ELEKTROSTATIKA

1. KULONOV ZAKON
→
→ 1 Q1Q2 r 1 Q1 ⋅ Q2
F= , F=
4πε r r
2
4πε r 2
→
F je vektor elektrostatičke sile kojom pozitivno tačkasto naelektrisanje Q1 deluje na tačkasto
naelektrisanje Q2 ,
→
r je vektor položaja jednog naelektrisanja u odnosu na drugo.
ε je dielektrična konstanta sredine u kojoj se nalaze naelektrisanja, ε = ε 0 ⋅ ε r , gde su: ε 0
dielektrična konstanta vakuuma i iznosi:
1
ε 0 = 8,85 ⋅10−12 = [ F m] .
36π ⋅109
ε r je relativna dielektrična konstanta i neimenovan je broj.

2. VEKTOR ELEKTRIČNOG POLJA

→
Vektor električnog polja definiše se kao količnik mehaničke sile F kojom polje deluje na
probno pozitivno naelektrisanje ΔQ i samog tog naelektrisanja.
→
→ F na ΔQ
E=
ΔQ

ƒ Vektor električnog polja tačkastog naelektrisanja

→
→ 1 Q r 1 Q
E= , E= .
4πε r r
2
4πε r 2

S obzirom da raspodela naelektrisanja može biti :

⎛ dQ ⎞ ⎛ dQ ⎞ ⎛ / dQ ⎞
1. zapreminska ⎜ρ = ⎟ , 2. površinska ⎜σ = ⎟ i 3. linijska ⎜Q = ⎟.
⎝ dV ⎠ ⎝ dS ⎠ ⎝ dl ⎠

1
 ELEKTROSTATIKA
Prema principu superpozicije za električne sile, vektor električnog polja tačkastih,
zapreminskih, površinskih i linijskih naelektrisanja u vakuumu se izračunava prema formuli:
⎧ → → → →
⎫
→ 1 ⎪ n Qi ri dV r dS r / dl r ⎪
⎨∑
4πε 0 ⎪ i =1 ri 2 ri V∫ r 2 r ∫S r 2 r V∫ r 2 r ⎪
E= + ρ + σ + Q ⎬.
⎩ ⎭

a) tačkasto b) linijsko c)površinsko d)zapreminsko naelektrisanje

Linije sila elektrostatičkog polja:

3. FLUKS VEKTORA ELEKTROSTATIČKOG POLJA, GAUSOV ZAKON

Fluks vektora elektrostatičkog polja je skalarna veličina definisana izrazom:
→ →
ΨE = ∫ E d S .
S

ƒ Gausov zakon
→ → Qu S
∫ E d S =
S
ε0
Izlazni fluks vektora elektrostatičkog polja kroz zatvorenu površinu S jednak je količniku
algebarskog zbira obuhvaćenih naelektrisanja površinom S i dielektrične konstante vakuuma.
ƒ Uopšteni Gausov zakon
→
Izlazni fluks vektora električne indukcije D kroz zatvorenu površinu S jednak je algebarskom
zbiru svih slobodnih naelektrisanja koje obuhvata ta površina:
→ →

∫ D d S = Q .
S

2
 ELEKTROSTATIKA
4. POTENCIJAL I NAPON ELEKTRIČNOG POLJA
Potencijal elektrostatičkog polja
R → →
VA = ∫ E d l
A

ƒ Potencijalna razlika ili napon

Napon predstavlja razliku potencijala između dve tačke električnog polja:
B → →
U = VA − VB = ∫ E d l .
A
ƒ Potencijal u okolini tačkastog naelektrisanja Q u vakuumu
Q 1
V (r ) = .
4πε0 r

ƒ Potencijal elektrostatičkog polja koji potiče od tačkastih, zapreminskih,

površinskih i linijskih naelektrisanja u vakuumu

1 ⎧ n Qi dV dS dl ⎫
V= ⎨∑ + ∫ ρ + ∫σ +∫ Q/ ⎬ .
4πε0 ⎩ i =1 ri V r S
r C r ⎭

5. RAD SILA ELEKTROSTATIČKOG POLJA

Rad sila elektrostatičkog polja definiše se preko izraza:
N → → N → →
A = ∫ F d l = ΔQ ∫ E d l = ΔQU MN .
M M
Elektrostatičko polje je konzervativnog karaktera:
→ → → →

∫ E d l = 0 ⇒ ∫ E d l = 0
A = ΔQ
l l

6. PROVODNICI U ELEKTROSTATIČKOM POLJU

→
U elektrostatičkom polju u svim tačkama provodnog tela vektor elektrostatičkog polja E = 0 i
zapreminska gustina naelektrisanja ρ = 0 .
→
Tangencijalna komponenta vektora E uz površinu provodnika je takodje jednaka , Etg = 0 .
Vektor električnog polja uvek je normalan na površinu provodnika, a intezitet mu je jednak
površinskoj gustini naelektrisanja na provodniku podeljenoj sa ε0 , tj.
→ η→
E= n .
ε0
ƒ Elektrostatička indukcija
Elektrostička indukcija je pojava da se kod nenaelektrisanog provodnika unesenog u strano
elektrostatičko polje javlja indukovano naelektrisanje i da u slučaju naelektrisnog tela u stranom polju

3
 ELEKTROSTATIKA
dolazi do preraspodele naelektrisanja tj. razdvajanja pozitivnog i negativnog naelektrisanja pod
dejstvom stranog polja.

ƒ Kapacitivnost usamljenog provodnika

Kapacitivnost usamljenog provodnika je količnik naelektrisanja i potencijala provodnika
Q
C = [ F] .
V
ƒ Kapacitivnost usamljene sfere
C = 4πε a

ƒ Kapacitivnost kondezatora
Kondezator čine dva bliska provodnika (elektrode kondezatora) koja su naelektrisana jednakim
količinama elektriciteta suprotnog znaka Q1 = −Q2 = Q . Kapacitivnost kondezatora predstavlja odnos
naelektrisanja pozitivno opterećene elektrode i napona između pozitivne i negativne elektrode
Q Q
C= = .
V1 − V2 U
Kapacitivnost zavisi od oblika i dimnzija elektroda, njihovog mrdjusobnog položaja i od sredine
u kojoj se nalaze, C = g ε , g je koeficijent srazmernosti.

Kapacitivnost pločastog kondezatora:

S
C =ε ,
d
S površina obloga kondezatora, d rastojanje između obloga.

Kapacitivnost sfernog kondezatora:

ab
C = 4πε0 ,
b−a
4
 ELEKTROSTATIKA
a, b su poluprečnici unutrašnje i spoljašnje elektrode kondezatora.

Podužna kapacitivnost cilindričnog kondezatora)

2πε0
C/ =
b
ln
a

7. DIELEKTRIČNI MATERIJALI U ELEKTROSTATIČKOM POLJU

ƒ Električni dipol
Električni dipol je sistem od dva jednaka tačkasta naelektrisanja suprotnog znaka, koja se nalaze
na malom rastojanju. Dipol se karakteriše svojim momentom:
→ →
p = Qd ,
Q naelektrisanje pozitivnog kraja diplola,
→
d je vektor položaja pozitivnog naelektrisanja u odnosu na negativno.
ƒ Vektor jačine polarizacije
Vektor jačine polarizacije je veličina kojom se karakteriše stanje polarizacije dielektrika i
jednak je količniku vektorskog zbira električnog momenta dipola u malom elementu zapremine d V ,
→
→
P=
∑p ⎡⎣ C m 2 ⎤⎦ .
dV
ƒ Površinska gustina vezanog naelektrisanja
Površinska gustina vezanog naelektrisanja kod polarizovanog dielektrika, u vakuumu, je:
→ →
ηv = P⋅ n ,
→
P vektor jačine polarizacije neposredno uz površinu dielektrika i
→
n ort normale na površinu usmeren u vakuum.

5
 ELEKTROSTATIKA
Ukupno vezano naelektrisanje koje se pomeri kroz zatvorenu površinu S napolje:
→ → →

∫ P d S jednako je izlaznom fluksu P kroz tu površinu.

QV = −
S

ƒ Vektror električne indukcije

Vektror električne indukcije (ili dielektričnog pomeraja) je:
→ → →
D = ε 0 E + P ⎡⎣ C m 2 ⎤⎦

8. ENERGIJA I SILE U ELEKTROSTATIČKOM POLJU

ƒ Energija sadržana u kondezatoru
1 1 Q
We = QU = CU 2 = ,
2 2 2C
Q naelektrisanje kondezatora,
C kapacitivnost kondezatora i
U napon između obloga.

ƒ Energija sistema od n naelektrisanih tela

1 n
We = ∑ QVi i gde su Qi i Vi konačna opterećenja i potencijali posmatranih tela.
2 i =1