ŠUMEĆE TABLETE

(efervescentne tbl)

Oficinalne po Ph Jug V

U ovom obliku pripremaju se oni lekovi koji imaju neprijatan ukus, a higroskopne su, pa se
teško pripremaju u obliku običnih tableta.
Sadrže: aktivnu supst.
alkalne ili zemnoalkalne bikarbonate (najčešće Na2CO3 i Na- 1º fosfat)
organske kiseline (limunska, vinska)
 Sve pomoćne materije koje se koriste moraju biti rastvorljive u vodi.

Dejstvom (neutralizacijom) organske kiseline na bikarbonate oslobađa se CO2 u vodenom

medijumu i time se tbl raspada.
 Moraju se bistro rastvoriti
 Relativna vlažnost: 0,2 – 25%
 Dijametar: 5-20 mm
 Masa: 0,1-1 g

Proizvodi se na 2 načina:
1) bikarbonati i kiselina se vlažno granuliraju, pa se dodaje aktivna supst., boja i dr. sastojci;
2) sve komponente se izmešaju i rotiraju u bubnju, kada nastane meka masa, granulira se i
tabletira.

ASPIRIN
VIT. C
ANALGETICI

Raspadljivost eff. tbl.:

tikvica 6 tbl. – 200 mL vode – 15º-20º C 5 min.
Odmah počinje da se rastvara ili disperguje → ne smeju da ostaju agregati čestica
Ako nije drugačije propisano, svih 6 tbl. moraju se rastvoriti.
 OLIVAE OLEUM NEUTRALISATUM

Izrada:
Olivae oleum 100 g
Natrii carbonas q.s.
Aqua pro injectione q.s.
Natrii sulfas anhydriga 5,0 g
Natrii chloridum 2,5 g

Maslinovo ulje sa peroksidnim brojem max 3 se neutrališe potrebnom količinom Na2CO3.

Količina Na2CO3 se izračunava tako što se vrednost kiselinskog broja maslinovog ulja (max 0,2)
pomnoži sa 1,07 = g Na2CO3 x 10 H2O / 100g maslinovog ulja.

Na2CO3 se otopi u Aqua pro injectione zagrevanjem na 40º C.

Topla otopina se doda maslinovom ulju zagrejanom na 40º C i mućka 3-4h.
Zatim se doda bezvodni Na2SO4, da se ukloni nastala voda, i NaCl, za isoljavanje nastalog
sapuna, i mućka još 12h, nakon toga se filtrira.

Delovanje: solvens za inj.

Sterilizacija: 1 b (suvim vrućim vazduhom 3h 140º C)
Čuvanje: u maloj, suvoj posudi, na hladnom i suvom, zaštićeno od svetlosti

Maslinovo ulje + Na2CO3 na 40º C da bi se olakšalo mešanje i ubrzala neutralizacija

slaba baza, neutrališe samo slobodnu maslinovu kiselinu
 MIXTURAE AGITANDE

Vodeni rastvori više LS, rastvori LS u tečnim lekovitim preparatima za peroralno ili smeša tečnih
lekovitih preparata, doziraju se na kašike.

To su miksture sa talogom gde se talog NE FILTRIRA jer on predstavlja LS.

Zn, S, talk

Redisperguje se mućkanjem.
Za spoljašnju upotrebu.
 IZRADA SUPOZITORIJA I VAGITORIJA

SUPOZITORIJE su dozirani lekoviti preparat za rektalnu upotrebu.

 oblika zašiljenog valjka ili konusa
 na sobnoj temp. su čvrste, a na telesnoj temp. se otope
 podloge: estri hloriranih biljnih viših masnih kiselina i glicerola, makrogoli, kakaov
maslac, gliceril-želatinska podloga

Opšta ispitivanja:
 variranje mase – 10 supp. (9±5%, 1±10%) (pojedinačno se odmeri i izračuna prosečna
masa 1 supp.)
 raspadljivost – 3 supp. + 50 mL vode 37º C za 30 min. uz češće pokretanje mase,
podloga se mora rastopiti ili rastvoriti, a u vodi nerastvorne supst. se moraju izdvojiti iz
podloge.
Pakovanje: papir, aluminijum, PVC, polietilen
Prosečna masa: 2g odrasli
1g deca
Čuvanje: pri običnoj temp. ako nije drugačije propisano
Izrada:
1) IZLIVANJE U KALUPE
LS se rastvori, suspenduje ili emulguje u otopljenoj podlozi i izlije u kalupe.
2) HLADNO KOMPRIMOVANJE
LS se usitne i izmešaju sa nastruganom podlogom.
Čepići se oblikuju ručno.

VAGITORIJE
 kuglasti, konični oblik
 podloge: kakaov maslac, makrogoli, smeša želatina, vode i glicerola.
Čuvanje: na hladnom mestu, zaštićeno od svetlosti.

BAŽDARNA VREDNOST KALUPA (F) – količina podloge (g) koju šupljina kalupa može da
primi.

FAKTOR ISTISKVANJA (f) – br. g LS koja zamenjuje 1g osnovne mase tj. podloge.

S
M = F – -----
f
 IZRADA GRANULATA

Granulati su čvrsti lekoviti preparati za unutrašnju upotrebu ili se koriste kao poluprozvodi za
izradu tableta.
Izrađuju se vlažnom ili suvom granulacijom uz dodatak pomoćnih materija, kao zrnca različitih
oblika i veličina
Izrađuju se kao nepodljeni praškovi, doziraju se kašikom ili na vrh noža
Granuliranjem se postiže lakše uzimanje leka i ↑ se stabilnost usled smanjenja površine preparata.
Mogu im se dodati korigensi ukusa i mirisa, prevlake (uslovljava mesto rastvaranja i resorpcije)
Ispituju se na izgled i rastvorljivost.

Vlažna granulacija:

Izrada: 1) homogenizacija praška

2) dodavanje vezivnog sredstva
3) dobijanje odgovarajuće vlažne mase
4) formiranje granulata-proterivanjem kroz odgovarajuće sito
5) sušenje
6) prosejavanje

Prednosti:
- ↑ protočnost i kompresibilnost
- pogodno za voluminozne supstance
- ujednačena i dobra distribucija
- hidrofilira se površina

Nedostaci:
- skup
- ne mogu supstance osetljive na vlagu
- gubitak materijala

Suva granulacija:

Komprimovanje u tbl prečnika 2cm →usitnjavanje do određene veličine čestica, sejanje, sredstvo
za klizanje→ komprimovanje
 KAPI ZA OČI SA ATROPINOM

Ph Jug IV
Atropin sulfas 0,01g
NaCl 0,08g
Aqua pro injectione ad 10,00

Atropin se u aseptičnim uslovima rastvori u izotonični sterilni rastvor borne kiseline, doda se
rastvor za konzervisanje i FILTRIRA.

Sterilizacija: 2a, 3 i 5.
Rok upotrebe: 30 dana
Delovanje: midrijatik, cikloprejik
Izdaje se u količini od 5 mL sa naznakom “OTROV”
Crvena signatura
Kada je propisano konzervisanje, doda se rastvoru 0,001-0,002% fenil živa (II) borat.

MAST ZA OČI SA SULFACETAMID – Na

Rp./ †Sulfacetamid – Na
Exc. ad ung. antibiotica
(Vaselinum album
Paraffinum liquidum)

Beli vazelin se pomeša sa tečnim parafinom i rastopi zagrevanjem na vodnoj pari, filtrira i suši uz
češće mešanje 2h pri 120º C. Steriliše se postupkom 1a, 1b.
Za masti sa antibiotikom se ne koriste podloge sa lanolinom jer sadrži enzim koji oksidiše
antibiotik.

Pod aseptičnim uslovima, sulfacetamid-Na se rastrlja sa sterilnim tečnim parafinom (suv vazduh
160º C 2h) ili delom sterilnom podlogom za antibiotske masti i uz mešanje postepeno dodaje
ostatak podloge da se izradi homogena mast.

S.C. = 10%
Pakovanje: 5g sterilna aluminijumska tuba
Delovanje: AB G– i G+, hlamidije, protozoe
Rok: 4 nedelje od otvaranja
Signatura: crvene boje SPOLJA, ROK I PARAF
Čuvanje: zaštićeno od svetlosti, na hladnom mestu
 KAPI ZA UŠI SA BORNOM KISELINOM

Otoguttae su vodeni, vodeno– alkoholni rastvori LS ili rastvori LS u glicerolu i propilenglikolu.

Rp./
Ac. boricum
Aq. purificata
Ethanolum 96%

Borna kiselina se rastvori u ključaloj prečišćenoj vodi i kada se ohladi, doda se cc EtOH i
filtrira.
3 x dnevno 3 kapi
Čuvanje: na hladnom mestu
Signatura: crvena
Delovanje: antiseptik

PAVLOVIĆEVA MAST

Rp./
Zinci oxidum
Talcum
Paraffinum liquidum
Vaselinum album
Cera lanae
Acidi borici sol. 3% (antiseptik)
Aqua amygdalae amarae (hiper..., blag rubefacijens, korigens mirisa)

Mast tipa suspenzije u emulzionoj podlozi V/U

Prosejane praškaste komponente ZnO i talk usitniti u tarioniku, zatim preneti u patenu i izmešati,
pa razribati sa tečnim parafinom. Smeši praškova dodaju se u porcijama masne komponente,
prvo beli vazelin pa lanolin. Onda se dodaju rastvor borne kiseline i voda gorkog badema.

Blag antiseptik, adstrigens, protektiv

površinsko skupljanje tkiva, lečenje ... kože i sluzokože

Signatura: crvena SPOLJA DATUM PARAF

 SREDSTVA ZA IZOTONIZACIJU

Izotonični rastvori su vodeni rastvori jedne ili više supstanci koje imaju isti ili približno
isti osmotski pritisak, odnosno sniženje tačke mržnjenja kao krvni serum, suzna tečnost i ostale
telesne tečnosti. Sniženje temperature mržnjenja 0,9% NaCl = 0,52º C.
Ukoliko je rastvor LS hipotoničan, dodaje se sredstvo za izotonizaciju, kako bi se dobio
izotoničan rastvor, a ako je rastvor hipertoničan, onda se razblažuje rastvaračem.
Rastvori koji nisu izotonični pri aplikaciji izazivaju bol, iritaciju tkiva i izmene u količini
elektrolita.
Rastvori za parenteralnu i oftamološku primenu treba da su izotonični, kada god je to
moguće. Međutim, ima slučajeva kada je zbog stabilnosti LS, delovanja ili iz fizioloških razloga
dozvoljeno primeniti hipertonične, a izuzetno i blago hipotonične rastvore.
Sredstvo za izotonizaciju mora biti:
 fiziološki prihvatljivo
 kompatibilno sa LS

Sredstva za izotonizaciju parenteralnih preparata:

 NaCl
 KNO3
 glukoza
 fruktoza
 invertni šećer
 manitol
 sorbitol

Sredstva za izotonizaciju oftamoloških preparata:

 NaCl
 KNO3
 glukoza
 H3BO3
 Na2SO4

Hipotoničan rastvor – hemoliza – eritrociti bubre i prskaju (ireverzibilno)

Hipertoničan rastvor – plazmoliza – izlazak tečnosti iz eritrocita (reverzibilno)

Odstupanja od izotoničnosti: ±20% za injekcije

±10% za infundibilije

hipotoničan ˂ 0,52º C ˂ hipertoničan

 PUFERI ZA STABILIZACIJU PH VREDNOSTI

Puferi se koriste sa ciljem stabilizacije pH vrednosti parenteralnih preparata.

Razlozi za podešavanje pH:
 Povećanje stabilnosti lekovite supstance
 Smanjenje bola i nekroze na mestu aplikacije
 Obezbeđivanje uslova za sprečavanje rasta m.o.
 Povećanje fiziološke aktivnosti

Puferi treba da su:

 Netoksični
 Kompatibilni sa lekovitom supstancom i pomoćnim materijama
 Velikog puferskog kapaciteta

Najčešće se koriste:
 Fosfatni
 Citratni
 Acetatni pufer
Što se tiče kapi za oči, puferi se dodaju samo kada je to propisano, u cilju poboljšanja stabilnosti,
rastvorljivosti i podnošljivosti preparata. Najbolja podnošljivost je kada je pH 7-9, ali je
podešavanje pH ipak podređeno stabilnosti lekovite supstance, pa se teži da bude 5,5-7,5.
Najčešće se koriste fosfatni i boratni pufer.

pH injekcija od 5-8
pH infuzija od 6-7,5
pH kapi za oči od 5,5-7,5
 KONZERVANSI

Konzervansi su sredstva sa antimikrobnom aktivnošću, koji se dodaju farmaceutskim

preparatima sa ciljem da se spreči razvoj m.o. u preparatima i na taj način svede na minimum
rizik po stabilnost preparata i mogućnost infekcije pacijenata u toku korišćenja leka.

Upotreba jednog konzervansa najčešće nije dovoljna, pa se koriste kombinacije više supst. koje
deluju sinergistički. Na taj način se postiže:
 proširenje antimikrobnog spektra
 upotreba manjih količina pojedinačnih konzervanasa
 smanjenje toksičnosti
 redukcija pojave rezistentnih formi

Podela konzervanasa:

1. Benzoeva kiselina, Na-benzoat i parabeni

2. Alkoholi
 Etanol
 Glicerol
 Propilenglikol
 Benzil alkohol
 Fenil etil alkohol
3. Kvaternerna amonijumova jedinjenja
 cetrimid
 benzalkonijum-hlorid
 benzetonijum-hlorid
4. Organska jedinjenja žive
 fenil-živa (II) soli
 tiomersal
5. Fenoli i njihovi derivati
 fenol
 fenoksi-etanol
 krezol
 hlorkrezol
6. Različite hemijske strukture
 soli hlor-heksidina
 sorbinska kiselina i K-sorbat
 propionska kiselina i Na-propionat
 imidurea
Konzervansi u preparatima za peroralnu upotrebu

Voda je pogodan medijum za razvoj m.o., pa se konzervansi dodaju rastvorima, vodenim

suspenzijama i sirupima. Koriste se:
 Na-benzoat
 parabeni
 sorbinska kiselina
 K-sorbat
 Na-propionat

Konzervansi u preparatima za parenteralnu upotrebu

Infuzije ne smeju da sadrže konzervanse, boje i pufere.

Što se tiče injekcija, konzervans se dodaje višedoznim pakovanjima, a ime upotrebljenog
konzervansa mora biti naznačeno na signature preparata.
Koriste se:
 parabeni
 benzalkonijum-hlorid
 tiomersal
Pojedinačna pakovanja, injekcije za primenu u telesne šupljine i injekcije koje sadrže supst. sa
antimikrobnim delovanjem ne smeju da sadrže konzervanse.

Konzervansi u kapima za oči

Preparati namenjeni primeni na oštećeno i operisano oko ne smeju sadržati konzervans.

Višedozna pakovanja obavezno sadrže konzervans i njegovo ime se mora naznačiti na signature
preparata. Ukoliko nije upotrebljen konzervans, pakovanje mora biti jednodozno.
Koriste se:
 parabeni (povlače se iz primene jer iritiraju oko)
 benzalkonijum-hlorid
 fenil-merkuri (II) nitrat, borat, acetat
 tiomersal
 hlorbutanol
Konzervansi u preparatima za primenu na kožu

Moraju se konzervisati jedino preparati koji u svom sastavu imaju vodu.

Koriste se:
 parabeni
 benzil-alkohol
 p-hlor-m-krezol
 sorbinska kiselina
 K-sorbat

Dodaju se:
 višedoznim pakovanjima injekcija i kapi za oči
 injekcije koje se sterilišu manje pouzdanim metodama

Ne smeju se dodavati:
 injekcijama u pojedinačnoj dozi ˃10 ili 15 mL
 injekcijama za aplikaciju u cerebrospinalni prostor, kosnu srž, očnu šupljinu, ventrikule
mozga, zglobnu šupljinu
 sa supst. koje imaju antimikrobni efekat

Zahtevi za izbor konzervansa:

1. definisan hemijski sastav
2. širok spektar dejstva
3. efikasnost
4. stabilnost
5. rastvorljivost
6. organoleptička svojstva (ne smeju imati boju, miris ili ukus koji bi uticali na organoleptička
svojstva preparata)
7. isparljivost (ukoliko imaju nizak napon pare, isparavaju i smanjuje im se konc. u preparatu)
8. kompatibilnost (sa sastojcima preparata i sa ambalažom)
9. toksičnost (ne smeju imati toksičnost u upotrebljenim koncentracijama)
10. cena

Faktori koji utiču na aktivnost konzervanasa:

1. koeficijent raspodele- treba da bude rastvorljiv i u lipidima, da bi prosao kroz membranu
m.o., ali njegovo dejstvo je vazno u vodenoj fazi gde se najvise razmnozavaju
2. pH- konzervans mora biti u nedisosovanom obliku da bi delovao na membranu m.o.
3. konc. rastvora konzervansa- nije merilo efektivnosti konzervansa
4. temperature- veca t, veca efikasnost konzervansa
Ne sme njegovo dejstvo smanjiti LS ili ambalaza.
Ph Jug V propisuje test efikasnosti konzervisanja. Preparat koji se ispituje inokuliše u propisani
inokulum određenih m.o. pa se čuva na određenoj temperaturi. U određenim intervalima se
uzimaju uzorci i u njima broje m.o.. Test traje 28 dana.

Antimikrobna svojstva preparata su adekvatna ukoliko postoji značajan pad ili ne postoji
značajan porast broja m.o. u inokulisanom preparatu.

ANTIOKSIDANSI

Antioksidansi su supst. koje imaju niži oksidacioni potencijal od lekovite supst., prve se oksidišu,
troše prisutni kiseonik i tako štite lekovitu supst. od oksidacije.

Najčešće se koriste:
 vitamin C
 tokoferol
 BHT (butil-hidroksi-toluol)
 BHA (butil-hidroksi-anizol)
 tiourea
 cistein
 Na – bisulfit
 Na - metabisulfit
 PODLOGE ZA MIKROBIOLOŠKA ISPITIVANJA

Podloge za mikrobiološka ispitivanja (međusobno se razlikuju po pH vrednosti i izboru pufera):

1. Podloge za izravnavanje A
2. Čvrste hranljive podloge B1 – B7
3. Tečne hranljive podloge C1 – C5

Podloge za izravnavanje A

 Služe za dobijanje ravnog sloja za mikrobiološko određivanje antibiotika.

 To je npr. agarna podloga. Agar se rastvori u vodi uz zagrevanje i rastvor steriliše u
autoklavu tokom 25 min. na 121º C.

Čvrste hranljive podloge B1 – B7

 Služe za održavanje m.o., mikrobiološka određivanja vitamina i antibiotika i za

ispitivanje sterilnosti.
 Odgovarajuća pH vrednost im se podešava pomoću HCl i NaOH.
 U sastav čvrstih hranljivih podloga ulaze: kazein, pepton, ekstrakti kvasca i mesa,
glukoza, agar, voda,...

Tečne hranljive podloge C1 – C5

 Služe za održavanje m.o., mikrobiološka određivanja vitamina i antibiotika i za

ispitivanje sterilnosti.
 Odgovarajuća pH vrednost im se podešava pomoću HCl i NaOH.
 U sastav tečnih hranljivih podloga ulaze: aminokiseline (cistin, triptofan, asparagin,
adenin-guanin-uracil), vitamini, soli, ekstrakti kvasca, glukoza, pepton, voda,...

C1 – podloga za bakterije pH=7-7,2

C2 – podloga za gljivice i plesni pH=5,6-5,8
C3 – kao B7 bez agara u prahu
C4 – za određivanje folne kiseline
C5 – za određivanje vitamina B12
 MIKROBIOLOŠKO ODREĐIVANJE ANTIBIOTIKA

Aktivnost antibiotika se procenjuje poređenjem zona inhibicije rasta određenog osetljivog

soja m.o. pod dejstvom poznate konc. antibiotika- standardni preparat i ispitivanog
preparata- uzorak antibiotika.
Koriste se 3 x 3 epruvete (3 epruvete od 3 razbl. standarda i 3 epruvete od 3 razbl. uzorka)

METODA DIFUZIJE

 Aseptični uslovi
 Hranljiva podloga se razlije u sterilnu posudu na ravnoj ploči i ostavi se da očvrsne
 Ohlađena podloga se zaseje poznatom količinom suspenzije m.o. osetljivih na ispitivani
antibiotik
 Inkubacija 16-18h na odgovarajućoj temp., uz prethodno nanošenje preparata i standarda
u obliku papirnih diskova, u cilindre ili izbušene rupe
 Koriste se najmanje 3 doze standardnog preparata i 3 doze ispitivanog antibiotika

 Mere se prečnici ili površine zona inhibicije standarda i preparata.

 Aktivnost se izračunava pogodnom statističkom metodom.

METODA TURBIDIMETRIJE

 Aseptični uslovi
 Tečna hranljiva podloga se zaseje suspenzijom odgovarajućeg m.o. osetljivog na
ispitivani antibiotik
 Koriste se najmanje 3 doze standardnog preparata i 3 doze ispitivanog antibiotika

 Stave se jednake zapremine od svakog rastvora u identične test- epruvete i u obe se doda
ista zapremina inokulisane hranljive podloge.
 2 kontrolne epruvete ne sadrže antibiotik i u njih se doda inokulisana hranljiva podloga. U
jednu se doda formaldehid. Ove epruvete služe za doterivanje optičkog aparata.

 Inkubira se u vodenom kupatilu, nakon inkubacije 5 min. na 100º C ili se doda 3 kapi
formaldehida (rast m.o. se zaustavlja toplotom ili formaldehidom)

 Nakon 10-15 min. meri se ekstinkcija (zamućenje) na 590 nm na pogodnom optičkom

aparatu.
 Aktivnost se izračunava pogodnom statističkom metodom.
 ISPITIVANJE ONEČIŠĆENJA PENICILINOM
Ph Jug IV 159. str.

Ispitivanje se vrši mikrobiološkim postupkom difuzije uz baždarnu krivu.

Ispituju se preparati koji ne pripadaju grupi antimikrobnih lekova (antibiotici).

1. STANDARDIZACIJA PREPARATA: benzilpenicilin-K

Ispitivani rastvor se podeli u dva jednaka dela: pH 6±0,1
(oba preparata se moraju upotrebiti u roku od 2h)
2. ISPITIVANI RASTVOR I: čuva se na hladnom mestu do ispitivanja
3. ISPITIVANI RASTVOR II: doda se u višku penicilinaza i ostavi 1h na 35º-37º C, pa ohladi

 Radi se u aseptičnim uslovima

 Tokom rada ne sme doći do kontaminacije penicilinom
Odgovarajuća hranljiva podloga se istopi i zaseje propisanom suspenzijom m.o. (Sarcina lutea),
pa se razlije na staklene ploče ili na Petri šolje. Kada podloga očvrsne, probuše se rupe i na njih
nanesu rastvori ispitivane supst. i standarda. Nakon inkubacije (33º-35º C, 16-18h) mere se
prečnici zone inhibicije rasta m.o.
Ispitivani preparat je onečišćen penicilinom ako ispitivani rastvor I inhibiše rast m.o., a
ispitivani rastvor II (kojem je dodata penicilinaza) ne inhibiše ili je inhibicija manja od one
uzrokovane rastvorom I.
Ako je dokazano prisustvo penicilina, izračunava se količina penicilina iz standardne baždarne
krive (na osnovu log C). Standardna kriva se konstruiše na osnovu log koncentracije izražene u
i.j. standardnog preparata u 1 mL i prečnika zone inhibicije rasta izraženog u mm.

zona inhibicije
(mm)

log C (i.j.)
 MIKROBIOLOŠKO ODREĐIVANJE VITAMINA B – GRUPE
Ph Jug IV 165. str.

Zasniva se na poređenju efekata stimulacije rasta odgovarajućeg soja m.o. koji prouzrokuju
odgovarajuća koncentracija preparata sa istim efektom koji prouzrokuje poznata konc. standarda
istog vitamina, pod istim uslovima.
Ispituje se folna kiselina i vitamin B12.

FOLNA KISELINA
Ispituje se kulturom osetljivog soja m.o. Streptococcus faecalis
(inkubacija 16-24h, 33º-35º C, na 4º C čuvanje i presađuju svakih 7 dana)
A) Streptococcus faecalis na tečnoj hranljivoj podlozi C4 ili na svinjskom bubregu.
 pod aseptičnim uslovima
 3x3 epruvete standarda folne kiseline (S1, S2, S3) različite doze 0,5-3,5 mg
+ H2O 5mL + C4 podloga 5mL
 3x3 epruvete uzorka (T1, T2, T3) različite konc. + H2O 5mL + C4 podloga 5mL
 sterilizacija u autoklavu 10 min. na 115º C da ne bi bilo dr. m.o. sem onog kojeg mi
dodamo
 naglo se ohladi i zaseju pod aseptičnim uslovima
 inkubacija 16-24h na 37º C
 dodaje se formaldehid u svaku epruvetu
 merenje ekstinkcije na 590 nm uz slepu probu (voda i podloga)
 iz dobijenih podataka za preparat i za standard izračuna se sadržaj vitamina u preparatu
 granice greške ogleda moraju biti 95-105,3 % od utvrđene vrednosti
 rast m.o. se određuje turbidimetrijski

B) Isto kao A), s tim što se rastvori standarda i preparata pripremaju na specifičan način.
Rastvor preparata: odgovarajućoj količini preparata koji se ispituje doda se određena količina
suvog svinjskog bubrega, pufera i toluena, pa se smeša inkubira 18h na 40º C. Potom se izvrši
neutralizacija sa NaOH i rastvor zagreva 15 min. na vodenoj pari. Kada se ohladi, prenese se u
tikvicu, dopuni vodom, promućka i filtrira.
Rastvor standarda: priprema se na isti način kao i rastvor preparata.

VITAMIN B12
Isto kao pod A)
Lactobacilus leishmanii na podlozi C5 (inkubacija 16-24h, 33º-35º C, na 4º C presađuje 3x
nedeljno)
Steriliše se u autoklavu 5 min. na 121º C
U aseptičnim uslovima.
 ISPITIVANJE PRISUSTVA PIROGENIH SUPSTANCI
Ph Jug IV 152. str.

Pirogeni su metabolički proizvodi m.o. Najpoznatiji i najpotentniji su endotoksini koji potiču

primarno od sastojaka spoljašnjeg ćelijskog zida G – bakterija. Parenteralni preparati koji su
kontaminirani pirogenima mogu, po aplikaciji, uzrokovati pirogene reakcije koje karakteriše:
visoka temp., migracija limfocita, oslobađanje histamina, promena permeabilnosti krvnih sudova.
Ukoliko su prisutni u visokim koncentracijama, pirogeni mogu uzrokovati agregaciju trombocita,
šok i smrt.

Ispitivanje prisustva pirogena vrši se pirogenim testom na kunićima.

Ovo je biološka metoda.
Ispitivanje se vrši na 4 grupe od po 3 kunića.
Kunići: zdravi, odrasli, oba pola, 1,5-3 kg, hranjeni balansiranom ishranom koja ne sadrži
antibiotike i koji nisu gubili na težini (do 5%) tokom nedelje koja je prethodila testiranju.
 1 ili 2 dana pre testa meri se temp. 4x na 1h.
 ako je ˂38º C ili ˃39,8º C kunić se isključuje iz ispitivanja.
Kunići koji su bili upotrebljeni za ispitivanje prisustva pirogenih supst. mogu se ponovo uzeti
nakon 48h ako preparat nije sadržavao, odnosno 14 dana ako je preparat sadržavao pirogene.

Test se sastoji od praćenja porasta temp. kunića nakon i.v. davanja sterilnog rastvora supst.
koja se ispituje.

Preliminarni test: meri se osetljivost, 1- 3 dana pre testa izaberu se životinje koje nisu bile
korišćene tokom prethodne dve nedelje.
 injicira se zagrejani apirogeni rastvor 10 mL 0,9% NaCl/kg TM i prati promena temp.
 ako je promena temp. ˃±0,4º C (po Ph Jug V) ti kunići se ne koriste.

Glavni test:
 Izvodi se sa grupom od 3 kunića. Oko 12h pre testa kunići ne dobijaju hranu, a
neposredno pre testa ni vodu. Njima se polako ubrizgava rastvor koji se ispituje zagrejan
na 30º-40º C u marginalnu venu uha 10 mL/kg TM najkasnije 15 min. nakon poslednjeg
merenja temp.. Određuju se početna i max temp.. Početna temp. svakog kunića je srednja
vrednost dva očitavanja temp. tog kunića u intervalu od 30 min.. Maksimalna temp. za
svakog kunića je najviša temp. očitana za svakog kunića 3h posle ubrizgavanja. Merenje
temp. se vrši 1h nakon injiciranja, pa 4x u razmacima od 30 min..Razlika između max i
početne temp. za svakog kunića smatra se reakcijom. Kada je ta razlika negativna, smatra
se da nema reakcije.
Preparat ne odgovara propisu ako je:
 max ↑ temp. svakog ≥ 0,6º C
 zbir max ↑ temp. ≥ 2,1º C
 Ako iz oba ogleda 4 ili više imaju max ↑ temp. ≥ 0,6º C ili je zbir max ↑ temp. ≥ 3,7º C

Test se ponovi sa 5 novih kunića ako je:

 max ↑ temp. kod 1 ili 2 ≥ 0,6º C i zbir max ↑ temp. ≥ 1,4º C
 HISTAMIN

Žrtvuje se zamorac TM 250-350g kome je prethodno 24h bila oduzeta hrana.

Izdvoji se deo distalnog tankog creva dužine 2 cm i izolovani deo se isprazi pomoću šprica,
ispiranjem odgovarajućim rastvorom (Ph Jug rastvor B). Preparat se postavi u kupatilo za
izolovane organe u kojem se nalazi odgovarajući rastvor (isti onaj kojim je ispiran uzorak), stalne
temp., kroz koji se propušta smeša O2 i CO2 (95:5).
Za svaki kraj uzorka se pričvrsti tanka nit, jedna nit se pričvrsti u blizini dna kupatila, a druga se
pričvrsti za izotonusni miograf. Kontrakcije organa se izazivaju naizmeničnim dodavanjem
visokih i niskih koncentracija histamin- hidrohlorida. Kontrakcije se registruju na pogodnom
aparatu koji daje stalni zapis, npr. kimografu. Povezuje se na aparaturu tako što se jedan kraj
poveže sa kimografom na kojem se mere kontrakcije, a dr. sa staklenom cevi.

 Visoke doze su koncentracije histamina koje izazivaju reproducibilne submaksimalne

odgovore. Niske doze su koncentracije koje daju reproducibilne odgovore koji su
približno za polovinu slabiji od onih koje daje visoka doza.
 Uzastopna dodavanja treba vršiti u pravilnim vremenskim intervalima, kako bi se
omogućila potpuna relaksacija između dodavanja. Pre svakog dodavanja histamina, treba
vršiti ispiranje kupatila rastvorom B (rastvor atropina u vodi za injekcije). Naizmenično se
daju visoke i niske konc. standarda histamina i preparat → izazivaju se kontrakcije. Doze
preparata se menjaju dok se ne dođe do doze koja daje kontrakcije iste amplitude kao i
standard. To razblaženje se zabeleži.
 Mere se kontrakcije i aktivnost ispitivane supst. izračunava kao ekvivalent u mg baze
histamina, računato na bazu. Uzima se u obzir i odgovarajuće razblaženje. Ovako
izračunata količina ne sme biti veća od vrednosti propisane u monografiji.

Ukoliko ispitivani rastvor ne izaziva kontrakcije:

Pripremi se svež rastvor i doda količina histamina koja odgovara količini koja se
maksimalno toleriše po monografiji. Prate se da li kontrakcije izazvane na ovaj način odgovaraju
količini dodatog histamina.
Rezultati testa nisu validni ukoliko:
 Kontrakcije izazvane ovim preparatom ne odgovaraju količini dodatog histamina
 Izazvane kontrakcije nisu reproducibilne
 Odgovori na visoke i niske doze histamina su umanjeni
U navedenim slučajevima mora se uraditi test na depresorne supst.

Preparat odgovara propisu ako sadrži 0,002 ? ili manje depresornih supst., računato na
histamin.
 ISPITIVANJE PRISUSTVA DEPRESORNIH SUPSTANCI
Ph Jug V 79. str.

Ispitivanje prisustva depresornih supstanci u preparatu izvodi se biološkim metodom na mački

(TM=2kg min.), koja se anestezira primenom anestetika koji ne utiče na stabilnost krvnog
pritiska (hlorazol ili barbiturat) i imobiliše se.
Izvrši se traheotomija, tj. u dušnik se uvede kanila (kako bi mačka nesmetano disala), a u arteria
carotis se uvede kanila napunjena rastvorom NaCl i heparinom (antikoagulans) i poveže sa
živinim nanometrom, koji može kontinuirano da registruje krvni pritisak.
U femoralnu venu se uvede druga kanila napunjena rastvorom NaCl i heparinom, kroz koju mogu
da se ubrizgavaju rastvor histamina ili supst. koja se ispituje.

Ispitivanje osetljivosti životinje:

Ispituje se osetljivost životinje na histamin, tako što se u pravilnim vremenskim intervalima (na 5
min.) ubrizgava I.V. rastvor histamina u različitim dozama i prati promena (smanjenje) krvnog
pritiska → životinja se koristi za ogled ako se:
 posle niže doze odmah dobija jasan i konstantan pad krvnog pritiska
 viša doza izaziva jači odgovor
 depresorni efekat najmanje 20 mmHg

Ogled:
 injicira se i.v. u pravilnim vemenskim intervalima po 4x naizmenično jednaki volumeni
rastvora supstance koja se ispituje i rastvora standarda histamina (u dozi 0,1μg
histamina/kg TM)
 meri se promena krvnog pritiska i izračunava srednja vrednost

Preparat je ispravan u pogledu prisustva depresornih supst. ako je srednja vrednost

sniženja krvnog pritiska za preparat manja od srednje vrednosti sniženja krvnog pritiska
za standard.
 BAKTERIJSKI ENDOTOKSINI
Ph Jug V 86. str.

Endotoksini su najpotentnije pirogene materije, koje potiču primarno od sastojaka spoljašnjeg

ćelijskog zida iz G – bakterija. Hemijski, to su lipopolisaharidi.

Za određivanje prisustva endotoksina koristi se LAL – test (lizat amebocita potkovičastog

račića, Limulus amebocyte lysate), čije su sledeće karakteristike:
 za ispitivanje prisustva endotoksina koristi se LAL reagens
 kvalitativni test - na prisustvo endotoksina, i kvantitativni test - određivanje konc.
endotoksina
 brzo se izvodi i manje je skup od pirogenog testa na kunićima
 osetljiv
 pogodan za ispitivanje pirogena u toku procesa proizvodnje

LAL reagens se priprema iz krvi zdravog odraslog limulusa, srčanom punkcijom. Amebociti
(ćelije krvi) operu i liziraju osmotskim putem. Lizat reagens pokazuje reakciju koagulacije
proteina nakon dodatka endotoksina, koja se manifestuje kao geliranje, zamućenje ili taloženje,
pod uslovima propisanim za ispitivanje in vitro. Kao uzorak se koristi lizat amebocita
potkovičastog račića.

KVALITATIVNI TEST - na prisustvo endotoksina

 Nakon dodatka endotoksina vizuelno možemo da ocenimo da li je došlo do koagulacije,

tj. do pojave zamućenja, taloga ili gela. Formiranje čvrstog gela (limulus lizat gel) je
krajnja tačka.
 Rezultat testa na bakterijske endotoksine zavisi od konc. endotoksina u reakcionoj smeši.
Za proizvode koji se ispituju mora se najpre definisati prag konc. endotoksina, a
analitičar određuje da li je konc. endotoksina u proizvodu koji se ispituje ispod ili iznad
tog praga (ne mora da zna kolika je konc. u proizvodu). Konc. praga određuje analitičar.

 Kada je konc. endotoksina u proizvodima jednaka ili veća od vrednosti praga, nastaće gel.
Proizvod neće proći test ukoliko nastane gel, jer zbog principa testa “sve ili ništa” nije
moguće napraviti razliku između konc.= i konc. ˃ od konc. praga.
 Preparat je ispravan ako konc. endotoksina nije veća od granične (prag) konc. endotoksina
i tada ne nastaje gel.
Osetljivost lizata (λ) - najniža konc. endotoksina koja daje čvrst gel u uslovima testa (pH=6,5-
7,5, temp.=37º±1º C), i izražava se u jedinicama endotoksina po mL.:

ELC MVD - max validno razblaženje

MVD=-------- ELC - granična konc. endotoksina
λ λ - osetljivost lizata

KVANTITATIVNI TEST - određivanje konc. endotoksina

Zasniva se na stvaranju zamućenja usled cepanja hromogenog peptida kompleksom

endotoksina i lizata.
Zamućenje je srazmerno konc. endotoksina, što se određuje spektrofotometrijski ili
turbidimetrijski. Rezultat se poredi sa graničnim konc. datim u monografiji. Preparat je ispravan
ako konc. endotoksina nije veća od granične konc. endotoksina.

AKTIVATOR PREKALIKREINA
 Ph Jug V 92. str.

Aktivator prekalikreina aktivira prekalikrein prevodeći ga u kalirein (hipotenzivni enzim,

medijator zapaljenja), koji se stvara u pankreasu.

Može da se određuje na osnovu svoje sposobnosti da razlaže hromofore iz sintetičkog

peptidnog supstrata. Brzina razlaganja (ν ΔA/min.) se meri spektrofotometrijski (meri se
apsorbanca), a konc. prekalikreina izračunava se poređenjem sa referentnim preparatom
kalibrisanim u internacionalnim jedinicama.
Uzorak je krv ili plazma.

*Priprema supstrata:
Ogled:
 humana krv + antikoagul. reagens + heksadimetrin-BR
 centrifuga
 plazma se odvoji i ponovo se centrifugira u cilju sedimentacije trombocita (trombocitna
sedimentacija)
 odvoji se plazma (plazma je supstrat u kojem se nalazi prekalikrein)
 plazma se dijalizira i nanosi se na hromatografsku kolonu koja sadrži agarozu-deag za
jonoizmenjivačku hromatografiju
 eluira se kolona puferom
 sakupiti eluat u frakcijama i zabeležiti apsorbancu na 280 nm
 sakupljeni eluat se testira na odsustvo aktivnosti kalikreina
 sakupe se frakcije koje sadrže prvi pik proteina

+razblaženi standardi ili uzorak (ispituje se da li se u uzorku nalazi i aktivator prekalikreina)

+ supstrat prekalikreina (inkubacija 10 min.)
+ sintetički hromogeni supstrat (smeša se inkubira)

Zabeleži se brzina promene apsorbancije u minutu tokom 2-10 min. na talasnoj dužini spec. za
korišćeni supstrat. Pripremi se slepa proba za svaku smešu uzorka ili standarda koristeći pufer B
umesto supstrata za prekalikrein. Vrednost promene apsorbance se dobija oduzimanjem A slepe
probe. Određuje se enzimskim analizatorom.
 ODREĐIVANJE KORTIKOTROPINA
Ph Jug V 106. str.
Aktivnost kortikotropina iz hipofize se određuje poređenjem jednog ili više njegovih bioloških
dejstava sa delovanjem internacionalnog standarda, ili referentnog preparata čija je
aktivnost u internacionalnim jedinicama određena prema internacionalnom standardu, pod istim
uslovima.

Za određivanje kortikotropina koriste se pacovi oba pola (100-200g, Δm˂15g), koji se čuvaju
pod istim uslovima 7 dana pre testa. Dan pre testa, pacovi se izmere i ukloni im se hipofiza, pa
im se omogući pristup rastvoru glukoze u rastvoru NaCl, uz uobičajenu hranu. Ispitivanje se vrši
između 18h i 36h posle hipofizektomije.

Na dan ispitivanja, životinje se ponovo izmere pa se podele u 6 grupa od po 8-10 životinja.

Izaberu se tri doze referentnog preparata i tri doze supst. koja se ispituje, tako da najmanja doza
izaziva izvesno smanjenje askorbinske kiseline (vitamin C), a najveća doza ne izaziva
maksimalno smanjenje sadržaja askorbinske kiseline u nadbubrežnoj žlezdi.

3h nakon ubrizgavanja, izvade se obe nadbubrežne žlezde i izmere, usitne i homogenizuju i

odredi sadržaj askorbinske kiseline u njima reakcijom dihlorfenol indofenolom, merenjem
apsorpcije svetlosti na kolorimetru. Sadržaj askorbinske kiseline se izračunava iz standardne
krive i rezultat izrazi u mg na 100g nadbubrežne žlezde.
 ODREĐIVANJE HEPARINA

Antikoagularna aktivnost heparina se određuje in vitro, poređenjem sposobnosti heparina da

odloži koagulaciju rekalcifikovane citratne ovčije plazme sa referentnim preparatom
heparina iste sposobnosti, čija je aktivnost izražena u internacionalnim jedinicama.

Metode za određivanje započinjanja koagulacije:

1. direktna vizuelizacija
(posmatra se prema mat crnoj podlozi, poželjno je korišćenje indirektnog osvetljenja)
2. spektrofotometrijski
(registruje se promena optičke gustine, na 600 nm)
3. vizuelno otkrivanje promene fluidnosti
(ručno naginjanje epruvete)
4. mehaničko otkrivanje promene fluidnosti
(pri mešanju)

Ogled:
Heparin–Na se razblaži sa rastvorom NaCl tako da sadrži tačno poznat br. i.j. po mL i pripremi se
sličan rastvor preparata koji se ispituje. Rastvor NaCl pripremi se od svakog rastvora serija
razblaženja tako da vreme koagulacije određeno sa najnižom konc. bude bar 1,5x veće od
vremena koagulacije rekalcifikovane slepe probe.

12 epruveta u kupatilo sa ledenom vodom

standard (heparin – Na) (S1, S2, S3) x2 37º C 15 min. ili uzorak (T1, T2, T3)x2
+ otopljen supstrat plazme
+ cefalin reagens kome je dodat
+ kaolin (aktivator) kako vreme koag. ne pređe 60sek
+ CaCl2 posle 2 min.

 Zabeleži se interval vremena koagulacije (vreme u s od poslednjeg dodavanja do početka

koagulacije).
 Vreme koagulacije se logaritmuje.
 Srednja vrednost se izračuna za epruvete u duplikatu.
 Slepa proba umesto standarda ima rastvor NaCl.
 ODREĐIVANJE FAKTORA KOAGULACIJE VIII
Ph Jug V 107. str.

Faktor VIII se određuje na osnovu njegove biološke aktivnosti da aktivira faktor X u faktor
Xa, u prisustvu Ca2+, fosfolipida i faktora IXa.
VIII
X → Xa

Aktivnost preparata faktora VIII se procenjuje poređenjem količine preparata potrebne da se

postigne određena brzina formiranja faktora Xa, sa količinom internacionalnog standarda
ili referentnog preparata (čija je aktivnost izražena u i.j.) potrebnom da se dobije ista brzina
formiranja Xa.

Princip hromogenog određivanja:

1) aktivacija faktora X koja zavisi od faktora VIII
2) enzimsko cepanje supstrata hromogenog faktora Xa u cilju dobijanja hromofore koja se može
kvantitativno odrediti spektrofotometrijski

U odgovarajućim uslovima određivanja postoji linearan odnos brzine stvaranja faktora Xa i konc.
faktora VIII.
Postupak: referentni preparat faktora VIII ili ispitivani preparat
+ faktor koagulacije
inkubacija 2-5 min.

Aktivacija se prekida dodavanjem zagrejanog reagensa koji sadrži hromogeni supstrat.

brzina stvaranja Xa

c (faktor VIII)
 ISPITIVANJE LOKALNE OKULARNE PODNOŠLJIVOSTI

Vrši se sa ciljem procene iritacionog efekta test preparata.

Test se izvodi na 6 zdravih kunića.

U konjuktivalnu kesu jednog oka injicira se test preparat, a drugo oko se koristi kao kontrola i u
tu konjuktivalnu kesu se injicira izotonični rastvor NaCl. Svakodnevno se u toku 7 dana injicira
test preparat na isti način i posmatraju promene, 30 min. nakon svakog injiciranja test preparata.

Procena iritacije:
 iris (dužica) → otok, iris i dalje reaguje na svetlost ili nema reakcije
 kornea (rožnjača) → ulceracije, zamućenost
 konjuktiva → hiperemija

 Ako samo jedna životinja ispolji pozitivnu reakciju irisa, kornee i konjuktive → test je
negativan
 Ukoliko više od 4 životinje ispolje pozitivnu reakciju irisa, kornee i konjktive → test je
pozitivan
 Ako 2-3 životinje ispolje pozitivnu reakciju irisa, kornee i konjuktive → test se ponavlja,
te ukoliko u ponovljenom testu više od 3 životinje ispolje pozitivnu reakciju → test je
pozitivan

ISPITIVANJE LOKALNE PODNOŠLJIVOSTI ZA PAM

Koriste se test supstance koncentracije 0,25% računato na PAM.

3 zamorca se postave u kavez od nerđajućeg čelika i kavez uroni u stakleni sud u kojem se nalazi
rastvor za testiranje, zagrejan na 40º C, pri čemu se temp. održava konstantnom. Životinje se
uranjaju 3 dana uzastopno, po 4h dnevno, i potom isperu, osuše i vrate u vivarijum.
Nakon 3 dana, ukloni im se dlaka u dorzalnoj regiji i posmatraju promene na koži. Preparat se
smatra dobro lokalno podnošljivim ukoliko nema:
 hiperemije
 edema
 eritema
 nekrotičnih promena
 ABNORMALNA TOKSIČNOST
Ph Jug V 78. str.

OPŠTI TEST
Ispitivanje se izvodi na 5 zdravih miševa, TM=17-22g
Propisana količina ispitivane supst., rastvorene u sterilnom fiziološkom rastvoru ili Aqua pro
injection (0,5 ml), ubrizgava se miševima i prati se da li će uginuti za 24h. Rastvor se ubrizgava
tokom 15-30s, ukoliko nije drugačije propisano.
 ukoliko nijedan miš ne ugine u roku od 24h → supst. je u skladu sa zahtevima za ovaj test
 ukoliko 1 miš ugine → test se ponavlja, te ukoliko 24h od ponovljenog testa ne ugine
nijedan miš → supst. je u skladu sa zahtevima
 ukoliko više od 1 miša ugine → preparat nije u skladu sa propisima

VAKCINE I IMUNOSERUMI za humanu upotrebu

A) na 5 miševa, ubrizga se intraperitonealno 1 humana doza (ne više od 0,1 ml) navedena na
signaturi ispitivanog preparata ili na pratećem uputstvu i prati se 7 dana da li će doći do smrti ili
znaka bolesti.
 ukoliko nijedan miš ne pokazuje znake bolesti → supst. je u skladu sa zahtevima
 ukoliko 1 miš ugine ili pokaže znake bolesti → test se ponavlja, te ukoliko nakon izvođenja
drugog testa u određenom vremenskom roku ne ugine nijedan miš ili pokaže znake bolesti
→ supst. je u skladu sa zahtevima
 ukoliko više od 1 miša ugine → preparat nije u skladu sa propisima

B) na 2 zdrava zamorca (250-350g), 1 humana doza (0,5 mL) ubrizga se intraperitonealno,

posmatraju se 7 dana.
 ako oba uginu → nije u skladu
 ako jedno ugine ili pokaže znake bolesti → ponavlja se test, te ukoliko u roku od 7 dana
nakon ponovljenog testa ne ugine nijedna životinja niti pokaže znake bolesti → preparat je
u skladu sa zahtevima
 ako nijedna ne pokaže znake bolesti → preparat je u skladu sa zahtevima
 ISPITIVANJE NEŠKODLJIVOSTI

Ispitivanje se izvodi na 5 zdravih miševa (iste rase i legla, m=1-24g) kojima se I.V. injicira
određena zapremina (0,5mL) rastvora ispitivane supst. ili intraperitonealno injicira određena
zapremina (0,5mL) suspenzije ispitivane supst.

 Ukoliko nijedan od miševa ne ugine u roku od 48h → preparat je neškodljiv

 Ukoliko uginu 1 ili 2 miša u roku od 48h nakon ispitivanja → ispitivanje se ponovi na još
5, odn. 15 miševa, te ukoliko u ponovljenom ispitivanju ne ugine nijedan miš u roku od
48h → preparat je neškodljiv

Ph Jug V :
 0 → neškodljiv
 1 → ponoviti
 više od 1 → nije u skladu sa propisima

IMPLANTACIONI TEST

Implantacioni test služi za procenu plastičnih materijala i dr. polimernih materijala koji
dolaze u direktan kontakt sa živim tkivom.
Test se izvodi pod aseptičnim uslovima.

Koriste se 2 zdrava odrasla kunića, čiji su paravertebralni mišići dovoljno razvijeni da se

omogući implantacija test traka (mišići koji “pridržavaju” kičmeni stub). Životinje se
anesteziraju do stepena koji omogućava pokrete mišića kao što je trzaj. Kunići se depiliraju sa
obe strane kičmenog stuba.
Sa jedne strane kičmenog stuba kunića se implantiraju 4 test trake preparata, a sa suprotne
strane se implantira standard. Nakon 5 dana, životinje se žrtvuju i mikroskopski se posmatra
deo tkiva koji okružuje centralni deo oko svakog implantata. Prati se da li postoji krvarenje,
nekroza, promena boje ili infekcija i beleže zapažanja.
 ISPITIVANJE NA MYCOBACTERIUM TUBERCULOSIS

1) POMOĆU HRANLJIVIH PODLOGA

 koristi se 10 epruveta sa tečnom i 10 sa čvrstom podlogom
 inokuliše se proizvod i inkubira na 37º C 42 dana
Utvrdi se promocija rasta podloge u prisustvu proizvoda koji se ispituje inokulacijom odgovarajućeg soja
Mycobacterium tuberculosis, kao što su H 37 RA ili BCG i ukoliko je potrebno koristi se odgovarajuća
neutralizirajuća supstanca.

 ako se u prvih 8 dana inkubacije razviju kontaminirajući m.o. → test se ponovi i uradi se test na
bakterijsku sterilnost
 ako nakon 42 dana dođe do porasta Mycobacterium tuberculosis → proizvod nije u skladu sa propisima.

2) INOKULACIJA I ISPITIVANJE NA LABORATORIJSKIM ŽIVOTINJAMA

 5 zamoraca tuberkulin negativnih (verifikovano intradermalnom injekcijom 100 i.j. tuberkulina)
 ubrizga im se preparat intraperitonealno i posmatra se 60 dana

 ako manje od 2 prežive → test se ponavlja

 preživele životinje se žrtvuju i na 5 autopsiranih ne sme biti tuberkuloznih lezija.

TESTOVI NA PRISUSTVO STRANIH VIRUSA NA OPLOĐENIM JAJIMA

Koristi se vakcina u tečnom obliku ili se liofilizovana vakcina rekonstituiše sa rastvaračem navedenim na pakovanju
ili rastvaračem koji sadrži odgovarajuće antibiotike. Ukoliko je navedeno u monografiji, izvrši se neutralizacija sa
monospecifičnim antiserumom. Naprave se razređenja, ako je potrebno, tako da 0,2 ml rastvora vakcine sadrži
deset pojedinačnih doza vakcine. Rastvor vakcine se inokuliše u 2 grupe od po 10 oplođenih jaja, starih 9 do 11
dana, iz jata bez specifičnih patogena:
− 0,2 ml u alantoičnu šupljinu svakog jaja u prvoj grupi,
− 0,2 ml na horio-alantoičnu membranu svakog jaja u drugoj grupi
Jaja se prosvetljavaju lampom za prosvetljavanje, svakodnevno, 7 dana.

Rastvor vakcine se inokuliše u 2 grupe po 10 oplođenih jaja starih 9-11 dana.

I grupa 0,2 mL u alantoičnu šupljinu
II grupa 0,2 mL u horio-alantoičnu membranu
7 dana prosvetljavaju se lampom

 Odbace se embrioni uginuli u prva 24 h kao nespecifično uginuće: ukoliko u prva 24 h posle inokulacije
preživi manje od 6 embriona u svakoj grupi → test nije validan.
 Ispita se abnormalnost svih embriona koji uginu posle više od 24 h nakon inokulacije ili koji prežive 7 dana.
Ispitaju se takođe horio-alantoične membrane na bilo kakvu abnormalnost, alantoične tečnosti na
prisustvo hemaglutinirajućih agensa i ćelije, izdvojene centrifugiranjem iz alantoične tečnosti, na infektivni
virus bronhitisa pomoću testa fluorescentnih antitela. Uradi se dalje umnožavanje u embrionima. Sakupi se
posebno materijal iz živih i uginulih embriona i inokuliše se u 10 jaja za svaki gore opisan način inokulacije,
horio-alantoična membrana se inokuliše na horio-alantoične membrane na alantoične tečnosti u
alantoičnu šupljinu. Jaja se posmatraju 7 dana i ispitaju se kao što je već opisano.
  Ukoliko dođe do uginuća ili abnormalnosti koja se može pripisati vakcini → vakcina nije u skladu sa
zahtevima propisanim za ovaj test.
ODREĐIVANJE KALCITONINA

Kalcitonin je sintetski polipeptid sa identičnom strukturom kalcitonina I, dobijenog iz lososa.

Dovodi do sniženja konc. Ca u krvi kod sisara, ↓ brzine resorpcije Ca 2+ iz kostiju, ↓ resorpcije
Ca u bubrezima, ↑ deponovanje u kostima.

Određivanje:
Aktivnost kalcitonina iz lososa se procenjuje poređenjem hipokalcijemijskog efekta
ispitivanog preparata sa efektom IN standarda ili referentnog preparata kalcitonina.

Test se izvodi na 3 grupe od po 5 pacova za ispitivanu supst. i 3 grupe od po 5 pacova za

referentni preparat. Životinjama se u toku noći pre ispitivanja oduzme hrana.

Koriste se 3 doze referentnog preparata i 3 doze ispitivane supst., tako da najmanja doza izazove
izvestan pad nivoa Ca u plazmi, a najviša doza ne izazove maksimalni pad nivoa Ca u plazmi.
Rep se uroni u vodu temp. 48-50C oko 20sek. Pacovima se ubrizgavaju određene doze IV u
lateralnu repnu venu ili subkutano i nakon 1h uzme im se uzorak krvi i odredi sadržaj Ca
atomskom apsorpcionom spektrofotometrijom.

Odnos između konc. Ca2+ i logaritma doze se izračunava statističkom metodom. Očekivana
aktivnost je 80-125% u odnosu na deklarisanu.

ODREĐIVANJE GLUKAGONA

Glukagon je polipeptidni hormon koji se dobija iz goveđeg ili svinjskog pankreasa. On povećava
konc. glukoze u krvi izazivajući brzo razlaganje glikogena u jetri.
Rastvara se samo u razbl. kiselinama ili razbl. bazama

Određivanje:
Aktivnost glukagona se procenjuje poređenjem hiperglikemičnog efekta ispitivane supst. sa
efektom IN standarda ili referentnog preparata kalibrisanog u i.j. pod određenim uslovima.

Koriste se 4 grupe sa po 4 zdrava kunića. 48h pre ispitivanja svakom kuniću se subkutano
ubrizga 1ml rastvora kortizon-acetata, a na 16h pre ispitivanja oduzme im se hrana.
Kunićima se subkutano ubrizgavaju po 2 doze poredbenog rastvora i 2 doze ispitivanog
preparata. 1h posle svake injekcije iz marginalne vene uha im se uzima uzorak krvi i odredi konc.
glukoze u svakom uzorku. Aktivnost se izračunava pogodnom statističkom metodom.
Procenjena aktivnost je 80-125% u odnosu na vrednost deklarisane.

UKUPAN BROJ ŽIVIH MIKROORGANIZAMA

Koristi se za preparate za koje se ne zahteva da budu u skladu sa testom sterilnosti.

1) MEMBRANSKA FILTRACIJA
Koriste se 2 membranska filtra – 3 količine za ispiranje.
 za bakterije agar B (30º-35º C, 5 dana)
 za gljivice agar C (20º-25º C, 5 dana)
Prebroje se kolonije i izraze po 1mL ili 1g proizvoda.

2) BROJANJE NA PLOČI
Koriste se 2 Petrijeve šolje.
 za bakterije (30º-35º C, 5 dana)
 za gljivice(20º-25º C, 5 dana)

3) SERIJSKO RAZBLAŽENJE
Koriste se 12 epruveta:
I 1:10 x3 epruvete
II 1:100 x 3 epruvete
III 1:1000 x 3 epruvete
IV 1:10000 x 3 epruvete
uzorak: razbl.
Inkubacija 5 dana, 30º-35º C.
 Ako u I koloni budu 2 ili manje epruveta sa rastom → broj je ˂100 m.o. /mL
 ISPITIVANJE KARDIOTONIČNIH GLIKOZIDA

Izvodi se biološkom metodom određivanja granične efektivne doze.

Postupak:
2 grupe po 6 golubova (odrasli, zdravi, slične mase, 16-18h bez hrane), daje im se voda i
anesteziraju se etrom.
I grupa dobija ispitivani preparat, II standard koji su razređeni sterilnim izotoničnim rastvorom
NaCl.
- Preparat se injektuje u alarnu venu u propisanoj dozi ( 1ml/kg) na svakih 5 min dok golub ne
ugine zbog prestanka rada srca.
-Ako je prosečan broj doza koje su prouzrokovale uginuće bio <13 ili >19 u bilo kojoj grupi ili
ako je razlika između jednog i drugog proseka grupa >4, podaci se smatraju preliminarnim i
ogled se ponavlja u roku od 10 dana sa drugačijim razblaženjima.

ODREĐIVANJE 1º KUTANE IRITACIJE KUNIĆI, DORZO

OGREBOTINA 24H/72H POSMATRANA

Koristi se 6 zdravih kunića, bez kutanih lezija.

Dan pre aplikacije test preparata, kunići se depiliraju u dorzolateralnoj regiji i sa desne strane,
paralelno sa kičmenim stubom, skalpelom se naprave 3 epidermalne lezije.
Test preparat se nanosi kutano i na levu intaktnu stranu, i na desnu stranu sa ožiljcima i pokrije
gazom.
24h i 72h nakon aplikacije test preparata vrši se procena kutanih lezija. Promene se očitavaju u
vidu edema i eritema i potom se izračunava CPI tj.primarni iritacioni indeks. CPI je srednja
vrednost koja se dobija deljenjem ukupnog zbira numeričkih vrednosti sa brojem čitanja:
CPI≤0.5 neiritirajući
CPI 0.5-2 blago iritirajući
CPI 2-5 iritirajući
CPI 5-8 jako iritirajući
 ODREĐIVANJE VAZOPRESINA
( inj.vazopresina- Ph Jug IV)

Vazopresin je hormon zadnjeg režnja hipofize.

Osobine: bistar, bezbojan ili gotovo bezbojan rastvor
pH=3,0-4,0

Određivanje:
Vazopresorno delovanje preparata se ispituje biološkim određivanjem presornog efekta na krvni
pritisak pacova i poredi se istim efektom standarda iste koncentracije. Anesteziranom mužjaku
pacova se najpre injicira heparin, a kada se krvni pritisak stabilizuje, u jugularnu venu se aplikuju
2 doze standarda koje treba da izazovu jasno povećanje krvnog pritiska i 2 doze ispitivanog
preparata koje moraju biti što približnije dozama standarda. Za svaku dozu se meri krvni pritisak
manometrom i rezultat se izrazi kao srednja vrednost. Procena aktivnosti je 90-111% u odnosu na
deklarisanu aktivnost.

Opšta ispitivanja: - mehanička onečišćenja

- ispravnost punjenja
- sterilnost
Sterilizacija: postupak 5
Čuvanje: u ampulama od neutralnog stakla, T<25˚C
 UROFOLITROPIN

Urofolitropin ( Ph Jug V) je suvi preparat koji sadrži menopauzalni gonadotropin, dobijen iz

urina žena u postmenopauzi. Poseduje folikulostimulišuću aktivnost, a nema ili gotovo nema
luteinizirajuću aktivnost.

Određivanje:
Folikulostimulišuća aktivnost urofolitropina se procenjuje upoređivanjem njegovog uticaja na
uvećanje ovarijuma polno nezrelih zenki pacova, tretiranih horionskim gonadotropinom (kojeg
luče ovarijumi tokom trudnoće, a kasnije i posteljica), sa istim uticajem IN standarda ( preparat
humanog urinarnog FSH ili LH) ili referentnog preparata kalibrisanog u i.j.
U određivanju se koristi 6 grupa od po 5 nezrelih ženki pacova.
Biraju se 3 doze referentnog i 3 doze poredbenog preparata tako da najniža doza izaziva pozitivan
odgovor kod nekih pacova, a najviša doza ne izaziva maksimalan odgovor kod svih pacova.
Svakom pacovu se s.c. ubrizgava dnevna doza namenjena njegovoj grupi, pa se ubrizgavanje
ponovi nakon 24 i 48h.
24h nakon poslednje injekcije, životinje se žrtvuju i izvade im se ovarijumi i izmeri se njihova
masa. Rezultati se obrađuju odgovarajućom statističkim metodama, tako da se masa 2 jajnika
jedne životinje koristi kao odgovor.
Procena aktivnosti je 80-125% u odnosu na deklarisanu vrednost.
 ODREĐIVANJE OKSITOCINA

Oksitocin je hormon zadnjeg režnja hipofize koji stimuliše kontrakcije uterusa i istiskivanje
mleka kod sisara u periodu laktacije.

Određivanje:
Aktivnost oksitocina se procenjuje poređenjem aktivnosti ispitivane supstance sa aktivnošću IN
standarda ili referentnog preparata kalibrisanog u i.j. pod određenim uslovima.
Internacionalna jedinica- je aktivnost oksitocina sadržana u navedenoj količini IN standarda koji
se sastoji od liofiliziranog sintetskog oksitocin peptida sa humanim albuminom.
Procena aktivnosti je od 90-111% u odnosu na deklarisanu vrednost.

Prate se:

1. Sniženje krvnog pritiska petla

Glatki mišići krvnih sudova ptica su veoma osetljivi na vazodilatatorno dejstvo oksitocina, toga
se hipotenzivni odgovor koristi kao merilo dejstva oksitocina. U poplitealnu arteriju se stavi
kanila za merenje krvnog pritiska, a u brahijalnoj veni kanila za ubrizgavanje preparata.
U brahijalnu venu se injektuju 2 doze poredbenog preparata i 2 doze ispitivanog preparata koje
izazivaju brzo i jasno sniženje krvnog pritiska. Meri se odgovor na svaku dozu i rezultat se
izračuna pogodnom statističkom metodom.

2. Kontrakcija uterusa pacova

Ženki pacova se i.m. ubrizgava estradiol-benzoat. Nakon 24h životinja se žrtvuje i izoluje jedan
rog uterusa koji se postavi u kupatilo za izolovane organe. Odgovarajućim instrumentom se
registruju kontrakcije uterusa.
Koriste se 2 doze poredbenog preparata koje treba da izazovu submaksimalne kontrakcije i 2
doze ispitivanog preparata koje treba da izazovu odgovor na svaku dozu i rezultat obradi
odg.stat.metodom.

3. Povećanje pritiska istiskivanja mleka pacova u laktaciji

Pacovima u laktaciji se odseče vrh jedne bradavice (prethodno anestezija) i poveže transduserom
za merenje pritiska. 2 doze poredbenog preparata i 2 doze ispitivanog preparata ubrizgaju se u
venu, izmere se odgovori na svaku dozu (meri se pritisak u glavnom kanalu bradavice) i rezultat
izračuna odgovarajućim statističkim metodama.
 ODREĐIVANJE GONADOTROPINA
(HORIONSKI HTC)

Gonadotropin, horionski je suvi preparat glikoproteina placente, koji ima luteinizirajuće dejstvo.
Kod žena stimuliše ovulaciju, kontroliše sintezu estrogena i progesterona i stimuliše rast žutog
tela.

Određivanje:

Aktivnost gonadotropina, horionskog se procenjuje poređenjem njegovog dejstva na povećanje

mase semenih kesica (ili prostate) polno nezrelih pacova, sa istim dejstvom IN standarda ili
referentnog preparata, kalibrisanog u i.j. pod određenim uslovima.
U određivanju se koristi 6 grupa od po najmanje 5 polno nezrelih pacova. Biraju se po 3 doze
referentnog preparata i 3 doze ispitivanog preparata, tako da je najmanja doza dovoljna da
izazove pozitivan odgovor kod nekih pacova, a najviša doza ne izaziva maksimalan odgovor kod
svih pacova.
Svakom pacovu se s.c. ubrizgava dnevna doza tokom 4 uzastopna dana, u isto vreme. 24h nakon
poslednje injekcije, pacovi se žrtvuju, izvade im se semene kesice i izmere. Masa kesica je
odgovor.
Rezultati se obrađuju odgovarajućim statističkim metodama. Procenjena aktivnost je 80-125% od
deklarisane aktivnosti.
 INSULIN
(Ph Jug IV)

Osobine: bistar, bezbojan rastvor

Određivanje insulina:
1. Metoda na kunićima (merenje kvantitativnog učinka)

- rastvori standardnog preparata S1 i S2 razrede se izotoničnim rastvorom NaCl

- rastvori ispitivanog preparata T1 i T2 se pripreme na isti način kao i r.standarda

Zasniva se na hipoglikemijskom efektu insulina. Koriste se 4 grupe od po 5 zdravih kunića.

Životinjama se 18h pre određivanja oduzme hrana i ispita osetljivost na insulin. Svakoj životinji
se iz marginalne ušne vene izvadi krv i izmeri šećer, to je tzv. Početni krvni šećer. Zatim im se
s.c. injektuje insulin, pa im se u roku od 5 h na svakih sat vremena vadi krv. Svih 5 uzoraka krvi
se sjedine i odredi šećer, to je tzv. Konačni šećer.
Eksperiment se ponovi na istim kunićima narednog dana, a najkasnije nakon 7 dana. Rezultati se
izraze u % od početne vrednosti šećera u krvi i obrade pogodnom statističkom metodom. Procena
aktivnosti je 90-111% od deklarisane vrednosti.

Prvo
Grupa Drugo injektovanje
injektovanje
1 S2 T1
2 S1 T2
3 T2 S1
4 T1 S2

2.Metoda na miševima (brojanje pozitivnog učinka)

Koristi se 96 zdravih miševa koji se podele u 4 grupe. 2h, a najviše 20h pre eksperimenta
životinjama se oduzima hrana. Njima se s.c. aplikuju 2 doze standarda i 2 doze ispitivanog
preparata, pa se posmatraju tokom 90 min. Računaju se životinje koje uginu, dobiju grčeve ili
ostanu da leže tokom 2-3h. Rezultati se obrade pogodnom statističkom metodom. Procena
aktivnosti je 90-111% od deklarisane aktivnosti.
Opšta ispitivanja: pH=2,5-3,5 ; mehanička onečišćenja; variranje volumena; sterilnost
Sterilizacija: postupak 5
Čuvanje: T= 2-10˚C
ISPITIVANJE ZAVOJNOG MATERIJALA

Opšta ispitivanje zavojnog materijala uključuju:

 Određivanje bakarnog broja
 Određivanje pamučnih i viskoznih cel – vlakana
 Mehaničko – tehnološka ispitivanja

Bakarni broj

Bakarni broj označava masu (g) bakra u bakar-(I)-oksidu, koji se oslobodi delovanjem
Felingovog reagensa na 100g osušenog zavojnog materijala.

Postupak:
Količina Felingovog reagensa, propisana u pojedinačnoj monografiji, zagreva se do ključanja,
pa se u ključali rastvor stavi 1g zavojnog materijala i kuva 3 min., uz mešanje staklenim
štapićem, tako da je materijal sve vreme uronjen u rastvor.
Potom se rastvor filtrira preko staklenog poroznog filtra, uz smanjeni pritisak. Čaša i filtar se
ispiraju sa 500 mL vruće, a zatim i 500 mL hladne vode. Filtrat se baci, a ostatak na filtru se
prenese u čašu, doda se 30ml amonijum-gvožđe (III) sulfat i meša se do rastvaranja taloga
bakar-(I)-oksida. Rastvor se zatim filtrira kroz isti filtar, pa se čaša i filtar isperu sa ukupno 500
mL vode. Filtratu se doda 5ml cc fosforna kiselina, pa se vrši titracija KMnO4, do pojave
ružičaste boje.
Paralelno se radi slepa proba.- 500ml vode, 30ml NH4Fe(SO4)2, 5 ml cc H3PO4

Bakarni broj se izračunava na osnovu odgovarajuće formule, unoseći potrebne parametre:

a) V KMnO4 utrošenu za određivanje
b) V KMnO4 utrošenu za slepu probu
c) masu zavojnog materijala
p) procenat vlage u zavojnom materijalu
1 mL 0,02M KMnO4 odgovara 6,36 mg bakra.

63,6 * (a-b)
bakarni broj = ---------------
c * (100-p)
Određivanje pamučnih i viskozih cel-vlakana u mešavini

Određivanje se zasniva na različitoj rastvorljivosti pamučnih i viskoznih cel-vlakana u cink-

hlorid-mravljoj kiselini. Nerastvorna komponenta seodređuje gravimetrijski.

Postupak:
Prethodno pripremljen, osušen i izmeren uzorak se prenese u tikvicu i prelije zagrejanom cink-
hlorid-mravljom kiselinom. Tikvica se zatvori brušenim čepom i sadržaj snažno promućka i
ostavi na konst. temp. 150 min., uz mućkanje svakih 30 min.
Sadržaj tikvice se potom filtrira kroz stakleni porozni filtar, pod snažnim pritiskom. Tikvica i
ostatak na filtru se ispiraju najpre cink-hlorid-mravljom kiselinom, a zatim vodom, sve do
neutralne reakcije (proverava se lakmus hartijom). Ostatak na filtru se suši do konst. mase.
Udeo pojedinačnih komponenata je srednja vrednost od najmanje 3 određivanja, preračunata na
normalno vlažno stanje, preko odgovarajućih formula.

Određivanje broja čvorića vate

Meki čvorići mogu biti prisutni u sirovini ili nastaju tokom izrade skupljanjem kraćih, mrtvih i
nedozrelih pamučnih vlakana.
Tvrdi čvorići su ostaci ljusaka pamuka i slično, omotanih kratkim, mrtvim i nedozrelim
vlaknima pamuka.

Postupak:
0,5g vate se jednolično rasporedi u tankom sloju između dve staklene ploče dimenzija 20 x 20
cm, pa se posmatranjem prema svetlu izbroje čvorići. Vrši se najmanje 5 ispitivanja na različitim
mestima uzorka i odredi srednja vrednost.
Uzorak ne sme sadržati tvrde čvoriće, a dozvoljeni broj mekih čvorića propisan je u
odgovarajućoj monografiji.

Određivanje moći upijanja

Moć upijanja zavojnog materijala ocenjuje se vremenom potapanja i količinom zadržane vode.
Vreme potapanja je vreme (s) potrebno za potpuno potapanje materijala ispod površine vode.
Moć zadržavanja vode označava količinu vode u g koju 1g natopljenog materijala zadrži nakon
30s otkapljavanja.
Kao rezultat se uzima srednja vrednost od 5 merenja, izvršena svaki put sa novim uzorkom.
  Određivanje vremena potapanja se propisuje kod vata, gaza, zavoja i tkanina.
Odgovarajuća količina uzorka se nanosi na cilindričnu žičanu korpicu, koja se potom
potapa u čašu sa vodom.
 Određivanje moći zadržavanja vode propisuje se kod vata i nastavlja se neposredno na
određivanje vremena potapanja.

Određivanje prekidne čvrstoće tkanina (otpor u kg)

Prekidna čvrstoća je otpor kojim se tkanina suprotstavlja kidanju u smeru vučne sile. Veličina
kojom se meri sila kidanja izražava se u kg.
Izduženje tkanine u času kidanja meri se u mm ili se izražava u % od početne dužine.

Vrši se po najmanje 5 ispitivanja, u smeru osnove i u smeru potke, i izračunava srednja vrednost
prekidne čvrstoće, posebno za osnovu i posebno za potku i izrazi u kg. Uz srednju vrednost,
navode se vrednosti pojedinačnih merenja.

Određivanje mase plostine

Masa plostine I označava masu u g 1 m2 celulozne vate, gaze i zavojnih materijala.

Masa plostine II označava masu u g zavoja, traka i sl. normiranu na širinu od 1 cm i dužinu od
5m.

Postupak:
Uzorci dovedeni u normalno stanje vlage se izmere, pa se odrede propisana dužina i širina u cm,
prema odgovarajućem propisu. Mase plostine I i II se izračunavaju na osnovu odgovarajućih
formula.

Određivanje dužine i širine zavojnog materijala

Dužina (m) predstavlja razmak meren paralelno sa nitima osnove, između dve neoštećene niti
potke, na krajevima nenategnute tkanine.
Širina (cm ili mm) predstavlja razmak meren vertikalno na niti osnove, između ivica nenategnute
tkanine.
Pre izvođenja merenja, tkanina se u nenategnutom stanju izloži normalnoj klimi najmanje 12h.
Broj i tačnost merenja zavise od dužine, odnosno dužine i širine ispitivane tkanine i navedeni su u
odgovarajućim tablicama.

Određivanje finoće pređe u tkanini

Finoća pređe predstavlja odnos između dužine i mase pređe, a može se izraziti dužinskim ili
težinskim numerisanjem.
Dužinski broj predstavlja odnos dužine i mase izražen u metrima (Nm).
Težinski broj predstavlja odnos dužine i mase izražen u tex-ima (Tt).
Određivanje finoće viskoznih cel-vlakana

Finoća viskoznih cel-vlakana predstavlja odnos mase i dužine cel-vlakana, a može se izraziti
težinskim ili dužinskim brojem.

Određivanje gustine tkanja i raspodele niti u tkanini

Gustina tkanja predstavlja ukupan broj niti u 1 cm3 zavojnog materijala.

Raspodela niti predstavlja razmeštaj ukupnog broja niti po 1 cm zavojnog materijala, u smeru
osnove i u smeru potke.

Potrebno je izvršiti po najmanje 10 brojanja niti u smeru osnove i u smeru potke, a zatim
izračunati srednju vrednost. Raspodela niti se izrazi brojem niti osnove i potke po 1 cm, a ukupna
gustina tkanja brojem niti po 1 cm3.

Određivanje veza tkanine

Vez tkanine predstavlja način na koji se dva sistema niti (osnova i potka) međusobno ukrštaju.
Zavojne tkanine moraju biti istkane u osnovnom ili jednostavnom platnenom vezu. To je
najjednostavniji vez u kom niti potke naizmenično nadilaze i podilaze niti osnove. Izgled lica i
naličja ovako istkane tkanine je isti.

Postupak:
Vez tkanine se utvrđuje posmatranjem pod lupom ili izvlačenjem niti, polazeći od osnove i
prateći pravac potke. Vez tkanine se predstavlja na specijalnom papiru, tako da se ispunjavaju
kvadratići na mestima gde se ukrštaju niti osnove preko niti potke, a ostavljaju neispunjena
mesta kvadratića gde se ukrštaju niti potke preko niti osnove.

Određivanje vlaska (štapela)

Vlasak (štapel) predstavlja srednju dužinu vlakana u reprezentativnom uzorku.

Određuje se primenom specijalnih aparata, a izračunavanje se vrši na osnovu odgovarajuće

formule.
 KOMPLETI ZA TRANSFUZIJU KRVI I KRVNIH DERIVATA

Ovi kompleti se uglavnom sastoje od plastične cevi za koje su pripojeni delovi potrebni da se
izvrši transfuzija krvi na odgovarajući način.
Kompleti obuhvataju:
 širu iglu za bušenje zatvarača
 filter za krv
 komoru za ukapavanje
 regulator protoka
 Luerov priključak
 mesto za ubadanje igle pri upotrebi.
Svi delovi kompleta koji mogu doći u kontakt sa krvlju ili krvnim derivatima moraju biti sterilni
i apirogeni i svaki komplet se nalazi u pojedinačnom pakovanju i ne smeju se ponovo sterilisati
ni ponovo koristiti.
Testovi se izvode na sterilnim kompletima.
Rastvor S:
 napravi se zatvoreni sistem cirkulacije od 3 kompleta i posude od borsilikatnog stakla od
300 mL
 na posudu se namesti termostat da održava temp.=37º±1º C
 kroz sistem se propusti 250 mL Aqua pro injectione u smeru koji se koristi za transfuziju,
u toku 2h pri brzini 1L/h
 tečnost se sakupi i ostavi da se ohladi

1. IZGLED – bistar i bezbojan

2. KISELOST I ALKALITET (max 0,5 mL 0,001 M NaOH ili 0,001 M HCl)
3. APSORBANCIJA (max 0,3 pri 230-250 nm
max 0,15 pri 251-360 nm)
4.ETILEN – OKSID – ukoliko je on korišćen za sterilizaciju
(max 10 ppm gasnom hromatografijom)
5. REDUKCIONE SUPST. – u roku od 4h od pripreme rastvora S
H2SO4 + KMnO4 + Na2S2O3 + KI + skrob
rastvor S i Aqua pro injectione Δutroška max 2 mL
6. MEHANIČKA ONEČIŠĆENJA (Na – lauril sulfat)
7. PROTOK (vreme potrebno za protok 50 mL rastvora ne sme biti duže od 90s)
8. OTPORNOST NA PRITISAK
9. TRANSPARENTNOST
10. OSTATAK NAKON UPARAVANJA
 11. STERILNOST
12. PIROGENI

ZAHTEVI ZA MIKROBIOLOŠKI KVALITET FARM.PREPARATA, 4

KATEGORIJE

Mikrobiološka kontaminacija predstavlja opasnost po:

 Kvalitet leka
 Bezbednost pacijenta

Ph Jug IV definiše 4 kategorije:

I kategorija
Sterilni preparati – preparati koji moraji biti sterilni prema monografiji lekovitog preparata
Test na sterilnost

II kategorija
Preparati za spoljašnju upotrebu
Preparati za primenu duž respiratornog trakta
Ne više od 102 aerobnih bakterija po g ili ml
102 gljivica po g ili ml
10 enterobakterija po g ili ml
Odsustvo Pseudomonas aeruginosa i Staph.aureus

III kategorija
A) Preparati za oralnu primenu
Preparati za rektalnu primenu
Ne više od 103 aeroba
102 gljivica po g ili ml
Odsustvo E. Coli

B) Preparati za oralnu upotrebu koji sadrže sirovine prirodnog porekla

Ne više od 104 aeroba po g ili ml
102 gljivica po g ili ml
102 enterobakterija po g ili ml
Odsustvo Staph. aureus, E. coli, Salmonella

IV kategorija
Biljni lekoviti preparati
A) kojima se dodaje ključala H2O pre upotrebe
Ne više od 107 aeroba po g ili ml
105 gljivica
102 E.coli po g ili ml
B) ostali biljni preparati
Ne više od 105 aeroba po g ili ml
104 gljivica
103 enterobakterija po g ili ml
Odsustvo E.coli i Salmonella

Faktori koji utiču na m.b. kvalitet lekova

Do mikrobiološke kontaminacije preparata može doći:

1. Preko sirovina
Mikrobiološki kvalitet polaznih sirovina je od posebnog značaja za preparate koji moraju biti
sterilni.

2. U toku procesa proizvodnje

Preko opreme i pribora, radne površine, vazduha, osoblja, procesa izrade, formulacije preparata.

3. U toku procesa pakovanja, transporta i skladištenja

4. Prilikom upotrebe preparata

Sredstva za ↓ broja ili uništavanje m.o.

 Dezinficijensi
 Antiseptici
 Konzervansi
 Baktericidi
 Bakteriostatici
 Fungicidi
 Fungistatici
 Virucidi
 Sporocidi
 ODREĐIVANJE VREDNOSTI ANTITOKSINA

Antitoksini su preparati dobijeni iz nativnog seruma koji sadrže imunoglobuline ili njihove
derivate i imaju specifičnu osobinu da neutrališu homologe toksine. Dobijaju se iz seruma
životinja koje su prethodno imunizovane određenim toksinom, frakcionisanim taloženjem ili
drugim metodama. Derivati imunoglobulina se dobijaju enzimskim postupkom ili drugim fiz-hem
metodama.
Antitoksični globulini su najstabilniji pri pH 5,0-6,5 i T=0-5˚C
Preparat antitoksina dolazi u promet u tečnom i suvom (liofiliziranom stanju). Gotov proizvod
mora biti sterilan. Prethodno mu se moraju dodati konzervansi.

Opšta ispitivanja:
- pH
- suvi ostatak
- sterilnost
- neškodljivost → ispitivanje se vrši paralelno na najmanje 5 miševa i 2 zamorca
→ za ispitivanje se koriste životinje koje prethodno nisu bile tretirane
a) miševima se injektuje s.c. po 0,5 ml preparata ili rastvora preparata
b) zamorcima se injektuje s.c. po 5 ml pr. Ili r. preparata
→ u roku od 7 dana životinje ne smeju uginuti niti izgubiti na masi

Određivanje aktivnosti:

Vrši se poređenjem sa IN standardom ili referentnim preparatom, a izražava se brojem u i.j. u

1ml. Određivanje se vrši metodom opisanoj u pojedinačnoj monografiji, u zavisnosti od
preparata, najčešće titracijom na miševima ili zamorcima ili testom neutralizacije.

Sterilizacija: postupak 6
Čuvanje: ako nije drugačije propisano, na 2-10˚C, zaštićeno od svetlosti
Označavanje:
 Na omotu pakovanja
- naziv preparata
- br. i.j. u 1 ml
- rok upotrebe
- br. serije
- kontrolna markica ovlašćene ustanove
- naziv proizvođača
- način čuvanja
 Na svakoj ampuli ili bočici
 - naziv preparata
- br. i.j. u 1ml
- rok upotrebe
- br.serije
- naziv proizvođača

U Ph Jug IV se nalaze monografije za 8 antitoksina:

 Antitoksin botulizma
 Antitoksin difterije
 Antitoksin gasne gangrene
 Antitoksin gasne gangrene perfringens
 Mešani antitoksin gasne gangrene
 Antitoksin tetanus
 Antitoksin zmijskih otrova

ODREĐIVANJE VAKCINE PROTIV DIFTERIJE

Aktivnost vakcine protiv difterije (adsorbovane) određuje se poređenjem doze ispitivane
vakcine potrebne da se zaštiti zamorac od dejstva toksina difterije sa dozom referentnog
preparata koja je dovoljna da obezbedi istu zastitu.
(eritematogena doza-daje se intradermalno, letalna doza-daje se s.c)
Izvodi se na belim zamorcima, 6 grupa po 16 zamoraca.

a) metoda i.d.veštačke infekcije - ubrizga se vakcina, nakon 28 dana se ubrizga toxin, pa nakon
48h → incidenca dift.eritema

b) metoda s.c. veštačke infekcije – ubrizga se vakcina, nakon 28 dana ubrizga se toksin, pa nakon
4 dana se broje preživeli zamorci
Aktivnost vakcine se izračuna u odnosu na referentni preparat statističkim metodama.

Određivanje tetanusne vakcine

Aktivnost tetanusne vakcine(adsorbovane) određuje se poređenjem doze vakcine koja je potreban

sa zaštiti zamorče ili miševe od dejstva subkutane injekcije paralitične doze tetanusnog tox, sa
dozom referentnog preparata potrebnog da pruži istu zaštitu.

Određivanje se vrši na zdravim zamorcima ili miševima koji se rasporede u 6 jednakih grupa.
Vrši se veštacka infekcija rastvorom toksina i prati se pojava tetanusne paralize. Aktivnost
ispitivane vakcine se izračunava u odnosu na vrednost referentnog preparata, na osnovu broja
veštački inficiranih životinja bez paralize, u svakoj od grupa vakcinisanih zamoraca, koristeći
uobičajene statističke metode.

Određivanje pertusis vakcine

Aktivnost pretusisne vakcine se određuje poređenjem doze neophodne da zaštiti miša od dejstva
letalne doze Bordetella pertusis koja se daje intracerebralno sa količinomreferentnog preparata
koji pruža istu zaštitu.
Za određivanje se koriste zdravi miševi koji se podele u 6 grupa od po najmanje 16 životinja i 4
grupe od po 10 životinja. Vrši se veštačka infekcija ubrizgavanjem odgovarajućeg soja bakterije i
prati se incidenca letalnog ishoda.
Aktivnost ispitivane vakcine se računa u odnosu na aktivnost referentnog preparata na osnovu
br.životinja preživelih u svim grupama sa najmanje 16 miševa.

DIJAGNOSTIČKI PAPIRNI DISKOVI, TJ. DIJAGNOSTIČKE TABLETE

NAMENJENE ISPITIVANJU OSETLJIVOSTI KLICA
Dijagnostički papirni diskovi, odnosno dijagnostičke tablete se upotrebljavaju za ispitivanje
osetljivosti bakterija na pojedine antibiotike metodom difuzije u agaru.

Sadrže jednolično raspoređenu količinu antimikrobnog leka koja izaziva jednak inhibitorni
učinak na rast m.o. kao i standardni disk ispitan pod istim uslovima i pripremljen sa propisanom
količinom standarda istog antimikrobnog leka.
Dijagnostički diskovi u izrađeni od čvrstog debljeg papira za filtriranje, a tablete od mase za
izradu tbl.

Ispitivanje se vrši pod aseptičnim uslovima.

Odgovarajuća, prethodno pripremljena podloga se zaseje suspenzijom m.o. odgovarajuće
osetljivosti.
Standardni diskovi i dijagnostički diskovi, odnosno tablete se nanose na zasejanu očvrslu podlogu
pomoću sterilne pincete, na odgovarajućem rastojanju.

 najmanje po 3 standardna diska od svake doze standarda

 najmanje 20 dijagnostičkih diskova tj. tableta

Inkubacija tokom 16-18h na 33-35˚C. Nakon toga se mere prečnici zona inhibicije i
izračunava srednja vrednost za i standardne diskove i za dijagnostičke diskove, odnosno
tablete.
Standardna kriva se konstruiše nanošenjem srednjih vrednosti prečnika zone inhibicije
stand.diskova i logaritama doza standarda sadržanih u standardnim diskovima.
 Srednja aktivnost dijagnostičkih diskova, odnosno tableta, ne sme biti manja od 95% niti
veća od 115% od propisane aktivnosti.
 Aktivnost pojedinačnog dijagnostičkog diska/tablete ne sme odstupati od srednje
vrednosti najviše ±25%.

VRSTE BIOLOŠKIH ODREĐIVANJA

Biološkim metodama se određuju supstance nedovoljno razjašnjene hem. strukture i bioloski
aktivne supstance za koje ne postoje pogodne hemijske ili fizičke metode za određivanje.
Zasnivaju se na poređenju biolške aktivnosti ispitivanog i standardnog preparata.
Ispitivanja se vrše na životinjama, izolovanim organima/tkivima ili kulturama m.o.
Da bi se eksperiment mogao ispravno sprovesti, treba se pridržavati opštih principa:

1. Biološki eksperiment se treba izvoditi na ujednačenom biol.materijalu (soj, leglo, pol, masa,
starost) pod istim uslovima. Pojedine biol.objekte treba podeliti po eksperimentalnim grupama po
principu slučajnog izbora.
2. Biol.aktivnost ispitivanog i standardnog preparata mora se uvek raditi istovremeno.
3. Biol.aktivnost se može uporediti samo ako se radi o istoj aktivnoj komponenti. Ovaj preduslov
ne može biti ispunjen ako se radi o smesi akt.komp.koje su zastupljene u različitim količinama.
4. Za ispitivanje treba upotrebiti karakteristično delovanje ispitivanog leka koje odgovara
njegovoj terapijskoj primeni. Ponekad se mogu upotrebiti i nespecifični efekti, ako se oni mogu
reprodukovati.
5. Biol.eksperiment mora biti tako planiran da daje valjanu i nepristrasnu ocenu biol.aktivnosti
preparata s granicama pouzdanosti na onom stepenu koji propisuje Farmakopeja.
6. Koncentracije ispitivanog i stand.preparata treba uvek tako prilagoditi da su aktivnosti
preparata približno jednake. Što se te aktivnosti više razčikuju, to je vjerodostojnost ogleda
manja, tj.granice pouzdanosti su šire.
7. U ogledu treba primeniti po mogućnosti više doza. Na taj način se mogu dobiti krive odnosa
zmeđu doze i učinka. Ove krive bi trebalo da budu linearne, međusobno paralelno i dovoljno
strme.

Rezultati biol.eksperimenta samo su više ili manje pouzdane procene biološke aktivnosti nekog
uzorka. Razlog netačnosti rezultata jeste neotklonjiva variabilnost bioloških reakcija.
Vrste bioloških određivanja:
a) odrešivanje granične efektivne doze za svaki biol.objekat
b) merenje kvantitativnih učinaka pojedinih doza na istom ili razičitim biol.objektima
c) brojanje pozitivnih učinaka

A) Princip metode:
Eksperimentalnoj životinji polako se injektuje lek kontinuirano ili u pravilnim razmacima sve
dok se ne pojavi željeni učinak.
1.grupa→ rr standarda
2.grupa→ ispitivani preparat
Pr: određivanje granične efektivne doze digitalisa

B) Princip:
Merenje svakog pojedinačnog učinka na čitavoj životinji, izolovanom organu, kulturama m.o.
Dobijeni učinak mora bit merljiv ( npr. Porast mase životinje ili pojedinog organa, visina
kontrakcije mišića...)
Idealnim ogledom se smatra onaj u kome se upoređuju najmanje po 3 doze ispitivanog i 3
standardnog preparata. Tada je iz samog eksperimenta moguće izračunati ne samo odnos
aktivnosti preparata sa svojim granicama pouzdanosti, već su mogući i tzv.testovi ispravnosti
(linearnost, paralelnost, regresija)

C) Ponekad nije moguće izmjeriti efekat, već se samo može ustanoviti da li postoji ili ne. Prema
tome, efekti se broje i izražavaju u procentima. Ovakva vrsta ogleda se naziva „sve ili ništa“ ili
kvantalni ogled.
Između logaritma doze i % pozitivnih efekata ne postoji linearan odnos. Tek kada se %
transformišu u tzv. Probite, postiže se linearnost regresionih pravaca.

ISPITIVANJE STERILNOSTI
Ispitivanjem sterilnosti se utvrđuje sterilnost preparata, odnosno onečišćenje preparata m.o. Test se
primenjuje na sve supstance, preparate ili proizvode koji prema Farmakopeji treba da budu sterilni.
Ispitivanje sterilnosti se izvodi u aseptičnim uslovima.
Ukoliko je u postupku izrade preparata primenjena sterilizacija u autoklavu, ispituje se najmanje 10
uzoraka iz svake serije preparata, a ako su primenjeni drugi postupci sterilizacije, uzima se najmanje 20
uzoraka iz svake serije.
Test se može izvesti direktnom inokulacijom hranljive podloge preparatom koji se ispituje ili tehnikom
membranske filtracije. Tehniku membranske filtracije treba koristiti uvek kada to priroda dozvoljava.

Direktna inokulacija
Odgovarajuća količina preparata koji se ispituje se prenese direktno u odgovarajuću količinu hranljive
podloge i vrši se inkubacija ne manje od 14 dana, ukoliko nije drugačije propisano. Povremeno se tokom
perioda inkubacije i na njegovom završetku vrši pregled podloge radi mikroskopskih dokaza rasta m.o.
Ukoliko nema dokaza o rastu, proizvod koji se ispituje je u skladu sa zahtevima sterilnosti, a u suprotnom
nije.
Da bi se pokazalo da rast m.o. nije proizasao iz kontaminacije tokom testa, vrše se 2 ponovljena testa.
U prvom ponovljenom testu se koristi isti br.uzoraka kao u prvobitnom testu i ukoliko nema dokaza o
rastu m.o, zaključuje se da je proizvod koji se ispituje u skladu sa zahtevima testa sterilnosti. Ukoliko
dodje do rasta m.o, izoluju se i identifikuju kontainanti i uporede sa kontaminantima nađenim u prvom
testu. Ukoliko kontaminanti ne mogu odmah da se diferenciraju, izvodi se drugi ponovljeni test. U drugom
ponovljenom testu se koristi duplo veći broj uzoraka od onog u prvobitnom testu. Ukoliko nema doakza o
rastu m.o, smatra se da je ispitivani proizvod u skladu sa zahtevima testa sterilnosti, a u suprotnom nije.

Membranska filtracija
Rastvor koji se ispituje se filtrira kroz odgovarajući membranski filter, pod aseptičnim uslovima, pa se
filtrat prenese na odgovarajuću hranljivu podlogu i inkubira pod propisanim uslovima. ½ filtrata C1 se
inkubira 7 dana na 33-35 ˚C, ½ filtrata na C2 podlogu inkubira se 10 dana pri 20-25 ˚C.
Tehnika membranske filtracije se primenjuje za vodene preparate koji se mogu filtrirati, za alkoholne i
uljane preparate, kao i za preparate koji se mogu mešati ili se mogu rastvarati vodenim ili uljanim
rastvaračima.
Posmatranje i interpretacija rezultata se vrši na isti način kao i u slučaju direktne inokulacije na hranljivu
podlogu.
Preparat deluje bakteriostatski ako nakon 5 dana nema rasta na C1, koja je inokulirana bakterijama
osetljivim na taj preparat.
Preparat deluje fungitatski ako nakon 7 dana nema rasta na C2 koja je inokulirana gljivicama i plesnima
osetljivim na taj preparat.

METODE STERILIZACIJE
(Ph Jug IV, 201.str)
Sterilizacija je postupak kojim se uništavaju ili odstranjuju vegetativni ili sporogeni oblici
m.o.
Sterilizacije na smije uticati na svojstva i terapijsku aktivnost lijeka, odnosno materijala koji se
steriliše.
Cilj: uništenje ili eliminacija svih oblika m.o. (virusi, gljivice, plesni, bakterije) na preparatima,
priboru, posuđu, uređajima, vazduhu.
Metode sterilizacije se mogu podeliti na :
 mehaničke (fizičko otklanjanje m.o.- filtracija)
 fizičke (zasnivaju se na ↑E – sterilizacija toplotom, zračenjem)
 hemijske (upotreba baktericidnih gasova)

Metode:

1. Sterilizacija suvim vrućim vazduhom

a) 2h na 160±5° C
b) 3h na 140±5° C

- suva toplota se koristi za sterilizaciju i depirogenizaciju. Dolazi do oxidacionog procesa,

gubitka vlage i denaturacije proteina čime se uništavaju m.o.
- zagrejani vazduh se pogonskim ventilatorom raspoređuje po unutrašnjosti sterilizatora, a
materijal treba da je pravilno raspoređen, tako da ne ometa kretanje vazduha.
- zagrevanje se odvija kondukcijom (prevođenje toplote sa metalnih uložaka), konvekcijom
(vazduh) i zračenjem (zidovi)

- predmeti, pribor, ambalaža(metal, staklo, porcelan), hirurški instrumenti, masti, ulja

Nedostaci:
- visoka T, dugo trajanje, ne mogu guma, plastika, tekstil

2. Sterilizacija zasićenom vodenom parom pod pritiskom

a) 20 min na 120±1° C p=101,3 kPa
b) 6 min na 135±1° C p=202,6 kPa

- Izvodi se u autoklavu

Sastoji se od:
 Hermetički zatvorene komore
 Sigurnosnog ventila
  Uređaja za merenje p i t
 Ventila za dovod i odvod pare

Vrste:
- Vertikalni
- Horizontalni
- Tunelski

Proces:
Odstranjivanje vazduha iz komore autoklava → sterilizacija → odstranjivanje vodene
pare → hlađenje i sušenje materijala
Vrlo je efikasna, brzo uništava m.o, uz minimalno delovanje na materijal koji se steriliše.
Dolazi do koagulacije proteina i inaktivacije enzima m.o.

Mogu se sterilisati i plastične boce, ali se prostor mora ispuniti vodom. Po završenoj
sterilizaciji → ubacivanje hladen vode → da se spreči prskanje plastičnih flaša. Period
hlađenja plastičnih flaša je duži nego kod staklenih.
- ↑p nema sposobnost sterilizacije, nego je njegova uloga da poveća T pare

- Para u autoklavu deluje kao:

 Prenosilac toplote (kod tečnosti koja se steriliše)
 Sredstvo za grejanje (kod posuđa)

- Za vodene rastvore, infundibilije, pribor od gume i najlona, uređaji, hirurški materijal

3. Sterilizacija u struji vodene pare ili ključaloj vodi (Kohov lonac)

- 30 min na 100°C
- predmeti moraju biti potpuno zaronjeni

4. Sterilizacija plamenom
- Predmet se nekoliko puta provlači kroz neosvetljeni deo plamenauz zadržavanje 20 sec u
plamenu

5. Sterilizacija filtracijom
- predstavlja mehaničko odstranjivanje vegetativnih i sporogenih m.o. kroz bakteriološki filter
(membranski od sinter stakla)
- u aseptičnim uslovima
- za termolabilne supstance (AB, steroidi, peptidi, velike količine tečnosti, gasovi)

6. Aseptični postupak
- u laminarnoj komori
- sve supstance, pribor, posuđe i ambalaža koji podnose toplotu sterilišu se postupcima 1, 2 i
3, a ostale prikladnim postupkom, a preparat se izradi u aseptičnim uslovima
- za suspenzije, emulzije za parenteralnu upotrebu, uljane rastvore)

Staklo, porcelan – 1a, 1b, 2a

Metal – 1a, 1b, 2a, neki delovi 4
Guma – 2a
Zavojni materijal – 2a

Ph Jug V

1. Sterilizacija parom (u autoklavu)

2. Sterilizacija suvim vazduhom
3. Sterilizacija jonizujućim zračenjem
4. Sterilizacija gasom
5. Filtracija
6. Aseptični postupak

7) Sterilizacija gasovima
(fenolni krezoli, Cl2, butanol, pare formaldehida, etilenoksida)
- prodire dobro u materijal, ali se zadržava i sporo otklanja

- plastične komponente za medicinsku terapiju (kateteri, sistemi za i.v.aplikaciju, sonde)

- plastične i papirne ambalaže za lekovite preparate

8) Sterilizacija zračenjem (X, γ, β)

 Elektromagnetno (UV i γ zračenje)

 Čestično (ubrzane β čestice, X zraci)
X – zavojni materijal
γ – enzimi, vitamini, AB
- za sterilizaciju termolabilnih, ali radiostabilnih materijala
- UV zračenje – baktericidan efekat, raden površine i vazduh

OPŠTE ISPITIVANJE LEKOVA

1. Ispitivanje praškova za posipanje

 Prašak mora biti jednoličnog izgleda, ne smeju se razlikovati pojedinačni sastojci

 Prašak sa oznakom „sterilan“ mora odgovarati propisu - sterilnost
 Podeljeni praškovi → variranje mase sadržaja – ako nije drugačije propisano,
pojedinačno se odmeri 20 praškova i izračuna se prosečna masa 1 praška. 18 praškova
smeju odstupati ±10%, a dva 15% od prosečne mase

2. Ispitivanje tableta

 Određivanje sadržaja aktivnih komponenti, ±10 % od deklarisanog

 Ujednačenost sadržaja aktivne supstance
 Izgled – jednoličnog oblika, veličine i boje
 Ispitivanje friabilnosti neobloženih tbl
 Ispitivanje mehaničkih svojstava – čvrstina i habanje
 Variranje mase – izmeri se masa 20 tbl od kojih 18 ne sme da odstupa ±A, a 2 ± B

 Raspadljivost
- raspadljivost u vodi na 37 C za 15 min
- raspadljivost u veštačkom želudačnom soku na 37 C za 15 min
- raspadljivost u crevnom soku
 Rastvorljivost – za 10 min

3. Ispitivanje kapsula

 Izgled- jednolične/sitne
 Variranje mase–odmeri se 20 kapsula od čega 18 mogu da variraju ±10% a 2 ±15%
 Raspadljivost – u veštečkom želudačnom soku se moraju raspasti za 1h, a u alkalnom
crevnom za 2h

4. Ispitivanje vagitorija

6 vagitorija
Svaka vagitorija se prelije u tikvici sa 50ml rastvora laktata, zagrejanog na 37±2 C i blago
kružno promućka. Ispitivani preparat mora se raspasti ili toliko omekšati da se raspadne
blagim dodirom staklenim štapićem.

5. Supozitorije
  Variranje mase
- pojedinačno se odmeri 10supp i izračuna prosečna masa supozitorije
- 9 supp sme odstupati najviše ±5%, a samo jedna ±10% od prosečne m
 Raspadljivost
- ako nije drugačije propisano, 3 supp se preliju u čaši od 150ml sa 50 ml
H2O zagrejane na 37 °C i 30 min ostave pri istoj T. Podloga se mora rastvoriti
ili otopiti, a u H2O nerastvorne supstance se moraju izdvojiti iz podloge

6. Infuzije

 bistrina
 mehanička onečišćenja
 izotoničnost
 ispitivanje ispravnosti punjenja
 pH vrednost ( pH= 6,0-7,0)
 pirogenost
 sterilnost

7. Injekcije

 izgled – bistrina
 mehanička onečišćenja
 izotoničnost
 pH vrednost (pH= 5,0-8,0)
 variranje mase jednodoznih preparata (za praškove)
- do 0,12g +10%
- 0,12-0.30 + 7,5%
- >0.30g +5%
 određivanje sadžaja FAS
 ujednačenost sadržaja FAS u jednodoznom preparatu
 ispitivanje ispravnosti punjenja (da li je V u određenim granicama)
 sterilnost
 pirogenost
 bakterijski endotoksini
 neškodljivost
 test na zatopljenost ampula

IMUNOHEMIJSKE METODE
  baziraju se na selektivnom, reverzibilnom i nekovalentnom vezivanju Ag i At
 koriste se za detekciju i kvantifikaciju nekog Ag ili At

Formiranje kompleksa At-Ag se može utvrditi, a količina oformljenog kompleksa se može meriti
nizom tehnika.

Rezultati imunohemijski metoda zavise od:

 eksperimentalnih uslova
 prirode i kvaliteta korišćenih reagenasa
Neophodno je da se:
 standardizuju komponette imunoeseija
 koriste kad god je to moguće, međunarodni referentni preparati za imunoeseje

Neophodni reagensi za mnoge imunohemijske metode su dostupni iu vidu komercijalnih

kompleta za određivanje (reagensi, materijali potrebni za in vitro procenu određene supstance,
uputstvo za njihovu pravilnu upotrebu).

I) Metode u kojima se koriste obeleženi Ag ili obeležena At

Obeleživači:
 enzimi
 fluorofore
 luminofore
 radioizotopi

II) Metode u kojima se koriste neobeleženi Ag ili At

1. Metode imunoprecipitacije
- obuhvataju reakcije flokulacije i precipitacije
- Ag sa odgovarajućim At u odgovarajućum uslovima stvaraju flokulacione ili precipitacione
agregate
- imunoprecipitacija se procenjuje vizuelno ili tehnikama rasipanje svetlosti (nefelometrijski ili
turbidimetrijski)
- vizuelizacija i karakterizacija linija imunoprecipitacije se može vršiti
 selektivnim ili neselektivnim bojama
 fluorescencijom
 enzimskim
 izotopskim obeležavanjem

2. Metoda imunoelektroforeze
IMUNOELEKTROFOREZA – je kvalitativna tehnika koja kombinuje dve metode: gel
elektroforezu praćenu imunodifuzijom

Modifikacije metode imunoelektroforeze:

1. Ukrštena imunoelektroforeza
- pogodna za kvalitativnu i kvantitativnu analizu
- prvi deo ovog postupka je obična gel elektroforeza posle koje se jedna uzdužna traka gela
koja sadrži odvojene frakcije koje treba odrediti, iseca i prenosi na drugu ploču
- vrši se elektroforeza u drugom pravcu, u gelu koji sadrži relativo nisku konc. At u
poređenju sa Ag
- za datu konc. At i debljinu gela postoji linearni odnos između površine pikova
pricipitacije i količine odgovarajućeg Ag

2. Elektroimunoesej
- često se naziva raketnom imunoelektroforezom
- predstavlja brzu kvantitativnu metodu za određivanje Ag sa nabojem različitog od onog
koji imaju At ili obrnuto
- elektroforeza Ag koji treba odrediti, sprovodi se u gelu koji sadrži nisku koncentraciju
odgovarajućeg At
- ispitivani materijal i razblaženja koja se koriste za kalibraciju inokulišu se u različita
udubljenja u gelu
- tokom elektroforeze razvijaju s emigrirajuće zone precipitacije oblikovane kao pikovi koji
potiču iz udubljenja
- front precipitata postaje nepomičan kada više nema viška Ag
- za datu koncentraciju At, odnos između udaljenosti koji pređe precipitant i količine
nanetog Ag je linearan

3. Kontra-imunoelektroforeza
- je brza kvantitativna metoda
- dopušta da se utvrde gradijenti koncentracija spoljašnjeg Ag i At u el.polju, zavisno od
električnog naboja
- razređenja standarda za kalibraciju i razređenja ispitivanog materijala se inokulišu u
udubljenja u gelu, a određena količina odgovarajućeg reaktanta se uvodi u suprotni niz
udubljenja
- titar ispitivanog materijala se može odrediti kao najveće razređenje koje pokazuje liniju
precipitacije

ANTI-A I ANTI-B HEMAGLUTININI (INDIREKTNA METODA)

Pripreme se serijska rablaženja ispitivanog preparata u duplikatu u 9 g/l rastvoru natrijum-hlorida
R.
U svako razblaženje jedne serije doda se istu zapreminu od 5% V/V suspenzije eritrocita grupe
A1 prethodno ispranih tri puta rastvorom natrijum-hlorida.
U svako razređenje druge serije doda se ista zapremina 5% V/V suspenzije eritrocita grupe B
prethodno ispranih tri puta rastvorom natrijum-hlorida.

Suspenzije se inkubiraju na 37 ºC 30 min i potom se ćelije isperu tri puta rastvorom natrijum-
hlorida. Ćelije se ostave u kontaktu sa polivalentnim reagensom anti-humanog globulina 30 min.
Bez centrifugiranja se ispita aglutinacija u svakoj suspenziji pod mikroskopom.