Dijafragma je mišić koji se nalazi između grudnog koša i stomaka.

Njena uloga je da svojim

kontrakcijama širi donji deo grudnog koša. Bez pokretanja dijafragme nema dubokog disanja. Pri
udisaju dijafragma se pokreće na dole, pri cemu se šire rebra, i obratno.

Glasne žice – parni mišić koji se nalazi u grkljanu (larings) i bitan je za pevanje i disanje.
Prilikom govora, glasne žice trepere (vibriraju) što proizvodi glas. Prilikom disanja, glasne žice
se šire (obrazuju pisak) i dozvoljavaju da vazduh prođe u pluća i van njih.

Prilikom pevanja, imamo različite rezonance gde se sabija vazduh i obrazuje zvuk. U zavisnosti
od visine tonova rezonance su: gornji deo grudnog koša (duboki tonovi), grlo (prirodna laga,
govorno pevanje), glava (viši tonovi).

Svaki ton ima svoju poziciju (svoje mesto)- treba ga usmeriti na vertikalu (meko nepce, teme
glave).

Usmerenje pri pevanju je jako bitno, da tonovi, u jednoj liniji, “odlaze” što dalje ispred
interpretatora. Položaj jezika je takođe bitan; on treba da prati govor, odnosno pevanje, ne treba
ga povlačiti, ili ga “zalepiti” za gornja nepca.

Takodje, potrebno je da telo bude opušteno prilikom pevanja, kao i vilica, kako bi protok
vazduha bio slobodan.

Dikcija je jako bitna u pevanju, treba voditi računa o pravilnom izgovoru, ne gutati suglasnike,
već se oslanjati na njih, a opet, voditi računa o već pomenutom, da vilica ne bude u grču.

Dakle, da bi se pevalo tehnički pravilno, potrebno je aktivirati dijafragmu, “pogoditi” pravu

poziciju tona (ostvariti vezu između pozicije i dijafragme), opustiti telo i vilicu, pravilno usmeriti
tonove. Poenta je da svaki pevač ima samokontrolu, da osmišljeno vodi fraze, da savlada
pravilnu tehniku kako bi ostali ornametni, kao i gluma, samo pojačali utisak interpretacije.