1) Organi republike Srbije

Određene funkcije država obavlja preko svojih organa. Deo ustava koji se odnosi na uređenje državne
vlasti utvrđuje državne organe koji su nosioci pojedinih funkcija državne vlasti u Republici Srbiji, položaj i
odnos sa drugim organima u državi. Uređenje vlasti u RS počiva na podeli na zakonodavnu, izvršnu i
sudsku vlast.

Osnovna funkcija državnog organa koja ima zakonodavnu vlast je donošenje zakona. Zakonodavnu
vlast vrši Narodna skupština. Osnovna funkcija državnog organa koja ima izvršnu vlast je neposredno i
konkretno obavljanje mnoštva državnih poslova kojima je cilj izvršavanje zakona. Izvršnu vlast vrši Vlada.
Sudska vlast ima funkciju očuvanja i zaštite utvrđenog pravnog poretka. Sudska vlast u Srbiji je
nezavisna i pripada posebnim državnim organima- sudovima.

2) Narodna skupština

Narodna skupština je najviše predstavničko telo i ona je organ koji je nosilac ustavotvorne i
zakoodavne vlasti. Čini je 250 narodnih poslanika koji se biraju na neposrednim izborima, tajnim
glasanjem, a mandat im traje 4 godine. Sastaje se u dva godišnja redovna zasedanja. Izbore raspisuje
predsednik RS. Narodna skupština je nadležna da:

 donosi i menja ustav

 odlučuje o promeni granice RS
 raspisuje republički referendum
 potvrđuje međunarodne ugovore kad je zakonom predviđena obaveza njihovog potvrđivanja
 odlučuje o ratu i miru i proglašava ratno i vanredno stanje
 nadzire rad službi bezbednosti
 donosi zakone i druge opšte akte
 daje prethodnu saglasnost na statut autonomne pokrajine
 usvaja strategiju odbrane
 usvaja plan razvoja i prostorni plan
 usvaja budžet i završni račun RS, na predlog Vlade
 daje amnestiju na krivična dela

Zatim:

 bira Vladu i nadzire njen rad, odlučuje o prestanku mandata Vlade i ministara
 bira i razrešava sudije Ustavnog suda (5 sudija)
 bira predsednika Vrhovnog kasacionog suda, predsednike sudova, Republičkog javnog tužioca,
javne tužioce, sudije i zamenike javnih tužioca u skladu sa Ustavom
 bira i razrešava guvernera Narodne banke
 bira i razrešava Zaštitnika građana i nadzire njegov rad
 bira i razrešava i druge funkcionere oderđene zakonom

Funkcioneri Narodne skupštine su predsednik, podpredsednici i sekretar Narodne skupštine.

1
 3) Predsednik republike

Prema Ustavu, predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije. Predsednika
Republike biraju građani na neposrednim tajnim izborima. Mandat mu traje 5 godina od momenta
poaganja zakletve. Predsednik komanduje vojskom RS, postavlja unapređuje i razrešava oficire. U slučaju
razrešenja dužnosti (svojevoljno, 2/3 većinom Narodne skupštine) zamenjuje ga predsednik Narodne
skupštine 3 naredna meseca. Nadležnost predsednika su da:

 predstavlja RS u zemlji i inostranstvu

 ukazom proglašava zakone
 predlaže NarSkup kandidata za predsednika Vlade
 predlaže NarSkup nosioce funkcija
 postavlja i opoziva ukazom ambasadore RS
 prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika
 vrši i druge poslove određene Ustavom

4) Vlada, sudovi, banka

Vlada je nosilac izvršne vlasti u RS. U sastav Vlade ulazi predsednik Vlade, jedan ili više
podpredsednika i ministri. Vladu obrazuje parlament i može biti jednostranačka, koaliciona,
koncentraciona ili ekspertska. Vladu bira Narodna skupština a mandat traje koliko i mandat Narodne
skupštine. Nadležnosti vlade su da:

 utvrđuje i vodi politiku

 izvršava zakone i druge opšte akte Narodne skupšine
 donosi uredbe i druge opšte akte radi izvršavanja zakona
 predlaže Narodnoj skupštini zakone i druge opšte akte i daje o njima mišljenje kada ih neko drugi
podnese
 usmerava i usklađuje rad ministarstava i drugih organa državne uprave i vrši nadzor nad
njihovim radom
 vrši i druge poslove određene Ustavom i zakonom

Sudovi su samostalni i nezavisni državni organi koji svoju funkciju vrše na osnovu zakona. Sudska vlast
je deo državne vlasti koji autoritativno rešava sporove između fizičkih i pravnih lica i izriče sankciju.
Najviši sud u RS je Vrhovni kasacioni sud sa sedištem u Beogradu. Sudovi opšte nadležnosti su: osnovni
sudovi, viši sudovi, apelacioni sudovi, Vrhovni kasacioni sud. Sudovi posebne nadležnosti su: privredni
sudovi, Privredni apelacioni sud, prekršajni sud, Viši prekršajni sud, Upravni sud.

2
Načela sudstva su:

 sudska vlast je jedinstvena na teritioriji RS

 sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu i sude na osnovu Ustava, zakona...
 raspravljanje pred sudom je javno
 u suđenju učestvuju sudije profesionalci i sudije porotnici
 sud sudi u veću
 sudska funkcija je stalna
 sudija ima pravo da svoju funkciju vrši u sudu u kojem je izabran, samo svojevoljno može biti...
 sudija ne može biti pozvan na odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje prilikom donošenja
sudske odluke, osim ako se radi o kršenju zakona od strane suda
 sudsku odluku može preispitati samo nadležni sud u zakonom propisanom postupku

Narodna banka je centralna banka RS, koja je samostalna i podleže nadzoru Narodne skupštine, kojoj
odgovara za svoj rad. Njom rukovodi guverner koga bira Narodna skupština. Osnovne funkcije Narodne
banke Srbije su:

 da utvrđuje i sprovodi monetarnu politiku

 vodi politiku kursa dinara
 čuva devizne rezerve i upravlja njima
 izdaje novčanice i kovani novac
 stara se o funkcionisanju platnog prometa i finansijskog sistema

Organi Narodne banke Srbije: Izvršni odbor (guverner i viceguverneri), guverner (bira se na 5god.),
savet (ima predsednika i 4 člana, na predlog guvernera usvaja finansijski plan i godišnji račun Narodne
banke Srbije).

5) Teritorijalno uređenje RS

Teritorijalnu organizaciju Republike srbije čine opštine, gradovi i grad Beograd kao teritorijalne
jedinice i autonomne pokrajine kao oblik teritorijalne autonomije.
-Skupština je najviši organ autonomne pokrajine i lokalne samouprave. U skupštini autonomne
pokrajine sede poslanici koji a u skupštini lokalne samouprave odbornici. Oni se biraju neposredno,
tajnim glasanjem na pokrajinskim odnosno lokalnim izborima.
-Najviši pravni akt autonomnih pokrajina i lokalnih samouprava je statut. Statut mora bii u skladu sa
ustavom i njega donosi skupština uz saglasnost Narodne skupštne.

3
 Organi autonomne pokrajine su:
1. Skupština AP,
2. Predsednik AP (pandam je Predsednik Republike na republičkom nivou),
3. Izvršno veće AP (pandam je Vlada na republičkom nivou, dok su sekretarijati ustvari ministarstva
na pokrajinskom nivou),
4. Predsednik izvršnog veća AP (pandam je Premijer na republičkom nivou);
-Lokalna samouprava je:
 opština (preko 10000 stanovnika),
 grad (preko 100000 stanovnika, izuzetno može imati manje zbog regionalnog
kulturnog,ekonomskog, geografskog ili istorijskog značaja),
 grad Beograd (ima više opština).
-Organi lokalne samouprave su:
1. Skupština opšine odnosno grada (opština ima najmanje 19 a najviše 65 odbornika, grad najviše
90 odbornika dok grad Beograd ima uvek tačno 110 odbornika), skupšina bira predsednika
skupštine.
2. Predsednik opšine odnosno gradonačelnik (bira se na 4 godine) kao i njegov njegov zamenik
3. Opštinsko odnosno gradsko veće (pandam je vlada na republičkom nivou),
4. Opštinska odnosno gradska uprava (pandam su ministarstva na republičkom nivou);
-Autonomne pokrajine, u skladu sa zakonom, uređuju pitanja od pokrajinskog značaja u oblasti:
 prostornog planiranja i razvoja,
 poljoprivrede, vodoprivrede, šumarstva, lova, ribolova, turizma, ugostiteljstva, banja i lečilišta,
zaštite životne sredine, industrije i zanatstva, drumskog, rečnog i železničkog saobraćaja i
uređivanja puteva, priređivanja sajmova i drugih privrednih manifestacija,
 prosvete, sporta, kulture, zdravstvene i socijalne zaštite i javnog informisanja na pokrajinskom
nivou.
 Autonomne pokrajine se staraju o ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava, u skladu sa zakonom.
 Autonomne pokrajine utvrđuju simbole pokrajine i način njihovog korišćenja.
 Autonomne pokrajine upravljaju pokrajinskom imovinom na način predviđen zakonom.
 Autonomne pokrajine, u skladu sa Ustavom i zakonom, imaju izvorne prihode, obezbeđuju
sredstva jedinicama lokalne samouprave za obavljanje poverenih poslova, donose svoj budžet i
završni račun.
-Opština, preko svojih organa, u skladu sa zakonom:
 uređuje i obezbeđuje obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti;
 uređuje i obezbeđuje korišćenje građevinskog zemljišta i poslovnog prostora;
 stara se o izgradnji, rekonstrukciji, održavanju i korišćenju lokalnih puteva i ulica i drugih javnih
objekata od opštinskog značaja; uređuje i obezbeđuje lokalni prevoz;

4
  stara se o zadovoljavanju potreba građana u oblasti prosvete, kulture, zdravstvene i socijalne
zaštite, dečije zaštite, sporta i fizičke kulture;
 stara se o razvoju i unapređenju turizma, zanatstva, ugostiteljstva i trgovine;
 stara se o zaštiti životne sredine, zaštiti od elementarnih i drugih nepogoda; zaštiti kulturnih
dobara od značaja za opštinu;
 zaštiti, unapređenju i korišćenju poljoprivrednog zemljišta;
 obavlja i druge poslove određene zakonom.
 Opština samostalno, u skladu sa zakonom, donosi svoj budžet i završni račun, urbanistički plan i
program razvoja opštine, utvrđuje simbole opštine i njihovu upotrebu.
 Opština se stara o ostvarivanju, zaštiti i unapređenju ljudskih i manjinskih prava, kao i o javnom
informisanju u opštini.
 Opština samostalno upravlja opštinskom imovinom, u skladu sa zakonom.
 Opština, u skladu sa zakonom, propisuje prekršaje za povrede opštinskih propisa.

6) Ustav

Ustav je najviši pravni akt jedne države i njime se uređuju osnovna pitanja jedne države (uređenje,
vlast, svojina, sloboda i dr.)
-Ustavnotvorni organ je narodna skupština tj. ona donosi ustav.
-Ustavnost znači da zakoni moraju biti u skladu sa ustavom.
USTAV REPUBLIKE SRBIJE: Republika Srbija je država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive.
Zasniva se na :
. vladavini prava,
. socijalnoj pravdi,
. načelima građanske demokratije,
. ljudskim i manjinskim pravima i slobodama,
. pripadnosti evropskim vrednostima i principima;
Ustavom se uređuje:
1.teritorijalna organizacija državne vlasti,
2.struktura državne vlasti
3.raspodela nadležnosti
4.socijalno i ekonomsko uređenje Republike Srbije
5.slobode i prava građana, manjinska prava,etnička prava
6.politička volja građana i oblik izražavanja.

5
 7) Referendum
Referendum je oblik neposredne demokratije, tj. oblik neposrednog učešća građana u vršenju državne
vlasti i donošenja političkih odluka.
Putem referenduma građani se izjašnjavaju (neposredno i tajno) da li su za ili protiv određenog
zakona, akta, političke ili druge odluke koje su već donesene ili se njihovo donošenje planira.
Referendum može biti u oblasti ustava, zakonodavstva, administracije, finansija ili međunarodnog
prava i odnosa.
Može biti:
 po obaveznosti odluke - obavezujući i savetodavni,
 po vremenu održavanja - prethodni ili naknadni,
 po obaveznosti održavanja - obavezni i fakultativni i
 po dejstvu odluke - konstitutivan ili abrogativan.
  Akt o raspisivanju republičkog referenduma donosi Narodna skupština na predlog najmanje 50
narodnih poslanika, Vlade ili najmanje 100.000 birača.
-Pravo izlaska na referendum imaju svi koji su upisani u birački spisak. Glasanje je lično i tajno.
-Može biti raspisan na nivou republike,pokrajine ili lokalne samouprave.
-Od dana raspisivanja pa do dana sprovođenja referenduma može proći najmanje 15 a najviše 90 dana.
Plebiscit je organizovano izjašnjavanje naroda na postavljeno mu pitanje.Razlike između referenduma i
plebiscita su male samo što se referendum češće primenjuje kada su u pitanju zakoni a plebiscit u vezi sa
izjašnjavanjem o obliku vladavine ili nekom drugom važnom pitanju. Građani se izjašnjavaju sa da ili ne.
Građanska inicijativa predstavlja udruživanje građana i predlaganje skupštini lokalne samouprave
promenu statuta, donošenje pravnih akata i slično prikupljanjem potpisa od strane inicijativnog odbora
koji se osniva.
Zbor građana predstavlja takođe skupljanje građana gde većinom glasova prisutnih, izglasavaju
zahteve i predloge pa ih zatim upućuju skupštini lokalne samouprave.

8) Ljudska prava

Ljudska prava izražavaju odnos pojedinca i državne vlasti u jednoj zemlji. Ljudska prava predstavljaju
granicu, područje slobode pojedinca, njegovu privatnu sferu, koju demokratska država ne sme da pređe.
Dele se: prema tome ko je nosilac prava na pojedinačna-individualna (pravo na život, pravo svojine,
pravo kretanja, pravo slobodnih misli...) i kolektivna (pravo na zdravu životnu okolinu...); prema objektu
zaštite na lična, politička, socijalno-ekonomska i kulturna prava. Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki i
svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, a Ustav izričito propisuje da je zabranjena svaka

6
diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu. Utvrđeno je da svako ima pravo na sudsku
zaštitu ako ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo.

Ustav garantuje široku paletu ljudskih prava koja se mogu grupisati na:

 Lična prava i slobode: dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti. Pravo na život, pravo na slobodu i
bezbednost, pravo na pravično suđenje, pravo na rehabilitaciju i naknadu štete, pravo na
državljanstvo...
 Politička prava i slobode. Sloboda mišljenja i izražavanja i sloboda izražavanja nacionalne
pripadnosti. Sloboda medija i pravo na obaveštenost. Izborno pravo...
 Socijalno-ekonomska i kulturna prava. Pravo na imovinu, pravo nasleđivanja, pravo na rad,
pravo na štrajk, pravo na pravnu pomoć, zdravstvena zaštita, socijalna zaštita, penziono
osiguranje, pravo na obrazovanje, autonomija univerziteta, sloboda naučnog i umetničkog
stvaranja i zdrava životna sredina.
 Posebna prava vezana za dete i porodicu. Pravo na zaključenje braka i ravnopravnost
supružnika, sloboda o odlučivanju o rađanju, prava deteta, prava i dužnost roditelja, kao i
posebna zaštita porodice majke i deteta.
 Prava stranaca. Ustav u načelu garantuje strancima sva prava koja su utvrđena Ustavom i
zakonom, u skladu sa međunarodnim ugovorom, izuzev onih koja imaju samo državljani. Stranci
uživaju jedno samo njima svojstveno pravo- pravo na azil.

U posebna prava pripadnika nacionalnih manjina spadaju: zabrana diskriminacije nacionalnih manjina,
ravnopravnost u vođenju javnih poslova, zabrana nasilne asimilacije, pravo na očuvanje posebnosti,
pravo na udruživanje i na saradnju sa sunarodnicima.

9) Radni odnos

Radni odnos je pravni odnos dobrovoljno zasnovan između zaposlenog lica i poslodavca, u vezi i po
osnovu rada preduzetog u cilju obavljanja određenih poslova, ostvarivanja prava na zaradu i ostvarivanja
drugih prava, obaveza i odgovornosti koja se stiču u vezi sa radom.

Za obavljeni rad zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, bezbednost i zaštitu zdravlja na radu,
zdravstvenu zaštitu, zaštitu ličnog integriteta, i druga prava u slučaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne
sposobnosti i starosti, materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti, kao i pravo na
druge oblike zaštite u skladu sa zakonom i opštim aktom.

Ugovor o radu je pojedinačni akt kojim se zasniva radni odnos. Zaključuje se u pisanom obliku, nakon
što ga potpišu direktor- preduzetnik i lice koje zasniva radni odnos. Zaposleni je dužan da poslodavcu
dostavi sva dokumenta kojima dokazuje ispunjenost uslova za rad, a poslodavac je obavezan da ga
prijavi organizacijama nadležnim za poslove zapošljavanja, zdravstvenog osiguranja i penzijskog i
invalidskog osiguranja. Ugovor se potpisuje na određeno ili neodređeno vreme. Sadrži: naziv i sedište
poslodavca, ime i prebivalište zaposlenog, podatke o stručnoj spremi zaposlenog, vrsta i opis posla koji

7
treba da se obavlja, mesto rada, vreme trajanja ugovora, dan početka rada, radno vreme, novčani iznos
osnovne zarade.

Uslovi za zasnivanje radnog odnosa: navršenih najmanje 15 godina života (lica mlađa od 18 moraju
imati saglasnost roditelja) i ispunjavanje drugih uslova predviđenih odgovarajućim aktom poslodavca za
rad na određenim poslovima. Posebni uslovi za zasnivanje radnog odnosa: stučna sprema, znanje i
sposobnosti, radno iskustvo, znanje stranih jezika...

10) Vrste radnog odnosa

Radi odnos na neodređeno i na određeno (sezonski poslovi, projekti... nemože da traje duže od 12
meseci) vreme

Probni rad traje najduže 6 meseci. Otkazni rok dok traje ugovor ne može biti kraći od 5 dana...

Radni odnos za obavljanje poslova sa povećanim rizikom : teški fizički poslovi, poslovi koji se obavljaju
pod zemljom ili vodom, pri visokoj ili niskoj temperaturi, pod uticajem štetnih zraka...

Radni odnos sa nepunim radnim vremenom kada zaposleni može zasnovati radni odnos kod drugog
poslodavca i time ostvariti pun radni odnos.

Radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca tj. kod kuće.

Radni odnos sa kućnim pomoćnim osobljem

Rad van radnog odnosa (privremeni poslovi, ugovor o delu, ugovor o zastupanju ili posredovanju,
ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju, dopunski rad, rad van radnog odnosa u zdravstvenim
utanovama- volonterski rad i dopunski rad) i pripravnici.

11) Pripravnici

Pripravnik je lice sa visokom, višom ili srednjom školom koje prvi put zasniva radni odnos radi
osposobljavanja za samostalan rad u struci za zanimanje za koje je steklo stručnu spremu i ako je to
uslov za rad utvrđeno zakonom ili nekim drugim opštim aktom.
Pripravnik zasniva radni odnos na:
 određeno vreme (rad prestaje po završetku pripravničkog staža),
 neodređeno vreme (rad prestaje ukoliko ne položi dtručni ispit).

Pripravnički staž traje najduže godinu dana. Za srednju i višu školu kao i visoku čije je školovanje trajalo
6 godina (doktor medicine) staž traje 6 meseci.

8
 Pripravnik ima sva prava kao i drugi zaposleni kod poslodavca i pravo na novčanu nadoknadu u iznosu
od najmanje od 80% od osnovne zarade kao i na druga primanja ustanovljena opštim aktom ( ali caka je
u tome što se pripravnički staž može obaviti i kao volonterski rad pa uglavnom dobijemo veliko ništa :D ).
12) Radno vreme

Radno vreme je period vremena koji je zaposleni dužan da provede na radu radi obavljanja poslova za
koje je zasnovao radni odnos. 5 radnih dana po 8 šasova, po pravilu... Puno radno vreme iznosi 40
časova u radnoj nedelji (ne sme biti manje od 36h). Radno vreme može biti puno, nepuno i skraćeno.

Prekovremeni rad ne može da traje duže od dodatnih 8 sati nedeljno, s tim sto radni dan ne sme da
traje duze od 12 sati; a sve to najviše 240 časova u kalendarskoj godini.

Noćnim radom se smatra rad koji se obavlja u vremenu od 22 časa do 6 časova narednog dana.

13) Odmori i odsustva

Zaposleni ima pravo na: odmor u toku rada (najmanje 30 min), odmor između dva radna dana
(najmanje 12 h), nedeljni odmor (najmanje 24h) i godišnji odmor.

Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid radnog odnosa duži od 30 radnih dana stiče
pravo da koristi godišnji odmor posle šest meseci neprekidnog rada. Godišnji odmor se utvrđuje za svaku
kalendarsku godinu u trajanju od najmanje 20 radnih dana. Poslodavac je dužan da zaposlenom u slučaju
prestanka radnog odnosa izda potvrdu o iskorištenom broju dana godišnjeg odmora. Za vreme dok
koristi godišnji odmor, zaposleni ima pravo na naknadu u visini zarade koju bi ostvario u mesecu u kome
koristi godišnji odmor. U slučaju da zaposleni krivicom poslodavca ne iskoristi godišnji odmor, ima pravo
na nadoknadu štete u visini prosečne zarade koju bi ostvario u prethodnih 12 meseci.

Zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade (plaćeno) ili bez naknade zarade
(neplaćeno) odsustvo.Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u toku kalendarske godine u trajanju
ukupno do pet radnih dana u slučaju: sklapanja braka, porođaja supruge, teže bolesti bližeg člana
porodice, kao i u drugim slučajevima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu. U istoj kalendarskoj
godini ima pravo na plaćeno odsustvo u slučaju: 5 radnih dana zbog smrti člana uže porodice, i dva dana
za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi, izuzimajući dan davanja krvi. Neplaćeno u slučaju stručnog
usavršavanja i školovanja, negovanja bolesnog člana uže porodice...

Zaposlenom miruju prava i obaveze koje je stekao na radu i po osnivanju rada: zbog odlaska na
odsluženje vojnog roka, upućivanja na rad u inostranstvo, privremenog upućivanja na rad kod drugog
poslodavca, izbora tj. imenovanja na funkciju u državnom organu, sindikatu..., izdržavanje kazne zatvora
ili druge mere u trajanju do 6 meseci.

9
 14) Praznici

Pravo na plaćeno odsustvo sa rada zaposleni imaju za vreme državnih i verskih praznika.
Državni praznici
1. Nova godina (1.i 2.januar)
2. Dan državnosti (15.februar – Sretenjski ustav i početak 1.srpskog ustanka)
3. Praznik rad (1. i 2. maj)
4. Dan pobede (9.maj – dan kapitulacije nacističke Nemačke) – praznuje se radno
5. Dan primirja u prvom svetskom ratu (11.novembar)
Verski praznici
1. prvi dan pravoslavnog Božića (7.januar)
2. pravoslvani uskršnji praznici (Veliki Petak i drugi dan uskrsa)
***
 pravoslavci (prvi dan krsne slave)
 katolici (za verske praznike tj. 25. decembar i katolički Veliki Petak i drugi dan uskrsa)
 muslimani (prvi dan Ramazanskog bajrama i Kurbanskog bajrama)
 jevreji (prvi dan Jom Kipura)

-Radno se praznuju pored Dana pobede (9.maja) i Sveti Sava (27.januara) i Vidovdan (28.juna).
-Ako datum praznika padne u nedelju, praznuje se narednog dana.

15) Zarada

Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, koja se utvrđuje zakonom, opštim aktom i ugovorom o
radu. Zarada se sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu
doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi...) i drugih primanja po osnovu
radnog odnosa. Pod zaradom se smatra i zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade.

Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od: osnovne zarade, dela zarade za radni
učinak i uvećane zarade. Zarada se isplaćuje u rokovima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu,
najmanje jedanput mesečno.

Pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada do 30 dana, zaposleni ostvaruje:

10
  u visini od 65% od prosečne zarade u prethodna 3 meseca, s tim da ne može biti niža od
minimalne zarade, ako je u pitanju bolest ili povreda van rada.
 u visini od 100% prosečne zarade u prethodna 3 meseca, ako je u pitanju povreda na radu ili
profesionalna bolest.
Zaposleni ima pravo za naknadu troškova za dolazak i odlazak sa posla i za vreme provedenom na
službenom putu u zemlji i inostranstvu, za smeštaj, ishranu i boravak na terenu, za ishranu u toku rada i
za regres za korišćenje godišnjeg odmora; zatim otpremninu pri odlasku u penziju, naknadu troškova
pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice (bračni drug i deca) i porodici u slučaju smrti
zaposlenog i naknadu štete zaposlenom zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja. Poslodavac je
dužan i da dostavi obračun i vodi matične evidencije.

16) Zaštita žena, zaštita zaposlenih – postoje opšta i posebna zaštita zaposlenih

Opštu zaštitu uživaju svi zaposleni. Zaposleni ima pravo na bezbednost i zaštitu života i zdravlja na
radu, u skladu sa zakonom. Zaposleni je takođe dužan da poštuje propise o bezbednosti i zaštiti života i
zdravlja na radu, kao i da prijavi poslodavcu svaku vrstu potencijalne opasnosti. Zaposleni, kao i
zaposleni sa zdravstvenim smetnjama, ne može da radi prekovremeno ako bi takav rad mogao da
pogorša njegovo zdravstveno stanje.

Preventivne mere obezbeđuju se primenom savremenih tehničkih, ergonomskih, zdravstvenih,

obrazovnih, socijalnih, organizacionih i drugih mera i sredstava kojima se otklanjanje rizika od
povređivanja i oštećenja zdravlja u postupku rada, svode na najmanju moguću meru.

Poslodavac je dužan da obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su
sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu. Zaposleni ima pravo i obavezu da se pre početka rada
upozna sa merama bezbednosti i zdravlja na radu na poslovima ili na radnom mestu na koje je određen,
kao i da se osposobljava za njihovo sprovođenje.

Zaposleni mlađi od 18 godina i žene ne mogu da rade na poslovima na kojima se pretežno obavljaju
naročito teški fizički poslovi, radovi pod zemljom ili pod vodom, niti na drugim poslovima koji bi mogli
štetno i sa povećanim rizikom da utiču na njihovo zdravlje i život s obzirom na njihove psihofizičke
sposobnosti. Zaposlena žena ima pravo na posebnu zaštitu za vreme trudnoće i porođaja. Ona za vreme
trudnoće ne može da radi na poslovima koji su, po nalazu nadležnog zdravstvenog organa, štetni za
njeno zdravlje i zdravlje deteta... Ona za vreme prve 32 nedelje kao i poslednjih 8 nedelja ne može da
radi prekovremeno i noću. Zaposlena žena ima pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi
nege detetau trajanju od 365 dana za prvo i drugo dete, odnosno 2 godine za treće i četvrto dete.

11
 17) Prestanak radnog odnosa

Radni odnos prestaje:

 istekom roka za koji je zasnovan
 kad zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i
zašpsleni drukčije ne sporazumeju
 sporazumom između zaposlenog i poslodavca
 otkazom ugovora o radu od strane poslodavca i zaposlenog
 na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlađeg od 18godina života
 smrću zaposlenog
 u drugim slučajevima utvrđenim zakonom

Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca: ako je, zakonski
utvrđeno, došlo do gubitka radne sposobnosti, ako mu je zakonski zabranjeno da obavlja određene
poslove a ne može da mu se obezbedi obavljanje drugih poslova, ako zbog izdržavanja kazne zatvora
mora da bude odsutan sa posla u trajanju dužem od 6 meseci, ako mu je izrečena mera bezbednosti
(vaspitna ili zaštitna)u trajanju dužem od 6 meseci, u slučaju prestanka rada poslodavca.

18) Kolektivni ugovor, sindikat

Kolektivnim ugovorom se u skladu sa zakonom i drugim propisima uređuju prava, obaveze i

odgovornosti iz radnog odnosa, postupak izmena i dopuna kolektivnog ugovora, međusobni odnosi
učesnika kolektivnog ugovora i druga pitanja od značanja za zaposlenog i poslodavca. Kolektivni ugovor
zaključuje se kao:

 Opšti kolektivni ugovor se zaključuje na nivou Republike, i odnosi se na sve poslodavce i

zaposlene radnike. Ovim kolektivnim ugovorom utvrđuje se minimum prava i obaveza
zaposlenih i poslodavca.
 Posebnim kolektivnim ugovorom se na jedinstven način uređuje specifičan položaj zaposlenih u
određenim delatnostima, odnosno na nivou određene grane delatnosti (npr. za zdravstvo). Ovim
kolektivnim ugovorima se ne mogu utvrđivati nepovoljnija prava i obaveze zaposlenih, odnosno
poslodavca od onih predviđenih opštim kolektivnim ugovorom.
 Kolektivni ugovor kod poslodavca se zaključuju kod poslodavca, u okviru preduzeća, ustanove ili
druge organizacije, gde se obavlja rad. Ovaj kolektivni ugovor se zaključuje za svaku zdravstvenu
ustanovu, njime se razrađuju i konkretizuju pitanja koja su utvrđena Opštim i Posebnim

12
 kolektivnim ugovorom. Ovaj kolektivni ugovor zaključuju poslodavac i reprezentativni sindikat
kod poslodavca.

Sporna pitanja u primeni kolektivnih ugovora se rešavaju preko arbitraže, koju obrazuju učesnici
kolektivnog ugovora u roku od 15 dana od dana nastanka spora.

Zaposleni kod poslodavca koji ima više od 50 zaposlenih mogu obrazovati savet zaposlenih. Savet daje
mišljenje i učestvuje u odlučivanju o ekonomskim i socijalnim pravima zaposlenih.

Zaposlenima se jamči sloboda sindikalnog organizovanja i delovanja bez odobrenja uz upis u registar.
Zaposleni pristupa sindikatu potpusivanjem pristupnice. Sindikat se smatra reprezentativnim:

 ako je osnovan i deluje na načelima slobode sindikalnog organizovanja i delovanja

 ako je nezavisan od državnih organa i poslodavaca
 ako se finansira pretežno iz članarine i drugih sopstvenih izvora
 ako ima potreban broj članova na osnovu pristupnica
 ako je upisan u registar u skladu sa zakonom

Sindikat kome je priznata reprezentativnost ima:

 pravo na kolektivno pregovaranje i zaključivanje kolektivnog ugovora na odgovarajućem nivou

 pravo na učešće u rešavanju kolektivnih radnih sporova
 pravo na učešće u radu multipartitnih tela na odgovarajućem nivou
 druga prava u skladu sa zakonom

Reprezentativnim se smatra sindikat koji pored drugih uslova ima učlanjeno najmanje 15% zaposlenih
od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca, a udruženje poslodavaca ako je upisano u registar u skladu
sa zakonom i ako ima potreban broj zaposlenih kod poslodavca, i to ako je učlanjeno 10% poslodavaca
od ukupnog broja poslodavaca u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti.

19) Uslovi za osnivanje radnog odnosa

Radni odnos može da se zasnuje sa licem koje ispunjava uslove potrebne za rad propisane zakonom.
Uslovi su: navršenih najmanje 15 godina života i ispunjavanje drugih uslova predviđenih odgovarajućim
aktom poslodavca za rad na određenim poslovima (vrsta posla, vrsta i stepen stručne spreme...). Lica
mlađa od 18 godina mogu da zasnuju radni odnos samo uz pismenu saglasnost roditelja ili staraoca...

Uslovi mogu da se odnose na stepen stručne spreme, posebna znanja ili sposobnosti, znanje stranog
jezika, npr. daktilografija... Zdravstvena sposobnost se pojavljuje kod zapošljavanja na radnim mestima
na kojima se obavljaju u uslovim koji mogu biti štetni po zdravljeili opasni po život, kao i ako zahtevaju
posebnu fizičku ili psihičku sposobnost. Zaposleni je dužan da obavesti poslodavca, pre zaključivanja
ugovora, o svom zdravstvenom stanju... Poslodavac ne može da zahteva od kandidata podatke o
porodičnom , odnosno bračnom statusu i planiranju porodice...

13
 20) Ugovor o radu

Prilikom stupanja na rad, poslodavac i zaposleni, u skladu sa pojedinačnim kolektivnim ugovorom ili
drugim opštim aktom (pravilnik o radu) zaključuju ugovor o radu kojim utvrđuju prava, obaveze i
odgovornosti za obe ugovorene strane.

Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu,
zdravstvenu zaštitu, zaštitu ličnog integriteta i druga prava u slučaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne
sposobnosti i starosti... Ugovorom zaposleni prihvata obavezu da rad obavlja lično, stručno i odgovorno,
da će se pridržavati mera zaštite na radu i drugih uslova koje poslodavac utvrdi.

Radni odnos se zasniva ugovorom o radu, u pisanom obliku. Smatra se zaključenim kada ga potpiše
direktor, odnosno preduzetnik i lice koje stupa u radni odnos. Zaposleni dostavlja sva potrebna
dokumenta poslodavcu, a poslodavac je dužan da ga prijavi organizacijama nadležnim za poslove
zapošljavanja, zdravstvenog osiguranja, i penzijskog i invalidskog osiguranja.

Ugovor o radu sadrži: naziv i sedište poslodavca; ime i prezime zaposlenog i mesto prebivališta,
odnosno boravišta; podatke o stručnoj spremi tj. zanimanju zaposlenog; vrstu i opis poslova koje
zaposleni treba da obavlja, kao i mesto rada; vreme trajanja ugovora ako se zaključuje na određeno
vreme; dan početka rada; radno vreme; novčani iznos osnovne zarade i druga primanja zaposlenog;
vreme trajanja dnevnog i nedeljnog radnog vremena; i druga pitanja u vezi sa radom od značaja za obe
strane.

Poslodavac je dužan da zaposlenom za obavljeni rad isplati zaradu; da obezbedi uslove rada i
organizuje rad koji omogućava bezbednost na radu i zaštitu života i zdravlja na radu... Zaposleno lice se
raspoređuje na radno mesto radi čijeg vršenja je zasnovao radni odnos. U toku rada, radnik može da
bude premešten na rad na drugo radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, znanju i
sposobnostima.

21) Privatna praksa

Privatnu praksu može osnovati: 1) nezaposleni zdravstveni radnik sa položenim stručnim ispitom; 2)
zdravstveni radnik korisnik starosne penzije, uz saglasnost komore zdravstvenih radnika.

Privatna praksa može se osnovati kao:

 ordinacija lekara ili stomatologa (opšta i specijalistička)

 poliklinika

14
  laboratorija (za medicinsku tj. kliničku biohemiju, mikrobiologiju, patohistologiju)
 apoteka
 ambulanta (za zdravstvenu negu i rehabilitaciju)
 laboratorija za zubnu tehniku

Privatna praksa ne može obavljati delatnost iz oblasti hitne medicinske pomoći, cnabdevanja krvlju i
krvnim derivatima, uzimanja, čuvanja i presađivanja organa, proizvodnju seruma i vakcina, obdukcijsku
delatnost, delatnost iz oblasti javnog zdravlja.

Privatna praksa dužna je da:

 pruži hitnu medicinsku pomoć svim građanima

 učestvuje na poziv nadležnog organa u suzbijanju zaraznih bolesti, kao i pružanje pomoći pri
elementarnim i drugim nepogodama
 vrši stalnu proveru kvaliteta svog stručnog rada u skladu sa zakonom
 istakne raspored radnog vremena i pridržava se istog
 istakne cenovnik usluga i izda račun za te usluge
 redovno dostavlja nadležnom organu medicinsko-statističke izveštaje i drugu evidenciju u oblasti
zdravlja u skladu sa zakonom
 organizuje, tj. obezbeđuje mere za odlaganje, odnosno uništavanje medicinskog otpada u skladu
sa zakonom

22) Vrste osiguranja

Socijalno osiguranje obezbeđuje socijalnu sigurnost po osnovu rada. Ta sigurnost predupređuje rizike
starosti, invalidnosti, bolesti, smrti, nezaposlenosti i drugih socijalnih opasnosti. U Republici Sbiji postoje
tri grane socijalnog osiguranja po osnovu rada: 1) penzijsko i invalidsko osiguranje; 2) osiguranje za
slučaj nezaposlenosti; 3) zdravstveno osiguranje.

Penzijsko i invalidsko osiguranje obuhvata obavezno i dobrovoljno penzijsko i invalidsko osiguranje.

Obavezno PIO uređeno je Zakonom o PIO, njime se obezbeđuju prava za slučaj starosti, invalidnosti,
smrti i telesnog oštećenja. Prava iz obaveznog PI osiguranja: 1) za slučaj starosti – pravo na starosnu
penziju; 2) za slučaj invalidnosti – pravo na invalidsku penziju; 3) za slučaj smrti – pravo na porodičnu
penziju i pravo na naknadu pogrebnih troškova; 4) za slučaj telesnog oštećenja prouzrokovanog
povredom na radu ili profesionalnom bolešću – pravo na novčanu naknadu za telesno oštećenje. Ta
prava su lična prava i ne mogu se prenositi na druga lica, pa prestaju smrću korisnika.
Obavezno osigurana lica jesu: 1) zaposleni; 2) lica koja samostalno obavljaju delatnost;
3)poljoprivrednici.
Osiguranje za slučaj nezaposlenosti utvrđeno je Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj
nezaposlenosti. Nezaposleni je lice 15-65 godina života, sposobno i odmah spremno da radi, koje nije
zasnovalo radni odnos, a koje se vodi na evidenciji nezaposlenih i aktivno traži zaposlenje. Obaveznim
osiguranjem obezbeđuju se prava za slučaj nezaposlenosti i to: 1) novčana naknada; 2) zdravstveno

15
osiguranje i penzijsko i invalidsko osiguranje u skladu sa zakonom; 3) druga prava u skladu sa zakonom.
Obavezno osigurano lice ima pravo na novčanu naknadu ako je bilo osigurano najmanje 12 meseci
neprekidno ili sa prekidima u poslednjih 18 meseci. Nezaposleni ima pravo na novčanu naknadu u
slučaju prestanka radnog odnosa ili prestanka obaveznog osiguranja, po osnovu: 1) prestanka radnog
odnosa otkazom od strane poslodavca i to: ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih
promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla, osim lica koja su se svojevoljno opredelila
za novčanu naknadu ili posebnu novčanu naknadu, kao i ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada tj.
nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje svog posla; 2) prestanka radnog odnosa na određeno
vreme, privremenih i povremenih poslova, probnog rada; 3) prestanka funkcije izabranih i postavljenih
lica, ukoliko nije ostvareno pravo na mirovanje radnog odnosa ili naknadu plate; 4) prenosa osnivačkih
prava vlasnika, odnosno člana privrednog društva; 5) otvaranja stečaja, pokretanja likvidacionog
postupka i u drugim slučajevima prestanka rada poslodavca; 6) premeštaja bračnog druga; 7) prestanka
radnog odnosa u inostranstvu. Pravo na novčanu naknadu može trajati od 3 do 12 meseci, izuzetno 24
meseca ako nezaposlenom d ispunjavanja prvog uslova za ostvarivanje prava na penziju, nedostaje do
dve godine.

Zdravstveno osiguranje uređeno je Zakonom o zdravstvenom osiguranju. Obavezno zdravstveno

osiguranje jeste ZO kojim se zaposlenima i drugim građanima obuhvaćenim obaveznim ZO obezbeđuju
pravo na zdravstvenu zaštitu i pravo na novčane naknade za slučajeve utvrđene Zakonom o
zdravstvenom osiguranju. Sredstva za ostvarivanje prava iz obaveznog ZO obezbeđuju se uplatom
doprinosa za obavezno zdrav. osiguranje. Obavezno zdrav. osiguranje obuhvata: 1) osiguranje za slučaj
bolesti i povrede van rada; 2) osiguranje za slučaj povrede na radu ili profesionalne bolesti. Osiguranim
licima smatraju se osiguranici i članovi njihovih porodica, kojima se obezbeđuju prava iz obaveznog ZO.
Prava iz obaveznog ZO jesu: 1) pravo na zdravstvenu zaštitu; 2) pravo na naknadu zarade za vreme
privremene sprečenosti za rad osiguranika; 3) pravo na naknadu troškova prevoza u vezi sa korišćenjem
zdravstvene zaštite. Dobrovoljno zdravstveno osiguranje jeste osiguranje od nastanka rizika plaćanja
učešća u troškovima zdravstvene zaštite, osiguranje građana koji nisu obavezno osigurani, odnosno koji
se nisu uključili u obavezno zdravstveno osiguranje, kao i osiguranje na veći obim i standard i druge vrste
prava iz zdravstvenog osiguranja.

23) Načela obaveznog zdravstvenog osiguranja

 Načelo obaveznosti – ostvaruje se organizovanjem i sprovođenjem sveobuhvatnog obaveznog
zdravstvenog osiguranja za zaposlene i druge građane u Republici kojim osiguranici
obezbeđuju pravo na zdravstvenu zaštitu.
 Nečelo solidarnosti i uzajamnosti – ostvaruje se uspostavljanjem solidarnosti i uzajamnosti
između generacija, polova, bolesnih i zdravih, kao i između lica različitog materijalnog statusa,
u obezbeđivanju i korišćenju prava iz obaveznog zdrav. osiguranja.
 Nečelo javnosti – ostvaruje se pravom osiguranih lica na sve vrste informacija u vezi sa pravima
iz obaveznog zdrav. osiguranja i javnošću rada organa i službi Republičkog zavoda...

16
 Načelo stalnog unapređivanja kvaliteta obaveznog zdravstvenog osiguranja – ostvaruje se
praćenjem savremenih dostignuća i sprovođenjem merai aktivnosti kojima se povećavaju
mogućnosti povoljnijeg ostvarivanja prava iz obaveznog zdrav. osiguranja.
 Načelo ekonomičnosti i efikasnosti obaveznog zdrav. osiguranja – se ostvarije stalnim
nastojanjem da se prava iz obaveznog zdrav. osiguranja ostvaruju uz što manje finansijskih i
drugih sredstava.
24) Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja
 Pravo na zdravstvenu zaštitu
 Pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad osiguranike
 Pravo na naknadu troškova prevoza u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite

25) Naknada štete u sprovođenju zdrav. osiguranja

Osigurano lice kome je iz sredstva obaveznog zdrav. osiguranja izvršena isplata neknade na koju nije
imao pravo, dužan je da Republičkom zavodu (matičnoj filijali) vrati primljeni iznos:

 ako je isplata izvršena na osnovu netačnih podataka za koje je znao ili je morao znati da su
netačni, ili je na drugi protivpravni način ostvario pravo na nadnadu...
 ako je ostvario neko primanje usled toga što nije prijavio nastale promene koje utiču na gubitak
ili obim nekog prava, a znao je ili je morao znati za te promene.
 ako je primio novčane isplate u iznosu većem od onoga koji mu je određen rešenjem.

26) Povrede i oboljenja

Povredom na radu smatra se povreda osiguranika koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj
povezanosti sa obavljanjem posla po osnovu koga je osiguran, prouzrokovana neposrednim i
kratkotrajnim mehaničkim, fizičkim ili hemijskim dejstvom, naglim promenama položaja tela,
iznenadnim opterećenjem tela ili drugim promenama fiziološkog stanja organizma. Povredom na radu
smatra se i povreda:

 nastala prilikom obavljanja posla na koji osiguranik nije raspoređen ali koji obavlja u interesu
poslodavca kod koga je zaposlen
 nastala na redovnom putu od stana do mesta rada ili obrnuto
 nastala na putu preduzetom radi izvršavanja službenih dužnosti
 nastala na putu preduzetom radi stupanja na rad
 posledica oboljenja nastalog neposredno ili kao isključiva posledica nekog nesrećnog slučaja ili
više sile za vreme obavljanja posla po osnovu koga je osiguranik osiguran ili u vezi sa njim
 povreda koju je osiguranik pretrpeo u vezi sa korišćenjem prava na zdravstvenu zaštitu po
osnovu povrede na radu i profesionalne bolesti
 nastala u okviru akcije spasavanja ili odbrane od elementarnih nepogoda ili nesreća
 nastala u toku vojne vežbe ili vršenja drugih obaveza iz oblasti odbrane zemlje koje su zakonom
utvrđene

17
  nastala u radnom kampu ili na prizvodnom, sportskom i dr. takmičenju
 na drugim poslovima za koje je zakonom utvrđeno da su od opšteg interesa

Profesionalne bolesti su određene bolesti nastale u toku osiguranja, prouzrokovane dužim

neposrednim uticajem procesa i uslova u toku rada na radnim mestima, odnosno poslovima koje je
osiguranik obavljao.

27) Penzijski staž

Penzijski staž na osnovi koga se stiču i ostvaruju prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja obuhvata
vreme koje se računa u staž osiguranja i poseban staž, obračunati u penzijski staž prema propisima koji
su bili na snazi tokom radnog staža osiguranika.

U staž osiguranja računa se vreme koje je osiguranik proveo na radu po osnovu koga je bio obavezno
osiguran i za koje je plaćen doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje. U staž osiguranja računa se i
vreme koje je osiguranik proveo u svojstvu vojnog osiguranika.

28) Zdravstvena služba

Zdravsvenu službu čine:

 zdravstvene ustanove (obavlja zdrav. delatnosti) i privatna praksa (određuje poslove zdrav. del.)
 zdravstveni radnici i saradnici koji zdravstvenu delatnost obavljaju u zdravsvenim ustanovama i
privatnoj praksi

29) Zdravstvena ustanova

Može osnovati Republika, autonomna pokrajina, lokalna samouprava, pravno ili fizičko lice pod
uslovima propisanim zakonom. Mogu se onivati sredstvima u državnoj ili privatnoj svojini kao:

 Dom zdravlja – obavlja zdr. delatnost na primarnom nivou, osniva se za teritoriju jedne opštine
(grada), a osniva ga opština (državna svojina). Za sve kategorije stanovnika obezbeđuje: hitnu
medicinsku pomoć, opšta medicina, zdr. zaštitu žena i dece, laboratorijska i druga dijagnostika,
prevencija i lečenje u oblasti stomatologije, medicina rada, fizikalna medicina, rehabilitacija...
Primarnu zdrav. zaštitu u domu zdravlja građani ostvaruju preko izabranog lekara.
 Apoteka – obavlja farmaceutsku zdrav. delatnost na primarnom nivou, osniva se za teritoriju
jedne opštine, osniva je opština (grad). U svom sastavu može imati galensku laboratoriju za
izradu galenskuh lekova. Dužna je da na vidnom mestu istakne ime ovlašćenog farmaceuta za
izradu galenskih i magistralnih lekova.
 Bolnica (opšta i spec.) – zdravstvena delatnost na sekundarnom nivou, kao nastavak dijagnostike
lečenja i rehabilitacije u domu zdravlja, ili kada su potrebni posebni uslovi u toku lečenja. Dužna
je da sarađuje sa domom zdravlja. Osniva se na teritoriji jedne ili više opština. Mora imati službe

18
 za: prijem i zbrinjavanje hitnih stanja; internu medicinu, pedijatriju, ginekologiju i akušerstvo,
opštu hirurgiju; laboratorijsku, RTG i drugu dijagnostiku; anesteziologiju sa reanimacijom;
ambulantu za rehabilitaciju; farmeceutsku zdravstvenu delatnost preko bolničke apoteke.
Specijalistička bolnica pruža zdrav. zaštitu licima određenih dobnih grupa odnosno obolelim od
određenih bolesti.
 Zavod – zdravstvena zaštita na primarnom nivou, sprovodi zdrav. zaštitu pojedinih grupacija
stanovništva, odnosno zdravstvenu delatnost iz pojedine oblasti zdrav. zaštite. Zavod se osniva
kao Zavod za: zdravstvenu zaštitu studenata, zdravstvenu zaštitu radnika, hitnu medicinsku
pomoć, gerontologiju, stomatologiju, plućne bolesti i tuberkulozu, kožne i venerične bolesti.
 Zavod za javno zdravlje – osniva Republika na teritoriji AP. Obavlja delatnost na više nivoa. Javno
zdravlje podrazumeva, ukratko, stvaranje uslova za očuvanje zdravlja stanovništva, očuvanje
životne sredine, sprečavanje nastanka faktora rizika, prevenciju bolesti i poboljšanje kvaliteta
života. Ova zdravstvena ustanova: prati, procenjuje i analizira zdrav. stanje stanovništva, bavi se
problimima i rizicima po zdravlje stanovništva kao i merama i aktivnostima namenjenim
unapređenju i očuvanju zdravlja stanovništva, vrši informisanje i obuku stanovništva za brigu o
zdravlju stanovništva, vrši istraživanja u oblasti javnog zdravlja, planira razvoj stručnog
usavršavanja zdrav. radnika kao i druge poslove u skladu sa zakonom.
 Klinika – zdravstvena delatnost na tercijarnom nivou. Obavlja visoko specijalizovano, spec.-
konsultativno i stacionarnu zdrav. delatnost iz određene grane medicine tj. stomatologije.
Obavlja obrazovnu i naučno-istraživačku delatnost. Može se osnovati samo u sedištu fakulteta
koji u svom sastavu ima fakultet zdravstvene struke. Obavlja i delatnost opšte bolnice ukoliko na
svojoj teritoriji nema bolnice.
 Institut – isto kao klinika samo što može obavljati delatnosti iz jedne ili više grana medicine ili
stomatologije.
 Kliničko bolnički centar – isto kao klinika
 Klinički centar – objedinjuje delatnost 3 ili više klinika tako da čini funkcionalnu celinu
organizovanu i osposobljenu da može uspešno obavljati zadatke koji se odnose ne: visoko
specijalizovano, spec.-konsultativno i stacionarnu zdrav. delatnost, obrazovno-nastavnu
delatnost, naučno-istraživačku delatnost. Može se osnovati samo u sedištu fakulteta koji u svom
sastavu ima fakultet zdravstvene struke. Obavlja i delatnost opšte bolnice ukoliko na svojoj
teritoriji nema bolnice.

30) Izabrani lekar

 doktor medicine ili dr medicine specijalista za oblast opšte medicine (spec. medicine rada)
 doktor medicine spec. pedijatrije
 doktor medicine spec. ginekologije
 doktor stomatologije

Obavlja sledeće dužnosti: sprovodi mere ze očuvanje i unapređenje zdarvlja pacijenata, vrši
dijagnostiku i blagovremeno lečenje pacijenata, ukazuje hitnu medicinsku pomoć, upućuje pacijente u

19
 odgovarajuću zdrav. ustanovu, sprovodi kućno lečenje, propisuje lekove i medicinska sredstva, obavlja i
druge poslove u skladu sa zakonom. Vodi potpunu medicinsku dokumentaciju o zdravlju pacijenata.

31) Primarna, sekundarna i tercijarna zaštita

Zdravstvene delatnosti na primarnom nivou obuhvataju:

 zaštiti i unapređenje zdravlja, sprečavanje i rano otkrivanje bolesti, lečenje, rehabilitaciju

bolesnih i povređenih
 preventivnu zdrav. zaštitu grupacija stanovništva izloženih povećanom riziku oboljevanja
 zdrav. vaspitanje i savetovanje
 sprečavanje, rano otkrivanje i kontrolu malignih bolesti
 sprečavanje, otkrivanje i lečenje bolesti usta i zuba
 patronažne posete, lečenje i rehabilitacija u kući
 sprečavanje i rano otkrivanje bolesti, zdrav. negu i rehabilitaciju za lica smeštena u ustanove
socijalnog staranja
 hitnu medicinsku pomoć i sanitetski prevoz
 farmaceutsku zdrav. zaštitu
 rehabilitacija dece i omladine sa smetnjama i telesnom i duševnom razvoju
 zaštitu mentalnog zdravlja
 palijativno zbrinjavanje
 druge poslove utvrđene zakonom

Zdravstvena delatnost na sekundarnom nivou obuhvata specijalističko-konsultativno i bolničku

zdravstvenu delatnost. Specijalističko-konsultativna delatnost obuhvata složenije mere i postupke
otkrivanja bolesti i povreda kao i lečenja i rehabilitacije bolesnih i povređenih. Bolnička zdravstvena
delatnost obuhvata dijagnostiku, lečenje i rehabilitaciju, zdravstvenu negu i smeštaj u bolnicama kao i
farmaceutsku zdrav. delatnost u bolničkoj apoteci.

Zdrav. delatnost na tercijarnom nivou obuhvata pružanje najsloženijih oblika zdrav. zaštite i
specijalističko-konsultativne i bolničke zdravstvene delatnosti, kao i naučno-istraživačku i obrazovnu
delatnost, u skladu sa zakonom kojim se uređuje naučno-istraživačka delatnost, odnosno delatnost
obrazovanja. Obuhvata obavljanje i farmaceutske zdravstvene delatnosti u bolničkoj apoteci.

20