Razdeo 

EUMYCOTA
(prave gljive)
Opšte osobine pravih gljiva
Opšte osobine gljiva

• Telo gljiva TALUS se može javiti u sledećim

oblicima:
• Micelija – sasatoji se od spleta, nakupine
povezanih končastih tvorevna hifa
• Micelija može postojati u dva oblika
– Septirana i
– Neseptirana (Cenocitična)
• Kvasac - jednoćelijska gjjiva
• Dimorfne gljive – dve forme – kvasac i hifa
 Tipovi talusa
Micelija (hife) kvasac
Fungi

kvasac rizomicelija
 Micelija
• Supstratna
• Vazdušna
Septirana micelija
Prosta septa ‐ Ascomycotina
Doliporna septa ‐ Basidiomycotina
Doliporna septa ‐ Basidiomycotina
Doliporna septa – Basidiomycotina
parentozom
 MODIFIKACIJE HIFA

• Micelijalne vrpce –filamentozne nakupine hifa

koje nemaju apikalni meristem čija je osnovna
funkcija prenos ugljenih hidrata, vode i azota
između izvora i rezervoara ovih materija
 MODIFIKACIJE HIFA

• Rizomorfi – korenolike nakupine hifa sa dobro

definisanim vršnim meristemom. Oni su često
diferencirani na koru sastavljenu od malih tamno
obojenih ćelija koje obavijaju srž sačinjenu od
izduženih bezbojnih ćelija i centralnog kanala
Rizomorfi – slična uloga kao micelijalne 
vrpce
 MODIFIKACIJE HIFA

– Sklerocija – čvrsta najčešće zaokružena

masa hifa sa ili bez dodatog tkiva domaćina,
koja obično ne sadrži spore na ili u njoj.
Sklerocija može klijati u plodno telo ili u
miceliju
– Preživljavanje nepovoljnih uslova
– Najčešće prečnika do 1 cm
– Kod fitopatogenih ili mikoriznih gljiva
Sklerocije

Claviceps purpurea – glavnica raži

MODIFIKACIJE HIFA 
Haustorije 
parazitske gljive
 Apresorije
• Apresorije - prepenetrirauće stukture gljiva
• Od latinskog “apprimere” što znači “pritisnuti”
• pričvršćivanje i penetracija u biljku domaćina
• Direktna penetracija ili penetraciju kroz stome
(npr. rđe)
Apresorije kod rđe pasulja
(Uromyces appendiculatus)

http://www.nysaes.cornell.edu/pp/faculty/hoch/bean_rust.html
Magnaporthe grisea
apresorija
Građa ćelije
Opšte osobine gljiva
• Eukariotski organizmi
• Organele obavijene membranom
Ultrastruktura hife

• Ekstremni vrh hifa

• Mreža aktin-
filamenata,
mikrotubule, ER
V – golgi vezikule
M- mitohondrije
MT - mikrotubule
R - ribozomi
Ultrastruktura hife

Vršno telo – mikrotubule

sa vezikulama koje se
duž njih transportuju
Apikalni vezikularni
nakupine (klasteri) sa
hitin sintazom
Ultrastruktura hife

http://lsweb.la.asu.edu/rroberson/text/hyphaltip.html
Ultrastruktura hife
 Ćelijski zid

• Uloge:
• Štiti gljivu od osmotske lize
• Molekulsko sito
• Melanin – zaštita od UV zračenja i litičkih
enzima
• Mesto za vezivanje enzima
• Površinske komponente odgovorne za
odnos gljive sa biljkama i životinjama
Glavne komponente ćelijskog zida:

1. Strukturalni (fibrilarni) polimeri – pravi lanci

koji daju čvrstoću (hitin ili celuloza)
2. Komponente matriksa – poprečne veze
između fibrila, omotavaju strukturne polimere
(glukani, proteini, lipidi, heteroploimeri)
Glavne komponente ćelijskog zida
Arhitektura ćelijskog zida
Citoplazmatske organele
Plazmalema
Plazmalema

• Integralni membranski proteini –

hitin sintaza i glukan sintaze
• Transdukcija signala
• Ergosterol – glavni membranski sterol
(holesterol i β-sitosterol)
• Oomycota imaju biljne sterole
• Ergosterol je primarni cilj fungicida
 Jedro

• Jedra su veoma sitna (1-2 µm)

• Dvoslojna membrana
• Specifičnosti: nukleolema i jedro ostaju
netaknuti tokom mitoze
• Nejasna metafaza – hromozomi nasumično
rasejani
 Jedro

• Broj hromozoma od 6-20

• Većina gljiva je haploidna
Jedro
 SEKRETORNI SISTEM GLJIVA: 
GOLGI KOMPLEKS, ER I VEZIKULE

• Ribozomi-ER-golgi
• Proteini podležu modifikaciji na tom putu –
delimično razlaganje, savijanje u tercijarnu
strukturu i dodatak lanaca šećera – glikolizacija
• Vezikule – pupljenje i transport u spoljašnju
sredinu
 Vakuole

• Skladištenje i recikliranje ćelijskih metabolita

• Akumulacije: polifosfati,
• Proteaze
• Regulacija ćelijskog pH
Vakuole
RAZMNOŽAVANJE GLJIVA

• VEGETATIVNO, BESPOLNO i POLNO

 RAZMNOŽAVANJE GLJIVA
• VEGETATIVNO
artrospore hlamidospore

pupljenje
 RAZMNOŽAVANJE GLJIVA
• BESPOLNO
zoospore sporangioospore
 RAZMNOŽAVANJE GLJIVA
• BESPOLNO
konidije
 RAZMNOŽAVANJE GLJIVA
• POLNO
Gametogamija – izo-, hetero- i oogamija

Gametangiogamija - zigogamija
 RAZMNOŽAVANJE GLJIVA
• POLNO
Somatogamija – slivanje dveju vegetativne ćelije
Opšte osobine gljiva
• Način ishrane – ADSORPCIJA
• Jednostavne organske materije – direktan
transport kroz ćelijski zid
• Kompleksne složene materije –
ekstracelularna digestija
 Sistematika gljiva

Ainsworth and Bisby (1971)

Razdeo EUMYCOTA – PRAVE GLJIVE
niže prave gljive (neseptirane hife)
Podrazdeo Mastigiomycotina Zygomycotina
•Chytridiomycetes Zygomycetes
•Hyphochytridiomycetes Trichomycetes
•Oomycetes
 Sistematika gljiva
Razdeo EUMYCOTA – PRAVE GLJIVE
više prave gljive (septirane hife)
Ascomycotina Basidiomycotina Deuteromycotina
•Hemiascomycetes Teliomycetes Blastomycetes
•Plectomycetes Hymenomycetes Hyphomycetes
•Pyrenomycetes Phragmobasidiomyc Coelomycetes
•Discomycetes etidae
•Laboulbenomycetes Holobasidiomycetidae
•Loculoascomycetes Gastromycetes