona stade usred sobe i sačeka ga.
Toni joj priđe i reče:
— Slušaj. Moraš nešto da mi učiniš.
Ona se nije bojala nijednog čoveka, ali sada shvati da ovaj čovek zakrvavljenih očiju nije čo-vek, već nešto što je
ludo i neljudsko, pa reče:
— Slušaj ti. Ne radim ja ništa i ni za koga.
— Moraš da odneseš poruku.
Odjednom je shvatila da se nije tako ponašao samo zbog toga što mu je bila potrebna droga. Video je Dejva
Grdosiju i ostale kako ga čekaju. Uplašio se. Prebledeo je i drhtao. I pre je videla uplašene ljude, ali ovako
uplašene nikad. Od toga oseti kao malu vrtoglavicu. Takav čovek može svašta da učini. Zato reče:
— Pa šta 'oćeš da ti uradim?
On klonu na stolicu. Sedeo je tako dršćući, prebledeo; žaleći ga još pomalo, jer, bilo šta bilo, on je već mrtav,
ona mu dade jednu čašicu da popije, i to mu razveza jezik. Zeleo je da ona telefonira ili da pošalje njegovoj
bandi poruku da mu
356
dođu u pomoć, jer je ona druga kopilad napolju i čekaju ga.
— Da — primeti ona ozbiljno. — Videla sam i'. — I dodade: — A šta će biti sa mnom kad druga banda dozna
šta sam uradila?
Toni poče izbezumljeno da joj obećava da će je njegova banda štititi celog života. Slušala je hladno, gledajući ga
prezrivo, i sve vreme razmišljala kako da nađe zlatnu sredinu i sigurno da se izvuče.
On udari u plač — i ona oseti iznenadan prezir severnjaka prema svim histeričnim doseljenicima iz Italije, a
zatim reče:
— Ako mene 'uvate, ja ću tebe prvo, ti stara ... Ona ga oštro pogleda i reče:
— Ti možda možeš da isprebijaš neku žensku i da se izgubiš samo s ogrebotinama po licu, ali ovde je jedna koja
ume sama da se brani. Ja mogu da ti slomim sve koščice u tom tvom pacovskom malom telu, ti đubre ...
Ona se nije jedila kad su je nazivali gadnim imenima, jer je taj oblik oslovljavan ja poznavala od detinjstva, ali
nije mogla podneti da je zlostavlja jedan mali balavi pacov.
Znala je ona takve. Zabio bi vam nož u leđa u trenutku ako bi verovao da će moći da pobegne, ali nije hteo da
riziku je otvorenu borbu. Svega se plašio, a trudio se da bude siledžija kako bi dokazao da se ne boji.
A onda se u jedan mah zavera koja se stvarala u njenoj glavi odjednom uobličila i rodila se ćela. Udesiće tako da
se izvuče, i da i Tonijeva banda, i banda Dejva Grdosije, pa čak i policija — da svi misle da je ona na njihovoj
strani. To je bilo prosto kao pasulj. Došlo joj je da se nasme-je, ali nije mogla, jer kad bi se nasmejala, Toni bi
posumnjao. Jedino se on neće izvući, a za njega ionako nije bilo nade.
Zato reče: — Dobro. Šta 'oćeš da radim? On je zamoli za parče hartije i olovku, i kad mu je to donela, on s
mukom naškraba jednu cc-
357duljicu, a sa spoljašnje strane napisa: „Gospodin Alasio" i jednu adresu u Ulici Džerelemon u Bruk-linu i
reče:
— Nađi nekog da ovo odnese ... odma'...
razumeš?
—■ Aha, a šta ja dobijam?
On joj obeća sve, novac, zaštitu, posao, čak i nakit, na šta se ona nasmeja i kad je završio, ona reče:
— Dobro. Penji se gore i sakrij se.
On je opet uplašeno pogleda. — Odma' ćeš to d' uradiš, zar ne?
Ona se isceri i reče:
— Jakako, odma' — a kad se izgubio na vrata, još je stajala i cerila se i gledala za njim. Mrzela je takve sitne
pacove. Ona je volela visokog postojanog Šveđanina, koji ne drhti i ne trese se, niti cmizdri kao detence, već
prima ono što ga zadesi postojano. Samo, Šveđani nikad nisu revolveraši. Oni žive od svog rada.
Kad je Toni otišao, ona ponovo priđe i pogleda kroz zamrznuto staklo. Sada je na ulazu stajao samo jedan čovek
— onaj debeljko s ćelavom glavom, sedim dlakama i ogromnom stražnjicom — ali nešto dalje, pored kamiona i
sanduka čekala su još dvojica-trojica.
Gurnuvši u pojas pisamce upućeno gospodinu Alasiju, ona se uputi u kuhinju, a onda reče Crnkinji i Šveđaninu
koji su pomagali u kuhinji da mora da ide i da oni posluže svakoga ko dođe da jede. I pošto je pregledala sve
tiganje i kotliće i uve-rila se da je sve u redu, vratila se u restoran, prošla kroz hodnik, gde je uzela vuneni
džemper i šal, i sišla u hotelski podrum. Tamo je pronašla kratke lestve, pa je otvorila jedna vrata i sišla stepeni-
cama u malo dvorište prepuno pepela i đubreta.
358
Tu je čvrsto naslonila lestve uza zid koji je razdvajao njeno dvorište od dvorišta susedne zgrade, i pošto ih je
isprobala da proveri mogu li izdržati njenu veliku težinu, popela se na zid, pa je povukla lestve i spustila ih na
drugu stranu u dvorište iza skladišta. Kad je to učinila, sakrila je lestve iza buradi, umotala oko vrata šal i ušla u
skladište. Bilo je skoro podne, i tu nije bilo nikoga ko bi je video, i kad se uverila da nema opasnosti, uputila se
kroz mrak, pipajući pored sanduka i kutija i odjednom, zaslepljena sjajem snega, izišla na ulicu u susednom
bloku. Ljudi koji su motrili na hotel sada je nisu mogli videti. Oni uopšte neće znati da je izišla iz hotela.
Probijajući se pored kanti za đubre koje je sagorevalo na prljavom snegu pored oluka, pređe još dva bloka i
najzad se nađe pred trafikom na uglu. Ušavši unutra reče:
— 'broj tro — a mali prodavač crne kose namazane uljem odgovori: — 'brojtro, gos'đo Dakl-horst. Čime vas
mogu uslužiti?
Kupila je dve kutije cigareti i primetila da je radnja potpuno prazna. Onda je kazala:
— 'Oću da telefoniram — i otišla udno trafike i ušla u telefonsku govornicu. Stalno je posmat-rala prodavca s
namazanom sjajnom kosom i pazila da se on ne približi toliko telefonskoj govornici da bi čuo šta ona govori.
Buka tramvaja koja je dopirala spolja pružala je prikladnu zaštitu protiv zvuka, a nešto malo dalje potpomagalo
je i klopa-ranje lifta.
Ona podiže slušalicu. Na reci: — Broj, molim — brzo odgovori:
— Upravu policije. — Glas odgovori: — Broj molim — a ona reče malo glasnije: — Upravu policije.
Ćulo se zujanje i škljocanje, a zatim neki glas:
— Uprava policije.
Duboko udahnuvši, ona reče: — Imam nešto da vam saopštim.
— Ko je na telefonu?
359— Nije važno. Imam za vas saopštenje. Ako 'oćete da uhvatiti Sicilijanca Tonija, on je u hotelu
„Valparaizo" na Aveniji smrti, i ne može da pobeg-ne. Razumete?
— Da. Ali ko je tamo?
— Nije važno. On je ubio Srećnog Sema. Ako 'oćete da ga uvatite, dođite brzo.
Spustila je slušalicu, otvorila vrata i osmehnu-la se na mladića sa namazanom sjajnom kosom.
— Kakva mećava, gos'n Ekleberg.
— Bogme jeste, gos'đo Haklhorst. Ali valjda će se do sutra sve otopiti.
— Tako izgleda.
Izašavši, krenu na zapad prema reci, i kad je stigla do magacinskih štala, uđe u hodnik i pope se uz stepenice do
jednih zelenih vrata. Zakucavši na vratima, doviknu: — Ja sam, gos'đa Daklhorst.
Vrata se otvoriše, i ona uđe u sobicu koja je služila kao kuhinja, dnevna soba i trpezarija. Iznad peći bio je
konopac prepun pelena koje su se sušile. Jedna mala zbrčkana žena okrenu se prema njoj od korita u kome je
ispirala pelene.
— 'brojtro, gos'đo Klemp. Svratila sam da mi Džimi svrši jedan poslić.
Gospođa Klemp obrisa ruke i ispravi se, a gospođa Daklhorst izvadi iz pojasa presavijenu har-
tiju.
— Može li Džimi da mi odnese ovo? Tu je
adresa.
— Sad nije tu. Vratiće se za koji minut.
Gospođa Daklhorst se ponovo osmehnu. ■— Nije mlogo 'itno. — Izvukavši kesicu koju je bila privezala za
podvezicu, poče da odbrojava novac.
— Evo petak za odlazak i petak da se vrati kući podzemnom železnicom, i četvrt dolara za Džimi ja.
— Hvala, gospođo Daklhorst.
— I nemoj da pričate ako vas niko ništa ne pita.
Ona izađe zatvorivši za sobom vrata, i ki/l ie stigla do magacina, uputi se istim putem, kroz ma-
360
gacin i preko zida, pa kroz podrum, u hodnik, i tu obesi vuneni džemper i šal.
Gosti su već bili počeli da dolaze u restoran, i ona zauze svoje mesto pored registar-kase za tezgom, i tu je prala i
brisala čaše kako joj ih je vraćao Šveđanin ravnih tabana. Nikad nisu bile tako sjajno obrisane i tako čiste.
U jedan mah, kad je Šveđanin uspeo da odahne, ona ga pozva i reče:
— Idi gore u Tonijevu sobu i reci mu da je sve u redu. Uradila sam sve što je tražio.
Onda se namesti da čeka razmišljajući kako danas posao dobro ide i kako je ona baš mudra žena. Udesila je
Tonija, a sama ispala dobra prema svima, prema policiji, Tonijevoj bandi i bandi Dej-va Grdosije.
Obično je sedela namrgođena i nepristupačna iza svojih nakostrešenih brkova, ali danas je bila skoro prijatna i
šalila se sa svojim mušterijama dok je pritiskala dugmeta registar-kase i slušala njen veseli zvuk. Napokon
pomisli kako bi mogla činiti policiji usluge — i uz put zaraditi koju paru — kad bi tu i tamo izvela nešto slično
kao danas.
3.
Malo posle jedan ugleda jednog detektiva kako iz hodnika ulazi u restoran. Markirajući osamdeset pet centi na
registar-kasi, ona se okrenu prema njemu, sa puno pažnje, pitoma kao jagnje i spremna da učini sve što on od nje
zatraži.
— Dobar dan — reče ona, a čovek iz policijske uprave, koga nikad pre nije videla, uzvrati:
— Došao sam po momka koji se nalazi ovde u hotelu.
Ona odgovori da je voljna da mu pomogne, a policajac upita postoji li neki sporedan izlu' iz zgrade, a ona mu
reče da postoji i ispriča nm o podrumu.
361— Napolju imam ljude. Niko ne može napolje. To je neki Toni Sicilijanac. Neko nas je obavestio o njemu.
— Aha. Tu je. Gore, treći sprat. Ona dozva Šveđanina i reče:
— Pokaži ovom gospodinu sobu broj dva'es osam.
Šveđanin pođe do vrata i stade da sačeka. Sada nije čuo ništa zbog sveg onog kloparanja i glasova.
Ona se nagnu preko uglačane tezge i reče:
— Ja sam otkucala. Ja sam telefonirala.
Oči detektiva se malo raširiše. — Tako? — reče on.
— Ali nemoj nikom da kažete. Moram da pazim na sebe. Napolju ga čeka banda Srećnog Sema.
Čovek se malo zamisli, a onda se isceri. — Tako. Razumem, sestro. Ćutaću kao zaliven.
— Možda ću opet to da uradim.
— Dabogme, sestro. Ćutaću ko zaliven.
On se okrenu od nje, a kad je ušao u hodnik, ona primeti da su mu se pridružila još dvojica ljudi, od kojih je
jedan bio policajac u patroli. Oni se uputiše gore, a ona pričeka da se Šveđanin vrati. Kad je sišao, reče mu da
pripazi na kasu, a onda ode da sačeka u kuhinji, jer nije želela da je Sicilijanac Toni vidi, a nije baš ni sama
želela da vidi kako ga vuku iz njenog hotela pošto ga je ona dostavila policiji. Ušla je u kuhinju i stala pored ot-
vorenog prozora iščekujući da čuje borbu, a možda po koji pucanj. Međutim, nije se čulo ništa. Čekala je i
čekala, i napokon začu korake na stepenicama, i pošto nije mogla da izdrži da ne vidi šta se dešava, vrati se iz
kuhinje u restoran i sakri se iza vešalice na kojoj su visili pohabani kaputi njenih gostiju. Koraci su se
približavali sve bliže i bliže, silazili se niže i niže, a onda se začu jedan glas, To-nijev glas, kao histerično plače i
psuje, i još nečiji glas, kako mu je govorio da umukne. Čuo se zvuk udarca, a onda opet Tonijevo psovanje.
362
Po zvuku je znala da su sišli i da izlaze na ulicu, pa se izmigoljila i prišla mutnom staklu, i pritisnuvši uz njega
svoje brkato lice, pogleda napolje. Dva detektiva držala, su ga između sebe, a za jednog je bio privezan lisicama.
Drugi ga je držao za slobodnu ruku i iskrenuo je kako bi ga naterao da hoda i da prestane s vikom. Na suprotnoj
strani ulice oni što su čekali između sanduka i bura-di bili su iščezli, a i iz kapije onaj debeli čovek sa
stražnjicom kao u krmače. Onda više nije mogla da izdrži, već pođe do vrata da posmatra povorku koja je
odvodila Tonija. Dok je tako stajala i gledala za njim, ona pomisli: „To mu je kraj. Već je mrtav", i odjednom
oseti da joj se smučilo. Povorka je skrenula iza ugla prema policijskoj stanici, i pri zaokretu l'oni se osvrnu.
Nije je video jer je bila umakla u kapiju, ali je ona videla njegovo lice, bledo i uplašeno, malo nagnuto, sa kovr-
džavom crnom kosom zabačenom s lica, i njoj se ponovo smuči jer je na tom licu videla nešto divlje i
uzbudljivo, nešto što je dobro poznavala iz svog dugog života po uličnim uglovima i javnim kućama. Ona i Toni
bili su na neki način brat i sestra. Poznavala je taj izraz. Većina ljudi ga nije imala. Na neki način on je bio
mnogo bolji od tih irskih miliša koji su ga odvodili na stolicu. I tek tada shvati da nije izdala samo njega već i
sebe. Još uvek joj je bilo pomalo muka kad se vratila u restoran s registar-kasom, i kad je nastavila da briše čaše i
ubacuje u kasu dobre, zvečeće pare.XXIV
Čajanke su svojevremeno za Sevinu predstavljale samo svakodnevne događaje. Tada su dolazili njeni prijatelji i
dovodili svoje prijatelje jer su znali da je Sevina u pet uvek kod kuće da ih primi, da će u dugom i neelegantnom
salonu koji je gledao na portu Svetog Barta naći dobro društvo, ne možda blistavo, ali prijatno, valjano i
zanimljivo, i ogroman niz divnih kolača i sendviča, jer je Sevina volela dobro jelo i uživala u gostoprimstvu više
nego bilo u čemu drugom na svetu. Ali već odavno gosti su dolazili sve rede i rede, pa se dešavalo da danima
niko ne dođe. Neki su bili pomrli, a neki živeli u Evropi ili van grada, ali većina nije dolazila prosto stoga što
danas nikad niko nije imao vremena da svrati na solju čaja ili čašu porta. Bilo je previše stvari koje je trebalo
obaviti u toku jednog jedinog dana, previše koncerata, ruč-kova, odbora, sastanaka zakazanih telefonom koji je
retko ćutao. A Sevina je znala, bolje nego iko, da je iz njenog života i iz života njenih prijatelja nestalo nešto
civilizovano, lepo i prijateljsko, prosto zato što više nije bilo vremena, a znala je da bi gosti, ako bi čak i došli,
bili umorni i pomalo iscrpeni i uvek bi mislili na to da smesta moraju da odu da se malo odmore pre večere i pre
nego što veče počne iz početka. Grozno je bilo samo i pomisliti na broj ljudi koje je čovek video ili s njima
razgovarao u toku jednog jedinog dana. Bilo je, znala je, suviše automobila i suviše buke.
Telefon i telegraf su suviše radili. Život je bio suviše složen, bučan i mehanički, i tako je izgubio svojstva koja je
ona volela u svojoj mladosti, na primer, dokolicu, oduševljenje i dobro raspoloženje. U ovom novom gradu ljudi
su, možda, sjajni, možda čak toliko da zaslepe, ali ne i dražesni i prijatni jer su se ta svojstva razvijala samo u
usamljenosti i dokolici. A više nije bilo ni prisnosti jer je prisnost takođe zahtevala mir.
I tako čajanke više nisu bile svakodnevni već prilično izuzetni događaji, događaji koji zahtevaju mnogo napora
da se telefonira i pišu pisma, jer više nije bilo moguće telefonirati nekome ujutro i reći: „Hoćeš li da dođeš danas
popodne k meni na čaj?" Svi su bili suviše zauzeti. Tako da taj im-provizovani čaj za Nensi i nije bio prava
čajanka, već sastanak onih ljudi koje je uspela da skupi u poslednjem minutu, a plašila se da će Nensi, koja nije
poznavala ovaj novi čudnovati grad, očekivati da se ništa nije promenilo, i da će na čaju naći sve stare prijatelje
koje je ostavila pre dvadeset i pet godina. Zbog toga što je bila ponosna na svoje čajanke, Sevina je bila
uznemirena da bi Nensi mogla pomisliti da ta čudna mešavina ljudi predstavlja neuspelu čajanku. Na kraju
krajeva, bio je to čudan skup ljudi — Alida i ona, Filip Dentri i gospođa Vintringem, a možda i Melbern. Nensi
neće shvatiti, pomisli ona, da ljudi kao što je gospođa Vintringem i gospodin Melbern mogu da budu sastavni
deo onog društva koje se u Nensino vre-me zvalo otmenim.
Bilo je prošlo pet sati, i ona je petljala po sobi doterujući knjige i jastuke, preuređujući cveće koje je bilo
naručeno zato što je — i ne razmišljajući zašto — smatrala da je to važna prilika. Os-mehivala se u sebi,
uzbuđena i srećna kao dete koje se sprema na prvu priredbu, i dok je petljala i vrtela se po sobi, videla je da je
Alida uzbuđena i nervozna. Alida, koja je obično sedela tako ozbiljno i kraljevski dok se život oko nje odvijao
tako bučno i prostački, bila je pokupila sve svoje no-
364
365vine i pažljivo ih odnela u biblioteku. Kad se vratila, počela je da navlači teške brokatske zavese na
polukružni istureni prozor trudeći se da ih tač-no namesti. Čak je nešto radila i oko cveća, koje je Sevina već
uredila, ali Sevina se nije ljutila jer je znala da su za takav posao njene ruke nespretne i nalik na kopita u
poređenju s Alidinim mršavim, malim šakama prošaranim plavim žilama. No odjednom je poželela da se
nasmeje sa nepristrasno-šću i smislom za šalu, koji su je često spašavali, kad je ugledala Alidu i sebe kako se kao
neke dve stare izgladnele usedelice uzbuđeno vrte zbog dolaska žene koja je možda znala sve o ljubavi što je
imalo da se zna. Izgledale su kao dve seljanke koje očekuju povratak izgubljenog sina koji je otišao u svet.
Alida, još uvek petljajući oko jedne gomile knjiga, reče po deseti put:
— Radoznala sam kako sada izgleda.
A Sevina opet pomisli da je Nensi sigurno sa svim drukčija, i da to više neće biti ista ona Nensi koja je došla u
ovaj isti salon na sastanak sa Patrikom Dentrijem. Možda je čak neće ni poznati. Možda je ona, posle tog svog
života, samo jedna nafarbana stara babuskera. Ali ljudi koji su je videli u poslednje vreme pričali su da je još
lepa.
— Ne znam — reče ona. — Biće zabavno videti je. — Ali je znala da će biti mnogo više nego samo zabavno.
Možda čak tragično ili užasno.
A onda zazvoni zvono i njih dve se okrenuše ćutke u iščekivanju. Hari otvori vrata i u sobu uđe jedna mala, lepa
žena, veoma elegantno obučena s krznom prebačenim preko ramena. Bila je skinula šešir pa su se videli njena
lepa sjajna kosa i duboke plave oči. Za trenutak ih je malo zbunjeno gledala, a onda reče osmehujući se:
— Draga Sevina — i priđe da poljubi Sevinu. Sevinu, međutim, obuze neko čudno osećanje da je poljubila
neku nepoznatu i nametljivu ženu koju nikad pre nije videla, shvativši da je, na kraju krajeva, lakše bilo da
Nensi pozna nju i Alidu,
jer su one proživele život prirodno i tako ostarile, nego njima da poznaju Nensi, koja je očigledno tolike godine
ostala na istom mestu na jedan vrlo neprirodan način. I ako čovek uvek zamišlja neku osobu sa sjajnom crnom
kosom, onda mu nije lako da se tako iznenada privikne na plamenocrvene vi-tice. Ali ta žena je sigurno bila
Nensi. Poznavala se po tamnoplavim očima i lepršavom ženstvenom ponašanju.
S Alidom se rukovala ali ne i poljubila, i Sevina oseti kako atmosfera odjednom postaje napeta, shvativši da je
Alida nadmoćnija jer se nalazi u stavu odbrane. Bilo je veoma čudno, kao da je Alida bila grešnica, a ne da je
Nensi — ta smešna, lepa Nensi — živela grešnim životom. Izgledalo je da je Alida ukorena zbog mirnog,
jednoličnog, čestitog života. Nensi je bila prirodna i ljupka kao uvek, i isto tako lepa i nedosledna. Sevina odjed-
nom oseti kako se u njoj ponovo budi sva ona ljubav za koju je smatrala da je odavno potpuno presušila. Niko
zaista ne može biti neljubazan prema Nensi, čak ni Alida, jer je ona toliko prijatna i toliko privlačna. I odjednom
shvati zašto je Nensi, čak i u najgorim trenucima života, uvek imala prijatelje među najuvaženijim i
najuglednijim ljudima. Nensi je bila drukčija. Nikad ništa nije moglo navesti nekoga da poveruje da Nensi ima
bilo kakve veze s grehom.
Kad se Nensi okrenula od Alide i ponovo prišla njoj, Sevina primeti da joj u očima blistaju suze i da nije u stanju
da kaže ono što joj je na srcu i na duši; ali Sevina je znala da su prilično otrcana dugačka soba, i stočić za čaj, i
vidik sa isturenog prozora, koji se uopšte nisu prome-nili — nagnali Nensi da se seti onoga što se u toj sobi
dogodilo pre dvadeset pet godina. Sevina se iznenada zapita da li je zbilja sve ono što se dogodilo u toj sobi
moglo ostaviti za sobom atmosferu koja nije iščezla, već se još uvek tu nalazi, i nije li vreme ipak samo
relativno. Možda je i o-na sama uvek bila srećna u toj sobi i voleia je i
366
367mnogo pre nego što su Nensi i Patrik u njoj bili srećni.
Ali pomisli: „Sve je to glupa mistika", a glasno reče:
— Kaži mi kakav voliš čaj, pa ću ti onda pričati o Njujorku i svemu što se dogodilo otkako si otišla.
Ali razgovor nije tekao glatko. Bilo je teško pohvatati niti starog prijateljstva, tako naglo i tako potpuno
prekinutog, i Sevini se s vremena na vreme i dalje činilo da razgovara sa nekom nepoznatom ženom. Razgovarali
su o smrti tetke Džuli-jane i o raznim venčanjima, ali je izgledalo da to Nensi ne zanima. Možda, pomisli Sevina,
zato što se središte njenog života odavno premestilo iz A-merike i Evropu, i iz Njujorka u London. Na kraju
krajeva, niko se ne može mnogo interesova-ti za decu i unuke prijatelja koje nije video dvadeset i pet godina.
Dok su razgovarale, Alida je se-dela i pila svoj tilleul1 i dalje ukočena i u stavu odbrane, ali se polako, pošto
Nensi nije opažala njeno raspoloženje, malo opuštala i ponašala se kao ljudsko biće, ubacivajući s vremena na
vreme po koju reč u razgovor.
Pričali su o ser Džonu, a to ih je navelo na Melberna, a kad su pomenule njegovo ime, Alida se opet ukoči kao da
radije neće razgovarati o takvom pustolovu. Ali Nensi je bila oduševljena, i reče:
— Ja mislim da je on jedan od najprivlačnijih ljudi koje sam ikad upoznala, a Džon kaže da je on danas na neki
način najveštiji čovek na svetu kad treba zaraditi novac.
Sevina, ohrabrena, upade:
— Videla sam ga samo jedan put, ali mi se sviđa.
Alida se još više ukruti kao u želji da pokaže da je Melbern upravo onakav čovek koji može privući jednu ženu
kao što je Nensi, i reče:
1 tilleul = tej od lipe (franc) — Prim. prev.

368
— Nikad ga nisam videla. A nadam se i da neću. Već poznajem dovoljno ljudi.
— Ali verovatno ćeš ga videti — odvrati Sevina, sa nekom iznenadnom izopačenom okrutno-šću. — Jer on
danas popodne dolazi sa gospođom Vintringem. Telefonirala mi je i pitala može li ga dovesti.
— Vidiš — reče ogorčeno Alida obraćajujući se Nensi — kako se Njujork promenio.
— Ne znam — reče Nensi. — Sećam se takvih ljudi. Cak ih je i u naše vreme bilo mnogo, a sada njihova deca i
njihovi unuci spadaju među otmene.
Sevina je znala šta je Nensi želela da kaže, ali je ostavila neizrečeno. Mislila je: „Patrik Dentri je bio isti
takav, a zar je to važno? Mogao je da ima šta je hteo." Sevina je znala da je ona za sve vreme dok je tu sedela i
mirno pila čaj mislila o Patriku Dentriju. Šta je drugo i mogla u toj sobi? Verovala je da Nensi više od svega na
svetu želi da priča o njemu, ali da se ne usuđuje da počne, no ni ona sama nije mogla da započne taj razgovor.
Bilo bi to isto kao kad bi od nje tražili da odjednom poleti i izleti kroz prozor. Ceo njihov razgovor bio je
prazan i banalan, jer ni nju ni Nensi nije zanimalo to što su pričale, već su želele da razgovaraju o nečem
drugom. Razgovor je sve više i više zamirao, a sumrak se sve više i više spuštao. Sevina ustade i upali još jednu
lampu, i tek onda joj se učini da ta Nensi sa crvenom kosom koja sedi tu pored kamina uopšte nije ona stara
Nensi, i da su je, na kraju krajeva, ipak prevarili. U ovoj Nensi nije bilo žara niti imalo one topline zbog koje su
je ljudi obožavali. Ova Nensi znala je sve lepe majstorije i načine da se dopadne, i još je bila blaga i nezlobna, i
zabavna na neki prazan način, ali je ona bila samo ljuštura u kojoj nije bilo nikakve vatre. Vatra se ugasila, a že-
na koja je sedela na ovoj stolici — koja je izgledala lepa i mlada — bila je starica, umorna, opterećena nekakvom
iscrpljenošću koja je mimoišla nju (Sevinu), pa čak i Alidu. Nensi nije zanimalo više-
24 Dvadeset četiri časa ' ■"ništa što se nije ticalo nje same.
Sedefa je, razgovarala o deci i unucima jer je bila skoro isto tako stara kao njih dve, a pošto su one znale koliko
je stara, nije ni pokušavala da ih prevari; ali je, začudo, izgledala starija od njih dve, i mnogo umornija. I
odjednom joj Sevina više nije zavidela, već ju je žalila kao što je žalila umornog goluba koji je pre mesec dana
za vreme mećave sleteo na prozor.
Razgovor o Njujorku tekao je nasumce dok ga Alida najzad nije usmerila na ubistvo Rože Dugan.
— To mora da je bilo tu u blizini — to ... ljubavno gnezdo? — primeti Nensi, spotičući se pomalo, kao
strankinja o taj čudan izraz.
Alida odjednom ožive, ustade i reče: — To se dogodilo tačno iza naše kuće. Hodi, pokazaću ti prozor.
Nensi ustade, pomalo umorno, i pođe za njom, a Alida reče:
— Vidiš kako se Njujork promenio kad se takve stvari dešavaju na Mare Hilu. — Ona odmaknu zavesu i pokaza
govoreći:
— Stan je na drugom spratu u onoj kući preko puta. Već su odneli leš. Odneli su ga danas odmah posle podne.
— I Sevina odjednom zapazi neprijatan prizvuk uzbuđenja u Alidinom tihom, pomalo izveštačenom glasu. I
Alida joj odjednom postade odvratna kao što joj je ponekad bio odvratan Hektor kad je sve obilazio oko neke
skandalozne priče s nekakvim bolesnim interesovanjern. Sve je to bilo ružno i nezdravo, nalik na ženu koja u
lepim cipelicama gazi po blatu. A Nensi, kojoj su sigurno bile poznate sve te stvari o ljubavnim gnezdima,
morala je da se diže sa stolice i da priđe prozoru.
Onda se otvoriše vrata da propuste Filipa Den-trija — i jednu lepu crnomanjastu devojku za njim — a Sevina se
prepade, jer joj se u trenutku učinilo da je Nensi od pre dvadeset pet godina ušla u sobu. Ali kad je devojka prišla
bliže, ona primeti da je to samo bila varka zbog boje kože
370
i načina na koji je držala glavu na ramenima. Nije nimalo ličila na Nensi. Nije posedovala onu ot-menost koja je
krasila Nensi uprkos svoj njenoj la-komislenosti, i prolazila je kroz sobu sa samosve-snim, skoro drskim
osmehom koji je Nensi bio potpuno stran. Ta devojka se gurala, dok je Nensi uvek sve postizala ljupkošću i
umiljavanjem. Sevina je odmah znala da je ona sigurno iznenađenje o kome je Filip govorio preko telefona, i po-
misli: „Propao je. Pogrešio je."
Teško ustade i primeti da se Filip osmehuje i crveni. Bio je veoma lep i više nego sličan svom ocu. On reče:
— Sevina, ovo je moja supruga. Venčali smo se danas popodne. — A onda dodade obraćajući se mladoj ženi:
— Kao dečak zvao sam je tetka Sevina. Više je tako ne zovem.
Sevina poljubi devojku i čestita im izgovoriv-ši sve fraze o njihovoj sreći, ali se u duši plašila trenutka kada će se
Nensi okrenuti od prozora, pošto se oslobodi Alide, i otkriti Filipa. Nensi je bila malo kratkovida, i uputiće se
prema sredini sobe gledajući te nepoznate ljude koji su upravo stigli, a onda će podići lornjon i odjednom će spa-
ziti Patrika Dentrija, živog, mladog i lepog, kako stoji pored stola za čaj kao da nikad nije s njom pobegao i
završio udno jedne provalije u Švajcar-skoj. Ne, to če biti strašno. Nije trebalo da dopusti da se sastanu u toj
sobi. Trebalo je da se negde sretnu, ali na nekom drugom mestu.
Poluodsutna, ona zapita novu gospođu Dentri:
— Kako volite čaj? — A kad joj je pružila solju primeti da ju je ova prihvatila sa cifranjem savivši mali prst na
„najfiniji" način. U strahu ona pomisli: „Gde ^sam je već videla?" — i: „Gde ju je Filip našao?" I opazi da
Alida još zadržava Nensi pored prozora pričajući joj sve o ubistvu, bez obzira na to da li se ovoj to sluša ili ne. I
pomisli: „Sve se odigralo baš kako sam mislila. Ta ženska je uhvatila Filipa jer je tako plemenit i fin. To se
24*
371nikad ne bi desilo njegovom ocu, koji je bio jedan dražestan ugursuz."
A Filip tada reče: — Da li dolazi tetka Nensi?
— i u istom trenutku Nensi i Alida se okrenuše i siđoše niz tri stepenice kod izbočenog prozora.
Sevina pomisli: „Naravno — on je nikad nije video", a glasno reče:
— Eno je.
Filip se okrenu i, zagedavši se u dve žene koje su prilazile, zapita:
— Gde?
— Ona koja razgovara s Alidom.
— Ali to nije tetka Nensi.
A onda se Nensi nađe usred sobe gledajući prema njima, a Sevina reče mirno: — Evo Filipa, Nensi. Doveo je
svoju mladu da te vidi. — A onda pomisli: „Ovo je užasno. Napravila sam nešto grozno." I s nekom
izveštačenom lakoćom dodade:
— Sve nas je iznenadio. Danas se venčao a da nikom nije rekao ni reci.
Filipova mlada ustade i priđe Nensi, ali ni Filip ni Nensi ništa nisu primećival osim jedno drugo. Bio je užasno.
2.
Bilo je užasno za oboje. Filip je, posmatraju-ći tetku kako mu prilazi s drugog kraja dugačke sobe, prvi put u
svom dobro organizovanom životu osetio potpunu nesigurnost, u kojoj se sve ono što je bilo čvrsto u njegovom
životu odjednom oko njega survalo. Ta žena koja mu je prilazila bila je potpuno neistinita. To nije bila lepa
prilika u romantičnoj beloj haljini, sa šeširom prekivrenim cvećem i ukrašenim velikom plavom trakom. Ta žena
s podšišanom crvenom kosom, obučena u uski kostim sa suknjom do kolena, nikako nije mogla biti tetka Nensi.
Ona nije bila ovako oštra i podšišana i živahna kao ulični vrabac.
372
Sada su već bili sasvim blizu jedno drugom, i Filip je uze za ruku. Ona malo podiže obraz kao da očekuje
poljubac a onda se brzo povuče: a Filip primeti da je suviše uplašena, mada nije znao zašto. Oboje su ćutali, i
Filip je bio svestan da ih i ostali posmatraju u mučnoj tišini.
Sevina tada iznenada reče histerično baš ono što nije trebalo da kaže: — Jesi li očekivala da će tako izgledati,
Nensi? Sigurno je čudno videti sestrića koga nisi videla od njegovog detinjstva.
A Filipova mlada se nasmeja i reče: — Da. Filip mi je sve pričao o svojoj tetki. Siguno je čudno.
I ona se ponovo nasmeja, nekako potpuno pogrešno. Sevinu odjednom obuze bes i ona pomisli: „Čak i ako ne
zna šta se dešava, treba da je sve-sna da je to nešto što se nje ništa ne tiče."
A onda Nensi reče mirno:
— Ali mi smo se jednom već videli. Znaš, Filip je došao s Bidom da me poseti u Parizu kad je Hektor bio tamo
poslednji put. To je moralo biti... — oklevala je, a onda brzo nastavi: — tako davno. — Ali je rečenica sumorno
skrenula s pravca i potpuno umanjila utisak, jer su svi znali da ne želi da kaže koliko je godina prošlo otkako je
videla Filipa.
— Mi smo to krili. Ujka-Hektor nikad to nije doznao — reče Filip. — Stara Bida nikad to nije spomenula.
I Sevini se ponovo, u jednom ludom trenutku, učini da je vreme stajalo — da se ništa nije dogodilo, i da su Patrik
Dentri i Nensi tu u salonu; ali odmah potom uvide da to nije istina jer je Nensi stara, a da je Filip Patrik tu, on bi
sve okrenuo na šalu i razbio svu napetost koja ih je okruživala. Ali on nije bio kao njegov otac. Nije imao onu
ljupkost, ni onu duhovitost, ni draž toga ugursuza.
I tako Sevina reče očajnički:
— Moramo popiti malo porta, u zdravlje mlade i mladoženje. — Znala je da suviše hita i da je suviše živahna
dok je zvonila, pa reče veselo:
373— A oni nam moraju ispričati sve o venčanju i kako je do tog došlo.
Ali je mislila pri tom kako je čudno to što iznenađenje koje im je Filip obećao ne izgleda ni važno ni zanimljivo,
i da je romantična istorija Filipovog oca i Nensi, koja se završila pre četvrt ve-ka, umanjila značaj tog venčanja i
učinila ga o-bičnim i svakidašnjim. Možda, pomisli ona, zbog toga što je Filipova mlada i sama svakidašnja i
beznačajna, ili možda zbog toga što u stvari ne voli Filipa, pa tako njihova priča ne može da stoji pored one koja
je već mrtva. Ta žena je ljuta, pomisli ona, zbog toga što oni tome događaju nisu pridali više važnosti i što —
umesto nje — Nensi predstavlja središte pažnje. A onda se odjednom seti gde je videla Filipovu mladu, i kad je
Henri doneo porto i stavio čaše na sto, ona reče:
— Pa zar vi niste Dženi Fejgen?
Nova gospođa Dentri odjednom zablista. — Jeste. Ja sam.
— Stalno sam pokušavala da se setim gde sam vas videla. Baš sam glupa.
Okrenula se ka Nensi, koja je odjednom izgledala uvela i ostarela, i reče veselo: — Jesi li čula, Nensi? Filipova
mlada je Dženi Fejgen. Ona je jedna od najpoznatijih glumica. Ja bih — dodade o-čajnički lažući — rekla da je i
najbolja među njima.
Čudan automatski osmeh pojavi se na Nensi-nom licu prateći njene reci:
— To je divno. Moram odmah da vas vidim u nekoj ulozi mila moja.
Ali Sevina primeti da Nensi nekako razgovara i skreće svoje misli na taj beznačajan razgovor samo uz veliki i
bolan napor i da o tome uopšte ne misli.
Alida, nenasit čitalac novina, reče:
— Gospođica Fejgen je sinoć imala premijeru novog komada. Čitala sam kritike. Divne su.
374
— Mislim da nisu baš sve — reče mlada gospođa Dentri.
— Pa sad, niko ne može dobiti sve dobre kri^ tike. U pozorištu caruje ljubomora.
Sevina dobaci Alidi pogled pun razumevanja i zahvalnosti. Odjednom ju je opet volela jer je u-zela situaciju u
svoje ruke i trudila se da čajanku učini podnošljivom. Shvatila je da je situacija zaista očajna kad je Alida
smatrala da se od nje traži da se napregne.
Opet je zavladalo neprijatno ćutanje, Sevina reče očajnički:
— To mora da je veoma interesantan život. Uvek sam zavidela glumicama. Kad sam bila devojka, i ja sam
igrala u šaradama. — I odjednom pomisli: „Dabogda umrla ako tresnem još jednu takvu budalaštinu." Bila je
svesna da svi moraju obratiti pažnju na Filipovu mladu, jer ona to želi i to očekuje, a time će istovremeno
potisnuti Nensi u sen-ku, jer je ova očigledno želela da se tamo nađe.
Sedela je pored vatre s nameštenim osmehom na licu, nalik na učtivu voštanu figuru u izlogu, obučenu da
prikaže šta se nosi na otmenim čajankama. Ali bilo je potpuno jasno da ne čuje šta se oko nje govori. Izgledalo je
kao da je odjednom klonula. Nije više bilo ni traga od one domalopre-đašnje mladosti. Sevina se molila u sebi da
i ostali dođu, jer će svima biti lakše čim bude što više ljudi u sobi.
A i ta Filipova mlada je nezgodna. Sve ih je izazvala, potpuno jasno, kao da kaže na najprostiji način: „Ja sam
isto tako dobra kao i svi vi." Njena mržnja se osećala u vazduhu. To je glupo s njene strane, pomisli Sevina,
pošto su se svi trudili da budu ljubazni prema njoj. U početku je bila suviše prijatna i suviše prisna, a sada je
postala uz-držana i neprijatna i neumesno se mešala u razgovor.
I tako Sevina nije naročito pažljivo pratila razgovor, jer su razne gluposti stalno odvraćale misli koje su se rojile
u njenoj osetljivoj duši. Ljutila se jer je bila svesna da nekorisno pati i bolelo ju je jer
375je bila svesna svih tih sitnih stvari koje su se ne-primetno, poput senke, dešavale među ljudima oko nje. Ali
Alida je bila otmena i junački se držala i postavljala je pitanje Filipu i toj užasnoj, bezobraznoj ženi o njihovoj
ljubavi, što je, naravno, bilo upravo ono što je trebalo da uradi. Alida je to mogla, jer nju zaista nikad ništa nije
uzbuđivalo, i u stvari joj je bilo svejedno šta se sada događaja s Nensi, ili da li je Filip strašno pogrešio ili ne.
A onda se vrata otvoriše, i u sobu uđe ser Džon, sav rumen i beo i zdrav, i ona primeti kako se Nensi odjednom
opustila i obradovala. „To je zbog toga", pomisli Sevina, „što on za nju predstavlja sigurno pribežište. Ma šta se
desilo, ona ima njega. I voli ga." I njoj se svideo, a isto tako i Ali-di i Filipu, čim su ga upoznali. Jedino Filipova
mlada kao da se nakostrešila i omrzla ga jer je ponovo odgurnuta iz središta pažnje. Njegovo držanje bilo je
ljubazno, i zahvaljujući tome, nije bilo opasnosti da će se zapetljati u razne komplikacije u koje su se svi drugi
upetljali. Rukovao se s njima, a onda prišao sofi i seo pored Nensi, kao da su se oni, a ne Filip i Dženi Fejgen,
tek juče ven-čali. A na Nensi je delovao volšbeno. Ona se ponovo podmladila i prolepšala, i Sevina pomisli:
„Ličnost je čudna stvar. Njegov dolazak bio je kao kad je neko otvorio prozor u zagušljivoj sobi." A onda shvati
da i svi oni poseduju ličnost koja se na čudan način jasno ispoljila kad je on ušao u sobu, i da je ona jedina
možda nema u tom trenutku jer se naprezala da postane neka vrsta rastvara-ča koji će ih sve ponovo povezati i da
je na putu da dostigne neverovatan stepen razređenosti.
Pošto je nekako uspela da odvuče u stranu Filipa, zapita ga zabrinuto:
— Jesi li rekao Hektoru?
— Ne. Još nisam.
— Moraš mu reći pre nego što novine objave tu vest. Bilo bi suviše okrutno da on to dozna iz novina.
376
— Odavde idem pravo k njemu. Još nisam imao vremena.
— Da li on nešto sumnja?
— Ne. Mislim da ne sumnja. Znaš, sve se to odigralo tako neočekivano. Mi smo tek sinoć resili da se venčamo.
On pocrvene prilično bezrazložno, a Sevina reče:
— Neće biti oduševljen.
— Ne. Najpre sam pomislio da mu ti prva kažeš, ali onda sam zaključio da to maram učiniti sam.
— O, da. Ti to moraš učiniti. Hećeš li i nju povesti.
— Neću.
— Tako i treba. Možda neće biti prijatno.
A onda odjednom pomisli: „Eto, svi gledaju da Hektoru sve olakšaju. To su uvek svi radili. Svi su ga uvek
štitili."
Vrata se opet otvoriše. Ovoga puta uđe Mel-beren sa gospođom Vintringem. Kad hi je ugledala, Sevina pomisli:
„Sve je svršeno. Fani je izgubila, i on pripada gospođi Vintringem." Učinilo joj se kao da su uneli sunčev sjaj,
isti onaj sunčev sjaj koji je mogao ući sa Filipom i Dženi Fejgen, ali nije. Gospođa Vintringem je bila lepo
obučena i bila je ne zgodna, već lepa, a ni on nije izgledao onako ostareo i umoran kao sinoć za večerom kod
Hektora. Sevina brzo napusti Filipa i priđe njima, osetivši neočekivano da je srećna prosto zato što ih vidi, i broz
pomisli: „Možda zbog toga što su njih dvoje jedini koji su dovoljno snažni da pođu pravim putem. Možda zbog
toga i izgledaju samo-uvereni, neusiljeni i mirni."
I učini joj se da su oni isto što i ovaj grad — ovaj čudni, sjajni, varvarski grad, koji ju je ostavio za sobom u
njenom neelegantnom udobnom salonu, uprkos svemu što je mogla učiniti.3.
Po dolasku Melberna i gospođe Vintringem prijem je ušao u treću fazu, i na neki čudesan način se pretvorio u
uspeh. Možda ih je bilo suviše u sobi, pa jedna osoba nije mogla da zagospodari, ili su gospođa Vintringem i
Melbern imali moć da ih sve izdignu iz carstva taštine i sitničarstva. Sada je Filipova mlada bila zaboravljena, i
više nije mogla nikome da se prikaže u svojoj goropadnosti. Sve je počelo dobro da teče, i Sevina — osetivši se
odjednom umornom od napora — dopusti da se opusti i posmatra. Videla je mnogo koječega — da se Nensi
zbuni kad god joj se Melbern obrati; i da je gospođa Vintringem pomalo ošamutila ser Džona; i da je ona, kao i
sinoć, prosto savršena; a da između nje i Filipove mlade postoji jako uzajamno neraspoloženje, jer su jedna
drugu posmatra-le prilično kradimice.
Vest o Filipovom venčanju izazvala je potrebnu živost, a onda Melbern reče mirno: — I ja i-mam jednu novost.
Gospođa Vintringem i ja ćemo se venčati iduće nedelje — pa je to izazvalo mnogo veće zaprepašćenje nego vest
o Filipovom venčanju, i Dženi Fejgen se opet natuštila.
Ponovo se točio porto. Sevina pomisli: „Očigledno se zauvek otarasio Fani; ali kako mu je to uspelo?" jer Fani
nije od onih žena kojih se čo-vek lako može otarasiti, i da će to biti možda savršen brak, u kome će se dvoje
potpuno razumeti. Onda se opet rastuži pomislivši na Filipa i njegovu mladu, koji pokušavaju da shvate jedno
drugo, i zapita se koliko će vremena biti potrebno da on otkrije da se ispod te lepote nalazi jedna druga Dženi,
tašta, prosta i sebična. Filip je, kao i svi zaljubljeni muškarci. Oni uopšte ne vide ženu u koju su zaljubljeni, ili je
vide kroz naočare koje daju potpuno pogrešnu sliku, a kad počnu malo da se hlade, slika počne da dobija svoj
pravi oblik, i tek tada otkriju da li su pogrešili ili ne. Ponekad je potrebno da prođe godina, a ponekad samo
neko-
378
liko dana. Sve zavisi od toga koliko dugo se održao prvi plamen ljubavi.
Iznenada ponovo pomisli na bestidnu filmsku predstavu Ronija Meklelana i tada joj pade na um misao da je
ljubav stvar žlezda i hernije i upita se bestidno kako bi izgledao rendgenski snimak zaljubljenog Filipa.
Verovatno samo kao izvestan broj žlezda koje neprirodno rade — kao neka parobrodska mašina koja treba da
postigne rekord — kako bi ga prisilile da produži vrstu. I kao i svi drugi muškarci, on će oplemeniti dejstvo žle-
zda svim mogućim romantičnim glupostima, ukra-siće njihov podsticaj svim mogućim svojstvima koje taj
podsticaj, svakako, ne poseduje. Možda su muškarci i žene izmislili romantiku kako bi spa-sli svoje dostojanstvo
i prikrivali užasnu pokretačku snagu svoje telesne hernije svim mogućim sentimentalnim draperijama kako bi
spasli svoj ponos, jer nije ni lepo ni dostojanstveno da čovek sebe zamišlja samo kao beznačajno oruđe usmereno
prema svrsi s kojom čak nije računao. Ljudi su u-vek predstavljali samo najbeznačajnije insekte koje neka
tiranska sila goni putevima koji nemaju nikakve veze s njihoi'om voljom. Prirode se ne tiče sreća, niti šta će se s
njima dogoditi kad postignu ono što im je ona namenila. Prirodi je svejedno da li su verni i monogami, ili
neverni i skloni da se sparuju sa svima odreda kao zamorčići, jer, naravno, prirodu ne zanimaju sitni moralni
gresi. Romantika, moral, osećanja, pa čak i zakoni prosto su izraštaji koji su se stvarali hiljadama godina oko
glavnog pitanja da bi ga sakrili i da bi spasli ljudski ego i taštinu. U slučaju Filipa i njegove mlade, Filip čak
neće ni postići ono na šta ga je priroda gonila, jer nije bilo nikakvih izgleda da bi stvorenje kao što je Dženi
Fejgen pomoglo da se produži vrsta.
Veoma je uzbudljivo, pomisli Sevina, posma-trati svet kroz filmove Ronija Meklelana, no l.o je na neki način
osveženje i čoveku pruža neko o-sećanje potpune sigurnosti. U Ronijevom filmu čo-
379vek ima posla s golim istinama, potpuno oslobođenih gluposti. Možda je ta vizija života davala Ro-nijevim
čistim plavim očima onaj čudan, neprikriven izraz sigurnosti i moči.
I ona iznenada poče sve u sobi da posmatra u odnosu na njihove stomake. Bilo je to užasno, ali Sevina je osetila
neku iznenadnu želju da vidi filmove svih njihovih stomaka, kao da bi joj to na neki način pomoglo da pronikne
kroz njihove zaštitne ljušture u dubinu njihovih duša. „Možda," pomisli ona, „možda je ćela isto rij a sveta
ispisana žlezda-ma. Tako se mogu objasniti Kraljica Elizabeta, Katarina Ruska, Filip II, Karlo V i Vudrou Vil-
son."
Ali usred tih uznemirujućih misli ona začu da razgovaraju o Rozi Dugan, i tako je znala da je Alidi pošlo za
rukom da ih navede na jednu jedinu stvar koja ju je zanimala. Začu Melbernov glas:
— Nema sumnje da su uhvatili pravog ubicu. Sad sve znaju.
A Alida odjednom pocrvene od uzbuđenje i reče:
— To je, onda, onaj Italijan. Gde ste to čuli?
— Posetio sam policijskog komesara. Sve mi je ispričao.
Slušajući, Sevina se zapita zašto li je on to posetio komesara policije i šta li to on i komesar imaju zajedničko
osim politike. I ču Alidin glas:
— Pričajte nam. Da li su otkrili ko je „gospodin Vilson"?
— Ne. Nisu.
I onda im ispriča priču koju Alida još nije čitala u novinama.
U pitanju je bio neki Italijan, revolveraš, Sici-lijanac Toni, i njega su uhapsili — ne zbog ubistva Rože Dugan,
već zbog ubistva jednog drugog revol-veraša iste one noći kad je ubijena Roza Dugan. Neko je obavestio
policiju, pa su ga pronašli u jednom hotelu na Severnoj reci. Narkoman je, i kad su ga doveli u policiju, besneo je
tražeći drogu, a bio se i sam uplašio jer ga je pred hotelom čekala
380
banda revolveraša koga je ubio. Hteli su da ga uhvate kad pokuša da iziđe i nabavi drogu. U policijskoj upravi je
poludeo, pa su morali da ga vežu. Urlao je ceo sat i više, a onda se odjednom skljo-kao i počeo priznavati da je
ubio revolveraša Sreć-nog Sema, tako nekako se zvao, a kad je to ispričao, rekao je da je ubio i Rozu Dugan.
Najpre mu nisu verovali, i mislili su da je potpuno poludeo i da jednostavno pokušava da mu ime dođe u novine
sad kad je ionako gotov.
Ali priču koju je ispričao bila je ubedljiva. Izgledalo je da mu je ceo stan poznat, i telefon je bio pokriven
ružičastom lutkom, pa je čak opisao i osvetljenje u sobi, i ogledalo koje je tek bilo popravljeno. Rekao je da je
Roza Dugan bila njegova žena, i da je s njom živeo poslednja dva meseca — a da ju je u isto vreme izdržavao
neki tajanstveni „gospodin Vilson". I tako ih je najzad ubedio, pa su sve proverili, i iz policijske kartoteke
doznali su da je sve istina. Roza se udala za njega pre deset godina, a posle toga su njega uhapsili, osudili i
poslali u Sing-Sing. A onda ga je Crnkinja identifikovala kao „malog crnog čoveka", a vratar u noćnom klubu
kao čoveka koji je posetio Rozu Dugan dva sata pre nego što je ubijena. Rekao je da je izbacio na ulicu
Sicilijanca Tonija jer ju je uznemiravao. A onda ga je njen brat identifikovao kao njenog muža. Sicilijanac Toni
je rekao da ju je ubio iz ljubomore, jer je u istom stanu u drugoj sobi, koja je bila zaključana, bio neki drugi
muškarac, a Roza nije htela da mu da ključ. A onda je rekao da nije nameravao da je ubije. Došao je da ubije
onog drugog čoveka, a nju je ubio slučajno. Nije u stvari znao ko je taj drugi muškarac. Neprestano je vikao:
„Ubio sam je, i hoću i ja da umrem. Ubio sam je, i hoću i ja da umrem."
— Nema sumnje — reče Melbern — da su uhvatili onog koga treba, pa čak i ako porekne priznanje, ipak su ga
uhvatili. Policija ga već odavno traži. Sada im neće uteći.
381Sevina, sedeći za stolom za čaj u svom udobnom salonu, slušala je priču samo jednim delom mozga, dok je
drugim razmišljala kako je za ženu uzbudljivo da ima tako strasnog ljubavnika spremnog da ubije zbog
ljubomore, a onda joj prolete kroz glavu misao da Rozi Dugan možda nije smetalo što ju je ubio takav ljubavnik.
To je podsećalo na „bogomoljku" koja uništava mužjaka u trenutku stvaranja. Tako nešto je moguće zamisliti.
Većina bi tako nešto smatrala za izopačenost, ali veliki deo ljudske rase uzima nadmoćan stav u odnosu na
Prirodu, pa čak i njene slabije manifestacije smatra za izopačene. Ali od značaja je to što priroda ne mari za
kritike sveštenika i reformatora. Ona nastavlja svoje delo uprkos njima, i kad se desi nešto što je kao ovo
ubistvo, ili ljubavna pustolovina između Pa trika i Nensi, niko nema nikakvog izgleda da joj se, ako bi hteo,
suprotstaviti.
A onda pomisli kako bi taj rendgenski filmski snimak žlezda jednog ubice u vreme zločina bio veoma zanimljiv
za nauku. Svakako bi pokazao kako rade nenormalnom brzinom, koja će da uništi i samu mašinu, kao što su na
kraju uništile i Rozu i ubicu. Sevina shvati da je sve to vrlo uzbudljivo, ali je i pomalo opasno da se čovek pre-
pusti i preda svim tim mogućim uzbudljivim mislima, naročito ako je u šezdeset sedmoj godini; ali svakako bi
bilo užasno uzbudjivo i opasno ako bi počeo o tome da razmišlja kad mu je dvadeset godina. Kad bi svi tako
mislili, ceo svet i civilizacija bi se raspali u paramparčad, i svi bi počeli iz početka, odande odakle je ljudska rasa
počela pre više miliona godina. To bi bilo veoma uzbudljivo, i to bi svakako možda nekoga učinilo veoma sreć-
nim, prirodnim i zadovoljnim, a sigurno bi likvidiralo ogroman broj ljudskih sentimentalnosti i laži. U svakom
slučaju, veoma je ponižavajuće razmišljati o ljudima u odnosu na njihove stomake.
4.
Čajanka se, međutim, bližila kraju, i Melbern i gospođa Vintringem su se opraštali, dok su ostali i dalje stajali i
razgovarali. Jedan po jedan su odlazili, ali Sevina nije imala potpuno jasnu predstavu kojim redom su odlazili,
niti šta su kazali, jer joj se u glavi vrtela jedna fantastična misao. U svojoj šezdeset sedmoj godini odjednom je
otkrila svoj pravi poziv, a Ronijev lifm joj je ukazao pravi put. Trebalo je da radi u nekoj laboratoriji najmanje
četrdeset sedam godina — kao što je Roni radio. Da je to radila, možda bi sada imala u očima isti onaj pogled
kakav je imao Roni, umesto što je ostala spetljana, zbrkana stara žena koja se icrpla brinući se o tome da li su se
njeni gosti na čaju zabavljali ili ne.
Okrenutši se od vrata, pošto se i poslednji put oprostila, primeti da je stiglo poslednje večernje izdanje novina i
da Alida, sedeći opet pored prozora, čita poslednje novosti, možda iste one koje im je Melbern ispričao. A onda
joj nešto sinu u glavi, i ona sve shvati — da je „gospodin Vilson" Džim Touner, i da je Fani pozvala Melberna i
zamolila ga da joj pomogne, i da je ovaj zbog toga posetio policijskog komesara. A onda se, verovatno, Melbern
s njom pogodio da mu da potpunu slobodu, i sada je mogao da objavi svetu da se ženi gospođom Vintrengem.
Stajala je neko vreme pored vatre i grejala svoje krupno nezgrapno telo, koje se odjednom rashladilo od nervne
iscrpenosti. Stojeći tamo, ona pomisli: „Zašto da i dalje teram ovako? Zašto da se iscrpljujem na ovakav
besmislen način? Idem večeras Hektoru i zatražiću da se venčamo, i hteo on to ili ne, odvešću ga na put oko
sveta. Ništa drugo nije važno osim da budemo srećni i da nam bude prijatno. Nije nam ostalo mnogo vremena.
Alida će morati da se snađe bez mene."
Pogleda Alidu, koja je čitala priču o jadnoj Rozi Dugan, i upita se kakva li bi sad bila Alida da
383je ikad upoznala ljubav muškarca sa razdražljivim žlezdama kao što je bio Sicilijanac Toni. Svakako da sad
ne bi ovde sedela, nastrana i rastrojena izmišljenim zlima i čitala istoriju jedne strasti koju čak nije mogla ni
zamisliti. I onda odjednom uvide da je ceo svoj život posvetila bolnicama i milosrdnim delima i ljudima kao što
su tetka Džu-lijana, Hektor i Alida, tako da nikad nije imala vremena da sama živi niti da otkrije način života.
Ceo njen život je bio kao ova užasna čajanka; brinula se i plašila zbog drugih, jer je i suviše oseća-la koliko oni
pate i u kakvom se haosu uvek nalaze. Sada je došlo vreme da se ona nauživa, i Alida nema nikakvog prava da je
zadrži. Večeras će za večerom zaprositi Hektora, a nije mogla naći pogodnije vreme da to saopšti Alidi nego baš
ovaj trenutak kad je Alida ošamućena pričom o Rozi Du-gan, i neće joj toliko zameriti koliko bi joj zame-rila
kad bi se dosađivala i kad ne bi imala šta da čita o kakvom ubistvu iz strasti.
Uputi se Alidi da joj kaže, a onda shvati da ne može. Umesto toga zagleda se kroz prozor u kuću s one strane
porte. Ponovo joj se učini kao da čuje vrisak i pomisli: „Možda sam je mogla spasti. Da sam bila u nekom selu,
izašla bih da vidim ko to vrišti." A onda se ponovo seti „bogo-moljke" i pomisli da je Roza Dugan možda znala
stvari koje ona i Alida čak nisu mogle ni zamisliti, i da možda i nije želela da se spase.
Videla je da je sada prozor na drugom spratu mračan. Učinilo joj se da je taj mrak predstavljao nešto mnogo više
nego odsustvo svetlosti, i da se laj mrak prostire preko ćele porte i ulazi čak i u sobu u kojoj je Alida sedela i
čitala. Bilo je to kao da se neka velika svetlost ugasila. Ali onda pomisli da je takva misao prava glupost, i da je
taj iznenadni nastup misticizma sigurno znak starosti i propadanja.
Sada mora razgovarati sa Alidom, smesta, pre nego što pođe da se obuče i počne jedno drugo veče, pa okrenuvši
se, poče:

— Alida, moram s tobom nešto da porazgo-varam.

Ali Alida je nije čula. Pogledavši gore, rekla je tihim pomalo izveštačenim glasom:
— Pronašli su ključ u salonu, na dnu jedne teglice s kremom. Tamo ga je sakrila da Sicilijanac Toni ne uđe u
susednu sobu i ne ubije „gospodina Vilsona".
KRAJ
I
384T
RAD
Beograd Moše Pijade 12
Korektor Jovanka Arsenović
Nacrt za korice Janko Krajšek
Štampa
„Budućnost"
Šumadijska
Novi Sad 12