4d

Jovan BukeIi~

Neuropsihijatrija

za III razred medicinske ~koIe

kb. 2382~

~II~ 1 1 1 I I~I~lf I ~I ~ I ~
8 600262 029492
www.zavod.co.rs
 DrJovan BukeIk~
Neu.ropsi h ijatrija
za III razred medicinske ~koIe

a a a
—I-

1’ a
3
3-
S
5
a
-H 3 •3
a a .
I
I
a It
:
—
ma.
~ :,~

•~ I
I IS I E~
I
S
a
I a
I
S.
:15-I
3
•1

Si a
id zaudthenike Beograd
IS
 14edgovor se~Jniorn izdai~iju

Recenzeñti j!d~e~ ~e~r~ij~

~fr L5imit~ije N~1iIovanovk~, profesor Medicinskog fakufteta u Beogradu, J su put I ~ivot
~ir Du~arj1 Bosi~, neuropsihijatar, profesor Medicinskog ~koIskog centra ~Ia nd&isovimo
i~Nb~’ornSadui I~n pI~~1~L~
Dra6osIa~? Dórde~’ic~, sàradnik cii~e •medicinske ~koIe u Beogradu
~rIim
srcimd
Uiedflik I
Mirj’anaiovaovi’ bogova
Odgovórni urednik
Tatjäna Kosti

Za izdava~a
dr Miloijub AIbijani~, direktor i glavni urednik
su noj~e~e n~ijboIji iii

1k I pra~novañie~ :T~nia~ ka
CIP — KaTaiionl3aLlvja y fly6J1l.1KaL~L.1jl.1 1*.
Hapo~Ha 6v6rwloTeKa Cp6~ije, 6eorpan
tnt obh1k ~ivIienia oh ie bolest poshddico surovosti vre
se~ivi I
37.016:616.89(075.3)
~eme n~r~nie~ zia, ,,k~jinovskihj nagc~na”,
BYKEJ1LIFi, J0BaH, 1934—
Neuropsihijatrija : za III razred
rnedidinske ~kole / iován BukeIi~. — 15. izd. dc~ razunie
• —Beo~rad~: Zavod za ud~benike, 2012 (Loznica ~md onog süncci
Mladbst ~rup). —359 str. : iI~jstr. 24cm
jé nova1 Deset~i,:
T~ra~ 2.000, — Re~nik pojI~nova: str. 339—350. 0flO~Oflj0.
—~BibIibgrafija: str. 351—354. .
•natn’e izmenè I
ISBN 978~86-17417855-8
CpBISS.SR-ID ,1 p861 9276 : mb ieda sovremeniiiIud~benik I
susrecemo se s hiud~kim bolom ‘Kod prestortu suze, pIo~u
~ro~v~tr~i sav~t RépubIik~ Srbije odobrio je ovaj ud~benikza izdavanje I upotrebu u III razredu
rnedicinske skole svojim ~esedjem PS broj 650 18/29 88 od 24 februara 1988 godine
II ;:I~ I~•i• I ,remeku, pri svakom susretu s ~ov~kom, s n~egovim bolom,
ISBN 978-86-1 7-1 7~55-8
srcem kaI~o, biste bolie videli o~imo
4oD:ZAup~BE’NiKE!BeJgrad(1988_2o12): •1 ~.
I Autor
O~o R~J1~C~ H ~ V Ha 6HJ10 KOjL4 Hauk1H~Pen~oRyKoBaTk1,
I I.~i .1 I’ I.
HV y ilenvHr, a y ReJloBLiMa,6e3 flfrlCM~HO~ oRo6pel-ba ~3~aBaua.~

H I:

H .1
3
 Predgovor Uz ~etvrto izdanje

Ovoj ud~benik je~ deIi ~ii~egodi~njih nostLjJnjc~ do se u~riiJi~nU Lbni~ ~ristupo~nom, Od 1973, kodo se pojovilo prvo izdonje Ud~beniko, ovo je moj ~esti susret so
I I I I
rozumijivom i ~riF~votlji~iom ~bimno r~ic~ite’rijc~ koju oburhvotojulneur~Iogijo i psi po~eljno strogim sudijamo u~enicima.
—

hijchrijol ~ I Zo svaki novi susret ~ovek ~eli do se lepo obu~e. Toko bi trebolo do bude i so
Sto~ni porast mentolnih poreme~ajo i kraniocerebroInih~ pov~eda1 i oboijenjo, ~ odnosom premo ud~beniku: svako novo izdanje treba odenuti novim i savremenijim
ogromon n r i~dgno~i~l~ tef ~ mogu~nosti~. zoht~~o ~i jskustvom i dostignu~ima u medicini i nouci uop~te, do nas ne bi stigoo ukor
me~iicinskihI sestoro~ I tdh1ni~Jrh ~d~~Joroj’u~i ni~~o ec!i~il~ociie I I Sen D~on Perso ,,...oko neko pored nos izneveri svoie lice ~ivog ~oveko, trebo
Ako so~ o~i~ ~ miode 1 ud~, ci1ii ‘e~ ~d~1i pp~iv ~ 0 pomo~u I I Medicina, o s niom
mu lice silorn izlo~iti neurologijo
vetru”. I psihijotrijo, ~iri tehni&e moguënosti upoznovonjo
I~c~l esnim
1.1 I unesrecenim,
I I I I I I. uvedem
i ~ u ~c~Iji,~ ~shi~kc~gh, oko sam u njimo ~ospirio zeliu

do ~k1reno II I nesebicno
I ji
I..~ I I ~ok t~ko’ b~le~nirr~ jru~o~u k0d uI u ozdrovl~enje,~
I iI ondo ~j ~oveko I efikosnijeg le~enjo mnogih, doskora neizle~ivih bolesti. U torn sovr~enstvu
to ~m~t~dti ~lIki~n ~e~ogo~kin~ u~e[~in~. A~ on’i kojirnoLie ~v1c~ I
I kI~jIgo I nornenjeno tehnike trebo se ~uvoti do nom ne ostane prernolo svetlosti zo samog ~oveka, zo
priF~voYe cinlenicu ‘ I doIIsu mo~cio bo~oni — -1
i jedii,c~ dni sve ~to’ bole~i’k .1mo noI kogo se ka~e do je tvrdi od komeno a ne~niji od cveto.
sve~u,~I~c~o do J,us~i~ljen ~~Jek ~x~st~e b~Iesto~ o~ boIe~to’n~ M~erk ~tcSje’ ~
njiF~ova~ ~ t~~kviH ljudi’n~ic~ bide I stru~no, I ht~mano, I ~~~tpuno, I oI njihov
I or”,
stay Kono~no,
koo ~oveka lepu
izvonredno je rno~do nemoguc~e
devojku soznoti.
s leptirovirn Psiho,izgubilo
krilirno, koju su je
storisvog
GrciAmoro
predsiovijoli
jer je
I ne~on I outoritotivan. htelo do go vidi. I toko koo do ,,postoje spoznoje koje ne trpe svetlost dono”.
AuJr Ako vom ovorn knjigorn nisorn pomogoo do jo~ vi~e soznote o drugima Ci o sebi),
nodite no~ino do ml to soop~tite.
Beogrod, februora 1 987.
Autor
.
.
 1. Definicija I predmet neurologije,
0 i psihijatrije, mentalne higijene somoubistva, mentolnih poreme~ojo u izvanrednim situocijamo, sociopsihijatrijskih
ospekoto bolesti zovisnosti, bolesti razvojnog dobo, disocijalna pono~onjo, problemo
::llHIhL I socijalne psihijatrije
•‘.........
rehabilitocije u psihijatriji I dr.
Veliki broj stru~nih radova pojavijuje se iz oblosti socioteropije, jednog posebnog
podru~jo koje negupe socijalno psihijotrijo kao prakti~na I terapeutsko disciplino.
Neurologija (sIo~enico od gr~kih re~i: neuron nerv I logos nauka) je nouko
koja se bavi prou~avanjem etiologije, potolo~ke fiziologije I anatomije, zatim simp—
tomatologije, oboijenja nervnog sistema, koo I Ie~enjem i rehabilitacijom nervnih
bolesniko.
Psiliijatrija (od gr&ih re~i: psiha —du~o I iatreia le~enIe) je nauka koja se bovi
—

izu~ovonjem etiologije, patogeneze I simptomotologije psihi&ih bolesti, kao i teropijom,

rehabilitocijom I resocijalizacijom psihi~ki obolelih lico. Pod psihi~kim (mentolnim)
2. Istorijat neuropsihijatrije
bolestimo podrazumevoju se razne vrste neurozo, akutne i hroni~ne psihoze (du~evne
bolesti u u~em smislu) i intelektualni deficiti (oligofrenije i demencije).
Nijedna grano humane discipline nipe imalo tako mra~ne periode kao psihipotrija.
Neurologijo i psihijatrija bove se izu~ovanjem funkcijo istog organo (mozga). Dok Oni su degrodiroli, jo~ vi~e otudivoli III uni~tavoIi du~evno porerne~enu li~nost.
se neurologija pretefro bavi funkcijom pokretljivosti (kretonja), psihijatrijo se bavi
U psihijotrijskoj ,,doktrini” storog veko, koji se mo~e smatrati primitivnom epohorn u
psihi~kim funkcijoma. Obe discipline predoju se u okviru jednog predmeta, koji se
razvoju medicine uop~te, dominira demonisti&o shvatanje o uzro~nicimo du~evnih
nazivo neuropsihijatrija.
bolesti. Po~to je oficijelno verovonje nometolo do se du~evno bolest javljo zbog toga
De~ja neurologija i psihijatrija (pedopsihijatrija), koje poslednjih godina do~ivljovaju ~to se u telo III u pojedine njegove delove naseijavaju demoni, dovoli, ve~tice, Ie~enje
intenzivan razvoj, bave se nervnim i psihi~kim poreme~ajimo dece. je morolo bItI drosti~no. Iz tlh nesre~nih I bolesnih Ijudi radi isceijenjo ,,isterivani su
Mentalna higijena je grano psihijatrije koja se bovi za~titom i unapre~enjem demoni”. Ta grubo I bolna metoda ,,le~enja” poznota je kao egzorcizam.
mentolnog zdravlja, kao i spre~avanjem du~evnih poremec~ajo i oboijenjo. U svrhu Ie~enja vr~eno je I trepanocijo lobanje. Sa~uvani su razni metalni predmeti
Cilj mentalne higijene je unapredenje du~evnog zdravlja stanovni~tvo, odnosno pomoãu kojih se otvarolo, ta~nije razbijala lobanjo bolesnika.
veãih socijolnih grupo. Ona nastoji do zo~titi Ijudske grupe, do spre~i mentolne Za nastanak du~evnih bolesti okrivljavoni su Sunce, Mesec, III neka zvezda. Jaki
poreme~aje I du~evne bolesti iii, pak, do omogu~i njihov dobroãudniji tok i smonji afekti su isto tako smotrani uzro~nicima pojedinih du~evnih bolesti.
stepen invalidnosti.
Socijalna psihijatrija je deo medicinske nouke, odnosno psihijotrije, nou~no i
prokti~no disciplina koja se karakieri~e interdisciplinarnim pristupom. Ukazujuc~i
no zno~aj socijolnih, kulturnih i ekonomskih foktora na mentalno zdrovlje pojedin—
ca, ona individualno psihi&o posmatro u dinami&oj interakciji s telesnim,
bioIo~kim, sociokulturnim i psihoIo~kim uticojima. Sve vi~e se troga za socijalnim
dimenzijamo u individualno psihi~kom. I
I‘[-1
.1L
U procesu socijolne reintegrocije obavezno je socioterapijska orijentacijo siru~njoka
koji se bove mentalno obolelim osobama, koo nastopanje do se ove osobe ~to
bezbolnije vrate u svoju storu socijolnu sredinu i do budu odekvotno prihvo~ene.
Pojedini autori ukozuju konkretno no zna~oj ,,ponovnog u~enja’ socijalnog iiv
Ijenja i pona~anja.
Poslednjih godina u nos pojedino podru~jo socijolne psihijatrije do~ivljavoju pun
rozvoj. lsti~emo samo neko ispitivanja epidemiologije neurozo, psihozo, olkoholizrna, Le~enje kupkama (F. Horn) Le~enje okretanjern na vrte~ci (J. Guis
zatim ispitivonjo stovovo okoline prema du~evno bolesnim osobomo, problema lam)
 . O4flUOJbZ ‘a)1flJls 3)1OAS ODil OSAOS!5 OWn S 0W05 !4!Dal ! !l0Afl? nwa!u ~ ! !l!U~I!Jd11 ~~_1 ns O6aAs aJ~ a40!!d0 ! 00)1 ‘aA!4O6Jfld ! a!uo?oiAod 07 OA4S~8J5 ‘!AJ)1 a!uo4snd -
4 — }H9~L1H i~Fr 14”L “~L P: ~ r “—“-“1~-
t I — — 1 L I
I I — I — j r .L 4
I I L. i
— —r J ,_I — ~ — — _J I -— —~ ~ —r T T —
IR• :Z”’
::: a!u4o!!t.~isd ou1ohos ~J8
o!!doJa4o~owJo}o~!sd a~a ~ozo1op iulojwn!ul ‘ai1isd OUS9ASOL] ~ozo1ouojd Aop!oJJ H -~
‘L~~!I~I090 OUAaSnp Os ODOUDI a!UOpp1s a!1DflIOAaJ ~J~4O? 95 flS ~I!~°P ‘ll!UIOqOWfl j~
:: rzj wo!!Dojozi WOU1OIIDOS ‘o!uo?aI OWO~O49W W!U?4S0Jp W!UOWnIj8U ‘WOWZ!UOW
ap ‘w9!J3A9!ns ‘wc~w uaDaJa~do °!9 ~! !!o~’a!!J4o!~l!sd n4rid wOuIoAzoJ fl ri-f
(1oJinbs~ ~ ç) OWIDUOI UOZeA )IIUSOIO~ ““1
~D!U~0q 9UAOU~ I o!IAoJpz ~ ~hJ~o!!i~!sd auIo!!Dos ••--t::p
6ou1o4uaw fl4!4~OZ OZ !J8ZUDdS!p OW!AOpOJ6 .~ O(~OWOz ! OWOJJ op 3AS — !oujoH UUO)I ‘JawDaJ)I ‘6UflF ‘J81p’~’ :OuaWi Lp)~!~3A Z!U as
WIAS n o~o~s as n!ojo/4o o!IAoJpz 60U104U9W :r o!IAO! o6o!u 3I50d •ai1isd ausaAsau !o?ouz pI!I9A OU a!nzo~n UQ !!!J4O!!Lf!sd n ODAOJd N
... ,i~. a!u~p~doun n~g~oz oz D!!Dn1!~SU! O!OAZOJ. ~ 6o~oti 3Z!IoUoOll!sd wa~o~uso as oqows (6~6L—9c81 ‘pna~j) P!Oij punw6i~ —-
uOU3WaIAOS aiD
Id 3DUO)I ~ d PU!J d !? ~ Is ~ ::: wo!!JoIow (o6zow o!ua!joqo 6ou?!lnaI .a~sii~ aupo!) I
-~
•!!!AoIso6nf fl WOD!u~Oq :r H 3Z!1OJOd OUA!Sai6oJd a!ua~a1 oz npo~6ou flAOI39ON o!iqop 6OJnO~ J8u60A Sfl!Iflf —
WOUA9U~ woAJd ! owi!ua!Iapo W!)1S!U10!it.1!sd : --r 0 ‘O)I1USOI09 t.jiUAaSflp o!ua~aI 4sou~adsnau oz oJ!pa1d !!o~ ‘WOZ!I!L~!U !~hIs~d0J31 ~ -
W!U3JOA4O os a!IAoJpz OUIOIU9W OZ 4flfflS ~j ~ o!n~oqpo (~a1na1~ .~) ~a1!o1~ ow!sD~a~aJ W!uAolsn o a!ua?n oz npoi6ou flAO~3~0~ -
UI flpOJ6Oag fl 3S 0.10/40 t96 au!poo II~ ti o!ic~op AOIADd ~ ‘!!!40!!L.I!Sd fl poi !UIO1U8W!JOdS)la a!uiDodoz (9~o ~—9ç9 [ ‘U!I9d3JD)
~ 1~SIIJ4OIft~ISd ::! :z1 ui1adoj~ n!idoja~oi~isd a!nDnjodajd ‘(~~ ii owiDiusaloq wiuAasnp 0 0uo)~oz 6o~sn~
iii 4 aluaDal OZ oAo~sn i.1iliuownij aIuoJoA4s —uo.q iop~opa~ ‘(~aA >~ ‘1o~inbs1) IOJI)IS~ 0 ODIUPflI I )jO~fl~ IMZOU nIo~s~u 0p0j ~ :
DAOUO4Sfl 1~1s!u4o!!11!sd o!iDoziuiapow OZJC1 :r ~zf •o!!J~o!~!sd 0.19 O~9AS ‘oAou ~! 0! •!U0A0)10 !I!q ns owi!o)1
: - . rqo~~o~ a!uiDodo7 09050 1l!U9?aWaJOd1 ~ as Dnzo1zi ‘(9~9 —çp~ ii IBU!CI d!I!1 ioja1 ISflDUOJJ ouowap oA4s!ap woDipa1sod ~R I
ou~a~np o!oJq 6o)1!I3A o~uoAp!wS ! :: au 0 ‘ow4saIoq w!upoi!Jd oqows ~~s~Ioq au~a~np ~J9A lAX ‘snsIaDoJod) SflZIODOJOd -*-+f :
• 040)13J0 Lj!UA!4!Z0d 0 1l!!)ou9ifl! 0P :d H •,,3D!UpnI” n as n!oio/4ajd ‘O)I!USaIOq LI!UZOJd9I a!uow 9AS
!Z0I0p WOA1S!ap W!!R ‘POWJOlOll!Sd a! o~ o~oz ‘iwn!uizojda1fl)13A lAX fl idoJA~ fl fl~iU 04S1U01)IS OU?!IS 3!!USO)1 D)jQA —F-’-- ‘1
- !AJd ns !UaP0U0~~d °W O~ wou!AoIo~ EU !~!1~? o ‘(pop6o~) a)~!USa~Oq 3UA9~fl~ OZ O4~!UOpJ5 0AJd n!oJ!wjo} !do.1y rn1~ lilA fl -i
(vc6t) nDSJA ‘(P~61) O9Z P)1 :~1 OWIDIUBWOJAO5 flpaw
oDoAodOd ‘(L~6L) °~!N P°~1 ODiUOdOl o!wo9 ‘(c~oi) flU!A0>I fl aDiUIOCI a)1s!U40! ::., aIUoAawnzo.1 DU 9IZO~OU fl5IU IDdfl4SOd IUDnOu 3U9WIJd flIUaDa1 fl as op OAOWfl IIIUDflOU •
it~isd 9AOU flDIU flU0)flO~ DU I 1119.15 fl 9A0UO45fl a)1sIIqoII1~Isd aluo4slOu 3A0 L~IUS9AZI IIOSfl)IOd ,,OJIdWOA I 0D1459A OIUOAIJ945I 910)10 I 00)1 9)1OIPO)1flA fl OIUOJOA
,,!A0l6 od WOJ!)jas 0~flW 0I!JOpfl n!uois WOUS9AS3U n a! o~ o~oz” aD!uzo] Z! o4o)~ ::I 11 4aJd w!4oz ‘(woz!luola6oJ}) o!uoAa?!cl ! (o!!uowo4los) o!uoJ6! bou?nwosaq a!!w~p!db
• - - OUS9AZ! 01 a! DI!~ 9U!p06 [99 04S116A0 9~ flAOUO45fl flAO n ~! ua!Iw!Jd )1!Usaioq !~d ::~ a)1?!1.I!Sd aUAO5Ow ! aAO.Id as nio!IAoF Woz!D!4s!w ~ ,,a!n.1!dwoAod” fl)19A wa!upais fl •~
0)104 !I~°~P° ::~ ~-. 0U!A ! )1OD ‘06!!U)1 a!uo4!~ ‘fl!!dDJal ~
0)10)1! O)15U3~ ! 0)104 o)1~nw 0)10)1 ‘o~n!opoJ4s ilsaiOq 3~fl!Op0d ~0 ! (ouOAOz!lOJOd) I::: I 4 nupw ‘o!uoAolnd ‘fl)1!ZflW ‘owp~usa~oq W!UAa~nP os )1bdnlsod !uown~ !loARnJodaJd ~IL::
~ as ~ op a! ouap!ApaJd .6 W0JOJ~OJOd ,,~!AaJ0701 )~ ozo~ .I~” !D!~~~l~9 ~ ‘a~osow ‘a60l90 n!n?njodajd ‘apolaw a)1s!!6ow !?fl!nD09P0 ‘!JO)laf !)15W!J ! !)1~~O •
!0)15!P40!!L1!5d !0)1spOJ6oa9 !0!~0u0p ‘!111)1 !oAo4~I99!UJI~)I fl ,,9~AD~!5 OWfl S OZ OW0~D :1: I obzow O1UI453109 ooqows •
n!!ua!oJlsn” 0 U0)IOZ oauoP ol!ot1!~A~! Z~U)1 aU!pob [99 L oi~ow c~ a! !!1Wa7 !o~ou fl :E[V~ !459l09 aUAa~np a! 40J)10d!l~~I
,,45a109 O43AS” o~ a! op a!ue!I~!w 0U?!UOAZ a!u~opojop 111IJI
•ol!loJd 6oulo!!Dos OWOAOUO45fl a! ua4~ndaJd UoW4aJ4 !!IOP AoLl!!U o ‘n!ua?al E:I H !?n!nluowap ‘n!!sdal!da a! oos!dO a!oJ4 uo ~I0F~ ~AS !4!~°9 ociai~ 4OAiZ A0)I3AOD 07
-1- W0UA!4)1o Ou flS!U !!0)1 !lUa!P0d n!oAo~.ipoz OWOAOUO45fl W!)1S!!Jl0!!1~!5d fl as 0)t!I0)Ifl ::: 95 Op ~)1!4~ a)1su!D!pQW a)I?!luO !lSOlqo fl flla?Ou wo)1?!49 WOAS od a! 4ouzod. ‘aup .~:::
auzo~ a6oqs n!op!ApaJd ! O)1!UsalOq L~!Ul04UOW OAOJd °4!4~ as OW!!0)1 !U0)107 fl5 !uasauocl ::I ~4 —!paW a)1?!IUO D040 ‘(aud )1~A Al) 40J)1Od!H o6zow 0WUOWfl4 0 !)1°~ as !J0A06 -
• ,•~• ~ ~!I~l°9° ou1o4uaw a!ua?el ! ~EE~ :~ (-aud )j8A SflD!4OJDOd!H sndJoD ~l0)1~ a)1SU!D!paW a)1S4OJ)1Od!L1 oAOpoJ P-’!9~ fl
/.J 4J 4
)1OAOJO9 OZ !A015fl !!!U0WflLI !UaJ0/45 flS owoD!ulocl fl 0 ‘!AOP!Z Pl0S!1~ !Ua~flJ5 ‘ojozojd :::~ 4 V ,,o!p)1Un} Lj!)1~IL1!5d fl4~!paJ5”.0O)1 n6zow 0
IV ~ 05 a)1lasaJ fls alflU!)15 ‘n4aAS n OAOUO4Sfl Lp)15!!J40!!Lj!sd I.1!)1!laA ow~o~ai a! OUa~JAZl 1:1: ,VT_r owo!!D)1unj W!UDpZOW 0 !.10A06 owohpnls w!!OAS n (aud )19A ,AJ. 0U040J)~ Z! U0~LU)1IV LtF’
4~::
I— - I _I ~_• — ~•1 H HtI :111111 1 —— — - IIf~ I L
-1
H ~ ... .....i:. ...~ .. LlL~L’[.~j H~’~
j
:
Zf~F
L -
j — I — I U .t1:tibIT.
.a a ...~ .::~
~ ~ H T~ ~ a I a.
.4—LI--!
~1 L Li 4-L1
FTTTLF11 F
I
I
I
~•
a.....
III.
.....
Psihi~•ki ~ivot u osnovi je jedan ,,kontinuirani razvojni proces” I ,,vi~i, kvalitativno a...
•aaa
novi proizvod visoko organizovane materije mozga”.
— •11
Problem psihi~kog ~ivota hiljadama godina prou~avaju filozofi, biolozi, lekori, psi J-~ ~.
Rano detinjstvo je ad posebnog zna~aja za skladan rozvaj ~oveka, a mnogi psihi&i I...’
‘a
I..

holozi I mnogi drugi nau~nici. Tokom istorije, dva dijametralno suprotna pravca -
poreme~aji odraslih osoba imaju svoje korene u razvajnom dobu. a....
a.’..
LI ~ tretiraju problem du~e I psihi&og uop~te. Predstavnici idealisti&og shvatanjo tvrde - - [ •..
da je psiha (du~a) nezavisna od tela. I. a....
maa
~ Jo~ u staroj Gr~koj postojala su mi~ljenja koja su se suproistavijalo idealisti&om a...’
• ....
z~_ ~4 (Demokrit). Aristotel pominje tn vrste du~a: ,,vegetotivnu” (koja pripada biljkama), a...
~ a.
:~z:! :t ,,vitalnu” (svojstvena ~ivotinjama) i ,,razumnu” (koja odlikuje ~oveka homo sapi— {J a. I
....
E~j~ ensa). tili ...aa
I...
a..
Dualisti~ko u~enje odvaja pojam du~e od pojma telesnog. ~f- I a...
- a....
a....
a... Psiha I soma (telo) fine tzv. psihosomotsko jedinstvo, tako do ne postoje izolovone 4.I~ a...
a..
manifestocije, jer simptomi, sindromi ili bolesti uop~te imaju svoju psihi~ku i svoju -i
...
- I.
telesnu komponentu. -j.I ~ U
a
.a.
Psihi~ki ~ivot nastoje tek kad se tokom filogenetskog razvojo formira veliki mozak. a....a
•~ a..
a..
:- — Kod ~ivotinja, fiji je nervni sistem no ni~em stupnju rozvoja, razni vitalni procesi ~J ala
a.
— se odvijaju automatski, bez svesti. Stepen rozvijenosti hemisfera velikog mozga u f-f
~ direktnoj je vezi so slo~eno~u vi~ih nervnih funkcija (svest, pom~enje, mi~ljenje). 4’ a.’
a...
a V LI.
U...
a...
a. u sovremenoj stru~noj literoturi .isti~e se da se po~etak psihi&og ~ivota deteto ne • •1
a..
-~ mo~e odvajati ad po~etka orgonogeneze (formiranjo organo). Pri tome se ne rodi iH ••.aa
a....
a ,,embrionalnoj psihologiji”, ,,fetologiji”, veë a indirektnim dokazima a sposobnosti j’ a’..
U....
do~ivljavanja .1 egzistencije prenatalnog psihi&og ~ivota. (Za toj period, kao ni za a...
-
aa a
prve godine ~ivota, ne postoji se~anje). a.
V_V..
a. ~
Fetus ima motoriku I senzoriku, a socijalni stimulusi na buduc~u majku prenose se a. •
.a..
preko placente na plod. U tvrdnjama se ide I daije: ,,Roditelji deteta dine svojevrstan a..
raster za socilalizacilu deteta, koja zapo~inje veE u maj~inoj utrobi”. a...
UI
a...
U.
I
..
--
Prema tome, ,,psihi~ki razvoj ne po~inje rodenjem, ve~ je to samo po~etak sticanjo
novih iskustava fizi~ke razmene sa spoljnim svetom”.
{r~J -
.a.a
..a
a...
....
U.
a a...
Savremena nau~na istra~ivanja usmerena su ka iznaIa~enju molekulornih osnovo a...
a—
a~ psihi&ih fenomena i teori~amo o biolo~koj osnovi mnogih mentalnih poreme~oja.
ala
a.. PoIazec~i od stanovi~ta a ,,funkcionalnoj organizacili CNS—a” treba isto~i ,,tri funk
cionalna bloka, bitna za organizaci~u psihe ~oveka”. :II~
.a..
a..
Najpre, to je sistem ,,energizaciie I odr~avanja budnosti”, ,,regulacije nagonskog El ..aa
l.a
~ivota i motivaciono—emocionalne integracije” I ,,sistem kognicije (soznajnih funkcija)”. a
Za sistem budnosti ,,neophodan je stolni priliv informocija iz unutra~nje I spoljne
-rn sredine”. Nagonski ~ivot (biolo~ki motivi, raspoIo~enja, temperament) ,,regulisan je El
strukturoma mo~danog stabla”. ,,Interakcijama limbi&og sistema drugih struktura
ostvaruju se procesi motivacije I emocionalnog ~ivota”. ,,Saznajni procesi izraz su
visoko integrisane delotnosti mozga”. ~ti
.
-Th I
.U
a. I ~
aU 1 — ~LL
i’~ Ia. - I jI I
.. ~
I-~ ~
,aaa.... a.,.
a.... aaaa.a •1I a.a Eli
C
-‘
.
0

.
 4. Razvol nervnog sistema
lz oplodene jojne ~elije razvija se embrion. U toku embrionalnog razvoia obrazuju
se fri slob ãelija —ektoderm, endoderm i mezoderm. Nervni sistem I ko~a razvi
jaju se od ektoderma, mi~i~i, kosti I krvni sudovi iz mezoderma, a od endoderma
budu~i ~eIuda~no—crevni sistem. Embrion u toku razvoja prolazi kroz sve one etape
kroz koje je u toku evolucije pro~ao ~itav ljudski rod. (,,Ontogenija je ponavljanje
filogenije.”)
Zadebijanje nervna pIo~a javija se vec~ 1 8. dana ~ivota ploda, odnosno kado je
—
plod duga~ak 1 ,5 centimetar. Ono se najpre ugne, stvoriv~i dugo~ku nervnu brazdu
kojo se prote~e du~ ledne strane. Brazda se produbljuje, obrazuje nervnu cev, od
koje se formiraju veliki I mall mozak i ki~mena mo~dino.
Mozak nostaje od prvobitnih mo~danih mehurova koji se savijoju jedon prema
drugome. Tn takva mehuro formiraju se krajem prvog meseca fefolnog ~ivota. To
sovijonje koo da na simboli~on na~in pokazuje te~nju da se velika maso nervnih
c~elija smesti u toko oskudan lobanjski prostor. Vijuge kore mozga takode pred
stavljaju primer kako se veliko povr~ino mozgo mo~e smestiti u relativno molu
lobonjsku ~upljinu.
Periferni nervi razvijaju se iz bo~nih strana nervne cevi. Od bo~nih delova zo~ete
produ~ene mo~dine, mosta I srednjeg mozga nastaje 1 0 pan mo~danih (kranijolnih)
nerava. Prvi I drugi par mo~danih nerava postaju od prednjeg mozga. Od bo~nih
delovo za~ete ki~mene mo~dine rozvija se 31 par ki~menih nerava.
Ve~ krajem tre~eg fetalnog meseca konture mozga se mogu raspoznoti, a kora
mozga dosti~e najvi~i stupanj razvojo nervnog sistema.
Uslofrjavanje grade mozga rezultat je umno~avonja neurona I uspostavljonja mno
gobrojnih veza medu c~elijamo. Celije se i diferenciraju za vreme intrauterinog ~ivota
I dosti~u broj od 1 0 do 20 milijardi. Posle rodenja, mozak nastavlja da raste, iako
se ne uve~avo broj nervnih ~elija, I ~elija glije.
Nervne c~elije se pove~avaju, a dolazi i do procesa mijelinizacije vlakana. Mijelin
je omota~ koji ~titi I izoluje svako nervno vlakno. Stvaranje mijelina I omotovanje
neurita (aksoni) idu pravilnim redom. Mijelogenezo najpre zahvota nojstorije puteve.
llustrotivni primer je put koji vodi od kore mozga, ki~mene mo~dine, preko mo
tornih perifernih nerava do mi~ic~a, a slu~i provodenju impulso za vol jne (hotimi~ne)
pokrete. Tek kada se no ovom putu obavi mijelinizacija, mo~e se o~ekivati do &
dete mo~i do hoda. Pored mijelinskog, peniferna vlakna imoju I Svonov (Schwann)
omota~. Filogenetski mlade strukture obezbeduju najslo~enije funkcije I modeliraju
I inhibiraju oktivnost starijih struktura.
Razvojem centora vi~e nervne delotnosti u kori velikog mozgo, fzv. encefalizocijom
funkcija, starije strukture ni~e nervne delatnosti podvrgavaju se kontroli kore ye—
likog mozgo, u kojoj se integri~u njihove funkcije. Medutim, u slu~aju postojanjo
nekog ~tetnog ogenso, mbade strukture Se, p0 pravilu, razaroju. Dakle, one koje su
16
nojkasnile formirone, a to je kora mozgo, koja vi~e ne mo~e do obovlja funkciju
kontrole I ko~enjo ,,ni~ih centora”. Oni po~inju somostalno, ~esto nekontrolisono,
do Ispoljovoju svoju oktivnost.
Centrolni nervni sistem uporeduje se so kompjuterskim sistemom koji se energetski
nopaja, prikupljo I obroduje informocije i no osnovu formironog progroma daje
tro~ene informocije. U centralnom nervnom sistemu odredene mo~dane strukture
obezbeduju energizaciju I stanje budnosti, o zotim obroduju odredene informacije
I progromiraju odgovore, ~ime se odreduju pojedini ospekti psihi~kog ~ivota. Ceo
sistem je povezon sinhrono. Noru~avanje neke strukture u fld bek (feed bock) kontroli
(povrotnoj vezi) dovodi kod ~oveko do poremec~ajo Ill oboijenjo, a kod kompjutero
dolazi anologno tome do ,,rospoda sistemo”.
Rozvoj neurobiologije I istro~ivonja u njoj upu~uju no molekulornu osnovu integro
tivne funkcije centrolnog nervnog sistemo I psihi&ih fenomena.
,4elljske reakcije odvijaju se preko ~elijske membrane, koja predstavljo slo~eni,
dInomi~ki molekularni sistem.”
Niz receptoro, neuronske strukture I veze omoguc~ovaju preno~enje specifi~nih infor
mocija. Svi nervni kru~ni putevi hemijski su determinisoni. Dovoljno je nopomenuti
do postoji bar 20 transmitero u celokupnom nervnom sistemu.
Prema tome, integrocijo se odvija no svim nivoima, ,,od subcelularnog, preko inter—
celubarnog, od monfolo~ke strukture, od funkcionalnog podsistemo do sveukupnog
sistemo”.
Anatomsko diferencijocija kore mozgo po~inje u tre~em ill petom fetolnom mesecu
I zovn~avo se izvesno vreme posle rodenja. Pomenuli smo zna~oj mijelinizocije
nervnih vbokona, kojo po~inje u ~etvrtom fetalnom mesecu, a zovr~ovo se ubrzo
posle rodenjo. Upravo zbog toga ~to kod novoroden~eta nisu sva nervna vlokno
obovijena mijelinom, ono ne raspolo~e sposobno~u izvodenja svesnih pokreto,
kora mozgo nije u mogu~nosti do realizuje svoju ko~eáu (inhibitornu) funkciju, a
refleksni mehonizmi su pnimitivni (instinktivni).
Novoroden~e raspobo~e molim ~eonim I slepoo~nim refrjevimo. Po~to mijelinizocijo
nije zavr~eno, mo~dona moso je ~ebotinozne konzistencije. Koro mozgo se ne no
spoznoje od bele mose.
Krojem druge godine ekstrauteninog ~ivoto, mozok je ~vr~i, bela moso je mijelini
zovona, a kora mozgo se josno rospoznoje.
Te~ina mozgo novoroden~eto iznosi 10 posto od te~ine telo, a kod odrosbog samo 2 posto.
Odmah ~0 roc3enju, mozak je te~ok 250—300 g, krojem prve godine 1000 g, a u pubertetu
1250—1350 g. Rost mozga proëen je odgovarajuc~im uvec~onjem bobanje.
 S

55555 ~.:_ • ..:..‘-•- . -

~.SSSSS5 • ‘.•-.

- 4~E~Grãdàiiervnog sistéma - -- -
~ ~T TT:’]rm~

Osnovna anatomska I funkcionalna ledinica nervnog tkiva je neuron, koji fine Somatski 11~ S/eliki~”mozak~(cereb~&m) $ ~,

Erz~zz: nervna ~eIija I njeni produ~eci, dok potporne ~elije grade neurogliju. 2. MJ~kinô~ s~abIo (trunciJs e~hali)~. ~i Vflh) n~~vd ; -

~;•. 3b~par~
~ mozdinskih
~ ~(spinal
~ 3. Mdli r~,o~zak ~um)’ .• . •‘~ ~
. -. - . •• ~
• 4~ Kicmena mozdina (medulici-spinalis) .
“r ~_.__...o
nih~ nerava~ •.
l• s~.
usmeravalu i prenose (kao relejne stanice) nadra~aje kroz nervni sistem. Glavni ‘S
•
~V.’
kfr.~..w
7’~’~’~ ,‘r~9.,’
fl’ da.,.r*~4&.r x~..$..t..*%,
r jfl~,
.~n
.~
.~.*. .~

EEiEJZ4.. transmiteri su hemijske prirode (noradrenalin, acetilholin, dopamin, serotonin, gama— ~

lb
IS
Vegetativni ~.!
~
(~r,ptr1tIvn I~,,pntrILmt,7rIfl flflfl
~ ~ ~R~.L9 I
~stga~~~jskq ~
—aminobuterna kiselina CABA i dr.).
—
•
II
I’
- -~ ~•.••

k) ~ki~me~o~;stbbd u unu ‘I
~EzE::I Nervna áelija ima dva svoja svojstva nadra~ljivost I sprovodijivost, odnosno spo—
—
~ ~ ~O.
V~P.
•~
~ •
T’ ~O ~IØ • !. - ~ :~?Thi~t -M
Ezz1 sobnost da bude nadra~eno I da nadra~aj sprovodi daije. ill .~: ~ •~, Ii
- ‘trasn~im orgqnarna .~
~IS ~ ~ •• ~• - D ~• ‘4 • .

Z Nervne c~elije centralnog somatskog nervnog sistema nemaju mo~ regeneracije I lb S

ii ~ ~
:zz preoseti jive su na nedostatak kiseonika. Preosetljvost na anoksiju je utoliko veëo
•‘~m •S
~II :‘- SSS i-~-~1
I ~
1 . :L.~ LLJZiJ
~
~Lr_ ‘L ~T ._J1JiJL~ ::J.4..L’ ‘.3
~ ukoliko je dete miade. Ako ostane bez kiseonika samo nekoliko minuta, mo~dano II
I.
tkivo trpi ireverzibilne promene. II Simpoti&i nervni sistem deli se na deo koji pripoda glavi I vratu, zatim no grudni, i.~J
I.
Neurogliju (potporne elemente) sa~injavaju ependimne ëelije i potporne neuroglijske ii trbu~ni I karli~ni deo. Centri simpoti&og nervnog sistemo sme~teni su u bo~nim ~ -
II
-~ ëelije.
lb
II
rqgovimo sive mase ki~mene mo~dine (C8 L2 segmenta ki~mene mo~dine). U — -. --;

II veljlcom mozgu centri simpoti~kog nervnog sistema nalaze se u hipotalamusu I - -

~ Nervni (~iv~ani) sistem uspostavija vezu organizma sa spoljnim svetom, all on I
I.
IS lImbi~kom sistemu.
—H —:--+ obave~tava i o stanju unutra~nje sredine organizma I o zbivanjima u pojedinim IS
IS
delovima tela. Nervni sistem upravijo radom popre~noprugoste I glatke muskula IS
lSI1~
_:~z::r~ ture tela, zatim radom svih ~lezda, a svojim centralnim delom upravlja’saznajnim IS
IS
J . .- . . - .. . I. • •I

I nagonsko—voljnim funkcijama. IS ‘Sivu masu (substantia grisea) ~ine nervne ~elije so svojom pigmentovonom neuro -
Ii
Ii plozmom. Manje grupe neurocita okru~ene belom masom su jedra (nuclei). 3
II
.•. ~ ~ ‘~L ..1. ~
Bela maso (substantia alba) sastavijeno je od dendrito I neurita. - -I.
liii
iSS~
‘••--....•- . • ‘S.. Retikulornu mosu (substantio s. {ormatio reticularis) ~ini mre~osta me~avina sive i
i5•1 bele supstance. Retikularnoj formaciji gornjeg dela mo~danog stabla pripisuje se
4.2.odéIa:i~rvnogsistemà L ii
I..
II I aktiviraju~a (ekscitiraju~a) ulogo, a retikularnoj masi donjeg delo mo~danog stoblo .~
z~ziz:; ~ :;zr.~,:F..H, ~ .::~:~z:~zzt~ ii.
•iII ko~e~a (inhibiroju~o) aktivnost.
•. .

Ii. Ner~ni (~iv~oni) sistem slu~i uspostavijanju veze organizma so spoljnim svetom, all on
Nervni sistem se deli na somatski I vegetativni. Somatski nervni sistem radi pod I IS
I.. obove~tava I o stanju organizma I o zbivanjima u pojedinim delovima telo. Ner~ni -; -
uticajem na~e voije, dok vegetativni ne zavisi od. nje. I jedan I drugi dele se na I ii~
I Ii sistem upravlja radom popre~noprugaste I glotke muskulature tela, svih ~lezda, a -~ IL,
- centralni I periferni. - I 5
I ii svbjim centralnim delom upravlja saznajnim I nagonsko—voljnim funkcijoma.
I i.r~
Vegetativni ill autonomni (visceralni) nervni sistem inervi~e organe utrobe, krvne •5 -
I Si
z’1zT~E~:4;~ sudove, glatke mi~ic~e I ~lezde. On reguli~e funkcije koje ne podle~u uticajima na~e ‘SSS — ‘— 4. II -
I Ii
L}~-~ voije, na primer rod srca, disanje, vorenje, metobolizam vode I ostalih materija, :i ii
I IS.
I Ii ~Kada akcioni potencijal putuje du~ oksono i depolarizuje presinapti&e zavr~etke,
JIz:E sekreciju, regulaciju telesne temperature itd. Deli se no dva konkurentna, all ne I I.
f1 ~± bukvalno antagonisti~ka dela parasimpatikus i simpatikus. Dok jedan od ova dva
—
-.
lii. jonski konoli se otvoraju kako bi omogu~ili ulozak kolcijumo unutor presinapti~kog
I Sib terminalnog zavr~etka I izlazak transmitera u sinopti&u pukotinu. Kod vec~ine sinapsi -3--~
1• I II -~

~ H sistemo radi, drugi miruje. .5

interakcija izmedu tronsmitero I receptoro no postsinopti&oj membroni dovodi do
S.
Parosimpati&i nervni sistem sastoji se od mo~donog dela (produ~ena mo~dino, 3 S..
IS promene permeabiliteta za jone.
L Varolijev most I srednji mozak) I ki~menog dela (koji je sme~ten u sakralnom delu •SB
IS
ki~mene mo~dine). • ~ ., . 1. ii: Jonski kanali su specijolizovani proteini(pore) u okviru slo~ene Iipoproteinske struk— --
iii
ture, kao I semipermeabilne neuronske membrane.
I T1
I’S
S..
‘IS
ISIS
-

I.’.
huh
III•~I
~trI i ~
55555
S SiS~
I SSS
1 [~ TF~ —
• -—--~‘r-f
—
. -—--- —•-~-—,-

• 5555
5 5555
I 5555 ~i--I 19
• 5S5
• II.,
S.
 -~ - IISI

Postoje dye vrste ovih kanala: .

lsta supstanca mo~e biti prisutna u razli~itim delovima mozga, kao neurotransmiter
pasivni uvek otvoreni,
— I kao neuromodulator III transmiterski kandidat, tako do je data podela uslovijena
- - ~ oktivni na koje kao da naIe~u ,,zatvara~i” koji se nazivaju vrata jonskih kanala.
— ~ ~
ulogom, tj. funkcijom vi~e nego hemijskom strukturom. Jedan ad najve~ih prob
— N1ih otvara efikasni stimulus ko1i moze biti vec pomenuta promena membranskog f i~ lerna u okviru bazi~nih ispitivanja predstavlja identifikocija neurotransmitera u nekoj
odçedenoi sinapsi nervnog sistema, pa se time znatna uve~ava broj transmiterskih
potenci~ala pri propagaci~i akcionog potenci~ala pa se nazivalu voIta~no zavisni onski
kanali (ukIju~uju~i najmanje fri vrste kalcijumovih kanala, natrijumove kanale...), iii iz kandidata.
1: hemijska materija i tada se nazivaju volta~no nezavisni, voltafro neosetijivi, odnosno fJ t~èki autori su zato prihvatili do biala~ki aktivne supstance iz druge I trec~e grupe
jonski kanalj~ zavisni od transmitera, koji se nalaze na postsinapti~kom neuronu. abuhvate zajedni~kim imenam ,,madulatar”, pa je to pastaa naj~e~áe kari~en, a
-- ..—~- ~. II’
Medutim, ta~an mehanizam kojim oni propu~taju jedne a ne i druge one jo~ t u stvari zlaupatrebljavan pajam u neuranoukama.
uvek nije do kraja razja~njen, mada su u novije vreme dobijeni zna~ajni podaci ~4I~ F~a definiciji, kIasi~ni neurotransmiter je hemijska supsianca kaja se sinteti~e u
a strukturi nekih onskih kanala U mirovanlu, kada celiia ne stvara nave nervne ~euranu, depanuje u presinopti~kim terminalimo, aslabada kao adgovor no aktivnast
E:z~+ impulse, otvoreni su samo pasivni kanali kroz koje lako prolaze K za razliku od
, La ~ tog neurona I deluje na specifi~na receptarska mesta u akvirü pastsinapti&e mem—
~ velikih organskih arijona koji ostaju stacionirani u askoplazmi. .. -
~rane, gde davadi do promene u permeabilitetu za adredene jane I do pramene
L_I.
4: —-~--J-
_‘~.

U sivari, interakcija izmedu hemijskog transmitera I receptorskih molekula postsinapti~kog

— :—-- -. neurona dovodi do aktivaciie specificnih onskih kanala, tzv kanala zavisnih od
Ht~ neurotransmitera iii njihovih agonista. Aktivacija tih kanala uslovijava samo lokalnu
promenu potencijala membrane, odnosno stvaranje sinapti~kih potencijala. Oni su
CZ. ~ graduisani i lokalizovani tj. njihova amplituda je promenijiva, a nastaju samo u
~=T predelu sinapse
:i: Potencijal membrane postsinapti~kog neurona mo~e se menjati u pravcu depolarizacije
ili hiperpolarizacije, ~to je pra~eno pove~anjem propustijivosti za jedan iii vi~e jona.
Depolarizaci1a zavisi ad lakalnog povecan~a propustl~ivosti neuronske membrane za
— --
katjone Na i K Pri sinapti&oj aktivaciji propustijivost za Na i K se pove~ava
. :--
:—~ istovremeno. U stvari, pri stvaranju sinapti~kih potencijala Na I K joni prolaze
~ kroz istovetni kanal. Novijim radovima je saop~teno da proces depolarizacije mo~e
biti uslovijen otvaranjem kanala za Ca 2 .
Ukoliko vezivanje neurotransmitera za molekul receptora izazove lokalno povec~anje
I :zzz~ propustijivosti za jane K I Cl dolazi do hiperpolarizacije membrane posfsinapti~kog
Z4f. neurona i do stvaranja inhibitornog postsinapti~kog potencijala.
~ Proces sinapti~ke transmisije zato podrazumeva kontinuirano kretanje enzima, jana
.
dktivnasti receptarske ~elije.
Supstance kaje ne ispunjavoju neki ad navedenih kriterijuma nazivaju se vei’
~‘ vdtriim transmiterima III, oka su infarmacije a njima jo~ u damenu spekulacije
— tronsmiterskim kandidatima. Kriterijumi koje je najte~e zadovaijiti odnose se no
4 o~Ióbadanje I identifikaciju aktivnasti zbag te~ka~o u pristupu sinapsoma u CNS u,
L kao I ograni~enaj dostupnasti visako selektivnih farmokola~kih agenosa.
~ I~IeuromoduIatori su supstance kaje uti~u no ekscitobilnost nervne ~elije i no
I: ne~vnu transmisiju. Oni nisu neposredna adgavarni za stvoranje nervnag impulsa,
~— all magu madifikavati adgavar ~elije no dejstvo neurotransmitero.
Neuramodulatari takade magu uticati no stvaronje, aslabadanje, vezivonje za re
ceptar ill panovno preuzimanje neuratronsmitero. Oni ~e~áe deluju intracelulorno
nego no nivau c~eIijske membrane. Dejstvo modulotaro je du~e au i sparije ad
~-- a. dejstvo transmitera. Re~ modulacija zna~i ,,pramenu primarnih korakteristiko takam
; :1 vremeno, putem sekundarnih uticaja”. Ove supstonce se takade nazivoju I neuro
.- regulatorima, neurokomunikatorima iii kotransmiterimci.
I:.
U grupu klosi~nih neuratronsmitero spadoju: ocetllholin, biageni amini, monaomini,
4 koteholomini, serotonini, aminakiseline I histamini.

~J_--~Zt~
-4 I hemijskih glasnika unutar neuronskog tela, odnosno presinapti&ih terminala,
sinapti&e pukotine i postsi:apti~ke cellie
r Neuratransmiteri su, pa pravilu, mall malekuli za ~iju sintezu je neaphodna prisustva,
specijalizovanih enzimskih sistemo. U mazgu su nadeni u umerenim kancentrocijomq”
i pokazuju veliki afinitet za specifi~na receptarska mesta. Ove ~injenice su kari~ene
za rozvoj I primenu navih metoda kojima su kompletirona soznanjo a svajstvima ii

~-~j Postoji nesklad izmedu strukture, odnosno fizioIo~kih procesa u okviru sinapti&e : klasi~nih transmitera u mozgu sisora.
transmisije i velikog broja supstanci koje bi se mogle nazyati transmiterima I grubo L
- razvrstati u tn velike grupe: t
— kIasi~ni, konvencionalni neurotransmiteri; ~--~

— verovatni,. ,,pod pretpostavkom” iii transmiterski kandidati; 4-

— neurómodulatori iii supstance sa neuromodulatornom aktivno~ãu. ‘
I Ii
ii.,

a as
• as -— - -- --~ - — ~____i -

ii ass
55 — - - — I - —-— -

I:~a
ii
:~
urn
-

—
—

-
-

- - — - -
- ~-~-

~z_-- —
-

-
- - - -

-I
~

-~
21
~
u-s
— I L I~~_~L Eu~~
 • .—-. -

I •~:.‘.~~~------
.. -.

~4’ 2 ~F ~ :1

- i LI r~r_~ - I j Projekcioni putevi polaze iz mozga ill se u njemu zavr~avaju. To su dugi iii kratki
~1
-~ 4 2i~-1 ~VeIiki mozak (Cerebrum telencephalon) I - j H .1 puté~i koji povezuju mozak so ostalim delovima centralnog somatskog nervnog
—~ I_~~ ~ I ~ ~ L — I — — It sistema. Oni su nishodni, po pravilu motorni, i ushodni, senzitivni. Posebna grupa
II
II ushodnih puteva su senzorijelni (~ulni) putevi. Motorni putevi slu~e izvo~enju vol jnih
Veliki mozak nalozi se zaledno sa medumozgom I sredn~im mozgom u cerebralnoj II i outomatskih pokreta. Senzitivni prenose oseëaie (povr~inski, duboki I senzibilitet
-
Eli
_~_!-~ --
lo~i lobanje, ~iji krov fine kosti (calvaria), a pod prednja i srednja lobanjska
— unutra~njih organa), a senzorijelni u~estvuju u funkciji ~ula.
ama (fossa cranii anterior et media). Od malog mozga odvojen le malomo~danim -
II
PSI Kratki I dugi asocilacioni putevi povezuju koru susednih vijuga Ii koru jednog lo
-. .- ill
H ;tr ~atorom (tentorium cerebelli). III busa sa korom drugog iii vi~e susednih lobusa no istoj hemisferi (homolateralno).
4-ill

II ~rn
‘-H-H-
Mozak je te~ak izmedu 1100 i 1450 grama, mada postoje individualne i varijaci~e 1~ Komisuralni putevi povezuju odgovara~uce delove na suprotnim hemisferama (kon -.

I _~L:j. L
prema polu. Te~ina mozga nije u bitnom odnosu so inteligencijom, mada je poznato I.i
ill
trala~ralno). .

do mozak izrazito male te~ine imaju slaboumne osobe.

~ Neu’rofizioIogIla mozga. Ranije je —

~ovek se rada sa oko 1 0 milijardi nervnih ãelija, koje, uve~avaju~i svoju zapreminu, I ~I re~eno do pojedina citoarhitektonska polja
uve~avaju I zopreminu mozga. Covek, dakle, u toku ~ivota mo~e gubiti nervne ~elije ~ jli,~ ~ire lobusi, imaju odredene funk—.
—

koje nemaju sposobnost regeneracije. I cije; koje su u najvec~em broju slu~ajeva •1’~

Mozak se sastoji iz dye hemisfere, koje su razdvojene meduhemisferi~nom pukotinom •~ ispitane I dokazane.
-ft±
m~ a u donjem delu spojene ~uljevitirn telom (corpus callosum). - Ceoni rezani ie elementorni korti—
kalni motorni centar. U njemu se nolazi
Centralnu ~upljinu hemisfere ~ini bo~na komora. Hemisferama je priklju~en rhin—
reprezentacija funkcija pojedinih segmenota
encephalon, koji slu~i mirisnim funkcijama.
- ill grupa mi~ic~o tela. Ta reprezentacija ide
-r Povr~ina mozga je nerovna. Sastoji se od vijuga (gyri), ispresecanih brazdama II ~ obrnutim redom od uspravnog stava tela,
(sulci). Ve~i broj girusa grupi~e se u lobuse, kojih imo pet: ~eoni (lobus frontalis), i m.i
III
tako da se slikovito kaie ,,da u sopsivenom
temeni (lobus parietalis), slepoo~ni (lobus temporalis), potilja~ni (lobus occipitolis) mozgu ~ovek dubi no glavi”. To zna~i do
I Rajlovo (Reilovo) ostrvce ill insula.
I:: se u gornjem regionu nalazi reprezen
Gracla velikog mozga. — Na preseku
mozga vide se siva i bela masa. Sivu masu
:~~ tacija segmenata donjih ekstremiteta, a u
donjim delovima reprezentacija gornjih —

~ine mo~dana kora supkortikalne sive ~ ~ segmenota tela. Pri tome su delovi tela
mase u obliku jedaro, koje imaju vafre so slo~enijim funkcijamo reprezentovani
i raznovrsne uloge y organizmu. Kora 59 no mnogo vecem prostoru.
mozgo je debela do 5 mm, a sostavijena
li / ~eoni re~anj preko svojih puteva ~—
je iz 6 histolo~kih slojeva. Kora mozga
sastoji se iz nervnih ~elija, neuroglije I —
~~::
~. iI~
omoguc~ava izvodenje voljnih pokreta
I reguli~e motornu aktivnost. Nadra~jne .
LL. nervnih viakana. / ::I nokse izazivaju pokrete koji se sve~u ne I
I-~.
Mo~dana kora se deli no ve~i broj
~- I::~ mogu usmeravati ill reducirati. Destruktivne - .

citoarhitektoni~nih poija. Svoko od ovih j-: lezije izazivoju pareze i paralize (lak~e I ~i. 1’
polio ima posebne funkcije: Brodman - I~ te~e oduzetosti) no strani suprotnoj od
:—~: j_~~ (Brodmann) rozlikuje 52, dok drugi autori ~ o~te&nja, zbog toga ~to se vec~ina po—
Presek velikog I malog mozga mo~danog 1.: i~ ~ . . . ‘..
~ opisuju 109, ~ok i 200 ovakvih polja. stabla I ki~mene mo~dine (F. Netter~ I menutih drugih rnotornih puteva ukrsta u
::~ produzeno~ mozdini. Konkretniie, ostecenlo
Bela masa ~ini unutra~njost hemisfera velikog mozga. Sastavijena je od vlokana :: levog ~eonog re~nja daju paraliti~ke Kortikolna reprezentacilo F. Netter
::
—

sistematizovanih u sledeëe puteve: 1) projekcione (nishodne ill kortikofugalne I fenomene no desnoj strani tela. Paralize (sleva nodesno): nozni prsti, skocni
is . ~. . . . . zglob, koleno, kuk, trup, rome, lakot, -i -. -

~ ushodne iii kortikopetalne), 2) asocijacione, 3) komisuralne. I: I: su spastickog (rigidnog) tipa I pracene ru~ni zglob, prsti, poloc, vrot, kapok,

-- —~
—-
-
L —— -
-- - -
- ‘‘
Iii.. su patoloskim refleksima
— - -
nozdrve usne I ezik grkl~an —

I- I - ~. L
i---
I I-
--— -
L
~—
-
-
. ‘1
I... - -- -
— -

-I
4 I~:5:5
- •~5 -~
—
- .-
-.
.1 - —
-
- — -.- -
-
--
1 1-
~ -r
P.. Z1 -~ .-.- - — - L -

II’ •JL~. . ~ —~
~ i • I ~ _~_~ ii~
I I ~
 -V.
-

I
III’ ~

U ovom re~nju nalazi se i motorni centor za govor (Broco), koji je kod de~njako ‘II
S SIepoO~fli (temporolni) re±Qflj je elementorni kortikolni akusti~ki centor. O~tec~enja
sme~ten u levom, a kod levaka u desnom ~eonom re~nju. To je tzv. princip domi
S u~ jednol hemisferi izozivoju sni~enje shuho I te~ko~e u lokalizociji poreklo zvuka,
nontne hemisfere. O~tec~enje ovog centro Ii~ovo obolelog sposobnosti govoro. On dok~ dbostrone povrede prouzrokuju gluvoáu.
ne mo~e do govori, oh rozume tudi govor. To je motorno iii Brokino ofozi1o. ~Ii
Nodrà~ojni fenomeni ovih regiona monifestuju se akusti~kim halucinacijama, o
U ~eonom refrju naloze se i koordinaciono iii proksi~no zono, kojo omoguc~avo koji~x~o. c~e kasnije bItI re~i.
koordinisono izvodenje pokreta I odr~avonje rovnote~e. (Kosnije c~emo videti do u
ovim funkcijoma zno~ojnu ulogu imaju i drugi delovi somotskog nervnog sistemo, U temporolnom re~nju nolozi se centar zo razumevanje govoro, poznot koo Vernikeov
no primer mali mozak.) (Wernicke) centar, ~ije o~te~enje izozivo senzornu afaziju. Bolesnik ne razume tudi,
I
a kosnije ni svoj govor, iako je govorni aporot potpuno neo~tec~en.
L U ~eonom refrju nolaze se ,,centri” zo pisonje, mimiku, pokretanje glove, trupo i
o~iju. Zoto je nojve~i broj porolizo, noro~ito onih u dominontnoj hemisferi, pro&n
-
I I.
.1.
a
Ternporolni re~onj, premo novijim ispitivanjimo, smotro se tzv. memoria korteksom,
• I jer mo zna~ajnu ulogu u procesu pomc~enjo. Usled njegovih o~te~enja nostoje tzv.
I motornom ofozijom, ogrofijom (nemogu~nost pisonjo) I oproksijom (nemogu~nost
• omnezijo fiksocije, kojo se monifestuje nesposobno~u uporn~ivanjo.
•~ :1 izvodenjo pokreto).
I SK•
~eoni re~onj je centor intelektuolnih i emocionohnih funkcijo. Stogo pri njegovim 1’ Po~o se u ovom refrju nalazi I olfoktivno (mirisno) zono, njeno o~tec~enjo izozivaju
te~im orgonskim o~te~enjimo (~e~c~e obo ~eono re~njo) nostoju poremec~oji pomãenjo, .lp mirisne hahucinacije (~esto kod temporalne epilepsije), koje nostoju zbog nekog
I WI
r~ i—’
I~II
I...
L.L

•
-
po~nje, inteligencije I izmene emocionolnih reakcijo hi~nosti. Tokvi bolesnici su ill
torpidni (usporeni I neefikosni) iii skloril crnom, noj~e~e glupom humoru no sopstveni
ro~un. To su tzv. morije. Mogu nostoti i psihopotske devijacije li~nosti.
Tern en i (porijetalni) re~onj je ehementarni kortikolni centor senzibiliteto, u kome su
pojedini delovi tela, zovisno od funkcije, reprezentovani no veãem iii monjem prostoru
kore. U ovom reThju se integri~u I intehektuolno obraduju svi senzitivni utisci.
• obostrane povrede prouzrokuju kortikolno slepilo (bolesnik ni~to ne vidi)
~jri~ta u temporalnom re~nju.
O~te~enjem odredenih oreoho ovog refrja nostoju motorne I senzorne amuzije.
, Su~tino o~te~enjo je u nernogu~nosti instrumentolnog izvodenjo muzi~kih dela, ne
sppsobnosti shvotonjo I upam~ivanjo muzike (melodije, kornpozicije I sI.).
PbtiIja~ni (okcipitolni) reianj je ehementorni kortikolni opti~ki centar. Njegove jed
nostrone povrede izozivoju hernianopsiju (ispod u jednoj polovini vidnog polja), a -.
.,..

Pri o~te~enju ovih areolo sni~ovo se senzibilitet i nostaju ideotorne apraksije, koje se
monifestuju dekompozlcijorn pokreto jedne zbmi~Ijene rodnje. U slu~ojevimo idejne
(ideotorne) oproksije, bohesnik nije u stonju do konstrui~e plan jedne slo~ene rodnje
_L
(no primer, bolesnik ne ume do poli sve~u ~ibicom: zrnom ~ibice grebe pogre~nu
~~Jodro~ojem ovih regija nastaju potoIo~ki fenomeni u opo~onju svetlosti, bojo,
• •~ morfolo~ki jasnih sliko koje se kre~u (fotopsije, hromotopsije, pohiopsije) koo I videnje
&forrnisonih predmeto (metamorfopsije).

H stronu kutije ill sve~u prinosi nezapoijenom pahidrvcu).

Aheksijo je, tokode, znok o~te~enjo ovog re~njo. Monifestuje se nesposobno~u
Opti&o agnozijo je poreme~aj prepoznovonja simbolo pri potpuno o~uvanom
opti&om aparotu (bolesnik prepoznaje crvenu, belu I plovu boju, all ne zoklju~uje ::. :
H
V

~itonjo, uprkos o~uvonom vidu bolesniko. • do one simbolizuju nacionalnu zastavu).

~i. .

Toktilno ognozijo je potolo~ki fenomen, koji se monifestuje nesposobno~c~u bolesnika - •5 V V V

r do ~ulom dodira (koje je potpuno o~uvono) prepozno predmet koji mu, dok su mu is .5 ~ ~ ~
• _.TJ..~LlL.i_i~I.4.I~.-IJ.I_~l.Lt._L .•. . .: ..

o~i zotvorene, stovhjarno u ruku. IS• I — L _.. — ~. 4 . .~ —

Lezijo porijetolnog refrjo prouzrokuje Gerstmonov (Gerstmann) sindrom: nepre ~ ~4—21~ Mo~danp ~s~ta~[? (~ruricuhs encephali), i I

iii sIz::z.V ~ V:V:r

poznovonje prstiju, nemogu~nost orijentocije levo desno, nesposobnost ro~unonjo
—
-- V

(okolkulijo) I pisonlo (ogrofijo).

Mo~dono stoblo se sastoji iz ~etiri Vtk formacije: medumozga, srednjeg V • - - -

Autotopagnozija se monifestuje gubitkom ose~ojo a polo~oju teha i njegovih seg mozga, Vorohijevog mosta i produ~ene mo~dine. •• V

menoto.
Anozognozijo je nesposobnost uvidonja sopstvenog defekto (bolesnik ne prihvata
V
FI •
Medumozak (diencephalon). Medumozak je prednji deo mo~donog stabla.
—

Nolozi se izmedu hemisfera vehikog mozga. Najpoznatija jedra su mu hipotolamus

•~

~V
V

V
: V

svoju oduzetost i poku~ovo do hodo). Cesto se sre~e u ronjenika s omputiranim I talamus. Smatro se do je to najmanjo formocijo koja istovremeno irna najvi~e rV V V

ekstrém itetima. - V• ~ - funkcijo. Centrolnu ~upljinu medumozga ~ini tre~a mo~dana kornoro. •~ V

•IIi~ •V
Ovde treba pomenuti I reprezentaciju ~ulo ukuso kojo se tokode nolozi u dehu
ovog re~njo.
E-i: ‘~ Dijencefalon je neko vrsta senzitivne roskrsnice. Odotle senzitivni putevi vode ka

IP kori mozga. U njemu se nolaze mnogi vafri centri za rnetabolizam masti, ugljenih
~ :~. V
V

I- —~
r
-~
•~_I - ‘.r
——t:#:r~-1
liii -
.. I
—--• —- -
-~ -
-t -

-; —~ -~ V~ -~ —-l::sm~~ ~ L - -
24 ~ ~ _rn ~ ~ :: ~ ~-~- —~—‘ ~_~1 — —— 25~
U. - ~ ~ ~ -
5..
 • •IIr
ii~•4~J-~ -,
a ——I ~ ~
a 4-2~i 3 Mali mozak (Cerebellum)
.—,—,---+--,---,
- — -
—

1 4~:tf hidroto, belanëevino i vode, centri orterijskog pritisko, termoregulocije I seksualnih :1 ••• a ~ ~ 4~ }-~

F~j.±~
J~L4~~
funkcila. lz ove regije idu, p0 principu povratnog sprego, impulsi do kore mozga
nazod. Njihovom interokcijom obja~njovo se nostojonje sno I budnosti. Projekcioni ~
Mali mpzak nolozi se u zodnjoj lobonjskoj jami I te~ak je 150—200 gromo. Sostoji
H2LZ~~t putevi uti~u i no eIektri~ne ritmove kore mozga. :1 ~ iz dye hemisfere, izmedu kojih se nolozi cry ~vermis).
rb -~ ii
~~tLi. Hipotolomus kontroIi~e rod autonomnog nervnog sistema. No taj no~in, posredno, h. Mali mozok je so susednim delovima mozga povezon pomo~u tn porno mo~dano
ti~r~:1 uti~e no emocionolni ~ivot ~oveko, ~to je dab nekim outorimo ideju do go ,,okrive” ;-i
krako. Prvi krak povezuje mall mozok so gornjim delom mo~danog stoblo I velikim
zo nostonok maniiako—depresivne psihoze, o ko1o1 ce biti re~i u psihiiotriii mozgom, drugi povezuje mall mozok I Varolijev most, o tre~i mali mozok so
—

L ~ proçiu~enom I ki~menom mo~dinom.

I ~ ~ Ostecenie hipotolomuso prouzroku~e vodeni diiobet (diabetes insipidus), ko1i se —
ri_r karokteri~e, unosenlem velikih koli~ino tecnosti (poIidispi~o) I poveconim Iu~enIem ~- ~
Mali mozak se nozivo ,,~pijunskom centrabom” zbog mnogobrojnih kratkih I du~ih
zL~ I mokro& (poliurijo).
Poznot je I odipozo genitolni sindrom koji se korakteri~e gojozno~ëu, atrofijom geni
~:,
~z: ~ : pute~ta koji prenose impulse velikom brzinom, p0 je veza so ostolim delovimo
nervnog tkivo br~o.
tolijo so o~tec~enjem reproduktivnih funkcijo I, vrlo ~esto, o~te~enjem inteligencije. ~ Sve funkcije malog mozgo obovljaju se nesvesno. Dra~enjem mabog mozgo ne
• 1_. ~ • -i
Pri o~tec~enju talamuso nailozi se no smonjeni iii potpuni gubitak senzibiliteto u f- ~ dobijoju se izolovoni pokreti kao kod velikog mozgo, oIl mall mozok u~estvuje u
i::. jednoj polovini telo, no te~ko podno~I jive i ~estoke bolove (tabami&i bobovi) I ~ motornim funkcijomo. On veoma brzo onolizira impulse iz kore velikog mozgo,
po~ove prisilnog afekto, kod se smeh i pIo~ jovljaju bezrazIo~no i impulsivno, bez uporeduje Ih s rodom odgovoroju~ih mi~k~o i no toj na~in koriguje pokret. Korigo
I iii. sposobnosti kontrole. vonje pokreto izvodi se no taj no~i•n ~to se, opet preko molog mozga ko velikom,
I

Srednji mozak (mesencephalon). Korokeristi~on je p0 tome ~to se u njemu noloze :

.L. ~ oktiviraju antogonisti, a ko~e mi~icEi koji imoju sinergi~nu, sinhronu I hormoni~nu
funkcijU. Logi~no je ondo o~ekivoti do c~e poremec~oj molog mozgo izozvati pogre~ne
jedro III I IV, kao I grano V mo~donog ~ivca. Preko crvenog jedro I drugih formocijo r:~
~ EI
procene amplitude I brzine nekog pokreto, pa ~e on biti nenitmi~an, nezgrapon,
-
~
—
reguIi~u(IIIse I nevoljni
mi~k~o pokretinerv),
IV kronijolni I tonus. O~tec~enje
nistogmus, kojimezencefolono
se monifestujeizozivo poralizu
ritmi~kim o~nih
pokretimo ~ neharmoni~on. Su~tina je u nesposobnosti predvk~onjo i izostonku nodovezivonjo
o~nih jabu~ico, I fenomen ,,Iutkinih o~iju11, kodo o~ni bulbusi idu suprotno od ~‘] :~ zapo~etog pokreto.
~ pokretonjo glove. Poznoto je do je jedno od najvo~nijih funkcijo molog mozgo odr~ovanje rovnote~e,
— I. ~iji se poreme~oj monifestuje smetnjomo u hodu. SIi~nim mehanizmom obja~njova
Varolijev most (pons Varoli). U Vorolijevom mostu sme~teno su jedra od V do
— ~ se poremecEoj odr~ovonjo uspravnog polo~ajo I govornog ritmo. Mali mozak
--r~~ VIII kronijalnog nerva, p0 njegove povrede noru~ovoju funkcije koje predstavljaju ~ u~estvuje I u odr~avanju tonuso, pa se pri njegovom o~teëenju sni~ovo mi~i~ni
—}-i~ inervocionu oblost ovih nerovo (pokretanje o~nih jobu~ico u stranu, o~tec~enjo ~ Il tonus (hipotonija).
mimicke muskuloturej. - i~ I

1 - Produ~ena mo±dina (medulla oblongota). Prostire se izmec~u prvog vrotnog

—

segmento I donje ivice Vorolijevog mosto. Sodr~i jedro od VIII do XII kranijal—
1~ ~ nog nervo. U njoj se noloze refleksni centri zo ko~olj, fonociju, sisanje, ~vokanje, ~
~-
gutanje I povra~anje, kao I outomatski centri za disonje I rod srca, vazomotorni I I I I
~ 4
-
7f-~-- centri I centri za znojenje. Na nivou produ~ene mo~dine ukr~taju se dugi motorni ~-
I I I __~_ —

I senzitivni putevi. Ki~meno mo~dino se nolozi u ki~menom kanolu, po~ev~i od prednjeg luko atlaso
I mi
Pri o~te~enju produ~ene mo~dine nastoje poremec~aj nerova ~ijo se jedra u njoj ~ (I vratnog pr~ljena) do II slobinskog pr~Ijena (od C1 do ~2)• Dugo&o je 40—45 cm,
• iEi noloze I odgovaroju~ih funkcija. I! modo postoje individualne I vorijacije prema polu. Te~ka je oko 30 g, a popre~ni
presekjoj je dug 10—15 mm. VaTha su njena dva zodebljonja: iz vrotnog polaze
1—
nervi za inervocijugornjih ekstremiteta, a iz slabinskog zodebljanjo za inervociju
—

i~ i--t--_1 Ii donjih ekstremiteta.

~ iii
111
No popre~nom preseku ki~mene mo~dine rozllkuju se siva I bela maso.
~ivo maso je unutor bele mase. Obliko je leptira so ro~irenim krilima III Iotini&og
slovo H. Sostoji se iz tn paro rogovo: iz prednjih rogovo polaze motorno vbokno, iz
E
~ ~

I~jJ~
z~J~
-

j-
I _L’ — ~I — I — — _: — —

~L ~
~~L_ _‘_~~E~ -i ~ -~!
~L ~~ f:
~hJ-~ 26 fit ~
~

:~.
~
~ ~_L-~.__L_j.~J~
L
..-
4~
- I Ii ~ _iH,~LH~l_
-~ 27 ~p=-~

tI±L LW ‘U±rLJ~L~_+±~b±L..~ • j. ~Th~+tr- I — I

 :
bo~nih (preko prednjih) vegetativna, dok u zadnje rogove ulaze senzitivna nervna
vlakna. S

J~ Bela masa (sastavljena iz prednjih, bo~nih i zadnjih stubovo) sistematizovana je u

.J~ projekcione, asocijacione I komisurolne puteve (koje smo ve~ opisivali). Funkcija ovih
~ puteva ki~mene mo~dine je od~avanje veze so ostalim delovima somatskog ne~nog 2 ~ OCULOMOTOR
-: -~ sistema, kao I komunikacija me~u pojedinim segmentima k~mene mo~dine. ii OLFACTORY OPTIC (ALLE~~M1m~S~PT
• IRIS SP*4NCTER.OUARY M)
Ki~mena mo~dina u~estvuje u motornim MASTICATOR N E
(MUS~ES OP
I senzitivnim {unkcijama tela. Impuls za 4 TROIIIAR MARflCA

\Tfl
I.,... I
vol jni pokret, stvoren u kori velikog mozga,
dospeva do prednjih rogova I stubova ~-

• ki~rnene mo~dine gde biva realizovan. 5

I . ‘ . . . ThIGE~NAL
Mogucni su I nevolini pokreti, ko1i nasto1u iwro
I .. dra~enjem ki~mene mo~dine. Etc -
. -I

u zadnje rogove ki~mene mo~dine, a 5 7 GLO5SOPAIATINE

e4.
I~?OI-TQ R~UtMY
• ;. . .. I wncnRsOF~ 04.
• . L pro~ekcionih puteva, do senzitivne kore ~ FART OF TONG
AF~ SOFT PAlATE
velikog mozga, u kojoj se intelektualno

. :.~:
f obra&ju. Na taj na~in mi raspoznajemo
kvolitete osec~aja. Presek ki~mene mo~dine 1 prednji
rogovi; 2 bo~ni rogovi; 3 zadnji 8
-. U kicmeno1 mozdini nalaze se centri I rogovi ACOUSTIC
AUO~IOIY
~ vegetativnog nervnog sistema. Preko nje
:;~ se reguIi~e prafrjenje mokraáne be~ike i
~ debebog creva, kao i seksualne funkcije i
trofika (ishrana) tkiva. Ki~mena mo~dina 1 9
GLOSSOPHARYNGEAI.
r je centar mnogih refleksa. . W4SC~Y—POS1~IOR PART OF
TONGUE T • PHARYNX
A~TOR-PHARYNGLA~ I~5QflA~
I
4 5
i:r_ L.I
I — .
• i J~ZL 4~L~ Z ~ LU~LT 4JTf~.I J -:~.p ~
-- II • 10
L -

IL
~ _1~j -

‘fl~i4~iri1.Drp1~’-1~
~ L_ -

~ — ir~.
~

~.
VAGUS
MOTOR—HEART. WNOS~
BRONcH~ 0.1. TRACT
59450m’-HEART, WNGS~
)
BRONCHI~ TRACHEA. LARYNX.
~ 34-2 2- Reriferni somatski nervni Tsistern i 1’ PHARYNX. 0.1. TRACT.

:
— -~

~ .i.~p ~. L1 ~ ~ .~. ~, ~ — - 12 ACCESSORY

EXTERIUa EAR

.. . I ~YPOGLQSSAL TRAPEZIUS
z~,. z: Periferni somatski nervni sistem sastoji se iz dvanaest pan mo~danih ili kranijalnih
~ (ne~i cerebrales) trideset I jednog para mo~danih ki~menih nerava (ne~i spi ~.

::,.zL-rt nales). Opisac~emo samo najvafrije funkcije kranijolnih nerava.

‘I
Fib olfactoria (I) slu~e ~ulu minisa.
.11 IRAP
N. opticus (II) je vidni ~ivoc, a najva~nije funkcije su mu u regulisanju o~trine vida
I ~irine vidnog pobjo. •

~ .~zt~z;~i~zj. ;~j. ~~jj;r~

: ~ Inervaciono podru~je mo~donih nerava (F Netter)
- ~ _ •T~~ I
trn r~ rrri~ ~
IT — --
.ji’
-r I

—~ — ~
-r
-
L-
-
.
i1r ~rim~,.~-t--
SI —t
:: ...:... .:~ ~:
-- ~-—~i—i
. - -~ - i ~ I
 N. oculomotorius (III), trochlearis (IV) I abducens (VI) nazivalu se bulbomotornima. 5. Mo±dane opne
Inervi~u o~ne jabu~ice i o~ne kapke. Delstvom no spoIjo~nje mi~i& oka reguIi~u,
izmedu ostalih, i pokrete o~nih jabu~ica I kapako, a u unutra~njim mi~i~imo oka
reguIi~u~obIik, ~irinu i reakcije zenica, koo I akomodaciju o~iju. • Mozak j ki~meno mo~dina obavijeni su trimo opnoma. Tvrda mo~danico (dura
N. trigeminus (V) u~estvuje u senzibilitetu lico, kao i~ • mater) leste ~vrsta, fibrozna opna, fiji krvni sudovi ne komuniciralu s krvnim Su
I u funkcijamo ~vakanjo.
dovimo mozga.
H Pau~inasto opno (arahnoidea) nema ni krvnih sudova ni nerova.
N. facialis (VII) u~estvuje u mimi~kim pokretima. p

H s-HE N. statoacusticus (VIII) u~estvuje u funkciji sluha I

odr~avanju rovnote~e telo.
‘

•~
Meka mo~danica (plo mater) obovija plosti~nu masu mozga, to lest odr~avo njegovu
konzistenciju. Bogota je krvnim sudovimo, pa se preko nie vr~i promet moterija. Pred—
stavija neku vrstu borijere kojo ~titi mozak od infektivnih i drugih ~tetnih noksi.
• er-- r —-r- IS
N. glossopharyngicus (IX) u~estvuje u funkciiama ~ opne grade tn prostora: epidurolni (iznad dure), subduralni (izmedu tvrde i
:.
- -

gutonja I reguli~e ukus u zodnjoj tre~ini jezika. ste opne) i subarohnoidni (izmedu arahnoidne i meke mo~danice). U sub—
• paucino
H--.
r.-i-, N. vagus (X) reguli~e pokrete nepca i glosnih zica, SI
arohnoidnom prostoru cirkuli~e mo~dono—ki~mena te~nost (liquor cerebrospinalis).
artikulociju, fonaciju, disanje I rad srca. •I -
rr~ -i T
~ T I •
1 N. accessorius (Xl) reguIi~e poio~oj glove a n. hy—
• I
poglossus (XII) pokrete I trofiku iezika.
Mo±dinski (ki~meni, spinalni) neM izlaze si~etri~no
iz segmenata ki~mene mo~dine, so dva korena: zad S
/
(
-
4—
..~

—~
njim (radix dorsalis), koji ima senzitivnu I prednjim (
II

I
I
ventralis), koji ima motornu funkciju. Vec~ u tvrdoj opni S
—4-
ki~mene mo~dine ova dva korena spajonjem grade -

t~
spinalni nerv. Bubrenjem senzitivnog korena nostaje -

spinalni gonglion. Spinalni nerv se kasnijé deli u ~etiri

—4-
grane: meningealnu (koja se vrac~a u ki~meni kanal
r~rr1~
i inerii~e tvrdu mo~danicu), zadnju (zo ko~u I mi~ic~e
Fh fTfr±
Ti rT edo), prednju (zo ko~u I mi~iãe spolja~nje I prednje
strane trupa i udova) I sivu komunikantnu granu (koja S
S
spinolnom nervu dovodi postganglionorno simpoti~ko
~ vlakno). Spinolni korenovi, zajedno so predn~im grano
-l
ma,-grode nervne spletove, od-kojih su kod ~oveka - Tvrdo moidana opna /dura mater!
I ii
nojvaThiji spletovi za gornje donje ekstremitete (plexus I meningealna arterija
I.
cervicobrachialis I lumbosacralis). I
IS
Spinalni nervi dele se no sIede~ih pet grupo: 8 pan S
vratnih (cervikalnih), 1 2 Iednih (torakalnih), 5 slobinskih • II
~ematski prikaz segmenata • 1•
S
ki~mene mo~dine (Iumbolnih), 5 krsnih (sakrolnih) I jedon par trti~nih -
IS
II
(koksigeolnih) nerava. II
- S
3Tt1~ --I

I.
I.
Pau~inasta /arahnoidea/ I meka mo~dona
opno !pia mater!
.
I.I.
F-- ...~. ...
~

-
r~
I-
•
~
~iiimiii
- ~S OU ~
I Ii
—r ii •B~Bim~•us~~ •~
~ si•
 - II •BB•I
B.
:±
I
IV•~
I ~-
V V0I~4U0 a!uoA!p~Jpo ou4uaDSoJoflhi !V (uodaii~ III
II I o6zow iAopns iUFJ~
IVI
a!poz!I!clow! ~sa~) ~j n~aL.loJ!ds npe1q ou o1a~~4uD .a!uoA!J~o ou ~sa~ p~o~o~as ‘1~iGA
a~S!JO)1 a?~a~!ou as bbo~ •~Jaw!Jd o’u ‘o!u~!~oqo IflUflW!O~fl0 .po)1) o!!D)1oeJ OAOUOW ‘III V-i
.1aS0,A~. 0uA11!Zod oup~ ! ~w~~npaw ‘a! oDn6o~A~ •san1. a!n?n!I)1sI 0!!D)1OaJ DUAi4Db~N -f
o~uaw~1dwo)1 a!iDos)1!} o!ID)109J (uowiassb~J 0AOU0WJ~SDA a! oua~uo~ !20U60!!p A
I ‘~
(B
~ - V V o6zou~ a!!D)1o}u! aU?!~afll
I..
I II
BBS azou6o!ip o!1Ao4sod as !~59uJfl6!s wO4uaDoJd W!)IOS!A Os (a4ai~oJ!ds apo~ a!poz!~~qow! I. I
BBS ~S~4 AOUOZI~N ! o~uaw~dwo)1 9!!Dosi!i o!!D)1oaJ oAoUowJaSo/~) WOp~6Oid WDISOIOJa,S
I. t~zzz
B
B V • •V : . •P!150U60!!p fl-jl~O)1 : -~ ,1
B. as opo~o~ (owo!u!1oA!~ 0!!DDIfl)1OU!.’DJfl4Ifl)’a!U0AO!aS0Z ‘zowzoJ) pa16aid. !)1~0I0!JaPl0~ II
BR ~ VV V V V •~p1 0~!61!UaW I
B B Ii
B I
‘I II
IRS ‘osaqo~ ‘OZ!IoJod aUA!Saj6qJd V!D!4s0u60!IVp !o)1s!!~~o4oJoqo~ n ub!o~ouz a! O1JA fl.JOA)111n
I >~
0UiAa~U0Iac1 oIü~oj1 L.1I)15U!1fl9016 ! ~!)1su!wnqIosoupO os!4!6u!yaw p0)1 ~ flS I c.~,
-I VV V V V. V V 04!1a!!WO!10d ! 04!10}aDua 6OU~!6J04~I II
I
B.... Zr —,
IRBIB ‘o6zow o~own~ ‘o~aqo!!p ~O)1 ua~!Aodo ‘(nJoA~1 n !M)1 o~sns~.id) n!uaJoM)1 !Jd V’°i~6
B.:
V.. ~1
B UIUOW 60)IS!IJa1)109p0)1 as o!IAo! flJ0A)I!I ~ ~ a!ua~!uS. ~hwo)1!I6 pO’ %c[-@c
B a j
B. !50UZ! ! (o!!w~vIb) !M)1 fl 0JO~ flOMU OWaJd as ainpaJpo-(bi!~oJo~p16) nJoA)i!I n
I ~L~V
B Ii V V V V •o6zowo!u~!1odoz Vi! A I
0Z04!D001d as OA!Zou o!ojcj V60A0~!!U a!uo?aAod 0!!Io? q!uJoap~nu0u0w !~P0S .iOA)lfl c—E
I. V : V V V V V ~U!~DZ0W aUeW~)1 A I,: -
I. I -~
RB
I o6zow 0J0Wfl~p0)1 IDOU as a~ow .JOA)1!I U0W0J110~U0S)I •Wa~S!S !U~0~~~)1!I fl O4DUaW6!d I
BBS 4
‘S. I
o)1so1aJd 01R0J1!J9 oz!1oWaL~ DD!pa1Sod oo~ ~!o~sou1o!!woJ~o4uos~’i a!n6n1u~uaD ~
B...
BIll 0)10 UDWOJL1O1UOS)1 0 ‘oWo4aAnJda W!AS n A0M)1.aI JoA)1iI nIuaJo~~)1 wo)1SO1o~od !~d Il_I
V o!uaw as OJOA)1!i AOISOS ow!!u~!~oqo w!u!pa!od j~j nuaA nutoi~ n!u~o~~nun n osnu!s ~!)1suoA o)1aJd as poApo M)1 0)15U~A Z
I •opuop~ 6w 09L—00L ! a!a~ri 6w ~J~7—Q 1 ‘ou!Aa~uoIa~ 6w I ‘oJa?a~ 6w 08~W
Bill o~r-c oo6no4sa~ (s!I!M) Aos!I!A touzod apo~6 o6zow ~zoq ou a!!Jatio ~AQ ~
15
‘SUB a! ouo~.Jpps oJoA)1!I DD 001 nVn!o~oIod wa~apas-n oqnis 6ouapoA wwO9~_ØØ~
BIB (Jouaddns suoiiac~oio~ •o) o6zow 6010w n!!Jal.Jo n!uJo6 —
BIB ousoupo ‘wa~a~a~ ~ Qç L00 [ )1OSI4JJd 0 ‘600 1—900 1 a! oui~a~ ou~!}!~adS
SIB (Jo!Ja4sod !Jc~OJOD o) n!!Ja4.Jo nuopzow n!upoz —
II (o!!Jalow V~!Ib~5O % I ! ~p0A %66) 4S0u~~~ oü!o~zac1 ‘oJ1s!q a! JO~)1fl ~0A!)14 6ou~uau
BB’SB n~i~soz oz o!oDouz bou~icj po a! o~ ‘uOWOtsuo)1 OuA!tOIaI a! OJOA)1!I A04505 V!)1S!!W9LI0!~
II I :auoj6 ~V~ZZ
I B V .:.o!ua~ow
i1i6n~p ! ~!Ai!1uoJ11 wo!iDdJosdo owos as a!n!1dJDs! ~u’o6o1n .o)1~oI0!~
BIBI a~p a!op ! (sa~oJqapaA cc) o!iJa4Jo ~!uaw?!)1 n!aAp ~0 a!o~sou si.Io~isoq oueiiv Vzh_:::
B_B
III ~ : 0)15!~IJd V 6ou10!iuoJ)1 0.4U! 6ou~uo4suo)1 0UA!4019J
BIll V a!ua4Jo aujo1!zoc1
BIBB n!uoAo~po n ! VopaJAod ~pp~uoi~aw po o6zow !1!1~oz n as opal6o o6o1n OUID)1!Z!1 wowa4sis Os a!ug~jo aupi1oio)1 a!usoi~nun wa4sis a!nzaAod o!!J04Jo o!upa1sod OAQ
BIB V V . . fl)1S0~0I~ ! flU10)11Z11 :nboIn n)10!0/~P O~.U! J0A)1!1
II
lB (Joua4sod 5U0D!UflWWOD o) n!!Jai~~o flU~UO)1!UflW0)1 n!upoz
B...
V ocjfl4s 6ouapoA ww oo~ op 09 ~0 )1OS!4!Jd 0 ‘~ Oç 1 0)10 !SOUZ!V 040A)1!I 0U!~!I0)~
BlUR Vt ‘(J0uo~uo oap!ouo~p o) n!!Jai.~o flUpIO!JOLI n!upoid 3ZZ~
BIB
B BIB ~ V V~ V V 0)15!1!Jd 6a!uow n1oajo owa~d 6a~aA
15111 ‘(olpaw uc~aia~ o) n!!Jopo nuop~ow n!upa~s V.V~LVIj
BBSBB V0u016a.J z! ousoupo ‘!!!Jai!Jad ow~~d o6zow o~ap 6oü1oJ~uaD Z! aS!1fl)1J!D ‘ap~Dp ‘JOA)1fl
B
V .. nJo1soJd woup~ou~woqns n ~~fl)1JP JOA)1!I f!u~0!I0d.S ‘(Joua~uo J~aJa~ o) n!!Ja~o nuop~ow n!upaJd —~-~:E~i~’
V J0A)1!1 !!u~o.4nun A74 a! o~ ! flJOWO)1 nuop~ow npA~aD fl aDaJ~ Z! ‘nDaJ4 ~ !20,eP. ‘OJOF4O :auoj6 !J!ta~ a!op DUJG~U! Si4OJD~ 0!J0l.1V T~J
!?fl!DJoAo6po o)1aJd ‘~~j~u .z! 0 ‘owoJoWoD~ w!uDocl .n as o~o~s 4souDa4 0U~WD!0U0p~0V~4
soq o!Ja1Jo ! owa1u! ~ o!Ja1Jo :opns OUAJ)1 o)1!IOA OA~ n!nz!J0In)lsOA )1OZ0~A4
IL = :tD6ZOW!AQ~flS !UAJ)I 9~
V V V V V V V V V V V : V~ - :V. V V
III

III

Ill

Ii

Opt.
ne r.Iogi~.

Poznavanje anatomije I neurofiziologije

neophodno je za tzv. topografsku (iii topi
~ku) dijagnostiku u neurologiji. Ovom di
jagnostikom ml Se, na osnovu simptoma,
orijenti~emo u pronaIa~enju fokusa lezije,
~to le od velikog prokti~nog zna~aja, nar&ito
pri velikim hirur~kim intervencijama za koje
~esto postoje vitalne indikacije.
NeuroIo~ka dijognostika koristi simptome
koje treba povezati u jednu Iogi~nu celinu,
a koju obkno nazivamo dijagnoza. Ona
predstavlja jednu nozoIo~ku jedinicu. U
neuroIo~koj dijagnostici naj~eki su termini
motorika (motilitet), senzibilitet, tonus i re
fleksi, bez kojih se klini&o fenomenologija
ne mote ni zamisliti.
 ~.~::~:~:.:J!iZ4 ii -~
l~ ~ a
~ ::1
all..
• : . • . ..... ~
.~•lllij
•:.L~ 111.1 a
1111 ~
Ill I
liii
(Asso~ ‘i) eU!p~oW Pall ~
(?R!lopo~ •~) Pill ~
0U0W~I)1 OAO6OJ L1!!UpeJd op o!uj Pill p
o~ni OAOI n!!4sJd i~oJ)1od iu!I0AON Pill p o6zow 601!IOA e~o~ ~
6ouoe~ Ojo)1 po o4nd 6oUp!WOJ!d )1oj 1111 I.
Ill. p —eio u~paipo IoJ4uo)1 o~o1pod ! o6aids ~oupi~Aod flWO4S1S od WOUACI6fl ohApo Os
Pill
I... p o!uos!uo!D)1unj OUIpZOW OUOWDC1 Z! ! 0~904S 6oUDpZow o.iope! ‘o!!16u06 ~!uIO)1HJO)1qflS
liii p
i.ai ‘o6zow 6o)1!IOA eio)1 zi es1ndwi olopeid ~i owud ‘OWOZOA owiAO4nd WiupoApo
liii
Ill pr W!UpOAOp ‘o6zow ~ WO~S!S !uJ0~0~A4 — weIs!s !UJ04OW !u~o~aqa~a~ ~
Pall .
•~i ~
Ill p -‘ •0SflU0~ bou~isiw osjo~ai n!uos!In6eJ ~ ! 00)1 ‘0W!~OJ)10d W!U!IOABU n
Ill
all o!n~so~n a ‘o4a110d L~icjwb n!ue~0Az! !Jd o!npeJsod WOUOJflOU W!UJ0~0W W!WO}!JOd
ill .~
P S ‘OUAOJOU ‘! 0WO~S!S 6OUJO4OW OW!AOIap W!I0~S0 OS 01(1015 6ouop~ow o~po! o6ouw
‘Ill
•ai o6zow SOW 010(1 fl o~po! (ou~o)1qJo~ns) ou~o~od o!nzoAod WO4S!S !up!W0J!d0J4S)l~
Pill
Pill
‘Ill
NIl . o)1oAo? p0)1 o! !!uo~Aos!ou 0
Plilp~
‘ii’ ‘!JOS!S n!ow! WO4S1S !up~W0J!d B4SJA 0)1S!U!4OA1Z 9~!U o6 n!ow! !hJ04S a! 0UOIDflIOAO
Pail
liii ‘0U!p~OW 0u0~npoJd Op!WOJ!d !Z01!0W!W O4~ 040Z Up!WDJ!dOJ4S)10 OA!ZOU OS
Ill
I... oAo4nd II1UJO4OW WOZIUOLIOW !U0~0l5 CÁO — WG4S!S 1UJO4OW !UP!WOJ!dOJ4s)I] ~
‘III
liii
4 irn 040J)1od DJ!U!pJOO)1 op nIUO4S n a!!u ! ODiSIW L1!UipO!Od 0)1~040W
lit
P... UOJflOU ‘Ol)lDp ‘a! u~ a?!~!w ~!u!po!0d op !souaJd oslndw! !!0)1 ‘,,U0~JO !U~JAz!”
Nil
Nil o!lAolspaJd uopaJpod OW!!U 0! u~ owols!s ouio~ow o4nuowod !~l ~0 OU4)1OJ!pU!
‘ill
PU,
till 1! oup1aiip ‘os1ndwi owud Wo4sIs CÁO o?!~iw ~Rn!oJoAo6po op OW!UOS)10 Wi6flp
P.. OS OAOSJAOZ 0 ‘fl~(104S WOUOpZOW fl OAOJOU Lj!uOpZ0W owi~pa! W!UJ040W fl ousoupo
I...
:~4~ PUI V
Ii. ‘OU!pzOw OUOWDDj DW!AObOJ w!!upoJd n o!uRod UOJflOU !UJ040W !uJGJ!Jad ~
lilt
ill
1111 0W04S!S 60W040w 6OUpOJ9OJOD
liP 4
‘lip boupiwoJidoJls)1e n!upoios n!ow! 0W04 fl •OD!S1W odn~6 L.IiAO4iD olaJ)1Od
aus)1o1dwo)1
Pail
II. fl~!lfl60J DOA ‘ODiS!W ~!u!p0!0d o!uo4oJ)1od oz OJ4UOD fl!OIIAO4SPaJd au owo4siS 60upiwo~
UI
iii !d !JluOD !uID)l!4J0)1 •OW1)!S!W W!UZOJ 0)1 OJ!S O~4Dp0 0 ‘UOJflOU !uJ0l0W !uJ0J!~0d ou
Pu
PU’ osouaid Os i!o~ ‘as1ndwi ouio~ow ou!IoA oz uoJoAo6po o~ uOJflau !u~~olow !uIOJluOD
u
ill
UI •(as1ndwi 1SOUOp 0104 flOP WO)1 0~04 ~0 IS!A0Z 04S ‘OWOU!S
liii
liii I A wiuzOJ Cu) 0U!P~0W auOw~)1 OW!A060J W!!upald Cu o!~JAOZ OS (1 op ‘iU!p~0W
Pill I
nDSO1oZnpO WOWO4OW OS OA1ZOU ‘ouodo4s P.. !ouo~npo~d fl Os !?n!ol~J)1n ‘o~c~ois 6ouop~ow o)1oJd as o~o4oJd o!u~o~ 6ouooD !Jo)1
PU
Pill I
604!D!IZOJ OIID1}Op 6ouioiow 6oc1z ‘o~oJ)1od UI I p !ouop~ow n o!uiDod uojnau !woloW !!uJo6 1! !uIOJ4uaD uo~nau 1UIO.14UaD
pill I
~!UA!PI0 o!u~poAz! 1souqosods o!ue!IqoIs 1! 1111
UI o6zow 6010W W045!S !wolow (~
)1o~Iclno — aza~od ! aziloJod au~oiow ill I
ill I ‘W045!S !up!W0J!dOJlS)fO (c
elI i~
~!!Dou!pJoo)1 o!ulows (p ill I
Ii ‘uojnou !uJol0W (!!uop) !UJ0J!Jad (~
‘zeu!)1Jod!~ (D P.
Ii
Ii ‘W045!S !Up!WOJ!d i~i uojnau !UJ040W (!!uJo6) iUIoJluOD (1
‘o!!zou!)1odiL.~ (ci / p Ii
P. :ou !l!Iopod os ozow wo~sis !woloyq
P.
‘ezaj od Pu
Pa O~iS OuOID
(~so1oznpo) OZ!IOJOd ouJo4ow (0 P.
P1 041A0J6 au!1ods n!niap o!o)1 Cu oia~ OAOIOP I~l!u!p0!0d ! oi~t o!o~o1od o!uoAozJpo
fl6OW P1
Ii
Pp 0104 OAOIOP 11!U!pO!od OIOJ)1od ‘nJo4soJd n o!uolaJ)1 OADDf60WO WO4S!S !uJo4oV~4
!!0?OWOJ0d !4 ‘!lapOd !0qnJb OWOJd i4OA0)pJ!SO~)1 0)1~O4 n4o4izuo4ui n o!iDolsoi!uOW
L1iuzoj OJO4)1D~ L1!)1S0I0!40 ~iuzoJ 6oqz 0! ~! Ia ‘!u!oJci opA ns O)I!J049W !!0?0w0J0d
. .11 • - II-
(iei’piow) WG4SIS !U 040W 9
 • 55555 —4 __--.“ - -. -~-----•--~~-: -

;•
,., .,. i.;.

Ii —— — -. •~iSB --r~~ —
S S~~• .~ •i~.—rtr—rrr m±t~ i nr~FflTiT~FT~m~’rr
~i
~

~
•srn

srns Delimi~no slabost u izvo~enju aktivnih pokreta je pareza, a poipuna nemoguánost 9. Senz~IDIHtet----. — -~

izvodenja.~pokreta je paraliza. Razlikuju se monopareze iii monoplegile (kad je 1

~ I ~ :g~e~
t~ I S_i. ‘pogoden..jedcin~kstremitet)’, parapareze I paroplegije .(oduzetost dvo ekstremiteta),
~i em. A~m’ipIegij~ I hemipareze (oduzetost polovine tela) I kvadriplegiie I kvadriporeze No organizam svakodnevno deluju dra~i spolja~njeg sveto. Medutim, raznovrsne dro~i
~
~ I~ ••~• S (oduzetost sva ~etiri ekstremiteto). Osim ovih, postoje i druge kombinacije. javilalu se I unutar organizmo. Njih registruje III no njih odgovara jedon vrlo zno~ojon
h S_S
Motorneoduzetosti naI~e~±e su proc~ene poremec~ajem tonuso otrofi~nog mi~i& I sistem, k~oIi se noziva senzitivni. On ima zna~ajnu ulogu U flastojanlu I kontroli no~ih
povremeno kontrokturamo, koje se manifestuju fiksiranim poIo~ajem i na~e~±e se emoGija. lmpuIsi idu us\~e delove nervnog sistema, izazIvoluëi odgovaraju& reok—
ne mogu korigovati: c-ije. \/eIiki deo impulsa ne dosti~e do svesti, a ako dopre do kore mozgo (ve~inom
do kore: temenog refrjo), impulsi imoju saznojnu, inteiektuolnu komponentu kojo
Hipokinezije. Pod hipokinezijoma se podrazumeva redukovonje broja I kvaliteto
—
omoguc~aVa do se neko dro~ do~ivi koo osec~aj toplog, hiadnog I sIi~nog.
hotimi~nih I. izra~ainih pokreto. Hipokinezije se naloze kod neuroIo~kih, oil i kod I
du~evnih boiesnika, kao I oskudna mimika (hipomimia), retko treptanje, proredeno po~etgkdovodnih putevo predstovllaju periferni senzorni elementi, koli prim1 jenu dro~
I
3 ~oIIu’ premo centralnom nervnom sistemu. Receptori (prijemnici dro~i) su posebno
mahanje ruku pri hodu, usporen hod i oktivni pokreti uop~te. Tipi~an primer ovogo 35
Ii anatonjski I morfolo~kI organizovono senzitivno teIa~ca, senzitivni organi (vestibuiarni
le Parkinsonovobolest. Ove.simptome mogu izazvoti I veilke doze nèurolepti~kih I
I
Iekova,.koji se daju du~evnim bolesnicima do bI se ubio~io nlihov psihomotorni aparot uvo ih mre~njo~o oka I si.) iii goli po~eci nervnih viakono. Dra~i se doije
Ii
ne ml r. I prenose senzitIvnim putevimo. Na svom uziaznom putu daju koloterole, no raznim
I
II nivolmo sive mose ki~menemo~dine i za mail mozak, za jedra mo~donog stablo,
Hiperkinezije. Tdsu nehotith~i trzaji iii pokreti. Noj~e~e su organski, oil mogu
—
ill
.3. do bi se preko toiamuso (senzitivna roskrsnico).zavr~iIi u kori suprotnàg ternenog
biti I psihogeno uslàvljeni (konverzivno neurozo histerija). Rozilkuje se vi~e vrsto
—
reThlo. U senzitivnój kori ~eIikog mozgo zastupljeni su pojedini d~Iovi feb srozmerno
1~
hiperkinezijo. . . III njihovol funkciji u senzibiiitetu (usne I vrhovi prstiju, no primer, reprezentovoni su no
Ill
Jil.
a) Tremorsu ritmi~ne, ~ehoti~ne oscilacije oko jedne osovine. Tremor nastaje ±bog • Iu ve4~m prostoru nego trup III organi trbu~ne dàplje).
III
naizmeni~ne kontrakcije jedne grupe mi~i~à I njihovih antagonista. Naj~e~i je no. • IRS Ror~Ije smo pomenuil do se u zoni kore potiIja~nog reThja obovija analiza svetlosnih,
prstima ruku. Manifestuje se u miru, pred cli jem I u stati~kom poIo~oju. Javija se ‘U.
a ulizoni slepoo~nog re~njo okusti~nih dra~i, ~to omogu&vo do se vide ~vetIosne
‘II
kodPorkin~onove bolesti, hroniënog alkoholizmo, kod raznih trovanja, a mo~e bItI D ~ii
‘Si
dra~i; odnosno do se ~uju I raspoznoiu zvuci.
I psihogéno usiovijén. n Ii
,~.
U ~erington (Ch. S. Sherrington) je senzibilitet svrstoo u fri grupe: -

b) Horei&i pokreti su nehoti~ni, nesvrsishodni, neritmi~ki, brzi pokreti rozli~itih Fl

ániplituda. Nastaju kod ~obobjenja ekstrapiromidnog motornog sistema. • U 1) eksteroceptivni (povr~inski, odnosno senzibilitet za dodir,. bol I temperaturu), koli
Oil
• IS preposi impulse so povr~ine ko~e I siuzoko~e, zatim iz ~uIa siuha I vido;
Atetozni pokreti pr~dstavljaju crv≥Iike, usporene pokrete donjih delova ekstremiteta. ii.
Ill
Naj~e~i.su r~a prstima. ii 2~) proprioceptivni (d~.jboki), koji, primoju~i impulse izdubilih tkiva, regull~e orilen—
Si
tacilu tela u prostoru, medusobne odnose I pobo~oj pojedinih delova tela I si. Bol
~H-r~. Tikovi su jednostavni iii slo~eni neritmi&i pokreti. Naj~é~i su: tlk treptanjo, gri— F! US
III
Iii izi’dubokih tkiva ,,ogIa~ova Se” ovom vrstom senzibiliteta;
• ii.
masironja, kilmanja glavom u smislu potvrdivanja III negiranjo ne~ego ltd. Mogu t S
~r is 3~interoceptivni (visceralni), koji prenosi senzitivne dra~i iz unutro~njih orgona.
biti.orgahski iii psihogeno uslovijeni. F!.
iIH~ I RU
I •~ Ispitivonie i poreme~aj senzibilitetó. Svesnom pacijentu, koji ne odbija soradnju,
~rm~
—
U [ii~erkinezije ubrajaju Se jo~ I miokloñije (koje zahvataju obi~no jedan mi~i~ I ne • I III
1zazivoj~j pokret), ~tucanje, fascikulorni trzaji, trzaji mi~iãa, gr~evi I dr.
‘_I II
I Ill
ispituju se simetri~nidelovi feb1 radec~i brzo do bismo go ovim ispitivanjem, kojé
+~+H. ≤rne~tnje kodrdinacije. Zbog poreme~ajo saradnje mi~nih grupa javijaju se
ii.
I iS~
je naj~e~e dosodno,zon,oriii ~to monje. Pacijent pri ovome moro dr~ati zatvorene
1WM -—

nesigurni, nepravilni, suvi~ni pokreti iii poIo~oji. To ote~ava stolonje, hod I uop~te
III
• UI.
I ••l~
~o~i do ne bI vidom kontroiisao no~e manipubocije I vrstu dro~i.

~ ±~-H+~
“a .Senzibihtet zo dodir, koji se ispituje vatom napravijenom u obliku kon~i~a, mo~e bItI
svrsishodno obovijonje mdtorne aktivnosti. Nastaju zbog orgonskih oboijenja svih • Ii
I • clelova nervnog sistema ill su psihagene etiobogije.
iii
I iii t~ojako poremec~en: sni~en ose~aI dodira (hipoestezija), uga~en senzibiiitet za dodir
ii
US (onestezila) I nagba~en senzibibitet za dodir (hiperestezija).
a.
I III Senzibibitét. za bob ispitule se igbom kojo ma o~tar I tup kral. Sni~enje ose~aja zo L4..LL
I”
• I Us bob naziva se hipoabgezija, neosetilivost za boine dra~i analgezija, a preosetijivost
I
I III hH-’T
I I I•~ no delsfvo boinih dra~i hiperalgezila.
~
I ii
I ‘I
I.
I.
I• I’.~. BUSS ‘U. 1 SUB
-t ,-~-H-
I.
Ii
I
I II.. H
ii. S
Iii I 37 BSSW
•i. •
I.
BIB.
 L ~ZzLT~ : IzHJz~ :i~: ~Hzf*4~
• ~ ~ ~
4L]~
:.•. ‘:::~
•~I~S
~.
LLL~
- L~.
..J~
‘1h-4~ ~--~-~-4 ~
~
F4~
~
~ ~
• Lj~Lj_
I
•1 — •~~.
.1111
•~II
J.L~----H
~
,.L.~J L~
L~A—l--~_Li- —~--H-~-~
£
~L~4L
LL _~
~_L+~ L4~L_
J--_~ •-!-FlL_.~LL~_J J_~___. -
L~4JL_LL’.’.J4_ ‘~J~L~ ~-~-
4j_

Iii II
II
Termic~ki -senzibilitet ispituje se dodirivonjem pocijenata epruvetom nopunjenom :~‘ tEZft
t~pJôm, odnosno hiodnom vodom. Sni~enje osec~ajo za termi~ke dra~i noziva se
Ii ii
II termohipoesteziia, potpuna neosetijivost termoanestezija, a pove~ana osetijivost
I -~
L têrmbhiperestezijo. • ReflekSi predstovljoju odgovore no dro~i
~d. drugih poreme~ojo senzibiliteto ~este su porestezije, pri ~emu pacijent ima ose~aj F bez vol ne kontrole, modo to ne zno~i do
.mravinjanjo, bockonja iglicamä, utrnulosti (~to se do~ivIjova .koo neugodnost). nemo rr~bgu~noSti do se sve~u prati ovoj
II~ proces. Noprotiv, no neke reflekse se mo~e
~ri poremec~oju dubokog senzibiliteta bolesnik ne mo~e zotvorenih o~iju do pogodi uti€ati snogom voije toko do ispitivo~ ne
u. koji smo poIo~aj stavili neki deo njegovog tela, niti moie do imitiro iii opi~e [C
L
mo~e loko do ih izozove: U tim sIu~ojevimo
poIo~oj u koji smo mu stavili ruku iii nogu. -
zagovarafliem se skre~e pofrja pocijentu
O~tec~enjo kore temenog re~njo monifestuju se ~estim toktilnim agnozijamo. Uprkos koji svésno ometo izvodenje refleksa.Za
potpuno o~uvanom senzibilitetu za dodir, bolesnik piponjem ne mo~e do prepozno refleks je neophodon refleksni uk. On se
predmet-(norovno zotvorenih o~iju) koji dr~i u ruci. Ispitivonje se obovijo no taj no~in • u slu~oIevimO nojjednostavnijih reflekso
~to- se pocijentu ko~e do zotvori o~i, a zotim se u njegovu ~oku stovi neki premet sastoji od dovodnog (ofereninog) vhokno, ~ ~
(kIju~) koji on trebo do prepozno. Pacijent ~e precizno i fo~no opisoti predmet, oh
néc~e mo~i do go imenuje. - I
I
refleksnqg centro (noj~e~e sa umetnu
tim neuronom) i odvodnog (eferentnog)
vlakno. h±vesni outori koriste zo refleksni
1~ 4-:~~ ~

Pri psihogenom (noj~e~e

I histeri~nom) poremeãoju senzi—
II
I
a
uk termine: receptor, sprovodni sistem i BJT
I e{ektor. -
biliteto, rospored toko o~te~enog • ~_.I
senzibiliteto mo geometrijsku II Vrste refleksa. — Refleksi se dele u dye
I. I II
S. lokohizocionu to~nost, ~to nije Ill grupe: ‘.fiziolo~ke i potoIo~ke. FizioIo~ki se
I- • Ill
dobijoju kod zdrovih osoba, a potoIo~ki
-I - sIu~oj pri orgonskim o~teãenjimo II
II
senzibiliteta. Histeri~ni pocijent, II ~ znok o~te~enja nervnog tkivo. Refleksi
all
mogu biti bezuslovni i uslovni. Bezuslovni ~ematski prikaz refheksnog huka
-
- no primer, ne~e ose~ati dodir I.’
II ~j urodeni, a us~vni se sti~u tokom ~ivoto
i bol u obemo podlakticomo, to II
r ~to se ~esto nozivo ,,fenomen
to II
tO 31 procesom u~enja (,,ushovljovonja”).
-4-
to III
rukovico”. U sIu~oju histeri~nog II
II Ill Fizioho~ki refleksi su roznovrsni i brojni.
S tO III
-I 5 - slepilo (omourosis hysterico), III EBeIe~se no nekohiko grupa:
uprkos zdrovom opti~kom tO OIl
lit Ill 1) duboki refheksi poznati kao rniotatski,
Oil II
aporotu, pocijent tvrdi do ne Oil III
33 I predstavhjaju refleksnu kontrakciju mi~i~o
vidi. Histeri~ne osobe so skoto— 4to1 I
to 111- no istezanje; tu spadaju refheksi mi~i~a no ~‘.I
mima ,,ne vide” ono ~to ,,ne to I..
to III rukama, nogama i prstima; a
~eIe” do vide. C
ill
JIl
• I’. 2~) ~ovr~inski refleksi predstovljaju kon
I
I. trakcije mi~iáo kao odgovor no dra~enje
I II
F -I II
3•R
ko~é iii sluzoko~e; to su trbu~ni refleks,
J I
III
re,fleks roThjo~e oka i SI.;
I ~
I III
~•I II
3) refleksi poho~aja koji kontrohi~u stay,
~I
III
I odr~avanje poho~ajo orjentacije tela;
LIIJ I
Raspored zona senzibihiteta (F. Nefter) I III
I III
4) vegetotivni refleksi koji u refheksnom
I II
I I•I
luku imoju vegetotivni nervni sistem, a
I II efektori su rn glotka muskulatura i ~lezde; Izvodenje reflekso m. tricepsa (B. Ra
I I I-
Ill doji~i~)
II II
I _~__II I
I II
IIIIh
I -I-
•.: I.
I ~II
II Ills - SlIms
II
I
I
5555
-H -~i:-
115. 5
~• -~
5
I.. 5. -II II •••~• I... • I 5555
II.. I I II I 15511 -~ - —~I •~•5 ‘I
55... - I III •s•ss Is 1555515111 555
Is... I I III. II•SRU 5555 I151 I 55555 Is
III.. I I I .5... • • 55
I.
I.
I-.
I
I
55555555
IlIUIlI• 55 I
Is II -55111
5515115 55
5
I
•I Is
S
III.
 - -~-:~ -

—~ ~—- -~-- ~- -- - -—-

:1 i-.~M1~i ii~iàmri’UW ~ F ~Ti~ ;~rLhrrLJ -

I ~ t:—- _~-LE-~:~~* L —

ii j f Tonus le stanje delimi~ne nehoti~ne mi~i~ne kontrakcije, koji le regulisan i kontrolisan

I I i od nervnog sistemo. Pod tonusom se uglavnom podrazumeva zategnutost zdravog,
~

I
.~

~ /
‘: /
~ I
nekontrohovanog mi~ic~a. Tonus slu~i odr~avanju polo~oja u raznim uslovimo i pred—
stavl~a refleksni fenomen Naiveci broi impulsa normalnog tonusa polozi iz misico,
—. a veliku ulogu.u n~egovom rasporedivan~u

II ~ I senzitivnog iii motornog dela refleksnog

‘I luka izaziva poreme~ai tonusa. .

Izvodenie Ahilovog refleksa (B Radoiicic) tonusa Nalcesci poremecali

—
su snizenie ill potpuno gosenie misicnog
tonusa (hipotonijo i otonija), odnosno
no primer, pritiskom no o~ne jabu~ice refleksnim putem mo~e se usporiti ritam povi~enje tonusa (hipertonija).
srco.
~ 1 . .. Hipotonilo ie .snizenle tonusa do potpunog
~ Refleksi mogu biti normalni, sni~eni, ugo~eni i poja~oni. Uporeduju se no simetri~nim ga~enja, a javljo se u dubokom snu Ii u
r
— i

delovima feb. narkozi. Nostaje zbog poreme~ajo dovod

Potobo~ki refbeksi su indikotori o~te~enjo neivnog sistemo. Od bezbroj patolo~kih refbekso nog iii odvodnog kraka refleksnom luku,
~ na~poznati~i le refleks Bobinskog (T. F. F. Bobinski). Dobijo se kad se o~trim delom igle • kooi zbog poremecala molog mozgo.
povbaci po spolpnoj ivici tabana. Koo odgovor no ovu dra~, pabac noge pokre~e se Misici su mlitavi i pri n1ihovom posivnom
~-4- prema potkolenici, noj~e~e uz rozmicanje ostalih prstiju u obliku bepeze. : pokretaniu nemo uobico~enog otporo.
usovni reT e~si nostabu procesom u~enjo. Pri njihovom nostajonju neophodno je kora
I . . I
I
Poznata je kola
zgbobova, velika i obimna pokretbiivost
se ~esto naziva hipereks—
Fl—-. -
mozga. Proucavoo ih e poznoti ruski neurobog Pavlov (I. P Pavlov), kombinuju~i kurzijo zgbobo
(noicesce no psimo i mo~kamo) bezusbovne i usbovne dra~i. Bezusbovno (adekvatna) . ... . .~

droz kombinule se so usbovnom (neadekvatnom) dra~i (no primer, hrano se po~cazue 1 Hipertoni~a e poviseni misicni tonus i no—
uz zvuk metronoma, ili ~ivotinja mora do rozlikuje krug od elipse do bi dobibo ~ ~ staie nal~e~.c~e zbog o~te~enja pirornidnog, . . .

hranu, odnosno moro do podigne ~apu do ne bi dobila udar strujom). Analizom £ :.~
~kstropiramidnog, Ii oba motorno sistemo. Bizorna poza u kolol bolesnik moze bez
• ovih situacijo zoklju~uje se do je u jednom sbuëaju ~ivotinjo zo ta~nost nogrodera ~ ~
.~-lipertonija mo~e biti pirarnidna (spasti&o) vi ivog zamora sotima a ostane
hranom, a u drugom slucolu, kado ne ume do diferencira dro~i, bivo ko~njeno. r i ekstropiramidna (pbasticno).

Refbeksobo~ka skoba poku~ova do obiosni
neuroze izvesna psihosomatska oboijenja (fir
• ~eluca, astmo) fenomenima usbovnih refbeksa.
Ova obollenja nostaju tako ~to se osobo u
• ~ Spasti&a hipertoniia nostole pri os eceniu piramidnog sistema Spazam se lavIla kao
rezubtat po~acane aktivnosti refleksnih bukova kicmene mozdine, koba ie oslobodena
•kontrole i~ kocen~a od visih centaro. Zbog toga se uz hipertoni~u poiovliuiu I ,,zivi
L
i::
refbeksi. Piromidni spazom ie veci u misicirno koii se suprotstavilalu sili Zernbiine teze.

• ~I
o~ekivonju nogrode ili kazne, nabozi u stonju
nopetosti, pa mo~e reogovati neuroti~no. .Ako
.•1 ~ Ebasticni otpor, koii ie u pocetku posivnih pokreta ad, slican ie opruzi dzepnog
nozica, zbog cega ie I nazvan ,,fenomen peroreza
se sbi~na osujec~enjo ~e~c~e ponavljaju, mo~e 9~ Povi~enje tonusa pri obobjenju ekstropiramidnog sistemo poznoto je i kao rigor.
se reogovoti
nekim drugim~irom, pove~onim oboljenjem.
psihosomotskim pritiskom ili •~ :ii Cesto se sre~emi~i~a
Ii fbeksornih kod porkinsonizmo. Skoro
i skoro lednakog pravilno urosporeden
intenziieto no grupe
toku posivnog ekstenzornih
pokreto, nazvon
izvodenje refieksa Babinskog (M. Niko—
lie) .Usbovni refleksi se mogu ,,razusboviti”, oh se E.I •• le pbasti~na hipertdnijo. Oval ebosti~ni otpor uporeduje se so olovnom ~ipkom iii
nikod potpuno ne zaborovb1aju. I~ viskom, a poznot je kao ,,vo~tona sovitljivost”. Na njega se naibazi kod izvesnih
III

I
I
~
-p-~-i-t~ T i’~’ : ___ 5
SI.. - a I I - I
55 1 aS •~I.
S5•’ I. .1 •t aS — aS 55
• 55 55 I A’~) 555
I. fl 555555 I I 55 ~+..) 555 I
I •u~ - 555.5555 5 I 5555
•555• 55 55 55 •• • B
I I - 55555B I 5 5555555 5 SaSS
 L~L ~-~—H-i- 51kg. HLJ t~~-H~ HH±j~ ---tt j-H-H H HJ-(~-~--F--~ H--
• i Li
Lr_:i: tLtl 4h::..i ~L~*L~ J~i:~ZiJ ~ T~Z1~
j~j~ -j • -~

~ ~ sISS5S I ijT L~1~ FLLL_

L ~L~i ~
Zr_~LLI_hu _1LI .~JLJiJ
r1~~1t~ ~
LV .~ .~ •

H ~H±H~4~ ~ ~“ ~:r ~ •- it ~
~ LE ±th ITtH. -1~
)~-~ r-Lf
55
I ii.m....
i
I
1 2~. ~ - -

L~’
-~UEEt -1+~ -~-j~j~ j~1fl1J~ +i-[ft-:. ±~i ~
-~
...... du~evnih bolesnika, koli mogu satima da zodrie neke vrlo bizorne zomorne poze R
~ (kod katotone shizofrenije). •

Ako uz hipertoniju postoji I tremor, pri pasivnom pokretanju otpor naizmeni~no
jl
~ popu~to. To je u neurologiji poznati fenomen ,,zup~astog to~ka”, a mo~e se p0
III.....
joviti ne samo pri oboijenju ekstrapiramidnog nervnog sistema, ve~ I pri dqvonju
~ Uzroci nastanka nervnih bolesti su mnogobrojni. Ponekad to nije samo dejstvo
jednog ve~ vi~e faktora. Pri tome znO~ajnu ulogu ima odnos izmedu morbogenih
:

I
faktora s jedne, i strukture organizmo, s druge strane. Manje vredno nervno tkivo
IR~ visokih doza nekih psihoformakoIo~kih lekova, koji se u modernoj psihijatriji koriste
II...... strado~e od manje toksi~nih noksi, dok c~e se snafriji I bioIo~ki vredniji organizam
u Ie~enju du~evnih bolesnika. suprotstaviti virulentnijim i razornijim uzro~nicima bolesti.
I...:.. • m
I.. ~ I Hereditet (naslede) je utvrden kod izvesnog broja nervnih oboijenja. ZahvaIjuju~i
‘s_sw.. savr~enhjoj dijagnostici, danas je sve redo proksa do se bolesti fiji uzro~nik nije ot—
I555•55 kriven oglase heriditarnim. Bolest se prenosi s rod iteija no potomstvo. Roditelj ima
,•5s55w monifestne znake bolesti iii je samo nosilac bolesnog gena. Poreme~oji’ broja I strukture
.5_sw
5..... hromozoma danos se so IakoEom ulvrdulu, pa je moguc~no i statisti&i predvideti u

~! !
.5.55.
5..... kom procentu ~e se radoti bolesno potomsivo. SovetovoIi~ta za humanu genoprofiloksu
imaju moguc~nosti da bolesne potencijolne roditeije iii nosioce patoIo~ki obeIe~enih
5•
•5•R5 gena I hromozoma upozore no mogu~nost radonja nakoznog potomstva.

¶1
Pod dispozicijom se podrozumevo ~izi&a (i psihofizi&a) skionost za odredenu vrstu LTY[ T
I bolesti. Dispoziciju ne trebo shvatiti koo fotalnu predodredenost, ve~ koo skup ~iniIaca H
I -
* S I koji samo u nepovoljnim uslovimo mogu do se monifestuju I deluju morbogeno.
I
I Bakterijske infekcije I toksini, zatim Iueti&e I virusne infekcije o~te~uju nervno tkivo
.5 I
IWS I I voskulorni sistem mozga, prouzrokuju~i zapoljenjska oboljenja.
Ij...
..r •
•
• II I Hernijske intoksikocije (egzogene I endogene) mogu, isto tako, do nervnom tkivu
•55B• SI I
I.... II
nonesu ozbiljne orgonske lezije. Medu egzogene intoksikacije, ubrajoju se olko—
. I
II holizam, dejstvo droga, hemijskih supstanci u industriji (olovo, ijgljen—monoksid, -i
It
1r
555
I
I ugljen—dioksid). Kod kardiomiopato s redukovonom respiratornom povr~inom pIu~o,
~
sssss I. ugljen—dioksid deluje toksi~no no nervno tkivo. JZLTTYr
s5_ss . I
5s • U I Endokrini poreme~oji (poreme~aji hormonalne I neurovegetotivne ravnote~e) pred
S • I II
.5 I II
S I stovijoju morbogene faktore (no primer, oboijenja hipofizei tireoldeje).
S
•5 U II
1
Poreme~aji metabolizma (lipidi, glicidi, proteidi) I fermentofivni poreme~oji, tokode
El
~
4Z~
S.... • I I
55555
.5.5.
I U
UI prouzrokuju oboijenja nervnog i neurbmi~I~nog sistema. !Zrl~t~t
U
U Nedostatàk vitamina.u uslovima glodovonjo, Io~e ishrane, elementarnih I sIi~nih
I.R.S • • .
I nepogoda zno~ojon su foktor s kojim se moro ro~unoti u diferencijolnoj dijagno~tici
II
55• I III
5•5•S I III bolesti.
II
U III Tumori mozgo I ki~mene mo~dine, rdzne kongenitolne anomolije mozgo iii krvnih
II
• •. I II
S Urn sudova izozivoju razne organske III psihoorgonske sindrome. . • -

II I•
• III
II III Mehani~ki foktori zouzimaju visoko mesto u etiologiji nervnih o~te~enja I bolesti.
II
I— U Ovi foktori su iii fiziko!ni (udar strujom, hi~ertermijo) iii fizi&i (traume rnozga I
•I .1 ki~mene mo~dine). Troumotska o~te~enjo glave sve su brojnija, noro~ito u sve ~ivIjem
i—H’ I~ H
SI
UI
outornobliskom saobrac~aju. • • • • -
~I •~
II
II Svi ovi foktori deluju I no fizi&e monifestacijesubjekta, jer je ~ovek psihosomotskd
1
I
jedinstvo, pa je tada çe~ o psihoorgonskom sindromu.

~-
. . —~
I:- -
: ••
- r-t
iff -:.-
•
-~:
~
•9~~4%~+~
~

——-I 5 I j 55 -~ - ~fT 5
I • j I S
I • 5 5 55 L
5 5 55. 5S E~ 55 555 - 5
5 555 5.5.5 5. 5 55 555 ~i_ •5
•s •sss• ss SSi5sSSS •s • ss s • L is
5555555555555 555555 55 55 5 F~ • 5..
5 5 55• 5
 -i

Bolesti nervnog sistema P@VREMEN I POREMEc~AJI I PARQKSIZMALN l• POREME~AJI

(Deseto medunarodna kiasifikacija bolesti — MKB-1O) — Epiepsija V.

E-pilepti&i status (status epilepticus) V V

S ZAPAUENJSKE BOLESTI CENTRALNOG NERVNOG SISTEMA

I
Zapal~enje mo~danica (meningitis) — Migrena • . V

1555515
1511555
•5S5II5 — Zapaijenje mozga, zapaI~enie ki~mene mo~dine i zapallenle mozga so zapallenjem — Drüge glavobolje V

.1115111
t115111 ki~mene mo~dine (encefalitisi, mijelitisi i encefalomijelitisi) Prolazna ishemija mozga
1lISI I
• IS I — Apsces (intrakranijalnj, intraspinalni) Sihdromi krvnih sudova mozga V
I.
11511
~.I IS — lntrakranijalni i intraspinalni flebitisi i tromboflebitisi Poremec~aji spavanja V

I Posledice zapaljenjskih bolesti CNS—a

I • — POREMECAJI ~IVACA, KORENOVA I SNOPOVA ~IVACA V V
IS -j.
• I
.• SISTEMSKE ATROFIJE CNS—a ®BQLJENJA VISE ~IVACA I DRUGI POREME~AJI PERIFERNOG NERVNOG
~ L II
I_I - — Hatingtonova bolest SISTEMA V • V

— Hereditarna ataksija. i druge ataksije BQLESTI MISICNO—ZIVCANE SPOJNICE I BOLESTI MI~I~A

— Spinalna mi~iëna atrofila Te~ka slabost mi~iëa (myasthenia gravis) • • V

— Bolest motornog neurona Primarne bolesti mi~i~a (dis~rofija mi~ic~a, kongenitalna miopatija, druge miopatije)
— Sistemske alrofije u drugim bolestima MO~DANA PARALIZA I DRUGI SINDROMI PARALIZE V V V

De~ja cerebralna paraliza (faralysis cerebralis infantilis) --I

VANPIRAMIDNA (EKSTRAPIRAMIDNA) OBOUENJA I POREME~AJI KRETANJA
— Parkinsonova bolest (Morbus Parkinsoni) — Hemiplegije, paraplegije i tetraplegije. - V • V V

— Sekundorni parkinsonizam ~RUGA OBOUENJA NERYNOG SISTEMA • V ~ • • V V

- Oboljenjo autonomnog nervnog sistemo V

— Maligni neurolepti&i sindrom

Hidrocefalus V V V -.
.4- 4-
— Parkinsonizam u drugim bolestima
L —. ]~oksi~ne encefalopatije • V V~ V V V • V V -
Druga degenerativna oboljenja bazalnih ganglija
: Druge bo!esti mozga
—

14L .--.L — V • V • •• • V
IVI___~_ — -
— Distonija (poreme~aj mi~i~nog tonusa) _~V
trtr~
~

• — Druga ekstrapiramidna oboijenja. i poremec~aji kretanja (tremor, gr~ mi~i~a, —1Druge bôlesti ki~mene mo~dine V V

L~..r..
• tikovi)
— Ekstrapiramidna oboljenja i poreme~aji kretanja u drugim bolestima
bRUVGE DEGENERATIVNE BOLESTI NERVNOG SISTEMA.
Alchajmerova bolest (Morbus Alzheimer)
• — Stara~ka degeneracija mozga, .alkohQlna degeneracija, degenerativne bolesti
nervnog sistema u drugim bolestima .

DEMIJELINIZUJUc~E BOLESTI CNS—a

— ‘Multipla skieroza (Sclerosis multiplex) V V
I--
-~ . L — Akutni i subakutni hemoragi~ni leukoencefalitis
VI ~ V
— Difuzna skieroza mozga V

I
— Akutni.transferzalni mijelitis .

-1-- t~jE~tE~’ .iz - : -. ~J:~~j:~

VI
I ~i.a... . ..—~.. .~ is •Hi~I H • S...
.4 IV
-
..4....
-.1.
H
b±~VV*_~tz
4V~. .._~j
t:t•4~: I
~IIII5
slums
.
•
15 55
..isss
I~SJ15II55SU
. •R5SlISIIISIlSRI~I
I
• - 5
~

I
ss
--H .-r-~ .--H±H .-~-4-5~- • I~IS55I IS •55555551555115511•IS5SI• 5 5515 V V V 55 5 •I
- Vt •_~_ .
ISmSSSSSrnS•55155151515155 1115111 5 • I • 151511
5151551115 1511 III IS55ISI15SIIWIIIII SI • II SISIRRI
46 S
~. - -.
—.1
-
~..
—~
-.
p
p
• tSIISISlIRlIIlSIlIllIlllS11lIlISllSS•Sg
~I.s..was..e.s.au.ssIssIluIsslI.s..•....lIIsS.ss
151551. 11555111
555551 ~
I .1~ -~ • IISSSISSSIISSI 115555511 5 15111 S11 11555151155515 I....
I... I
II... ••~ --V I_I
• .5555555555555555555 5 V 155
SIll III. SI
5111111511 I 5515551115111 l5
V V •
SI....
‘C,,
 13. Zapaljenjska oboijenja centralnog
nervnog sistenia
1 3.1. Nieningitis
Meningitis je zapaijenje mekih mo~danica mozga I ki~mene mo~dine. Zahva~ene su
pija— I arahnoidea (leptomeningitis). Zapaljenjski proces tvrdih mo~danica poznat
je kao pachymeningitis.
Etiologija. lzaziva~i meningitisa mogu biti infektivni agensi, zatim alergijske,
—
fizi&e, hemi1ske toksi~ne nokse.
Zavisno od etiolo~kih faktoro postoji vi~e meningitisa:
— bakterijski (izaziva~i meningokoke, pneumokoke, stafilo— i streptokoke, zatim
kiepsijela pneumonije, hemofilus influence, proteus);
virusni (virus poliomijelitisa, EHO virusi, Coxackie, virus parotita, herpes zostera,
influence, mononukleoze, adeno— i ARBO virusi);
spirohetozni I rikecialni (rikecijski);
— gljivi~ni;
— parazitarni.
Bakterije Izazivalu gnojni meningitis, koji se karakteri~e mutnim likvorom (tuberkubozni
meningitis, koji tokode pripada grupi bakterijskih meningitisa, odlikuje se bistrim
likvorom). Virusni meningitis se odlikuje bistrim likvorom, a poznat je i pod nazivom
meningitis serosa seu lymphocitaria.
Patogeneza. lnfekcija, u najve&m broju slu~ajeva, nastaje kaplji~nim putem.
— Napetost fontanela je takode karakteristiëna. ~avovi lobonjskih kostiju razmaknuti
Mikroorganizmi, najverovatnije preko horioidnog pleksusa, prodiru iz krvi u likvor.
Zidovi mo~danih kapilara postaju propustljivi zo mikroorganizme, a postoji mogu~nost
do mikroorganizml dospeju u subarahnoidne prostore no bazi mozga.
Mikroorganizmi koji u likvor uloze krvnim, nen’nim ih limfnim putem, imaju odredene
barijere: hematolikvornu, cerbrolikvornu (deluju no nivou ependima mo~danih ko
moro) I hematoencefali~nu (no nivou najmanjih mo~danih sudova).
Prodorom potogenih izoziva~o u likvorni sistem nastole zapaljenjski proces u mo~danim
komoroma I suborahnoidnom prostoru. Propustijivost meningealnih borijero ima vrbo
zna~ajrfu ulogu u nastajanju oboljenja.
Kod sekundarnih meningi isa infekcijo nostaje hematogenim ill limfogenim putem
(kod otitiso, pneumonije, sepse, kefabohematoma, apscesa) ili neposrednim ~irenjem
(kraniocerebralne traume, gnojni otitisi, mostoiditisi). Moguc~e su I intrauterine infek—
cije ploda, transplacentarne, preko amnionske te~nosti ill neposrednim kontaktom
pboda (perinatalno).
I.
R
II
I.
Ii.
ml.
U..
I..
Ukoliko dode do hipe~emije meninga sa hipersekrecijom ikvora i nazna~enim
pove~anjem intrakranijalnog pritiska, razvija se kIini~ka slika meningizma (bez
promena u Iikvoru).
Kod seroznog meningitisa mo~danice su zapal~ene I edematozne, postoli hipersekre
cija Iikvora, migracija limfocita, poveáanje ~elijskih elemenata u Iikvoru (limfocitarni
meningitis).
purulentfle meningitise karakteri~u znaci gnojnog zapaljenja. Pove~ano je sivaranje
likvora uz, istovremeno, njegovu smanjenu resorpciju. Usporena je cirkulacija Iikvora
zbog su~avanja medukomornih otvora. Dolazi do povec~anja intrakranijalnog pri—
Simptomatologiia meningitisa. — Simptomi meningitisa mogu se svrstati U tn
sindroma: infektivni, meningealni I likvorni.
A. Irifektivni sindrom karakteri~u, na po~etku bolesti, malaksalost, groznica I
visoka temperatura. (Kod male dece po~etak bolesti ne mora biti prac~en visokom
temperaturom). Najveãi broj simptoma nije specifi~an. Mob deca su razdra~ljiva,
dolazi do anoreksije i odbijanja hrane, karakteristi~nog pla~a, letargi~nosti i sI.
B. Meriingealni sindrom rozvija se izmedu prvog I tre~eg dana bolesti i po—
sledica je poveãanog interkranijalnog pritiska. Karakteristi~ni su slede~i simptomi:
glavobolja, povra~onje, napetost fontaneba, meningealni znaci, poja~an senzibilitet,
neurovegetativni simptomi i poreme~aji svesti.
Glavobolla je difuzna
Deco su nemirna, I stoma,
hvataju se za nekad
glovu, nepodno~ljiva
a mogu se ~uti vrbo otporna
i bolni kricL na analgetike.
Povracanje je tzv. centralnog tipa, bez muke ,,na prazan iii pun ~eludac”, a po—
sledica je pove~anog intrakranijalnog pritiska I nadra~aja vagusa.
su ukoliko je pritisak izrazit III dugotrajan.
Meningealni znaci, kao znaci pove~onog tonusa vratne I ledne muskulature, ne
ispoljovaju se kod odoj~eta jer je otvorena I napeta fontonela ,,ventil” pove~anog
intrakranijalnog pritiska.
Senzorijum je poreme~en I korakteri~e go fotofobija (pacijentu smeta svetlost
sklanja se od izvora svetbosti) I hiperakuzija (preosetljivost no zvuk, ~um, ~apot).
Svaki dodir bolesnika pra~en je bolom.
Od neurovegetativnih poreme~aja noj~e~i su: povra~anje, bradikardija, poreme~oj
ritma disanja, dermografizam, opstipocija, poreme~aj sfinktera.
Poreme~aji svesti kre~u se od somnolencije do kome. Mo~e do~i do kvolitativhih
poremeãaja svesti, konfuznih stanja, halucinacija, konvulzivnih napada I izrazitog
psihomotornog nemira.
C. Likvorni sindrom. Lumbalnom punkcijom, koja je neophodna radi postavljanja
—
ill polvrdivanja dijagnoze, dobija se bistar (kod seroznih) ill mutan likvor (kod gnojnih
 • a• ii •.‘ ~
~ ~
•

•~ ::‘
-
—_---a ~H ~r~i~± ~ar ~ :~t~z ~Z1rL
~ — Th~- — -
• ::. L J41E lIE E t ~4Lr ~-~--1 M~ ~ ~*-~ ~
IIEE
meningitiso). Hemorogi~an Iikvor znak je krvorenja. Likvor isti~e pod pritiskom (u Sterilna kulturo Iikvora indikacija je zo prekid.terapije, kojo trebo do troje nojmonje Tzf-J14EEE:
brzim kapimo iii u miozu). Rodi etioIo~ke dijagnoze rnenirigitiso potrebno le izvr~iti 1 0 dana.
izolociju uzro~nika i uraditi seroIo~ke reakcije.
Kod odoj~adi i starije dece obolele od bakterijskog meningitiso smrtnost nostu’pa +~IEiIE~L
u 5—1 0% sIu~ojevo, a 25—50% pre~iveIih ispoijova pàremec~oje psihi~kih, motornih
i~±~ __:I~:.1 i senzornih funkcijo.
‘~~L JL ijjm±~-—+tr-f—f-~: ~ • _L1 ~LL~J.
U

~F
r-
~~
-

~ I
_____

1Jj~T ~ ~LJ~L LJJ~ZL ~ELI1ZL~ rj

I ~+4 •±+4P
1
IL

F144 ~ : :iII~ ~1~

• a i~3.2.IZapaIIenIe~
-L

~-i~
1~J
z-m~+~~
•11r
mozg&(Encefalitis)
1

z
m~ i~T
H~1~I
1-j--rmi
~

-1•- •
~-L-
•.
~

.1 j•I -I—rtti I

Tipi~ni predstovnik primarnih meningitiso, epidemi~ni cerebrospinolni meningitis ~ -1H~ ±JrJffIq~±~fi •

~I

izozvon je grom—negotivnim meningokokomo, odnosno endotoksinom koji nastoje

raspodanjem bokterijo.
Nervno tkivo ispoijava veliku osetljivost no dejstvo infektivnih noksi, oh ko~tani
Naj~e~c~e su ugro~eno deco izmedu tre~e i pete godine ~ivota (u prvo dvo m~seca okiop i opne kojim je obavijeno tkivo mozga dosta su sigurna prepreka prodoru h~EIErjIE±i
~ivota deco su zo~tic~eno transpiocentornim imunitetom). klica. Vehiku za~titnu ulogu imo tokozvano hematoencefalno borijera, ~ija anotom

I
Etiopatogeneza. Oboijenje se jovijo sporadi~no iii epidemijski (zimi). Preno
— sko osnovo predstavlja ~vrstu vezu izmedu epitelijalnih c~eIijo, cerebrahnih kapilora i_-~4~_j- -

H~hf I sioci ove tipi~no kapIji~ne infekcije su obolele osobe iii, pok, zdrove ,,faringeolne i horioidnog pleksuso. SIi~ne ~vrste veze postoje izme& arohnoidnih c~eIijo i pen •
In
‘u~r. C kIicono~e”. Meningokok mo~e do izazove faringitis, koji noj~e~e prode nezopo~eno, in neurijumo (periferne nervne opne).
meningitis I meningokoknu sepsu.
In
in
• ~
a
In Etiopatogeneza. Izvor bolesti su kIicono~e i bolesnici. Veliki broj viruso izoziva~a
—
~ h~ in
Meningokoke iz forinkso preloze u krvotok, a zotim u Iikvorni sistem. in
in
encefolitisa ima izraziti afinitet zo tkivo mozgo. Infekcije su fekolno—orolne, kopIji~ne -fzf—~+-H-4:
Kod fulminantnog, munjevitog toko, rozvijoju se septikemijo i endotoksi~ni ~ok. in iii preko ko~e (komorci, krpelji i druge ~ivotinje), zatim preko nomirnica i vode, dok -—

in
in
periferni nerti predstavljaju redi put ~irenja infekcije prema mozgu.
Le~enje meningitisa. Le~enje meningitiso treba po~eti blagovremeno, ne ~ekaju~i in
—

identifikociju uzro~nika I dobijanje antibiogromo. 11 Invozijo virusa u CNS ostvoruje se hematogenim putem iii du~ nerova — preko i~j~f+d
~
‘1
perineurolnih prostoro.
~ TTIT Kod novoroden~eto Ie~enje se zopo~inje ompicilinom i gentomicinom (iii omi— in
kacinom). Definitivon izbor lekovo zosnivo se no ontibiogromu. Antibiotici se doju In Epidemijskom encefolitisu i drugim infekcijamo CNS—o prethodi viremijo, a zatim - -
IL
~rLf~ 41 in hemotogeno ~irenje. Do Ii c~e tkivo nervnog sistemo biti zahvo&no infekcijom zovisi -
introvenski u toku tn nedeije.
od trojonjo viremije, zotim od brojo viruso i brojo epizodo viremije.. • ~ ~EjE~4
-f-H
~
Prognozo neonotalnih meningitisa nije povoidno. Oko 20% obolelih umire, ~ IL
IL Mehanizom interakcije virusa i organizma veoma je sIo~en i nije kono~no razja~njen. --
ITr~ neuroIo~ke posledice ispoijovoju se U blizu polovine pre~iveIih bolesnika. Odoj~etu, IL
-
IL Nakon ulaska virusa u c~ehije, biohemijskim procesom se razgraduje beIan~evinosto jE~E~Ef
t
±
-
pred~koIskom i ~koIskom detetu treba dati istovremeno crystacilin 4000000 i.j./kg IL
telesne te~ine, zo 24 soto, 8—12 frakcioniranih dozo, diskontinuirond i. v. iii kon—
IL opno virusa i dolazi do oslobodanjo virusnog genorna (tj. ribonukleinske kisehine ~~T~EFT
tinuirano u introvenskoj infuziji, i hioramfenikol sukcinot 1 00 mI/kg zo 24 sota; IL
III
virusa). Ovim procesom naru~ova se dehimi~no ihi potpuno normolna funkcijo 1E[_~f
4~t~J 4—6 dozo, diskontinuirono, introvenski. IL clehija. Zatim dolazi do oslobadanjo viriono iz c~ehija u inter~eIijske prostore, ~ije su -~ L~±izf
IL • morfoIo~ke odhike zapoljenjske. • • - •bEfZ~:fl
Ukohiko se kulturom Iikvora izoluju meningokok iii pneumokok,treba skI ju~iti U

hloromfenikol, a dovoti somo kristocilin. • Funkcioñalno o~teIenje ~eIija mo~e biti reverzibilno iii ireverzibitr~o. Reprodukcija
-
ILIL virusa mo~e se zaustaviti specifi~nim ontitehima, stvoranjom interferono, specifi~nom
Ako je kulturom dobijen hemofilus influence, iz terapije trebo isklju~iti kristacihin, a I. antivirusnom terapijom i dr. • • • - ~EE~E~
I.
le~enje nastaviti hioramfenikolom. IL
IL
IL
Pored viremije, zna~ojnu ulogu u potogenezi virusnih infekcija imaju senzibihizocija
Stofilokokom izazvqni meningitis trebo Ie~iti meticilinom (stofcihin) 300 mg/kg, u IL I stvaranje ontitelo (proces olergijskog karoktero). • jL ~
II
osam separatnih doza, intravenski.
jz~f U ii
II
I
Kontrolne lumbalne punkcije raditi nokon 24 sqta, 7 i 14 dana. II

U-
H US I~IU— US IJ~h~t~jj

.r,
U.
U
U
Hr~
- . b
H

U..
US
US
US
UU

IUUUU..
U
U
U ~i: 1 H
 • ~±1*Et~bH~+~
L~H
±LH:HEHH*i± I a
S - tLJ22Tq~L rH~LIr
~ii-~
~ ~JE Er I
s
lam
~t~1t~L -~t-~h ~ ia

Krvñi sudovi su najvi~e pogodeni senzibilizacijom, njihove endotelne membrane Glavni simptorni encefalitisa su poreme~aji svesti (od somnolencije do kome),
postaju propusti jive, zbog ~ega dolazi do poremec~aja meiabolizma stvaranja senzitivni i motor.ni nadrci~aji i ispadni fenomeni (motorni nernir, nevoljni pokreti,
e,dçmp.mozga. V -- V pareze iii paralize) i psihi~ki simptomi, na~e~e u vidu delirijuma.
.Eiicefalitis je zapaljenjsko oboljenje ~
tisom se podrazumevaju infektivno—alergijAka I toksi~na o~te~enja velikog mozga. I. 15p was. : :-t—
1r
~ ~ ____

~esto se sa tkivom mozga inficiraju i mo~danice (meningoencefolitis), a ako se1~ --- -~~HZE~
proces descendentno ~iri, onda je zahvaãena i ki~mena mo~dina (encefalomijeli ‘J-3 2—i-iVirusnt eiicefaIttisi~ - ___

tiS).Mogu biti zahva~eni i koreni ki~menih ~ivaca (radikulitis, radikulomijelitis ui1 L~J LI _____ Z~E~TEEE
,,neuronitis” termin starih autora), kao I tkivo malog mozga (c e r e be I it is).
— I
II Encefalitis se javija ~e~c~e kao sporadi~no i izolovano oboljenje, a moguc~e su manje
Podela encefalitisa a iii vec~e epidemije (infekcije enterovirusima i arbovirusima ~e~e su u toku Ietnjih i
- - a
ranih jesenjih meseci). V

1. EPIDEMIJSKI - a
2. SPORADR~NI - V V
S
‘a Klini&a slika. — Po~etak mo~e biti postepen, iii nagao i eksplozivan.
I’
IS Inicijalni simptomi su povi~ena temperatura, glavoboija (koja se kod male dece
1. EPIDEMIJSKI V V I
I
a’ manifestuje uznemireno~u, mukom i povra~anjem), zatim agitiranost, dezorijentacija
1.1. ENCEFALITISI GRUPE B SI’
I” i poremeáaji svesti (od somnolencije do duboke kome). -
(izazvani neurotropnim virusima) V
El
El I”
S.’ U klini&oj slid mogu biti izra~eni jo~ delirijum, multifokalne i generalizovane kon
1.11. japanski U’
1.1.2. St. Luis a’ ~vuIzije, poremec~aji funkcija kranijalnih nerava, paralize pojedinih mi~i~nih grupa i
V V
‘a’
1 .1 .3. australijski
•5I
S.’ vegetativni poremec~aji. V V V

m I’
1.1.4. ekvini V 5I~ Uko~enost vrata i meningealni znaci indikator su zapaljenja mo~danica, a Vporemec~aj

V 1.1.5. ruski V I’
respiracije, ataksija i o~te~enje funkcije mo~danih nerava upu~uju da je proces
S
1 .1 .6. prole~no—Ietnji (evropski) a zahvatio mo~dano stablo. Infekcija malog mozga manifestuje se dizartrijom, nistag -1-
I
I I
2. SPORADI~NI I. musom, ataksijom i drugim cerebralnim znocima, dok afekciju ki~mene mo~dine
V
I a
I ‘I
a prate mlitava paraplegi~a, segmentalni poreme~aj senzibiliteto i gubitak kontrole
2.1. ENCEFALITISI POZNATE ETIOLOGIJE V II
I I
II
sfinktera. V V V
(izazvarii virusirna koji su povremeno neurotropni, a uglavnom viscerotropni) II
I I’
2.1.1. Mumps II
I
I’ Dijagnoza. — Dijagnoza se
2.1.2. Coxsackie virusi I
I
a’ postavlja no osnovu klini~ke
I I slike, pregleda Iikvora (pove~on
2.1.3. ECHO virusi V V I
I broj ~elija i porast proteina), 4~Z
2.1.4. infektivña mononukleoza V I I’
Ill
2.1 .5. influenca I direktne Ii indirektne tehnike
ItT
2.1.6. Herpes simplex I dokazivanja virusa u serumu,
Ill a’
2.1.7. polio ~irus~ In I’ IikvVoru iii, pak, u materijalu
In
2.1.8. virus Iysae In
In II
biopsuje.
In I
2.2. ENCEFALITISI NEJASNE ETIOLOGIJE V In
ITT I
(pa ra infektivn I, postinfektivn i, postva kcina In) ID IV I A
2.2.1. epidemijski hepatitis ITT I—
V V V
Ill I
lET I
2:2.2: pertusis V V
lET .
ITT I
Ii II c~
2.2.3. V Variola V I I ~ ~‘. ~

I
2.2.4. Varicella IV
I.
2.2.5. Morbilli I
Te~ko forma encefalitisa
I
2.2.6. Rubeola

m5
S
5-
S
rr S S
JJ S S
SUS
55.
S
 ~.z’~! ~ ±L~.Z~ ~
:i_.ii~L :h~iii~ z: ‘ ::~ U--:-~--~- LE::~L:::_j_.
~1 I.L’ JILJ L~ •I..,1.L~L _jj ~ ,iL~ LL~LLJ
ii —
I
:
II
L —
~‘~LLt~L~_’
T ~ j~T~_
_J~_L~_.~j
-
-H -——
- ——

—
-‘-- ~----~
—~

~h-p Mt~:1t~- .~4.. ~ :~: a

a
1 3~2;2Th~kUfld I iCe~f~I iti~ jHr*
~
~r~Hm J - :
I 1 3-2c2.h-Postinfektivni -rpostvakcinalni-encefalomiielitisi-r,-I--r---j-n- ~ --r-~-- ~-~-

Patogeneza. Virus herpesnog encefalitisa dospeva u CNS na tn na~ina: he—

— E21m1 ~EJE1j1t~ ZLfl f_ V1_f~f~LL~J~ ~r~flJ flT i~ L~ - —
.1 I
matogenom diseminacijom preko olfaktivnih viakana sa inficirane nazofaringealne a
a
-~ sluznice I retrogradnim ~irenjem iz inficiranih gangliona preko senzitivnih ~ivaca. IV Postinfektivni encefalomilelitis je akutno inflamatorno I demi~eIinizirajuãe oboijenle iZE~T
ttL4Lt .. .
a
~~—- Di~agnoza. Dipagnoza se postavlia no osnovu klinickog pregleda, nalaza u cere—
—
II
mozga I ki~mene mo~dine, a nastale posle virusnih infekcila (ukoliko se neuroIo~ke ZL~
~j_JZJ~4~
~f zfj4 brospinalnom likvoru, specifi~nih promena na EEG—u, kontrastnih tehnika pregleda
(kompjuterizovana tomografija I nuklearna magnetna rezonanca), virusolo~kIh I 1-a
smetnie ispoI~e u toku virusne infekciie, re~ ie o parainfektivnom encefalomipelitisu)
Postvakcinalni encefalomilelitis se razviia posle imunizacije.
]~—Z~

II
serolo~kih analiza, a nekad Se vr~i i biopsija mozga. - La Klini&a slika. Nagli po~etak bolesti karakteri~e se povi~enom temperaturom,
— ~-,
LI
Izolacija virusa skoro je nemoguëa. Brza identifikaclja antigena virusa herpesa I progresivnim poreme~ajem svesti, konvuizijama i fokalnim neuroIo~kim znacima.
LI
-1-i4-
~: • simpleksa u Iikvoru posti~e se imunoenzimskom metodom (Elisa) I imunoblotom
.1
LI
a
Subakutni po~etak bolesti (koji le redi) prac~en le povi~enom temperaturom, glavobo rH—~~—j,
-4-- -4~ (otkrivanje antitela protiv razli~itih proteina virusa).
.1
LI
Ijorn i povra&njem.

I f~Zf
-~

—-~j-
Terapita Acikiovir ie lek izbora u Ie~eniu herpesnog encefalitisa (30 mg/kg dnevno,
—

u 3 po~edinacne doze, u 100 ml standardne infuzi1e, u trapanpu od 60 minuta).

• In
in
in
NeuroIo~ku simptomatologiju odlikuje polimorfizam: motorni deficit (hemipareze, para
pareze), o~tec~enje mo~danih nerava, cerebelarna ataksila I horeoatetoza. Obostrano Efz~t
I ±
-
- ~j Le~enje traje 10—14 dana, nekad I du~e (do In
‘ .o~te~enje piramidnog puta dovodi do supranuklearne bulbarne paralize.
tn nedelje). Le~enjem aciklovirom smrtnost (T L III
mm iii Smrtnost je naj~e~c~a tokom prve nedeije, a prolongirana koma znak le Io~e prog—
_Lh
je bitno smanjena, a neurolo~ki oponavak
-je pobolj~an. / ~ iii

I I
r~oze.
Oboijenje traje 2—4 nedelje. Recidivi su retki.
U .terapiji 1.
-
- - I ~: (15. mg/kg koristi se kontinuirano
u infuziji, I adenin—arabinozid
12 ~aso— •.
-
Morbilozni encefalomijelitis nastale 4—8 dana po izbilanlu morbilozne ospe, a pa
— I • klini&om toku spada medu naIte~e.
-~ -} va, 10 dana). Ovaj Iekmo~e do izazove - I
gastrointestinaln~ smetnje, konfuzna stanja, L I

T
- --~

-
~ --
•neurolo~ke poremeëaje, o~te~enje ko~tane
,~. . . I
Hiperkinezije kod(Miheev)
leukoencefalitisa deteta obolelog od
--II
4..•
Ii
I Postvaricelozni encefalomijelitis manifestuje se 4—8 dana posle izbijanja ospi.
Redak je. U klini&oj slid karakteristi~ni su poreme~aji svesti, konvuizije I ~ari~na
- - srzi, petre I Duonega. - I
‘I~ neuroIo~ka o~tec~enja. ~4iZE~ZL

-. - ----1 -
-
I.
S.
Rubelni encefalomipelitis pocin~e 7. dana posle izbiiania ospi. Dominirapu poremeca~i
---I.,
-
I
svesti I konvulzije. .
-H-
-I
•‘ji
- i__
I-I.
.5.
II
Akutni hemoragi~ni leukoencefalitis svrstava se u najte~é oblike postinfektivnog j
Si encefalitisa. Javija se naj~e~c~e posle nespecifiënih infekcija gornjih disajnih puteva, ~_~Z~JI~
- - Besnilo. lzaziva~ besnilá (lyssa, rabies) jeste virus. PatoIo~ki proces zahvata I:
. :i vari~ele, morbila I infekcila virusom influence.
am
T “LI • • :~1 •ljz’
- • rnozak I ki~menu mo~dinu. • • -
i—i .9 Cesc~e obolevaiu starila deco I mladi. ~--~- -~
1. I
- Posle inkubacionog perioda, koji n~o~e tra jail povi~e meseci, javija se prodromalni In
Po~etak bolesti (tokom prvih 20 dana od po~etka virusne infekcije) je nagao, EF~R
I
I
a tok munjevit porast temperature, poreme~aj svesti, konvuizije I multifokalna
— ~Z~{iEH
- - stadijum- s nekarokteristi~nim simptomima. V -
I
Ii neuro ossa osecenpa -
U stadijumu ekscitacije .bolesnik je razdra~Ijiv, ~esto delirantan. Javlja se spazam I. Jz1z~ LL
! :•
•ui - . .

grkljana ~ak I kada bolesnik vidi vodu iii ~uje ~um vode (hidrofobija). Preosetljiv je I
RI
Upadlpivo ie povecan intrakraniialni pritisak. Vecina bolesnika umire tokom prvih -j--i_~- —~J
no akusti~ne I svetlosne drci~i. - II pet dana bolesti, a kod pre~ivelih ostaju te~ke neuroIo~ke sekvele. _____
in I P~ILII~
:
-
IV
Trec~eg dana razvija se slika paraliti&og stadijuma, s mlitavim paralizama I gubitkom I drugi virusi (virus influence A I B, herpes zoster I, retko, virus mumpsa) mogu
S svesti. Bolesnici umiru u-kami. - -
izazvati encefalomijelitis.
1-Ill
U terapijske svrhe rana se lokalno obraduje (sublimat, fenol, alkohol) I primenjuje I III
se vakcinacija mrtvim virusima. Mo~e se dati I serum. Ekscitinani bolesnici smiruju
III
se ja~im sedativima, a u slu~oju nesanice hipnoticlma. — - ‘II
II
IV II
a
- ~ I
~
Ii
-~-~-~
F ~ r
• III I I- ~-f ILL - - -i-I- - • ~r
11111 I III -- - _
11111 I I II iL. j_ S U
56 •
ILIHI
II...... I
-
•• 155
• •
I
.5
-
U I
•
• UI1•155 ••ISSI•I 555 I III~ SI SI 555
I II•UUSIII ISIUSSII III - -
I U BISSISSI II IIIIS~S II IS III U III SIR S IRS
•m BIB~ BR B BBIBB B•BBBRIB BR II I.
~ B
I BRIB
BIB BIB SRI
BIB B1 B BIB I
BBBI a
B Iñh ~.i:mB B II B III I. 8c
TIB I.
I
9I•BRBR
BR •‘
B~ BR
II B B B
lB BI I.
BI BB I. II
- TIiLB. RB BB BR I
I
tT B’ II
12Zt Ii
II
- - 0D!WPOS ~ed op OUpO! ~0 IOAJ0~U! !uOPOqn~u! II
n!ow! ‘O4O4JUflW! bOUSJ)1OUfl OWOU O!O)t OZ ‘DSflJ!A 60A0 O~SJA OUS!AOZOU Pj~0I0uflW! !~! II b
-i_-i. I lB
B ouojnou bowo4ow 6oujo1ijod o!!IOD OZ W0494!U!JO W!~iDOJOU Os ‘sflJ!A a! II puzoJzfl II
II
II
•nDsO)~ai OS OJ1OWS ou ‘obzow ~OD od ‘o~o~s 6ouopzow op osaDOJd I N
II N
~ a!uo~~ OUPJOPUODSV OUip~OW OUOWDDI OW!AO6OJ wi!upe~d ou ouoAozilo)loI ‘Owals!s II N
II NI
6ouMeu 6o~s~owos o!ua!Ioclo o~s!iwapido ODSOD!ou ‘ou~rn1o a! ozi1ojod II obea ‘B
~~ I NIB
I NI 0U?!IS ! WOZ1UOSU!)pOd
B, II N ‘O~O4iDOdO)1 IIIUIOflPIOIO4U! ~D4!qn6 ‘O~O4!WOJ4S)~O !4SO~8ZflpO auio~ow ‘o!!sdal!de ‘(aA016
~1Ei~E~. •1 I NI
BIB U II
BIB UI II wa!uoDaAn wiuJo4ozuedwo~ s !4Sou?a~ auawDbl—ouopzow ouDiIo)1 oUoDaAod) snIo~aD
.L .B. II NI
_BBI I il o~p~ ‘o!izoio ‘(o6zow OJO~UOD i~u~n1s o!uo?a~o 6oc1z) o?oAnI6.’(oDA!~ 6ouop~ow
BBS II
III I II a!ijo~1o 6oc1z) o1ida1s :ODipe1Sod a~sa~ OWOOA n!o4so o~iusa1oc1 o!ojc1 6ousaAzi
c~•c’-I II.- I I
~‘ isse Ii N. poj ‘a6au a!!doJa~ OUOWOJAOS pa~od I ~ a! o6ouw ‘oD!palsod ~!U!I!clzo zaq
_SBI I I
BBB III 1 ‘I ‘o!uaDaIzi ~OUaDOJd ‘!UP!pOW !OUOWOJAOS !?n!n!I0AL~I0z — OS!4i~OO~UO 9)!PaISOd
RBI II
BB UI I
II •O)~!Usa~Oq !!!doJa4o~!sd
~- 1
‘,. U I !!po1!I!clollaJ OAO6O9Ud as ahuso~ a!iDo4
lB SI I OSnIDI8DOJP!9 a!po4se1~uow O)I?!U!I)I
I U I uabozap !~saAs o!ua~nwod 6oc1z o~~siqn
•04flU6a~0Z ! O~Si? ‘OAflS WOW OU!!I8~SOd • UI I
I. I OWOS !~JAz! ousapoz n6ow !!0)1 ‘o~ius
I II I
osn~ic1n)1ap 6oqz O~O)f IZOU !4!4OAsOd oqa~i n!upd flU~I8SOd (auoJl.1 O4SO~O)~ o~~o~qo a Ii ‘I
• U IS aioci ~!U4U0J!I0p O4IDOJOU 010J4U01 060J4S
aluow !~OAop ‘SO jad nuon~ !~OAobaqz!) oDnlaz a!iDo~oIip osnal! ~sousodo ou as • .11 I
U I, a! oupoL~doaN °~!~V”t~P p0 o)~iuso~oq B
oAoiozodfl a)~I~aq au?oJ)low o!p~unj oio~uo~ a! 0UZOAO~~Q n~aAaJ)1 n ~aA as apoAoids I II
• II 0 ounDoi ipoA ouqosod as nwa? id
I” IBIS I
ac1~OA 8UA!SO~ •P!10!cl!4U0 !p!0J0~S0)l!l~10)l OS fl!°p OL.1JAS a~s!!doJa4 ~ — o!!doJej. II ‘o6au oulo!pads ! OUA!ZUO4U! 05 OpOAoJd~ BSIBB I
II B...
•oS!4iqn)~ap flAO!Od III
III wopuos WOU~Opfl~O~
II
!loAo?a-ids oupo~doau a! 068? 6oqz ‘o!u~aws O)~!~OJ~ ! OUA!lD4a6aA !4o~Sou n6o~q III .~:
III II
I OUSOU OlOp OA!Dfl!I)IS! pO~OU as ouoi~j BI II
(a!i6 mUll 1 OSOD ~ WO)1O~ 6~/6w 0~0[) BBBI
LI:r
III
Ill
ill iLiPi~
11~I~ aD!Io~s ! 0DoJ)~ow o!iDua~aJ !!o~sod ua~o6n ii! uaz!US a! 104!~!q~ZU0~ I ‘ •Wo!!DoIi~UOA WO)1DO~SaA
4Ji~ WOsODOJd wiD~so1o4od OU0?OA~OZ a! a!o~ O4SOW pods! ns i~S0~0ZflpO OUJO~O~4 I 1405!104U0)j fl!!DUO!1D!JnSU! nwo~ojidsa o ‘n!!Dow!uoaJ !4!uaW!Jd OUaWaJAO6oIcl OcIaJ~
PJH1[
Sill BRSSB
•11 I BBBIBBI
t oui!poI n oq ‘ojn~ojad ill ODJS D!o~S0Z n!o?nIS fl OSfl~04s 6OU~!IOJp1OIO ! 6OUZOcI—Op!DO OIOJ4UO)I a! OUPOI~dO8N IB.BBBI
II I BRBBSI I
SRIB•BI
~ Z~ wa~) a!iDta}u! a~do O)l!IS 0J!U!WOp nWfl!!pO~S wou~owoipoid fl — 0)~!~S O)~IU!IN .‘ : Jp ! a!po1!4UaMad!I.1 ‘a!po1nwiis a)f?O4~aA ‘oUoZo1awoS)1ap mw
SSBBBI I
BSBBBBI
EE~±I IDOAO)10.iZflOJd i6nip I apai 0 ‘aIUaploq I ISflJIA flS I~Iu)oJzfl ~. ‘~i~~U~W wouaw!Jd ‘(au!~JAod ausa1a~ ~w/1w O0~ [—000 1) WOz!uO6Jo ~ !~°~?°1 B.IRSBI
oluasoun woIID)pJ~SaJ flIOIIC1Zfls OS OUDI6JOUO o6zow Wapa I OhIZUa4JadII.1 OUIOIIUOJ)t0J4U1 m.n..
±ij~j S!~!1a!!W !UI0~8A 11 BIBSIBI
ill BSBSIBI
II BIBBI
LtIT —SUW4 OS OAIZOU I OUI~ZOW OUOWDI)1 (~asaJd) ~IuDaJd OOD O1OAL.IOZ o4sa~ a!uo!IodoZ (!0~50z !u0?j5 ! !UJ040J!d5aJ ! 0?aWaJ0d 1115151
is.: BBBBBSI
~—-i4 “ “ !U~!I~JP1aIa—0U0p0A ‘oi!DoZUadwo1ap OUO?JS ‘o!!DjunJ 1I!UJ04.Oi!dSaJ !o?awa-iod ‘o6zow
~ll 5111551
frj~ JO~U0D wapa ‘OIIZIflAUO)l) O)~IUSO~O~ flIOAOZOJ6fl OUIO~IA 110)1 OIODOWOJOd IUOp~4O op walliD OS SRBBBI
In BIBIBBI
ill 5111511
~ IWo1oJIdsaJ fl UO4~aWS OU4i1~ apnq op oupoL~doau ol od nutp~ow nua~npoid oU • ‘o)1S~owo1dWIS al oIIdoJa4 oII6oIoI~a a6nip osip~oja~ua nioDnis ~ WOJIAOPIIDO I W0~IZ BIBISBI
II IBBISBI
--~jL- o!ua!iodoz o!uaJi~ 6oulonwaAa 6oqz ua~oi6n oulo4!A a! )~!Us0~oq ‘~O)1 !uPnJ6 ! a)1fti ii ou!goJo—u!uapo OS 0~4SOd a!ua?aI 0U5O)1!JO OSLIiIO}ODUO bousadjat.j po~ olidDial BBBBBI
a BRBBBBI
-h—f--H- ou ~ nbou os as o!!za~sauo ‘n~nJ a~!~w ou as !JI~ n6ou o?!~!w ~so~oznpo ‘JOW!Jd BSBBIBI
BSUBSBI
~H4 ou ‘o!ua!iodoz o!uaii~ 6oupoi~sn poN aZ!1OJOd aAa!!Jpuol 0)1!Is OS 0!!AZOJ ‘aU!p~0W ill I o)1s~0wo~dw!s a! 0S!~!Ia!!WOIOJaDUO ~!uA!P1aJu!4sod o!uo?a-i a!ue?al 1555111
SI BIBBIBI
tiJTit aUaw?ot znp oupoi~sn !i!s as DOA ‘o~ouaw6as o)liIo)tau ou !?!U0J6o Ou saDOJd !)1~ III I , (ou~o~—~od Ou1OJ0 ! aIOaclnJ BBBBB.I
•BBBBBI
~J±+.~ —ua!1odoz as O)1V S!1!IaAW as OA!ZOU flU!p~OW fluOW?!)1 D4OAI~OZ a!o)1 a!ua!iodoZ Sill A!~0Jd OU!D)1OA ouoiinua~o OA!~ ‘OU!D)1OA ouzo~!qJow!1uo ! ou?!qoJ!luo) a!poz!unw! BRBBBBI
ISBIBBI;
~±J4’~ as a1sod n!o~sou o ‘!!o?awajod !)1~0I0Jflau !)1~aJ ns !WOJpu!5 !)1~0I0JnOU !uIOu!D)10~450d BB••IS
a •BBBBB
115155
SHE. ~-~-- H- I j hfr~_riz±~ i~~pi~ c~ i±Li~44 i-r~±~. SB: I~~’ IWOJPUIS 9~OIOJfl~U IUIDUI)IOAISOd L L Z 155111
1 EL
ISBBBB
z(~si4i~”wJ~eu ! P~0~fl~Ui0W i~!~! 1pd ~ BBBSBB
BRIBBIB
~-j
iE±~ThE~ ~H~T ~ ‘~[ ~:~ , : ~~ iJ~. BBBBBIBB
BBSSB BBBBBB B BBBB
IBBBR SBBBI BIB
B BR
-~~~-— ~ I - -~ — ~ I I — —— ~ I 4+r~ £4~4~q~ ~
 I LLL.4J LJ
_-~i-~ ~
a ~ H- ::~ zzz~::zz:z±z::~;zIz~z:zii Hzzi
.. ~
tZ._i-i j~
~ a ~
• a.. __—___~_ ——“- —-- ———--.--.-------~--
-
- —-
I ~ -~~—-‘ r ~ — —— — —
~ -~----4-÷- a: 1 ~ -S. —~__-~-~ --~——_-——- —-

r Virus poIiomi~eIitisa ulazi u organizam oralnim putem, a napusta ga preko sekreta

i stolice. Infekcila naj~e~e nastale dodirom, prijavim rukama i sI. U maniem broju
sIuca~eva virus ulazi u krvotok i posle faze viremile, vezuie se za tkivo somatskog
nervnog sistema.
• ‘~ Klini&a slika. Bolest u takozvanim letnjim epidemijama poga&i decu do pet
—
godina. Razulikuju se spinalna, bulbarna I encefaliti&a forma de~je paralize.
- a) Spinalna forma poliomijelitisa je naj~e~a i sastoji se iz fri stadijurna.
Preparaliti&i stadijum karakteri~e se simptomima infektivnog oboijenja visoka— II.’
- temperatura, glavoboija, povrac~anje, crevni poreme~aji, iznurenost, bolovi du~
ki~menog stubo i u ekstremitetima. Zbog bolova du~ ki~menog stuba bolesnik se
prilikom sedenja podupire rukama (,,znak trono~ca”).
• Stadijum mi~nih paraliza nastaje izmedu drugog i ~etvrtog dana, naj~e~c~e posle
•~ Le~enje poliomijelitisa podrazumeva i. ordiniranje simptomatske terapije.
~osebno je urgentna terapija respiratorne insuficijencije. Mora se obezbediti pro
•~* :‘!‘r
laznost disajnih puteva (nekad vec~ u toku transporta bolesnika) I ve~ta~ka ventilacija
•balonom iii respiratorom. ma pacijenato koji su osudeni no do~ivotnu endotrahealnu
~èntiIaciju naro~itim aparatima na eIektri~ni pogon.
Zbog opasnosti od trofi&ih poremec~aja (dekubitusa) neophodno je dobro organi—
-~àvana bri~ljiva nega. Ako le proces zahvatio bulbarnu muskulaturu, a sposobnost
II gutanja je o~teEena, bolesnik se hrani pomo~u sonde.
~iizikolno terapija I rehabilitocija predstavljaju daiju etapu Ie~enja, ~iji je ciIj
spre~avonje deformiteto. -
:rn H
1I~
Hirur~ke korekcije neophodne su kod trojnih paraliza, a preduzimaju se radi pa

•~j
naglog pada temperature. Karakteristika ovih poraliza je da su mlitave (flakcidne),
nesimetri~ne, pra~ene gubitkom refleksa. Senzibilitet je o~uvan. Ove paralize razvijaju
IF II
II
II
II
In
pravijanja funkcija pojedinih zglobova I mi~i~a. - -

Psihoterapijskim tretmanom motivi~u se pacijenti do se aktivno uklju~e u proces

Ie~enja i rehabilitacije, koji je ~esto dugotrajan.
In
se u toku 24 ~asa, sni~enog su tonusa (hipotonija), a atrofi~ni proces zapo~inje II~ - - - V
-H-
.w.. vrlo rano. Eliminacija urina i fekalija ~esto je usporena.
:~ : ~L~-E~-r1~
;i ~r• . 1-3-3--2~Susenie:kicmene-mozdine
~
Paralize se mogu pro~iriti ascendentno iii descendentno. Postoji oposnost od smrt~— ~ --~-- -~-~ ~

nog ishoda.
a’
Stadijum oporavka (restitucije) nastoje spontanim povla~enjima paraliza- I traje od I (Tabesrdorsalis) ~: —

desetak do godinu dana. Ponekad je mogu~an potpuni oporavak, all obi~no nastaju - I
I I;.U: ~P~* ~ -H H-- ~ t-~-_~---~
kontrakture koje prouzrokuju deformitete. Proces atrofije zohvata ko~u, potko~no I UIU’ - - - ZII
mi~i~no tkivo I kosti. Zbog poremec~oja statike nastaju razIi~ite deformacije. l~a~enja Tabes dorsalis je lueti~no oboijenje zadnjih rogova,-korenova I zadnjih snopova
zglobova jo~ vi~e ugro~avaju lokomotorni aparot. ki~mene mo~dine. - - : - -

• I Lues su iz~Amerike u Evropu doneli Kolumbovi mornani. Bolest je poznata kao

b) Bulbarna forma poliomijelitisa zohvata produ~enu mo~dinu i Vorolijev most. •
•
I~
I 1111 , . .. . - ,, S..

Zbog o~tec~enja respiratornih centara, bolesniku je u toj men poremeáeno disanje ‘I

::9 ,,galsko bolest’, osim zo Froncuze, ko1i lues nazivaiu ,,napul~skom bolescu U nasoi . ~_-~~LTj
do je neophodna primena respiratora. Osim ovih smetnji, nostaju poremec~oji I. ::.I sredini je Ova oboijenje, noro~ito u krajevima so- niskom zdravstvenom kulturom, ~
govoro I gutanja, kao I o~tec~enja mo~danih neravo, ~ija se jedra nalaze na nivou In
“‘ predstovI~alo ozbil Ian problem. -

produ~ene mo~dine I ponsa. -

~ Inficironi se, ~esto zbog stida, nisu obro~oIi za pomo~, nekriti~no su inficirali druge, -

c) Encefaliti&a forma poliomijelitisa je vrlo retka, a daje simptome epidemijskog umiroli su iii zavr~ovoli u psihijatri~skim azilima. - -

encefalitiso. Uz sposti~ne pareze, nevoljne pokrete i ~ari~ne simptome, lavija se I

a. : :~ Etiopatogeneza. Tabes nostoje kao kontoktna infekcija bledom spirohetom,
-—
poremec~oj svesti. Ova forma dovodi do intelektualnog deficito. • In
U
U
: :~ odnosno treponemom (treponema pallidum), ako je jedon ad seksuolnih partnero -T~--H
Le~enje. — Radi prevencije daje se ~iva vokcina; ona sadr~i oslabijene viruse koji ~ inficiron luesorn. lnkubacijo mo~e biti vrlo duga (ad 25 do 30 godina), pa oboleli -~-~--i--H
nisu vi~e neurotropni. Doje se peroralno, svaki tip virusa posebno, u razmaku od :; moie I do zobaravi do lenekod bio inficiran. -

mesec dana, ~ime se stvaro imunitet za sva fri tipa virusa. U slu~aju epidemije • Postoje dye vrste lueso: kongenitalni I ste~eni. -- -

daje se takozvana buster—dozo, I to tip virusa koji je izazvao epidemiju. Pasivna

imunizacija gamaglobulinom pru~a privremenu za~titu. U profilakti&e svrhe savetuje
‘~~:! - Kongenitolni lues-nostoje intrauterinom infekcijom ploda placente inficirane mojke. U -

torn slu~aju postaje karakteristi~ni simptarni koji upu~uju no dijagnozu: sedlast nos, ~Hj
se izvesna opreznost bolni~kog dsoblja, .jer ono rno~e do bude izlo~eno infekciji
(nozofaringealná sekrecija, urin i fec~es ad pacijenata mogu do sadr~e virus). Virus
mo~e do bude prisuton u stolicama paci~enta 5—6 nedeljo posle po~etka bolesti,
: -: -
- perforacija lvrdog nepco, o~iIjci no usnoma, zapaijenje vidnog ~ivco i mreThja~e oka
so parerne~ojem iii gubitkomvida, promene na ko~i, sabijoste nage, zadeblianje ~J4i
I ~ ~eonih kostiju, hidrocefolus, epilepsija ioligofrenijo. -
pa go je potrèbno izolovati ad druge dece. Ira - -

a. S - S -
a.
I I I ‘~~F— I I j ~~2±E
a rt’-r’ rr

S
i

ma
- -I

• I
I
S

Ii~
S
_____

S S
~i 4
I. .‘
S ••••~~
S
S I ••~RR~
S I
aaawm•
S.
Ia~ _i~ 55
I
..•a...M..II
—
I.
II I
.a.s..
I
•
II
-
.s
...s.•
IS S
 H • BIB L~ _.~
••iiii~ a a ~
ip..a.a..iai.a.a.ia.uaai.a.aia.aiu.I..iI a •maaaaaaa
I ...BaBB...a.ma.aaaa..aaa.aa....BBBBBBBBBBBBBRBBBB•IIB
•B.BBBBBBSIBIBUBIBBBBRBBBBBBBBBIBRBBBIBRBI...BI.BBB
B
Ba
:
~ III
~
~i~___.J__~_~
~r~.-r
~ ~ ~
-

I II
BIB•BU••BIBBBBBIBBBBBBBBBBBBBIBS•UBBUBBBBBBB•B
“
•BI B I B B _L _ZL_-L ~zriL~ ~ -

U
IBB I
IBBIB
U.... Klini&a slika. Poku~aIi klosifikaaile kIini~kih ‘simptorna t~besa utodredene sindrome
— c-) stodijum marazma (karakteri~e se velikom mr~avo~c~u bolesnika koji je bezvoljan,
II..
B... nisu dali zadovoIjavo~u~e rezultate, er su kIa~iko~je ra•dene premo lokalizociji iii adinami~an i potpuno iznemogao).
•BB•
IB••
•BB
premo simptomima. .
4. psihi~ke smetnje mbgu biti dopuna nervnim simptomimo. Osim neurasteni~nih, u
•B•BI Naj~e~a lokolizac-ija je Iumbosakraln~, ‘oo~atirncervikaIna. Posebna formo, tzv. I
I
literaturi su o~sana i stanja okutnih psihoza delirantnog tipa.
BIBU
B...
BI B
tabes omaurotiaa, karakteri~e se slepil~ni, ~ir~nè se proces.i zaustavlja. Od o~nih I
I Diiagnoza i Ie~enje. Ranije su lueti~na oboljenja mozga le~ena vrlo te~ko. Vagner
BB B srnetnji treba pomenuti I nej~dnqj~t zenic?i,.~ije su reakcile no svetlost uga~ene,
••BB jaJreg le Iueti~ne bolesnike le~io tako ~to ih je inficirao malarijom. Ova metoda --H-H-’
IBBB
B ~ ~j akomodac-iju o~uvane ~A~g~jl—R~obertsonov fenomen), s’pu~tenost gornjih o~nih f-I. pir~etoteropije (izozivanje hipertermije) danas se povremeno primenjuje, au se umesto
:Er~EL:zJ.
B I -~--~
kapoko,. strabizam (z’rikavost) i. ~iiplopije. ishod atrofije vidnog ~ivca je slepilo. -I
• .. ui~ga moIari~nog komarca bolesniku aplikuje antitifusno vakcina. Najbolji na~in -.

B Dominantni ~imptom .tabeso je p9reme~aj senzibiliteto, ~to je potpuno logi~no ler I

I. -1 I le~ehja su penicilinske kure so 15—20 miliona edinica, koje se mogu obnavljati
se pqtoar~ctornske promene jovijoju no zodnjim rogovima i snopovima ki~mene Li I
. B. dva do tn puta u tokü jedne godine. Ostola terapija je simptomatska.
IBUBI
IBBBB mo~dine. Kao rezultat nadra~aja korenovo spinalnih nerova nastaju kratkotrajni bolovi EL
L-
1
I
-H--H- -H
I....
BIB. u obliku sevanja, kao ubod no~em. Nazivaju se i lancinantni bolovi. Mogu trajoti
BIll F.
I.BBB
dugo. Nekod se nianiféstuju kao stezanje oko grudnog ko~a i struko, zbog ~ega su Er.
il
‘B...
I....
nazvani I ,,pojasni bolovi”. Osec~aju se I parestezije, so subjektivnim do~ivIjavanjem - UI .~1
LI
IBB•B mravinjanja, utrnulosti, toplote iii hIadno~e. Od bolova u unutra~nhim organima
BIB ‘I
I.... nojkorakteristi~nije su gastri~ne krize, koje mogu laTho ukazivati no simptome ~Ira -I
I•UBB
I.... no ~elucu iii akutnog abdomena i navesti no hitnu hirur~ku intervenciju. I
-I
IBBIB
IBBBB
I ~4noge oportunisti~ke infekcije mogu do zahvate CNS, kada AIDS (Acquired imu—
IBBB• Povr~inski senzibilitet je tokode o~te~en. Bolesnik koo do hoda ,,po tepihu”. Ispad ii
1. I nodeficiency Syndrome, eng.) HTLV—Ill/HIV (Human Imunodeficiency Virus, eng.)
lB... U I
‘B... senzibiliteta le u nivou dojki, s karokteristi~nim ,,fenomenom bro~a° (termin je vezon mogu proliferisati u CNS.
•BBBB J4I
1’ IBBBB za jednu bolesnicu kojo je pri stovljanju bro~o probolo ne samo haljinu nego I
ko~u, a do pri tome nije osetila bol). Mo~e nastati i zaka~njenje ose~aja. Tek posle Manifestacije AIDS—a (side) u CNS—u
“B... ~rIo su suptilne i te~ko ih je utvrditi psi—
isteka dejstva dra~i, ili no opomenu, bolesnik reaguje. ~c -
4—i- F I hometnijskim testovima. Smatra se do je
limB
IBBI Zbog o~te~enja zadnjih snopova ki~mene mo~dine javlja se I poremec~aj dubokog CNS zahvac~en u 30—40% sIu~ajeva, dok
IErZLfr:
IBBB ti-—
II.
aBB B..
senzibiliteto. Gasi se reakcijo no bol prilikom pritiska no o~ne jabu~i~e, no mi~i~ne se komplikacije na kranijalnim i spinal
BUB
tetive ili na-duboko tkiva. Bolesnik nemo~e do kontroli~e polo~aj I ritmi~ki re— 1~~ nim nervimo mogu ispoijiti u oko 15%
‘BIB. ~
IBBBB dosled rodnji jednog slo~enog pokreta. Karakteristi~an je tzv. simptom Iavaboa, F
F slu~ajeva. -
lB BB
gde bolesnik pri umivanju zotvoriv~i o~i, ne mo~e do kontroli~e ravnote~u, tetu~a I

~
BIB

: se iii pado. Hod je isto toko poreme~en. Bolesnik hoda na ~irokoj osnovi, nalik
no alkoholisane osobe.
LjF
F
B Prihvatljiva je sIedec~a podela oboljenja
povezanih so AIDS—om.

.BB Ovaj fenomen, poznat kao ataksija, naj~e~e se javlja prilikom hodanja (lokomo— ‘ Primarne HIV komplikacile:
B... akutni HIV meningoencefalitis,
torna otaksija).
Tipi~an simptom su uga~eni Ahilov I potelarni refleks. -
hroni~ni HIV meningitis,
hroni~na AIDS encefolopotija (AIDS
Sni~eni tonus (hipotonija) i ekskurzije zglobova, koje su pri posivnim pokretima i
vec~e amplitude i du~eg trajanja, izazivoju ~esto neprirodne polo~aje ekstremiteta.
,: demencija kompleks),
komplikocije na ki~menoj mo~dini
I BB Poreme~aj ishrone (trofike) karakteri~e se deformacijama zg lobova, so sekvestrocijo ma (mijelopotija),
m delova zglobnih okrajaka I ulceracijama no ko~i, naro~ito u predelu tabana.
B - komplikocile no perifernom nervnom
hE:

:~
B Pomenimo, na kraju, i podelu tabesà no tn stadijuma: sistemu. -

BB
B
H-.
B... a) preatakti&i (karakteni~e Se poremec~ajem senzibiliteta I prethodi ataksiji);
B... i-iF I
U
b) atakti~ki (karakteri~e se ataksijom); i-ri ~ —infarkt,
Cerebrovaskularne komplikacije:
I rt •
I
I
I — krvarenje. Dete obolelo od side
-ii
I I’ I
-I--I-i I
It l~
I
II.
~M~HWi: “~rr
I
JL!~iJLLLJJLL ELIIH L
I J_LLLUL4 U B
• ___ ___
I.
I
B.
B ~ _____
.. . .L
I U.
lB ; :-t-H : ~—i-+ -4 ma U B
BBBBBB B B B - B.
•BBBSBB lB - B B I BB
, I~ I I
 I ~._L_’_-._J 4.1_’~___L_i._L’._4’.. ..4_.~_L__ _L.._~_L.._i...__ I I VI 1_i_i
-r n ~
..~.,_ .2._......V...’j ~
I.__:_~ BBS~t
IBIB ~j-i H~-4-f-H-+ft-~
-
Ltf4~t S
I
H*tt-HH1~t.’ -*~--~--~----r--ij- I
1 BBBBBBBBBB •S.
~
~
~
~ER~± .it~Z~J±~fti±L]
n::::::r~~~
- __ S

~ :~-~ ~ B, tftrMHT.~_H, ~
BBBBBBRB
~
II ~iItrJrt
SBRBBBS
lumorl:
tI•BBBBBB
•BRBBBB
— primarni limfom,
V II - - V

~m’~- ~-

Obi~no su udru~ene s drugim neuroIo~kim monifestocijama, a karakteristiëne su

ii BB~•
i~ ~
ii B....
— sisemni mom,
‘S.
progresivne sposti&e paropareze, zatim urinarne i fekolne inkontinencije, kao i~zj:~ti -

II — Koposi sarkom. - poremec~oji dubokog senzibiIi~eto. V V

Sekundarne HIV komplikacije: S

I -
- toksoplazmozo, V
— I - • • • V V V V V V V

4J_S
1: gIjivi~ni apsces. V
E
I ~bminiraju senzitivne neuropatije, pra~ene bolovima I porostezijama u stopolima, ~- ~—HH
Etiopatogeneza. Posledice HIV infekcile nasfalu no fri na~ina: direkinom invazi
—
kao I ga~enjem Ahilovog reflekso. -

jom virusa, smanieniem imünifeta i omogu~avanjem drugim infekciloma, do toda

:1. mirnim, do se razviju (,,oportunisti~ke infekcile”) i posredstvom imuniteto (outoimune ~1
~.:
— .__

reokciie). V i . 5
ill -~ —pz~__ - . -
Oko 10% HIV pôzitivnih oboIec~e od AIDS—a u razmoku ad dye godine, dok ~e “. :13.3~4. Cerebrovaskujarne kornpli.kaciie
drugi dobiti simptame limfodenopotije i neke Iok~e oblike iz kompleksa AIDS—a. I... BI • B B B V -

II • I — • II • Fokolne lezile manifestuju se u obliku infarkta i hemorogije S—i

Akutni meningoencefalitis je okutni orgonski psihosindrom U kojem su dominiraju~i V . introventrikulornih). Fokalne lezije mogu dovesti do stabilizovanjo mijelopotije.
poreme~oji svesti (sve do kome), a mogu nastoti i epiIepti~ni napadi. • Le~enje.. Azidothymidin (AZT, retrovir) imo antivirusno svojstva, smanjuje pojavu
-.1!
—
I
II oportunisti&ih infekcijo i produ~ava ~ivot. Bolest se zovr~ovo smrc~u.
U •I I • II~I I~

Menigitis je ~esto prouzrokavon kriptokokusom. Manifestuje se glavoboljom, dok

I: ::: ~ •~
-i---:-
:: ~
~ -

:~- ~
III BBBBSBSB I •--
se rigor vroto ne Vispol java (pouzdono dijognozo posti~e se specijalnim bojenjem ~SI BIB BIB B - V

lumbalnog pUnktata).’ S V
II
I :ihl!!biI
IIVB
-:--
B
LBII
B SB. - B~

U •I • -i-.... .~ D ••II•I • .•II. -. V I

LI
..Ifl A
III B II~t.
•II B
Apsces i~nozga_i_ .~.
B -
i• RB B B L
I UI BR
Hroni~na éhcefalopaiijb (AID&demencija kompleks) korokteri~e se poremec~ajem I
I I
mhesti~kih .funkcijo, ~sIhbn,otbrnom us~5oreno~u, povIo~enjem, poreme~ajimo Ii~nosti, II
redukciiom kapaciteto rnagonsko—voI~nih funkciia I poremeco~ima ofekta
I.
II
Apsces mozga je Iokalizovano gnojno zapaljenje mozga nastalo prodiranjem
LI
Li
II
III’ piogenih kllca iz primarnih ~ari~ta Iokalizovanih u bIi~im iii u udaljenim organima: I—
U grupi neuroIo~kih znakovo dorhiniraju nesigurnostu hodu, slabost nogu, tremor Li
Li
UI V
Redak je kod dece mlade oddve godine.
I” V -- V
i atoksijaV. -: - - .- . .. - V V Li
Li
liii
Etiopatogeneza.
Te~i oblik demencije odlikuje se ri~utizmorn, propadonjem Ii~nosti, paraplegijama i
Li
Li
Li
Li
IN I
1111
liii
Prouzrokova~i apscesa naj~e~Ee su anaerobne streptokoke,
—

piogene stafilokoke, a ponekad proteus, listerija, kandida, aspergilus ~ drugi mi— ~: ~

inkontinericijar~io (zbog o~te~enjofui,kcije sfinktera). - V
Li III - kroorga n izm I. -
II I II
-Intrduterihori, infekcijom (t~v:~vertikdIno preno~enje) nostala encefolopdtijo korakteri~e Li
Li
liii
Apsces naj~e~e nostcije kod dece so cijanogenim sr~anim manama. Strepto—,
I”
se~rogresivnim propadonjem mdtornih I psihi&~h sposobnosti, a kosnije i gubitkom II I
II stafilo— I pneumokoke, amebe, e~erihije I sIi~ni pio9eni mikroorganizmi.prodiru u
govoro i spasti~nb~u:- III
- V V - V V
“LI
III
I tkivo mozga per continuifafem (iz gnojnih zapaljenja uva- ilj sinusa), putem krvi ili
I
Pored navedenih.Vpromena;u nervriomtkivu nasfaju jo~ I sIede~i poreme~oji: difuzne 110 I limfe (u sIu~ajevima gndjnih. angina, ~ireva lica, gnojnih infekcija pluëa I brdnhija),
I
.atrofije,,progresivnà Vrnulfifokolna leukoencefalopatija, cerebrolno VgIiozo I sI.
V~
I I - kao I ~reko otvorenih (projekfilom, ubodom) rana zadobijenih u toku kraniocere—
ILl I
ILl I
~LIIi bralnih povreda. V V

Ii~
1111
I
II.
ma Apscesi, koji mogu biti pojedina~ni ill rasuti, prolaze kroz fri faze. U prvoj fazi
V - V I
IV.
nasfaje lokalizovano zapaljenje mo~danog fkiva, s inidijalnim znacima razmek~anja
II
II
I
V V~{ S a II
I
5515B BBBBB
— I I ~ -H-T—-1 ]BBV r4 -r - a I
II
BBBBB.BBBBB.RBBBBBIBBBBRBBBBIBBBBBBBBBBBBBIBBBBIBBBBBBB.B •BSB
BB~
s~
LVI I ~ I
B~BSB B I ..BBBIBB.I..B.:rBBBBBBBBB.Bu~BBlBB.~B.B.:B.!.B.BB.B
BBBB.BBBIBB BB B BBBRBB.B BIBS BIB BIB BIB B BBBB
IBB
B B -
I ~ r~ •B SB B.
SB
B15B.S IA m B.
5
B
B mm
Ill I
II
BBBBBRBBBBBBBBBIRBBBIBBIBIBBBBBBIIIBB
65 BBS
BBBRBBB~B•B.BBBBBBBBBBBBB.BBBBBBBBBBBBBBSBB.BBSBBBBBIBBBB BI
V 5 10 I •BBBBBBBBBBBBBBBBB.B•IRBBBBIBBBBBBBBBBIIBBBIBIBBIB IBIBRIB BIB
IIRIB.BI B BIBS I BBBBB IBBBBBBBBBBBBBB•BB BBBBBBBBBBBBBBBBBBBBBBSBB BBB BIB SB ..
IIBBBBBB
 ~• I
• _~LLHJd+~_~+4 -LH----~- I I
U UiZ~JZ .LT~JJ~ ~tu~ I
H ~
u ~•
I ~~~III LVJ_LJ_
~ ~
n UI ••
t~I•I••_ •U~
• •
•I •1
........... ~- :. ~-±~t1 r4iT~

1111111 V V I
~rIIUI•UU
.tkiva.’ U drugom stadilurnu stvaraju se gnojne kolekcije, dOk tre~u fazu karakteri~e ‘
II ~MUI
IUI~UI stvaranje opne apscesa.
V
lnfekcije srednjeg uva nepovolinog toka iii neadekvatno le~ene obi~no prelaze no
II

~i U•::P• V• sIepoo~ni re~anj velikog mozga .111 no mali mozak, dok se iz paranazalnih ~upIjina
I
usmeravaju ka ~eonom re~ñju velikog mozga.
m
[ Klinidca slika.
Apscesi koji su nastali hematogenim preno~enjem piogenih klica —
I
i
•UIUU 1
imaju najb~i tok. Tok ostalihV je postepen. Izvesni autori opisuju tn grup,e simp
- ~ Vl~1,ems Parkinson (James Parkinson) opisao je 181 7. idiopatski parkinsonizam, kao
~toma simptome gnojne infekcije, pove~anog intrakranijalnog pritiska i ~ari~ne • I. bolést ekstrapiramidnog sistema i nozvao ga ,,tresu~o oduzetost”. V V

~ simptome. V V V V V .
I
I
I
©pisane su tn grupe parkinsonizma idiopatski (Paralysis agitans), postencefoliti~ki
S~ U po~etku bolesti simptomi su nekarakteristi~ni, a naj~e~á su glavobolja, drhtavica, ~
I a I porkinsonizom ko1i ie nastao kao posledico orterioskleroze, trovonlo ugl~en—mo— ~,
rn•_••~ temperatura i vrtoglavica, uz brzo telesno slabijenje. Glavoboija i povra~anje su I noksidom i manganom. V V V
II•B U
tipi~ni simptomi. Srce radi usporenim ritmom. V -
Porkinsonizam je oboljenje ekstropiramidnog sistemo (motornih jedara, supkortikalnog ~Vi~
I~ Promene Ii~nosti, gubitok vitalnih dinamizama, usporenost psihi~kih funkcija (bra ~ V regiono, takozvonih bazolnih ganglija). Ekstropiramidni sistem le centralni organ
I~1 .1.1
~
-
dipsihija) ukazuju no ,,trpljenje” mo~danog tkiva. V
I
mptillteta, a reguli~e nehoti~ne pokrete, automatske promene dr~onIa i polo~aja tela, ~T
U slu~ajevima kada sadr~aj àpsceso prodre u Iikvorni sistem, ishod je naj~e~c~e ~
I zatim mi~i~ni tonus i izvodenje pomoc~nih pokreta u toku razli~itih radnji (sinkinetsko 1~UZ
VIetalon. ~ari~ni simptomi odgovaraju mo~danoj lokalizaciji apscesa. Naj~e~a lo •I
I mdhanje ruku pri hodu, no primer). V V
I~I V •
II kolizacijoVje temporalni re~ahj (naro~ito kao komplikacija gnojnog zapaijenja uva), .
IV
• OVd
- V V

Parkinsonove bolesti no 1 000 stanovnika obole 1 2 osobe!

- V iI’F~’
FEET
• kad oboleli ispol java simptome senzorne afazije (né na~pre tudi, a zotim i Vrazume
I
I
V • svo~ govor~. Pri tome mo~e biti prazno i bezrazlofro veseo iii srdit). Bolesnik mo~e •~
I •s Etiologija. U slu~ojevima idiopotskog parkinsonizmo uzroci nisu poznati, au od
— ~_~ZEE~
•~ imafi i epiIépti~n~ napade. Ako le lokalizacija’ apscesa ~eoni region, ispoijavaju •1 zna~oja je, najverovatnije, udeo genetskih faktora. V V~ZEfJ~I
Iij III UI
liii UI se motorne oduzetosti, poreme~aj koordinacije pokreta i psihi&i poreme~aji, so U. •I~ Postencefaliti&i parkinsonizom posledica je zapoljenia mozga (encefalita), toksi~ki
ill1 - simptomima progredileninog intelektualnog propadanja. I.
~ nastaje trovonjem (ugljen monoksidom iii monganom), dok je. arterioskleroti&i ~
I IIUR
:•
V
posledica arteriosklerozom izmenienih krvnih sudova uglavnom stari1ih osoba (0
ti::
Ill II
Dilagnoza apscesa. Dijagnoza po~inje od dobre anamneze, kojoj se naro~ito — u UI
UI .~ ~atrogenom medikarnentoznom parkinsonizmu, kao posledici terapijskog tretmona
-~

:~
V
I insistira na procesima u uvu iii povredama glave koje.je pacijent mo~da i zaboravio. •~ V

I
.U slu~ajevima inkapsuliranog apscesa, uz glavoboiju I povra~anje, nailazi se i no U.
•i
visokim dozamo neuroleptika videti u pogloviju a neurolepti&om sindromu prilikom ~rV)~r:~

• I. terapije psihofarmacima.) V V -
V simptome blagog pove~anja intrakranijalnog pritiska iii simptome tumora. ~ar~ni I
I simptorni ukazuj~ no VtO~0I1ZOCIY ‘apscesa. Vrat je zategnut i dobija se pozitivni 1.1
II ~
U
• simptom ‘Kernigo: Nalaz u likvoru rño~e do uko~e na apsces mozga (~uc~kasto obojen UI
II
:. Podiednako poga&J~ucI osobe oba polo, porkinsonizam se moze po~oviti
(juvenilni parkinsonizam), all je mnogo ~e~cEi u starosti. -
I u mlodosti
V V V
I - I

I:: I V V Iikvor, pove&ine bélon~evine ~i neznatna pleocitozo). Apsces se mo~e rendgenografski UI

••
:•~•~
prezentovati pcsle evakuacije sadr~aja i punienja kontrastom. Kalcifikovani apsces I
:~ Klini&a slika Rigor (povi~en tonus hipertoni~o ekstrapiromidnog tipa), zatim
— -~ -

se vrlo lako prepoznoje no rendgenskom snimku. NajsigurnijoVdijagnoza pöstayl Ia I :‘: osiroma~enje i usporeñost vol nih i emotivnih pokreto (hipokinezija) tremor u miru ~ELVI

VIII
•i
I dominiraiu klini&om slikom bolesti 1
se kompjuterizovanom tomografijom. V V V V

IIIr.U,•
— VV II
~ Rigor je posledica hipertonije ekstrapiramidalnog tipa, a manifestuje ‘se u obliku V I
V - V V I.
• Terapija. U akutnom ‘stanju apsces se le~i velikim~dozama antibiotiko (mada
- •. fzv. Vfenomeno zup~astog to&a Negro). Kod pasivne fleksije I ekstenzije
(fenomen
I
Ie~enje apscesa pripada Vneurohirurgiji). Ako neurohirur~ko Vle~enje hile rnoguc~e,
U • podlaktice dolazi do ritmickih prekidon~a pokreta (Kodo ie otpor u1edna~en onda
1V primenjule se punkcija, a lokolno aplikuju ontibiotici. Pri ovom se mora voditi racuna u je to fenomen ,,olovne ~ipke”). V V - V V
I.

Ii,: se pr~dom
gljivi~ne
C~0 etiologijekontinuiteta
Vprimenluluopne apscesa neB diseminira~
se omfotericih I daktdrin. njegov sodr~oI. U slu~aju
Le~enje tr~je’4—6 sedmico. Kod inkapsulironih a~scesa anfibiotici Se dpju
V V V

pre
V

-
•.
II
-p
I
—Stay bolesniko ie korakteristi~an stop polupoviienih leda, so rukama polusaviienim
u lakatnim zglobovima a privu~enim uz trup, dok su mu prsti saviueni u zglobu
I’ I rn1 prsti~u i sake, a opru~eni u me&falangealnim zglobovima I
posle hiru,r~ke intervencije. V V V V V VV -
V ‘I
V V V V V V V V V V V V V - V V V
• Pokreti su usporeni (bradikineziia) I siromasni (hipokineziia)
V Ii V ‘• V V V V V
•VV V VV VV
V - - V V V - V V V - •V V F
V V VVVVV V V V V
H V — VV V
A
‘I I V V
U - ~Vt_~_~ -— --—I- VV_ ;_1_ •_~ 4~_ —4 ~ V Vi VI—. V_
IU~0UI - _1— r - ~, . _j. V - ~ V.. V
III UI V V •1 • V
U -I
IIIIIIIV U • VI
V
— —
—•. .
.
lUlUll A
V I1.U1 7 ~---~-
VII~IIUI
V III.
VII
VJIVUIVV
V
- III L__
U -
 ‘I
II~ I I.

El

Hod je ote~on, sitnih koroko. Mogu~e su spontone iii pos~vno izazvone puizije, s
tendencijbm pomeronjo I podonja napred (onterópulzija, propuizijo), nozod (retro—
I. pulzijo) iii u stranu (loteropuizijo). U afektu, u toku neke igre kojo reloksiro, bolesnik
~~II mo~e spontono I brzo da izvr~i mnoge rodnje, ~ok I do potr~i. Nekad se te~ko
;iI:aiI
zaustovija I moguëe su povrede pri padu.
Lice je noj~e~e bezizrozno, mosne I sjojne ko~e (fades oleosa). Mimiko je usporeno
~ !~ _____________________
I osiroma~ena (hypornimia, amimia), a pra~eno je ~esto I psihi&om usporeno~u
(ibradipsihia). Usto su poluotvorena. Bolesnik moie da sedi satima i do ni~to ne
progovori.
• Govor je usporen I monoton. Postoje smetnje ~vakonja I gutanja, zbog ~ega je u
nekim sIu~ajevimo neophodno doti (pre obroko hrone) antiporkinsoni~ne lekove.
Symrlietrel je antivirusno sredstvo. U dozi. od 200—300 mg dnevno efikason je u
korel~ciji rigoro I brodikinezije.
Bromocriptin (Bromergon), u dnevnoj dozi od 40—60 mg, u korekciji so dopo—pre—
parafimo, moie dati dobre rezultote. (Dobri efekti posti~u se davonjem lergotrilo,
pergolido I. lisurido).
j~ Nojbolji rezultati posti~u se kombinovonjem dopa—preporoto, symmetrelo I onito—
holinergico!
Kod po~etnog porkinsonizmo preporu~uje se kombinocija X:L—dopa, juprenhl I
toc~pherol.
Osoboma mlodim od 60 godina mogu se roditi hirur~ke intervencije stereotoksiëne
—

Tremor je karokteristi~on I zohvato glovu, usne, vilice ill jezik. No rukamo tremor a ope~acije, modo one nose rizik (hemiporezo ill hemiplegijo, zotim hemionestezijo
I
I iii skotoma u vidnom polju).
nolikuje pokretimo ,,provljenjo pilulo11 iii ,,brojanjo novco”, ,,predenje vune”, dok a
I
pokreti pri tremoru nogu podsec~oju no okretonje pedalo. I Rehobhlitocijo podrozumevo fizijatrijski tretmon. Bolesnicimo se preporu~uje motorna
I
Rukopis je drhtov, o slovo su sitno (mikrografijo). a o ktivnöst.
I
I
Ne postoje ozbiljni psihi&i poremec~oji. Bolest je p0 provilu dugo I neprijotno I Lb prvoj fazi rehobilitocije popu~tanju uko~enosti doprinose mosa~e I posivni
I
I pokreti.
posebno zbog uko~enosti I bitnog smonjenjo motornih oktivnosti. Bolesnici mogu I
I
biti mrzovoljni, hipohondrijski zookupljeni bole~u, uporni u trogonju zo provim I U ‘drugoj fozi bolesnik, pod nadzorom fizijatra, izvodi oktivne pokrete truporn I
I
I tidovimo, ~ime ëe korigovati poreme~eno dr~anje feb I poproviti I obim I brzinu
Poremeëene funkcije vegefativnog nervnog sistemo ispoljovoju se noj~e~e hipoten— El vol jnih pokreta.
El
I
U okviru rehabhlitacije preporu~ujU se I igre, koje opu~taju bolesniko, emocionalno
iii seborei~no izmenjeno.
lIE fgo ongo~uju, pogotovu u fozarno kada pokrete izvodi bez te~ko~a.
lIE
U slu~ojevima postencefdliti&og porkinsonizmo logi~no je o~ekivoti brojnije I te~e ‘RI! ‘I

IL •••
! ~
;~. •~••~ i~I’
~ ~
•~

I (rec~e) smonjenje intelektuolnih kopociteto. I. ~ ,- •~•~I ~J.•••]•~ ~

III ~• - V V V • I ,. .. I

Terapijski tretman. — Cilj be~enjo je do se osuleti nopredovanje rigoro I pojavo ‘am

‘a’
‘I
ii •
kontrokturo. ~142~Coiii~r_ —___

U drugoj pobovini ovog veko sintetizovon je veliki broj lekovo so anfihobinergi~nim

dejstvom, kao ~to su ortane, okineton, porsidob I sI. Doju se u mibigromskim dozomo
2—3 puto dnevno. Ne smeju Se nogbo obustovifi III odmah zomeniti drugim bekovimo, rdvo oboijenje de~jeg dobo karakteri~e se nevoljnim I nekooridinisonim pokretima.
vec~ se to moro ~initi postepeno, uz dodotnu terapiju drugim ontiporkinsonicimo. Nojbobje Ih je rozumeti koo kvozisvrsishodne. V V

U slu~ojevimo predozironosti nostoju konfuzna I delirantno_hobuclnatorno stonja,

a noj~e~e otropinskog tipo delirijuma. Ovi fenomeniopisuju se I kod adobescentnih
norkomona, koji ontiporkinsonike upotrebbjovoju ekscesivno.
a Supstituciono teropijo L—dopom pokozabo se korisnom. U be~enju se koriste dvo
preporota L—dope: modopor I nakom (sinemet). Le~enje trebo po~eti monjom dozom
(1 25 mg dnevno), koju treba postepeno pove~ovoti, a povobjne teropijske efékte SI
I
moguc~e je postiëi pomo~u tn pojedino~ne doze od 250 mg. (Ne smeju se davoti Si
I bobesnicimo obobelim od gboukomo iii hipertrofije prostate. U svokom sbu~oju treba bItI
I obozriv, jer neke osobe ne podnose preporate L—dope I reoguju gostrointestinolnim
I
I
smetnjoma I psihoti~nom dekompenzocijom, pa se moroju iskbju~iti iz teropije.)
Etiologija. Smotro se do je uzrok horeje reumatsko obobjenje no bazh neuroolergije.
—
Kod angine, tonzilhtiso, ~arbaho, nefrhtisa, reumotskhh artritiso u nosu I gnu obobele
dece mogu~e je noel hemoliti&e streptokoke. NojCe~e obobevoju ~koIska deco.
Honea je relotivno benigno oboijenjé, a mo~e do bude vrbo te~ko oko je reumathzam
zohvotio srCone zabiske. Zbog toga je neophodno kontrobo sr~ane funkcije. Ne srne
se zaboraviti no postojanje reumatske groznice.
Promene, nojCe~e u vidu atrofije, naloze se u bazalnim ganglijomo, u kori I u
mabom mozgu. V V
Klini&a slika. — PoCihje neurotskom reakcilom do toda psihi&i neupodi jive dece.

1
.
a
a
a
a
a
 - - V
K ~ ~ T~F- L
K K •g ~ -~-—-~--~----~, i~
S. 55555K —i—

5•5 . ~ I

lznenadni, spontani, nehoti~ni ~ nekoordinisani pokreti javijaju se najpre na rukama,

romenirna, da bi zahvatili mimi~ke mi~k~e (pojave grimasa), zatim mi~i~e za govor,
~vakanje I ~ Sli~n~ pokreti kasnij& zahvataju donje ekstremitete. Tokom spa
vanja pokreti ~ smafljuju ili~ nestaju, all se potenciraju U svim slu~ajevima psihi~ke
napetosti, anksioznosti ill straha. Sni~en je tonus muskulature, pa u te~im slu~ojevima
.R.. to pru~a sliku mlitave oduzetosti. V
K V -- Vec~ u bla~em obliku horeje deca ispo—
K..
K.. I
K.
K..
Ijavaju poreme~aj rukopisa.
I U i-i~oni~nom mo~danom sindromu Alchajmerova demencija, koju je po~etkom
Kod te~ih formi spontani trzaji pra~enisu 28. veka opisao Alchajmer ~Alzheimer), pojavljuje se u okO 50% slu~ajeva.
V nemirom i noglim, all nespretnim vol jnim Bolest mo~e po~eti u senijumu (tip 1)1 u presenhjumu (tip 2), a osobena je p0 op~toj
pokretima. Govor dece je dizdrtri~an, I r~r~r
II kor~tikqlnoj atrofiji, strukturnim poreme~ajima I gubljenju neurona, kao i stvaranju r~rii
~esto nerazumljiv. Deca imaju te~ko~a
I
dftu~nih senilnih plakova u mozgu. V V V
pri gutanju, ~vakanju, disañju. I
S ©ddine 1 98.3. otkriven je biolo~ki marker zajedni~ki za Alchajmerovu demenciju I rE it1
U slu~aju izrazito te~ke forme dbminiraju I
I
It’ 21 (Daunov sindrom).
t~izömiju V V V
neprestani trzaji, bacakanje, nercizumljiv II
LI
II
p
govor, te~ko~e I nemogu~nosi samostalnog RI
El
I
KIini~ka slika. — Bolest po~inje postepeno ill naglo’(rede), klini~kom slikom kon
It’ fu’zije, dezorijentacije i psihomotornog nemirci. V V V
uno~enja hrane I hoda. Iii
Li
Deca, psihi~ki nestabllna, ispoljavaju II
II Sindromu afazije—apraksije—agnozije pridru~uje se porema~aj pam~enjo (uglavnom
Li I. novijih dogadaja) I upam~ivanja, koji vodi propadanju intelektualnih funkcija.
anksioznost, depresivnost, nesanicu, no~ne II II V

LI II
strahove prac~ene ko~marnim snovima, II I. Oboleli od Alchajmerove bolesti mogu ispoljavati sumanutosti Vljubomore, predrasuda,
Li II
sni~enje intelektualne efikasnosti. V IL
Ill
I.
II interpretativne sumanutosti i halucinacije. V
~TTTF~V
II
Osim izrazito neuroti~ne dece, koju u~itelji III
Depresivna stanja pra~ena su poku~ajima samoubistva iVsamoUbistvima.
ill roditeiji mogu shvatiti kao poreme~aj I IS
I.
II Obolele osobe su izrazito neuredne, neobi~nog pona~anjä, skione bizarnostima I
Vpona~anjo pa je dete dvostruko ka~njeno, I.
I.
II
r!ieumesnlm ~alama. V V V V
mogu~i su i te~i psihi~ki poreme~aji iz I V~H
I II
~; f. grupe psihoza, naj~e~e delirantnog I.
I.
III
I.’
III
~Maniformne epizode pra~ene su razdra~ljivo~u, hostilno~u I. agresivno~u. V
Atetozo leve ruke sadr~aja, ill kaohebefrena formci shizo III 4~kineti&o—~hipertoni&i sindrom ote~avci kretanje I druge aktivnosti ~od vitalnog
I.’
frenije. V V zria~aja I doprinosi usamljivanju obolele osobe. V V Vr~~~f
I II V
II
Le~énIe. Oboleloj deci daju se halo
— I II
K ~Mogu~o je pojava epilepti~kih napada.
— peridol, largactil ill prazine. Reumatska I I.
•. ~U terminalnom stadijumu dolazi do kaheksije, smanjenja otpornosti na interkurentne ~
groznica le~i se penicilinom I aspirinom. I
K.
I
I
In II bolesti I do smrti.
— V
U te~kim oblicima primenjuju se kor

r
Li U.
I”
tikosteroidi. V
V V V LI UI
El U.
U akutnoj fazi bolesti neophodno je I.
K
I.
mirovanje, a u rehabilitacionoj izbegavati
izlagonje deteta fizi&im naporima (na
—

~r
mu
Li
U
I.
I.

Maksimalna savitljivost mi~i~a kod hipo ~asovima fizi&e kulture, na. primer). r ‘I
1St’
U.
II,
‘U
II
ton ije Prognoza je dobra, V mado. mo~e do~i ‘SI’
‘SI’ ‘I
ml’ I
do recidiva. V ‘Sil K
I’
IIV
~Im I
ir U.
II
.~
I U
I.
UK I
U. I
II
II
UI I
70 UI V
71 ..
• I
II U5U
‘I
I K
 ~.— ~
• • ‘ •~
H I~_:~:,,
~ —‘~:
:-ii--t-t-H-H-t-i--—
• , ..—~-. —~ tTi~fi-~t4
— - -H-ti--
I.. -ri-i-f- rir
ro .~
I,..i,~
r~ V ,

‘ ~
:.
• .4—H~.--i—HiHHIIHHIH~-+-
~ _____
~ II
~i _1

: L - .L’J±L~ILLLLLH1LLLL,J_LLL1JiEIi

Muliplo skierozo pripado grupi demijeIi~iziraIu~ih oboijenjo somatskog nervnog im

sisterno, so preteThbm lokolizacijom u ki~menoj mo~dini.
KIini&a~sIika. ~oreniIo simptoma bolesti imo akuton
— progresivon tok, naj~e~e
‘a
‘U ~ rernisijoma i egzacer~baciioma.
‘I
‘I ~arko ‘le opisoo trijas simptomo: nistagmus, intencioni tremor I skondironi govor
(govor u slogovimo, riolik no sriconje osnovoca). Hod bolesnika je neritmi~on I
nekoordinison, drosti~no otakti~an zbog smetnji dubokog senzibiliteto I o~te~enja
puteva koji idu do molog mozga, kao I zbog obostranih piramidnih lezija. U kas—
nijem nepovoljnom razvoju bolesti bolesnik je vezon za krevet.
.O~no formo~e~e po~inje no jednom oku nejasnim vidom, skotomimo II potpunim
slepilorn.
U bulbarnoj formi javijaju sesmetnje prilikom ~vokanIo, gutanja, artikulocije I
fonocije. -. . iz pro~Iosti, podsticaja zo doijo istro~ivonjo i humonizociju stbvova premo obolelim
Bolesnici su psihi~ki izmenjeni iii ne shvatoju svoje stonje, pa su ,,prazno” veseli
—
III su rozdra~IjIvi, depresivnl, skioni samoubiIo~kim idejama. Intelektualne funkcije
propadaju postepeno. . .
Akutno forma karakteri~e se te~koh, kIini&om slikom I relotivno krotkim trajanjem.
Diseminovana, fokolna, neur.oIo~ka simptomatologijo noj~e~ëe pagoda motorne
funkcije u vidi) p’arezo I paralizo. Kod ave forme mogu do budu o~te&ni periferni
motorni neuroni, toko do postoje kombinovone lezije centrolnog I perifernog tipa.
Moligna formo je brzog toka, roznovrsne simptomatologije, progresivna I so letolnim
zovr~etkorn. . - - •:
III~ : Epilepsila je naglo nostoli (paroksizmolon) poremoc~aj funkcije mozga. Poremec~aj
‘I sve~ti, motorni, senzitivni, vegetotivni I psihi&i fenomeni, koji se pojedina~no,
udru~eno I sinhrono javijaju u epiIepti~koj bolesti, imaju tendenciju do se parok— -1-’
• sizrnalno monifestuju, nestoju I, eventuolno, ponovijaju.
ri1 1-4
Epilepsija je gr~ka re~ kojo zna~i noglo naposti, zgrabiti, ~epoti.
I
I
4ti-H~
I Ist~a~ivonja no podru~ju epidemiologije epilepsije pokozuju do se broj obolelih kreëe
I
I • izm~u 4 I 10 no 1000stonovniko.
I
rn
I. Et~Iogija. Postepeno je preoviodovalo shvatanje do su epilepsije u vec~ini simp—
—
Ii
II tomatske i do se u velikom broju sIu~ojeva bolesti mote dokozoti uzro~ni foktor
‘I
: (klini&o I potoanotomsko, odnosno potohistoIo~ko dijagnostika)~ Ovaj ohrabrujuëi
podotok, koo I ~injenico do se u savremenim definicijoma odbocuje kvolifikovonje
• b~Iesti koo ,,tendencila ko ponovijanju” I si., zno~i prevoziIa~enje fataIisti~kih stovova
•: od epilepsije.
Etiopatogenetski foktori, uprkos zno~ojnom napretku u njihovom prou~ovonju, jo~
su uvek nedovoljno istro~eni. Poznat. je niz etioIo~kih ~iniIoca koji mogu’ u svakom
~votnom periodu I u svokom orgonizmu dovesti do epilepti&og nopodo.
• U prvim godinoma ~ivoto dominiroju simptomotske konvulzivne krize, noj~e~e koo
• posledica cerebralnih strukturolnih lezijo iz prenotolnog, perinatalnog I ronog post—
~ natolnog doba. U pribIi~no 60% sIu~ojevo o~te~enje mozgo zbivo se u prenatolnom
I perinatolnom periodu, i to jednako ~esto u svokom. Hereditorni I ste~eni etioIo~ki
ogensi prouzrokuju prenatalne lezije rnozgo, a onoksija I toksiëna stonjo so~injovoju
‘ ‘glovne etioIo~ke foktore notolne prirode. U ranom postnatolnom uzrostu asfiksija

Benignu formu korokterI~u duge remisije. .
Le~enje. Dobre rezultate doje Ie~enje ACTH—om I kortikosteroidlma, pri ~emu se
— Ill:
mora voditi ro~uno do se ne poremete funkcije nodbubre~nIh ~Iezdo. Postoje rozne
~eme zo dovanje ovih lekova. Motorne korekcije se izvodè fizikalnom teropijom I ••~
~HLH
I intrakronijolne hemoragije, zatim metoboIi~ni poreme~oji I infekcije uzroënici su
simptomatskih konvulzivnih kriza. Ukozuje se no zna~oj opstrukcije (tromboze,
retko) mo~donih krvnih sudova, koje kod odoj~eta nostoju u febrilnim sindromimo,
pra~enim ekstremnom dehidracijom organizma. Ovokvi voskulorni okcidenti naj~e~e
,

rehabilitacljom. - - - .
I
:t
.dovode do fokolnih (~ari~nih) epileptiënih nopado. U ne~to rede etioIo~ke
ubrajaju se tokozvoni otogeni opscesi kod dece, zatim tumdri mozgo, dok bI se
H~H
‘~ epiIepti~ni sindrom kod dece so heredodegenerativnim ‘oboijenjimo I urodenim I
metaboIi~kim poreme~ojimo Iovllao somo koo jedon od,nizo aspekato bolesti.
::~ Potrebno je misliti I no kongenitalne malformacije u rozvoju krvnih sudova
I no razvojne anomalije CNS—o.
sit
ii H
ii
ii
• SS

• ii ~ _________
•.n•mimsmssss•sss .Ufl....a. I’
72
I I
• I•SUSBRS~S ~ mSUS•S~SSS~
•
••i•suu•s• ••ss~is
. . -
s•ss •ss~~
i~IJ~L LI ~.III
SR..’:
 - ~ • IS~~ +~H+~H+* +H±rH±HHHH_F +~Hti~ ‘-H-1-Lr-i4rHf-Hf-r-H ±HH~r
1:
:
J~
¶
.±:~-~- ~ ~L q
a
~!IIL ~~• ~ -r~ ~ 1~ ~ - ~- ~

Kralem prve decenile ~ivota u strukturi etioIo~kih ~iniIaca io~ uvek dominira sindrom PatogefleZa epiIepti~nih napada i epilepsiie. Nervne ~eIije poseduju odreden
— ~frffH:
de~Ie cerebralne paralize so epilepsijom; medutim, sve u~estaIije se iavII9 takozvana I prog.,nodro~Iiivosti, koji prèdstovljo fizioIo~ko svojstvo svih ~eIijo orgonizma. Neke V tIT4tt
esencijalna (kriptogena) epilepsijo. ~eIije. mozgo ispoijovoju tendenciju ko ekscesivnom pro~njenju .(reagovonju) no
I
Utoku druge decenije ~ivota prvo mesto u hijerarhiji u~estaIosti zauzima ~sencijaIna I
deI~vonje rozIi~itih etioIo~kih ~iniIoco, koje Se, periferno, prikozuje u formi porok— ~
epilepsija, zotim epiIepti~ni napodi prouzrokovani poro~ajnom lezijom mozga, re~e I sizmolnih, nevoljnih, prostijih iii sIo~enijih pokreto popre~no—prugoste muskuloture.
I
tumorom iii fizi~kom traumom (tzv. posttraumatske epiIepsi~e jàvljaju se u 2—10% Stoga se zo ove nervne ~eIije kofe do. one poseduju konvulzivno svojstvo I do je
svih kroniocerebrolnih povreda). Ovom uzrastu pripadaju i neki oblici urodenih I ova osobino odredeno vrednostimo tokozvanog. konvulzivnog progo. P~ou~ovonjo ~H~f4~:
poreme~cja metabolizma. so prvim monifestnim kIini~kim ispoijovonjem u pubertetu o’~og fenomeno dovelo su do izmene u shvotonjimo o njegovo~ prirodi I ulozi u
I odolescenciji. -
El konvulzivnoj ,,spremnosti” orgonizmo I na~ino njegovog reogovonjo pod rozIi~itim ~ZRZ94~
Doijim sazrevonjem I rostom pove~avo se procenat esencijolnih epilepsijo, zotim
El I
I
I
okolnostimo. Postepeno su se izdiferenciroli pojmovi nespecifi~nog progo, koo op~teg 1fl~E~ -i
El I I zokonitog bioIo~kog svojstvo kole formiro somo op~tu dispoziciju zo konvulzivno
epilepsijo nostolih zbog tumoro mozgo (20—40% svih mo~donih neoplozmi pro~eno I
je epiIepti~nim nopodimo), kongentolnih molformocijo na krvnim sudóvimo.(oneur—
U S reogovonje, I specifi~nog (epiIepti~nog) progo koo individuolne, potofIzIoIo~ke oso— jj_J1~1
I beñosti i specifi~ne nokionosti ko obolevonju od epilepsije. Tronzitorni metoboIi~ki
izme, angiomi), sistemskih oboijenja vaskulornog oparoto (endarteritis), rede zoroznih
oboijenjo vaskularnog oporoto I -zoroznih oboijenjo CNS (tuberkulozo I si.), porozitornih I poreme~oji u ronom detinjstvu (do pete godine) mogu, no klini&i no~in, provociroti +1~tbf
I konvulzivnu krizu, u ~ijoj genezi mo~e u~estvovoti nizok nespecifi~ni ih specifi~ni ~j4±~4
• obóljenjo mozgo (ehinokokus, cerebrolno cisticerkozo, toksoplozmozo), ekstrem nih I
a prog nervnih áelijo. Stogo u sIu~oju febrilnih konvuizijo ne~e bItI jednostovno bez
I
metoboIi~kih dekompenzacijo (uremijo, hipoglikemijo) iii delovonjo egzotoksi~nih I
I du~eg pro~enjo deteto odgovoriti no pitonjo do II ~e ono u kosnijem uzrostu oboleti
• ~iniIoca (trovonjo te~kim metolimo I ugijen monoksidom, zatim insolacijo I si.). a
I
od epilepsije. V •

a
• • •. • ii •I. —. —. - a Osim pomenutog specifi~nog progo, nosleduje se niz humorolnih, endokrinih, -]~JT~T
I voskulornih I metoboli&ih mehonizomo, koji, svi skupo, formiroju odreden ste
Prenatalna i perinatalna o~tecenjci mozga: VI
I pen Ii~ne predispozicije zo nostonok I rozvoj epilepsije u odredeno ~ivotno dobo. -i4~H~—1
I
embriopotije I fetopotije, II Prou~ovonjo no jednojojnim blizoncimo govore o visokom procentu nosledivonjo +j—’rtH
I, predispozicije (84—86%). NeurofizioIo~ki mehonizmi, koji u~estvuju u nostojonju
urodene malformocije, I
I
porodojne asfiksije, I epiIepti~nog nopodo, u toku poslednjih godino dosto su rozjo~njeni vrlo intenzivnim _____
I
I prou~ovonjimo u Ioborotorijskim I kIini~kim uslovimo U esencijolnoj (kriptogenoj) ~1Eq~
— krvorenjo, I
a - epilepsiji disfunkcijo centrecefolnih strukturo III sistemo (premo Penfildu), kojo je -

— kern ikterus. I izro~eno u ekscesivnom, poroksizmolnom, biloterolno sinhronom pro~njenju, dovodi

I
I do oscedentne I descedentne ekscitocije posti~e se kroz motorne, senzitivno -t-j--t--~-i
Zapallenjski procesi: a —

meningoencefolitisi, senzori~ne, viscerolne (vegetotivne) I druge sisteme orgonizmo.

—
a
I Penfildov ,,centrencefolni sistem” ~ini gornji deo mo~donog stablo so tolomusom.
porainfekciona, postinfekciono I postimunizocijska zapoijenjo CNS a, I
II
apsces mozgo. II Profrienio u niemu rosprostiru se sinhrono I simetricno prerno hemisferomo velikog ~
I
I mozgo I nishodno premo kicmenoi mozdini. Time se obiosniovo i gubitok svesti, ~~_~jE
Kraniocerebralne traume: V am
sam
gr~evi mi~i~o, iii, pok, gubitok mi~i~nog tonuso kod nekih obliko epilepsije. Gubitok ~j~ff
postnatolne troume. .5’
III
svesti nije nojbitniji u epi[epti~kom nopadu. Postoje epiIepti~ki nopodi bez gubitko ~
I svesti, po~to izvesne oree zahvo~ene. poroksizmolnim pro~njenjem ne dovode do
,,~ista centrencefali&a” epilepsila I
I
I poreme~oja svesti. • V V _____

Degenerativne I metaboli&e bolesti I

II Epilepti&i nopod zosnivo se no sinhronizovonoj oktivnosti mnogih III svih ãelIjo ~
Neuroektodermalne displazile, tumori mozga I mo~dane kore. Hooti~no profrjenje nervnih ~eIijo remeti stonje svesti.
I
S
Vaskularni akcidenti ‘I - -V V
Sve vece I ace poI~e prozn~en~o izozivo rozdrozenie drugih delovo hemisfere. Preko
- V V • ~
I
I ~uIjevitog telo I komisuralnih putevo prislijovo se i drugo hemisferd nosinhronizociju -H4~f~j
Parazitarne bolesti. I
I I no tdj no~in nostoje op~to sinhronizocijo.
I
S
a I
II •Sh_..___ - 1—i-
• • .•• -
~••
- .
-~
V V
-rrI ~
V
I I
5~~
5 -
-
I -
__
F rn
as asaaa • sms - as
~ •I5SS5SW55S~555RSS55W55
- V __ ~ : ~ I
74 I ~a~sI.wsu~..II ass •msassssasassss RI.
-~
I ~)
I 55555~555~• — 555mRRR5~55U5SI55 SIRS SIRS
•assss•s•smsm as as asasassasassas
II
samsassa —
sam
 I !‘ :1 •, ..
it, . , . ,,. i — ii .. i:..,. .7,~, I ‘, I

Istra~ivonjo epilepsile poslednjih godino usmerena su no rozumevonje molekularnih ±ari~na (fokalna) idiopatska epilepsija i epiIepti~ni sindromi so iari~nim ~
mehonizorna koji kontroIi~u stabilnost neurona. Tu Se, pre svega, misli- no defekte napadom
u inhibitornom sistemu GABA, zo koji postoje specifi~ni receptori, tj. mehanizmi zo
vezivonje za ~eIiju. GABA spodo u glavne tronsmitere CNS I uvek deluju inhibitorno, Uk!ju~uie s~: benigna de~ja epilepsija so centrotemporalnim EEG promenama iii
okcipitalnim EEG paroksizmima
istovremeno anikomvulzivno. Znotne koncepcije GABA nadène su u hipotalamusu,
I

eerebralnom I cerebelornom korteksu. ±ari~na simptomatska epilepsiia I epiIepti~ni sindromi sa jednostavnim •

parcijalnim napadima . ~• a
.. ‘ - - - . . - -.. . B
I t~5r 7,’. . . I Uklfticulu Se: napadi bez promene svesti; iednostavni parci~aIni napadi so sekundar—
155 ‘ I _.__z__i__i_, :_____~_
I i_4 SI nom genera!izacijom I

1~7 1—’-1-~ Podela epiIepsi~e ~• .‘~‘...

‘: a
I ±ari~na simptomatska epilepsija I epiIepti~ni sindromi sa kompleksnim
555~5 .I~ I ~1~i’ ,‘~ V ,,,. .i,
II
I
parcijalnimnapadima
I
Komisija zo kiosifikaciju I terminologiju Me&norodne lige protiv epilepsije razvrstavo a Uk!juc~uju Se: napadi so promenom svesti; jednostavni parcijalni so sekundarnom ~ ,
epiIepti~ne nopode no parcijalne, generalizovane I neklasifikovane (1 981). a genero!izociiom -ri-i..
I
a
I
a Generalizovana idiopatska épilepsija i epiIepti~ni sindromi 55 i_i
a
I. PARCIJALNI NAPADI: a Uk!juc~uju Se: Epi!epsia myoc!onico infanti!is benigno .5...
I .5
1---’ a) porcijalni-napadi (svest o~uvana); a I Convulsiones neonata!es (fami!iares) 5•.
ass
a S
motorni, a • Absenita puerilis (pykno!epsia)
—
S ma
srn Epilepsia (grand ma!) as..
senzitivni, I - - 5.
— -. -
.5.
Lssm, — autonomni, - - I Absentia juvenilis 1~~
.5
a a
m I
psihi&i; a.
S
S.,’
mss
—

b) sIo~eni porcijolni (svest poremeëeno);

I
- Epilepsia myoclonica juvenilis (petit ma! impuslivus)
,, atonica
..15.2
S. •55~1
I
E~ clonica .5,
m c) parcijalni napadi so sekundarnom generolizacijom. I . ,, -
a.
II •I S
S myoc!onica non specificata.
II a a ,,

~i I.,
II. GENERALIZOVANI ‘NAPADI:. ‘I
I . ,, tonica -
~IS. I
S . ,, tonico—clonica
— opsansi,
a
•5S ‘—‘generalizovani toni~ko—kIoni&i, II bruga generalizovana epilepsija i epiIepti~ni sindromi .1_SR
as... I
a I
5 Uk!!u~uju Se: Spasmus infanti!is
•5
S.. I
— generalizovani toni&i, S a.,
m I
Syndroma Lennox—Gastaut
ama — generalizovani kIoni~ki, -

as. a. Impetus sa!aam

S.. — generalizovoni miokloni&i, I
- - -
•55SR I
‘

— generolizovoni atoni&i. ‘
• Syndrorna West . ,
“I S
.5. •~ pecifi~ni epiIepti~ni sindromi a..
.5..
51 I
sass “‘ Uk!juc~uju Se: Epilepsia partia!is continua (Kozhevnikof). . ,
III. NEKIASIFIKOYAN! NAPADI .ii
II
a. I all a
I I Epilepsia a!coho!ica .

sam Premo’ X (ICD—X) Medunarodnoj kiasifikaciji izvr~ena je sIede~o podela èpilepsije. 55 II

a . a..
a a I medicamentosa
ama - .
II
. - -
,, .
.
sssss
II - - I ,.~‘
.5 - ,, dyshormona!is .s...
•
s5 •5
~•
assas
sass. - .

ama I I s - s_s...
Ii s.ss.ssnmsa. III ‘I
I asmssssaass.s.assssss•assssaassssasa •aaasaasasssassaasaa•sss• sasssss’
5. • • , ‘i
- -
• :‘ I IIa5.5aa5.a5.5555s5Raa5~555.5Ba~5.~55aa5aa55555Bm55555R5s.5
I-— i a.ssssassssaasssssmssssussaaassmmsa~aamsaaasassaasassassssss
ii I I i I 55 7 7
I .
~•--.
I
.s.us..ss....saa.aa••..sasss.a.a.aasa.s.sa.as.s.sm.ssmms a S... as•sama -

I,.
1mm. I I .....as.~as.a.......s.a..s...sa....s...s..as..s......s.s.s....•••5 a••sa
isssss •
• I
a ~s~iaimas.mamssmssss.ssssssmmss.aaas.aaamaaasaaaaasmmaa
~ •ssasmssssa•sasssssuasasa.asssmms•••aasam•asssasamassasssass ~ sasas
~— sssss
‘~!!~S 76 5
.1 I
1,1 , II • .ss.s.aaasas•as•asaaasaaaaaas~sis•aas•asasasasasaa~ssssssssmis
I I • - U •assssssss ss ass. •sssaasssssssussi•asmasasaaa•asasasaasasaa s•sa5
11 1 7
 ii ~
U•~.••••••
UJ~._L-1~J_L~~LI
•—L-J-J-.~_1.-
J_L~J. LLJ$L L1V~.JJ ~~.j~LLIJL~ ....4J
~ ~Lr~_L ~ I.
-~ I — ~J_~_T.L~ ~_~L ~L — L 4 .1 L ~ i L_~4 i
~ I~ ~ ~ • ~LL J.J~L 4L..J~
EL ~_L+ ~LtfL ~LLL - 4JEL~ ~iJ..LT~L -
III ~ -- . -

~±Lt~EEj:~HzB-Fj ~ LL±W ta~L~E~

~ ~rj 55555 U
• - -
-. ~
H- 1- .-~±~- H-H-H-~±f4i-.l- H-~-H-~-l
I.
:tt~
•~~ •
~••• -
V
III.
asm
I...
• V
. stressogenes V
~
II
ii Au~o (gr&i lahor, vetri~) jeste senzacija koja se javija Vneposredno pre napada,
—

F.
~I ~
- : insomnogenes
Grand mal napad, neozna~en (so iii bez petit mal)
V IIi.
II
traje nekoliko sekundi i javija se kod vRe od 50% pacijenata. Postoje siedec~e
forme aure: V V V
~~Lj~Z~I~i

III.. SI - SRI .~ senzitivna aura (~eiudoi~ne smetnje muka, godenje), V

~
~~ Petit mal napad, neozna~en (bez grand mal napoda) V a
I
V V

~L~sehzorna aura (obuhvata sva cuina podruc~a; paclient vidi tacke, iskrice, krugove,
~. .. ..

•
n~ ~ Druga epilepsija V.
V
V
I
II
I
~esio crvene bole; nekad se haluciniraju ijudi ih ~ivotinje), V 44VLL~C~Vb_~

~ ~:b-
~I.
~
55
Epilepsi,~a .1 epileptii~ni sindromi koli nisu uivrdeni kao ~ari~ni niti kao generalizovani
napadi
V V V V I
fl II
a
I
akusti~ko aura (pacijent ~uje ton koji se poja~ava), V

i~
. •. . V
olfoktivna aura (neprijatni mirisi), V

11
V V

~
I~I••S5•I
Epilepsila, neoznacena
V ~V • • V
V
V V UI
-~ vestibularna aura (vrtoglavico), ~.• j~
i:~: Status epilepticus V V
motorna aura (gr~evi). V~ V • V ELi~t~
i:..m.. . . II

i~fl5.U5
V Status epilepticus, petit ma!
:
V
II
III ~od nekih formi oure pacijent po~inje da peva I tr~i. Aura, a kojoj smo op~irnije ~± LJ~

~:~::: V
V

V Status epilepticus complex partialis .

V

V
II
govorili do bi medicinska sestra mogla do se spremi za slu~oj napada, ima zna~enje
~~ ~.....
ii.
:.:r~
•••••
5.~• V

V
Drugi epilepticki status
Epilepticki status, neoznacen
V V
V
V V
V V
V

V
I

II
III

II
opomene. Aura je veoma va~na za pacijenta, do bi preduzeo Vprevefltivne za~titne
~ere protiv eventualnih povreda, kao I do se skloni so mesto Vkojo su opasna.
V~VIJJ4J~I~I

III
~ i~!!L. V V II Konvulzivna fazapo~inje iznenada, nopadom koji ima odredènu vizuelnu I telesnu
~ I~I~
I~S. ~: Konvuizije (convulsiones) V V
I
II
II dramoti~nost. Konvuizije u grand mal—napadu mogu biti toni~ke, kIoni~ne I toni~ko
:
V V V
i•i
. V Febrilne konvulzije (convulsiones febriles) Ui kloni~ne. Zbognaglog gubijenja svesti bolesnik pada ni~ice, pri ~ernu mo~e da
5
V
I III

0
V
II
!~ • Druge I neoznaëene konvulzije V V
U ~,e povredi. Vazduh, sno~no potisnut iz pIu~a, prolazi kroz spazmom su~eni prostor fi~p~
U
~ V V V V :E - grkljana, ~to mo~e prouzrokovati o~tar epilepti~ni krik. V V
.
V
V
V V
V
V
I 55.. UI I
V V I.
~ •5• V V V V V I U. U fazi toni~nog gr~a pa~ijent Ie~i no lèdima potpuno uko~en (50—60 sekundi). OV~i

~ iijIi
~HHb4~~J
I.
glava ~esto su mu okrènuti prema jednoj strani, ~to zavisi od lokalizacije ~ari~ta.
III
UI (Kod nadra~ajnih lezija glava se okrec~e no stranu suprotnu od ~ori~tO). Ako bi ova
- i~ E
UI
lUl
UI
UI
-fo~a, u kojoj bolesnik ne di~e, trajala du~e, postojala bi opasnost od ugu~enja iii
popu~tonjq srca.
:~ UI V V V V V V V

I~jir
~ ~
~

~ •~: V
i~7.i.~I .1
~
~

41-.L-4--l.-14-l_4
Generalizovane epiIepsi~e nal~e~c~e-pripadalu centrencefalnom tipu pra~nlenja.
Postoje veiiki mall epiiepti~ni napodi.
V
-~ •

:1
RI
‘UI
III
III
II
I
- FazaV kIoni~kih grc~eva po~inje pojedina~nim gr~evima mi~ic~a, koji se kosnije gene
raI~zuju. .Kontrakcijd su kratke, sna~ne, ritmi&e, a zahvotaju sinergiste i antagoniste.
-U oval fazi moguc~ne su frakture dugih kostiju, Iuksacije I druge ne~eIjeneV kom
~likocije. Pacijent moie ugristi jezik, pa je zbog toga ~esto pljuvd&a krvava. Pena
j~-f-j—~j—}-~
~
..‘ ‘ III
I S V • V V V LII I
no usnorna nastaje zbog kloni~kih gr~evo jezika, koji’ izdzivaju me~onje pljuvo&e.
‘.~ I E~E~EREFE1TE~ Ii I
III
II
III
lUll
Usled kontrokcije muskuldture trbu~nog zido dolazi do pbpu~tanja sfinktera i span
tanog urlnlronlaidefekaclle
j±Vj4LL~
ttr4E
I’
~Ii .:..:
•~
I I I I 1 I 1IIrT1TFT rLrrrTTrl F1 I I ~ ~T r 5 II
I V V V - V V V
U.
I
U. toku kloni&ih gr~eva, kaji traju do dva minuta, pocij~nt isprekidano di~e. Onje ~EE~±~

I :1- .17.1.1.1.1; Veliki epiIepti~ni napad (Grand mal) c V V [I

I
II
I
I
RU
1V.upo~etku bled, a priV kraju napado cijonoti~on. VZeniceVsu mu ~iroke I ne reaguju
nOV svétlost, a no tabanima mo~e se izazvoti potoIo~ki refleks Babinskog;
V V V V V V - V V V V V V V V V V’ V
1~ZjE~!V
rtm tt~
~ Veliki epiI~pti~ni napad je najburnija manifestacija pra~njenja neurona. Mo~e po~eti I II
II I Ova foza se zavr~ovo prestonkom kloni&ih gr~eva, kad disanje postaje duboko,
~ U • . prodromi.ma,Vaurom, iii iznenada. Ponekad i fokaini napad mo~eVda se generalizuje II II -~ V

V II If stertorozno ..
I
I
zazove veliki epilepti&i napad +~,
V
~L •
~

- V
I
VK1~flI~kO fenornenologija.
raspoIo~enja Pro~romi
(depresivnost, euforija, velikog
c~utIjivost epiIepti~kog napada
(iIi.~govorIjivost), su: rdavi
nesonice; poreme&~j
snovi, V
-
V 4:.
LII
I
I
I
U
I
Sledeca faza ie kratkotraino stanle kome Ii terminalnog sno (Izuzetno, nastupa
epilepti~no sumra~no stanje). V V - V V .
-~-~-l
I
~~
V V V V: VV V V V V V V V V V V V VV
I
V V VflQ~fl~. strahovi, gubitak apetita, giavoboija i si. V V V V • V I
VVI_ V
V
—
V
V ~V
V V
V
V
V
V_
VVV
V
V
V V
V V - V V V V I V
I - V V V V V V V V• V V~ V V~ VV V V V V
~i1 I I
:1 ±~
V V V
~
VVUIUI
UI5I
.
5
: V•~
V - •~V •
•~ .5 •.••~ --
- S II.. - ~ •V - -.
L~L
I IRIS V ~JJI

jjip:
p~ ~

iL ~
~V

.~
Vj4 •~. 5.
~!iL~ 5
V bib.: 11!i. • I 555
I •5 S
5.555
1155555
V.
~~V_
.L
-
V
--
- V

I
- V

V I
VI

II
I IV

.5:55..
I 555.55
78 .....
5.55.
m5.LIIa.5.s.:
•N5.SSU5.BSUSU
.~LL.
5.555 5555
•...:.. •...:
U•USU•SI••55U -
I 5555555
I
I 555555 V
V V —- -
-
- 5
V
- - L4 4-f-H-
i”US 555 5.5 55 V IU5.55•USISUS 55 55 55 5555555555555 I 551115 .5 ~ ~
 S I I i—i
5S5 ____~_i•
s. am. ‘. T ____
.5.5. 5 I 45 I .55 RSII
5.5.5 I B I _______________ I,
S . B ‘B B..
SB B B S U 55.5
V
‘H V
‘I
.1

Svest se bistri posle izvesnog vremena, all bolesnik ispoijava dezorijentacilu, ‘ 17.1.1.1.2. Pti mal (,,Petit mal”) Apsans (absence) epilepsija
o~amu&nost, afaziju i neke stereotipne aktivnosti.
Apsansi su generalizovani, nekonvulzivni epiIepti~ni napadi, bez lokalnog po~etka.
Napad se ~e~e zavr~ava dubokim, terminalnim ,,snom”. zbog velike iscrpljenosti ~ Izra~eni su poremeëaji svesti, bez propratne iii sa malom motornom aktivno~c~u
neurona. IRa
Iii : (absence odsutnost).
—
‘ma ‘a
Posle zavr~etka napada, naro~ito ako se on dogodi noëu (epilepsija nocturna),
pacijent Se, posle budenja ~ali~ na umor I glovobol~u. Nekad ~e posle napada mogu Iii
‘ a
~
Prerna klini~koj slid, apsansi se dele na jednostavne (prac~ene samo poremec~ajem
svesti) I sIo~ene (gde su poremec~aju svesti pridru~eni drugi simptomi).
jLI~
konstatovati prolazne pareze I paralize Todovog tipa.
Ukoliko na EEG—u postoli sinhroni ~ilIak—taIas kompleks u pravilnom ritmu, od tn t I
Histeri~na osoba mo~e nesvesno da simulira veliki epiIepti~ni napad. ~I Gikia u sekundi, apsanse smatramo tipi~nim, dok atipic~ni pokdzuju raznolik EEG
‘ ~ nalaz. V V V

Ako od epilepti~nog napada osoba mo~e da imaneke koristi, mora se voditi ra~una
o svesnoj simulaciji napada. Klini&a slika. Opisa~emo klini&u sliku samo tipi~nih apsansa: a) jednostavnih
‘:1
—

Histeri~ni napad je obi~no teatralan, pred publikom, mo~e da traje dugo, uz svesnu I b) sIo±enih~ • • V

kontrolu aktera da se ne povredi. Nema ugriza jezika, inkontinencije, poremec~aja 1 a) Tipi~ni jednostavni apsans karakteni~é se gubitkom svesti I prekidom zapo~ete
refleksa, all moie postojati delimi~na amnezila za izvesne psiholo~ki va~ne fenomene : aktivnosti: dete ne vidi, ne ~uje, ne osec~a, zastaje uko~enog I praznog pogleda.
i postupke u toku napada. Ne moie se uvek lako proceniti da Ii je u pitanju pravi a Napad se zavr~aya osmehom, nastavilanjem prekinute aktivnosti, zapo~ete re~enice
ill funkcionalni (histeri~ni) napad. Kod osoba miadeg uzrasta mogu se sresti i pravi iii dijaloga. Postoji amnezija za dogadale tokom napada.
epilepti~ni i psihogeni napadi. -1
Napadi se ispoljavaju izmedu 5. i 9. godine ~ivota, retko pre trec~e, a izuzetno
Ii u odraslom dobu. Provokativni faktori za pojavu ovih napada su: ljutnja, strah,
Terapiski postupak u toku konvulzivnog napada I • iznenadenle, ~alost, pad zainteresovanosti I paThje I (retko) hipoglikemija.
II.. .• •I.. -II. ~I • —I I
b) Tipi~ni sloieni apsans odlikuje póreme~aj :s~5ti udru~en s drugim mani—
I Dijazepam rektalno u obliku solucija: I
I festacijama.
deca do 1 2 meseci, 2—4 mg pro dosi -a Apsanse so blagom kIoni~nom komponentom karakteri~e upravo kloni~na
I
deca od 12 do 48 meseci, 5 mg pro dosi I
I • komponenta. Tttt4~
I
deca starija od 48 meseci, 7,5 mg pro dosi I • Apsanse so otoni~nom komponentom odlikuje smanjenje tonusa posturalne —,•-t-~--,-+•-~- ~.
~1
oslobadanje disajnih puteva, I
I :: muskulature (kionulost glave I/Ill ruku, ritmi~no), dok je redak taka~’ stepen gubitka
I tonusa koli dovodi do pada bolesnika.
rashladivanje. I
I U apsansima sa toni~nom komponentom povi~enje posturalnog tonusa pogada najvi~e
‘ ekstenzore (devijacija pogleda nagore, retrofleksija glave I retropulzija trupa).
i1Tt~:~1 -i-?;
II Ako konvulzije ne prestanu za 5 minuta, ponavlja se ista doza dijazepama. I
I Apsansi s automatizmima ispoljavaju se
I u dvema varijantama, kao perseverativni
I ii
(bolesnik nastavlj’a I ponavija zapoëetu
Ill Ako konvulzije ne prestanu, dete treba uputiti u bolnicu. I II
I’ aktivnost) I de nova
I Iednostavni I
I RI —

Terapijski postupak u bolnici I 4’

I kompleksni (jednostavni Iizanle usana7 —
I .~
Dijazepam 0,25—0,5 mg/kg. I. v., s tim do ukt~pna doza leka Vu toku 30 minuta, I I • gutan~e, trIjan~e lica, grebanje I si. I 4
5 .••~ •,‘V. ~
uklju~uju~i I rektalne doze, mô~e iznositi najvi~e 2—3 mg/kg. I
I,’ slo~eni uzimanje predmeta, mrmljanje,
—

I I’ pevanje).
Odr~avanje adekvatne kardiorespiratorne funkcije.
Ii U apsansima so àutonomnim znadima +Veliki epilepti~ni napod (B. Rodoj~i~)
IV Ako konvulzije ne prestanu, daje se fenobarbiton u dozi ad 20 mg/kg. I. v. III
RI dolazi do urinarne inkontinencije, mid—
III rilaze, bledila, zajapurenbsti, tahikardile,
I. m. ill fenitoin u dozi ad 15—20 mg/kg. I. v. I
E promene krvnog. F5ritiska.
SI
I
I
I “IV’
•5’ II •.Vl
ms • — • • V V ~ j•
• a.——
S
YB

~~~•1 81
 - I mIIIIIISISURRRISt
LLLLU - ~V - - V~ - - - RI us II
‘ill V • V•~R V RR VI I
IS II I I
C8 ~ 1-~ .~ :÷ LI IT
---1-~-f.- II
I
1 - L L j~ILL L LLL - - L JL ••ISS•luI I I!
V Li_ I .4—L-- -~--~ V -
+~ -
I
ThE -~-t ,H- .-~- -.
‘s-H
III
‘V • I
Ui
LI V
V V I
P1?!W!W flS !U9?0AL107 !4S! flS )19A~ D~0u9!!D0d 1l!U!p~!0d poj ‘nI!ADJd od ‘! ~ I 0f~9J 0! o!popJo4oJ 0U104U0,A4
II
P+H_t n!oj~ i!o)1 ‘o~J)1od L~iupoL~sisJAseu ‘ u~Is!ws~cI woz!u n!DAD!Iods! OS iWZ!~oWO1ny ~ I V Y4SOAS !oUOAnDo OUD!W!Iap Pd o!ozJ4 ~!U~!U0I)10!W
I
I wo!!JasVos!Jo4)1oJo)1 ~S !!0)1 ‘05fl4045 6OUD1UOI)10!W op !Z010p OW!Aa!ODn1S W!)1OU fl
•!W0~dW!S i)p!L1!Sd !uA~04O6eA W40Z ‘(!wz!1owo~ II
I II
no °°>t !~0UZ0d) !W0~dW!5 !uJ040W OS n!n)1!IzoJ !!!SdOI!dO !ouIo)1o~ !ousioidwo~ ~d
: I
I - •nh?o pOJdSI WO)1flJ wa!uoL1ow !l! W0!!Dopnw!4s—04o~ !U0AZ0Z! npnq OP n6ow
I
•nD~ouAip1D wouJo4ow wous)1o1dwo)1 os o!oDowojod I~jiu~o~uow n!pou!qwo)1 OZ ‘~!uoA!!IAOdsn ! n!u~pnq pd n!o!IAouod os op n!puo~uo~ n!ow! !p0d0U !u~!u0I)10!Al
UOS!AJOZaJ e! po)jeuod o!!sdeI!de ouJo~owo1l!sd U!WJOI 1u!z!I~ !oAo6o!u (n!u~9~) ~ V n!Upo.~ n49?odoz Ol~o4sou opodou fl)101 fl O40~ od ‘4soAs nuo?nwod
Vr~H~+ wou1ojodwo~ n owo!!zoI !uoAo)1oJznoJd ns !!P)1 opodou oz zoiz! uopo6od o!VoAO I: I
It 0U~!W!IaP Zn ‘(opun)1os ~ 0)10) olozJ4 a!Uo!lAouod ou~!w4!JoPnosd 1]! 9~!J9PIOJ0)1
I
I ‘(!pun)1Os Q[ 0)10) V!~~P ns O~O)~ •(OpUn)1as E--~) !U!oJ40)14oJ)1 ou~qo ns podoN
V V (osnqo~ BouloJodwal o!!Sde1!d3) I
I
olisde1ida ouio~o; ous~jeIdwoN ?? L L LL I n!!~o o!uOJoA4oz zn ‘OJO6OU aAoI6 o!uojawod 60)140J)1 op 9~0A0~ P!I~° !~O~q!o~.
U
I n)1nJ Z~ o4ewpoJd o!uoDoq 6ou!IoAou ! opod 6oupOuouz! op OpoAop !p0d0U !~94!ON
4J I~~LL~J ~ H, -HH* F~;1 I o~o6ou n!!?o O!Uo~AOJd ! n6ou o!!s)1OI} ‘n)1nJ a!!D)1nqpO ‘n1o~ owa~d 9A016
~rV1rrhrrrI ~n±hi+tr n-h rnffrTH~r ~Hti. - rtn+fr+-i ~ ii
V V I opod op !pOA0p ‘04O4!WOJ4S)19 ! 0194 nU!AOSO O?~O?!OU O4OAL.IOZ podou !U?!U0I)10!I~A4
I
I
V V V podou !UJO~0W V -o!isdo1ida a~s4odoipi OO~ 0)104 04S! !4!q
I
I
t-,±L~—j 00)1 !~!A0~50U 40S!wJ015U04 OS O~0W o!!SdoI!do OAPU0S)1O~G podou !UA!1!Zu~S I O~0~A4V ~ o!!D)1a}u! OUSflJ!A ‘!J0W1~4 ‘0!UO4S OUA!1oJoUa6ap ‘!!O?OWOJOd !)1~!~oqo4ow
U
:Hzi~f~ •!U0woU0} !UJ0~0W 00)1 OJ!~ os o!o)1 ‘owo!~zo~so~od Os o!n~soj~uow podou !uA!]~zueS. I ‘o!is)1ouo ns ~4S 00)1 ‘o!!z01 9!uop~ow ~!uIp)1oi 1! o!o~awojod ~!uD!4odo1o}aDug
U
I
r~-~4~ V V V ~SOAS !qfl6 )1!US0109 flwO~ !Jd ‘opodpu I I .l!4!?!IZ0J wo4dw!s apnq op a~ow (?J6 — SflUO1)1 ‘?!~!W — S!W) snuol)1o!w u~!4daI!d~
V !!poz!1PJ0u96 0 a! ~OJ ‘0~O~ flU!AOIOd n6n~p ou opo.id podou °1V 1!zo! o~sn oo6n) I
I
....I III •. ‘. IP • • •_ •
V~EJr2± OD!I ou ouDouo~ D010d ‘o~s~d ‘~°)1°I ‘OWO~ OU W!40Z 0. ‘!D!U9IO)140U ! !D!u9I0)1~0d.
I
owaid as !~!~ n1odo~s ou oo~od 0! !!°)1 podou ‘Jow!Jd DU ‘0)101 o6zow 6o)1!IOA !Jo)1 V I - - o!ua?aI ou !!!ujodlo ns !!puoDsolopo n !suosdy (osuosdo OISOdV!l! e~d)-opod
I - L
n uoAo~uozoJdoJ o~a~ cap !o~ o! wiIo)1 wopoi w!u0 U!s fl~O4 od !o~oJpou OS nwO~ .
I
OU OUD!U0I)1—OUD!U01 OUOAOZ!10J9U96 ! owi (%09 0)1ald) o)1!usalocl OU!DOA o!uopnq
~t~9H± !Jd ‘oJn~oIn)1snw IAa~J6 !)1?!U0p1.fl5 0± °I°4 flU!A010d flAO4!D OUVOJIS OS 1! (a6ou ‘0)1w OWOJA fl !?~O~ ~‘5 !p0d0N 0W!SUOSdO W!)14aJ Os ó!!sdo1!do ! ~o! 0Aiz0u o!!sdo1ido II
~zizE14 ‘OD!l) 0104 0O~ uopo! ou ~R!uoJ60 n6ow Os !!O)1V’aJfl40Ifl)1SflW owi!ozJ4 os n!n4SajiUoW CÁO OS od ‘ipO~ flS !p0dON OU!P06 Q [ ! 6 flpOWZ! ~s n!oAo!Iods! 14SO109 !D0UZ I I
~:E-E !p0d0U !UJ040V~4 d 1UA!4!ZUOS ! !UJ040W n!n)1!IzoJ OS O!!sdo1!do OA0U0S)1a~G ~0)f
— ... • •_ a. II •• •I .
- o!isda1ide DAouos~eza LTLLLL
V 040A!Z 9u!p06 ~
~ a1sod !l9~0d suosdo ns op8 OW!AO!oDnIs fl ODSOD ‘L~!~O~0q0 %OP 0)10 fl !p0dOU ~
pUDJ6 !4!Ao! os n6ow fl4SOJZfl wO!!uso)1 ~ •oAo!o~nls %O9—~ “ ~! ou~adsn opodou
- V V - V
OIOJ4UO)1 0 ‘OU!lOAOd 0! W0UAOp6n OD9~ p0)1 o!!sdol!do suosdo au?!d!1 DZOU60Jd J~L
HEftft V •o!!sdoI!da 0U10)10J 0US)tOIdWO)1 ! (uospor i~i 0A0U0S)1O~c~1 r) L’I -H I
1z:fjt - o!!uzoA!ou flS SOU 0~ VOJQ)1 flOP wou1oJodwa4 (ODSOD!ou) ! W0u104a!uod ‘wouIo4uoJI - OUOp 11)104 A O4SOD O1JA OS n!0!1AO! !5U05d0
I
n o!uoIu~ojd L~i)j~0~040d 6oqz o!o4soU o!jsdaI!do (ou1o!pJod) OUIO)1O} 91 OU~!JOZ !u8~0I5 9! !UA01S0Up91 0D!~!OA9p fl O~O~ ‘04OA!~ OU!pO6 6 ! ~ n~OWZ! o!U!~od
EL V
V 55
.. a.’ I •_ I. P. .. .1 I
~~ I -
I],V1:LVL rILIIflII I~~T 1 Li!i~~ II 1 I~1 CF~ V OWOJpU!5 ~!uo!oJqoU a)1!4s!JaploJo)1 OUAOI6 ‘0)140J)1n ‘oWO?OS!dQ I
I-
- V 0W!pOdOU W!UD!U0I)10!W 05 ohsdopdo (~ :~ ~
-.
‘!!PUODSOIOPO n o!!sdo1!do suosdo 0U~!d!4 (~ V:::::: i ~i~
n4°!!p nU86048)1 Z~ ! opodou L~!4SO~ ! L.l!~04 p0)1 ‘!4so~0q OWOZOJ W~O4!0U~ n ~ I.....
I ‘n~~s!u!lop n ohsda1ida suosdo OU?id!4-([ :: hI
~ o!op (uozo4ow.os)1ap) ~±DV :100JdloA—oN ! (~!u0qJn ‘wn!!z!JJ) WOZO~10lD Vl(UopO6ow)
- - - 551511 I
:~:~J+t wodOzoJ4iu ‘(I!J40A!J) wodozouop ns !qal4odn !o)1oJ!~ fl •OJO9Z! !A0~lOI flS !U!d0z0!P0z :owoJpuls 6OUDI4da1Ida nIIDo)1 sswsus
I ISIRRI
:~rLrz~i U~9 ! 400JdIOA O)1!4d01!dO!4U0 OU flS OU4UO45!zaJ O!!5d01!d0 au~iuoI)1oi~ •a!ue~a1 0! 01!4OALI!Jd A!4OJd fl9JOC] OZ OUIOUO!DOUJO4UI
I !}!S°I)1 n~opo~s V (c96 ii o!!sdOI!da o6~ WRIRII&
~41
-
- 11115151 II
V - - - - - - ,jVV II - V
JZ_LL~ Vi Li__I_ J_L~ VL4 - I iLLL VLL~LLt1 4L L.I~L- LL V I -•-—•~—- - -— —rr-- -- I - •IRmIIIIRIIIISSII• 41
~ _~Li it1I11 L±~ji_L~~J ~L._ L[_L~iJVJ I IVLLL~J. LLL_L 1111
I - E -—--V--V-V -- - V RIIIIRRRIImRIIR•IIII.s•SII
•~-~ ~ LJ4U ~ --tj-- I ~ = ~ r I IRRIRI.151515I.mI..15IIII15II.~
11L ~ I -~ r IIISI — Z -ZZE- I RI IRRIlRswlImIussImIus15IIsm•l~ru
 •• - ~± HLj:L: ‘ff~±Hf±~f~j.H± ~1~~:’ .~‘ ~ ~

II ~55555 I ______ .~ —— _L_ _._~_~_

:s:: I~~~_•
S.
I ________
I -~—~
• V ~ ___ ____

“•
~pII
~
r TI1~ ~ytr
~—~--r--: V

::~:::
V V ~ ~T ~ I-T~rV~r~iritrT V

.~: r~ni~i~i (pacileñt pravi grimase, milacka usfima iii’ ~va~e). Prema Penfildu, to le 5. ________________________________________

~mastikatorno pantomimc”. • • Doza • Poët~ • D~fl~ _____

Lek davanla dejstva dejstva
::::~ G~ör’je prOmenien, oskudan. Ukoliko le zahvac~en dominantni temporalni re~anj,
V .. . .. ‘,... .
~
I SI
V •

•
• •

V
~ moze se laviti disfaziia. Paciient besmisleno ponavlia ednu rec iii Vrecenlcu. Nekad ‘~ ~ijazepom ~ v.• V • 0,25—0,50 mg/kg max. V1~rng; 1—3 minute 5—15 mini.ita
• ... . . .. . . .. I mo~e se ponavijati no 10 do
~egovor sadrzainiii I bogati~i u smislu duzih monologa iii molitvi. Na paclientu se • • • • V ________

I
~1r
i~.
.~:
...
zapa~a~u strah iii zbunjenost.
.. . . . . . . .. . V II
I
I.
• V•
..
mm. -
V
• V
•
• •
.
-.

V
•

-
-
V V

Vegetativni simptomi manifestuiu se kao lupan~e srca, bolovi I abdomenu, LorazePom ~ ~V V • 0,05—0,10 mb/kg mg; max.4 2—3 minuta ~2—48 soN V ______

I!~h
smetnieVu
• mo~e se ponavlioti~io 10 do -
znoienie, vrtoglavica i promena bàje ko~e. V V 15 mm. • V V

i El ~
Psihi&i simptomi su raznovrsni. Dominiraju kvalitativni poreme~aji s~esti. Pacijenti ~ S . . .

ispoljavalu fe~omene ,,vec~ videnog” (déjà vu); tvrdeëi za nepoznata lica do ih odnekud “ Midozolom i. v. ~fti. rn 0,05—0,20 mg/kg max. 5 mg 1,5—5 minute 1 do 5 soti _______

‘. . zr~aju, odnosno v~ruju do lico kojo bi trebalo do pozna~u nikad rTisu videli (jamais • ‘I Phenytoin i. v. • V18_20 rng/kg, max. 1000 mg 20—30 minute
. V
12—24 ~sotd
••IV
Z
~ .~ ~ vu): lstb tako se fenomeni ,,ve~ do~ivljenog” (délà eprouvé). Pacijent.sebe ~
I: V
opisuju

mo~e do~ivIIavati ~udno J strono, sve do manifestne depersonalizacije, kad osobo

ima bolesni utisok do Vse menja. Opisuju se stanja snevonja, ~iva panoramsko
• Phen’itoin i.v.
~ Phenoborbiton I v Ii
•

I
V

m
• V 25 mg/kg
20 mg/kg
• V : • - V V 51@ minu~o
10—20 mmnuto
V V V 12—24. sofa
1—3 dana
-
II -V V~VVVV~~VV - •: •VVV ~V ~ •:
t~j
.i..m. davonja)
J1V2
(2—4 posle • V V V

~ ~ 4~T~
m• V • V

-: V do~ivljavonja kao u snovima: V • • ~ • V V •VV ~ VV ~ : -~ ., :~-~

- ~JL lIuzi~e i holucinacile, nekad zastra~ujuc~e, provociraju bes i agresivnost ovih. pacijanota,
• ~ V ~ V V • V I V V V V V
pa u takvim stanjima mogu naneti ne~u~nim osoboma fiziëke oziede. us i . ~1 V V li~I,~;VI V
•5, ~ ~m ~ ii i ••• ii ~ ~-

Prisilni pla~ iii smeh, zatim stonja bla~enstva, bes, tugo, rodost, fed, glad itd. •u sus suss V • ______~- us
•~ 5.5555.5 5.555 V V V V UJ_~j
takode su neke od karakteristika ove vrste epilepsije. U nekim slu~ajevima napadi : •s
IIl~
Sir
•ss•• sus ussu m
V
- ‘V
H
•

se zovr~ovoju generalizovanim konvulzijan~a. - V

Status petit mal jovljo se u bib kojoj vorijonti od tn nojtipi~nije, mo~e biti njihova
V V V V V V

V -j—~——1 I: V

~:: -kombinacija Ii kombinocija s drugim oblicimo Vepilepti~nih nopodo (npr. so grand V

I
:: ~ab tipom). V V V V V

•1 Ei~ Nostoje iznénodo, dete izgleda zbunjeno, okolinu i dogadaje oko sebe nepotpuno
nejosn6 shvoto, ponekod se motorni nemir prozni kroz pove&nu I neusmerenu
i~ nesvrsishodnu oktivnost.. U motornom nemiru deteto mo~ese primetiti do, s vre—
_______

_____
- I

meno no vreme, uëestolije trëp~e iii do, bez vidljivogrozloga, poklekne, padne iii
i se umokri. Po~to traje du~e, nekoliko ~osovo, ~ok I. dono, lutanja u dijognozi su •

Epileptkki status grdndmaFkarakteri~e, se serijom ‘,elikih epilepti~kih napada, ~ • moguëo, pa tek EEG otkrivo prirodu ~oreme~ajo. V V V ITI
iz’medu kojih bolesnik ne dálazi svesti. Mogu postojati napadi u serijamà, kada u
kratkom Vjflte~olJj i~’medu dva napada, bolesnik dolazi svesti. Ovo je vrlo hitno
V

~ EI
~:
Situocija postaje jasnijou slu~ajevima kombinocije ,,malih” i,,vebikih” nopodo. Petit
Vmol status nekad predstovlja po~etak bolesti, nekado seVvidi kod naglOg i neo— IH_LV~V~
_____

i ozbiljno stonje, koje iziskuje energi~no .Ie~enje, er bolesniku preti opasnost od

• smrtnog ishoda zbog popu~tanja srca ill gu~enja. V V
: I provdonog prekido medikornentne terapije, a nekodo se susre~e kod interkureritnih
obobjenjo i progresivnih cerebrabnih procesa. V V V V _______
•VStatus grand mal mo~è hastati pri ~rekidu terapije antiepilepticimo, pri stanju vi—
V
V VV VV V V V

.: Ovoj Vsindrom se noj~e~e susre~e kod dece od prve do desete godmne ~ivoto, ~l_ft~+4~~r
- - t-:~ sake
bolestifebrilnosti”i
organizmo.mo~danog procesa progrediientnog toka, kao I zbog interkurentnih
V V V V V V r
L :II kosnijeznotno rede. V V V V
V -
V
-
- ‘
V

Status epilepticus kod kompleksne fokalne epilepsile u de~je doba takode

.1.
S
.~, . .~. • .
Nolcesce, epilepticki~stotus ie posledica I komplikaci~a velikog epileptickog napado.
. . ... . . .~.
:‘ se rebotivno ~esto jovijo. Odlikuje se polimorfizmom u kliniëkom ispoijovanju, ~to
iV

.1
I

‘~
V
Opasnost ,,ulo~enjo u status” kod pacijento s -D~eksonovim, malim epilepti~nim
napadimá iii s ternpor~olnom epilepsijom, takode je velika. r1 je u sklodu s bogotstvom klini&ih manifestacija takozvone epilepsije temporalnog I V

S• 151
•
V
V • •
-
V :.
• V
• V •
: V bobusa. mal
grand Ovdetipo.
mo~é
~todoc~i do kombinovanja
olak~ovo di~ognosti&iso problem.
drugim epiIepti~nim krizoma,
Pratec~e krize ovog naj~e~e
stätuso V

5 SRI
• ••5••
• .
V
V
• V
V
V V V
V
V
V V
V V
5
II :: mogu biti izro~ene kao dugotrojne (~osovimo, donima I sedmicomo) kvobitotivne - VV
V
m

~
• V •usssu• • ••s•sus•ussai us
I •..•s..m..s..susmsu...•us•ususus.su..ussws...s.us..s.us..us• I 5
• .i•msssus•us•m•s•m•isssusiussmsssmuss••ssssu•sssmmsmsmum•
Ii s.us..sm...suu..uss...s.....s..ms........sms.sss.susus.I...
•
V
RU
V
sums
ml....
A
55.55.. RISSSUI
us.sIsIuss..I SRUSR
SSUU •SSURUI I~UIIUIRsRUSRIl
55 suu•ius•iu•s ••~R S. •usisu&
RUIP I 5SIRS5RUmR5.5.USURUSSUUSSRU5.5.5.SUIRUUSSRI55RURRSRUSRSSRRRU
I •su•susssssmmussss•ussususu•ss•s•smm•usssussmussusus•uss
• ...ss.usmu......m.usm..us...s.•usss•...ussusms.usss....•....
5
•
us
.1

us
‘~ •.I.R..R...RUSI.ISI.RUISI.m..IR.....SulSSuRS....RIS .5 ..us.i.s...imss..ususus..lss.•usus.uusssssmssu.su.muls.RSssU •
VRUIR• V RRIRIRRUlRI• •RRSNI •ISIISRUISIIIIISRiRUSSRUSSIRUSSII I s....sus.usus.....RU.us......I.us..S...sRRU..RUU..l....SS..RU. V
- V 5515•SISISM Isulitui•susssualuluaussums•suu • usus.m•m•uuus•m I mususuissuss • •ssuusussusssusm • 5.5 • m 55• 555555555 555 •5RUI
I I V I I V
 • .• ~. -i : rna~
-V--.---—--
-- - -
~ -
- •-•-- I Iii ~ -
• _l______ .__~__ ~_, ___ _~~_._ —
-—V.- ---
I__. — _j_. ,——.—., ~——i—~ .,——, ~— ——..— ~_,_:_~ V~ _V,j_~_
I ~ -

—[-1---- ~ -11— 1 ~ I _._.~ __~-_- .—.--_---.--

—~
_.-.-.-~
__:
__—.--—

rn
izmene svesti (sumra~na stanla), pona~anja koja li~e rn
a
I
1 7~’1 1 4 2 Lenoks-Gastoov (Lennox-Gastaui) s~drom
no neke psihoze (mani~no—depresivne, shizofrene; a
pseudodementna stanjo), prolongirane vegetativne a Oval tezak oblik decie epiIepsi~e opisu~e se I kao atipi~ni apsans lspol~ova se
I
krize, razIi~ite disfunkcije kardiovaskularnog aparata, a izh~edu 2. i 7. godine (naj~e~e u petoj godini).
I
digestivnog trakta, nejasne I neodre~ene visceralne
aI Etiologila. Naj~e~i etiolo~ki faktori su povrede i infekcije mozga, a ponekad :~z:~±~1
senzacije, kao fuge iii (no~u) kao somnabulne krize je’ova bolest posledica produ~enih epiIepti~nih napada. Izvestan broj sIu~ajeva
koje se nastavljaju u fuge. Prolazna, takozvana VI ,;razvija” se iz Vestovog sindroma. -
a
epizodi~na sumra~na stanja pripadala bi ovom obliku a
I’
KIini~ka slika. — Klini&u sliku karakteri~u kratki atoni~ni, miokloni~ni toni~ni
epilepti~nih kriza (mani~no—depresivna ispoijavanja ma napadi.
II
koja traju vi~e meseci, slika shizofrene psihoze, neki I
oblici tzv. asocijalnog pona~anja). Osim naj~~e am Tokom dana javija se ve~i boj napada, zbog kojih dete pada I povreduje Se. Pad
mm
karakteristi~ne slike, u prepoznavanju poremec~aja
‘a
II
-na~taje zbog kratkotrajnih toni~nih ill masivnih miokIoni~nih, atoni~nih iii astati~nih -~Z~:
I.
najzna~ajniju ulogu ima EEG dijagnostika. Ii
am nbada Motorni (tonicni) fenomeni zahvataiu ocne kapke telo, karIi~ni I rameni
Autoportret Van Goga (koji je I. p~~as, dok fizi&e manifestaciie karakterise miokionus Dete klima glavom all ne —-

u toku epilepti~kog nopada II

mm pdda. Mo~e do~i I do akinetskog spu~tanja tela. - z~izr:
sebi odsekao uvo) Ii
I
I. Napadi mogu biti ucestani I dovode do pomucenla svesti (periodi petit mal sta -~

RI
I tusa mogu tralati minutima, satima, ~ak I danima, ill su blagi I neopa~eni od ~
H • okoline)
~ rnrj~ ~ H-
- -M~ - ~-- -

Mentalna retardacija prate~i je simptom Lenoks—Gastoovog sindrorna.

~J~$i ~ ~~
Le~enje. Radi le~enja preporu~uju Se:
-i
1. Benzodijazepini
17.1.1.4.1. Vestov (West) sindrom — nitrazepam
klonazepam
V
—
Bolest naj~e~e po~inje izmedu 3. I 8. meseca, a ~e~a je kod mu~ke dece. Oboljenje :~
je prvi opisao West., 1941. godine. Postoji idiopatski I simptomatskl sindrom (gra— i-~~ — kiobazam izzz~z _~::

-I
I
viditetna toksemi[a, cerebralna asfiksija, hipoglikemija ltd.). Medu etioIo~ke faktore r : !i 2.
3:
Valproat
Etosuksimid
V

opisuju se perinatalne povrede I prenatalne infekcije (citomegalovirusima), urodeni ~ V -~

metaboli~ki poremeãaj (fenilketonurija), fakomatoze (tuberozna skleroza).V .4. Fenitoin V

V V - I_I. ‘ 5. Karbamazepin V V
Osnovne karakterstike ove bolesti su:
6. Lamotrigin
•‘
— infantilni spazmi (fleksionl, ekstenzioni, munjeviti, tic de salaam); : 7. Felbamat V
V

. i~f
— mentalna retardacija i elektroencefalografske abnormalnostl u vidu hipsaritmije
(rne~avina sporih teilasa, ~iljatih I o~trih talasa, promenljivih amplifuda, trajanja I
lokalizacije). ~--~ :
I
Karakteristi~nb je psihi&o propadanje obolelih, kao I simptomi sli~ni autizmu. I
I II
Le~enje trebo po~etIV~to ranije, amoro se sp~ovoditi dovoljno dugo. Dajé se ACTH,
V V
r.
25—40 I. j. dnevno, ~etiri do ~est nedelja. ‘-

I
Primenjuje se I apilepsin 20—60 mg/kg dnevno. U 17.1.1.5.1. De~je konvuizije
‘I
Mogu~se dati I dexametason 0,3mg/kg, kao I rivotril I mogadon, mada oni imaju L
RI De~je konvulzije mogu se javiti odmah posle rodenja. Njihov klini&i model odgo
I ne~eljene efekte. vara stepenu zrelosti nervnog sistema, a sa njegovim zrenjem reakcija centralhog
—

- Prog~ioza je dobra kod boleshika sidiopatskim Vestovim sindromom. lna~e, ve~ina

dece-àstaje retardirahq, aVsmrtnost iznosi 15%. V -
~
•:II nervnog sistema Vna prekomerne dra~i sve vi~e se bli~i oblicima reagovanja koji su
karakteristi~ni za stariju decu I odrasle.

UI
• I
.. ~I.,
I

86 U.
mI~•.
• mm. I RI’.
mm. I ‘I
 ~
.
.
. . .
.~,.
. . . . I
•~ I - -it ~II ~ I

I
I
~I~ ~
SSB~W~ ~ ~.. ...• ..•..•i~

g
I~‘~ ~~:r
~
De~ji rnozak je osetilivili,
. I
a prag nadra~ijivosti za konvuizije le sni~en. I edem mozga 171 1.5.2. Febrilne konvuizije • . . . .

~ ii•
~ takoae cesce I orze nastale.
. .. .
Ovékonvuizije obuhvataju napade kojima, po pravilu, prethodi visoka temperatura,
~i. “Postepeno sni~avanje nivoa ~eëera u krvi, izgleda, nema zna~aja u provociranju II
nastala u toku infekcije, koja primarno ne zahvata nervnisistem.
. ~t~I
~ mm
epiiepti~nih napada, kao ~to ima nagli. pad nivoa ~ec~era. Mo~e se pretpostaviti
. .. Etiologija. U grupi uzro~nih faktora zna~aj se pridaje reakciji nezrelog mozga na t~t1T
~a dci bi I postepeno snizavanpe secera ispod ,,kriticnih vrednosti moglo dovesti do
..
—

hi~erpireksiju (preko 39°C). SkIonost ka febrilnim konvulzijama prenosi se genetski.

, konvulzivnog napada, ciii to se dogada no ,,terenu11 te~ko ugro~enog organizma
j~IL ~. (hipogIikémi~na koma, kompromitovane vitalne funkcije i si.). Ranije se smatralo dci je re~ o autosomno—dominantnom nasiedivanju, dok se u
poslednje vreme sve ~e~e isti~e mogu~nost poligenskog nasiedivanja.
. U klini&oj slici opisuju se toni~ne, kIoni~ne, kao i toni~ne kIoni~ne konvuizije. U
Kliriicka slika. Manifestujese naj~e~e izrnedu ~estog meseca I 4. godine, a
—

~ ovom uzrastu kIini~ka slika pre je atipi~na nego tipi~na. Ce~e se sre~e gubitak karakteri~u se kratkotrajnim generalizovanim gr~evima. ElektroencefaIografski nalaz ~JZ~T~
~ svestibez konvuizije iii s reduciranim konvuizijama.
je. normalan. U takvim siu~ajevima govori se o tipi~nim febrilnim konvuizijama. -[--H-5~-+
~ : . Klini&u sliku napada \kórakteri~u kratkotrajni toni&i gr~evi ekstremiteta iii nekoliko ,~ko, pak, konvuizije traju du~e od 15 minuta, ako su fokalne iii se tokom 24 sata
~ p________ kIoni~nih gr~eva jednog iii vi~e ekstremiteta, pri kojima, na primer, dete okrene L. pave dva iii vise napada, govori se o atipicnim febrilnim konvuizilama Opisulu se
~ . giavu i zauzima poIo~aj opistotonusa. Lice je crveno, biedo iii cijanoti~no, pogled prete~no generalizovani toni~no—kIoni~ni gr~evi, koji prate gubitak svesti. Fokalni
~ ~‘~L~L uko~en I disanjeprestaje. iimitm
I.’ napadi zahvataju pojedine delove iii jednu polovinu tela uvek pra&ni gubitkom ~EELi4
~ I~ De~je konvuizije se razIikuju od epiIepti~nih napada odrasIih osoba ve~im polimor— svesti Nisu retki ni napadi mIitavosti sa gubitkom svesti, bez konvuizila
~ . fizmom u dijapazonu ispoijavanja. RazIika je usiovijena funkcionalnom nezreIo~u Recidivi se lavipalu u 30—40% sIu~apeva
I
I : . de~jeg mozga i drugih organskih sistema (motornog aparata, senzori~nog sistema
Le~enje. Profiiaksa recidiva napada posti~e se kontinuiranim davanjem antikon— lE±~J
~ I~ visceraInih organa i sistema). Grand mcii krize (simptomatske i esencijaine) razlikuju
—

~‘uizivnih lekova. U te svrhe prim~njuje se fenobarbiton u dozi 3—5 mg na kilogram

I I ~ se u tome ~to neUrofizioIo~ka organizacija napada i kod dece odgovara stepenu ~Z~4I
: —~--- zreIosti najvi~ih stru,ktura nervnog sistema koja se susre~e kod odraslih. ‘telesne mase, tokom 30 meseci. Spre~avanje recidiva posti~e se intermitentnom ~~I1Et
primenom (samo kada je dete febrilno) rastvora dijazepama, koji se daje u vidu
,mikrokhzmi, rektalno, 1 0—1 5 mg dnevno.
Ii:_~z
III,-,
~ ~ I
1
~
~Ij
—-
~
Medlkamentnaterapiia.neo-flatalnlhtk-onvulzila____
_~_,_j_j__t—1——~—;~~—,, •:;;;:,:: I .
~-4-~--~- ~ • ~ -~-‘-~--~-~- ~ -~-~-~‘-~ :
• H ‘ëk j~ij~Ina doza . . ... . ,. •. Doza ~ odF~avanje 17 11 5 3 Metaboli&e konvuizile • .. . -~ -“

Phenobarbiton 20 mg/kg, max 40 mg/kg m 3—4 mg~g per ~

_ I iii I
U ovoj grupi opisai~emo hipokaIcemi~ne I hipoglikemijske konvuizije. Nivo kalcijuma, ~‘T’~
H Phenyti~n 20 mg/kg i. v. 3—4 mg~g per os direktno iii indirektno, uti~e na nervnu razdra~ijivost detetà. . -fl;rt- i-~
9 _______
.

~Iazepqm.
~‘.

.~ 0,3—0,5 mg/kg i. ~.iIi 0,3 mg/kg/h putem

.

. . • : HipokaIcemi~ne konvuizije obi~no se javijaju izmedu ~etvrtog I sedmog dana ~ivota

iii kao klini~ka manifestacija rahiti&,e tetanije (vet od 3. meseca ~ivota). Asfiksija, ~--f~
[~iHH Lorazepam . ~mg/k~i.v. . . . ~ •:
I intrakranijalna hemoragija, hipoparatireoidizam novoroden~eta, hiperparatireoidizam 44~
majke i rahitis najëe~c~i su etioio~ki faktori hipokaIcemi~nih konvuizija. .

Na vaiproat . 20mg/kg peros ~mg/k~ p~ro~idve~ KIini~ka slika. Deca su iritabilna, uznemirena, pla~u, javija se trizmus, nisu
—

rrT I . 555. I I I . u stanju da sisaju,doiazi do ko~enja vrata, tremora i iaringospazma. Javijaju se

i sssm. II ~ •I’L~j_~~
toni~no—kioni~ni gr~evi. . •

III
NeurofizioIo~ka istra~ivanja epileptogénih fokusa u kompleksnoj fokaInoj epilepsiji Terapija. Veoma je efikasno intravensko davanje kaicijuma.
— . .

detinjstva pokazuju njihovu tendenciju -preme~tanja iz zadnjih mo~danihpodru~ja, Hipoglikemijske konvuizije nastaju pri nagiom padu glikerriije. Dolazi do
I gde se naj~e~e nalaze,u temporaine regione. .
acetonemi~nog povraëanja. Uzrok ovih konvuizija je predoziranost insulinom ~t1E±~i
I
Si
I . . . .
. . . 4r~j
I
5555555555 .1 1 II, I • • I •, I • • 1
555 • . S .1 II i ~ • I
55 •~ I II • ,,1 ..I• ,•I 1 ~
j~—r •~•i•,~•• • • . I •
• I I
il5S : •1
• : : ii I I. I .1- —. 4

:
• • • • • ~.

1555 I
1
•
•~.I
• I •
I• .•1.H :~:, • 55555511 Ht-H-- I I ~~r’”I 1 ~ ELI4 89
5555 5,1551 Ii I’ ‘, • 55.: 5555555
S. 55, 55Sss55smSssS55sSssaS - II.II 1! I ~
 .-t--
:11 V VI •~V .1 VII I-

I~ ~ • ~ V1__ •~I -V.

I~ •..s.s —u—- ~ L4 ~ V L I

‘~ :::r ‘-+++- ~ --., ~

• LI

1
kod dijabeti~ara iii, pak, preterano stvaranje insulina. Kod novoroden~adi uz
U stru~noj literaturi mogu se na~i opisi tzv. epiIepti~ne Ii~nosti, koja ima prbb—
rok hipogIikemi~nih konvuizija so du~e gladovanje (zbog nemogu~nosti dojenja, leme adaptacije i pona~anIa u svom socilalnom okru~enju. Te osobe su ,,IepI jive”,
~ gutanja, sisanja), sepsa, meningitis, mo~dana trauma galaktozemija, fruktozemija ~
~ f-I--H pre?p~irne, skione fraziranju I perseveraciji. :L~z:L,
i glikogenoza. V

U interpersonalnoj komunikaciji ~esto su servilne do snishodijivosti i poniznosti.

P~omenIjivog su raspoIo~e.nja, obuzete hipohondrijskim idejama, nagIa~eno reli—
gi~znih shvatanja. V -

. •‘
:
-~ - “~±~HiHH-
17.1.1.5.4. Afektivni respiratorni spazmi
~±.1±~±±~±
V.
Eksplozivna, ~esto brutalna prafrjenja agresivnbsti takode su edna od bitnih kara—
ktèristika epiIepti~nih Ii~nosti.
Afektivni spazmi mogu se pogre~no interpretirati kao neka od opisanih konvuizija. Osobe obolele od epilepsije svoju agresivnost okre~u ka drugima iii ka sebi, pa mo~e
Nastaju kada zbog srd~be dolazi do prestanka disanja cijanoze, posle kojih se do~i do poku~aja ubistava I ubistava, poku~aja samoubisiva i samoubistava. V
V javijaju gubitak svesti, mlitavost, a ponekad i trzaji. EEG le normalan, a ova vrsta ~
~ napada avija se kod dece koja, osim kriza razdra~Ijivosti, ispoijavaju znake zavis :
Iz mirnog, ~utIjivog stanja mogu pre~i u razdra~jivost i posebno nagIa~enu neto
. Ierantnost na verbalne uvrede I provokacije. -
~ nosti i strah od odvajanja. mm
V
~. ‘~ -l+~! ~~ ~~t~_ih~-r -~-~ V Incidentalne situacije javijaju se obi~no posle epiIepti~nog napada, kada je osoba
I
konfuzna. V V

~bstoji amnezija za sam agresivni din, kao I za period koji mu je prethodio.

~ I - 17.1.1.5.5. Refleksnci epilepsija EpiIepti~ni bolesnici pokazuju sni~enu efikasnost kognitivnog funkcionisanja. Rani
‘H- V V po~etak epiIepti~ne bolesti, kao i upotreba medikamenata, smatraju se etioIo~kim
~ I -i- Do epiIepti~nih napada dolazi dejstvom senzornih stimulusa, pa govorimo ~ audi
~ H~ tivnoj refleksnoj epilepsiji, vizuelnoj (fotosenzitivnoj iii fotogenoj) refleksnoj epilepsiji ‘: faktorima intelektualnog o~te~enja, iii pak potpune deterioracije Ii~nosti.
~ , iL (prilikom pra~enja televizijskog programa npr.), muzikogenoj, afektivnoj i si. U
Pa~nja Vjeoslabijena, disperzna. Obolele osobe su emocionalno osiroma~ene,
~ L poslednje vreme ukazuje se na jedan novi tip fofokonvulzivne epilepsije. prouzro— ‘ ideociono sputane I insuficijentne.
kovan eIektri~nim video igrama. Neurotski sindromi i neuroze ~est so danak nemirenju s epiIepti~nom boIe~±u.
~
I I ,4 V V
Istra~ivanja ukazuju no postojanje veze zmedu genetske predispozicije i provokacije •E I Naj~e~e so neuroti~ne depresije (so poku~ajimq samoubistva I samoubistvom), zatim
; T~ napada. V I : I anksioznost I hipohondrija I psihogeni nopadi, za koje u starijoj literaturi postoji
~ Toni&o—kIoni~ki napadi I apsansi imaju naj~e~c~e I svoju elektroencefalografsku 1 naziv ,,histeroepilepsija”.
I
I
-i—; , - potvrdu. V U kiasifikacijama starijeg datuma noj~e~e
-‘--r--l- V .
~Zt~L Zna~ajno je istaãi mogu~nost dveju varijonti: pojava epilepsije samo dejstvom : II -so opi~ivoni sIede~i psihoti~ni sindromi:
~ - -4’1I~ pomenutih stirnulusa iii, pak, Iak~e provokacije epiIepti~kih napada nespecifi~nim : ‘Ii
I
sumra~no I delirantna stanja, fuge,
ii disfori~na stanja, mani~ne I depresivne
~ ~I—~-F- stimulusima. U ovom drugom sIu~aju epiIepti~ki napadi Se, naravno, mogu javiti -
I epizode,kao VI Vpsihoze sa produktivnom
I spontano. V V
II
simptomatologijom.
•1II U sovremenoj literoturi, gde j~, pored V

1 ~ ~ I: ‘I
ml
II
kIini~kih, sve vi~e biohemijskih
neurofizioIo~kih studija, ponudena je ;c;:~
:~Ti. sIedec~opodeIa pshoza: kratke psihoze
V V ~

II L
II sa porem~aje~n svesti, kratke psihoze bez
4~
A
EpiIepti~ne osobe ~esto vrlo dramati~nd do~ivIjavoju kao hendikep, kao stigmu ~Z ~
V - — svoju bolest I skione su neuroti~nom pona~anju I povIa~enju iz socijalnih pro— UI II poreme~aja svesti I hroni~ne psihoze. V
~ V . - II
II
~ stora. V II Kratke psihoze sa poreme~ajem svesti
V V II • manife~tuju se naj~e~e kao sumra~na
~ ~±r~ Opisuju poreme~aji Ii~nosti, kognitivni poremeãaji, neuroze, psihotoni~ni sin
~ dromi
Se:
I psihoze. V , , V V
--

J I:
II

IL.
4Elektroencefalograf

m ~Fh I I~ 4_i:t:tjj-t-r- I .. . V
I mIS
I V I ‘~ I
15555
5555 55
555
-~
mtL
II
I~L
I I V I - ISS ‘ I I NUllS 555 U 55
~ •USSS • 5555
IS S II’
‘I
S
,
5555555
I’
II
I-IllS. USSIK liii.
5 55
ISS55S
•~•~
55555
90 55
1

i•m 55555155555
1 II
55 5555
V
I

II
II
III
•
I 1555511
.5555.5_S
I 555 ..U5::m
551
I mssssum 5 55
I5.S S
1155511 111
91
 I I ~ I
s 1~ I~H~L~~I ~
~: :....
IJ 555 555 5 5 1 5I5UI
•ussus I -
55555555 I 5 I
I •s..u5su~uss~sssu•u• -~ I. -r -V
I~
II
•ss•ssum
15555•I
.11... V I II • ~ •

I..... I
.5.5.. stonja, koja nastaju u toku samog epiIepti~nog napada (iktalno) posle napada
5•s••s• (~ostiktaIno). •• Bolésnicima se savetuje dodugo, nekad do~ivotno, uzimoju lekove. Umeren
‘ hlgljensko—diietetSki re~im povoljno uti~e no bolesnike. Ne preporu~uje se dugo
•.u.ss. Te~i poremec~aj svesti pra~en je dezorijentacijom, poreme~ajitha percipiranja ‘I shva— ~ iziaganje suncu, plivonju,Vkao ni bavljenje napornim sportovima, kod kojih bi zbog
~.u....s tanja sopstvenog okru~enja automatskim pono~anjem. I ~ hiperventilocije pIu~a mogao biti provociron epilepti&i napod. V
55.5555
5555555
Postiktalno (po pravilu, naj~e~e posle grand mal napada) osoba je pomu&ne U’ishroni Se smonjuje so. Ne préporu~uje se uno~enje ve~ih kôli~inà teënosti.
II •s.u.s
~ ilussus. svesti, dezorijentisona, sa perceptivnim obmanama (iluzije I halucinacije) I (riaj~e~e) ~ Alkqhol je strogo kontrolndikovon. V V
Is......
15555555 paranoidnim idejama. V
~ Premo pacijentimo koji se ose~oju’ hendikepirani zbog bolesti trebo imati dosledan
~I:iisSsrn
5555555 Kratke psihoze bez poremecoja svesti nisu vremenski direktno povezane s
‘. m~ntaIno—higilenski stay. Moro se u~initi sve do svoju bolest prihvote.i do se protiv
I~ •5•555 epiIepti~nim napadima, nisu pra~ene poremeëajem svesti I traju od nekoliko dana ~ njê~ ddekvotno bore. Trebo ihThhrabriti u nostojonjima do se prof~sionoIno reho—
~II S.....
••u~~ do nekoliko sedmica. Opisana su disfori~na stonja, kao I depresivne epizode (uz,
.5.5—_s
~ neretke, poku~aje samoubistva).
fl bilituju. U sluëajevima kad. je nu~na prekvolifikocijo, treba podsticati nivo njihovih
5u555
~I uss•m
II : ospiracijo I motivisati ih do istroju. V V V

1 ~ Hroni~ni psihoti~ni sindromi noj~e~e su sa postepenim po~etkom, mada se I Sredina nekad ma podrugljiv stay premo QVOj, kategoriji bolesnika. Du~nost Vsestre
I.
II
~i
iI~
mogu lavijati epizodi~no, traju izmedu nekoliko meseci do nekoliko godina, sIi~ni I B.
II
j~ da u ovakvim I sli~nim situocijama podi~e nivo medicinske I mehtalno—higijenske
I~I •~ su shizofreniji I bipolarriim (mani~no—depresivnim) psihozama. l~üIture okoline. Na toj no~Inse menlo stay okoline a pocijentima bolest postoje
[I. II
I ~ 5555 II 4~odno~ljivija.
I U stru~noj literoturi ~esto se isti~u paronoidnost i misti~nost (sa sumanutim idelama I. V V
II komunikacija sa Bogom I natprirodnim silomo) — u grupi shizofreniji sIi~nih psihoza, II
I.
5 V V V - V• -
‘‘I
~II II
1II • dok su u grupi afektivnih psihoza ~e~e depresivne epizode proc~ene onksiozno~u
I. I V
V V V -
II II
.
11555555
hipohondrijskim idejomo.
c
V p. S - V -_

I.
II
I555555
S I.
srnrn
1; •
S
1~~II
5
~__.IV__4_I
5
—_~ I 1
.55:
II
I.
I.’
• • H
rr’
• us 55 V
TI • I
I~ 55 55 • 5 55 II
[IV •5 II V
II
I
VII
S 1~.1.3. Sod jalno-medicinski zna~a[e~iIépsije . U.
.555
5•
II V

us r •s sassu •u • • us u us S
•5U
I.
IV~
55 I ~_J ~I - I- VJVtSJ
urn —---V

H
1•~•-_•
Psihijat~ijsko, psiholo~ko I socijalno proii~avonje li~nosti deteto obolelog od epileó—
sije jedan je od zna&Tjnijih zadatoka u njegovom zbrinjavonju. Merenjo socijalne
‘I.
I!~
•5
V

--
V••
•_ VV~V~ ~V .~ V :
prilagodenosti, izvr~eno’ u Froncuskoj, gàvore do su 2/3 bolesnika so epilepsijom
dobro prilagodene li~nosti. U k~tegoriji ,,neprilagoc~enih” jedon broj. ispoijova a.
réaktivne stovove I pono~añje no socijalne barijere I neprihvatanja od okoline kojo S
II
V

Se, optereEona predra~udonia,pla~I bolesnika od epilepsije I epilepti~kih nopoda .1

SI V .~:
posebno. Obezbedènjeradnih i.~irihsocijolnih preduslovo ~tItI bolesnika od epilepti~nih
nopodo(,,rad je ontikonvulzIvno sredstvo”) I intelektuolnog I socijalnog propadonja - V - .~ L.
körne bI bile izlo~ene I sve druge osob& koje ne boluju od epilepsije. Kada je Vre~ o Ip.
II.
odnosu izme~u etiolo~kih ~inilaca I meptalnog zdravlja kod VepIlepti~oro potrebno je UI
SI U
Vre~i dd slmptdmske (strukturolne).lezlje u vec~em procentu dovode od intelektualne I I SI.
a’ -1 S
karakterne &tèriorocije liëno~ti (zovisno od vrste uzroka) nego kriptàgeni (esencijolni) I
I
napadi. Odb~~civonje ~ak islUThenih (niedicinskih) stavova, koji.su sve donedavno I Up
I 5a 1 5
bill ~ koda je bib u pitanju katê~orIjo obdlelih ad epilepsije, predstavlja o~tro I.

razgrani~enje so shvatonjima ~ijije koren anti~koj medicini. VU

II
• I Digitalni elektroencefologrof (EEG) Aparat za evocirone potencijale
I
I
SI
I
I
I
I
92 I
 I:.
ii..

17.1.4. Principi Ie~enja ~

EL II
I
par~ijoIni napadi so prostom 1. Carbomazepin (tegretol) 10—20 mg/kg
$i~iptom0t0~0g0m 2. Phenobarbiton 3—5 mg/kg
I 3. Difetoin 10—20 mg/kg
LIII
Izvesne forme simptomotske epilepsije uspe~no se Ieee hirur~ki. Danas se u Ie~enju II
kompleksnom 1. Carbamcizepin (tegreto~) ib 20mg/kg
•‘ ~ ParcijaI1~i napadi so
epilepsije ie~i monoterapiji gde god le to moguc~e, a postoji veliki broj lekova
poznatih kao ontiepileptici (antikonvuizivi). • mj ~sirnptomotologiiom
2.
3.
Primidon (malsolin)
Difetoin
10 15mg/kg
10 20mg/kg
11 II
Po~to se po~inje so nojmonjom dozom, kojo je dovoljna da spre~i iii reducira L’ II 4. Sultiam (ospolot) 10 15 mg/kg
IL II
L 1111
broj nopoda, potrebno je izvesno vreme dok se ne pronade nojefikasniji lek I
odgovaroju~o terapijska doza leka. U sIu~aju neuspeha s jednim lekom, doju se L
~ ::
II’
Febrilne konvuizije
V
1. Kontinuirano dovanje
Phenoborbitono iii
~L I
druge vrste lekovo, all oprezno i postepeno. Nekad je terapijski nojefikosnijo kom— i~
~
0.
II No vaiproata (apilepsin),
binacija lekova, pri ~emu trebo voditi ra~uno o polipragmaziji lekovo (interakciji t I 2. ntermitentno dovanje
lekova I njihovih toksi~nih efekata). V I: Ei
:!~ Diazepomo per rectum
Ii 1
Le~enje po~inje od frenutka napado. Pri tome, naravno, mislimo no velike epilepti~ke hi
I’
I.
I! Status epilepticus 1. Diazepam 0,25—0,5 mg/kg
napode, gde no~a ume~nost ponekod mo~e do spose i ~ivot bolesniko. Pocijentu 2. Fenitoin (eponutin) 18—20 mg/kg
treba toda staviti neki mekon predmet (deo odec~e, jastuk) pod glovu iVokrenutl go 3. Phenobarbiton 1 1—20 m. k.
no desni bok do se ne bi ugu~io povrac~enim sadr~ojem. Neophodno je do se u
toku nopodo odr~ovo prohodnost disajnih putevo (~i~enjem i ospiracijom).
Po~etkom 20. veko zopo~inje teropijsko primena barbiturota. Oni se koriste u
le~enju skoro svih obliko epilepsije. Imaju mnoge fabri~ke nazive, a najpoznotiji su Zo mole epiiepti&e napode najefikasniji su etosukcimid (asomid), Na—vaiproat
fenobarbiton, primidon I femiton. (apilepsin) I kionozepam (rivotril).
Hidantoinski derivoti (eponutin, fenitoin) izozivaju slobije depresivne efekte. Pri njihovo1 Za le~enje psihomotorne epiIepsi~e ordiniraju se korbamozepin (tegretol), primidon
upotrebi mora se voditi ro~uno o toksi~nim iii alergijskim efektima koji se mogu (majsolin) sultiom (ospolot).
nekod pojoviti. Zbog toga pocijentimo treba kontrolisoti krvnu sliku i mokra~u.
. . . .. . -U. • - •• -, —. -

Neophodon je nojpre detaljan pregled pocijento (posebno minuciozon neurolo~ki

Tip Vnapada ______________________________
Antiepileptik izbora Optimalne doze
V
pregied) I kompletno sovremena dijagnosti&o proceduro (elektroencefalogrom,
Grand mci 1. Phenobarb~ton 3—5 mg/kg TT skener dr.).
2. Primidon (majsolin) 10—15 mg/kg Trebo tragati za uzrokom epilepsije, posebno za strukturainim i metoboli&im lezi
3. Fenitoin (difetoin) 3—8 mg/kgV
joma.
4. No—valproot (apilepsin) 10—20 mg/kg
Kodo se utvrdi etiologijo, teropija Se, P0 provilu, odreduje pojedino~no, prema
20—30 mg/kg
Jednostavni apsans sIu~oIu. CIII teropije jeste do pacijento osiobodi napodo, ne ometajuc~i normolne
1. Ethosuccimid (asamid) 15~-40 mg/kg funkcije.
2. Na—valproat (opilepsin) 20—30 mg/kg
3. Clonazepam (rivotril) 0,0V1 0,2 mg/kg Kada se odiu~imo za teropiju, one moro do bude dugotrojna, jer je bolest ~esto
Kombinovani grand mal I tipi~ni h ron lena.
1. No—valproat (apilepsin) 20—30 mg/kg
opsons nopadi V 2. Ethosuccimid (osamid) 15—40 mg/kg LeCenje trebo zopoCeti jednim lekom, Cak u sluCajevima kad se pretpostovijo da
Kompleksni apsohsi 1. No—valproot (opilepsin) c~e biti potrebna politeropija.
20—30 mg/kg
Atoni~ni Vnopadi 2. Clonazepom (rivotril) 0,01—0,2 mg/kg V inicijoina dozo obezbeduje bar nojni~u serumsku koncentrociju koja c~e biti kilniCki
,~kineti~ni nopadi 3.~ Ethosuccimid (osomid) 15—40 mg/kg efikosna.
Vestov sindrom V 1. Sintetski korticotr~pin P0 odre~enoj ~emi Dozo se vremenom poveCavo u intervolima, a po~eIjno je kontrola koncentracije u
V V —Synacten V
serumu. PoveCavo se do odgovorojuCe kontrole napada Ill do granice toksiCnosti.
2. Na—valproat (apilepsin) 20—30 mg/kg
V 3• Clonaze.am rivotril 001—02 mi/k.

94 95
 -:
:~E~j-ff
L :1
ii II
II. -
-
• flhI~•
--

II

Ukoliko se ne postigne dobro kontrola pre maksimalne doze, lek treba zameniti *
I’ll
p. ~•V7.2.. ~ask
••• •
iii dodati drugi lek (ako su nuspojave nagIa~ene, treba po~stepeno smanlivati dozu
leko da ne bismo izazvali napad); V

Nal~e~i raziozi za promo~aj antiepiIepti~ne terapije jesu: neadekvatna diiagnoza, ‘a

neadekvaton izbor leka iii doze leka, ~esto menjanie terapile, slaba saradnja so
pacijentomi si.
Mali procenãt bolesnika podvrgava se neurohirur~kom le~enju.
~
~a
:
~
Tkivo mozga preosetijivo je no nedostotok krvi, preko koje do mozga dolazi neo-~
phodna koIi~ina kiseoniko. I~oznoto 1eV do nervne &liIe, ukoliko ostanu pet minuto
bez kiseonika, ireverzibilno propodolu i nemolu sposobnost obnovljanla. Ova dvo
foktora (smanjeno koli~ino krvi u cirkulaciji i smanjeno koIi~ino kiseoniko) smatroju V1I!~V~~:
Le~enje bitrebolo do traje tn godine nokon poslednjeg nopado. Nekad je potrebno, I Se nolvofrijim uzro~nicimo mnogih simptoma vaskulornih oboijenja i o~te~enjo.
naro~ito kod primarno generalizovone ,,centréncefolne” epilepsije, nostaviti kontinu— p1 iii Nile potre.bno posebno nagla~ovoti do tkivo mozgo reaguje na mnoge druge
irono Ie~enje do pet godino iii do pubertetà.
I
I’
I~ ‘:1
I
I.
bolesti organizmo, kao ~to su obdijenjo srco i plu~a, infektivne bolesti, traume,
,,Epilepti~ki status karokteri~e epilepti&i nopad koli le toliko produ~en iii se tako intoksikocije I dr. V V
I’
~esto ponavija dq predstavlla fTksirono, trojno epilepti&o stanle.” To je definicija II a Vaskulorno oboljenja zouzimaju visoko mesto u strukturi morbiditeta (odmoh posle
I
eksperoto Svetske zdrovstvene orgonizacile i Me~unarodne lige zo borbu protiv I sr~anih i malignih oboijenja). Moda je savremeno medicina produ~ila ljudski vek,
epilepsi~e. I II~ vaskulorna oboijenja mozga su jo~ uvek dosto ~esta kod starih osobo, zbog ëega
Status epilepticus moie ugroziti mnoge vitolne funkcije, pa su upravo zbog toga Ii
p .moroju biti i predmet no~eg posebnog interesovanja.
I
U
neophodne urgentne intervencije. Naj~e~ëi su slede~i poremec~oji: hipertermijo, I Ova oboljenjo i o~te~enja imoju ogromon socio—medicinski zna~aj, jer se oboleli V
I I.
brodi— iii tahikordijo, poremec~oj arterijskog pritisko, poremeëoj disanja, pojo~ano mEl
II
II
II
retko potpuno fizi&i i psihi~ki oporavijoju i rehabilitujubez posledica. Uprkos nojhit—
salivacijq I broj~hijalna hipersekrecijo, hipoksija, respirotorno i metoboli~ka ocidozo. II~II I VnhiOI I najsavremenijoj teropiji, ponekad se ne mo~e OSUletiti invaliditet I umonjiti
II
III gubitok radnih sposobnosti ove kategorije bolesniko.
Hipoksija i acidoza dovode do poremec~ajo metobolizma mo~danih ~elija, do de— II. II
Sr UI
finitivnih mo~danih o~teëenja iii smrti. UI Voskularne bolesti, isto tako, imaju utico~ no mnoge psihi&e smetnje u ~irokoj skoli
PreporU~uje se I sledecEo terapijsko ~emo:
— dijozepom (volijum) od 0,25 do 0,50 mg/kg, poloko, I.
II
miii
IV
mlii
p
Si
ill
UI
‘II
P9
simptomo — od neuroti~nih do psihoti&ih. Naro~ito je zno~ajan njihov udeo u
intelektualnom propadanju, koje nekad dobija dimenzije intelektualnog pusto~enja
VL
1. L11
-{ ~LD
Ill II li~nosti. V V V
—~fenoborbiton—natrijum, 10—20 mg/kg t. t. I. rn., Ill
I
II
I
p U Jednim od faktora traumatizma, naro~ito u soobro~aju, smatroju se mo~dane
—terapijske intervencije rodi suzbijonjo edema mozga monitol 1--2 g no kildgron~
— I
‘I
I’ll
vaskularne krize. V V V
II
telesne mase u infuziji, kojo troje 30—45 minuto. I
UI
I.’ Naëin ishrone no~eg stonovni~tva, so dosta masne hrane, pogoduje porastu brojo
Ukoliko izostane efekat, treba dati bOrbiturote so brzim delovanjern (nesdonal). I’ll voskulornih oboijenja. Naj~e~e su udru~ena so hipertenzijom i predstavljoju visok
V
ii.’
Treba se ~uvati pove~ovanjo, koo i.visokih dozo antiepileptika zbog njihovog depre— III V broj u strukturi morbiditeta I mortaliteta u nas. V
‘IS’
sivnog dejstva no respirotorni centar. I• I
II
I SI • • • . I •~• ~I ~
Postoje us!ovi do se u laboratorijama prati distribucija I nivo ontiepileptika u krvi p.
I II
‘I.-

(farmakokinetika lekova). ii I
II I Postoje slede~e vrste voskulornih oboljenja:
Epilepti~ni bolesnici ~esto potcenjuju Ih ne prime~uju svoju bolest. U nekim slu~ajevima
‘UI
II I
V 1) orteriosklerozo mozga, lzL~
II -I-I-I —~
smatroju sebe beznode~nim, depresivno se o~u&ju~i no trajanje, Vpostepeno nesta_~ II
lila’
I I. 2) prolazne ishemijemozgo,
jonje, ne suprotstovljaju~i se bolesti. Potrebno je objosniti smisoo le~enja I smanjiti ii
I. 3) inforkt (malacijo) mozga,
osec~onje degradocije. Pru~oju~i im ohrabruju~ primere dijabeti~ora, koji celog ~ivota I
I
ubrizgavaju sebi insulin, epilepti~are trebo ubediti do je redovno uzirnanje lekova I I a) tromboza mo~danih orterijo, V V
U.
odbacivonje hazordnog stava prema ~ivotu uslov efikosnog le~enja épilepsije.. I.
I
I..
b) embolija mo~danih arterijo,
ii
I
I
4) intrakranijolna krvorenja (hemoragije): V
pm
ii a) intracerebralno krvarenjo,- V
pp
• ~
h
ml I
I
~
•1
S... S

I V 5555
II
I...
~,-7 I..
7/ 5S• V
• 55 V
• p.
• ••S S
 :_Vz.:VV.VV.V._VV:.TI~jVzi_ [!_!VV~_ _i~.LFViV~.I~iVi:~[V! _~ _ IV!_! I 1 V
N
~ f~Lj i. :[
~ ~j:I:1J~
-
li
:i::!~ :f:~ VLI1L~H ;
~ ~HF~ ~f
N ~
~tL H-H±H-H-F- -H--H-4 ~ 1JIEIVJ ~
•: :: 1JZ~Z~
VV1:tl

l~1I~~II:fIIIIII~IIII ~
I. ~
I.
F
~ B
I.
B b) meningealna krvarenja: Ishemi&e krize nastaju zbog nepotpunog za~epljenja (subokiuzije) krvnog suda,
koji je anteromatozno promenjen. Simptomi se javijaju zbog ~ada krvnog pritiska,
~I V

— subarahnoidna, ‘

r
-i
— subduralna, ~
aI
all a njima c~e biti re~i kasnije.
I-.
- — ekstraduralna. Tok mo~eVbiti
renle).
i u formi apopleksije (tromboza, embolija iii intracerebralno krva
N
- N
•Pseudoneurasteni~ni sindrom manifestuje se razdra~Ijivo~ëu i sIabo~u pacijenta,
• I I BU B
BBL V NI NB ~N I na koje se nadovezuju umor, malaksalost, gubitak apetita i koncentracije iii slabost
• Vi1~Z
• - t .s
B
B • zrzri
F!~1 N
-U- 1 UI I .inte~ektuaInih funkcija. V
• - ‘•- IU I 4V)

I. : ~1:7.2~i~.
NB
Arerioskieroza
B B BUN U
~
B~B i
II
U.
II
II
I
I
I
Te~i psihi&i poreme~aji, poznati kao arterioskIeroti~ne psihoze, manifestuju se
depresijom, paranoidnim idejama proganjanja I ugro~enosti iii ~ak i delirijumom.
t: f
:~:j:
• UN U V 1L~J_LiJ F! II II
B T
U. I
I
Propadanje inteligencije (demencija) je lakunarnog tipa.
II I
Arterioskieroza (ateroskI~roza) je patolo~ki proces koji zahvata krvne sudove mozga • II •Postoje I drugi simptomi, Vkao ~to su poreme~aj govora (dizartrija, afazija), poreme~aji
I II
UN B karakteri~e se degenerativnom ateromatozom i skierozom arterija I arteriola. • I prepoznavanja (agnozija), poremec~aji koordinacije pokreta (apraksija) I hoda, gutanja VjV1 ~: VI::
I I
B ~ PatoIo~ki proces po~inje na odredenim predilekcionim mestima I pa odredenom • U (disfagija). Ove simptome pacijent dosta te~ko do~ivIjava. U emocionalnoj sferi :i:fj~L1:
•
hronoIo~kom redu. Interesantno je da arterioskieroza po~inje vrlo rano; vec~ u prvoj •
•
•
II
I
I
javijaju se nemotivisani nastupi smeha Ill pla~a. tr:1~ i~I
deceniji poánje na luku aorte, u.drugoj zahvata koronarne krvne sudove, a u tre~oj • I.
• IS Klini&a slika moie podsec~ati I na Parkinsonovu bolest, a u sIu~ajevima te~ih
deceniji krvne sudove rnozga. V V •
I
I
II
IL
II
motornih deficita bolesnici su nepokretni. Kasna epilepsija je takode simptom V -j- - :~
Etiopcitogeneza. U patogenezi arterioskieroze u~estvuju mnogi faktori. Zna~ajni
— • liii arterioskleroti~nog procesa. ~1V:

tj~
• V irn
su vrsta i na~in ishrarie, naro~ito Uno~enje masne hrane. Emocionalni stresovi imaju a II
Le~enje. Terapija je simptomatska I polivitaminska.
j1
I II
takode velikog udela u patogenezi arterioskieroze, kao i hormonalni poremec~aji (za I II~
• II
V kale se veruje da imaju zna~ajnu ulogu u metabolizmu masti i lipoproteida). I II Prevencila, naroáto naán ishrane, naibolia ie za~tita ad poiave ovog obolienia t-~
I
• I
V V i_I
Postoie dva gledista o etiopatogenezi arterioskieroze. Predstavnici prve grupe smatralu I II
:j:~ da je za nastajanje oboijenja primaran poreme~aj masti i lipoproteida, naro~ito
•
•
U
II
[~ I~’I -i~* i:I:~*1il.
~ii~r4~

c~
• I ~.

~ ‘f~-~4~ ~4i~Li-4~ I
poreme~aj odnosa u pojédinim frakcijama lipoproteida. Ovaj odnos uslovijava I
H
V
I I
V [-{—H~ poja~anu viskoznost krvi, a ona arterioskierozu. V V
I I I~
1~72t2;froIVaznezIshernI~emozgci1: fb~±1~i:fV~J:L .1i:~-~+~+i~.z
~i

L4:~4i Druga grupa teoreti~ara smatra da je primarna promena zida kr~nog suda zbog
lezije zida iii zbog poremec~aja u njihovim mezenhimalnim c~elijama. Tako promenjeni
•
•
U
•
•
U N
I
I
I
I
~ ~ ~ W~J H:~1. t:H ~~L+ LIt V[J *H.
I VIVV..[V

.:

—
krvni sudovi vi~e ne u~estvujuadekvatno u metabolizmu i resorpciji masti, niti u
otklanlanju raspadnih produkdta.
•
•
•
1W,
U
S V
V V

Ishemije mozga nastaju, uglavnom, u slu~ajevima stS’aranja ateroma na krvnom II

f 14
Vf VV~ V~V~ V
1
•1 UI
UI I sudu, kome smanjuje otvor. Tada se mozak snabdeva krvlju iz kolaterala, pa je srce I~I
I- I
Proces te~e redorn koji ne treba shvatiti kao nepromenijivu ~ematsku Vproceduru Na • II prinudeno da obavlja svoju funkciju pove~anim naporom. Kada padne krvni pritisak, 11
-l ~jI
• US
mestu lezije sloj intlme krvnog suda zadebijava, ~irne se njegova ishrana remeti, I Ml uregione mozga, sa tako promenjenirr~ krvnim sudovima, ne dolazi odgovarajuc~a I—
RU SI :1.:
I a unutra~nja elasti~na membrana I mi~i~ni sloj istanjuju. Stvara se ateromatozna UI
I II
I koIi~ina krvi I kiseonika, ~to se manifestuje raznim simptomima. Karakteristika ovih IV! IT
N plo~a. Krvni sudovi postaju vijugavi, izdu~eni, pro~ireni ill su~eni. U krvnom toku •I S simptoma je da su ~ari~ni, prolazni i da nisu pra~eni gubitkom svesti, mada .mogu - ~ I 1 -~~- — i;
• II
stvaraju se vrtlozi, zbog ~ega sé krvni elementi pribIi~avaju unutra~njem zidu krvnog II
•I
I
I prethoditi ozbiljnijim vaskularnim o~te~enjima. lshemi&e krize mogu nastati zbog
suda. Mesto lezije krvnog suda posta~e.eIektropozitivno, pa seVelektronegatlvnl RU
U. I mikrohemoragija.
U L :!liVj
trombociti i fibrinogen privla~e. Uz odredene biohemijske uslove stvara se tromb, V II I
V

UI II Svi simptomi prolazne ishemije mozga mogli VbI Se, grubo, svrstati u sindrom in— VI .:
H . koji mó~e ~Jelimi~no iii potpuno da za~epi krvni sud III krvni sudovi mogu reagovati I II
termitentne insuficijencije unutra~nje karotidne arterije I intermitentne insuficijencije
U II
spazmoT 1
Nti . V UI
II
U
II
II
UI
vertebro—bazilarnog sistema.
:
. . . . .
• III I—i-i
Klinicka slika. Klinicka slika zavisi ad masivnosti leziie I struktura koie su
— II a) Sindrom insuficijencije unutra~nje karotidne arterije. Ova arterija daje —
___m pogodene. Tok je progredijentan III pra~en iznenadnim pogor~anjima.
I
II
I
II
I najveëi broj grana za mo~dano tkivo. Simptomi njene intermitentne insuficijencije ::ii1 L r VI::

I 1 BUN V
V V
I
V
BSN UN
V
if
V.- II
U
‘

I’:. ~ .t~:1j4~4t~:
VL~:V~tLrVi*j1ZM~ :L :Ll:i-.j Lii 411.):
I B I I .1 UN
~ :~z~tr~::. 1V4:LVE~ 41.::I:1H± ~ I:
• I
I I INS ~:.
I V II U
— lB I ~
I U I

II I 1111 H- U
 IIS~ ~ ~ . —----
III ~ — ‘--.------------------- -----
—-~:~ :~:Iz: —~ ~ -:
.II ~ -,------i.--------.--- —
- ---‘-~ liii I’ V.. •V•
-—-v ~- . *

manifestuju se krotkotrajnim napodimo, koji prolaze bez posledico I nisu pro~en I Znaci generalizovane mo~dane arterioskleroze i prolazne ishemiëke krize mogu
:~
-

poreme~ajem svesti. I ii
biti uvod u postepeni po~etak tromboze. Medutim, nagli poëetak je mnogo ~e~ëi. ::z:EZ
I. Pacijent se budi s glavoboijom i hemiplegijom. Ukoliko je tromboza pogodilave~i
Blage motorne smetnje monifestuju se porezamo, a senzitivne utrnulo~u I drugim
—
krvni sud, nosto1u kvantitotivni poremeca~i svesti, od somnolenciie do kome (koia
proloznim poreme~ajima senzibiliteta. Od simptoma pominjemo jo~ prolazne afazije
• nile tako duboka kao pri krvarenju).
prolazne skotome (mrlje) u vidnom poiju I prolazno slepilo.
I
~ari~ni simptomi su rozIi~iti I rezultat su ispada funkciia vaskulari~ocionog podru~~a
b) Sindrom intermitentne insuficijencile vertebro-bazilarnog sistema. Oval —
±a~epljenog krvnog suda. Naj~e~i su: hemiplegija (oduzetost polovine tela), hemi—
~i ~rr~ sindrom nastale zbog pritiska spondiloti~nih osteofita, koji pri pokretima glove pri—
anestezijo (neosetijivost u jednoj polovini tela) I ofazija (nemogu~nost govora).
~1J1 ~ tiska na a. vertebrolis. Javija se pri gledanju u plafon iii pri posmatranlu uzietanja
l~a II ~e proces zohvatiti pretefro ruku iii nogu, zavisi od toga koji je krvni sud
ppgoden.
Naj~e~i prolazni simptomi su: vrtoglavica, poremec~aj sluha, muka povra&lnje,
I,tt I-c.’ H nesigurnost u hodu (atàksija), diplopije i druge smetnle vida. Zato ~to se lavliaiu Osim ovih simptoma, mogu se laviti i epilepti&i nopadi, ispadi is vidnom polju,
iI-t~. ~L
agnozija i vrtoglavice.
,,simptom klackalice11. - b) Embolija cerebralnih orterija. Embolija je cirkulatorni porem&~aj, koji
—

se manifestuje za~epljenjern kr’inog suda. U slu~aju embolije, embolus, no~en

tisak, kako se ishemila ne bi komplikovala mo~danom apopleksijom. krvotokom, zaustavija se na mestu gde je lumen krvnog suda monji od zapremine :—~zi
mase kolu nosi krvna struja iii. zbog spazma krvnog suda, kojim je n~egovo daije IE~E~Z
kretanje zaustavijeno. - . V
H-ri-H- ~
::~ rr~nhIIrJu Etiopatogeneza. Embolijo se ~e~c~e javija kod mladlh osoba. Trombi iz srca,
—

L. -
odnosno .delovi zgru~ane krvi, mogu dospeti u krvne sudove mozga. Embolija JE~EE.;
-I.
I mo~e nastati kao komplikocijo bakterijskog endokardita iii nekih gnolnih procesa
V I ~
~i~T~1E --ni-rrrr - I • u orgonizmu. Masna embolila nastaje posle fraktura dugih kostiju ill opekotina,.
~ —- —— __ 4 I.
I a vozdu~na posle povrede vrotnih veno iii ubrizgavanjem vozduho preko injekcija. ~—H::
• Gasna embolija nastaje usled oslobadanja ozota pri radu u kesonimo, gde se
I • dekompresijo ne vr~i postepeno. Delovi tumora, paroziti iii strona telo takode mogu
lnforkt iii molocijo je lokolno, ograni~eno razmek~avanje mo~donog tkiva. lnfarkt
~J nostoje usled embolije ill tromboze krvnog sudo, -koji je potpuno iii deIimi~no
1’
_4_;.~4_~.’ -
I dospeti u kr~ne sudove mozgo I izazvati emboliju. . .

obliteriron. U drugom slu~aju infarktu doprinosi ppd orteri~skog pritiska I o~te~enja

44.~.444~. koloteralnog krvotoka. U slu~aju sitnih, petehijalnih hemorogi~o, re~ je a crvenom U Klini&a slika. Po~etok je nagao, bez prodroma, zato ~to nedostoje vremena
— :~2:
—f -IH ili hemorogi~nom inforktu,. a oko takve hemoragije nisu vidi jive, infarkti su bledi D do se uspostavi kolaterolni krvotok. Bolesnik se ~aIi no ~estoku glovoboiju, kojoj ~
iii onemi~ki. V
1 se mogu prikIju~iti epilepti&i napadi I poreme~oj svesti. U slu~ojevimo embolijo T-~T.
I
I ve~ih krvnih sudova razvilo se koma. Nekad simptomi teku munjevito I zavr~avoju
Nekroti~no tkivo nestoje I stvara deficit.u mo~danoj mosi. Kono~ni ishod je stvaranje U
~-t 4- I se smrc~u.
~upIjina (~e~ëe ~spunjenih te~no~u) iii o~iIjoka. - V
I Zari~ni iii fokolni znaci zovise od lokolizacile embolije I voskularizacione zone
a)- Tromboza cerebralnih arterija. Trombozo mo~donih orterijo ~e~Ea je
—.
IL
I zo~epljene arterije. Hemiplegija I hemianestezija so ofazijom lovilalu se ~esto.
I
kod starijih osobo, fiji su krvni sudovi orterioskleroti~no promen~eni. Lokolno, no I Moguëna su o~teëenja mo~danih nerovo. . V V
arterioskleroti~nomkrvnom sudu stvoro se tromb, koji za~epi-krvni sud I ohemoguc~ava I
I
dakrv cirkuIi~e distolno ad mesto za~epIjenjo. V V
I
I •~
•: Le~enje infarkta. Bolesnici so infarktom mozga, bez svesti, moroju se bri~ljivo
—
transportovoti, ler postoji opasnost do se ugu~e sekretom koji se mora ospiriroti. ~ri~
I
I
Etiologila. Ve~ smo pomenuli do je orteriosklerozo najvaThiji~etiolo~ki foktor u
— I U slu~ojevimo ozbiljnijeg poreme~ajo disanjo, izvodi se hirur~ka troheostomijo. .
I
nostanku tromboze. Etiolo~ki foktori mogu biti sifiIisti~ne 1 tuberkulozne promene I
1:1 Rodi smonjenjo edema mozgo doju se hipertoni~ni rostvori glikoze, zatim cere—
krvnih sudova, kologenoze; dijobet, neke otvorenepovrede glove, krvne VbolestI ltd. brolni vozodilototori i ontikoagulantna sredstvo, uz strogu koritrolu protrombino. ~
U slu~ojevima tromboze ~e~e je pove~an arterijski krvni pritisok. •~ Potrebno je nedoknoditi vofre elektrolite u krvi. Neophodna je strogo kontrolo I
Kliñi&i simptomi. Brzina I intenzitet simptomo zovise ad veli~ine tromboziranog
—

krvnog sudo, kao I od lokolizocije trombo.

!ii postepeno sni~ovanje visokog krvnog pritisko. Ostola teropijo je simptomatska. ~P~1_1jj~
‘IL
I
.

~ ~~:t:-~
V

~—-r~ V

~I

I - ~ - 101 ___

VIZ ~ -H- ffITl9i

 •—4_ l_..4_~_ ~—i—_—: ~ V ~ h~J ~ .L_L LLLLLL ‘.L’j
•~ •L1
~-—~
~ L ~.IJ.~..tt~4.ii4t..U
~ ~
-I.~-.J-.~L~-.~- I . L_.1J. .J~4I~j
-~ :.J. I. . _L~___J_ 41 J_fLl~JL~_iJP~1 •__j_j_~_t_4_ ~• II I 1 1 ~J j 1~ !
LST1J1ZLLJJT~_L_1J
I I F$41~ ±J’IT
L~I_L_ji._I._.1

i[[~1 ~ h~i~ fI~H~r~i~ ~

i_VV V__V -

h ~ ‘ ±JJjT.Ft ~ JF~j~J~
~J J4J.L -
u_~ .~L.
~+ 1: 1-: Hrona se mora davoti obazrivo, a u sIu~aIevima ozbillno poremeãene svesti, daje
V V

.~.4 Se pomoãu sonde. - I

‘~
‘
t~e~e je nagla pojava simptoma: ~estok bol u glavi, obi~no pra~en jaukom. Bolesnik
brzo gubi svest, sve do kome (produbijivanje kome je Io~ prognosti&i znak).
~j :~[:~ Tako~e
Neophodna je higijena bolesnika, kontrola sfinktera prevencija dekubitalnihrana.
I
S
I , Bolesnik je za~aren i cijanoti~an, oznojen. Disanje mu je duboko i nepravilno.
se ne sme zanemaritihigijena posteije i sobe. Savremen tretman ovakvih I
I
1
~ Arterijski pritisok je naj~e~e povi~en. O~i bolesnika upravijene su prema ~ari~tu T~Z~Ef
~ :i::[~ ~:± krvarenja, odnosno suprotno od oduzete polovine tela.
,~~ ±:~:.
ft~~ 4.
oesni a pa razumeva odelpenia so intenzivnom negom. V V V
I. . V V rFii ~
Po smirivanju akutnih simptomo, Ie~enje se nastavija rehabilitacijom. U sIu~ajevima 5
II Ako krvarenja ne odgovaraju teorijski o~ekivanim, obi~no se pretpostav
poreme~oja motorike, korektivne i druge fizikolne procedure traju I pa nekoliko II
simptomi V

II
II • jo do je krv, naj~e~e pa sill Zen~ljine prodrla udaijene strukture mozga
I
I
i~ izazvala simptome koji ne odgovaraju vaskularizacionom podru~ju rupturiranog
te~e, u
-~-fj-.i—1-~~
I krvnog suda.
.[ ~tt-~ • meseci.
~f1
j: ~I :f~
~4~4~+
U. L~:
:j~~ :J11~ ~
V j~L~+f F~ 14 ~
I4:f ~tJI~~
~ :~pj. ~
. .

Hemiplegi~a, nepravilne motorne oduzetosti ekstremiteta, ep!leptlckl napadi, koo I

V

. • ~ .-i-H-~
afozija, agnozijo I anestezija (ukoliko je bolesnik sveston) znaci su intracerebralne
It J ~
1
‘11 1~t-H ~ ~t ~T1 1
I ~ hemoragije. Zenico je ~iro no stroni krvorenja, moda one mogu biti i obostrano

- 1~7r2.44introkranhiaIt~ia-krva~enia1
fE±ffff+~+ ~fI:f}i ~ t±t~HHz ~EFi:HfE J- --.~
--v~-+-ij~±.i-~
~~EI~IEI1 I I
‘
pro~irene.
Bolesnik nema moguënosti kontrole ‘
V
V

V
V
~Lt:.
IV~_VV._V~ .jV.~

I
•
.. I r.
svopin slinKtera, a opasnost oct
I
0— V . V
V V i_ L_1 .
.i.

..L Intrakranijalna krvarenja dele se no intracerebralna I meningealna. ~ kolnih dekubitusa je zna~ojna.

L• I
II
I
I I~ Prodor krvi u komore mozga ma
. •
V V •~-j- -I-~$- ~:
$~ ~ IV
I
te~kb prognozu iii, ~ smrtni ITF1VIIT
I
II
I, ishod. V ~+~i±
I
9II lnfarkt mozgo nastoo usled embolije V

-~ - III
ili tromboze I mo~dana kr.iarenja V

I. nazivoju se zajedni~kim imenom

I
II
II apopleksija (mo~dana kap). Zbog V
1 1
To le krvarenje unutar mo~danog tkiva. It •
brzine nastolanlo I razvo~a nazivapu
. . . . . V

Etiopatogeneza. Arterioskleroti~ni krvni sudovi nisu eIasti~ni I te~ko odolevaju

— II se I apoplecticus.
ictus
I.’
naglom pove~anju krvnog pritiska. Nekroze u zidu krvnog suda, la~na oneuriima ‘It V V
9
I druge kongenitalne molformacije -krvnih sudova takode uve~ovoju oposnosti od ‘I
It
hemorag ije. “I
It ~ V V V
Okolnom encefalomalacijom jrvni sud gubi potporu I prska, all se ne sme zone It
Intracerebralni hemotom
I.’ ~ V
‘I
mariti ni hemorqgija posle trauma, u slu~ajevima tumora mozga ili metastoza, It
IILtL ~ V V V V V
kao I hemoragi~na dijatéza. Dodotnim faktorima mogu se smatroti fizi~ki i psihi&i I
napori, sun~anica, epil~psija- I intoksikacija organizma. I
I
Prskanje patolo~ki izmenjenog krvnog suda nastaje pri naglom skoku orterijskog
I
pritiska. Krvarenje mo~e nostati I usled slivonja mikrohemoragi~kih ognji~ta III je U . 17-2 4’2 MeningeaInakrvaren~arr 1 - - —L J
rezultat spozma i nekroze tkiva kr~’nog sUda. Zbog stâze ote~ano je vro~anje krvi ~
j
I
u
.
I
‘: H- -~E~z
E[ srce, pa je zid mo~danog kr~nog suda li~en kiseonika, ~to jo~ izrazitije dovodi do I IfL1I -
~r~4
ve~e propustljivosti I dijapedeze krvi I krvnih elemenata kroz zid krvnog suda. Krv I I
~ - V

I Meningeolna krvarenja su trojako: suborahnoidnQ, subduralno I ekstraduralna (epi— ~jlzL

.1:1 mo~e prodreti u komore iii subarahnoidni prostor. -
I
I
I
~ duralno). U ovom delu biëe govoro somo o subarahnoidnom krvarenju, dok ~e o :4~Z44~
Klini&i simptomi. Izuzetno retko simptorni se javljaju postepeno (glavoboija,
—
I
~ subduralnoj I ekstraduralnoj hemoragiji biti re~i u poglavlju a kraniocerebralnirn ~ZflZJZf.
I II
~s ~ ~‘rtoglavica, zujonje u u~ima I blagi ~ari~ni simptomi).
L
I
I
I
I povredama
I I.
I I
I I
I
I

II 103
I I. I -
II
I II
lb
 -ijj ±bf~ ‘~ Wzt~HE a
H4 H±~ H±Efziz
— ~
~L-d ~
L ~Z~Th~j 4f±~4j_ m
1~1

III
a1
I~areme:caII+zIvacarkorenova~ :~ziz~
17.2.4.2.1. Subarahnoidno krvàrenje
• (Haemorrhagia ~ubarachnoidaIis)
Ovo krvarenle preds~tovIIa izliv krvi iz rupturiranih mo~danih orterija u suborahnoidni
I! a’
I’
a’
a’ • • ~ WLJ± ±hzW±bH±±zL±hffiui±
L~JIJ4~ I~L~±±L~ .~4 - -
L~L~
~:
~
I
I
a’
a’
prostor. Rupturd krvnog sudo nostoje traumatski iii spontano. p :18.1. ~PIadun~PoIIneu~ttf
EtioIogija~ —Naj~e~c~i uzrok je aneurizmo, noro~ito aneurizma s nekroti~nim zidovima,
I
kojo prsko u trenucimo skoka arterijske tenzije, usled emocionolnih ~ar~ironosti iii’
iz nekih drugih razlogo.I drugi. uzro~ni foktori imaju zno~aja, no primer troume,
a
I.
a.
I’ .181 ;1 ~odi~o radi~~4. ~
I’
pa
arterioskierozo, infektivne bolesti, komplikocije cerebralnih hemorogijo, vaskulorne
kongenitalne onomalije, neoplazme i si.
Klini&i simptomi. —Simtomi nastaju noglo. ~estoko glavoboljo prac~eno je
I Polirodikuloneuritis se nozivo jo~ okutni idiopatski polineuritis, akutno inflomatorna
I demijeIinizirojuc~o polineuropotijo, okutni alergijski polineuritis.
povroc~onjern. P~stepeno ill noglo, nastoje poreme~aj iii gubitok svesti. Muko, aI
povroc~onje I uko~enost vrbtne muskulature upu~uju no nodro~aj mo~donica. Podela. — Postoji sledeëo, prihvotljivo podelo: EEE~
Na dijognozu ukozuju simptomi intrakranijalne hipertenzije, meningeolni simptomi, —okutni idiopotski polineuritis (demijeliniziroluëo polirodikuloneuropotijo — Londri—
~ari~ni simptomi i krvov Iikvor. Gilen—Boreov sindrom);
• . •

Simptomi introkranijolne hipertenzije dvostruko su uslovijeni: izliveno krv pritiska no — infektivne polineuropatiie; • .. ~—~j--~j
strukture mozgo, a hemolizirana krv uti~e hemijski no povec~cino Iu~enje Iikvora, uz
istovremeno smonjenje resorpcije Iikvoro. Simptomi zovise od toga do Ii se kolekcijo
: — metoboli&e neuropotije;

krvi nolazi no bozi iii ho konveksitetu mozgo.

— toksi~ne nèuropotije (olkoholne, medikomentne); • • • +Lt
Pri bazolnoj lokolizaciji dothiniraju bulbomotorne smetnje zbog poremec~ojo pokreta~a
o~nih jobu~ico (III, IV i VI mo~dani nerv). VrIo je oposno oko kolekcijo krvipritiska
El —

—
voskulorne polineuropotije;
genetski uslovijene polineuropotije i ~zEE1E:
“
no. vitalne centre mo~donog stobla. — ostole polineuropotile. ±1 ~:
II -
Krvorenje no konveksitetu doje simptome kortikalnih o~teëenjà s motornim ispodima Dominantni su motorni I senzitivni poremec~oji no distolnim delovimo ekstremiteto. L.
tipo monoporezo, koje mogu biti udru~ene s ofozijom (ukoliko je zohvo~eno domi— a .

nonina hemisfero). Mogu nostoti i drugi ~ari~ni simptomi (no primer epilepti&i
nopodi). •. . -
‘;JK.-~ 11. —,-—+-—,-÷—I_____
I —I-—i—~—-f——i-—+—t—-+-—i — . —

Medu ~sihi&irn smeinjamo dominiraju mentolna konfuzijo, prac~eno nesposobno~u : ~8-1~1 1 Gden-Bareov sindrom
.
. —JI
‘~‘_~

upom~ivonja (orrinezijo fiksocije) i dezorijentoci~o. - -

~±±~±~tJ±±±~4
Likvor, koji je krvov, isti~e pod povec~onim pritiskom I potvr~uje teorijski o~ekivonu
dijagnozu. ‘PatoIo~ki r5rocds odigrava se no proksimolnim delovimo nerovo, blizu spinolnih
Le~enje. Hirur~ko intervencijo se izvodi no oneUrizmoti~no promenjenom krvnom
—
•. gonglijo. • •

sudu. Dolji teropijski I rehabilitocioni postupok sIi~on je koo kod prethodnih vasku— I~ EtioIogi~a. Oboljenje noj~e~e nastoje posle nespecifi~nih virusnih infekcijo. U
— -

Iarnih oboljenjo. osnovi oboijenjo Ie~i poreme~aj koko celulornog, toko I humorolnog imunoIo~kog
Ld odgovoro. U okutnoj fozi izro~en je edem no proksimolnim delovimo nerova, a •

• kosnijedolozi do degenerocije oksono i mijelinskih ko~uIjico. -

II • . .
• Klini&a slika. Karokteristi~ni simptomi su bol u ekstremitetimo I porestezije u
• —

distolnim delovimo ruku I nogu. Fldkcidno porolizo naj~e~e simetri~no, u po~etku ~

I
izrozitijo no distolnoj muskuloturi sa donjih ekstremitetd, ~iri se ascendentno. Proksi—
• molno muskuloturo ek~tremiteto moie biti zohvo&na kao I distolno, o pogodeno fl~Z4j4~
I
I
le I muskulaturo trüpo. Porolizo interkostolne muskuloture i dijafragme dovodi do 1j~ ~
U
I
U
I respirotorne insuficijencije, ~ivot bolesnika postaje ugro~en pa go trebo hitno prevesti ~—

Ii
II
II
I
~..L.rn..11K
111KB IKKK
KKKIKUKKIBKIKIIIISIIKBSIKISSIIKIIIUBBK
•
‘K I
K
--
II
II
IIIKKI
SK.IKI
I II .h IlK. K.
KBl1KKKKKKIKBKIKKKBKK1KUKIIBKIKIKKUKIKKK I K III B1KKIK
104 •KIIIKIKIIKKKKIIKKKKUIIKUIKIKIBIIIK.KI1KUI II IIKKK 11KB ~
...i......m.......1Ks....s....l........a. i• •1K~~i~ KIll I I ~) K
KBKIKBIKI BIB KB SKIll 11111111 •KIK.IB IIKISKIKI 11111 11111
I hIll 511 K • SB IIKII BIBIBIBI III I II KIll K l••lI IlK. ~..
 I

.. S
h...
IS
-H—T~~+E-~i~ ~
~
~ PE J~ tZ~.EZ~Tt~ H~
•5SSSSS
ISIS...

u respiratorni centar i staviti na respirator. Bitna dijagnosti&a karakteristikaovog Lê~enIe. U terapijske svrhe doju se vitomini, naro~ito iz grupe B—kompleksa,
—

I.S...~ oboIjen~a je aIbumino—citolo~ka disocilacija. U cerebro—spinalnom ikvoru proteini ianalgetici, a u nekim sIu~ajevima i kortikosteroidi. Preporu~uje se fizioterapijski
su pove~ani, dok je brol ~eliIa normalan. tretmon odmah p0 prestonku bolovo.
Terapila. U sIu~aju te~kih kIini~kih oblika, kada bolesniku preti paraliza respi—
—

ratorne muskulature, primenjuje se plazmafereza.

Nekad ie neophodrio izvrsiti traheostomi1u.

h:IlI
S......
Po prestanku akutne faze bolesti treba zapo~eti fizikalnu rehabilitaciju.
I I I

IRS....’ ~L1I_LL_1LLLLLPi~Ll_~; III

111111:
5

::: ~:
5
. I
‘J1_iiJ_[~
- ~4fk’
p
+~tg±-~ :~
t
~i~D ~LL ~LZLiLL~4JI S
~ Periferni nervi mogu biti mehani&i o~te~eni ili zohva~eni tumoroznim bujanjem
tkiva. U literoturi se ~esto pominje termin neuralgija, za slu~ojeve gde nema pato
:1 - HI ~
‘~

ñ~c~a_.(rpoIyjtj~jrjtjs)~ -~-~-~
anatomskog supstrata bolesti i gde je bol dominantan simptom. U ovim slu~ajevima
nema smetnji u senzibilitetu, refleksimo i motilitetu, a bol se javija u intervalima.
- ____ ~ ~ :~E~t~ :~ Neuralgija je ~esto uvod u neko klini&o oboijenje, koje se kosnije i dijagnostikuje.
r Neke neuralgije (neuralgia n. trigemini V) izazivaju ~estoke bolove.
~- Neuritisi su zapaljenjska iii degenerativna oboijenja nerava. Izolovani neuritis (mono S
~i+ - neuritis) le izuzetno redak, pa je Iogi~nije govoriti o polineuritisu, koji predstavlja I
I

.1 [ —~_
simetri~no zapaijenje perifernih nerava. Ako nije u pitonju zapaljenjska priroda
oboijenjo, izvesni autori predla~u termin polineuropatijo.
I
I

si Etiologija. Polineuritisi su veoma ~esto infektivne geneze (npr. difterija), zotim

—
I.
II
~ posledice egzogenih (olovo, olkohol, medikomenti) i endogenih intoksikacija, rezultat
-~ poreme~aja metabolizma I nedostatka vitamina, simptom kolagenoza i komplikacija Povrede i oboljenja kranijalnih nerova prouzrokuju brojno o~te~enja funkcija nerova.
nekih somatskih oboijenla, zatim ~tetnog dejstva termi&ih, odnosno fizi&ih dra~i. Neka o~tec~enja, kao obostrano poraliza vaguso (X), vode u trenutnu smrt. Naj~e~i
•~ me~u o~te&njima kranijalnih nerovo je sindrom facijalisa, pa ~e zoto ovde somo
Klini&a slika. Postoji nekoliko grupo simptoma: senzitivni, motorñi, vazomotorni
—

trofi~ki. Tetivni refleksi su oslobljeni ili ugo~eni. o njemu biti govoro.

I
I
Senzitivne smetnje manifestuju se bolovima, porestezijomo, hiperstezijama
onestezijomo u inervocionom podru~ju o~te&nog nerva. Bolesnik se ~aIi no osec~aj
pei~enjo (,,kao do gazi p0 ~aru”).
•~‘p. ~ -~ ~

~1 ~ - -~ - -
- -.
- :‘
‘~ -

Motorni simptomi karakteri~u se nodro~ajnim fenomenima gr~evima, poznatim

— ~ J_ J ~. 5L~I

kao mi~i~ni krompi. Ispadni simptomi daju miltave porolize onih mi~i~a koji su Ii
inervisani od o~te~±enog nerva. Naj~e~e su zahvac~eni mi~i~i podiza~i stopala, bole—S I
I
Sedmi mo~doni ~ivoc (n. foci
snik visoko podi~e nogu do prstima ne bi dodirivao podlogu, ~to je poznato kao VII), jeste ner~’ lico. Ovaj
I nerv je no svom komplikova
,,petlov hod”. Bolesnik lupo nogama o podlogu do bi dobio zvu~ne informocije do
I
hodo, upravo zbog toga ~to mu je senzibilitet zo dodir i bol poreme&n (fenomen nom putu od Varolijevog mosta
I
,,taloniroju&g hoda”). do lica izlo~en brojnim ~tetnim
I
I agensima.
Zbog o~tec~enja refleksnih lukovo, refleksi su u po~etku oslobljeni, a kosnije ugo~eni,
dok je tonus muskulature sni~en. Etiologiia. —Osim kon—
I genitalnih paroliza facijalisa,
Propadanje mi~k~ne mase izozivo atrofiju, a mogU~ne su i trajne kontrokture, zbog I
I ovaj nerv mo~e biti o~te~en
kojih bolesnici nisu u stanju do pokre~u odredeni zglob ill ekstremitet. I
5!
I
mehani&im povredama (kod
II Paraliza facijalisa
trauma baze lobanje I petrozne

5 5

55IS.I
107 .9Z~
• •. ~
~i•ii.i ~-i• . • ,.~ ~-l--—’--~-~ ~ +j--~--i-+1-H-H-H--H*-i±N
t~-~ :~, ~H ‘~i~~1-~~ ~,
I~B •
~ m — •I
~ ~I •• - ±-f-H-H
‘S...
,.... S.
is....
~ .i. kosti), zahvac~en zapaljenskim procesima (lues, tuberkuloza, difterija, poliomijelit) ~ak I do mU se rozniaca susi, sto poviaci gubljen~e vida. Stoga oko treba pokriti
~irenjem infekcije iz srednjeg üva, intoksikacilom (alkohol, olovo), tumorima, arte
I
gazom kojo je natopijena fizioIo~kirn rostvororn. :tt4 ~
1=1~i~ —-ii
~iosklerozorn iii hirur~kim intervencijama u torn regionu.
I~E1 bi se izbegla kontraktura pojedinih mi~i~a lica, preporu~uje se bloga galva— ~Ztz.
Sve povrede facijalisa dele se -no centralne I periferne.
Centralne povrede facijolisa izazvane su apopleksijom iii tumorima mozga. Zahvataju
samo donju granu (za usta),.zato ~to ova dobija impulse samo iz suprotne hemisfere.
: nzac!a. V
AI~o~sé konzervativnim metodama Ie~enja simptomi ne povuku, preporu~uje se hirur~ko
- V V ~$
ic~z -

Gornja grana le po~tedena zato ~to dobija vlakna iz obelu hemisfera.

le~enje. Vr~i se dekompresija nerva, a kosnije su mogu~ne i plasti~ne operacije.
V
Tt ~
-H--’
Periferne povrede o~te~uju samo polovinu lica.
Sindrom facijalisa manifestuje se kao paraliza facijalisa i kao gr~ focijalisa.
a) Paraliza foci jalisa (paresis, paralysis n. facialis). Razlikuju se periferna i
ii’~”!
~ ~ -~-~-~-- -~

:~ :::: T
—

centrolna paraliza facijalisa. ~izE4tf ,,, ~

r1Lii~.. :
-+ I
.-4r
.:.i. ±~Ef~f±~ ±W+EFJ-JEL±
• •~ 21 Osteceniaplexusa brachialisa
.~I8~3 . • •
Periferna paraliza facijalisa (,;periferni focija I is”). Uzrok periferne paralize
focijalisa je nazeb, infekcija nazofarinksa (vofrja kolima kraj otvorenog prozora,
- . -. :- - :~ -~

spovanje kraj otvorenog prozora) povrede u konalu petrozne kosti.

Poroliza facijalisa naglo nastola, fiji uzrok nije infektivno oboijenje iii zapaljenski
Plexus brachialis sa~injovaju grane poslednja ~etiri vrotna (C58) I prvogtorakol_ ~
‘ nag ~ivca Th). V - V - -L4-1~- -~

proces srednjeg uva, naziva se Belova (Ch. Bell) paraliza, a prouzrokovana je I. 1 V V V V -

1 Opisac~emo samo neke povrede nervo V
otokom nerva u kanalu pétrozne kosti.
•: ovog pleksusa. Uzrok su noj~e~e povrede
U slu~ajevima periferne paralize zahvac~ena je edna polovina lica, kale ina~e ima • vatrênim ill hiodnim oru~jem, lokalni zo— ±~H~ :~
izgled maske. Na oduzetoj strani pacijent ne rno~e da nabere ~eIo, obrva je spu~tena, • poljenski iii o~iljni procesi, prelomi kostiju, -

oëni prorez (rima oculi) pro~iren, a oko poluotvoreno (,,ze~je oko” lagophihalmus)
—
pritisak disko ili o~tec~enja injekcijama. -

zbog nemoguc~nosti do se zatvore o~ni .kapci. Ako pacijent na na~ zahtev poku~a - . - -r
‘a) Paraliza n. radialisa. Radialis ie — - 1
da zatvori o~i, o~ne jabu~ice kre~u gore I upoije. To je tzv. Belay fenomen. Zbog
nemoguc~nosti treptanja, stalno se nakupijaju suze. : ‘
V ‘I::: -
nerv ekstenzor.
~takom Povreduje
koja pritiska se Vdosta jomu,
no pazu~nu ~esto V -

Zbrisana je linija koja se prote~e od krilanosa do ugla usne (nazolobijalna). Ugao pritiskom nadlaktice no ivicu kreveto (u Paraliza n. radialisa: eva ,,vise~a
:~
—

usto je spu~ten, a usta ,,iskrivljerio” ka zdravoj strani, zbog ~ego pacijent mo~e imoti
varljiv utisak do mu je oduzeta zdravo strona. Bolesnik ne rno~e do duva i zvi~di.. snu ill utoku narkoze)
(olovo).
ir intdksikacijom
V -
~ako”~sn~ —
V -
skretanje pesnice unutra
V -
V
Zvac~e ote~ano. Zbog paralize nekih mi~ic~a slu~nih ko~ica no povredenoj stroni,
pacijent natprose~no ~uje (hiperakuzija). Ukus mu mo~e biti delimi~no o~tec~en. ~i Paralizo Se rnonifestuje~fenornenomV ,,vise~e. tic :‘
~ ~ake”, nemogu~no~c~u iii ote~anirn steza— - - -:
Centralna paraliza facijalisa (,,centralni foci jails”). Kod panolize centralnog tipa
—

o~te&na je samo donja grano. VPacijent pri vol jnim pokretima ne pokrec~e ugao
::
d! njem pesnice I stepenastirn rasporedom
prstiju. V ~E~_{-~-
usto. Pokreti koji izro~ovaju.. ernocije obi~no su neo~te~eni. - V - V V V V V

•: b) Paraliza n. medianusa. Paralizo — -

b) Gr~ foci jalisa. — Karakteri~e se gr~evimo mi~i~o u inervocionom podru~ju ovog nerva onemoguëovo pacijento do - - 1
facijolisa. - savija prva tn prs~o, do palcern dodi~uje -

Terapilski postupak. Terapijo je simptornotska iii hinur~ko. Protiv bolovo daju

—

se anolgeti~i I preporu~uje se lokalno zogrevanje Pnotiv edema treba davati vec~e

:~ V V jogodice ostalih prstiju I do vrhom ko~iprsta
grebe popodlozi, d pri zalvaronju pesnice
:i~~
-:
V - -

- -~
V palac i ko~iprst su opru~eni (,,gest polo— —-

doze pronizona. Vitamin B1- je u ovom slu~aju zna~ojan teropijski foktor.

Medi~inska sestro mona do vodiro~üna a za~titi pacijentovog oko. Po~to pacijent
i 9 - gonjo zokletve”). V V i—
ne mo~e do zotvoni oko, postoji oposnost do povredi ro~nja~u raznim ~esticarno ill ‘~ Atnofije mi~ic~o diana dovode do VobIlkO V V - - -

~ ruke koji se naziva ,,mojrnunska ruka”. V Poroliza n. medianusa (M. NikoIi~) -

V V • V V ~-

• • • F - - - -~jj5 -- 4,
_p~
j
5 -

~~:I 1IL:411j4~: !I :1109 I~

;_i;— -. • - V

V - - —...:. •. .m •:~
ii~ JJL1~_~_L~ JJJ_L~ 4JJZi~EflJ ~ ,l S ILL ~ L_LJL--:-J_~L- ~
i~i..i. I -~
1T • •I.I4.j;~ ~ ~i11 IIJ’_ ~~__I__ ~____ ~_ _LJ
RR•IIIIIIIUS II
~:
• ~ ::. r ~_ ~ ~ZT zrr
i.iRil.R.l...m.. I
IIIiIililliSiIlIIl
1•11IIII
iii.ilip.
~;j~ -ga- ~-~+~--~- -~--

I......
II,

i
1111111
111111111
1111111
111111
II.....
li...iII
c) Paraliza n. ulnarisa.
noj~e~e biva povreden no nivou Iakta
Ulnoris

iii diana pri ~emu pacilent ne mo~e do

—

I testa. Zohvaceni ekstremitet se vise znoll, a pri torn mu ie temperoturo cesto snizeno.
Hipotonijo i otrofija mi~i~a nisu retkost. V

11111111 ,,l~ijos” se dijognostikuje ve~ pornenutim neurolo~kim pregledom. Patelarni i Ahilov ~L~j:
•• I......
I...... sio~i u pesnicu domali I mali prst. Vi~e I
I
: refleks su sni~eni iii ugo~eni. Rendgenskim snimonjem otkrivo se prolops disko.

I
111111 no nadlonici nego no dianu jovijaju se
111111
111111 mi~i~ne otrofije, a oduzetost mi~i~o, atrofije
.1_as. ‘ Le~enje. Bolesnik se mora imobilisati staviti no tvrdu posteiju (dosku ispod
~
11111
i kasnije kontrakture doju o~tec~enoI ~aci p du~eka) iii u gipsono korito. Od lekovo doju se ocetisal, analgetici, injekcile pro— T1T~r
I izgled kond~e (,,kond~asta ruko”). fl kaino, a preporu~uje se I lokolno utopijovonje I tople kupke. Istezanje (ekstenzilo) ~
se tegovima, a ponekad .ie potrebno hirur~ko intervencijo no disku.
I ~ b)~ Paraliza n. ischiadicusa. — Parolizo n. ischiodicuso monifestule se oduzeto~u svih I~t~J
I
I
I
J
II
rni~iëo potkolenice. U ovom siu~aju korakteristiëno le vise~e stopalo i nemoguc~nost
sovijonjo koleno.
S
I ii Rn torn se Ahilov refleks ne izozivo.
Paraliza n. ulnorisa (M. NikoIi~) I
I
I
I
Zavr~rie ~rone n. ischiodicuso su zoledni&i
I n’erv Ii~njo~e (n. peroneus communis) i
I I~jj UJ .: • i—t~ tii-~-u~1i--t1iIi-’ iiii-ttritt:t: II
II ‘nerv golenja~e (n. tibialis).
J~~11f~I
I V•~
~~Pb~Fi
•
IS
II
I
Nervus peroneus communis bivo povreden
.LL’
--- —~ ~-

ii ~ pri frelomu fibule (kod skija~o), zatim kao

II
I
I
:: posledica ranjovonja, infekcija ill gipsonih
Oval splet fine grone 4. I 5. lumbolnog I grane prvo tn sakralno ~ivca. Najdebili I
I
::
II
&avoio potkolenice. (Naro~ito le porostao
• • . • _I~i~~ ‘1
I najdu~i ~ivac ovog pleksusa je n. ischiodicus. Opisa~erno ove grupe simptorna. I
I
oroi pora izo u ieanom KrotKorn penioau
II . . • . LLI 4_LV
I U kada su mladi zbog mode nosili gipsone •
a) Neuralgia •sch~iadica (,,i~ijas”). Naj~è~c~i uzrok ove neuralgije je pritisok — I
II
U
II
•
.cizrne).
V
V
- V

intervertebralnog disko, kompresija tumora karlice I osteofita, zatim infekcije I in— :‘

toksikacije.. I.
I
Pri oste&niu peroneusa iavlio se ,,visec~e ~ V

II
::~ stopolo” I hod nolik no hod petlo. ::tr~
:~
U svim siu~ojevirna, osim pri nagloj. protruziji diska, simpiomi se rozvijaju poste— I
I
peno. I Poralizo n. tibiolisa onernogu~ova pocijentu
I stojonje I hod no prstimo. Pacijent se
Prolaps intenvertebralnog diska nostaje pri naglim pokretima koji optere~uju ki~rneni I
I •. pni hàdu oslonjo no petu, pa nisu• retke ,, •
I ,,Petiov hod kod ostecenlo peroneusa
I I
stub (naglo dizanje tereta u povijenom polo~oju). Dorninantni sirnptom je bol u
inervacionorn podru~ju n. ischiodicusa. Bol po~inje u krstirno, ide preko gluteusa,
II
I
II
. • ulkusne prornene no peti I Vtabonlrna.
V V V V
V
V V ~Ts~
•~ zodnjom stronorn butine I potkolenice, do spoljo~njeg gle~njo I prstiju. Bolovi Se I V •

I mogu ~initi prema abdominoinoj I ingvinalnoj regiji. Bolovi su stalni ill U talasirna. I
I • V V
Poja~avaju se pni ka~ljanju iii smejonju, kao opstipociji. Na pritisak ispitiva~evih Vpri II
II
I V V V V V L.~V.J.LL

prstiju javijo se boi no mestimo gde je nerv najpristupo~niji (Valejeve.— Volleix I : V • •

I
II I -H--v
— bolne to~ke). U torn delu pacijent imo neprijaton ose~oj utrnulosti iii rnnavinjanja. I
V • • V --I--

ii I
• Ledni mi~ic~i Vbnane se od bob refleksnorn kontrakcijom, pa ie pokretanje ki~menog I • V
V V
V :_ii~
II I V V
• • stuba ote~ano iii ogroni~eno. • V V V V
I I V
1 I
I •~ Bolesnik aktivno ne pokrec~e nogu, ~tedec~i se bob. Ako poku~arno do bolesniku II
I I V V V

1. II V •

• koji Ie~i sovijemo u kuku nogu opnu~enu .u kolenu oseti& bob I pru~i& otpor I
.5 I
janju ve~ pod ugborn od 450 od podboge V(kreveta). To je Lazarevic~evVznak (prerna • 1F3
I
Ii:i
I
I
~ j~t— ~ knji~e~niku Lazi Lozarevi~u). Bob se obja~njava istezanjern nenva. Postoji jo~ nekobiko
dijagnosti&ih zahteva koje ne pominjerno,jen su to sarno vanijante Lozarevic~evog II
‘I 3
II ‘3
- III 3
I • IV V
•
5
V
IS
-
I II.I -

II~aLLI L 15155 I 4 L~ J Ii ri
II

~: ,
110
I

I I
•

I I
5 •

5
11551
•~

I
:1
Ij~

5 11
I I
IIlis11.sIa5Ii
• RISI•IIIR
SIllISSISS
sma.asa.i
-

-
• II’
II
ii
S
ii
II
I
31
-~

S5
Sill • 511 1511111111 as~~iae•m -~ ii
II I 1151 I 111111 111555111 I 1111 11115 I ‘III JIll
• 15111 III. it I I 1
 - ±±4:~ H’j ±t j:4± z141JJz1± W:~ ~

Bolesti
• ~ ~ I! I
mis i cVnoV_zivcane~spojn.lce :u :
. ~• ••• •, • . - t.r. - - -.~
: --:: •1
~

IV boleVstVl IinIsIca- -.~::: ~ -~

—.[• -
r
H ft~ t
fNVeuromrs:I.c~na o olienjo)..: :
LLI~
-
V
-
I~•
- P~~gresivne distrofije mi~i~a imaju atrofi~ni, hipertrofi~ni I pseudohipertrofi~ni oblik.
V
rTT~-Iir ::
.V!V. V~V

- ~ Za Vsve ove slu~ajeve karakteristi~no je slabijenje motorne snage I kona~na paraliza.

~ V -

II
‘ A,~~~omaIije polo~aja tela I pokreta takode su ~esti pratioci ave grupe oboijenja. Pro— TI
V V V ‘I -~ V~V V
i g’resivna mi~i~na disirofija karakteri~e se progresivnom atrofijom simetri~nih mi~i~a,
Mi~k~i sIu~e mnogim funkcilama tela — kao ~to su kretanje, rdvnote~a, tonus i sIi~no I I.. 4. I. I
ko1i su cesce pogoaeni u pro~sima nim ae ovima. V
—. ler seimpulsi sa nerava prenose na mi~iëe i stimuIi~u njihovu oktivnost. Vt
• Etiologija. Za mnoge oblike distrofija utvrdeno je hereditarno optere~enje. Su~tina
—
Oboijenia mi~i~a VSU veoma raznovrsna I brojna: kongenitalni defekti iii potpuni
nedostatak Vpojedinih mi~k~a, atrofile I distrofije, kao I miozitisi. Izvesni autori ovome j~ u biohemijskim, fermentativnim poreme~ajima. Izvesni autori smatraju do je u
pvom slu~aju u pitanju poremé~aj dijencefalne regulacije metabolizma.
dodalU iVmialgiie I miogeloze, podrazumevajuc~i pod miogelozama reumatske, I VV

rnetaboli&e iii intoksikacijom uslovilene smetnle u mi~i~ima. I~iini&a slika. Distrofije su pretefro bolesti detinj~tva I odolescentnog doba, a
— —t V

~è~c~e Vobolevoju mu~karci. V

V VI IV!

Kod progresivnih spinalnih atrofija rni~iëa patoIo~ki proces se odvija no prednjim V I V~ V

rogovima ki~mene mo~dine motornim ledrima kranijalnih nerava u perifernom
Vj
I Di~enova mi~icna distrofija najte~o je forma distrofile. Nasledivanje je vezano za
I x—hromozom, a obolevaju uglavnom de~aci (izuzetno retko devoj~ice).
motornom neuronu. Kao posledica ovih prornena.javlja se motorna slabost atrofija I I VV
I
mi~ic~a, pretefro trupa. Iproksimalnih delova gornjih i donjih ekstremiteta. Po pravilu, V U Po~inje pre 4. godine. Zahva~eni su najpre mi~i~i karli~nog I ramenog pojasa. Mi~i~i IV .4 —
Vmiotatski refleksi su uga~erii: - V V I I listova su hipertrofi~ni. Bolest je progresivna I u roku od deset godina bolesnici
I I
I prestaju da hodaju. .
Miozitisi su zapaljenski procesi no mi~i~ima. V V U I
I
Atrofile distrofile Se. káraktéri~u primarnom iii sekündarnom atrofijom mi~i~a, I • Polovina obolelih prohoda posle 1 8 meseci ~ivota. Hod je gegav, ,,patkast”, dete
I • ~&sto pada, ote~ano sé penje uz stepenice, ne mo~e do tr~i. Tipi~an je Gocirsov
simetri~nog iii asimetri~nog rasporeda. Ovi procesi ~e~e SU pra~enigubitkom fur~kciIe I
I
I sIabIjen~em tonuso. Ponekad le tonus; naro~ito pri prvim pokretima, povi~en. I I (Gowers) manevar ustajanja. lz ~u~e~eg polo~aja dete ne mo~e do se uspravi, vec~
I se sopstvenim rukamp dVrfI za potkolenice, zatim za natkolenice. Ovaj fenomen
Kiasifikacija. Mi~k~ne bolesti .dele se na sIede~e grupe: distrofije, zopaljenjska
— I
I I
oboijenja, miotonije, ste~ene metaboIi~ke miopatije, periodi~ne paralize I bolesti • poznat je I kao ,,fenomen pu~enjo
I U uz sopstvene noge”.
neurorni~iëne Vspolnice V V- V I I
. I
I I
I
Zbog poreme~aja6 statici javljaju
Radoj~ic~ novodi. sIede~u podelu: nosledne miopatije (mi~i6,e distrof~je), nejasne
‘

kongenitalné Vm.iop9tije~ miotoniëni porem&~aji, periodi~ne paralize, oboijenja S

I I
.
I
I : s~ deformacije vratnog I slabinskog
dela ki~menog stuba. Lordoza je
I
riagomilavanjem glikàgeno, zàtim tra&rne mi~iâa; zapaljenjske miopatije, miopatije I
I - posledica atrofije mi~i~a karli~nog
udru~ene so endokrinini I rrietaboli~kim Vporeme~aiima, malignim oboijenjima, ml— I

astenilom, kao mi~iëni •poreme~aji nepoznatog porekia itumori mi~i~a.

I
I
P~I°~°
I
I Zbog slabosti mi~i~a ramenog

6~
I
I
II
•
I
El pojasa lopatice nisu priljubljene
Uz- grudni ko~, a poznate su kao
II
I
U, U
:~ 7,krilaste lopatice” (scapulae ala
•-
I II
I IL
U
II
Mentalna retardaciia e cesto (u —~
I
II :~ 1/3 bolesnika koli~nik inteligencije
IL
I.
II
:~
RI
je ispod 75). V
I
II •~ Posle 1 2. godine ~ivota veána obo—
I
• lelih od distrofije ne moie
Atrofija mi~i~a obolelog Bra~a obo— stalno da hoda. Nastaju kontrakture,
od miopatije lelo od mb— I IU~ V Goarsov (Gowers) manevor ustojonja
patije

JI~JVH~t~~
H -~j~ .~ ~:~[
I::: I

112 I...... •• . B. B
I~ ~ m • •B.
• ••........ B. •B.B .~ RB B..’
• BBBRBURB.RRB B. BR BR B..
I 1.1 --
 : --~~-~ ~- -~~-
~:.
..
~HL~ 1 I1 I
1
-r r j I
~
~ -F-i H+lm
I
±~ HH~ ~H H~±±HHzj±l±it
LW 1 i TE1~ ~
±HHJ~H.iH~j
~ I~I~ I fl~
H-~--i±i-~- ~ii+~
T l~ I~
~ [II ~ ~ -~jz~~’~t. ~
K—
— . ‘4gm
SI.
S.
smanjenje vifalnog kopaciteta pIu~a, ~este pneumonhie, a smrt nastupa izmedu 1 6. kolica trebo podsticati fizi&e ve~be, igre, sport i Jt~
I.. i 1 8. godine. takmicenio koia se orgonizu~u za distroficore ~
S. K
• SK pojcisna’mi~icna distrofija nosledule se obi~no po autosomno recesivnom tipu. Fizikalnu terapiju treba blagovremeno po~eti. Neo— 1ztrzL~4~
K..... Glolevaju pripadnici oba polo u prvoj iii drugoj deceniji ~ivoto. phodno je uIo~iti maksimum napora U nostojanjirna V

I...... ~cil~iva~eni su proksimdlni delovi ekstremiteta. Slobost i atrofija ispoijene su no do se odIo~e kontrakture. Kontrakture mogu ote~ati iii
•5S•SKS
mi~k~ima karli~nog I romenog pojoso. Retke su pseudohipertrofije muskulature dnemogu~iti stojonje I hodanje. U tim slu~ajevima no
•SWKS I
K..... •listovo. Obolele osobe su normalne inteligencije. tetivamo se preduzima hirur~ko intervencija.
TJZIV i:ZD
Kod descendentnog skopulo—humeralnog oblika tipi~ne su ,,kriloste lopotice” i ote~ano Skolioza(kod nepokretnih bolesnika) ote~ava sedenje,
I KB
• podizanje ruku, a kod ascendentnog pelvi—femoralnog oblika ote~an je hod. smonjule vitalni kapacitet plu~a I doprinosi nostojonlu
B. respiratorne insuficiienciie. Skoliozu ie moguce odlo
B.
• ~4 De~Ia mi~icna distrofija korokteristicEno je p0 benignijem toku u odnosu no
Di~enovu formu. Obolevaju osobe obo polo. Mi~icEno slobost izro~eno le u proksi—
• goti fizi~kim ve~bama, oktivno~u bolesniko i ishronom xtjz~z
k’ola necEe dovesti do gojoznosti. Kod izro~ene skolioze V
‘moInoji~i~kuIoturi, a pseudohipertrofija Vjeretko .UVtrecEoj deceniji hodonje je irn
•. • H: ~nemogucEe— -- V VVV V
V
• freporucEuje se no~enje korseto i (ih) ortopedska inter
~vehcijo radi ispravijanjo deformiteta. V 1LJ ~Ej~+E.
5K LKod facio-skapuIo~humeraIne mi~kne distrofije nosl~divañje je outosomno Ortopedska pomogala (ortoze) su tokode od izuzetne ~IZ[~{1
\Vd~minontno_~o:obolevoIuosobeobo~poIodotrecEedecenhI~ ~ivota.
koristi, sprecEovoju rozvoi deformiteta i omogucEavalu
11- Bolest se monifestuje obicEno u drugoi deceniji inicijolnom
slabo~cEu mi~icEa lico I romenog p01050. KarokteristicEni
su omimicEan izroz lica,-nemogucEnost zatvoronja ocEiju
bblesnicima do sornostalno hodaju. Prove se od
plosticnog materiialo I oluminiiuma.
V
~~±i
r
~IFLtI
~:
-+-i-r- -

-
~Poslednjih godina usovr~eno su involidska kolico no
r • -
I nemogucEnost zvi~danjo. VPodizanje ruku je- ote~cino~
Lopotice Vsu ,,krilàste”. Izra~ena je lumbolno lordozo • rucni I elektncni pogon, a mnogi grodovi nostole do D
re~e probleme prevozo invalida, medu kojimo je veliki
• pracEeno poremecEojem hodo. Hipel-trofijo mi~icEo I kon
K 1T broj distroficEoro. t1J :EJiZVV
trokture su retke. Inteligencija obolelih je normolno.
V V S • V~

Diiagnoza. Rodi bldgovremenog I tocEnog postav

—

Ijanja dijognoze neophodon je nojpre detoljon kIinicEki

V V Pseudohipertrofije potko
pregled, zotim odredivonle nivoo mi~icEnih enzima u •
V
V
• V
V
•
lenice • V i’zi:~t:H~
serumu, elektràmiogrofi~a, mi~icEna biopsiio, EKG I
psihoIo~ko testironje. • maimammis•aummusa
Koncentrocije mnogih enzima u serumu povecEone su ~
zbog propustijivosti membrane mi~icEnih cEelija. NarocEito
•5KSBIBI5KIKK!aIKKIBKBIB
je povi~ena kreotin fósfokinaza. IKII.1 IKIl •IUIIK5KaU
__. __ I •• R•
Odredivanje I nalaz pove~one kreotin fosfokinaze u
fetalnoj (plocentarnoj) krvi mu~kih fetusa indikocija je
:: r
~
V •~ ~-~N -i---f 4~-bl-l-- ~ ~ ~
‘N~~4
za prekid trudno&, all mogu~i su i Ia~no pozitivni Krilaste lopotice V V

rezultati.
V
•
V
V
V •
• -~EI~+ ~
• ~‘ • Mijosteniju korokteri~e potoIo~ko zomoronje mi~icEo. PoreticEni I paraliticEki fenomeni V

•Biopsijom horionskih resico I genskim proboma nosiloca mutironih geno mogucEe • iscEezavoju posle odmoronja, do bI se, posle remisijo I egzacerbacijo, rozvilo sliko LflVfEJZ

je utvrditi postojanje ovog geno kod fetusa u prvom trimestru trudnocEe. • potpune mi~icEne oduzetosti. V V • V

Terapija. Neophodno je stimulisati fizicEke aktivnosti deteto, cEesto uprkos njego—

— • Etiopatogeneza. Osnovu mijos~enije cEini outoimuni proces, odnosno stvaronje
— :MtJtfZ~
vom otporu. Bolesnicimo sé sdvetuje do hodaju (oko 3 soto dnevno), do se igroju ontitelo protiv receptoro ocetil—holino. Timus je biton zo zopocEinjanje I odr~ovonje TfE~ift~~
sdrugom decom,da plivoju. Kod storije dece kojo su upucEeno no invalidska outoimunog proceso. U vecEine bolesniko postole promene no timusu (hiperplazile, ~-~[-i—~-i--:
:
I i
timomi), a normolon timus utvrden je u 20% obolelih od mijostenije.
-V V
• V j~rrF.
Li_fl
• V V VV V -r

: :::~:. ~ --:L- - - — ~_ -~-

iT~
-~- - ~~JV ~1 •
114 II•KII1IIIK 1K
V. 1.1
•1K
t+
I. •iE~T~
j
I
,ir
lID -
rH
• •..S•S.• •KK•KI • • • •• • •
• ••• a •aa am -
• I I II -
 . ..~.. . . ~ r,:::Jm riLL •~
~••m•~
I..~............
~ — ~ ~i~r ~
LLiJ LII Li~’~
~:. .LLLL ._LJVLL 1
.LLF ~
L~.JJ Lii .
.‘ LLJ
I : .~ t.L
I+~LE1_II,I
I~1
izLL~z::r:i:iI~1~~
- I_ ,
lI__1__rrILJ1ILIlr
J:r h1C
:z; ~
- IJEILI~L jH
1_I,IlrIII
r.:ri
Jlr1~:’V__T1I
j1]~ ~
~
!::rr1.
_IJ

~
a 1 I
L I LL.ZL C’
•
I LI L
LJJLLIi~LLi IIL~r_ujt4, LFuli
1
1 r J L j_I
—i
.LiLLL[1_H ~
i I I I
~

1 I I I
I

I 1 i I r,
•—~--
i r r 1 , I
• •~_
I.
ii ~ TIHLI_Jl~i~~ II P i-~r- t-T1- ..~i_rFf_F V
4}L~4[
-
~ I ~ -
tLZJ1 -i--~-P.i
ala.. ‘U
: Dolazi do smanjenja koli~ine acetil—holinskih receptora. Preno~enje impulsa so nerva Juvenilna mijastenija nostoje posle desete godine, ~* V —

no mi~i~ (posredstvom acetil—holino oslobodenog na nervnim zavr~ecima) znatno a proceno e ptozom kapaka, rozrokoscu i videniem U
je redukovano,a neuromi~ni blok mo~e.nastati poreme~ajem presinapsnog I dvosliko (dipiopiie) Patoloski proces maze zahvotiti i T
druge misice lspol~ene su i disaine smetnie
hjjjt- postsinapsnog dela neuromi~i~ne spojnice. V - T~1ThTi.
- Y mijosteniji broj acetil—holinskih receptora neuromi~i~ne spojnice smonjen je zo oko U adolescencili javljo se porodi~na udnopojosna
mijostenijo. Pra~eno je slobo~u proksImalne musku-- r”
~ ~ 70 do 90%. Oboleli od mijastenije poseduju antitela no acetil—holinske receptore, - V - V ,

t1 - all titor ontitela ne odreduje te~inu bolesti. I

Iciture ekstremiteta. V
- 1’~1 --v-;--

~~ Zna~ajno je isto~i 1 nasledivanje, odnosno porodi~nu pojavu mijostenije medu I Dijagnoza. Dijagnozo se postovija zamoronjem pod—
—

ento oboleli pri broianiu pocin~e nozalno do govori,

.~ --~

r
srodnicima, uglovnorn ste generacije. ‘ +L ~
a pri pogledu u plafon Ii horizontalno spustalu mu :~IJ
Klini&a slika. Patolo~ka zamorljivost rni~i~o javljo se posle fizi&ih napora Ill
se o~ni kapci. Ubrizgavonjem neostigmino ill tenzilona I-ij±LIE~.
~ L~+~- predve~e Misici oci~u ne mogu do se suproistave sili Zemliine teze, pa se ocni kapci i simptomi zamoro brzo se povlo~e, tako do ovi testovi
IF 1-j_t~J_.~ spu~taju (ptozo), a jovlja Se I strabizam. Pacijenti ~esto dvostruko vide (diplopije). mogu do poslu~e za brzo I potpuno dijagnostikovanje.
Lice obolelih ima pa~eni~ki izraz (facies myopathica), pa se ne moie diferencirati U di1agnosticke svrhe koriste se as i elektromiografi~a, . ~—
kod se bolesnik smeje, a kad plo~e. zatim rodiolo~ko tehnika (pomo~u koje se mo~e otkriti
~ tumor timusa), kao I testovi koji se koriste za odredivanje Ptozokapaka obolelog ~Trt11:tzi
liLt_i_Li ;++ Kad proces zahvoti bulbarnu muskulaturu, bolesnici te~ko gutaju I postoji velika od mijastenhle
I1~I~±~ -f-~1--f1- opasnost ad ugu~enjo. Gutanje potpomo~u pridr~avanjem donje vilice. Govor je •i
•
.antireceptorskih ontitelo. r1T-rttz’~
~LJ-~-1 ~
nazolan (,,kroz nos”). V Le~enje. — U terapijske svrhe daju se antiholinesterazni lekbvi so kra~im (neostigmin) ±±zt±t+~:
p - . . , •
Mi~ic~i ekstremiteto pogodelil su distalnim delovima, a refleksi su o~uvani. Oboljenje • i duzim terapi~skim de1stvom (mestinon).
I . V V L_L ‘-+~---

‘iILr:rLI. ~J je hronió~o i~ progredijentno, mada mo~e nastupiti I okutno. Nekad se jovljoju : Preporu~uje se operativno uklanjanje timusa (timektomija). -
I: atrofije mi~a.V V
UI
- ACTH se daje 1—2 nedelje, u dnevnoj dozi ad 100 I. j. Korhkosteroidi (pronison)
V

1-H--j~-i-i-i-~:
Naro~ita hitnost i ume~nost potrebna je u .: oridiniraju se kod te~ih obliko mijostenije III u slu~aju izostajonja efekota ontiho— ~1j±H:
slucaievima miostenicnih kriza” Kriza pocin~e ‘ Iinesteraznih lekovo. TCIZ’J4LT:.
f---L-i-+~
:
V -

- - • akutno,
Ako so poreme~ajima
se blagovremeno disonja
ne uka~e I gutanjo.
hiino pomo~, U te~im slu~ajevimo pribegovo se izmeni plazme (plozmafereza).
I V -1 ~
ishod le fotalan. Treba bItI krajnje oprezan do :.~II Mogu bItI primenjeni jo~ I ontibiotici, citostatici, kao I ontilimfocitni globulin ATG.
V UiLr -l-~
I IFi-L~.-~±
~t!H~ rj- se ova kriza ne bl pome~alo so simptomima
koji nostoju prilikom prekora~enja doze lekova I
~
UI~ .
Bolesnici ~ije je disanje izrazito poreme~eno I ~ivot ugro~en sme~toju se u bolnice
i stov .ioiu
- .
no respirotore. V 111
j—~ I 1.
(holinergi~no krizo). -
I V ..~ It ‘I
LLJL,VVL U
[I ‘:~~:Li: Pored toga, izvr~eno je podela mijostenijo premo
uzrostu.
Mijastenija de~jegdoba je prolazna, neono—
talno (prenosi se no plod preko plocente I troje
:
: II ~
U
I V
• ~ H~
V -
±1 Li

: Polimiozitis je subakutno, simetri~no, zapoljenjsko oboljenje mi~i~a karli~nog i ro—

-~ •~- . kratko), kongenitalna. Nostaje u dece ~ije mojke
nisu obolele od mijastenije. Kod ove forme postoji :
~
menog pojaso I trupa. U klini&oj slid dominiraju slobost I bolovi u zahva~enim
ptozo o~nih kapoka i paroliza mi~i~a pokreto~o
: regionimo, poreme~oj gutonjo I fonocije, bezvoljnost i paspanast. Kod dermoto—
miozitiso javijaju se i ko~ne promene.
~4i:(zjJ4i
I-F Izraz icc obolelog ad mija . o~nih jabu~ica. Nisu poznate remisije. .
r.. stenije V V :i~rTr~ -.

Kongenitalni mijosteni~nI sindrom monifestuje se

• - iIfl
V V (no rodenju) ptozom o~nih kopaka. p
I
U••I • V - —.1-V-I-V-i—-—
IEI -

~-1Fi~T- Porodi~na infantilno mijastenija ne ~ohvato mi~i~e pokreto~e o~nih bulbusa. Karakteri~u ~ : Miotonija je ote~ana i odlo~ena kontrokcilo mi~ic~a zbag~ega su voljni pokreti --ff’
ote~ani, kruti I nehormoni~ni. I
Ih spantone remisije.
IL
V
I -H-’ V V
V V V
-
I •a F
I V

I
II I II, I I~-1-4~ -: I
I
• 117 -

F ~- IV
I - -- •
4 .. a’ _• ••• V
 Vi • rH. ~
~ 555 r’-fl-’
_L ~
~ I
~
•*--~-~--~--~--‘

ii _~ _~_ ~ — -

i ~ 4TT m~TFb1~Hj
±r

.: Postnatalni faktori deluju posle rodenla, a obuhvatalu povrede (kontuzija mozga, ~TTt.
subduralni hematom i dr.), infekcije (meningitis, encefalitis), a rede trovanla i
in snnn• -
1 ~)askuIarne akcidente. V
•1v•I

Decia5.55.5
I

cerebraln.aT-pai
S ‘S

•1 Svi ovi faktori prouzrokuju poreme&j mo~dane cirkulacije krvi I smanjuju koIi~inu -~ ~-+i-_~
5 555 I55 55 ‘~ kiseonika, koji su neophodni tkivu mozga. I hipoksija i anoksija (ukoliko su pro—
V De~ja cerebralna paraliza je poremec~aj u razvoju ill gubitak mo~danih I motomih funkcija
(~esto udru~eno s o~te~enjem govora, vida, mentalnom retardacijom I epilepsijom) prouzro—
U
I
U I
:~ IQngirane) dovode do ireverzibilnih strukturalnih poreme~oja mozga. U
arealima tkivo nekroti~e, ~stvaraju se cisti~ne formacije, hi&omijelija, hematomi,
T1~VV
~ o~iIjci, atrofije, iii se, pak, smanjuju vijuge mozga. Mogu nastati anomdlije razvitko
kovana raznovrsnim o~te~enjima mozga u prenatalno, perinatalno i postnatalno doba. ~!I I~ortikospinaInih puteva. V~±E

.TT~+rVV
De~ja cerebralna poraliza je stati&i poreme~aj pokreta I polo~ajo, koji po~inje u ranom
‘ Klinicka slika. Klini&i oblici zavise od lokalizacije I obima patoanatomskih lezija.
—
detinjstvu, a karakteri~e se spascititetorh iii nevoljnim pokrefima ekstremiteta.
:~ Simetri~nog su iii asimetri~nog rasporeda.
‘I
Etiologija. Etiolo~ki faktori de~je cerebralne oduzetosti su dvojaki: kongenitalni I
II • Opisani su sIede~i oblici: ~pasti~ni, horeoatetozni, ataksi~ni, distoni~ni, prac~eni
postnatalni. Morbo~eni faktori deluju pre, u toku III posle rodenja. II
II ‘~
III
balisti&im pokretimo I ~P—~1T
Naj~e~ã~ etiolo~ki faktori su: hipoksija, periventrikularne hemoragije, mo~dane povrede,
intrauterine infekcije, hiperbilirubinemija (kernikterus), pre~noturitet I sI. •1
~
k~
Dva sindroma sposti~ni i ekstrapiramidni
do budu posebno izdvojeni.
— zbog svojih karakteristika zasIu~uju
—
1-~.
T+TF~Th
Rizik obolevanja su sIu~ajevi kada je porodajna masa manja od 2000 g, obim glove ~ Spasti~ni sindrom karakteri~u: hipertonijo, ograni~enost pokreta, spasti~ka kvad
odstupa od normalnog (ve~i ili-manji), smanjeni pokreti, nestabilnost temperature,
~t-H4~
riplegija iii hemiplegija.
hipotonija, hipertonija, potreba za hranjenjem putem sonde, multiple krize apneje,
neonatalne konvuizije I dr. Od 2000 dece ~kolskog uzrasta moguc~no~u obolevanja rj Rane manifestacije sU: ote~ano usprovijanje I stajanje, kao I ,,makazast” hod (dete
ugro~eno je ~etvoro do petoro dece. I hodana prstima). I V

Prenatolni faktori deluju u periodu formiranja organa (organogeneze), tokom prvog 1II Na oduzetoj stroni ekstremiteti zaostaju u razvoju.
V

trimestra. Naj~e~e su to: infektivna oboljenja mojke (rubeola, toksoplazmoza, bolest
citomegali~nih inkluzija I dr.), virusne bolesti, kardiovaskularna oboljenja (sr~ane
dekompenzacije, anemije), endokrina oboljenja (dijabetes), hemoragi~na dijateza,
rezus inkompotibilnost, toksikoze u trudno~i (eklampsija), imunolo~ki I biohemijski
poremec~oji, toksi~ni efekti jonizirajuc~eg zra~enja I lekova (posebno kod prekomerne
upotrebe III zavisnosti od droga I lekova), traume (krvarenja iz posteljice I anoksija
ploda) I dr. Ne smeju se zanemariti ni psihi&e smetnje majke.
Faktori koji deluju u periodu placentacije i organogeneze ~e~c~e izozivaju anomalije
rozvoja mozga.
U kasnijim etaporna intrauterinog razvoja hroni~na hipoksija ometa proces mijelin
izacije. Rezus inkompatibilija dovodi do hemolize eritrocita. Acidoza, hipoglikemijo
V
U kasnijoj fazi nastaju deformiteti I kontrakture (skoliozo, kifoskolioza, deformacione
II Ii
kontrakture u kukovimo I kolenima).
JI Ekstrapiramidni sindrom kardkteri~e ,,sindrom mlitavog deteta” iii, pak, ,,sindrom
I rigiditeta”. Posle hipotonijemo~e se javiti spasti~ka iii pIasti~na hipertonija. Tipi~ni
.1 I
su pokreti unazad so totalnom ekstenzijom (opistotonus), nesposobnost odr~avonla
poIo~aja I kontrole pokreta. Pored toga, izra~ena jè hipermobilnost u svim zglo
. bovima, horeoatetoza (pokreti se poja~avaju za vreme vol jne inervacije), atetoza
I --I
:~
:1

:‘ :
(generalizovana iii no jednoj polovini tela), poremec~aji gutanja i te~koc~e u ishrani,
ote~an i te~ko razumi liv govor, kaó i ometenost psihi&og razvoja.
-T —t-r-r- ~ V ~m~—r-j-i-ri--~mTri-~rrrm S
:‘: . zj4 ~i~’ , ____
I drugi metaboli~ki poreme&ji imaju isto tako zna~ajnu ulogu. -

Perinqtalni faktori deluju u trenutku radanja deteta I rezultat su nesrazmere izmedu veli~ine :.~2 ~ ~
ploda I porodajnih puteva majke ~li, pak, nekih drugih mehoni&ih ~inilaca. lntrakranijalna : :: I I I ‘~ ~flf ~Lft~ ~I b~—-H -~-

o~te~enjo naj~e~e nostaju usled porodajne traume I ~utice. Visok nivo bilirubina deluje :
toksi~no no ne~no tkivo mozgo novoroden~eta (bilirubinska encefalopatijo). II
V
II Litlovo bolest je diplegijski oblik parolize, kojom su prete~no zahvac~eni donji eks
II
SI
II
tremiteti, dok je spasticitet no gornjim ekstremitetima neznoton. Hod je. sposti~on,
Porodojne traume naj~e~c~e izozivaju neonatalno intrakronijalna krvarenja: Roni II
II
spasti~no poreti~an I ,,mokozast”. (Zbog povi~enog tonusa mi~iáa aduktoro butine
poroda~, perinotolna asfiksijo VI infekcije tokom porodoja zna~ajni su morbogeni II dete ukr~ta noge, pa se taj fenomen naziva ,,makazast hod”.) Dete hoda no prstima,
V ~inioci u ovoj fazi. II
SI
II a glavu dr~i zobo~enu unazad. V
V ~f
:ji~ ~
SI
UI Sn S
UI 5 ‘•• 555
II —-I. IS •I~SI -
II I. ••..n
_5 5. V
.~ I —-

118 UI in inass ~ •
II! SinS SillS 117 -~
s ii .ini.
I in• sins 5
5 V5~
 -i~ H-F-H-H ~ -H-HH--~~~-H-HH- -L ~H-H H-H-i •
- - -.
- jj-r-~-j ~
rb r~~Jr~ ~ . r :~a-~~
iiJ1 r1 M*i:~p~.ztz
~m-
g~ ~

~z ~ I
~ — —~ ~ ~
p ~
!E’~~” 1 - ~
-

Tonus mi~i~o je povi~en, p0 sposti~kom tipu hipertonije. V .

~ •Mogu se pojoviti smetnje u gutonju, rozIi~iti poreme~oji govoro (ukIju~uju~i i ofazije), • Roni intrauterini poremecaii dovode do grube inteiektuaine zoostolosti. Kortikaino -

r 1(00 I epi epticni napool.

I
•
o~te~enja manifestuju se intelektuoinim deficitom I nedostatkom vi~ih kortlkainih
funkcijo. (Ceono lokolizocija korakteristi~no je p0 inteiektuoinim i emocionainim
u
- .- Inteligencijo je o~te~eno, oil mo~e biti
II~ •~ - 0~uvOnO. V poreme~ojimo, koo i poreme~ojimo Ii~nosti). Kod supkortikolnih o~te~enjo nostoju ~

I emocionaino—voijni poreme~oji. -

:~_i-zz1.c~ U grupi asimetri~nih obliko naj~e~i su siede~i Ii -~ - ‘V

t~: z~f± tipovi: hemipiegi~ki, ,dihemipiegi~ki, monopiegi~ki Uz ohgofreni~u moze se ocekivoti I autisticki rozvitok Iicnosti.
I cerebelarni.
• • • •• TV_ — V

-
-±
~
ZL
~
Hemiplegkki
godine
oblik nastoje ve~ u toku prve
karakteri~e se sposti&om poroiizom •VL
V -

V - ~
Nedostotok komunikacije s okolinom, pedogo~ko zapu~tenost, posivnost deteto
I 1~E ~ jedne polovine telo (kojo zoostaje u razvoju). iii preteroni zohtevi morbidno ombicioznih roditeijo noj~e~i su uzroci mnogih ,
V ~

LL b Mogu se javiti epiIepti~ki napadi i brutaini deficit poreme~aja.

- ±~= inteiektuolnih funkcija. Kod hemiporeti~ne forme Y grupi perceptivnih poremeáojo opisuju Se: poreme~oji do~ivijavanjo prostora I zj~.
i-ft ruka je obi~no zohvo~eno vi~e od noge. ~eme teio, o kod dece stonijeg uznasta poreme~aji gnosti~kih funkcijo (te~ko~e u
L.:
‘~L~ ~ Dihemiplegidd oblik karokteri~e se obostronom diferencironju predmeta po fonmi, veh~ini i obimu, kao I siu~ne toktiine ognozije). ‘_~-- -

h’~.* :~t hemiplegijom, koja se najpre jovijo no jednoj, Deco ispoijovoju mno~tvo emocionoinih poreme~ojo: pove~anu emocionainu .
- a posle izvesnog vremena i no drugoj polovini uzbu~enost (bunni protesti, negativizom, jogunstvo, kopnicioznost I tvrdogiavost),
- ~jE tela. Jovijaju se kontrokture. Deco su nepokretno iobiinost pome~anu so inertno~u emocionoinih reakcijo (smeju se iii pia~u, ne mogu ~J-.-
i mentoino hendikepirono. V
do se obuzdaju), te~ko~e odopiocije, opati~no—abuii~ne manifestacije, eufori~ne —i[--j--~
II
~~ _T~ -
Monoplegi&i oblik je redok, a zahvo~en je
jedan ekstremitet. TripIegi~ki oblik zohvoto tn •1
II V
epizode, reokcije stroha i histeri~ne fenomene.
U grupi somatosenzitivnih simptoma dominiraju strah i poneme~aji u odaptociji.
I
-~ - ~ _j~ ekstremiteto. aI
Dijagnoza. Nativnom rodiografijom iobanje mogu~e je dijognostikovoti iokaiizovane
— --~~ .~
- t Kod me~ovitog obiiko o~te~eni su piramidni I Ih difuzne onomoiije (mIkrocefohje), a pneumoencefoiografijom otknivaju se atnofi~ne -1-4- ;i~
putevi i ekstropiromidni sistem. V I
I.
II promene. Vehki dopninos sovnemenoj dijognostici predstavijo kompjutenizovana to— -- --
-

II I
Kod cerebelornog obliko dominiro otoksija. Pored II mognofijo mozgo (CT). Elektnoencefoiogram takoc~e mo~e bItI izmenjen.
I - - nekoordinisonih pokreto ispoijeni su poreme~oji I.
a
II Le~enje I rehabilitacija. — Le~enje osobo oboieiih od de~je cenebraine paroiize je
govora (skondiroju~i govor) i rovnote~e (pri II
- V
*~ ~
kompieksno. U tenopiji ovih pocijenato u~estvuju neunolog, ortoped, fiziotenapeut,
stojonju I hodu). V
F-
II
I iogoped, nodni teropeut i dn.
I
mu U osoba oboielih od de~je cenebralne panaiize I
I
I
Ortopedskim intenvencijomo mogucEe je izvn~iti openaciju Ahiiove tetive Iii nerovo
mogu nostati porer~1e~oji govona, inteiigencije I Spasti~na oduzetost desne pa I
ovine teia (B. Radoji~i~) II
I
(kod sposticEaro), fiksiroti nestabilne zglobove i popraviti defonmocije kostuna.
psihi~ki poremec~oji. I
•I Fizioteropijom se popravijoju motilitet I koondinacijo, jacEa muskuiatuna I koriguje
kontnoktuno. V
“I.
I
I.
. - I, - • I • • I
II Rodnom tenopijom se pomo~e osamostaijivonje deteto. Dete ucEi do se siu~i rukoma,
Im
Ispoijen. je pseudobuibanni sindrom, nonu~enost artlkuiacije I teponje. Kasno se a.
II
do se somo obiacEi I hnoni.
,,jovijo1u11 prve ne~i, spono se uvecEovo fond recEl I fonminonje fraza. KorakteristicEno je I.
a Proteze, ~toke I koilca poma~u kretonje I stobiiizociju siabih zgiobova,a doprinose
dizontnijo. Naru~eno je fonocijo k~o .nezuitat ponemecEojo inervacije govornog oparoto II
II
I.
i ispravijanju kontrokturo.
(pseudobulbanno I ekstnapinomidno fonmo dizontnije). Mi~icEno distonija I hipenkinezije u II
ontikuiocionoj rnuskuiatuni izazivaju poremecEoj intonacije. Kod ,,maiomo~dane dizantnije” a’
II
Od koristi su eiektnoforeza i eiektr~stimuiocijo.
I’
ispoijena je asinhronija disanja, fonocije I ortikulacije (skandinon govon). II Konekcijo govono se sprovodi iogopedskim I pedogo~kim tnetmonom.
I
I.
I’
II
a’
II
I’
II
I’
a’
I’
120 I VI
II
I’
I I~_~~_
 _UJ_UJJ ~
~I
• U
~ ~-~---~-j~~LI— ~I..
a j LEI.LLL’~
L~L~i~: ±HH:{±LJ4LH:iH~t ~:L ±~:L~:~±~.s ~E:~±Li:HzLLfzI~±b:i±1±M
I A ~ ISA ~ -L i~J_~J LLi~:~LL-
A I I ~
• AA~ L~2J~_1~Ll~J_LLJL’
~ ~
L ti:I~ LI1~J L:_Lpi
L’1.~4~
t:fffFT41~ff~ :4~
1, II

Epilepti~ni nopodi kupiroju se ontiepilepti~kom teropijom. Pocijente so psihomotornim 21. Tr~a u matske~povred:et mozga~::r4z~::
P E~! ~I±~±~ii± LL~
*
nemirom ill nevoljnim pokretimo treba smirivati odgovoraju~im lekovima. __

ri rIL ~iuhrjz i~E±i

I
Ovi ,,moli” bolesnici predstovljoju jedon od nojte~ih medicinskih i ozbiljon socijolni •
±tELH~t1±EL±

problem i porodicomo I dru~tvu. Zbog togo su zno~ojne rono dijognostiko njihove ‘‘I
bolesti I profesionolno teropijsko upornost. U slu~ojevimo gde imo node, zosnovone Kroniocerebrolne i spinolne mehoni&e povrede dine veliku grupu povredo s viso
no medicinskoj logici, bolesnicimo se preporu~uje profesionolno rehobilitacijo (ha— kim indeksom mortoliteto I vrlo su zno~oine zbog posledico (involidnost i ozbil~ni
bilitacijo). ireverzibilni mentolni poreme~oji li~nosti).
Mentolno—higijenski stov osobljo koje rodi s tokvim pocijentimo moro biti sostovni I Sve povrede dele se no otvorene zatvorene. Pri otvorenim povredoma svi slojevi
deo medicInskog I socio—teropIjskog tretmono. Rozumevonje I sorodnjo roditeljo su do mo~donog tkiva su otvoreni, bez obziro do Ii je mo~dono supstonca intoktno iL1:~ti:f-~
tokode vrlo zna~ojni, jer roditebji ponekod ne mogu do ,,vide” defektnost svoje dece iii povrec~eno. lzvesni outori dele povrede no zatvorene, impresione frakture
ill su, pok, teropijski uporni I u slu~ojevimo kodo izgledi no izle~enje ne postoje, A lobanle i komplikovane frakture lobanje.
U
stvaroju~i tzv. feti~ dete. Pri zotvorenim povredomo glove nemo povredo lobonje ill postoji somo lineorno
III
Decu ~ije intelektuolne funkcije nisu znotno o~tecEene trebo motivisati no ~kolovanje II frakturo. U ovu grupu povredo ubrojoju se potres mozgo, edem mozgo I kontuzije L’
I’
u specijolizovonim, rozvojnim ill normolnim odebjenjimo osnovnih i srednjih ~kobo. a’ i locerocije mozgo.
Pri tome trebo ulo~iti pedago~ke nopore do zdravo deco prihvote vr~njoke s hen Pri impresionim frakturamo lobonje frokturironi deo kosti pritisko mo~donu sup—
dikepom. II I
A stoncu.
I
Kod komplikovonih frokturo postoji roscep I direktno komunikocija izmedu locerirone
II
II opne I mozgo.
IA
A. I
U. I Najprihvotljivijo je sledec~o podelo:
IA
A 1) potres mozgo (commotlo cerebri),
A I
A’ 2) kontuzijo i locerocijo (contusio et loceratio cerebri),
I
I 3) kompresijo mozgo (compresslo cerebri), kojo je noj~e~e izozvona epidurolnim
IA L FM
IA I! I subduralnim krvarenjem.
• I
II I
IA I Jedon interesantan sindrom, poznat koo spocio—kompresivni sindrom, jeste poremec~oj
I’
I A intrakronijolne prostorne rovnbte~e izme& ko~tonih delova I mozgo. U nostonku
IA
IA
IA ovog sindromo u~estvuju mozok, krvni sudovi mozgo i likvorni sistem. Uve~ova se
I
II I zopremino mozgo dime se vr~i pritisok no ko~toni deo glove. Po~to kosti glove mogu
AR
II A vrlo mob do se ~ire, brzo nostoju mehoni~ko, strukturolno o~te~enjd mozgo.
IA
U I
IA Noj~e~i simptomi spocio—kompresivnog sindromo su: usporen puls, povec~on orterijski
I II A
I
II A pritisok, glovobobjo (s mukom I povro~onjem), porost temperature (zbog o~te~enja
II A
I
I
IA A
AU A
termoregulocionih centoro), smetnje disonjo, epilepti&i napodi, poreme~oji svesti
I IA (do kome). Smrt le kono~ni ishod neuspele teropije.
I ‘A
I AR
I AU A
II!~SI
• AR
- •RA AURAl A AU A ‘ •~ jj±1~ L
• I I IA - A ASA~•A •ARUARAUAA Al AR AIR U
I I. L L... T—~ _AUA AAU AmA 1 ~. L~L
II IA AR ~I 1 I
I I AIR
I RU
I AIR
• 211:. Potres ~ iF~
_1_ —M-- -.

A I AAI
I III
I
- L~4 ±!WI ________
~Lb~±LLWJ
I
I l1LJJ~H~ -t~
—

IA
Potres mozgo je funkcionobni njegov poremec~oj, bez strukturolnih o~tec~enja mo~danog
tkiva. Korakteristiko komocijo je tronzitornost smetnji, reverzibilne promene I, naj~e~c~e,
odsustvo ozbiljnih posledico.

A •A4M li.
- : IRA AUU IRA IA ~E.
IA I~ - A
AR L IA AR AAAR UAARIA A
122 •
I
I A A
AAAARAAIA
AS
RI
• RI
A AR
A A ARIIAAARIRAR
IRIAAAIAIAA Al
A
AISAISAAIA BR I IA Al AAAARU A Al ~
AUR: IAR AI~ Al AAAIAR Al I Am
 II
I
II

II
Patogeneza. —Neurogene teorile veliki zna~aj pridaju rcistresenosti ~elija, usled
Klini&a fenomenologija. Kontuzija I laceracija naj~e~e su pra~ene komo—
—
vibriranja mo~danog parenhima pod dejstvom udarne sue. Prema njima, nastaje
Gionim sindromom. Ovom sindromu pridru~uju se fokalni neurolo~ki simptomi ispada
traumatski poremeãaj refleksnih funkcija. pojedinih funkcija mozga. Naj~e~e, to su pareze I paralize ekstremiteta razli~itog

i
Druga grupa autora smatra da trauma, naj~e~e iznenadna, stvara poreme~aj u rãsporeda, paralize mo~danih nerava, afazija, smetnje u senzibilitetu, ispadi u vid—
cirkulaciji likvora, koji vr~i kompresiju na mo~dane komore. Neki autori l~ak tvrde nom polju, epilepti~ki napadi, meningealni simptomi sl.
da likvor po~inje da cirkuli~e u obrnutom smeru Porast temperature znak je o~te~enja centralne termoregulacije.
Vaskularne teorije poku~avaju da objasne nastanak komocije simptomima anemije
I paralize krvnih sudova mozga. ii ~sihi~ki poreme~aji manifestuju se dezorijentacijom I konfabulacijoma povre~enog.
~Ufori~no raspolo~enje je ~e~c~e od depresivnog. Bolesnik nije u stanju da kontroli~e
Klini&a fenomenologija. Klini~ka slika karakeri~e se trenutnim I kratkotrajnim
— a
I
svoje nagonske pulzije.
gubitkom svesti. Povredeni je bled, obliven, hladnim znojem, di~e povr~no I ubrzano. I
I
:. Likvor je ~esto krvav, so ,,tendencijom” postepenog razbistravanja.
Uga~eni puls se vra~a postepeno, naglo pada arterijski pritisak, javija se hipotonhja I
muskuloture paraliza sfinkternih mehanizama, s inkontinencijom urina i fekalnih II Le~enje. — Posle hirur~ke obrode primenjuje se slmptomotsko terapija.
I:
masa. Povredeni vrlo brzo dolazi svesti, all je uznemiren, neorijentisan, delirantan, I
nemotivisano depresivan iii eufori~on. II
II
Se~anje na doga~aje neposredno pre traume zbrisano je, ~to se noziva retrogradna
B
amnezija. Me~utim, povredeni se ~esto po~to dode svesti ne se~a ni jednog inter— I
I
vola ~to se naziva onterogradno amnezija. To pokazuje da svest nije bila potpuno I
B
B -~ _,_~+kZl~.
bistro. (Na primer, jedan fudbaler do~iveo je na utakmici lak potres mozga I brzo I
se vrotio u igru. Odmah po ulasku na teren postigao je pobedonosni gol, all se I I
I
Traumatska kompresija mozga nastoje zbog pritiska ko~tanih delova ill kolekcije
toga nije se~ao pa zovr~etku utokmice). I izlivene krvi iz rupturiranih krvnih sudovo mo~danico.
-~ j__tj_~
I
Pri te~im komocijama amnezija je du~o, odnosno prostire se na du~ivremenski interval. Ko~tani delovi vr~e pritisok I prouzrokujusimptome lokolnog o~te~enja mozga. U
Komocija se mora razlikovati ad traumotskog ~oka, pri kome je svest o~uvona. slu~ajevimo mehani~kog dejstva izilvene krvi, simptomi se jovljaju posle jednog in—
Le~enje. Povredeni treba do le~i s lako uzdignutom glavom. Protiv kolapsa doju
—
tervala i monifestuju se znocima koji se brzo menjaju. Po~etno bradikardija smenjuje
se anoleptici. Potrebno je disajne puteve u~initi prolaznim I ospirirati sekret. Isto I se tahikardijom. Telesna temperatura raste, a orterijska tenzija, koja je u po~etku
I
tako, mora se sedativima smiriti psihomotorni nemir bolesnika. lntravenski ubrizgona I visoka, brzo pada. Poreme~aji svesti su razli~itog intenziteta I zavr~avaju se komom. :zzti~~
Svest moie biti I kvalitativno promenjeno, kad dominira sliko mentalne konfuzije.,
hipertoni~na glikoza vrlo le korisna. Hrana, ka~asto I kalori~no, daje se I pomo~u I Eli
Eli
Eli
—~1_J
—~—-~—~- r
sonde. Prostorijo u kojol le~i bolesnik mora biti tiha. Kompresije mozgo traumatske geneze prouzrokovane su epiduralnim I subduralnim
I krvarenjem. - --H--~ ~•

II
• I +rri
II -~H- LI”
— zjtzII~

LI H-H- H
z1nz~:1
Kontuzija je prouzrokovana anotomskim lezijama mo~danog tkiva, direktnom ill
indirektnom troumom. O~teãenjb su no mestu udora iii no suprotnoj strani. Kon—
.traudar nastaje mehani~kim udarom mozga o zid lobonje. Kontuziona mesta su 4_f
• Epiduralno (ekstraduralno) krvarenje prouzrokovono je naj~e~e rupturom srednje L~J
-H -i-t-LI
solitarna Ii multipla.
meningeolne arterije. Tvrda mo~danicaje odvojena ad lobonjskih kostiju ekstravazatom
Loceracijo je lokolni defekt mo~donog tkivo, nastoo troumom, fiji su klini~ki simptomi • krvi. Hematom naj~e~e nastaje no mestu povrede. Ekstroduralno izllveno krv ostaje
I •~
sliëni simptomimo kontuzije. B. koogulisàna I ne moie se resorbovoti, zbog ~ego deluje kao tumor.
B.
I I•

:][~4~s fr~~~
~~~zrLiJTID~T
• • — ~~-l [ ~ ~TJ 4LLL —H— -~- H—,-I —— - _ - - - - -~ — - I I

ri 4!
L I.
liii
:rz~ C T
Li•
—--i--f
4-f-~•
._
I~ •I•I

~~i_~L - ~1-~ . ..;~ ;~ .r~ -

B...
I...
B..
14r11t;hi-i-t- TJLTfrirfnrr~LT~tt Fi-r-—’- m-f-j
V—i ‘ -~ ~--~
... i~L±t:~zzEFHI ~ ~
V ~ 1L~~2’ L~r L1~I~Ijfltr~ii~i~t
rr ~r~: J _T1_, b
a
:~ ~ t+-~4 ~ ~
Ii ~‘ V V .~‘,in
- • .1 -~- -~
— _i — ~ p] 1 ~ I _ — —

lj.
S ~ I I
~:
I I I I I
4~r~L~11
z~rr~: a~z~: ~lI~r~ ~

Klini&a fenomenologija. Klini&a slika po~in~e trenutnim gubitkom svesti (zbog

—

potresa mozga). Me&tim, vrlo brzo svest povredenog se rozbistri. Taj lucidni interval 4 gijo, ofazila I zenico
HocEinsonova ispod uretko
vidnom
avija.polju. Mogu se jovijoti I epilepticEki nopodi, dok se jz~4E
trale nekoliko ~asovo i opasan ie zbog mogu~nosti do se previdi ozbiljnost povrede, :~ : Le~enje. U teropijske svrhe potrebno je hirur~ki otkloniti hernotorn. ~t.izLr 4i.:
pa do se pQvre~eni otpusti ku~i. Po isteku lucidnog intervalo nastole progredijenina ~ I’ -,--.~.-~- ~

komo zbog mehoni~kog pritiska. Komplikacije kraniocerebralnih povreda. U toku ill posle kroniocerebrolnih
— trtz~trV:

.‘povreda mogu nostoti brojne komplikocije: introcerebrolno krvarenje, tromboze, or—

Slobodnim intervolom smotro se period od trenutka povrede do pojove progredi ~‘ -

jentnih simptomo. Povre~enom se moro skrenuti pofrja no moguc~nosti pojove ~

‘: ~eriovenske oneurizme, meningeolne I cerebrolne infekcije, isticonje Iikvoro kroz nos •{~ _Z~]~
simptoma, oh mu se ne sme re~i koji su to simptomi jer cEe psihicEki ldbilnije osobe L~ ‘: ~(rinorejo), porohize kronijolnih nerovo, smetnje govoro u obhiku afozija, poremecEoj
pocEeti te simptome do do~ivIjovaju, ioko se objektivnim pregledom ne naloze ni ~ • vida, gubitok mirisnih senzocijo, porkinsoni sindrom i dr.
ii jlII1_j~.
kokvi patolo~ki fenomeni. Posledice kraniocerebralnih povreda. Posle ovakvih troumo ponekad mogu
—

No stroni telo suprotnoj od povredene hemisfere rozvila se hemiplegijo. Mogu se
joviti i drugi ~ori~ni simptomi i simptomi povecEonog intrakronijolnog pritisko. Zo
topogrofsku orijentocilu o mestu hemotomo slu~i tzv. Ho~insonova (Z. Hutchinson)
zenico. Pro~ireno i ukocEeno zenica, kojo ne reaguje no svetlost i akomodociju,
S~ ostati trojne poshedice, kao epilepsija, psihoticEne epizbde ill nepovrotna o~tecEenjo
intehigencije, troumatski delirijum, posftrournatski porernecEaj hi~nosti (koji neki autori ]zEl~~j=q~fV:
d nozivoju posttroumotski sindrorn). NojcEe~cEi simptomi su: glovoboijo, vrtoglovico, :~:L±[:r
nesonica, razdra~ljivost, nernir, nesposobnost koncentrocije, preterono znojenje i
~ V . -

nalazi se no stroni no kojoj le i hemotom. •II~ poremecoi rospolozen~a.

V .4_li
Likvor je pod ne~to povecEanim pritiskom, cEe~cEe bistor nego krvov.
Potrébno je posebno skrenuti po~nju no pojovu tzv. rentnih neurozo, gde sekundarne ~:~: ~4V

-rnoterijolne koristi (prernije od osiguronja su vecEe ukohiko je povredo te~o) sprecEavoju 4Z]JE~ -

Le~enje. Sostoji se u.treponociji lobanje i hirur~koj evokuociji hemotomo. Rupturironi

—
• povredenog da ozdrovi. Zbog toga je, osim hirur~kog, vo~on I psihoteropijski tret z~~Lf +
krvni sud se podvezuje ihi khipsuje. Mora se voditi ro~uno do se spre~i edem mozgo. I mon povredenog, kao i podsticoj i rozviianie ~elje zo ozdrovljenjem. •
V V
Ostole teropijske procedure sli~ne su koo kod troumotski[rpovreda glove.
ii
~
1jul11 II
tLittZ
I I
~-1 t ~
r
!II)IIIIIIIIIIIII(IIiIIuI
1_I_l_II__i_IIII! 111111

~
~ U j-I LtJ~ i~ ~ U L~] I j-~
a V f J

~
I -

:‘
ji
Kolekcijo krvi u subduralnom prostoru nozivo se subdurolno krvorenle ihi hema
torn. Osim kod troumo glove, u etiologiji subduralnog hemotomo imoju ulogu ~
bolesti krvi, zopoljenjski procesi nà. rno~donicoma, povrede novorodencEodi u toku ~
porodojo itd. Krvorenje je nojcEe~cEe vensko, a slobodni interval je du~i. Povrede 9
cEesto zodobijoju olkohohi~ori, epilepticEori, lueticEari, psihoti~ni bolesnici I dr: Ako Subduralni hernatom. Aspirocija sadr~aja hernatorno. Dreno~a
je povredeno orohftoideo, hemotom se me~o s Iikvororn, o ako je u subdurolnom a ~ V - IiZ
prostoru kolekcioniron iskijucEivo hikvor, u pitonju je subdurolni higrom. ~-~±- ~ - a a -

Klini&a fenomenologija.. Postoje akutni I hronicEni subdurolni hematomi. Kolek— ‘a

— “I
‘a.
cionirono krv se okru~uje Vkopsulom (mernbronorn). Pojova simptomo objo~n~ava a..
U.
•1
se krvorenjem novonbstalih neelosticEnih kopiloro u hematornu iii se inkopsulironi _u. I.. . Ir T l
11 -

hemotorn notopi likvorom I povecEo svoju zoprerninu, od koje zovise simptomi UI

‘I. Povrede kicErnene mo~dine sli~nesà kroniocerebrolnim povredomo. To su komocije, fF-J F:
povecEonog introkronijolnog pritisko. a.
a... a a KontuzI~e, oceracile, nemorogi~e I Kompreslie. V ]F f~y
a’..
Kod hroni~nih.subdurohnih hernatoma pocijenti mogu do zaborave povredu koju su ‘I Sirnptorni zovise od toga koji je segment kicEmene mo~dine povreden. Dlstolno od
davno mali I do lekora nenarnerno zavedu u dijagnosticEkoj eksploraciji. ‘UI
-UI
“I : : nivoo povrede jovhjoju se mhltove parohize, gubitok senzibihiteto I kontrole sfinktero, bft~
Simptomi zovise •od hokolizocije hernotoma. Pocijenti se ~oIe no glovobolju I preo ai
“I
: 1 koo I nestonok refleksa. V V

Vsethjlvost Povrerneno imoju. epizode mentalne konfuzije. Cesto se srecEu hemiphe

Opasnost od dekubitolnih rano je veliko. Prevencijo poc~inje od trenutko povrede.
-I--.
II
II
I
p
I
.::~i!iiiii!iI
...Lu.sa.sa.a
:: :.:
II~~ U±
h- -
I
--~-
ILL ~lJV~V
I sasmasasasass a I 555 asia. iia•iia a- a - V .~fT -
I .aiai.iaas.aa I I 1515551555 lassIla ia V T a -
I .assa.aaaaaa.a a a aaaassaa•ia •555555 555 V -
a55saiasasaaaa a ass •asa.a.ais. 1115555 a Iii I - - - - -
I saisasassas. assasa aaaasaaasaa aaissaa a ass
•aassaasaaaa aaasaa ..sisssa.i a •issaaaasa ma a a
a a a•a aaaa aaasaa •aaaaa a a a aasas as. a •a - •sa -
 N. .;..uI....I... •m
N..... ..m..NIu.n.IN~R••
• -.

•
N
.•.w...•................ N
. •.~ ~.•BNN~NNNNNNNNN
~ N N~ NN•• ••BNN~
N -~ — : - I ~ 1~W ~j;
• •~
•~ ~T..N.
2L2 ~jJT~krani.ja In
N.. N~ •~N~NNNNNNNNNN•NN
•NN• •NNN•N~N•NNNNNNN ri
~ari~ni simptorni zavise od lokolizocije tumoro. Tumor no mestu lokalizocije
N_N_N •
S nad?o~uje odre~ene centre ill, zbog lokalne destrukcije tkivo, prestoju funkcije
odgovarojucEih centoro.
Tumor e somostolno, lokolno I otipi~no bujanje ~elijo. Te izrosline menjoju odnos S.
izmedu ko~tonog delo I mozgo. Naj~e~e potiskuju mo~dano tkivo ill izazivoju LokaiflO, tumor pnitiska no susedne strukture
a ill ii~ifil~rira tkivo mozgo. Zotim dolazi do pro—
destrukciju mozgo. Korokteristike tumoro imoju ne samo pravi tumori, ve~ I aneu— -~

rizme, molformocije krvnih sudovo, parozitorne ciste, tuberkulomi, lueti~ke gume gr~sivne fokalne lezije I perifokolnog edema, LV.:
a II koji izazivo pritisok I oposnost od ukle~tenjo
I sI. Sve strukture u introkronijumu mogu biti tumorozno izmenjene. Rozlikuju se I SI
primorni I metostotski tumori all je zno~ojno do su svi tumori mozgo moligni zbog
II
II
m~ozga (kroz incizuru tentorijuma I foramen.
svoje eksponzivnosti. Ako se no vreme ne le~e, shod je fotolon. a II okcipitale magnum). lz srednje lobanjske jome
I
I
p~j~isak se prenosi no zodnju lobanjsku jomu.
Primarni tumori predstovljoju neopIasti~ku tronsformociju tkivo u endokronijumu, I p Ukle~tenje (hernijacijo) tumoro nastoje u kos—
I
o sekundorni su metostotski. Aijoj fazi. Protruzije tonzilo molog mozga kroz
I
Podela. —Postoje sledecEe ~‘rste tumoro: kongenitolni, mezodermolni (meningeom, IN foramen magnum dovode do noglih bolovo u
‘I
neurinom, vaskulorni tumori), ektodermolni (gliomi, tumori hipofize), metostotski potiljku, nigidnosti vroto, opistotonusa, disfagija,
~II
(korcinom, sorkom, melonoblostom) I ostoli (oneurizme, tuberkulomi, parozitorne IN dizantrijo, vegetotivnih poremecEaja, poremecEoja
formocije).
SimptomatoIogi~a. Osim Iokolnih, kompresivnih I destruktivnih simptomo, tu—
ii I
svesti, bulbarnog sindromo, a smrt nastupa
~bog poro lize respi ratornog centro.
mon izozivoju edem mozgo, pomiconje pojedinih mo~donih strukturo, opstrukciju u • Ugro~avajucEi je pnitisak no vitalne centre u
produ~enoj mo~dini.
::pIL~
cirkulociji likvoro, kojo se monifestuje hidrocefolusom. Tumor u pontocerebelornom uglu
Simptomi tumoro mogu se podeliti no simptome povecEonog intrakronijolnog pnitisko, MogucEe su iznenodne smrti.
~ani~ne simptome, ,,susedne” I udoijene simptome. Nadraiajni fokalni simptomi najcEe~cEe se ogIo~avaju epi—nopodom (koji upu~uje
~ I. N
Op~ti simptomi nostoju koo rezultot povecEanog introkranijolnog pritisko. To su: no mogucEu lokalizaciju tumora). OcEi I glova okrenuti su ka stroni suprotnoj od
~lovoboljo, povracEanje I otok popile vidnog ~ivca (strobizom diplopijo, poremecEoj
—. ~ari~ta. Trzaji postepeno zohvataju levu stranu tela (ruku I nogu) oko je lezijo no
vidnog polio, otrofija opticEkog nervo). desnoj frontalnoj zoni (area 8), a ukoliko je lezijo no Ievoj frontolnoj zoni bicEe
—

I tt
PTL~ Glovoboijo nostoje zbog istezonjo tvrdih mo~donico I rezistehtno je no teropiju.
zahvocEeno desna ruka I desna nogo. Ukoliko je potoIo~ki proces u podrucEju go— 1IIzTh
vorne zone (area Broco, 44 I 45) dominantne hemisfere, govor je, zovisno od
PdvracEanje je provocirono poremecEojem vegetotivnih centaro u produ~enoj mo~dini,
lezije, monje iii vi~e. o~tecEen. 1~~i
~~~-‘-

V
koo pnitiskom no osmi mo~doni nerv. Bolesnik je primoron no pnisilno drfonje
Ispadni simptomi zavise od lokolizacije tumora. NojcEe~cEe, to su pareze iii porolize, 1::
Li
glove. •

zotim o~tecEenja funkcije kane velikog mozga (poremecEaj govoro, pokreta I dr.),
Glova je uvecEono, fontanele nopete, a ~avovi razmoknuti. KorokteristicEon j polo~oj N
mo~danih ~ivoco, malog mozgo I dr. Ako le lezijo u desnom frontalnom re~nju, N L.
ocEnih jobucEico poznot kao fenomen ,,zolozecEeg sunca”.
porezo ill poralizo zahvota levu ruku I nogu. Centor zo pokrete ocEiju no ovoj stroni
Nopodi generalizovane iii fokolne epilepsijepnipodoju sto toko ovoj grupi simptomo. je inoktivon. OcEl su okrenute premo ~oni~tu, pa se slikovito ko~e do bolesnik gleda N
rt~. Ce~cEi su ukoliko tumor brfe roste.
.
u svoje ~ori~te (suprotno od hemiplegije). Ovo se objo~njovo ocEuvano~cEu centro

iii.
-I-- - I pogleda no suprotnoj strani (areo 8), koji pokrecEe o~i premo ~oni~tu.
N Kordiovoskularne smetnje se monifestuju brodikardijom, o ubrzo zatim tohikordijom, I
I
do bI posle usporenog I produbljenog disarijo nostolo fozo ubrzonog disonjo. I Psihi&e smetnje, cEesto do nivoo psihoze (simptomatske psihoze, so krizamo svesti,
N I
I s konfuzno—delirantnim stonjima), mogu nastoti koo posledico tumono mozga.
lzro~eni su drugi neurovegetotivni poremecEoji: hipertermijo, respirotorni poremecEoji, I
N
gostrointestinolni poremecEaji I poremecEoji funkcije mokracEne be~ike. N

~Ii PsihicEke smetnje su roznovrsne. Osim neurostenicEnih, bolesnik mo~e ispoljovoti I

simptome psihoze. Depresivne reakcije su dosta cEeste. Dolozi do intelektualnog
NI
. . I I .i.

Tumori frontalnog reinja izazivoju epilepti~ke napade, motorne oduzetosti,

propadonjo. PoremecEoji svesti krecEu se od somnolencije, preko sopora, do kome. ofazije, otaksije I psihicEke promene. Pacijenti su usporeni I tupi. Skloni su ~aIomo
no sopsiveni rocEun, koje su poznote koo morije.

• __~_~__. N
U N

129
 _________ I .5 • s• • •. s ~ +H±HH4: ~ • -
S
5.
I... .1 ~ ~ CCL -~
~ ___ ~—~-__~~ ~
S
p.
~ ~ II - - -
I •5 LII
•5 -
_____ r ~ ~ ~ II I- - -

~ ~1 ~i ~
-~ —
II
I.
a. -
flJOWO)1 nuop~ow ~?~4 1~ AJ!p0Jd -I AW6OJJOI!p n!o!!qoid ‘flZ!IOd!L~ n!n~°~° I.
I 5•~ • ‘0!!JOJ6OIOIODUO—QHJ ‘~jj~ ‘cup 6ou~o po~6o~d ‘o!uoqo~ )1OW!US !)I5UO6pUOJ :opo4ew -
‘o1pos 6o,1sjn~ 8AOp!z n!OJOzOJ ‘AS !?~? (!uJ013S0J1u!) o~pos 6o1sJn4 !W036U~J0J0!U0~)1 •i.
Ii OS 84S!J0)1 OJOWA4 0z0u60!!p o!uo!1Ao4sod !p0~ — 9p049w O)p14S0u60!1C -
U
• eD3p ~O)j OJOWA~ • P.S
I 5I-~ ow!o~uodQ ‘6o)1su!qo~) 0S)1O1}OJ 1p1~01040d oAo!od 0! 04SO~ 0 ‘!U0~0!0d ~ -fl
~iu1o!!Jo4U~OJdnS ~!?~~ou p0 o! uopoi (owo36uAJol1doiuOJD) wOO6U!JO1O!UOI)I • Ii•_ AS !S)1OIIOJ !)1Sl04S0!~A4 0S)1O1~OJ
oJopluiJS woIo~owojod ‘Olol!I!cI!ZUOS o)14!q!6 w00A!u
I I
I II
WOpOL~1S~ W!UIO~O} wo!poiq • I OS ‘0404!W9J45)10 ozi1o~od ! ‘0A0109 )1OJZA As 9U!~ZOW OUGW)I)I iIOWflj
oze~od
•
—OJOD8p ‘eWO)l we!uolo~sou w!z~cj oua~o~d ‘o!u3JoM~ OUp!OUL~~OJOqAS AS o~n6o~q I I
• Is SAIOIODOJP!Lf !l!AZOJ
I.
I OS O~0~,A4 8Jn401n)1sAw o!iuo4od!1j opoI~ !o?owoJod ‘ozelouAoJ e!u~ows ‘o!ulJozip - tHf~ ~
0A016 3!uo~p 0U1!SUd ou~s!JeploJ0)1 oluozo1odsoj I III
• II. ‘OD!A0I6o~JA ‘o!~oqoAo~6 :!woldwis R~P~I~ AS U?~4S!JO4)l0J0)1 0!uo?oJAod DJ!U!WOp 0 :YJ: -
!o?3woJod WL~OZ ‘aD3p OIOAZOJ 6owolowoLl!sd jouo4s8Jd o!uo~ouod !o?3w3J0d AS i •5
ill ‘OUOJ 0[JA 95 AIOAO!pOdSI iwo4dwiS i~d0 ODOp p0)1 AS !?~~? o6zow 6op~w uowni
i~so~ o1c1o~s 6ouop~ow o!o~o~pou ns OD!p3IS0d a!uo?o.iAod .ou~u3JA)13J ! 8!~oqoAo~Q • III
• Iii
od~u~ wo!iS)1o~O 8! ue?oJd ‘ovq owoa’~ ~!o4sou !!°)1 ‘SAIOJ8DOJp!Lj !U0P)lfl~4SdO I II opOz!do 0U4U0J!IOp IOAO!IOdS! A60W D!uSeI0cJ 0 ‘0U8~!US ~i:1;~_
I III
•OW1DAOJd I III ou~c1o A!uo!~oqo WOAO Pd 8! 0104 OJA4OJOdwO1 (0?oJ)1ow weIuoDA1 w!uo?oAod
I flu
I.. 1450UD34 WOIUOSOUA w!uoDoAod os) 4oc~oIip ,,IuopoA” A!oAlzozl oIuza~ 6elupoz uowni ,-t-4-JT
W!AS A 3!u8~~ OUO!ZOAU! ~SDJ !z~19 o6 O~!J9PlOJ0)l 0 ‘JOWA4 °! !!!Ub!10W!0N ~~9P •i III
I II
OJowftt L{IAS %O~ A
31 u3!Idn~soZ o6zow 6010w OS! WJOA iown~ ~! wo4so~qo~npow ~.i I.. woIizuo~odi~ wo)1SIIJo~1o I 0L~A~J4 A~op9Jd A ADsouzoIo6 ‘oIIIo4Iuo6 ~ T
I II
II 115 wo!i~oJ4o 3~P04)10JD)1 Os o!o~ ‘4so~oq AAO6u!~0)1 A!OA!ZOZ! !JOWAI !AQ •(Sou ‘OWO)jAJ -i—Izt±T- -
0J0W14 3!!D)13s8J 9und~Qd8u U0)1OU I~SO~ !A!pIDOJ flS H° ‘~8zO~SO~9W n!op 3N I II
• III owo6ou ou i4sJci) 0104 OAOIOP ~j!UJ3i!J0d woIuoDgAA 9SiJOp~0J0)1 35 o!o~ ‘AIiIo6ow fj—i-4— -
I.
oo6n !uJ0I3qOJ3D—01u0d n ousoupo ‘o1c104s ouop~ow I •I
II II —OJ)10 Ij!ISDJpO p0)1 0 ‘450J )1S4U06!6 A!oA!zoz! ODOp p0)1 o!u~eJ 6a!upaid !Jownj.
A o~own~ o!uo~soJn AS oDip31Sod OAOJBU i~iuOp~OW OZ8JOd (Snw6O4S!U !U104u0z1J01.1 • II
II
• I. 1uo~oj !!upoz 1! !upoJd 4!I0ALjOZ A60w OZ!~Odiq !.Iownl f ~J -
‘!UO4S !ouIoJol0Iowo~ ou o6zow 6010w 8!!D)IUA} !o?oWoJ0d) !UOPJZ! oluow !DOUZ • Ii
i)1S010Jfl3U !ul0)101 AS )jO~ ‘O!!ZUO4JOd!Lj auIo!IU0JI04U! 1DOUZ n!oJ!u!wop P!IS !o~u!I fl II
Ill II loiJoqAd u8w8JAoJd A!A)1oJzAoJd azijida uownj -
0M)1~ OU~9SAS RA!A)1S!10d 3~S0~
I I IS
iI’I II
II II o1qo4S 6ouop~ow woipuiS uJello 00)1 o4ouzod 04~ ‘ozojod p ozioJod ~
~! ::F~L -
II
o6zow 6010w 0w0JOiS!w3I~I 0)1 05 ~ ‘UOAOZ!IO)1OI 3?~0?!0U e! ~P6 ‘0S!~~~~J0A PS AIOI1AO! IUOJ4S !ou4oJdAs 0U 0 ‘(ouoJlsolsi) OUpoJo4o1!Sd! woiowA4 OUO?OALIDZ oipo! - -
III II ~-J+I-
ill II
- o~qo~S 6ouop~ow o!uojowod AS DID ‘oAoJOu ipiu~o!iuoJ)1 AZI1OJOd (bou!os!p 6OUJOIA)1SOA0!pJ0)1) OJO4UOD ~!uI0l • Ti -
is. II
iS. .1
ill II —A ~jupo!od o!uoSuo!D)1uAJ !o?ewoJod loAzoz! Abow o~qois Bouop!ow !~own.I. - - -
SflI0JeDOJp!L~1 e!n)1o~zn 3~!J0U069P OU~4S!D ‘ojods 9~S0J ‘~! !!!u6!ueq!ON eDOp II U
II III
p0)1 OA!~A!I)1S! 0J0)15 A!0!1A0! 35 !!0)1 OW!.10WA4 opod!Jd wopo.iiso Iu.io~eqeJeD II opodou—ido oAzozi 010)1 ‘~flI0S O0!U80! OM0~ ~! snjJa~i4si~
II
A)10J WO)1SUOWOJA WO)1~0J)1 A OdA4SDU 4JWS 0 ‘WOJ0A)1!I OJIZ04SO~0W ‘4S0~ AS !A!pP0~ II II
Si • 0)1SLpJd 6ouIoI!uoJ)1oJ4ui 6ouoDoAod
II
0W3~0 Op !p0A0P 0 ‘0670LU OAOIOp III I• o!s3Jdwo)1 ewo4dwis 8USiJ0z oA!zozl •(owoDAO ‘ow!sd os) ouJo!ui4oAiz 05 fl4)104U0)1 • - - 5
is I
ii Su A AS 00)1 OUO ouqosod ‘e~op p0)1 R~0D 04S!D OWOlIOS D6ZOW )~O)~OU!q~
~! ~! -
8)1!13A 010A1107 ‘OISOJ 60UAIl0Jl~iJUi o! 6OZJ~ OUA!l0JlI!}U! OISOJ op !1S0u01)1S S0)1JdA • I
I
‘U9~!U0J60 0U50! ‘~!0q GA!S0lS0)1UOMD o! ~ownj •n6zow wo)1!IOA A 0I~A0~ WOWA4 I •ipodou iuDi4do1ido os A!OIIAOr -
S I
L1!A0 %Q9 ~ 8~p p0)1 w0!16 !!!U6!10W!0U ~! !~8?!ou ewJo~i4Inw WOISO~C~O!IE~ o!!zue~8d~ oulo!iuoJ)1oJlui PDUZ 0!04S0~f •a!IzAJuo)1 ouio~uew 0)1i~S !loJd O4SOD 9W04 - -
—dw!s a’~o n!u~0J wou1o4!dp)po A 0~fl)10W ow!zAoz A!0)1 ‘e!!Jol!Jol OUA!ZU9IS)1O boqz - —
ouipo6 01 ! 9 ApOWZI o!IA0! OS ODBp A OJOWA4 !oiq !?8A!0N 0UIO! I.
:-~-E-1-~-~- —1J04U040J}Ui OZOIOU 85 !~-‘~ %OL—Qc A ‘O?!l 0!P0z!10)101 95 045 1WO!p6 AS %I~8 ! 0~ I o!uzOJ bouIolidiD)1o o!iz81 p0)1 UOAADO ‘A1!AOJd od ‘3! p!A UJ0~fl)p0~A4 •0)p!usoIOq A!10d -
A~3WZ~ !woo6uP0}0!U0J)1 ! ~ ‘!WOIPOJISO AS ODOp p0)1 !J0WAI !?~O~!0N r WOUpIA A pods! OS o!IA0! ‘OA!)1l e!!~)1AJlSop op o~op 0! °)1V o!DoupAIo~ eupiA ! 00)1 :
I
I’ ‘0W!~0 pe~d 0A06AJ)1 o!u0DAI4OAS AAO!Od A!oA!zoz O!U~O.I 5ou1o~idi~o !J0WflJ. -- ~
— — I I • I II
• I
• •o!izo1o OwozuOs 00)1 O4Ouzod 04S ~! - - -
~ ‘J0Ao6 !uoAlsdos 1pn4 OwAz0J ou 4u0!iDod ‘ijo~siwo~ !ouluou!wop A JOWA4 o)1y ~! ..
•!10A110Z !)1~JAJ!Il O?~8?!0u 0
iiiilzL uo!~qo1so op~q op 9~0W L{A15 O!pOuiDnIoLl OUS1J!W OU?!4SA)10 ‘0WI~A A o!uo!Az I.!:::
‘(DIolsoIp) o!idoJo40iwoi~ ‘O!UO?OJZ ‘o!!doJo4 ouzo4owopopuo OS 9451J0)1 — o!ido~aj.
o!!SdoI!do euIo)1oi ouS)1e1dwo)1 ~podou A!oA!zoz o!u~eA 6ouio~odwoi uownj
:E1~Et o!u8!~oqo I.j!6AJP 00)1 ‘SND OSODOJd L~!uA!zu0dS)10 3!U0AP)140 oz (~~N) ODU0UOZOJ
• 55i5515
ou4ou6ow OUJOOpjAU OISUO)1 OS 9I.fIAS O)1?!4S0U60!!p A ‘O)j1UL{94 0)14OJdOU 60?9A OAS P9 oluosid I oluounDoJ .5•11
I 0!uo4iD 4SOUqOSOdSeu ‘AJO4SOJd A o!poluo!!Jo !o?ewoJod ‘O484!IOA)1 OAS OZ 04O4~!q~ZU3S ~~II I
~ •(A!puo~Jo~u A)1~JAJ!LI paid !IoS !0u0!DOJOd0 A !poJ 0)1IOJ ou~qo OS 0!O)1) o!Ioi601
!o?owoJod 0~O4 !u!AoIod ou4oJdAs ou A!fl)1OJZAOJd oIuza~ 6ou,~ja!uod !A0w.flj. ~:::1L:
—A)1U4UOA ‘o!iJoJ6opo}oDuOOWAOUd ‘o!ijo~6opa~~o ‘o!ijoJbowol 0)pSJOIA!dWO)1 ‘o!}oJ6!IU!DS
1515511 I
I 4515155111
I
II
I I
‘I
•I
_ I
b!I~ I!!!SIurn
S S S

n.mr9J~i~Jff’
n.
S...
auI.Lulaiumlniui.
ii’
:~
‘J: HIT ~ i --h- --

II S
I
~

• ‘•~~! .5:i:~n.erVn~g SIS,

urn urn u urn urnurn is
“5
S lokalizacija bob 5
I rn.rn~:.: :...
—
•
:~
~
— izvr~ovo nologe 6 S
•u•u
uum:
mu urns
—
23fl!Sindrom kome :~‘ Patogeneza komatoznih stanja. Svest je regulisona normolnim funkcionisa—
::n.:r •nn. •tftM -
J njem neurono u mo~danom stoblu i kori mozga (o zna~oju retikularne formocije
- ~ ‘ bib je veë re~i). Svim ovim strukturomo neophodne su odgovorojuc~e koIi~ine krvi~
Oboijenjo, povrede, egzogene I endogene intoksikacije nervnog sistemo izozivoju kiseoniko i glikoze.
kvantitotivne poreme~oje svesti somnolenciju, sopor I komu.
—

Somnolencija iii letargija je patobo~ko pospanost. No nju se noilozi kod nekih

II •
IIml
II
4~: Prema tome, u potogenezi koma u~estvuju hipoksija I hipoglikemijo mozgo, no—
gomilovonje acetonskih moterija (ocidoza), dehidrotocija, gubitok elektrolita, op~te I
infektivnih oboijénja mozgo I intoksikacija. Oboleli se budi somo radi svojih fiziobo~kih mo~done infekcile, edem mozga, povi~en intrakronijolni pritisok, hipo— i hipertermijo,
fl‘
potrebo.
Sopor iii semikoma je kvantitotivno izmena svesti, pri kojoj se bolesnik mo~e
probuditi samo pod uticojem jokih i bolnih dro~i.
~
mehoni&e povrede pomenutih strukturo mozgo. Veliki zna~aj imo insuficijencijo
jetre I gubitok detoksikocione funkcije jetre, zbog ~ego mozak bivo intoksiciron
raspodnim produktimo koje jetra nile uspela do neutraIi~e.
IISI~
Koma (gr~ki son) je potpuni gubitok svesti. Bolesnik se ne rno~e probuditi ni vrlo
—

snaThim dra~imo. Koma je p’rac~ena arefleksijom i adinamijom.

Komatozni bolesnici nisu uvek mimi. Oni mogu biti bez svesti u lafrom budnom .::‘ 23.1 .LKIasifikacija~koma prema uzrocima - L L4.4.S IS •~-

stonju so masom nevoljnih i nesvrsishodnih pokreta, iii se ono mo~e smenjivati s

delirontnim napadima. Zo procenu stepena komatoznog stonjo danos se koristi
Glazgovska skalo kome. Ono sodr~i odgovore bobesnika (iii odgovor izostaje). No
1! ~ ~ ~
Uzroci kome su brojni, po je prema njimo i opisono vi~e nlenih vrsta:
:
primer, no spontano otvaranje o~iju, no bob, no .govor iii nema odgovoro iii se dobija Si
‘:‘ 1) Kome nastale zbog vaskularnih lezija (apopIekti~ke kome) lavijolu se kod
neprimeren verbolni i motorni odgovor. Svaki odgovor se boduje. Moksimolan broj
bodovo je 46. Pacijent je komatozan ako je broj bodova ispod sedam.
r
ii
hemorogija, trombozo i embolijo mozgo (u ovim sluëajevimo o~tec~eno je funkcija
retikulorne formocije).
- I[3~
• A I • • -
: Apoplekti&e kome pra~ene su ~ari~nim lezijama i simptomimo loterolizoclie. Afozijo,
I. Otvaranje o~iju ::‘I hemiplegija I epilepti&i nopodi, koo I meningeolni znoci, naj~e~i su simptomi.
nikad L: 2) Posttraumatske kome nastoju zbog kroniocerebrolnih povredo. Dosto

—
no bolne dro~i
no verbolne stimulocije
2
3
~este. Postkomocione kome su krotkotrajne i nisu proc~ene ~ori~nim neurobo~kim
znocimo. Postkontuzione kome su du~eg trajanjo, a prac~ene su neurobo~kim fo—
kalnim znocimo.
: I1~
— spontono 4 • 1.
III
II. Najbo~ji verbalni odgovor :: I Kad koma nostone posle tzv. sbobodnog intervobo iii Se, pok, produbljuie,
—

—
nema odgovoro
nerozumijivi zvuci
neprikiadne re~i
•1
2 ~
Se sumnjoti no epidurolni hematom. Logi~no je i postojonje ~ari~nih znokovo. Ze—
nice su nejednoke (anisocoria), ono no strani hemotomo je ~iro zbog pritiska no
n. oculomotorius (treãi kronijolni nerv), poreze iii parolize parasimpati&og nerva.
:‘i~
—
3
rozgovora, dezorijentison i koji inervi~e rn. sphincter pupilae, a nolozi se u sastovu’ n. ocubomotoriusa. Reokcija
4
I
—

— razgovoro, orijentisan 5 zenice no svetlost je sbaba iii je nema. Pro~irena zenica se nozivo
I
I (Hutchinson) zenica.
III.. Najbolji motorni odgóvor
— nemo odgovora 3) Postkonvulzivna III postepiIepti~na korna (terminolni soi~) edna je od faza
IS velikog epilepti&og nopado. Sukrvi~ovo peno na usnamo, ugriz jeziko I popu~tonje
decerebraclona rigidnost 2 I -~
-

— dekortikociono rigidnost (obnormalna fleksija) 3 ~ kontrole sfinktero upuc~uju no provilnu dijognozu. Noro~ito je opasna u epilepti&om ~
— fleksiono povbo~enje 4 —~: ‘muj stotusu, gde posbe serije napada bolesnik (koji je bez svesti) mO~e do egzitira. Status ~~1~
epilepticus moie biti prac~en probongironom komom.
I..’
: ::: ii
I
I
I
p
:• ::: nE:n:n- i-• :
urns ii .SISII
S irnu urnusissuirn
-

S •
- -
-~-

..i:nnnu::
••uismmiisrn.•S
ii issurnisus..
-
-

~1
- —~

I • uS ISS•SSssII u u u ii rnsaisuusumu -
I I III rnsusurnu.urn ii • ISB mm umsu mmmii u - - -
I I~ ismum •iuSISiis• •. ~ • mu. isis.
i ml Sums mu •urnus.. ummum S • 55
-
-
.1 II ~.mrn •55.5. .SuSSS mm 55 -
 •usss s.,rn.s...H ~-+- ±~— - it u :1-- II ~i -~t j___ - - - rrr -

r~j~J~’.
uususs•ssu••uu urn • - - • u _~ •sISI

....
•uuuus•w
sussmsuu
usuurnusususuuuuuuusrn
usmsssuusurnu sews
sss.uuss
•i
u
u
urn
us
urn
u
•ussurn us
•uuu •uu
us
• u
u
urns
u urn
• u sus
urns us s u
urn • rn u
•
-

Ii ~. !:~[ ~
-i iuIll S
~s. iSIS
•~ ill’S ~ : - t
•srnuu u I
usarns I
wurnue Ill
5.5 4) Meningoencefaliti&e kome nastalu kod me~ingealnih i cerebralnih zapaije II d) Korne usled trovanja opijatima izazvane su uno~enjem sirovog opijuma,
S I
I. njskih procesa (gnojni I tuberkulozni meningitis, meningovaskularni lues, progresivna mm morfijuma I drugih preparata, zatim alkaloidima beladone, kao i sve ~e~im in—
~•1
paraliza i encefalitis). Kada su meningitis i encefalitis uzrok kome, bolest je, pa toksikacijama drogama.
pravilu, subakutne prirode I pra~ena je visokom temperaturom. mm Ii
‘I e) Hipertermi&e i hipotermi&e kome nastaju usled o~te~enja termoregulacionih
5) Kome toksi~ne geneze izazvane su endogenom intoksikacijom iii egzogenim I
m II
centara, kada postoji nesklad izmedu proizvodnje, di~tribucije i odavanja toplote. 1-1--j--.—- :~
trovanjem. ma II
II ~anas se neke operacije izvode posle ve~ta~kog hiadenja (hibernacija). -
I. Endogene intoksikacije izazivaju metaboli&e poreme~aje i komu.
II
I.
Trovanja salicilatima su ~esta kod dece. Toksi~na doza za zdravo dete iznosi f4~~_
a) Dijabeti&a koma nastaje postpeno iii naglo. Bolesnik je dehidrisan, suve ko~e, m II oko 200 rn~/k~ . .. .

sa zadahom na aceton. mm
I. ~
II
II
Ii II Salicilati stimulisu respiratorni centar u pr~’oj fazi izazivaju respiratornu alkalozu,
II
b) Hipoglikemi&a koma nastaje usled naglog pada glikemije (kod dijabeti~ara I”’ ii da bi, posle jednog do dva sata, nastala acidoza. lzra~ena je hiperventilacija (hi
II
koji nisu uzeli obrok hrane). Preterana koli~ina oralnih antidijabeti~nih lekova (usled II perpnoja). Zbog povi~enog metabolizma dolazi do hiperpireksije.
II
sIu~ajne samoincijativne administracije leka iii u suicidalne svrhe) takode izaziva I II
II Hipoglikemija je ozbiljan poremec~aj (mogu~ je pad vrednosti ~e~era u likvoru pri 4j-f~l—j-:
komatozno stanje. Spontane kome su retke. Komatozni bolesnik je oznojen, dilati— I
I normalnoj glikemiji).
ranih zenica, sa gr~evima popre~noprugaste muskulature. _I • II
II
!~‘ I. Kada je koncentracija salicilata ve~a od 1 00% mg, dolazi do dezorijentacije, ko—
c) Uremi&a koma nastale zbog bubrefre insuficilencije. Bolesnici su bledi, sa lapsa i kome. if-i -
I.
zadahom na urin. Somnolentni su iii konfuzno delirantni. Ove simptome prate i
konvuizile.
II
I’
I.
L.e~enje. — Ako je dete pri svesti, treba ga obavezno izazivati da povra~a, a posle ~4~-[ t-1~1
Ii toga mu dati aktivan ugalj. Komatoznog pacijenta treba intubirati izvr~iti mu lava~u
ml
d) Hepati&a koma se razviia usled o~te~enja jetre, naj~e~e kod virusnih hepatitisa II ~eluca. Ubrzavanje eliminacije salicilata posti~e se alkalizacijom Urina. U te~kim
II
i ciroze letre. Bolesnici su ~esto ~uti, delirantni Ii komatozni, s tremorom u obliku II
slu~ajevima treba primeniti hemodijalizu i peritonealnu dijalizu.
II
lepr~anja krilima, kao i mirisom na viafru zerniju. I.
•5 Di~agnoza. — Dijagnoza se postavlja na osnovu heteroanamneze i pregledom t ~T1-)±
I
e) Koma prouzrokovana trovanjem uglien-dioksidom javija se kod dekompen—
zovanih kardiomiopata, bolesnika s redukovanom respiratornom povr~inom pl uc~a.
II
Is
U
bolesnika. Autoanamneza ne mo~e da se koristi, jer je bolesnik u komi. lzgled 4±~4~.
I bolesnikovog lica i ko~e upu~uje na poreklo kome, zatim miris, temperatura, puls,
Ugljen—dioksid u malim dozama je stimulator, a u ve~im dozama je depresor II
I arterijski pritisak ili prisustvo rigora vrata.
respiratornih centara. II
Koma moie nastati kod akutnih insuficijencija kore nadbubre~ne ~Iezde (Adisonova
II
U
II
U neurolo~korn pogledu traga se za ~ari~nim znacima, kao ~to su motorne smetnje, 4)4
I paralize kranijalnih nerava, ispadi senzibiliteta, epilepti&i napadi. Fiziolo~ki refleksi ii~ii~
bolest), kod miksedema i tireotoksikoze. II
em
mu su obi~no uga~eni, a javijaju se patolo~ki refleksi. ~~:Elt+~.
II. Egzogene intoksikacije nastaju uno~enjem (nehoti~no ili namerno) veáih mm
koIi~ina egzogenih otrova.
III
Ii Kad su etiologija i vrsta kome nepoznate, pristupa se detaljnoj analizi krvi. Kod t~
I. suspektnih hemoragi~nih dijateza odreduju se broj krvriih plo~ica (trombocita), vreme
I
a) Alkoholna koma prepoznaje se p0 rumenom iii cijanoti~nom licu zadahu na I I.
II
II
krvarenja i kaogulacije. Zatim se odreduje broj leukocita, koji je kod nekih bolesti ]~} ~{j-~.:
alkohol iz usta. Akutna alkoholisanost komatoznog nivoa ne isklju~uje moguc~nost III znatno uvec~an (meningitis, cerebral na krvarenja).
I
I traumatski uzrokovane kome. Zbog toga je neophodno savesno pregledati bole— II
mm U k~i se kvantitativno odreduje nivo ureje, glikoze, elektrolita, alkohola, kao i
snika, koji je mo~da u pijanom stanju povreden a povr~nim pregledom se to ne IRS lekova unesenih u suicidalne svrhe. Serolo~ki testovi i Nelsonov test upu~uje na
mm
zapa~a. Ill
lueti~ne infekcije.
b) Barbituratna koma prouzrokovana je intoksikacijom barbituratima, naj~e~e u U mokraái se odreduju: specifi~na te~ina, kvantitativne i kvalitativne andlize belan~evina,
urn
samoubila&e svrhe, Ii zadesno. Simptomi ove kome su cijanoti~no lice, povr~no I S
secer I aceton Zna~alno ie pregledati sediment mokrace
I.
ubrzano disanje, mek puls, sni~en pritisak, sni~ena temperaturà I mrlje pa ko~i. I.
I.
Za di~agnosticku potvrdu koriste se analiza Iikvora, rendgenska I kontrastna snimania :q:~~ -
c) Koma prouzrokovana trovanjem ugljennonoksidom (u gara~ama, kraj
benzinskih motora) nastaje zbog nemogu~nosti tkivnog vezivanja kiseonika. Unesre~eni mm
S i elektroencefalografija. :~j~
mm
je izrazito rumen. mu
mu
urnS

I iii:: E~ :~:LUJ~
• urn Is
[~: ~[. ~Ø I ~1
i ii 551 5 u: -14 II I I

~
 I J I — ~1~
• B BB•BRB IBIBBI BBS • B 11 Ti fltIjT -t -
fE
B B BB B B B SEr ~flI1Th -t--t -
BIB j r-
I IUBBSBBBBBSBBBBBBBUBB
SB
SB
BBS
-

BIB B B B j
- -
r-i- r
- - - -
4-
-
- -~- :_
IIB•BSBB•BBSS•SBBB B
BB~ ‘I
rs
BIB

nom otorn ci~retard

BIB B B
-

‘T
~tiYt
Tfl~ -.~

ia
-

-
-
- S 1II’E~W~- ~:L~1~J~1 NJ
:::::::::~1~:
BSBBBSBBBBBBBBBBI
B B
i
B I _______ &
B_
SB SB B
BVBSB _1
i
—-
:‘~ -~ -
-
-~ -
. -
J~ZId ~
3. Traumatski i fizi&i faktori:
-.- -
SI •
•V I
— i
porodaina trauma prolongirana anoksija, ~. ~: :~j.
Oligofrenije iii mentalne retardacije karakteri~e nerazvijenost intelektualnih funkcija u ‘i — krvarenja (subarahnoidna, subduralna), I -iT- -

detinjstvu. Psihomotorna retardacija je jedan od velikih problema u de~joj patologiji. 4 — zra~enja (Rö).
• Ona se moie razIi~ito definisati. Neki autori je defini~u kao simptom subnormalnih ~ I. 4. Poremecaji metabolizma, razvoja iii ishrane: ~4~4t
BB
SBB
B.:. V
• funkcija CNS, u ~ijem nastajanju u~estvuju razli~ita o~tecEenIa, fizioIo~ke promene, — poremec~aji metabolizma proteina (fenilketonurija dr.), I :EF~~T~
SB B • negativon uticaj okoiine iii nenormalno sporo sazrevanje. II — poremec~aji metabolizma ugljenih hidrata (glikogenoza, galaktozemija), +1*-J -
•BB
BBi1B
B. B~ Uzroci. Pored napretka u istra~ivanju uzroka psihomotorne retardacije, specificEni
II
.~ — poremecEaji metabolizma lipida (Tej—Saksova bolest), J b::
SBBB B.
BB•BBB
—

faktori mogu biti dokazani kod jedne trecEine oboleiih u razvijenim zemijama. Kada ii. — drugi metabolicEki poremecEaji (hipotireoidizam). :1 ~-.f--
~:‘:~:
B se diskutuje a uzrocima psihomotorne retordacije, obi~no se misli no dva veilka V II. .111
5. Bolesti mozga:
V

V
V

III II
SB ~
551
— I
faktora patoIo~ki socijalni. Socilalne dimenzije psihomotorne retardacije su veilke II — neoplazme, V -4: ::
rr
BBB.B jer samo u Americi ova bolest je registrovana u 1—5% stanovni~tva.
, I.
II
a.
I•
—.tuberozna skieroza i dr. Er
BU~B
1
B
~
SB
Primarno ,,manje vredan” mozak uzrok je genetskim familijarnim faktorima I SI
~‘ 6. Nepoznati prenatalni ~inioci:
V -

: tz~zz.
- V

‘ III
~ 1BHB
SB koji mogu do obuhvate niz generacija. V UI I — mikrocefalija, V
~ BBB•UB II I
I
I
BUBBBB
B•BBSS
Intrauterina o~tecenja mozga nastoju u siu~ajevima rubeole, toksoplozmoze — hidrocefalus, : -
III ... -
SB
• asfiksije I si.
‘ Iii
5’
BI I
:: I — porencefalia I dr. V

B V V SI 7. Nepoznatipostnatalni ~inioci:
BBS B Intrapartalni ~inioci (traume, asfiksije) takodè su zna~ajni. .‘ 1 V

:.r
5 V I.
U. demiielinizacione bolesti, -t -1-i
~ I!~~~
— -

11 difuzna skieroza.
B Postnatalno,
tivne mo~dano tkivo
bolesti, intoksikaci1e, tumori I drugiikterus,
o~tecEuju zopoljenjska oboijenja mozga, infek—
uzro~nici. IIU I
SI
B5I
I I
—

..
- -

+--~H
B•I
.8.
~ PIH
:Ii: •~
SB.
Nasledne bolesti nervnog sistema su mnogobrojne: lipidoze (amouroti~ko idiotija
leukodistrofije, glikocerebrozidoze ltd.), aminoacidurije (fenilketonurija, ieucinoza)
III
BI
—

—
Hromozomske nenormalnosti.
Daunov (Down) sindrom,
anomalije polnih hromozoma (Klajne—Felterov sindrom, Tarnerov sindrom).
:~[.~VL+:iz
-H---1f± 4~
mukopolisaharidoze (tip I; Hunterov sindrom, tip ii; Itd), hromozomske anomalije, koje III II. I~ . - - V

romu
I..
151 9. Prematuritet: V fL_j.J -

mogu dovesti do psihomotorne retardacije, no primer u Dounovom sind BUS V - prematurusi, V V

SI.
~
:
Lu..
Nasledne metaboIi~ke bolesti nervnog sistema enzimski defekti zaustavijaju iii, pok,
dovode do regresije psihomotornog razvoja dece. Stogo trebo koristiti prenatalnu
I ~
B”
iii
V — deca rodena s malom telesnom te~inom. V jd44:~.
~ ~ dijagnostiku do bI se blagovremeno otkrili nosioci patoIo~kih geno. Naloz dobijen Iii
BBS 10. Te±a psihicka oboljenja i poreme~aji: -

geneti~kim ispitiyonjima treba koristiti do bi se roditeiji blagovremeno upozorili no IBBI

IBIS
i — rani infantilni autizam, de~Ia shizofrenija. -
U
:1:jV~:
L~LL
:H: . ~.
IBIS
•~- te~ke posledice koje rno~e imati o~ekivano jo~ nerodeno dete. I UI•
B.. I
:r ii. Psihosocijalne deprivacije: ..

~
H.

B
5B
V
. S..
SB.
::II :I — emocionalna VIi~avdnIa, -
_LL. ~i:

L:~ 1-I111•I
.. V V
. 11~1•11 - • ..
US.
— socqalna osulecenia. V -

1. Infekcije:
B.
55
UI
V
L —
V V
virusne infekcije u prvom trimestru trudno& (u toku organogeneze),
BIl
II
IIII
.~ iiii~~. •• t~”~ ~ TJ~ -~~i-~
:r: [fl ~j_-~~ s~ 1~U4~
-- --
B toksoplazmoza,
—
:E :~
HI~I — I
encefalitisi meningitisi u toku prvih meseci ~ivota,
II
B’
lIII • iS.
~—-~—~-—~
US UI. •...B B S •B .t}_1_U-~4.V ~.e V~4j$4I• V j1~~4LP
-

~
lues dr.I V B.’
•5~
::~2-4.1 FFam:ih:ia.r .a ama uj~otIcka±IdIotu:Ia+FH-1±~L J±1j[)
ff 1±-4-H±i--H+F +~~H~4H-HV+r-~-i I: 4~i~4: ~f
:11 B —
2. Intoksikacije:
rezus inkompatibilija,
II
II I
B.
IS
•• •
V
•B
V V
II
— intoksikacile drogama I lekovima (neuroleptici, barbiturati). I
S
• •‘ Ova retkä nasledna bolest (intracEelijska lipidoza iz grupe gangliozidoza) opisana ~
I • je najpre kod jevrejske dece, kao Tej—Saksova bolest. Poseban oblik ave bolesti u
L:~JI.. I’ ranom adolescentnom dobu poznat je kao Baten—Spilmajer—Fogtova bolest. -+4-1- V

1-
V -
V
-
II
I. : :~ V V V V

:‘i -
-
SB !iiiiiiiiilii
BBBISH~S!SB -- -. -- ijjiiii
ISB~~J 1- ~‘~_ :+ - ~
,- I.
I’
I’
- -~
- -
+.~-t ~
- - - -
~ -~j ---i-~-1-~-
: B
I r.
~ -.::
I’~I
1

136 ‘ • I :‘ ~
:-SB::’~•
-I
• ~ B BI -
SB II•B1 -- -
B.
BBBU SBBB - -
II
 .. B •-t +~.L~j4:~~i±i: ± ti:.H~ ~
B’ •B - -~ I I - - - a
B B I B S a
lB.
BBB BIB
•1
• -

-
-
I__1_~.
B.
•~ H-
BI~-
- B
lii.
RI.
III a
i::. •.~rn
:.:: :.
..
.. :::... .:.
a ~
B11
•.a~
1..
..
~L.
r
I
• •RIii -

Etiologija. Bolest je nasledna (~esta le

u sIu~ajevima gde su partneri u bliskom
srodstvu). Nosioci patoIo~kih naslednih
gena ne moraju ispollavati manifestne
znake bolesti.
KIini~ka slika. — Kod dece koja su ve~
uspostavila motorne funkcije, nastale
njihovo o~tecEen~e, sa spasti~kim iii,. pak,
atoni~kim paralizama udova. Dete p0—
staje tromo, nezainteresovano, apati~no.
~0~
• i!~eformiteti ko~tanog sistema I lobonje (koja. je ~esto velika),kasno nicanje zuba,
hipoplazijo genitalija so nesposobno~ëu reprodukcije, kratki zdepasti ekstremiteti,
~[
o~te~enje sluha (nekad potpuna gluvo~a), kao i razli~iti nivol mentalne subnormal— I
nosti, dopunjuju klini~ku sliku.
III
Zbog slàbe otpornosti organizma visoka je smrtnost ove dece. V
Terapija. Potrebno je blagovremeno primeniti hormone tireoideje. Rast deteta se
poprovlja, all koli~nik inteligencije ne mo~e porasti do one granice koja se smatra
~ pr~e.~nom inteligencijom ukoliko le~enje nije zapo~eto Li prvom mesecu ~ivota.
~ Z~F~aljujuëi skrining—pro~ramu, svoj novorodenoj deci ispituje Se krv na hipotireoidi— —

EpiIepti~ki napadi i slepilo (amauroza), kao

I intelektualni deficit karakterisi~ni su simp-~
: za~n, ~to omoguc~avo blagovremeno otkrivanje i rano le~enje ovog oboljenja. • l—~ -

tomi bolesti, ~iji je ishod te~ak marazam i

Tej—Saksova bolest
smrt. Na makuli se nalazi karakteristi~na
mrlja boje tre~nje (cheri red spot). 11:1273! FénhIketofl4I~L: 4~47t B~

Kasniji po~etok bolesti (postinfontilni) sli~an je infantilnom, all se u ovom oboijenju

pojavijuju I ekstrapiramidni simptomi (nevoijni pokreti, no primer). I ovaj oblik bolesti
za nekoliko godina se zavr~ava smrc~u.
: Fenilketonurija Felingovo (Foiling) bolest nastaje kao posledica nesposobnosti
— B
•: p~te~enih gena da kontroli~u produkciju enzima fenilaianin—hidroksilaze, koji u~estvuje
V : ukoncentracija
metabolizmufenilalanina
fenilanino.dovodi
Prekinut
do jeo~teëenja
prelazakmozga.
fenilolanina u tirozin. Povec~ana

I
V24V.
--

+ r~~t~1j-t
~
2V.LKretenIza m:~(LGretin
i~4{ii~ Bism us)i~
I~~j
~j~1 ~i::
-ii:111 •‘~iIj
II
BI BBS
1!J EtioIogi~a. Fenilketonurija je recesivno autosomno nosledna bolest, ~to
—

do ~e nostati ako su obo roditelja heterozigotni nosioci gena zo fenilketonuriju.

9:
II
~Yerovatno~o nastanka bolesti je 1:4.) V V

::
V --

Klinidca slika:. Korokteristi~ni su slede~i simptomi: nedovoljna pigmentocijo, ~— - -

Brojni su uzroci kongenitalnog hipotireoidizma. ZJ~ • mentolno retardacija, poreme~aj ekstrapiramidnog sistema I epilepti~ni napadi.
Poznata je sporadi~na i familijarna po~ava
~ Deca imoju svetlu boju ko~e, kose I o~iju. - -
oboijenja so izra~enom gu~avo~c~u iii bez ,~
- , .

gu~avosti. U mnogim sIu~ajevima izra~ena je •:~ Usporen je psihomotorni rdzvoj: dete ne sedi, ne stoji, nastaje mikrocefalija, hipo—
te~ka deficijencija tireoidnog hormona. Kod .1 plozija gledi I dekalcifikacij~i kostiju. Hod je nezgropon, a pojovijuju se I epilepti~ni
kretenizma (kretinizma) dolazi do telesnog i napadi. V V V
II~
mentalnog zastoja zbog nedostatka hormona
~titne ~lezde.
Mentoina retardacijo je te~eg stepeno. Deco su hiperoktivna, in~pulsivnog pono~anja : - } V

Klini&a slika. Usporen je I telesni I psihi~ki

—

razvoj dece. Ona su pospana I apati~na.

V ::‘~
i mogu do ii~e na psihoti~nu decu. V V

Dijagnoza. Najpouzdaniji je Gotrijev test, koji se moie primeniti ve~ u porodili~tu. -

BV.

Preporu~uje se skrining radi biogovremene detekcije. bolesti. V

Objektivnim pregledom konstatuje se mali Terapija. Trebo izbegavati hronu kojo je bogota fenilalaninom. Postoje specijalno
— -- -

rast, sedlast nos, ~iroke nozdrve, razmak V - aI mieka zo IshronUove dece (siroma~na u fenilolaninu). Dijetu treba po~eti u prvom
nute o~i, debeo jezik koji prominira, skoro I mesecu I ne prekidoti je do ~este godine, III, ~ok do puberteta. - - -
- •V
otvorena usta, izbo~en trbuh, testast otok II - BI.
II
ko~e (miksedem). Mo~e se nac~i nodozna iii ~ ~*V V
~ II
-. V - ~ - ,;.~. II
I.
-J
difuzna struma, all to nije pravilo. II
I
U
Kretenizam II
II
a
I
II S
II
a.
BR
I I
VIBB B
II
II
BI
I

II
1
IRIBI II
4~tI
111111 II I •~lIR•II
lB RB
111111 BII V BIBIBBIB
II II SIll I
II I •RBRBBBI
II •I• BBS I

: III •
VRR••BIR
111115 B
II BIB RB ......
I I I
! :~‘j ~ ~~
:24M.. Hro:rnozon~skeJaberacije.- :~f~H:J~4±:~. :~ ~
. i~4L~4t~1-ii4-i -L L i4 ii4~- ~-
~4
~
(MongoIoidna}idioti~a~~mongoIismus)tt r~~1:i±t~’
~ ~ Liltl-1 ~ ~ ~ ~-~1 ~f[_
~- - -

Hromozomske oberacije ozna~avaju odstupanja u broju iii obliku hromozomo.

III ~ Daunov sindrom poznot ie pod nepopularnim nazivom mongoloidno idiotija iii
Promene mogu nostati u mejozi iii mitozi.
:~
-

mongolismus, zbog novodne sH~nosti s mongoiskom rosom. To je naj~e~o I nojboI~e 4

Hromozomske aberacije su numeri&e I strukturne, a vezone su za autosome ill pak upoznoto hromozomska oberacija, koju je opisao Longdon Doun, a Leleune I Turpin -~4 -J~-:
polne hromozome. Mogu bifi balonsirane I nebalansirane. .1
I su utvrdili do le re~ o trizomiji 21. pora hromozomo. Incidencija je jedan no 700 }~f }[~ff
Balansirana oberacija zadr~ava ukupan genorn nepromenjen, dok nebalansirana ~ivorodenih. ~
imo manjak (odnosno vi~ak) naslednog matenijola, ~to se odra~ova I no fenotip. I
Etiologija. Bolest je nasledno, a jovilo se kod dece koja imoju jedon hromozom
—

Nosioci hromozomskih aberocija (balansiranih) predstovljaju opasnost zo potom— I

I
vi~e no 21. poru hromozoma, pa otudo I noziv trizomija 21(47, 21+), iii je deo -i-- --

stvo, jer mogu dovati bolansirane I nebolansirane gamete, tj. zdravo I o~te~eno I hromozomo preme~ten no drugi hromozom (tronslokocija). Ce~o je kod dece fiji ± :::::L.
potomstvo. su roditeiji storiji. Nukleus normolne ljudske c~eIiIe
sostoji se od 22 pora hromozomo (outozomo) 1
Hromozomsku aberaciju nosi 0,5—1% osoba u populaciji, dok su u materijolu
sponfonih poba~ojo aberocije nadene u 20—60% slu~ojevo. :1!! jednog poro polnih hromozomo. Poznoto je do )( ~( :~ :F:
i
ie normolon broj hromozomo kod mu~koroco
Numeni&e aberacije su: euploidijo (normalan hromozomski broj), poliploidija
(vi~estruko povec~anje broja), tnizomijo (fri hromozoma jednog para), monozomija
!:~1 46 X’r~ kod ~eno 46 XX. U Daunovom sindromu
brol hromozomo iznosi 47.
~(( ~74 f ::t::
f-H- +
r
(umesto dvo, u poru je jedan hromozom).
I
Trizomijo 21 prisutna je u 94% slu~ojevo, dok A ia * -±J-4.:tt
Strukturne aberacije posledico su hromozomskih prekida I ponovnog spajonja III I
I ~ je 5% s tronslokocijom, a 1% ima mozoi~nu j~
nespojanjo prekinutih delova. I
I formu. AA 4* ~* :
I
Uzroci. Poznati su neki od mehanizamo koji daju aberacije hromozoma: ‘::.l Rizik obolevanja. Rizik obolevonlo je ve~i kod ~:
.:ri
— - - -

godine majke jedan su od glavnih faktora Daunovog sindromo. U korelaciji su dece storih mojki: do 30. godine incidencijo le U ~& :4:: rt
hromozomsko nerozdvajonje I godine majke (nerazdvojanje u oogenezi). Tako ovum
I
I :: 1 u 2000, izme& 30. I 40. godine incidencijo :- -

majke mo~e biti star I do ~etrdeset godino. Gre~ka u hromozomskom nerazdvajonju je 1 u 1 000, izmedu 35. I 39. — 1 u 500, od -I- - - - - -.

~e~ãa je kod stanijih, all pojavijuje se I kod vrlo mladih majki: 40. do 44. — 1 u 100, a u sIu~ojevimo mojki ‘~‘ -

genska predispozicija ka hromozomskom nerozdvajonju (trizomija za dvo razli~ita

U l storijih od 45 godino incidencijo je 1 u 50. ... :j.: - - :1
—
Trizomi1a 21. parc autozoma - -

h rom ozo ma); I Rizik zo slede~e dete posle jednog deteto s

Daunovim sindromom tokode se rozlikule: kod
— Daunov (Down) sindrom - - -

gre~ka u mejozi, koda je jedan od roditelja nosilac translokacije;

—

— jonizujuëe zra~enje, so ve~im rizikom hromozomskog nerazdvajanja I raznih tronslo— I

:: I mojki mladih od 30godino rizik je 1 u 500, so 30 godina 1 u 450, so 32 godine
1 ii 350, so 34 godine 1 U 200, so 36 godino 1 u 130, so 38 godina 1 u 65,
•- -

- -
- -

kacija delecija. Pretpostavljo se do radijocione lezije podsti~u starenje jajne c~elije;

so 40 godino rizik je 1 u 50 slu~ojeva. - _:1
—autoimune bolesti, koji imajuulogu u patogenezi hromozomskog nenazdvojonja,
iako je nadena korelacija izmedu tireoidnih antifela I hromozomskih oberocija u :. Klini&a slika. — Izgled ove dece je korakteristi~on: mikrocefali~na glovo, kose o~i, - - - -~

pojedinim porodicamo;
I
I ~I mali nos, poluotvorena usta I veliki izbrozddn jezil~ koji yin iz usto, hipersolivacijo, - -.

krotok vrot, krotki eksfremiteti, so isto foko krotkim prsfima I popre~nom dugo~kom -
— virusi (nevenifikovone hipoteze do virus mo~e do omete pravilno razdvajanje
hromozoma zaustavljaju~i deobu jedro). I
:: brazdom no dionu (,,mojmunska brazda”), mali rost I hipotoni~no muskulaturo,
hipoplazijo genitolija, kriptorhizam (izostanok spu~tonjo festisa u skrotum), kon—
a
Nije potvrdena verovatnoc~o do se u porodicama so geneti&om predispozicijom zo a
genitolne mane srca I sI. -~

autoimune bolesti ~e~e javijoju hromozomske onomolije. I _I ~

Rena smrtnosf dece nastupo iii zbog sr~onih mono iii zbog interkurentnih infekcija,
I prema kojimo su neofporno. Osim toga, u~estoIost okutne leukemije medu ovom
I
I
I
decom je ve~a nego u osoba op~te populocije. a
a

IIIiJ~E a
I
I
I
I
a aa ~ a • . a
I
I

‘IiI I I I ~ 1:11:1111’ a
I
I

•iaaa ii!
: 1111 1 1
~ I_
ii.I
uaaa
aaaa
141
 I I I I I I liii I

I.. __ ~
Inteligencilo le naj~e~e na nivou imbecilnosti. Deco su vesela, dobro~udna, ~ivohna sistemo. Mogu biti sliveni u veliku meku mosu. Mogu se pojoviti u introkronijobnom
iii torpidna, retko ereti~na (razdra~Ijiva). • J
II
i. introspinabnom prostoru.
Dijagnoza. Kriterijumi zo postavilonje dijagnoze Daunovog sindroma su sledeá: ~ Nemobi broj dece (do 20%).ispob~ovo znake usporenog psihomotornog
:
—

brohicefoIi~no lobonjo (smanjen A—P dijametar), kosi uski o~ni prorezi, epikantusni fl govorne poreme~oje I konvubzivne krize.
nabor, bleforitis, konjunktivitis, hipertejiorizom, ~est strabizom, u~i nisko postovijene, ~
sedlost nos, otvoreno usta, izbrozdon jezik s rogadamo, kratak vrot, sr~ane mane : I’j:à~ ~ -ia_a ~ii’!I! -t- ~ :~~t
i~+~
(~ak u 56% sIu~ojevo), mob korlico i coxo valga, kratke i ~iroke ~oke, transver— ::s.a.a~ - ~ Ill
zolna brazda no dionu, korakteristi~on govor I hipotonija mi~i~a, koo i mentolna ~ fl~ 24:5~2.iTuberozna skl.eroza i~ F
retordocijo.
Pouzdona dijagnoza postavijo se odredivonjem koriotipo.
i~h:~11~T B~~y~I~q boIe~tIh H4H4Tth~ 1
Le~enje. Teropijo le simptomotsko (dovonje smiruju~ih iii hipnoti&ih bekova).
— E III~

~
. .

Ovo je nosbedno bolest, so korakteristi~nim potoanotomskim nobozom. Tumorozni

Medutim, najvo~nija je prevencijo u savetovoIi~timo za humonu genoprofiboksu. :1
Moguc~e je, noime, predvideti rodonle dece so Dounovim sindromom, no ~to se ::i ~vori~i noboze se u kori mozgo, beboj supstonci hemisfero velikog mozgo, mo~donom ~ - -

~ stobbu, molom mozgu, ki~menoj mo~dini, u mo~donim komoromo (zbog ~ego mo~e ±f
obavezno morolu upozoriti budu~i roditeiji.
::~ biti onemogu&no cirkubocijo bikvoro pa dolozi do opstrukcionog hidrocefoluso), U~
:~ zotim no mrefrjo~i oko, no sr~onom mi~i~u, u bubrezimo, no licu I dr.

I
a
a.
a
• ~i: I ‘~ L$r4.. ~ L:~Th T .:~
9
Klini&a sliko. Nojronije se javijoju I upodbjivi su depigmentovoni ibi hipopig—
—

mentovoni nevusi no ko~i trupo I ekstremiteto, poznoti koo beukodermo.

± ~
i :j__j_
244L Neu~~ja mL i± 11!
-I
I. •~ Adenomo seboceum (izmedu 2. I 5. godine) jesu korokteristi~ni, crvenkosti ill bjubi~osti
III .,. 4. . .1

::t cvorici, rosporeoeni p0 icu U 00 IKU eptiro.

Neurokutani sindromi su obollenja so por~meëenim rozvojem organa i tkivo ekto— : Medu rozbi~itim tipovima konvubzijo noj~e~c~i su infontibni spozmi, grand mob, par—
dermolnog porekia (ko~a, oko, centralni i periferni nervni sistem). cijobni I okinetski nopodi.
III
Etiopotogeneza neurokutonih sindromo nije losno. U ve~ini sIu~ojevo nasledivanje
je outosomno dominontno. .
~ Ejil Mentobno retordocijo pro~eno je poremec~ojem pono~anjo dece.

Opiso~emo neurofibromotozu i tuberoznu skierozu, kao obollenjo kolo se noj~e~Ee. ~j :.

l.a.. .-.-- if
I
.a•a ,•~
javijaju.
a.
UI
a..
I~
•
a
a
aaaa
••R
•aa
•aa
RUW
aua
IT~
•.i
4 _i_~i
i
aas.
!: :t~z~rI~mmzj-
U slu~ojevimo hereditornog cerebrospinobnog lueso opisone su rono formo (sifilis
~b2475.1. Neurofibrornatoza ~ P 4 :
,~
I
I ~oR1eckLinghauseno~,a.b~Iesf)~ : mozgo) kosna formo, gde se ubrajoju juvenilno (mbodola~ka) progresivna paralizo
I
I
I
.1
1 i::.
II
III
I i tobes
Sifibis mozgo kod dece monifestuje se koo sifibisti~ki meningitis I meningoencefalitis,
Oboljenje pogada decu obo polo, a u~estabost je 1:3 no 300 ~ivorodene dece. j~ ~ so te~kim posledicomo, kao ~to su motorne porobize i poreze, epibepti~ni nopodi
Klini&i simptomi ispobjovaju se kod novoroden~odi, all ~e~e tokom prve decenije. ~ : I psihomotorna retordocijo. bnfekcijo sifilisom mo~e nostoti prelaskom treponeme
Promene se ispoljovoju no ko~i, ko~tonom i nervnom sistemu. : preko pbocente no plod iii, ~ dejstvom sifilisti&og toksino no fetus, ~to neki
outori nozivoju ,,porosifibisti&im” formomo.
No ko~i su korokteristi~ne mrlje, bole bele kofe, no svim debovimo tebo (retko no ~ Somotski znoci kongenitcilnog lueso su: Ho~insonovi polumese~osti zubi, porenhi—
licu, sluzoko~i usto, dlänovimd I tobonimo), zotim neurofibromi (u ko~i I potkoThom ::~ motozni kerotitis so poremec~ojem ill gubitkom vido, otitis, sedbost nos, perforocijo
tkivu), koji se jovljoju izmedu 5. i 1 0. godino ~ivoto. Neurofibromi su pokretni,
bezbobni, bokolizovoni du~ velikih nerovo, a mogu se joviti i no nervnim korenovimo, :~ I
I
I
ivrdog nepco, sobljoste noge, zodebijonje ~eonih kostiju, a od neurobo~kih nojtipi~nije
su hemiporezo i poroparezo, ofazijo, ognozijo I oproksijo.
unutro~njim orgonimo I krvnim sudovimo inervisonim od outonomnog nervnog I
U
II I
~r-’- ii I
1 SUWUS• I I III
i •a. l• I
I
::~
142
I I
i a
• ..:
~aaa
m aa•aa ala..
a —~--~

II
U
II
I
I
I
U
I,
I
143 b~r~
a aa

a..
 ~ai ~hy~ —L~~.-ijl---t- ~jr ~ ~ _~i1 ~‘ _j-Hr i’Jt_~~’1j
im
•
~ r~ J-rL~rr~r~H~ ~i ~irLi.J_~l r* J._r~zL1 t. ~
jj:jllji!i~.i~:[ !
PsihopatoIo~ki fenomeni sw grubo o~teëenje inteligencije (sifilistiëko oligofreniia I ‘ I od roznih bolesti (noro~ito infektivnih bolesti koje mogu dovesti I do nakaznosti
I
demencijo), posivnost, adinomijo iii, pok, euforijo. Morolnu defekinost karakteri~u II~ ploda), izbegavonje alkohola, droga I lekova (upotreba holucinogenih droga i
krode, Ia~i kriminogeno pona~onje. snafrih lekovo iz grupe neuroleptika), rizik od ~e~ëih rendgenskih ispitivanja, izrozitih. ~iJ~:
I fizi&ih naporo i si.
EpiIepti~ki napodi su takode ~est simptom.
Psihoti&e slike bolesti retko se sre~u kod dece, pa je mogu~e, ukoliko se previdi
lues, do se pogre~no dijagnostikuje kao de~jo shizofrenilo.
r •
I
SI
5:
Miode mojke, zatim majke starije od 38 godino, majke koje su hereditorno opterec~ene
iii su ve~ rodale decu s Daunovim sindromom, kao I osobe koje su koristile holu— ~Ti_JiJ~

1~
ii I
S
I
cinogene droge koje mogu izazvoti hromozomska o~tec~enja (hromozomski prekid),
Dijagnozo se postovija pomo~u seroIo~kih testovo zo otkrivonje sifilisa. ~‘ I treba upozoriti no mogu~e oposnosti, a najbolje je do im se urode hromozomske
S II
pSI onolize (koriotip). Takvim osobama treba preporu~iti konsultociju sa stru~njacima u
Nojefikosnije se Ie~i visokim dozoma penicilino. pill
IF51
I~
II sovetovaIi~tima za humanu citogenetiku. VizhEt~.
I
I
II
ill
Prenotalno dilagnostika posebno je korisna u preduzimanju preventivnih aktivnosti.
I ~lll
s
IS
IS
Porodaj mora bItI stru~no voden I u zodovoIjavoju~im higijenskim uslovima.
ml
mm
I
Sill
Ill
•lI
Svi sumnjivi sIu~ojevi se p0 rodenlu podvrgavoju provovremenIm dijagnosti~kim T1i--I1t1~.
I
I
I. terapijskim intervencijoma.
I Sill ~LT~t
I SIll Zadotok sekundarne prevenci~e je do spre~ava disfunkcionalnost mentalno hen—
I urn
I dikepiranih osobo. Treba zapo~eti ~to ranije tretman mentolno retordiranih. Zatim,
Zapaljenje mo~danice mozgo, rozIi~ite etiologije, moie izozvoti poreme~oj psiho— I III
III
1mm neophodan le i tretman porodica, jer roditeiji mogu izuzetno dugo imati skotom
motornog razvojo dece, so oligofrenijom razIi~itog stepena do te~kog intelektucilnog Ii
II I
II I zo defektnost svog deteta, zato ~to hendikep do~ivIjovaju kao porodi~nu sramotu
propodanja idiotile. ill
II
Sill
iii imaju ose~aj krivice. Zoto roditeije treba stru~no osposobiti koko do no nalbolli ~ttaELit:
ii I na~in pomognu svom detetu.
1111
i ii Prema mentatno retardiranoj osobi treba negovoti mentalno higi~enski stay u njenom
miii
II I
Ii I socijalnom okru~enju.
ii I
Ii I Zo rodno profesionolno osposobijavonje treba se opredeliti u zavisnosti od te~ine
liii
ii
UI’ Intelektuolnog a ~esto i senzomotornog deficita, ~to je jedon ad zadotoka tercijarne
•• I
Ii I
II I
prevencije, koja obuhvoto okupocionu i rodnu terapiju, profesionalno osposobijovonle jt~ijjj~
Povrede iii bolesti mogu dovesti do gubitko vida, sluho iii, pok, I vido I sluho dece. ‘III i rod u za~titnim radionicama.
urn
Takvo.deco mogu ispoI~ovoti prose~nu inteligenciju i postizoti dobre rezultate u •i
U Za ovu decu formiraju se specijalni ~kolski vrti~i, ~koIovanje se odvijo u speci~olnim ~f:j ~i:~
~koIoma specilalizovànim zo rod so audiovizuelno hendikepironom decorn. Medutim, mm 1 rozvolnim odeijenjima, neke od hendikepiranih osoba neophodno je smestiti u
‘Ii
izvestan broj ovoko hendikepirone dece ispoijovo manjak intelektualnih potencijola, Ii specijalne zovode, a zo~titne radionice omogu&vaiu mentalno retardiranim osobomo
I.
zovisnost od majke, skionost negotivizmu, fantoziranju I strahu od svego novogo. II
II
radno profesionalne aktivnosti u za nlih prilogodenim uslovimo.
Problemi adaptociie ovokve dece pri sme~toju u posebne ustanove I pri polosku Ii
Ii. Istovremeno so ovim, izvesnom broju retordironih potrebni su stoma medicinska 44~
u ~koIu su veliki. II
I kontrolo i le~en~e (epilepti~ni bolesnici, ereti~ne osobe, osobe s motornim smet 4f ~fl
n~ama I si.).
= —. I 0 I II

Za rod s mentalno retordironim osobomo potrebno je edukovono osobije, koje ~e,

Mentolne retordocije predstavljoju ozbillon medicinski i socijolni problem, zbog ~ega uz stru~nost, rospologati I kapocitetimo zo humanu komunikaciju i odnose, time bi T-~T z_14
je prevencijo izuzetno zno~ojno. se osujetilo socijolno izolocijo i morginolizacijo hendikepiranih lico. 91E -~-~~9
Prirnarnom prevencilom se nostoji spre~iti nostolonje mentolne retordocije, I to Trebo tokode pomenuti skrining—programe, kojima su obuhvoëena svd novorodena
u peripdu prenatalne’, introportolne I postnatolne zo~tite. deco rodi ranog otkrivanjo fenilketonurije i hipotireoidizma.
Buduc~e mojke trebo obuhvatiti zdravstvenom edukocijom i posebno ukazati no U iste svrhe pojedina oboijenjo se otkrivoju anolizom plodove vode, koja se u prvim
slede~e foktore: odgovorajuëu ishranu (posebno vitaminima bogota hrana), za~titu nedeijoma ~ivoto uzimo pomoc~u amniocenteze.
~-H-l-T-rt
• : •
-t-~- -i -~-~
1t7
•
~! ~- ‘- - ___

r~ -•

• k. ...
 ~ ~ H1rH~~~H ~ I1i~~~1~ _~j ii
i~ UH ~H ~1ii~Hn1hh
i—r-;-:--~
-H-— -
::.‘::~~ V_1lVI:l.EiV1:i~’.IV ~ 11l—. ~L
-~ ~ -~-~--~---~- ~ -~ ~-

~
11T[
~
FH[1TH I—~-~-- ~-

-
~1L~iF~ UiH~1itliW H
köñ~.c~enju ove metode treba biti obazriv jer su moguc~e infekcije ploda iii provo—
-, t kacija obortusa.
p
I— I I I .UItrasonografi~om se mo~e postaviti intrauterina dijagnoza rnogu~ih malformacija
I ~ ploda, kao ~to su: hidrocefalus, mikrocefalijo, fetusni ascit, anencefalija, renalna
Uspeh u Ie~enju zavisi od blagovremene I ta~no postavijene dijagnoze bolesti. I .agenezija I si.
ZahvaIjuju~i napretkü tehnike, konstruisan je veliki broj aporota ~ijom upotrebom I
Ventrikulografija je ubrizgavanje vazduha u mo~dane komore. Koriste le ma—
su pro~irene mogu~nosti savremene, ~ak I topografske dijagnostike u neurologiji. II horn neurohirurzi za dijagnozu tumora mozga I ~esto mo~e bItI uvod u operativnu
Naj~e~e se koriste nativna snimanja, kontrasti, radloizotopi I si. II
I.
II
iritervenciju. I—
Radiografijom (rendg.enskim snimanjem) se, pored ostalog, traga za traumatskim II I
Pneumoencefalografija (PEG) je ubrizgavanje vazduha umbalnom iii subokcipi—
o~te~enjima kraniovertebralnog skeleta. Snimak lobanje (craniogram), s lica i iz
talnom punkcijom iii, pak, direktnom punkcijom kornora.
profila, daje podatke o traumama lobanje, - -—
II
promenoma na kostima koje su izazvane ~ •Elektrodijagnostika je ispitivanje perifernog motornog neurono — eIektri~nim
tumorima, kalcifikacijama tumora, cista ~ 1dr~enjem nerava I mi~i~o pomo~u elektromiografije.
krvnih sudova, razmicanju ~avova fontanela I •Elektroencefalografija je grafi&a registracija bioeIektri~ne aktivnosti mozga.
kod dece i si. I I Aparat kojirn se snima naziva se elektroencefalograf. Ova metoda predstavlja efi—
Snimak ki~me (cervikalnog, torakalnog I ~ kasno dijagnosti&o sredstvo u sIu~ajevima tumora I apscesa mozga, krvarenja, a
I
Iumbosakralnog dela) otkriva znake traume, F ~ naro~ito u dijagnozi I prognozi mnogih
I. V
spondilartroze, diskopatija si. ii formi epilepsiie.
Transiluminacija lobanje izvodi se u m’~ Elektroencefalografija (EEG) a najvofrija :~
zamra~enoj prostoriji. Koristi se specijalni 1r kIini&a I istra~iva~ka metoda registracije
tubus u ko1i je ugradena svetiljka jac~ine aktivnosti mozga, koja se intenzivno ko—
100 vati I vi~e. Na kraju tubusa nalazi risti u mnogim oblastima medicine: neu— :r;j
se gumeni prsten. rologiji, psihijatriji, neuropsihofarmakologiji,
1~ • neurofiziologiji ltd. EEG daje podatke o
Cerebralna angiografija je snimanje krvnih I
funkcionalnom stanju mozga I ne mo~e
sudova mozga pomo~u kontrastnih sred— rn . . I . I I Okretni stalak EMI skenera /generator,
se zameniti arugim metoaama, KQO na komandni pult, projektor slike sa foto
stava. OdIi~na je metoda za dijagnos—
I •i~ primer skenerom (CT) III magnetnom re— kamerom/
tikovanje vaskularnih malformacija, kao
~to su aneurizme, opstrukcija cirkulacije
Arteriografijom otkrivena aneurizma
I :E:‘ zonancijom (NMR), jer one daju podatke
samo o strukturi mozga.
krvi (tromboze) i si.
‘:: Elektrokortikografija se koristi do, stavijanjem elektrodo no korteks, omogu~i
Snimanjem se mo~e obuhvatiti karotidni shy (karotidna angiogrofi1a), koo I shiv
demarkaciju epiIepti~nog tkiva koje treba ukioniti neurohirur~kom intervencijom.
vertebralne arterije (vertebralna angiografija).
Stereo EEG je jedno od savremenIjih metoda, kojom se, pomoc~u aparata za
Sve ~e~c~e se napu~to metoda perkutanog uno~enjo igle, nego se to radi uvodenjem
I• stereotaksiju, postavijoju elektrode u tkivo mozga. V
katetero u luk aorte, odnosno u a. femoralis.
EEG kartogrcifija je kompjuterizovona metoda. EEG aktivnosti predstavljene su u
Digitalna angiografija je snimonje krvnih sudovo ubrizgovanjem kontrosta u venu.
‘ obliku slika, a dobija se mapo raznih EEG ritmovo. V
Mijelografijom Se, pomo~u ubrizgonog kontrastnog sredstva, pokazuje spinalni II P

subarahnoidni prostor. Postoji I vodena mijelografijo, kao I rodikulografija, kojom :: EEG telemetriia je snimanje no daijinu. Pacijent, koji se krec~e slobodno,
~ se video—trokom. Na podeijenom delu ekrona monitora moguc~a je paralelno
se prikozuju nervni korenovi (rodiksi). •~ produkcijo snimaka toka epiIepti~nog napodo. V

Fetoskópija je metoda posmotranja plodo porno~u opti~kih viokana. Traga se

zo eventualnim nokaznostimo ploda, tako ~to se posmatra deo p0 deo ploda. Pri E~ EEG holter je dugotraino registracila tokom dnevne aktivnosti I u toku spovonjo.
Na video—trod od 1 20 minuto mo~e se vr~iti snirnonje tokom 24 sata.
II P
II p
II p

II •p
RIP -
IE. - - -~ffl~ ~r4~V~ ~
-
• p -
I P.
I I..
-

I
I
I
II.
pp
II...
-
- - J±~-~ ~T+ 147~
IIpp p
 H—H~~- _~f~~_L
:: ~ ~ ~
-J

..:r~ •~
.. ‘~ -4±4HFJ~-i----~--Hf-~ I ~ ~1~i
Digitalni EEG predstavljo radikalno
unapre~enje u ovoj oblasti zahvaIjuju~i
uvodènju komp~utera, I mo~e se uporediti
so napretkom koli je postignut kada se so
rendgen—snimanjo, uvodènjem komplutera,
‘I ‘:
~
‘ eIektri~ne impulse, koji se prenose u kompjuter. Slika se registruje no mognetnoj
ploëi, posmatra no monitoru I snima poloroid—kamerom.
Rendgenski skener (EMI skener, nozvon premo firmi koja go je konstruisala) snima
glovu pOd 1 80 uglova, u intervalimo od jednog stepena, a no horizontolnim ,,pre—
L.~Z~±i

~ii:411zt
pre~lo no skener. Digitalni EEG omogu~ava ~ s~imo” od 1 cm. . :ijjj±j~zi:
snimonje ve~eg broja konola so precizni— I ~ Ova metoda koristi se radi dijognostikovonja tumoro, opsceso, hematomo, cisti, ~I~IZ~L’F
lom vremenskom rezolucijom, primenu kao I eventualnih sumnji no atrofiju mozgo. Mo~e se primeniti u ambulontnim
topografskog mapiranja mo~dane oktivnosti I
I
uslovima. .

I drugih novih metoda onalize koje se ne

mogu primeniti pri kori~enju klasi~nih.
I
I Kori~enjem kontrastnog sredstva kompjuterizovono tomografija omogu~uje, otkrivonje 4p~~
I
a Infiltrotivnih proceso (glioma), koji ne dovode do pomeranja komornog sistema. -i.J-j--1~
aporata. Digit~lni EEG je neophodon u a
,~.•.. .4.,
‘~ ~‘, ;‘•.~

savremenoj medicini, pogotovo u oblasti

telemedicine, gde je nufro slonje signalo
4r~ Gamaencefalografija (scintigrofijo) mozga je dijognostikovonje pomoc~u radloizo
topa, ko1i se druga~i~e nakupl~o~u zodrzovaiu I elimini~u u potoloskim nego u
I
~ ~ ~ (elektronske forme zapiso) no daijinu u ~ normalnim tkivimo. .

reolnom vremenu uz pomo~ savremenih Rodioaktivno supstonca, ubrizgana introvenski, detektuje se gomo—kamerom (ranije
Aparot za magnetnu nuklearnu rezonancu I
/MNR/ sredstavo komunikacije (Internet, Aka— I ‘~ ~ajger—Milerovim brojo~em), a no izlaznom delu aparota registruje se grofi&i ~
“a
demska mre~a Srbije, ltd.). I. (scintigrafijo) ill no filmu, tj. foto—papiru (fotoscintigrafija). Registrovanje se vr~i
Polisomnografija (PSG) je metodo kojom se.istovremeno registruju no ve~em ~ postepeno, slicno preno~en~u teIevlzIIske slike Tamni~o su ono mesto gde e noku— ~ Tt1 ~
broju kanala. fiziolo~ke funkcije orgonizma. Nojpre se radi elektroencefalogram, :.I plleno vise rodiooktivne supstance.
zotim se snimoju funkcije respiratornog, kardijalnog, gostrointestinalnog, endokrinog
I urogenitalnog sistema. U toku snimonja bolesnik spova.
~j Snimanje scintilocionom (goma) komerom je brie, jer se istovremeno snimaju impulsi tjE~rzL1zj~
u celom polju, a registruju se promene I u toku samog snimonja. Mo~e se koristiti~gtZjZ1~
Snimonje se vr~i tv—komerom u prostàriji koja mora biti udobna. U drugoj sobi su ::~ kompjuterska analiza radioizotopskih snimoka.
sme~teni oparati I osoblje koje obavlja snimanje. Za ovu metodu, koja je bezoposna, opredelic~emo se kado je potrebno dijagno— i~f~±t*
Reoencefalografija (REO) se koristi radi ispitivonja cirkulacije u mo~danim krvnim : stikovanje tumora u introkronijumu, metostaza I vaskularnih tumoro, zatim infarkta
sudovima. Primenom ove metode moie se otkriti dobra perfuzija, kakva je eIosti~nost mozga, subdurolnog hematoma iii opsceso mozga. .

krvnih sudova, zatim eventualne promene cirkulocije zovisno od poIo~aja glove,

• I
tonus krvnih sudova I arterijski otpor.
:“ Magnetoencefalografija (MEG) je dijognosti&a metoda u klini&oj neurofiziologiji E~EF1Zf~r
: pomo~u kàje se men i registruje intenzitet mognetnog poljo koje stvaro mozak.
Indikacije za reoencefalografiju su: arterioskieroza mo~donih krvnih sudova, visok : Dobija se trodimenzionolna rekonstrukcija mo~danog mognetnog poijo.
orterijski pritisak, vaskularne glavobolje, nepravilnosti iii pok su~avanja i tromboze Ovom neinvozivnom metodom otknivo se lokalizacijo epilepti&og ~ari~ta unutor
krvnih sudova.
Ehoencefalografija je metoda pri kojoj se koristi ultrazvuk frekvencije 1 ,5—2,5
:
:
mo~dane mase. I

Omoguëeno je. snimonje delova I struktura mozga koji su ranijirn metodama bill monje .f1zH~4
megacikla u sekundi (1,5—2,5 miliona cikia u sekundi). ‘ dostupni III ~ok I nedostupni (osobe so pejsmejkerimo ne srt~eju se snimatil). .

No simetri~ne ta~ke lobanje (obe temporo—panijetalne regije) stovljaju se kristalni ‘:a Pregledfunduso (o~nog dna) mo~e uputiti no provu dijognozu ukoliko se node
sprovodnici, kroz koje se propu~ta ultrazvuk. Registruje se eho (odjek). Ukoliko stazo papile vidnog ~ivco (sumnjo no tumorom izozvano poveáonje intrakranijolnog ~j4itir4
postoji bib koja prepreko, (tumor, no primer), zapa~o se pomeranje. pritisko), zatim hemoragije, promene no krvnim sudovimo ill, pak, bl.edilo popile :EtjEt~
Ehoencefabografija se konisti radi dijagnostikovanja tumora mozgo, hidrocefoluso, I. vidnog ~ivco. .

hemotoma, velikih aneurizmi I intracerebralnih hemorogija. Biopsija mi~i~a koristi se ii diferencijalnoj dijognostici mi~iënih oboijenja. Biopsije
L~,1LLcJ
Kompjuterizovana tomografija (CT) objedinjuje tehniku tomografije upotrebom I
nerovo i mozgo (grubi I ne bezopasni hirur~ki zahvati) takode se mogu koristiti u
X—zraka, kristolnih detektora I ra~unara. Detektor pretvara X—zroke u svetbosne ill I.
a’ neurobo~koj dijognostici. J~
• I:
I
a
j:
a ~‘~W1t~-
![t±t~ T±i~~L.. tf± ~ ~ ~ *1
-

as’
as
•5 I 555
5 555
 I
I
I
I - -
II I
I I.f
I
I
‘It
V o!uo!~oqo 6ouopaipo !!6oIo~e L- —OWOJL1 ~!AS dn)1S A~ !DJo)1~nw o ‘xx awozowojLf au1od n!Cw! auaz owozowouj - - - -
‘:: !0~ci (!up!oId!p) i)1ft4sOAp OW! o!o)1 ‘~O6!Z—A!!Ia? AAJd n!op a)1!CW ~awo6 ! ODO ~awo6 : -
fl 0D0~!U!~ I~!~U06 oopn Cu ‘o6oAs a~d ‘o!nzo)1n a!puopiDui ou~!poJod oIUoDoJd
~--~ ‘n!u~po~do !~d CWOZOWOJL.1 !oJq (!up!oIdoi~) uo?!Aoiod asou e!o)1 ‘0W!~aWC6 A W!S0 - -:
•(in~4!u!A6u0suo 0 oun~o~ ipoA os wo~ Jd) ‘owo!!ia? w!uSa1a~ W!AS n CWOZOWOJI~ 9~ Ow! )1OAOD !Z!ICuC !o)1~do !oup~aJ!p - --
!~0qW!s IUOJ!Z!DOJd ou~oi luopaipo OS 0~S!J0)1 nL.IJAS fl~ fl O1C10~S 0U~!p0J0d n osoun ~ uodnisop opaisou oep !ulo!pa4ow a! WOZOWOJ[.J auJflh)1fl45 ! a)~!~awnu !~!q n6ow -:
os popod o ‘o)1!upOJs ~!AS o!IAoJpz a!U0A!4!dS! a! )10J0)1 ~~p~is o!~a1ac1o 6ouopaipo -1 CWIWOZOWOJLJ Cu OUOWOJd a!!Dn~~suo auiowud n!ozo1od !uR!Ia~ !o!oAs owa~d -
ODO!SOU 00)1 ‘(iuoqo~d) aqoso o~oIoqo ~0 0!u!~Od 01c104S 0u~!p0J0d 1! Ao1sopo~
: ‘ow!Aois auaDouzo adn~6 n n!CACIsJAs as !W020i~1J0J[~] (A ! X !W020W0JL1)0W0Z0W0J~ - - ~- -~
•OA4SW0~0d ~0AOJ~Z o!uopo~ 0?oU~OAoi0A 00)1 —j iod ~ ‘!u1od uopa! ! ‘ow!Aa!oJc1 wiuipa!od !ua?ouzo AS !!o)1 ‘owozo~no o~od ~
‘O4OA0S 60p!10u06 60U10A)1opo a!uo~nJd OZ A0~Sfl a! ~sa~oq aypa1sou o!ua~ouaJd OW! )1aAoD p!~auabo1p A aA0W~0d au!pa!od VOZ !~oqw!S ! !A!ZCu !U9~M5u!pa! a!o~sod - -
OIUOAOWAZON n!poJaua6 n6nip Cu aupal s oIuosoua~d 6oua!u oui?ou n!uo~odoz Cu n)1!~aue6o4!D — a)p~aUa6 n!oAzoi V ES::
OS OJ!ZOq ~saI0q 0U8~0J~0 O!UOA!PQISOU a!UoA0~n0Jd CAC?fl60W0 p040W !)l~0I00u0Q - n a!IAoI6od OAOU a! 0IU0A~0 ‘aqoap a)fs~o4!w !zoJ !ouapa~po n n!oJ!z!iouo as !!O)1
- OW!w0zowoJ~ azo)1ud o)1aAoD o!ua~ow ~upaIsou as op ~SouDn6o~,’q — rnp4eue6oji~ — :1
WOZ0WOJL.1—X OZ OUOZOA o0~ 0)10 0 ‘OUAISODaJ
a! a!uouj ‘0U~UoU~W0p. 0UW0S0~flO 000 0)10 0! 0b~? ~0 ‘~4S~IOq O0o~ o)1aJd oz V C~OA!Z - V
O1UOMPOISOU U!DCU al ~0UZ0d (nwozowoiL.1 wou1od 1! nwozo~no Cu) oua6 wo!iDo~nw ~ aU!p06 ç~ op owos O1OpCJ aUaZ !q OpC)1 ~çp op o~ Cz 0!!uCWS [~ o!!wozu~ ::: ::. -
WOUAISODOJ !I! wouiuouiwop oua!IAoIsn a!ua!Ioqo a! 1 op •I~ ‘flOA!U W0)1SUO6 Cu “Ii
I. !o~q as q op as o.i~ow~ 1od oz ~!uozaA ~~oq ~!upaIsou CW!Aa!C?nIS A ou!o?ouz -:
ouawo~d ndi~ 0 JoAobpo o~n~d po~ew !)1~oIoauao — (!AolsopoJ) poiaw )1~oIoouaO i II ::
I” II ouqasod ~! O4~ ‘opo1d o1od a!uoA!paJpo ‘eqn~ au1ojnau 4)1a1ap ‘C~oA!Z auipo6 g~
I.
0J0~ Ljp~S}!~60~0WJ0~D a!iDo)1iJisoI)1 o!uo~i? ‘o!uowizn o)1iuIla1 ouqasod !!o~sod II ajsod opoJ o!o~ oua~ ‘wo!poJaqo WO)1SW0Z0W0J~ os o~atap 6oupoLj~aJd a!uopo~ : :. -
I II
LIII
ozo~ou 60)1S}!1604Dw II ~- ‘n!pwaqo A)1SWOZOWOJI1 !50U !!0)1 !Ia~!poJ :ns nzawaDo!uwo oz a!!Do)1!pui a?~a?!oN
II
—Jap AAOUSO Cu OWOS IOAO)1IISOU6C!ip oAa!o?nls %OL fl as 0~0W WOJpu1S AOUAOG LIII (ouop 81—~L a!o4 a!poA!~in)1 oJnpaDoJd) ~-.
I II
LIII I::~ !1sa~oq (a)1~!~oqo~aw) a)1s!!wa9o!q au!o~q ! a)1SWOZOWOJL1 OAS n!oJ!~sa~ as upou !o~
0JO~fl U! 0!uCAiqz Lj!AS !Ia~ozo)1od Ai!I~aso a! ouo~p ~ acjoso LIII :SSH H
‘U.
III oN apo~ aAopo~d iw o~ ow!zn as OpC)1 ‘C1a4!p!A0J6 a!Iapau 91 ! 9 ~ - :. -: -
aupa! a!uoA~!ds! 0)1~auab0~!D a~ oz o!!Do)1!pu! n!uo!IAo1sod n opo4aw—6u!u!J)1S oz~q III
‘III as !~~A o)JnAzoJ~in W0104U0)1 pod ‘ou~ou!wopqosuoJ~ ‘ouI!Ja~s o!~ACqo as o!p)1und
00)1 !1!~nIs0d a~o~q, oupo1)1pd !)1swouo)1e ouAo4soupa! ‘ou~oc~zaq ‘ozjcj a! opo~aw ‘III
‘I
0)1~!450Ub0!!p o)jsundop 00)1 ‘0)1!i!I~0~CWJaG •fl~0U fl)1flJ n!!~sJd !UOJ~S !ou~~oIo~~ I.. aqaq !wozoWoJLl n!o!!qop (o4So~qoJq!J)
II.
CWIUC~C~ ‘CW!AOUCIp Cu !?RuaqaJ6 !U~o)1 n!CJ!wJo} a!o)1 oJo~ S)1a1dWO)1 UC?!~S!Ja4)10J0)1 III ~ o!~~a~ a!!DoA!~In)1 wa~nd as a!o)1 z! 0~OA aAopo~d o!Uow!zn opo~aw a! oze~uo~oiuwy •._ -- - V
I.
AS !}!I60~01~~0 i4S0~iU0)1CZ ~ a!uoAouzodn al1ocj oAo?n6owo 0)1!j~~60PWJ8G III
II OLUflOJ4 11!?aA ! LI!A0u ! -
V !D!~aUa6 !o)1su!D!paw ! P!~5!I0U!W!J)1 I. I ~ flD!p0J0dVA!flpa~S0d o!oDoc1od 6ouAipja~as ~souDn6ow osn~aj 6oua?a~o a!uoA!J)1lo
II
II
‘!!!6olodoJwo n nuawud o1sou a! o!uoAi~oJ~si 6OUDACU CpO~aW 00)1 C)1!}II6O4CWJ0(] II
II ouo~~ 0UaDa~S0 1! OACJpZ oqaq a! 1 op !pJA~A n~ouJn6!s CS 05 op ! ‘)1!Z!J
II
V i~souzwqooupa! 0)1 n!Puapua~ n!ow~! II • :::1 !Ao4sod~aJd OS 0~ Owos au oACDn6oWo (oza~uaDopJo)1 ‘oZa~UaD0!UWo ‘ownzopuo~ij -- ~: -
II
II —uouoi.1 o!!sdo!q ‘)1AAZCJ41n) a)1!~sou6o!!p au1o~oua~d 8)1!uLIa4 a!u~ouop o!0AzCJ uada~S -.
aU1Cflp!AIpUI a!uow n!oisod DW!WOJpU!s ! 0W!~S~~0~ W!UapaJpO fl a)1!~S!JaPl0J0)1 II
::
a)1~010~CWJaQ CWOJPU!S !1Sa~0q ~!U9paJp0 apo.i~~d nz!Iouo n!!uz!DaJd a!n?n6owo II :‘
II
II ‘1:iz ::~:±:~: : - ~ i~t~t 1: -:
o!o)1 azou6o!ip a)1SUID!paW 0A1S~~iS 00)1 !D!40U06 !ouown~ A 0~IAZ0J as OW!JiIb(4 II
II
—Owiap 0 O)1ACN 0)1aA0~ 60)1OAS C)14S!J04)1OJO)1 ou?!I1DOdS o6oJ4s AS !J!I60~0WJ9G II
II
C~0A!~ 6ouua~noJ4ui a!1apau i~ op owos ic II
II
II
‘au!pais au!1ods o!oDi~n ow! nwa~ ud ‘oua6 ~!uA!~!po 8~!A o/45!apos 4)1npoJd 00)1 II
II II - -
oio~sou ‘Pu!qoso OuOIIA0ISA !)1s~a6!iod flS 9)145!JOPIOJC)1 a)1SJ!i6O~CWJaG i!woqz~) SI a)1dfl~S0d a)1~sou6o!!p aua~o1paid OAS !4!10A11!Jd a!!u!o)1ods a~ ::
ai1dA16 ROJ ! (o~o)1) OWJOP !?~ ~0 oo~sou a! !~I6o~owJep A!ZDN — !1!IBolowJea II •.‘ ~ua!pod u!?ou !C~ °N a!n)1a?o a!u P0 as C4~ ! apo~aw aua~o1pa~d n)1!ui.1a4 I~!uso!qo - - - - -
II
p~! oJoA)1!I 6ouiou!dsoJclaJaD ‘CJOWflI ~ 9U0~G)1 ‘a~0)1 Z! !~OJ!z!I0Uo II ~ oq04 n)1!usaloq WO)1CAS )1OAO? a!uow a~s o !o?nls a~!AaAs )1!usa~oq a! od ‘uapnio HH
IS
n6ow as iW0ZOW0J1~ ‘!M)1 Z! WISQ 0J41A Ui C4JD0}Wii o!iDoA!~In)1 !~JA as Op6 IM)1 II auo~sod soupo OpC)1 nAo~o6od ‘o~usa~oq a~o1doz o~sa~ oJnpaDoJd ~!)1?~S0u6C!!p ! : ::
IS
II o~o~odo ~0 !)1aN 1Jo?!u~a~ ! a4SaS 0UOAO)1A~8 ou1o!pads apo~ ‘n!!JoJ6oIo}aDuaoJplaIa -
au~ajuad z! !~R~’ o~ a! aS)1CIICN nz!~ouo Cz OWOZOWOJLI aiuohqop n!n~n6owo a!o)1 I
aJnpaDoid au~zoc~ auapaipo a!olsod Ax 9~ 1! xx 9P a! dI4o!Jo)1 UOICWJON 0)10A0~ I JaW!Jd Cu 00)1 ‘O)j!UL{al ~!AO ~0 O)1~N (0J0?!u~a~) n~~sas A)1suiD!paw oz ou!o?ouz a!
I
owoaA ‘a!!Jlo!!Ll!sdoinau ai~o~sou au?!ploJd ~awpa~d AS a!o)1 ‘o)1!u~a~ ~!Ao a!uoAouzod
I511 OIJO)1 CUD!l 0)1SWOZOWOJLI a! d!~ouoN WCJ60!J0)1 a! o~pa! 6oupa! Z! wo1)1aJod CWOZ I
•IIUSS
U
I
I..———.
_45I~SM :1
•1
-c

3
 ~1
IL1 1~ LI~J
IL L__iLJL’1~1LJ~.
f~ ~ _1_1_~ ._‘_1_~J_L~.~
-i ~ il
I
, ~ ~1 ~ II ~ ErJ r ~ T~
r~ ml
odnos prema predmetima i pojavama. Ti subjektivni faktori su: iskustvo, potrebe,
~

~II
-~

-~-~

~
- J~ ±lz~izJ:H ~
4 -t.j+{
- -1 ri-
~

~LL~
~ -11-~ ~ ~1+~ F~±H~A-I+H1-F F-H ~+ t
•~--

H~-H
it ~
•~
_iI’J_~L
~ ~

-~
1—.-’ - —-i-
I
I
‘I
.1
imi
emocionalni odnos ostolo. Premo tome, opa~anje je svest o dejstvu, svojstvu
i efektima predmeto i pojava materijolnog sveto u trenutku delovanja na ~ula.
ill
Opa~oji se mogu zameniti s predstavama se~anja, koje mogu biti slikovite. Opa~aji
I~i Psihi~ki ~ivot ~oveka spoznoje se no osnovu posmatranja postupako i reakcija ~ su objektivni, materijalno ta~no lokalizovani, jasni, a predstave se~anja su nejasne,
pojedinaca, koji dine njegovo pona~onje. Registrovonje tog pona~onjo mora biti 1 ml rosplinute i moraju se pomo~u ma~te ,,prizivati”.
II
--t— ~jj objektivno. Psihi~ki ~ivot mo~e se prou~avati no osnovu onoga ~to sublekt sam Postoje zakonitosti opa~onjo: prin—
~‘
-~ HJ soop~tava, a i no osnovu
stance omogu~avoju da seli~nog iskustvo.
pronikne U novije
u su~tinu vreme
nekih i izvesne hemilske
psihopotolo~kih sup—
zbivanjo iii ‘
1
I
I
cip grupisanja u celine, zokonitosti
ml opa~anja odnosa figure i podloge i ______________
LU do Se, eksperimenti~u~i so sobom, sopstvena do~ivIjavanja saop~tovaju drugimo. ‘:: I
I zokonitost stalnosti opo~ojo.
~ Hemijskim supstancama mogu se izazvati kratkotrajne i, naj~e~e, prolazne psihoze ~ ml
ml
mu
(,,ludilo”), poznate kao ,,model—psihoze”. mu Dra~i se grupi~u u celine, P0 prin—
I cipu blizine, sli~nosti, simetri~nosti i
[~i Do bi pojedine psihijotrijske nozoIo~ke kotegorije bile josnije, nojpre trebo prou~iti j~j~1 ml
kontinuiteto. n
~ psihi&e funkcije i njihov poremec~oj. Covekov psihi~ki ~ivot je svokodnevno tro~enje, I
1
ETTi nala~enje i nenoIo~enje ravnote~e izmedu psihi~kih proceso i psihi~kih stanja li~nosti, 1 I Odnos izme~u figure i podloge
0I
no koje mogu bitno do uti~u spoljni faktori. Psihi&e procese dine intelektualni (pozadine) no ro~ito je interesantan
ml
Li-1 (saznajni, kognitivni), emocionalni i konativni ili vol jni procesi. Psihi~ka stonjo su ml
1
u slikorstvu. Primer dvojnih figura
Opticke obmane
mu uKozu~e no interesantan oonos,
tHF krajnje osobine subjekta (navike, temperament, potrebe). Psihi~ke funkcije ne mogu 1
ml gde ~os opo~omo pehar, ~os dva
r-1t~1 se posmatrati izolovano, jer je ~ovekov psihi&i ~ivot integralni proces. Upravo ~ II
ill profila.
~}~- zbog toga je razumljivo ~to psihi~ke funkcije imaju neki odnos, ~to uti~u jedne na I
ml
druge, bitno menjaju~i i remetec~i mehanizam psihi~kih zbivanja li~nosti. Uzmimo, — II
UI
Pod stolno~u opo~aja podrazumeva se njegova nepromenjenost uprkos menjanju
no primer, svest. Ako je ona poreme~ena, poremec~ene su skoro sve ostale psihi~ke ~ I
II dro~i. Somo velike promene dro~i remete ovu zakonitost (ilustrativan primer je
funkcije. No primer, ako te psihi~ke funkcije personifikuju glumci no pozornici, a II
II opa~onje ~oveka u prirodnoj veIi~ini no odstojanju od 50 do 1 00 metara, au ne
svest je reflekior koji osvetljava pozornicu, logi~no je do kvar reflektoro prouzrokuje r’~ II
IN i iz oviono).
~+U mrak na pozornici, pa glumce i ne vidimo. L
mm
II
II
II Na opa~onje uti~u iskusivo, znanje, potrebe, ~elje, o~ekivanja, motivacija. Razli~ite
I
I osobe opo~oju iste objekte razli~ito (pozori~no predstava, umetni~ka slika i sI.).
II
II
II Opa~anje prostora nije funkcija nekog
Ii
specijalizovanog ~ula. Na opa~anje pros
}L~ El I’
2~6~1.4O.pazar~qeJ(percepc 1•1 afl~ :9Z4t+~JF~
~
fP~Zjk .:~ 011
II
I tora uti~u veli~ina slike no mrefrja~i oka,
I
N
I
iskustvo, okolina i boja predmeta.
-HH- -
Svojstva materijalnog sveta ~ovek saznaje posredstvom ~uPa i pomo~u integrativne
II
I
1
Opa~onje veli~ine predmeta zavisi od
II udaljenosti predmeta i od njegove veli~ine
-E-i+- funkcije kore mozga. Osnovu saznajnih procesa predstavlja opa~onje, koje prolazi ~—{-9 IN
I na mrefrja~i.
~ kroz nekoliko faza. Fizi~ki i hemijski procesi koji deluju no ~ovekova ~ula nazivaju
I
I
mu Polo~aj predmeta u prostoru zovisi od
- se dro~i. Koo rezultat dejstva tih dra~i no ~ulo nastcije fiziolo~ki proces koji ~ini —~ ‘: I
I nadra~enog dela mre~nja~e, od kinesteti&ih
su~tinu nod ra ~a j a. Os e ~ a j i su nojprostiji psihi~ki procesi koji, spajanjem so ~ mu
.jZi~ iskustvom, predstavljaju opa~anje. Covek nije svestan tog brzog procesa spajanjo. b.: I
I
I
i stati~kih ose~ajo.
i~zjzL Smatra se do osec~aj (oset) predsiovljo soznavanje samo nekih svojstavo predmeto ~E : I
I Reljefnost ili dubina obja~njava se binoku—
iii pojovo materijalnog sveto (svojstva predmeta su sastavni deo predmeto kao T~E~ ~ 1
larnim vidom (gledanjem so dva oka). Slike
N
celine, pa su i ose~aji sostovni deo opa~aja). Opa~anje nikad nije prosto, fakto— jj-~ mu predmeta podaju no disporotne ta~ke u
~
ml’
- grafska, fotografska reprodukcija predmeta i pojava materijalnog sveto u trenutku —19n I
I mre~njo~i. Slike, dakle, nisu no identi~nim
mu
~HEr njihovog delovanja no ~ula, nego je i subjektivni (premo tome ponekad i nerealni) 4I~ mu Dvojne figure mestimo. One se slivaju u jednu, pa se
~L mu
- = ~ r~: E i:~iizciEri~ii:~:bi:Ii:~ LLiIiizizLt z~i~h~L ~:r~: ~i±LL~ J~ I
s
I
I
I
~. 154 I ‘I

11L - I
 TI
—1
I
• III
II
I •
I UI
I
I~ I
I ~•i ~!~~q!ou LI!!0AS 5016 ‘OD!~d
I III
o!~so6ns 0A!!lpOclfl ‘0~0p! ~.WnUOwnS o!uo!o~sod ‘op~ojo !~seAs I Ii 4ni~~~ ‘n!!polow) )JflAZ !40Uz0d o~qop 9!ouzodsoj au 1U0!IDod n!o~n1s wo~ ~ &izou6o
I II
!o~owaiod :ns !J0P101 Rn!0J!uods!pald o!!Do!s04u! ~1PtS!!w0LI !I! !~souo!ldJDS! ‘o!uoAop 9)1 D S~)1 o n!o~sou n!uj wou1ojodwa~ n o~uo~ 6ou~srntooLlisd o!uoDe~s0 n!o?nls n
•-~- •.tE —016 ‘OJ0Wfl~ 6oc1z ‘o6zow OJO4UOD 9DpIJ0zU9S o!iza1 LjDjSuo6Jo !l! o!uo!poc1o ~!uAe~np
wo~dwis 00)1 w!4oZ ‘osozn ‘OL1OJ4S ‘o!uoAi)1asi oW!!Uo~s n n!o!IAo! os o!iDouiDnIoH
~II o6zow 6o)1!IaA o!u~o~
II
II 6ouDo!114od OJO)1 Jo~uo~ !uIanz!Ao~!sd ~! uoDatso n!oDn1S WOAO ~ (Do!iAou a! ~
I UI
1~50UI09J pns uO?a~0 II
. I I• ~: oA4snip 6o)1S~Jods 09 WiS flAO4SOZ nu1ouooou ouzodaid op ozow ou )1iuSeIoq ‘jowud
owi UO~[liJ)19U ~! ~ua!iDod o~odsn zoq ns n1~AoJd od ‘ipn1c1oz n ~! op owa~o~ I II
I UI
flw op ‘OWpOAflZOJ o6 op !!o~n)1od os!J!w o~oso ‘o!u~aJd o!n~ ‘opn!i !p!A ~ua!pod I. h oN) oIOqW!S ~ R!Iqon o)1S!ln auso~o~s ‘owols!s 6oupoAoJds 0)10 !!!D)1unj !ouoAn?o
II
o ‘!!o~so~ ~u ~o~p ou!IodS 01)19!qo zac1 o!uo~odo ns a!!Dau!DnIDH — 9!PDUInIOH I UI : !Jd ‘°P 60101090 n~ouqosods~u os n!nlSoi!uow a!!zou6o auienzi~ !I! O)l?I4dO
I UI I
• . _1I~ I II I o6zow e~o
-4- I. III
oo~o~!q ~!!u 94~d0fl nwa!u n ‘~npuos OI!JOA40 !4501A OU?!UOJ6Od ns po~ npo! op I UI
I II ~ oJo~uo~ L.liDn!oJoAo6po a!!zoI aujouolD)1un} ou1oJnp1nJ~s ou n!n?ndn o)1AolSodlaJd ——
O!U nbow OU opo~ws 6oqz ouop !~4 ~ op !I!Io~ OS ns ni •nD!U0J6 rnpoweu ou I II OAQ •ouo4~un auo ns 9! o!uo?os 9)l!Is. o!nz!lolu!s op n!uols n ohu !101090 ~ouzod
I II
!16!4s ouop 6oisoouope! )1~4 ‘!u!?nJA !o)1SAo4snbAo od ‘ns aIisnN z~ o!u!oA 6o1nui6od I.
H I UI ~ U o!iu o!izou6o Woziuo9aw !)1s40u06040d O1fl~ !450u4)1olU! !oulouo!D)1unj ! !o)1suo6Jo
~i !I!po~oJds wouo6oA wDpiuza~oz ns !!o)1 o)1~u!oA OD!!oAp ~ow~~d po~ou (uos1p!J~ I II
I II • . 50)1Jdfl 0)105W~ Lpu~nD ozaluis lsouqosodsou n!o!~Ao4SpoJd a!izou6V — e!izouBV 1~I
U9S)flJ~ ‘OA!IIJOA O1JA OS!J!W opn~ ~! op zo~op o°)l 01fl~ 11!AS o!!znl! a!04s0d I II
I. • I•:• V o!pou!DnIo~ !o!!znhl ‘olizou6o :o!o?owojod 045JA !~4 as n!n)1!1zo~ 1 4T~
I II
(o6o!u OU ODO)1S op ODOL.1 0)14flU~J4 I Ii III
• • (o!uopdo bouo?owoJod o!uols n !poAop 4)1o!qnS ..~i*
II
60)10AS Op!Z OS o!o~ ‘!JOAZ LI!!IA!p fl!!ZflI! Cow! o!1o4ipo~ i~i1jwn LI!!0A5 ol~j~jod ~0 o! I II
UI
4u8!od uopo!) !o!u owo~d .n!o~!Jn! a!o)1 J~AZ Lj~!IA!p ~PtOU ~0 ,,!uoJq” wo!isaj6o os I II :. r woqoJ4odno1z as wo!!? ‘o6o~p ~!ua6oupnIo11 odn~6 oAo4i? !!olsod) !)pO4SoA !loAzoz!
I II as n6ow !!o?owoiod !Ao o!uo!Ioqo 6ouAo~np 1! o!o?owoJod 6ouAa~np woldw!S 00)1 ~jj
op nc1oso ~p0~ou ! aDn!nsoJ~soz o?~a~!ou ns olizn1i aj own!ui1op ~!u4n)1o ~!6nJp III’ • ::
I II
LI!ul0LI0)1lO p0)1 wo4dwis flS 4SO~ OWO4SIS 6OUMOU 6OUI0J4UOD o!iDo)1is)1o4ui OWi!U04S I II
lUll ~:. ‘oboIzoJ ~!4ouzodau posop zi n!o4sou o!uozodo !!o?owoJod ‘pOZION 0110J45 o!uo4S 1! I~~LT1
n n!o!IA0! OS ~!Iznii ISOUI0aJ nuA!plo!qo I U
I U ‘:: o!uoA!)19?~i 6ouAizuo4u! po~sn !lolsou n6ow o!uozodo !o?owoJod ~I~? L{!A5 !!0?OwOJ0d -H~~~_4-t
I II I ~ !u?n6oW ns op !4!?n!I)1oz as azow o6o4 nAouso °N o6zow 6o)1!~oA !J0)1 fl OJO4UOD ~J~4
(Iezo~ ‘,,oipo~J” — ~ e!!znw o!IAo4spaJd opdo o~ ouo op n!uoJoAn I III
rr I’ll
WOAS fl AI!~qo~o)fodou 4u0!pod ol ~o! IIU •:. LIDfl!OJOAO6pO ! oAalnd LUupoAoJds ‘Din? o!u9D94s0 6oqz n!olsou o!uozodo !oDowoJod --t--!TF
UI II - HI!
‘ou?n6owou ns o!!D)1oJo)1 OA)104 ‘i~so~oq I II II ~ I~~TZn1:t
I II
I”’ • :1.11 i rt~r~Erj Ti~~~1jjhL~ 1 1~TtMtt’li1~: i FT i tty~tt~ FfH+
wo4dwis o!!znl! flS p0)1 ‘Wi4fl~O~,A4 140A06!J
i I.
I U 1~ ~ I j~ oIuozodojiIoawa1JodLL~ 9?
—0)1 as OD uo ‘n!upd OWOUOJ)1S okDon4is Ills
~ II
i~/ OA)104 Cu npio!cins 0)1V (aupodou o6 op Ill
:~U~t III
uowajds ‘R~~ !!0)1 )1OAOD !4!uRn flDO4O~ UI
II
:~ -~j1 opwos o!uod ~0 nwns nu~oJw ZOJ)1 III
I II 1 V • V )1!190 !OAS n!o!uaw 1!
a)1~oJb o)1SJodwo4s n!nDawijd ou os p II
I III :. n!n!uows ‘n!oAoDoAn~’as n!oAo!Iopn ‘o!o4S ‘aJn!’!IowpoJd op )Jos!4n 140W! 95 9~0W 4i~H ~t
fl4S)104 n) WOL1OJ4S W!UAIZUO4UI 1! wo!uzodou III
I II ~ ow!Ao!oDn~s wi)1so1o4od ~ (o!znio 6ouoJ4oA zi o1!l)1o!oJd a!uo4oJ)1) o~odo au 8~0)1O4 - -H-H-
os n!oAo!uso!qQ oJn4oJodwa4 8)fos!A ‘!4~° liii
I II as laJ)1od ‘oD!uoJ6 auopa~po pouz! o!uo4aJ)1 ou!zJq ‘)1od ‘a! O)1~ (n)1!uAoSo? OU 0)1!~ 1~-~-~-~—
• •.~ —ua!1dJDs! ‘OJOWn OW!IUO4S fl !pn!I 11!uI0W III
UI —ozo)1 o)1!IOA) ~ )f Cd! lowpoJd 05 op ISOAS!!0450d !Io ‘o~odoz ou os.4aJ)1od ‘aD!u 4E1~4
- —JOU OUD!p1OJd p0)1 !4!A0! n6ow Os ~!~znii Ill
I ill —oJ6 OUO~9J~0 podS! ouo °! O)1~ o!uolaJ)1 ou!zJq a! ou!o?ouz oloJ)1od ~!uopdo o~ 11~TJt!
UI
o~odo ou~a~6od ~ 10 ‘~!o4sod (4owpoJd) ~o~p ou!IodS o4aw I II iH-t~ Tt
III II ouajodsn al ouowoii~ aIuo~o~d ~T~T
III
—poid i~u1ooj o!uo~odo ouoJ!4oJdJO4u! ousoj6od 9! OU0A0)~jJS~0J ns o!!znII — a!~znhI I IS
III ~ OuoWO)1Jou ! OJO?!ldOi!da p0)1 ‘02J9 !10D!l0Jd OZOW OWOJA owID!UsoIOq W!LJOJ}Oz!L{S
o~nD ~!Io4so o!izou6o olo4sod ‘i~i4nuowod LIIAO W1SQ III ~ (o~nu~w g~ po ,,o~np” o!oJ4. so? !)1sIo)1~ n)fluo?n wouwaidsau) lsou?OA 010W OAO4R
1111
ii:: ~ ~! OWOJA o!uoA!)1a?s! owo!iDon4!s (ow~ij 6oA!!Iw!uoz o!uopal6 ‘JOW!Jd ou) OZJ9
(?n!I)1 01 ~ O~
~ !zoloJd owl!uoA!qz w!uluoSaJalu! ouo!unds! OWOJA o4)1o!9ns wosoupo w!ulouop
!40UZ a?ou 10 ‘ohzuow!p )1!1c10 A069!u los!do °? OU?04 ‘lowpaJd !U1019W 04 ~! op
—owo wiuloliDods I woluoAoSaJo4ul ‘IZOJO WOIuOIOJ4 ol ouoIIAo Sn OUOWOJA oluozodQ ±rit+4~
II I • •
!?~~ 0? 4ua1!Dod ‘pn~ !~p lawpaid !o)1 po6od wo!uod!d op Ow0Aa~0z
p II
OW1AO4S flW opuo 0 ‘R0 !J0A402 op ‘jowijd ou ‘nw owozo~) (wa!uod!d) 0)1 OS!4fl III o)1!IS o)1nJ4so~!A 1! O)1flJ450A~ as o!lAo! ‘(0)10 0?!~!W I1!)1au !z!I0J0d !I!
flAOUSO ou lowpoJd a!nuaw~ op n!uols n ohu luo!pod ‘o!uzaj boupo4a!ijod ‘ !ISOU05!1090)lIO !Jd 00)1) o)1!IaA lsouloJodS!p a! op n!oDn1s fl auiqnp Z99 lowpoJd as !9 IJZ~4
III
-+-~-~-~ OJ4UOD 60?nloJoAo6po ohDoJ6olu!zop ou~ouop)1un1 6oqz ‘o!!zou6o q~upp~o~ pO)~ II ~ oopdo ‘a)1?o4 ou?!luop! ou o~opod ~)1!I~ !9 opo)~ olawpaJd !lsouIo!IOJ )1°~!4~ o!!90p ip~±i I
ill
-H*HH-t V __
4
_____
____ ________________
I LL~J~4. II
I ___
~ It IllS ~‘ ~ ~-~—HH--tm
-T I r~ ~zm:~i U ~ j.~—~ni-- V JTr~FE~ri:IFF~t:Ir
~ ~ I LI j — — - - - iTh~Z Z~E EL EL ‘ELZ fl
• •:‘II II II •1r~~ •~•,
II
 - - -
I. LjI JI4. _~4_LI_1_J.I1_LL Lj 4_LI_ J_4L4 J~HFI - ~jj~ ~i1~i L14 iJ~rrr :i~:~

=
I I I ~-{-~ ~
mm
~ ~fl ~ f a
—---a
-I
mm

-I •Il
- —.: II
-
Ill- ,. Osim u sIu~alevima hipnagognih halucinacijo (holuci— Ii oduzimonia misli monifestube se utiskom bobesnika do cuiu koko druge osobe -1~4r1 -t

ml izgovoroju sve ono ~to oni pomisbe. Kad se neko obroti pocijentu koji ima utisak
••_ I. nacije u toku uspavilivonja iii budenla), hcilucinotorni a
lEa 1 fenomeni su simptomi bolesti. ~lo mu drugi ~itoju misli, on ~e rec~i ,,~to me pitote, kad ve~ sve znote”.
ml
.~IEE.
-

Holucinacije mogu do budu za bolesnika prijatne iii aa’

II
Ill Mirisne (olfaktivne) hobucinacije monifestuju se do~ivbjovonjem vrbo neprijotnih 4z~:~
:.:
miami
11111
miasma
neprijatne hvale ga, grde iii savetuju. Oposne su
noredbodavne (imperativne) halucinacije, kole sub—
:
a
~
.
ill
II
p55
III
Is
miriso, a ~est su simptom temporalne epilepsije. Bobesnik sumanuto interpretiro
svoje mirisne hobucinacije, povezuju~i Ih s ne~ijom namerom do go truje. (Jedan
~fl~ff
i-fj~-j~
mamma..
jektu nareduju do ne~to u~ini. Zbog toga su ovakvi
pacijenti vrlo opasni I za sebe i za svo~u okolinu. U
~‘
a”
‘a’
~,
1111
II pocijent je proverovao sve otvore I sve -.i±Hzt.- -:

miii. cevi u stanu do mu ne bi neko ubaclo ~

~ -

slu~aju ontogonisti~kih halucinacija bolesnik no jedno a sip otrovni gas. Bra~ni par so slikom bobesti ~- ~
aims. • uvo ~uje jednu, a no drugo suprotnu naredbu, ~to go a 151
koja je poznota kao ,,budilo udvoje”
mamma III - --
usia p~i
is.... - mo~e provociroti no somoubistvo. Postoje halucinacije pill svokog dana je menjoo stonove, jer su - - -

svih ëulo. ma I::: u svakom stanu ose~abi isti miris; kad su -

•aasim - a. II.
miasma a III miris osetili I u hotebskoj sobi, tra~ili su
alias. Opti&e (vizuelne) halucinacije su elementarne iii mm
ma
III - - - --- —

•aa•sa 1mm zvoni~nu ,,za~titu” od sudo.) -1___

miasma. proste (iskre, boje, svetlo, plamen) slo~ene, koje su •I iii •~. . —

I.....’ a. III
III... ‘I. Halucinocije ~uba ukusa (gustativne) -:
•.amaa.. mnogobrojne. Pri mikrohalucinacijomo opo~oni predmeti aII l’s’ -

su mali (bube, mi~evi). Posebon oblik mikrohalucinacija aa

a. “II manifestuju se subjektivnim utiskom obo—
:
•

L~.EiIIa su liliputonske
vonju halucinocije,
olkoholom koje se pojovljuju pri tr 0
iii kokoinom. —
•~
II
“I
‘I
lebog do je hrono promeniba ukus. I u
ovim sbu~ajevimo bobesnik brzo, sumonuto
• • -

:_
-~- —I--:

51 I •
a. I.’
U. II I zakbju~uje do je otrovan (jedan bole— i_ - -
a~aJL Bolesnik s vidnim halu Mokropsije predstovljoju videnje ogromnih, dizmorfopsije a. Pill
cinocijomo (A. Portnov i — videnje deformisonih, a metomorfopsi~e videnje
—
aa
am ~ 1111
II I
snik doneo je d~ak bro~no no onobizu, :j: - -

mamas. Fedotov) predmeta koji se menjoju a. I..’ jer je njegovo suprugo od tog bra~na Bolesnik se ,,broni” od mirisnih habuci - - - --
•1liiiB I. I
ii ii. mesibo hbeb od kogo on ,,imo muku u
- IIEH Pri autoskopskim holucinacijoma oboleli vidi delove svogo tela (srce, unutro~nj e
I.
l•~I
•1 I I
II
ii I
I. I stomaku”).
- -

+— - —
-

-~

orgone) kako se ~etoju u slobodnom prostoru. Ovokve zostro~uju& halucinocije a.

I. •
U I
UI’
I novode bolesnika no autoagresiju. II ma I Habucinacije ~ubo dodira (taktilne) bobesnici opisuju koo mrovinjonja, dodir, --~-~- -~:

rrr Pri ekstrokampinim holucinacijomo bolesnik

vidi van svog vidnog polio (izo edo, kroz
a. I
mm
II
a’, ~
a. I
II I
•
I.
hi
I~ I
I
ubod, svrab, toplotu, pe~enje, vba~enje Ill ebektrizironje. Nekad su ove hobucinocije
komplikovone, kod habucinant jednu ,,dra~” do~ivi no rozbi~itim ~ulnim areabimo.
Bobesnici, uvereni u realnost svojih halucincija, poku~avoju terapijske obro~une:
-

-
-

-
- -f

sails. zid). Pri grafi&im holucinocijamo pocijent

1’
‘ I II I
II I
1 I
rosecoju ko~u, ,,jure bubice” I rozo~orani su ,,kod se one opet vrate”. -
151111 I.
a.... vidi ispisone re~i. I. I
11151
huh -
-.
.
:7. ~
-
. /
.

- Halucinacije nekad imaju odreden tok “

I~ I
• I
Sli~ne ose~oje bolesna osoba mo~e imoti i no unutra~njim orgonimo. Tado je re~ if
lass.. ~ am •
a.
I o cenesteti&im halucinocijama (jedan bolesnik je tvrdio do mu je u snu neko
115111 ,•~ ~- - •... hEll I ‘a
sisal. - :. kao no filmu, pa oboleli moie ponekad am
a. • II I ~upao srce I vodlo crevo).
huh -. -
mm i
• ..• . - . biti glumoc 1 gledoloc istovremeno (no a. m.
ii hi I
U Pri kinesteti&im halucinocijama bobesnik do~ivbjova do mu se delovi teba krec~u
as amus . . -. ,. primer, pri uzimonlu nekih drogo). ma ml
• mama - ,.. ma
II iii nji~u, propadoju, uzletaju (vestibularne habucinacije).
11151 - - Opti&e halucinacije naj~e~c~e se pojavljuju ii •
Ih I
I
I1U11
+Prsti koo ,,antifoni” I ,,odbrano” od u stonjimo poremec~ene svesti Ii visoke ma i
a. I. I
II I Pomenu~emo jo~ jedan interesontan fenomen, poznot koo ,,fontomski ud”. On ~- -_ii~
I slu~nih holucinocijo febrilnosti. .11
ma ml nojverovotnije predstovljo kombinociju taktibnih I kinesteti~kih halucinocija. Jovbja se
sass. Ii I
isiam ii II I kod bolesniko nakon amputacije ekstremiteta, hirur~kog odstranjivonjo oka Ill nekog
am I a. I
miuuas Akusti&e halucinocije su proste, elementorne (~um, zujonje, pucketanje) I u formi mm •1 T
•amma hI drugog debo feb. Pacijent ,,ne prihvota” gubljenje ekstremiteta I poku~ovo do hodo. . -

siam glasovo (re~i, re~enice, monolozi, dijalozi). Glosovi doloze iz najbizornijih izvoro (iz UI ili Mehonizam nostanko senzocija kod fontomskog udo je nedovoljno obja~njen. Jedno
~.~ kosmosa, so drugih planeto, iz zémlje, iz feb bolesniko, iz ~esme, zidovo, bustera). ~ I
‘I
I. I od obja~njenjo je do ~ovek poseduje sliku o ~emi svog teba, iz koje jo~ ,,nije ispoo”
111511 Po korokteru su prijotni, neprijotni, savetodovni ill noredbodavni. Pocijenti nekad hEll .. I :. :~
I. am i odstranjeni deo teba. Osim toga, on se psihi&i te~ko miri s nedostatkom i to ,,ne
II I aa i
~...II ~uju sopstvene misli. Oval fenomen poznot je kao eho misli. Vrbo je neprijoton, ms Ii” ~ebi do zno”. bzvesni outori naboze obja~njenje u stvoranju néurinoma, molih tumoro
ii ‘ 1111
~ jer bolesnik moie imati utisok do mu I drugi ~uju ill ~itoju misli. Fenomen krode ‘III
I” I I
Rh
151111
hillS iiliill 1511 5 • I lii a 5 a
::: : :.:::~ :
-aIr
- II
“‘ ii I :.:Ià 1-
.:~::
- — ~--
amass assus.m:::::::::::: - -Il
EI~
mamaai
a:.:~.:
aaausa
~:::~m’arnm.sa.. a sa.amssa s mm
.

•
aaai•as a...maa..aaa.s..aaIliSa9.::.
a aaamasaaaa.aaa.maa.saama.. I
alias. ma...m..a..sssim.aaaa.si.a.Liaaa.s.i. aaaa .uaa
ssaaaam aa
am ~ -
a
a
1151 Ii a a. a a__i’
I asaa
•5lh~Ii.i _.
- -:~a.I :
I mimi m sum mi mama. aim aaaaauuaaimumhmamsiai sisaaaaaa aam ma a ml ~ m(
maumsa •a I hill •amauaaaiaamaaaaaamaa ma.....
 KR KKUIKIK KIRK KKRKKIUKIRKKKIIRRIKK IKKKRKI U K 11•m~ I r
- UK UUKKI KIRK •••URKIUKRKKIKKKK•IUmUIKKKRKI IlK • K 111111.11
UK KU K KKRKKS.KK IKKURKKK UK KRKRUK K K.....’
UI I 0 I I IIKUKUKSIUIUIKIKK U KIRK I RI.’.
091.
• L7L • TT • KR UKUKIU UK IK • U.
IKKI • K K ..K I.
I j KKK I....
•UIU~
II - • I I •1 U
K...
1,_K • .• tiUKUKK 1 • UK ••UI •.
‘I.
U.
‘I.’
• I
+4-’ I..
I..
K 0U40J I Ii
•
is~
jj~ • qo ‘n!upd flUA!pl0 fl OUA!SOd o!uo~bieid ou!qoso OAIUSOZ.OS 4S0U~!W0U!p °N
II
iH4t 1- • ~!updou!~oA 404!10A)1 !5!A0Z 0!P0J4UODUO)1 ound o!uoz!1sod owoz!uo~ow I...
:1±H++f- L~!u0p0I.~fl ~0 00)1 ‘o4~4podo L1!bflip (e!!so}oid OU?!IS !J0~!uA050? ‘!D!u?flOU) 11!uIOu IKRU
I..
:Mt’t —0!So}OJd ‘Lpu~Oifl)18~04U! ~0 0 ‘OIUOAOSOJB4U1 o!I!D ~0 !5!A0Z o!upd (ouAipto)-ou!IoA I. I
I...
IKRU
:izEftri± .
O4IqOSO O4~u n)1!uso~0q OU 0ws!u ezou6o!!p o!uoAouzos 0)14flUOJ1 op 0)10! P019 ~!
I. I
rn~ s
I..
1 op 0w0!n~9w!Jd ‘e!!wouo ~0 0!niOq o)1eu op owouzôs ojo ‘o~oi6 o!uoAo?on zoq I.
‘U..
OU Acid os nIo4ID ooi ouodwo4soo ousei6od) oIuoAI)IOD0 ouoAousoz ~A4S~)lSi OU I IIIU
lIIIhL . . . I..
.
I±~’P— OA4Sfl)1S! R!1~ so! n!upd °N •(!1souo!Idn)1ooz !o4nuowns !oAo6o!u o)1SiIc1 o! o~s nwe~ou
0 jo~o6zojou~odoz 0)10 )flUSO1O9 uA8~np UOAOSOJO4U!OZOU ~40p ,,~pflC~” woupO!po
‘U’
I UI
‘...
I
.
‘KU
“U’
.
I
o)1os!4n ~IOJ1U0)1 ! OZO4U!S !4S0Uq050dS zoq ‘!4Sou?!I
— -+._~j • os op a! o4ouzod) n!u.~od ou R!1~ ‘!o~ouz !u10U0!S0}Oid ! !u10u0!D0w0 n!ow! nc1oSo I..’ I ~0 oua!IdoD4o a! • a!pon4~s .iopodso~ a!!u !4S0u~!I (o6a) • Ow!Aa!o~nIs w!As fl
I UI I
oz a!o)1 ‘!pip au!1ods (~pnq OS 040~ n!upd 0J!A!4)10 0)1UOAOdSfl o!uop!)1oJd) !P~P ‘U.’ .
I. I o!Iaz 1.I!A0)1!U50109 a!ua!unds! ouJo4OuIDflIOll n!o!1Ao4spoid o!o)1
iLL4~zp o)1uo4SaJd p0 (!D!uoo4!? 1! !I°~ fl JOAObZOJ) ou!~o! OUAI4D1aJ P0 ‘(n!o.~is n !?~4~ o!o)1 I. I
‘U”
“U. I
a!poupn1ol1 00)1 ‘o!ap! ~!4flU0Wfl5 papsn aipouiDnIoll ns iawud uo~!d!j n!poupnio~
~j~±~j oqoso) au!?!IaA ?wolsoid p0 ~ a!uo!IAouod a!uop!)19Jd). pip o!uo!oJi ~U!~np I... I
i.U I n a!n~!IouJo4s)1o ‘a!nz!Io!IJalow as o!o)1 ‘zoip o!u~oJ4nun 00)1 a!niap op a~ow 4SO4flU
~0 ‘(aua~nc1o oupoI)1s ns a!o~ oqoso !dnJ6 n ocjoso oua~nqo 0u1u0~0A0J4S)1a) I’..
I.’ I —owns ap6 ‘o!p)1a!oid wowz!uoLlaw !4o4sou n6ow a!iDou!DnIo~ aUOJ!9!LIU! a!o)1unj
owizoJp npaw O1SOJIUO)1 ~0 ‘(!UODfld) !~°~p 0404!ZUO4U! ~0 S!AOZ o!upd OUA!SOd I”
______
‘U I a)1so1o!ziJ ns 0!!? ‘!Jo)1 !ouoppw n a!polps)1a a)1~o1o1od .n!o4sou op lsou?n6ow
~LTj o!upd ou!IoA !I! 0U~W!40L~ ‘OUJOWOU 04 0! OpUO ‘o4)1a!qnS 0WP0~OZ 1! U
K
• U
I.
II
)1OD as IPOAON !J4UaJ !UI0)1!lJo)1dflS ri!ow!znajd n~o1n nua!u 0 ‘n!uopodo n a! 0J0)1
0w!SOJO4U! ‘OwOqOJ4od OS npop~~ ~ ns 0)1~~’ n!upd nuA!sod i~i nuo4uods ‘nujaw I.’. o!!D)1un~ o6zow o!!~aJ 9!wo)14od ! aJo)1 soupo a! UozOA o!!Dou!DnIo~ fl)1UO4SOU fl
—ouau n!oA!zoz! WOU!I0)10 W0!OAS Os fl1SOJ4UO)1 fl aupoUaUZ! ‘OUAIZUO4UI flS 0!0)1 !P~G ‘S I—
II U I I
j~H~ • • 0u4oJ90 ‘ouo!uows a! a!upd 4s0U1ib!A
‘UI

I, I
I
I
I
!4sOAs o!Iod 11!uA!4daDjad Az4 o!uaDa4so zoizi ns o!!Douon1ol.1 °°~°d 07
o4~!un ~wa~ !A0 as 0)10. n!o4sau a!!Douo
I
I
I

iEEEI~t 4a4iDoua4 a! o)111o)1n :uo1OuoiDJodoJd 04flUJ90 !450U1!6!A ! 04041D0U04 fl~0WZ! soupo

a! op a! OU?!60] a!upd 4sou~i6iA — o!uoAosaia4u! ~ ~ I~J~ ~0U a!uapoAop 0
‘U
‘U
‘U’
I
I’
I
—fl101.1 op )jo4opod O~OAOU ‘oio4uoD I.l!wozuoS 1l!uIo)1!lJo)1 o!uos!uop)1unj auawoid
I’ II o!uapipzoi W0D!pa1Sod n!ojlows a!poupn1oi1 I!o)1 !Jo4nV ,,a!oou!Dn1o11 !p0AZI0Jd au”
~L+± ‘a!uzod 4a4 0U04 00)1 a! b4ouzod ‘o!IID o!uoz!4sod op OAS ‘a!upd oiuoAipalspoisn I’‘U I’
I (oqoso auwnoqo1s) !1souqosods 04 ua~!I )1OZOW Ja! ‘o6zow 4souqosods ouA!4oJ~a4u!
j~tJj~j 6a~np 4souqosodS ipip Lp6nJp 0!UDA!JOWOUOZ o ‘~!upo! a!uopdo o!IAolspaid a!upd I
o!o?ouz bou4!q P0 a! Op o!1Ao4sod4oid ‘w~npaw ‘Os souo~ a4~ow o!uoAolap pOAZ!OJd
~~j4 a!uoi~oiaws~ 0?aA ~sou~paispoisn a! o)j!~04n ‘!!uow !P~p L~!Ao !oiq a! 0)j!~0)1fl ipip I
I a!!Dou!Dn1oL.] ns op !I!P~~4 ouaD!AV 4oJ)1odq..~ ns ~or owau souop op u o!!Dou!DnIoI.!
~ TE~ ~!ua!oApz! !oiq uolsaAz! n o!uoA!!~qnpn 4souqosods 0! (o!!DoJWaDuo)1 ‘a!uoA!!~qnpn)
‘K O)1UO4SOU nwz!uoLlaw o o!ua!uso!qo 6ouopznod — o!poupnioi.i ozauefio4odoI43
4S0U~~~JS~0JSfl 0!UDADJaWSn ! isou~paispaisn :ouowouaj 0A~ n!n)1IIzoJ as a!upd po~
‘K”
(ouipois au!1ods Zi !I!Z0I0p !9 aU !A05016
fl)1!W!w nuDilsua4)1oio)1 nuapaipo a!Op
~_~_~_L~ nD!I p~ ‘ouo!IAo4snoz a!uos!p 0 a4adou audo ouqnq ‘i~nu6aidou ns !?!~!W ‘opdo ‘I op ‘jozoid n!opizoz op oio4s!oW ooAzod a! w!4oz 0 ‘090S0 o4ouzodau a!n?ndn nw
‘I
I’ a!o)1 o!upi6 azo~op ap~opo oo~ouoid q op Joz!AoIal a! ooJ~uoWzoJ )1!uSoIoq !uoJl
as !!o)1 n4awpoid owaid fl?oJ)10 as i~o :alpo4so}!uow ausaia~ o!oAs OW! o!upd U
JLLLLj —oz!Ils uopar) uoz!AaIa1 0!pOJ ‘!AaD ‘au!AoIs ‘aAop!z a~!IoJ4uo)1 )1iusa1oq A0)101 ~n
,,a!upd a!poi4uaDuo)1 ound” 1sou?n6ow n4)1a!qns opid o6zow ‘S n O~0}4UO ~4OA Wa!uo!IAo4s uoiq as od ‘L1oJ4s o~aso op a~ow uo o!poupn1oi1
o~ooJo LfflO4SO zi azoiop a!o)1 !pip oJ!q!Llu! o!uapipzoi a4~!!U60 ou~uou!woa o6zow ?!4sn)1o ~!u4o!!Jdau n!oDn1s ~ a!!Dou!DnIoI.I a!oAs OU !1n!I as 1! oi!In)1!4sa~ ‘OJOAO6ZOJ
I
I
OJO)1 OJO4UOD Il!U!pa!0d o!p~q!I~u! a!oo4ps)1o !saD0Jd au!? a!upd flA0US0 ‘as o!ai.us ‘opa1b 4uouon1ol.1 :ouD!1sua4)1oio)1 OIJA a! o)1!w!W oAot.1!!N n!nJ4s!60J I
I
wo!upd OWOA!Z0U ‘!P~p a~ou OU !150UA!P10 04 a!!Dn9!J4s!p n!opdoz op n!oiow JO?!UL104 ! OJ4saS O)JSU!D!paW 04 ‘oU?!4s!Ja4)1oio)1 as n!o~ouod
o!poupn1ot.1 n!oAoiIA!pp a!o)1 aqos~ — owoipoupnIrn~ S oiua~od e!uo~ouod
~-~t~Fi- !4souqosods !P~p !oiq !Ua~!U0J60 ou !450~~P~!P10 aUIO4UaW ~souapaispais~ ~0Jp I
+iT~±J owoAoDon op 4souwaids !10 ‘!~0i~ a4 0wa~!U0D)1aIaS op OAO?fl6OWo wou o!upd o6zow 6o)1!IaA !Jo)1 n o!Do4uozajdai ou~oj~ua~ oAo6a!u oua un a!iu UI
!pip ‘I.I!USJAOUZOJ 01JA 04S0? ‘!oiq !IaA ain1ap O)14flU84 60)1OAS 0J0)1S o~nD O~OU ON 4a4!wai4s)Ja ua!uoiispo 07 O~a4 OAOIOP ~!4 !!PO4uOZaJdaJ !ouIo)1!~o)1 n o!uo!u~o!qo K

I
a!uazoJ4 ou n!nDndn !!o)1 aio~no ! Ow!UOWod o6zow 0J0)1 op n~ai~ OW!Aa4nd W!uAil
J:M~~iti~±ti± ~ ~t~frlj~j~L I •‘~‘“
—!ZUOS W!upoL~sn izoJp as OAOIOP ~!uapJp0u 11!!ID 05 ‘OZOJ 60)jsinJ!LI noAFu OU oAojau
- -~i~ mittri r-~-i-i-~±rrtritti-~-b- ~ -• 1
FI:[ll j. ~__LJ j_rlj.~ ‘III IJ_i. I LI.’ILL_~ JJ_LI~i_4_J_.~... - KS
~
~ ~ -tE4 ~ ~ _~_L~J_ -H--t---H-1--i-~-~-,
LI1t~ FfT
H ~ _1~~2b~’ —
• •

L ~ ~ ‘J~I ~ 1 ~ - IKKflI I
L..~L -i--H—!-~-, ~ r -—TI-i-+T---~-I ‘
1~.j
~
-•
-
~ -~
 —-— -.-.--- .—- -—

—--..-- - .—-— -—--.---- .-.-.------

~—- -iI--~-- -

I I

~t
‘~±:z~EI
~rL~jL~
~
Postole intervoli u kolimo pofrjo slabi iii se prekido. Ovi intervoli, zovisno od
sIo~enosti percipironih situocilo, lovilolu se posle desetok minuta. Dobri pedogozi
:
I
Rosejonost predstovljo posebnu kotegoriju poremec~ene pofrje. Rasejanost dece
objo~njavo se slobim tenocitetom, a povec~onom vigilno~c~u po~nje. Poslovi~no je
,—.~ to znolu svoje predavonje uvek o~ivIjovoju ne~im ~to ~e reoktivirati pokolebanu . tzv. profesorsko roséjanost, gde je tenocitet visok a vigilnost skoro I ne postoji.
—~-~ ~ paThju, ler àktivno pofrio zoi~os mo~e pre~i u posivnu. Mogu~an je i obroton (Poznoto je ~oIo o profesoru koji je u vozu pitoo konduktero do Ii oh, profesor, ide Z_ZZZ~
- proces: predovonje zo kole o~ekujemo do ~e biti dosadno mo~e nos odjednom iii se vro~o so godi~njeg odmoro.)
:E1~ zointeresovoti, pa c~e pasivno po~njo pre~i u aktivnu.
~-~------‘ Pod obimom pa~nie podrozumeva se broj elemenota oktivno opa~enih u’ krotkom II
---~—r-i-- vremenskom periodu. Tih elemenoto imo oko ~est. Te~ko je dokie, istovremeno u~iti :1 _____ _____ -

i sIu~oti muziku, pevoti, pisoti sli~no.

:E~J1~hjeZF_~ZEIEZZ:ZEJZZ
_~ ...E±± Postole i druge podele pofrje, kao no primer, no intenzivnu I distributivnu, stobilnu ~1

- i lobilnu (premo monjol ib ve~oj mogu~nosti odstronjenjo pofrje), dinomi~nu (kojoj ~

su potrebni novi impulsi) I stoti~nu (no jednom objektu), ~uInu (kod umetniko) j Mi~ljenje pripoda soznojnim (kognitivnim) funkcijomo, kojimo se uspostovijoju veze
intelektuolnu, kojo se usmeravo no sopstveni unutro~nji ~ivot. izmedu predmeto I pojovo u spoljo~njem svetu. Mi~ljenje je oduvek sIu~iIo ~oveku EEZEZ
RI
do iznolozi no~ine kojimo re~ovo problemesvoje biolo~ke I socijolne egzistencije. E:ZZ~
Ispitivanle pcI~nje. U svokodnevnoj proksi pofrjo se noj~e~e ispituje slobod—
—

nim posmotronjem. Ako nos sogovornik stolno ne~to zopitkuje iii poku~avo do jo~ :~ Ono slu~i I zodovoljenju soznojnih potrebo ~oveko. Procesom mi~ljenjo ne donose
se somo Iogi~ni, ve~ I neIogi~ni sudovi.
ne~io rodi, njegovo oktivno po~njo je slobo, o sposobnost odstronjivon1o po~nje 1
veliko (mani~ni bolesnici no nomo stolno ne~to prime~uju umesto do odgovoroju :: ~ovek veliki broj informocijo dobijo opo~onjem I u stonju je do Ih posle izvesnog I
— no pitonjo). vremeno reprodukuje. Kodo bI se koristio somo opo~onjem i se~onjem, on bi se
Pri ispitivonju pofrje Burdonovim testom osobo kojo se ispituje trebo do precrtovo :: pono~ao koo outomot, koo gromofonsko plo~a kojo reprodukuje somo ono ~to je ------

odredeno slovo u nekom tekstu. Ako no desetak re~i noprovi vi~e od dye gre~ke, r no nioi snimlieno Stvornost, obiektivni svet oko nos mnogo su slo~eniii I mislienie
nom sIu~i do ih potpunije upoznomo.
—

po~njo 101 je oslobijena.

U procesu mi~ljenjo koriste se opo~onjo, predstove, pojmovi I simboli rodi iznoIo~enjo
- Postole I tehni~ki usovr~eni oporoti pomo~u kojih se zo nekoliko sekundi projektuju ~
predmeti, slovo, brojevi iii re~i, a od ispitoniko se zahtevo do nobroli sve ~to je no odnoso I re~ovonjo problemo.
‘~: ekronu projektovono (tahistoskopsko metodo). Motivi i ose~onjo uti~u no misooni tok I mogu ponekod novesti no pogre~no
L zakIju~ivanje (gre~ke I Io~e postupke osobe koja nom je drago ne prime~ujemo).
t H’T —- -
~---rr
——•••---• —
—
---
~..z ~ Predrosude tokode bitno uti~u do sud bude pogre~on iii proizvoljon. .

L~1-
~ 26 2-1 fPoremecali..paznle...j
:L~
T~

r
.

:±zi~: ~±.Lz1.j.4.L
.

..
•

i::z:~~r~ ~ :~i:.~
RI •~

j
Postoji vezo izmedu mi~Ijenja I govoro. Mi~ljenje se smatro unutro~njim, ,,preverbal
nim” govorom. Govor je projekcijo misli I, zavisno od stepeno obrazovonjo, mo~e
do bude bogotiji re~imo, precizniji I zo uvo prijotniji. Postoje osobe koje, uprkos
superiornoj inteligenciji I obrozovanju, vrlo te~ko verbolizuju svoje misli. Mi~Ijenje se
EE~ZE

— Slob tenocitet iii ~Ioba koncentrocijo po~nje posledico su zamoro, emocionolnog ~ j rozvijo I pre sposobnosti verbolizovonja misli (no primer, dete koje jo~ nije nou~ilo
‘j interesovonjo koje dugo troje, stroho iii drugih poreme~ojo ofekto, izmenjenog stonjo 9 • do govori), a govor sIu~i interpersonalnoj komunikociji, stvaronju I ~irenju kulture i
svesti, poremec~enog no~ina mi~Ijenjo, niskog intelektuolnog dometo i mnogih drugih ~ nopretku ljudskog dru~tva u celini.
I foktoro. Slob tenocitet pofrje ~est je simptom neurozo.
U procesu mi~Ijenjo ~ovek se slu~i pa j m ov I ma. Pojom je skup bitnih I op~tih
Slobo vigilnost iii slobo sposobnost distribucije paThje no nove predmete zopo~oju “~ osobino predmeta I pojovo. Op~tim pojmovimo se izro~ovoju zojedni~ke korakteristike
se kod mentolno subnormalnih osobo i kod nekih du~evnih bolesnika zo koje se i~ predmeto ill odredenih kategorijo, a bitnim iii pojedino~nim pojmom izro~avoju se
r ka~e do su bradipsihi~ni (usporeni). Tokvi su depresivni bolesnici s tumorom mozga svojstvo somo jednog predmeta.
iii so simptomima inktoksikacije centrolnog nervnog sistema. 9 Planino je, no primer, op~ti pojom, a Avala je reprezentont bitnog Ill pojedina~nog E_JZE
iRli
-_ Pri pojo~onoj vigilnosti pofrja je prokti~no rosuta, ~to je posebno korokteristi~no -_
pojmo, jer nema druge planine kroj Beogrado kojo bi se isto toko nozivolo.
zo moni~ne bolesnike. 1

-I I
I

~ ~~ZEE _i~
-~ -
-
— ,----. ---.--.
—
--

_I_...2
-

—-
.
•—-
~‘
-

—
+—.—--•
~

-
--~------r—

ZL1__~~
-
~ • ii
I
‘ -~- IF _ ___

- ~_ LZ ~ T-~I — ______ ____________ - -

-- —- ____ __
 EZL::z II ~ ..._) ._~__~._- —

r-—~~- ~--.-~-,-—--~--—---- _-____.__._,_~_r_~____.~_L

-

--~-_~—;—~.~
---~—~~--4i U ‘::: ~ii±~ ---- —---— - .- ~. - -~ --

zz~Tt_i
~ ~rE~ I IUUIS• .~ — --
I. I — ‘—.—f
~
U
U
II ~ —i--—4H--— •vi..• rr-’—~H ~ --

~ Pod misoonim procesom u tokukojeg se razvija formiranle pojmova, podrazumevo I

U
II ~ L~ LE4~Z —

_.IE~L se I uporedivanje iii komporoci~a, razlikovanje iii diskriminacija, analiza, sinteza, II

apstrakcija I generalizacijo. II
I.
~ Razilkuju se porernec~oji rni~Ijenja po formi I po sadr~aju. -
Uporedivanjem (komparacijom) se ulvrduje sIi~nost, a razlikovanjem (diskriminacilom) I
I.
se konstatuje razliko izmeclu predmeta. Anolizo je ra~IanIivanIe, a sinteza povezivanje II
rU •US
• .-iTr:
•
u:DnJJ rE~
~
EZIiE~EEU~LLP
:J__L-_ __
._:~: ~E~ffiE
ra~Ianjenih premisa. Apstrokcilo le izdvajon~e samo odredenih, a zanemorivanje III -~ - TL’ •i~UL4JELIJ t llti Zt~_~iL~ ~
• -~- svih drugih korakieristika predmeta. Generalizacija je povezivanje, sledinjovanje flU I 26.3.-1..1~--PoremecaII-Torme---1 ,----~--~ ~• ~ • --.—--~-,-.-—-- ~

II
II
‘~~UI ~ Er~LZEE±~ - :~± ‘z -~jz -
apstrakcijom izdvojenih karakteristiko. II
I
II II
~ :~z~:% ZakIIu~ivanje je proces kojim, na osnovu poznatih iii datih podotoka, otkrivamo nove II Su~tino ovog poreme~aja je u formi misaonog toko. Naro~ito pa~nja pokianja se
II
istine. U procesu zakIju~ivanjo sIu~imo se mehonizmima indukcije i dedukcije. I provilnosti monipulacije pojrnovimo, ritmu I obliku misaonog toka, na~inu saop~tovanjo ~
I. misli, grarnoti&oj I logi~koj povezanosti verbolizovonog materijala.
‘-~-j~ Indukcijom, od pojedina~nih stvaromo op~te istine. Dedukcija je suprotan proces, II
II
t~t-i~ kojim, no osnovu op~tih osobino iii stavova, donosimo pojedino~an, poseban
II
UI
1111 Bolesna op~irnost je posledica bolesnikove nesposobnosti do uvido bitno. Veliki
zaklju~ak. U prvom sIu~oju no osnovu niza simptomo dijognostiküjemo bolesti; u II broj asocijacijo onernoguc~ova takvu osobu do osnovnu rnisao pri’~’ede cilju pa
UI
L~t drugom sIu~oju ako znomo do ki~menjaci imaju ki~mu, bez naporo c~emo zaklju~iti II
II se gubi u nepotrebnirn detaijirna. Ovakva op~irnost karakteristika je intelektualno -~------~--j~
II
~_I4~~ da I konj pripada ki~menjocima. “I ‘. inferiornih osobo, ,,Iepljivih” epiIepti~ara, rnani~nih I dernentnih bolesniko.
II
U procesu mi~Ijenja zaklju~ivanja slu~imo se I pretpostovkomo, koje smotromo II
II
~ Usporenost rnisaonog toka posledica je jedne dominontne ideje sa koje bolesnik -~:-—~-~---

III
zaklju&ima bez dovoljno elemenota. Ako je stoo neki komplikovon mehanizom, III ne rno~e do odstrani svo~u pozn~u Depresivni bolesnici, smaniene vigilnosti iii _-~~
RI.
:: zi~±z
:uI~
a ne znomo deo koji je izba~en iz strojo, proveravoniem edne po jedne pret— U..
U..
distnibucije pa~nje, govöre vruo sporo, okrenuti su svorn rnorbidnom do~ivljovanju,
4-i- postavke otkri~emo uzrok kvoro. Na sIi~an no~in se postovija dijagnozo neke Ru
RI.
II.
skoro nezainteresovani za pitonja sagovornika.
-{--~4--- -4- nejosne bolesti. U. Blok u mi~Ijenju je iznenadnI prekid misaonog toko. Bolesnik ne rno~e do se seti, : -~

-H--i- -4~T ZokIju~ivonje mo~e da trpi ozbiljne uticoje predrosuda, simpotija, ontipotijo, stavo
II
II
U
: uprkos podse~anju, ~ta je hteo da ka~e. Osoba ma bolesni utisak do su joj misli
H- outoriteto, mi~Ijenjo ve~ine itd. U
UI ::, procitane ili pokradene
SR
4-~-4-i-jj- Halo—efekat je pogre~no zoklju~ivanje no osnovu op~teg utisko (no osnovu ronijeg RU I
UI
I Ubrzani misaoni tok karakteni~e se naj~e~e bujicom ideja. Pni torn je Irnpuls i:+tJE
11p L znonja doje se u~eniku odIi~na oceno, ioko on tokvu ocenu nije zasIu~io). U.’
RI’
zo govorenjern poja~an, ~to se naziva logoreja. Pacijent je prepun sporednih, L~~EL
RI pobo~nih osocijacija, a pafrja mu je hipervigilna, ~to se ~esto srec~e kod rnoni~nih
~±E9E~i: ZakIju~ivanje se zavr~ova dono~enjem sudo.
UI.
SI
II bolesnika, koji su skioni govornirn

-j~iH~}~t
Vrste mi~Ijenja. Mi~ljenje koje je zosnovano no opo~ajimo i no njihovoj naj~e~e
upro~c~enoj I izmenjenoj reprodukciji pozncito je kao konkretno. Postoje i drugi nozivi:
I.
RI
U..
RI
SI
:::
~9
Perseveracija je pnisilno ponavijanje neke re~i iii re~enice. Toko je jedan shizofreni
bolesnik stalno ponovllao kulturo se ne men ternperaturom
2Z
primitivno, arhai~no, prelogi~no mi~Ijenje, koje se sIu~i simbolimo i predstavama. U.
Primitivan ~ovek raspoIa~e mourn iskustvom, za mnogo pitanjo nolozi misti~na Ako se re~ III re~enIca ~esto I besrnIsleno ponavijo, onda se to naziva verbiger- t~r~j
..I U9 acija. Neki outoni ponavljanje jedne rec~I nazivaju ,,intoksikacija re~i”, a ponavijanje
1i~1Z{~ re~enjo, predmetima i pojovoma pridaje natprirodnu moc~, a princip kouzoliteto, —I’
•~ posledn~eg sloga Iogokloni~a
~ fl~ to~nije odnos uzroka I posledica, nije mu jason. Za primitivnog ~oveka fotografijo
I senko su isto ~to i sam ~ovek. (Otuda negde postoji obi~aj do se ne sme stati no
I.
I II
—

—1-4- ~ovekovu senku iii do se pri sohranjivanju pazi do senka ,,ne ude” u roku.)
U
-U.
I
::: Nepovezani rnisaoni tok, gde nemo logi~ne veze izrnedu prethodne I naredne re~enice,
koje su, medutirn, grarnati&i korektne, poznot je kao inkoherentno rni~ljenje. ~
I
I
4- ‘ Mi~ljenje koje je zasnovano no apstraktnirn pojrnovima koo simbolirna noziva se U Kod najte~ih formolnih poremec~aja mi~ljenja pojrnovi se raspadaju, a jovijaju se
- apstraktno. Ako se u toku misoonog procesa dode do zaklju~ka koji do tçida nisu Ru
1.1
:~ neologizmi (nove re~i, ~esto besmislene, razurnl jive mo~do samo pocijentu).
Rasulo misli karakteni~e se takvim raspadom pojrnova pni ~ernu se stvaraju neolo—
:‘ - bil poznati, re~ je o prbduktivnorn mi~Ijenju. Mi~Ijenje koje predstavlja doprinos, UI.
•

oboga~enje nauke iii umetnosti, naziva se stvarala&o. Ono prolozi kroz ~etiri faze:
- - pripremu, sazrevanje, nadahnuc~e 1 proveru. a”
‘:‘ gizrni, mnogi sufiksi iii ono ~to se u Iingvistici naziva ,,fleksija re~i”. U literatuni se
za ovakve I sli~ne ,,govorne papozianlie” upotrebl~avo terrnin shizofoziia
us
‘UI.
- • Katatimno mi~ljenje optere~eno je afektirna, a simboIi~no rni~ljenje apstroktne sirn ,,SaJata odre~i” je potpuna iscepkanost pojmova, dovedenih no nivo totolne Ltt~Zt~
•~ T - bole prevodi u konkretne. ‘ nerozumljivosti. •

I
I
—H--4-4- I
I
RU. t~rffttrIrit
L_1—~-_L~
- s.
•U. I
U:
UI
_1_
-
H—’-~--’ -

II ‘_4
UU S
Li. • 164 ISSI
RU. ~ lU
RU ~ •
•
I •
‘ 1 I’LL
URRU’ LI ‘ ___
• Li 11,11 •II~ 1 tIIIi I! .1 I’
 --
iBIS - —-. --
S
B
B Poranoidne su apsurdne, neIogi~ne, nesistematizovane, a poranoii~.ne predstavI~oju
[:zz I
~vrsto formiron sumonuti sistem u koji bolesnik nepokolebijivo veruje (zo okolinu
Uobi~ojena je podelo no tn grupe poremec~ojo: sumonute ideje, precenlene ideje ‘I
no prvi pogled pre deluje koo osobenjok iii potencijalno velika Ii~nost nego kao
i prisilne ideje. I
I du~evno obolelo osoba; ~est primer su ,,pronoIoza~i”).
I
1) Sumanute ideje. One predstovljoju boleston sud, nedostupon korekciji. Ap ‘I
I c) Podela premo temi. Temotski, sumonute ide~e su neiscrpne, nestabilne, opsurdne.
surdne su p0 sodr~oju, u njih sub jekt nepokolebijivo veruje, a korekcijo iskustvom I
One ,,prote modu”, ~to zno~i do prote socijalna kretonlo i dostignu~a nauke (ronije
iii Iogi~kim zokIju~ivonjem prokti~no je nemogu~o. I
su no du~evne bolesnike ,,uticole” ve~tice, a sad kosmonouti).
Ovokve ideje su psihoIo~ki shvotl jive oko su proistekie iz ofekto, potresnih do~ivbjojo, U ekspanzivne sumonute ideje ubrajaju se ideje veIi~ine (pacijent je ,,zna~ajna
iz oseãonjo krivice, ~uInih obmona iii iz do~ivIjojo ,,otudivonjo spoljnjeg opo~ojnog ‘I Ii~nost”), bogatsivo (neizmerno je bogot), visokog porekia (potomak je iii roditell
sveta pri promenjenoj svesti”, iii su psihoIo~ki nedoku~ive. znomenitih Ii~nosti), pronaIoza~tvo (fantasti~ni izumi), telepatske moá, fizi~ke snoge
Ne postoji vec~i stroh od onog koji se ose~o pred neodredenom opasno~u. Todo II i lepote, neuni~tivosti, besmrtnosti itd.
nostoju ubedenjo o gre~nosti, o ose~onju krivice iii, pak, o bo~onskom uzdizanju, I
I
I
U depresivne sumonute ideje ubrajaju se ideje gre~nosti i samooptu~ivanjo (au
posve~enju, identifikociji s Bogom, jer Bog je simbol svemo~i. I tookuzacijo), o prisustvu neizIe~ivih bolesti (rok), ideje moteri~aIne i socijalne pro
I
Sumanute ideje se moroju rozlikovoti od verovonjo, sujeverjo, religioznih zobluda I posti (bolesnik strohuje do c~e ,,umreti u bedi, prezren, nopu~ten”; poznot je primer
is
primitivnih noroda, koje se smenjuju koo tipii~ne ibuzije epoho. Somo opsurdnost aI bolesniko koji je sekirom poku~oo do ubije svog unuko do ne bi umro od glodi
visokog stepeno mo~e do se ogbosi kao sumonutost. Zoblude zdravih osobo ne~to I koja je ,,pretilo” porodici). Nihilisti&e depresivne ideje onuliroju reolnost, bolesnici
I
su zajedni&o, op~te, u ~to svi veruju i ~to svi prihvotoju. 1 nemoju nigde nikogo i nigde ni~ego, nemoju unutro~nje orgone (depresivni pocijent
I
Prova sumonutost ne mo~e se isproviti zoto ~to su nostole ozbibjne promene Ii~nosti, -I odbijo hronu zoto ~to ,,nemo ~eIuco°). Pri ,,Iudilu ogromnosti” pocijent tvrdi do
~iju su~tinu psihijotrijo dosad nije uspebo do utvrdi. je ogromon iii do su njegovi delovi feb ogromni (narkomon kod kogo je drogo
-I provocirolo Iotentnu shizofreniju, imoo je utisok do roste do ,,kosmi~ke visine” i
,,Ne mo~e se re~i, pi~e Jaspers, do je ~itov svet sumonutog bobesniko promenjen, jer -s odotle, u konkovnom obliku, gledo Ijude koo mrove).
se on u podru~ju empirije i .Iogike mo~e doIekose~no pono~oti koo ~ovek zdrovog
I
rozumo... Pono~onje bolesniko premo sumonutom sodr~oju ~esto je nedosledno. Vera I Sumonute ideje proganjanja (perzekucije) monifestuju se bobesnim verovanjem
I—.——— I
u stvornost prote~e se od gole igrorije ne~eg ~to je moguc~no, pa preko dvostruke I pocijento do je. pod prismotrom, do go prote, do c~e go uni~titi, do protiv njega
.1
stvornosti empirijske i sumonute do pono~onjo koje odgovoro opsolutnoj stvor
— postoji zavera.
I
nosti sumonutog sadr~ojo”. interpretaciona sumanutost korakteri~e se bolesnim interpretironjima svega ~to
-t I
Kod je sumonutost bolesniko postobo josno, zopo~inje njena sistemotsko obrodo. —I
I
I
se de~ovo. U okviru ove sumonutosti poznote su ideje odnosa. Pocijent je u
Kod nesistemotske i rosplinute sumonutosti nemo josne povezanosti. Sumonuti sistem I centru po~nje, sve se odnosi no njega, bjudi se zno~ajno zogledoju, noko~bjovoju,
predstovljo jedinstvenij, neprotivre~nu povezanost, gde je osnovni sud boleston, pa I do~aptovoju, ~to on do~ivIjovo koo zno~ojnu simbobiku kojo mu govori do mu je
i svi izvedeni zoklju&i, ioko Iogi~ni po formi. I do~oo kraj, ,,crni petok”, sudnji don. Odevonje okobine zo pocijento ima tokode
- I ~I ugro~ovojuc~u simbobiku (bekar je stavio tomnu mo~nu: zno~i, pocijento c~e donos
Postoji interesontno podelo sumonutog otudenjo premo mehonizmu, strukturi i B
I
temi.
-
I I sohroniti).
I I
a) Podebo premo mehonizmu. — Mehonizmi otudenjo su intuicijo, holucinacijo, mi ii Sumanute ideje Ijubomore su vrbo opsurdne, a no~in proveravanjo bizaron. Du~evni
I
interpretocijo i imoginocija. bolesnik veruje do go ~ena voro s decom, s iznemoglim starcimo, s nojbIi~im
I I
- I I rodacimo, so ~ivotinjomo, a proveravo je kontroIi~uc~i intimnu gorderobu, tajno je
bntuicijom sumonuti bobesnik ne~to nosbu~uje, i~ekuje. Hobucinotorni do~ivbjoji bitno I I
I B snimo, proti.
uti~u no noi~in mi~bjenjo, ~to je ve~ pokozono no primeru hobucinacijo ~ubo ukuso -
-
I
‘I
ii
I
II — ——
i mirisa, koje uti~u no pojovu sumonutih deja trovonjo. Mehanizmom bolesnog —I
- I
B
BR
Erotkko ,,Iudilo” (erotomanija) korokter1~e se sumonutim ubedenjem bolesnih
interpretironjo svego ~to se zbivo oko njego i u njemu samom, pacijento vodi -
B
RB
osoba do su u njih zaijubijene poznote Ii~nosti. One se pojovijuju no tebeviziji zato
kono~no u sumonuto otudenje od reolnosti. bmaginotivni no~in otudenjo je isto I BR ~to to bolesnik ~eIi, pevoju pesme posve~ene njemu i sIi~no.
I
- B
toko moguc~on. • I RB Religiozne sumanute ideje komunikacije i identifikocije s Bogom ,,daju pravo”
-~•1 I
• .1 I pacijentu do se pona~a koo novi mesija, koji je do~oo do spase svet (ideje mesi
b) Podebo premo strukturi. Premo strukturi, sumonute ideje mogu biti poronoidne I II
—-ml ii
i poronoi~ke. —I I janstva). Bobesnici su gordi, ,,dostojonstveni”, jer toko zami~bjaju ,,Bo~je jude”.
- B.
-.-l I
- B •
• I -~ —
• I BR
I RB
—.
T
•.
—,
•-
j
• ..
-—-1-•
-•.-•-,
—
.-. -. ‘—-
.• ~ ~=
I ~ ~ ~~-ZHr~z:: -. -.

166 —— •
•
~P—E~--
•-r-~’-~
~:
-•-“-—
—~
-_1•- •.-•
167
lB
• R• trrr -, ---,T---~-j--~- -.- ,- - I i•
B I -_. - - r —. I..
 H-H--H --H jH-H-~ I -~-f-t-1-4 H Hj-H-H-F-HH H--F-I-H -H-H-—-I-H-----1—I-- H-~
ri~ ±LLLI ~I
c:br~Iir
Lf~I.
-~
-Ti~
~. W~ i~-_-:~ ~J- L
41i~L II ILL~~ ~ ‘~1.I
~- ~-

-~ ~

• I I I I I I I rr :- • - • ..
L~ —~ •
I
I- ~ Revandikacione i kverulantske sumanute idele karakteri~u se verovanlem pacijenta I
II
pIo~i. Ovoj neurofizioIo~ki proces prolazi kroz dye faze. Prvo foza je membronsko :LtE::
S IE do nije dobio dru~tveno priznonje koje mu pripodo. Priznonjo I sotisfakcije pocijenti II iii privremeno pom&nje I bazira se no ekscitociji neurono. Ovo je bioeiektri~no
II
L tTt j tro~e od sudo beskona~nim tu~okonjimo. I
foza Ito je kratkotrojno pomãenje.
-. +~ Trojonje sumonutih idejo zovisi od uzroko, od vrste bolesti. Kod intoksikacije Drugo faza je biohemijsk~. U toku ove faze nastoje spa jonje molekulo ribonukleinske ~i 2
- nervnog sistemo iii proloznih psihoti~nih epizoda sumonute ideje nestoju, a u dru— kisehne, koja sè nalazi u neuronima. Ta poilmerizocijo ribonukieinske kiseilne obavijo lEfli
~ —I- gim sIu~ajevima potrebon .ie dug terapijski postupok do bi one i~ezIe. Bolesnik I
I se pod dejstvom beian~evinostih fermenato I predstavijo fazu trojnog pom~enjo. ~ i7
- mo~e tvrditi, u procesu ozdravljenjo, da le ,,sanjoo, do je zaborovio, do mu se
I Smatra se do je temporoini re~onj tzv. memorijo korteks I do je u njemu skiadi~te
.. toko ~iniIo”. (Jedon miadi psihoti~ni bolesnik tvrdio le da ~e u bolnicu doãi milicijo I
I engromo. U novije vreme izvesni autori tvrde do je to diskoteko znonjo mago
i do ~e on biti giljotiniron. Grupa zdrovilih bolesniko pozvola. go je jednog dana i I 19
cionirono •u neuroghji. Medutim, mehanizam reprodukcije upom~enog nije potpuno — --H
ozbiljno go obovestilo o tome do je ,,sud ponovo zosedao I pomilovoo go”. Uve~e II
•19
RI jason. Verovotno je to no principu osocijocija (osocijacija je sposobnost do se ,,dvo -
RI~ je ovoj ,,pomilovoni bolesnik” ~o~c~avoo celu grupu bolesniko mu~kog odeijenjo
sodr~aja istovremeno do~ivijena I u reprodukciji javijaju zojedno”).
,,zbog toga ~to c~e ostoti iiv.”) I 9
2) Precenjene (prevalentne) ideje. Ove ideje su posledka prevelike ofektivne II
I
9II Vrste pam~enja. Postoji nekoilko vrsto pom~enjo.
‘a::
—

investicije u ne~to ~to predstovljo profesiju iii posiju subjekto. Cesto se to opo~o kao
I
III Namerno pom~enje je rezuitat postavijenog clija do se ne~to zopomti.
I EF JJ
,,profesionolno deformocijo”, oil oko postone jedina preokupacijo zbog koje osobo I Nenamerno pomc~enje je zodr~ovonje do~ivijenog sadr~oja bez nomere do se on
II
I moterijolno propoda, onda je ukvaiitetu I intenzitetu to sumonuto deja. RI ‘I upomti. -
II
II III
III II
• Precenjenu ideju imo kancerolog koji ,,no ulici zopo~o nevuse I u svakom od njih II Motorno pom~enje je u~enje I reprodukcijo nou~enih pokreto (balet, pisonje no
II
U
nalazi rok”. Precenjene ideje, me&tim,mogu biti I motivaciona snoga do se do~e RI
I •1 mo~ini). -

do nou~nih otkric~o. 1111

3) Prisilne misli, ideje i postupci. Monifestuju se opsednuto~u pocijento nekom

—
III
Rili
RI
‘a’
I.
Mentalno porn~enje je zadr~avanje I reprodukovonje intelektualnih sadr~ajo. Ono
moze biti siikovito, kad se opaza predmet iii siiko, o reproduku~e se pomocu pred 71
II II
~esto besmisienom idejom. Ruminiraju~i, protivno svo~oj voiji, tokvu misoo, pocijent RI
I RI
LII
IUI
II
‘II
stovo (predstove su reprodukcije opa~ajo). ltIi1E
se bori protiv nie iii strahuie od mogucne reolizociie. Prisilne ideie neuroticoro ne RI II
RI II Logkko-verbalno pom~enje je zadr~avonje moterije i reprodukovonje re~imo,
- realizuju se ukoliko su u suprotnosti s moroinim kodeksimo dru~tvo, dok se prisilne III I
UI UI odnosno grofi&im slmbolimo. .
• ideje psihoti~nih bolesniko mogu reolizovoti (do nekog ubije). I. III
t I. II
Ill
I Emocionalno pamcenie e upamcivonie I reprodukovan~e oseconla. :~i
Rukopis psihoti~nog bolesniko s poremeãojem mi~ijenja karakteri~e se gre~koma koje II RI
RI SIR
• mogu biti koiigrafske, ortografske I psihogrofske. Oni se ~esto izro~ovoju bizorno, •I III Pam~enje zovisi od intenziteto ~uInih dra~i, od trojonjo ~uinih utisaka, od brzine
L~j~_ ~ zomenjuju~i re~i crte~imo. -II
III
III
1111
II
III
~itonjo III ritmo iziagonjo, odnosno prostornog grupisonjo podatako, od fizi&og irJpH:
III I.’ stonjo orgonizmo, od komfora, pofrje, interesovonja I motivacije.
-~ rJ • - --~: -- ____ -- : .i~ ~I~~+H-LJ4+f •
II
I
II
I
III
III U~enje. — U~enje je nomerno Upom~ivonje moterijala ponavijanjem. Od nivoo
I II
•UI
II
S. intehgencije I drugih foktora zovisi koliko je ponavijanjo potrebno do bI se ne~to ~TZjI E
I[--
1iEL~.26A: ±±H_±±±L
amc~je~h~. II • •
- - -
~•
-.
I
~TH~1
- I
—
±
I
II
I
I
1511
III I
I •
III
trojno uporntilo (napominjemo do postoji I nenamerno u~enje bez ponovi janjo
— dete koje se dodirom ope~e to trojno upomti.)
II II I
I II
S . - I II I U~enje zovisi od postovijanja ciljo, motivocije, ponovijanjo i presii~ovonjo, vremenske
II II.
F- - PamcEenle je slo~eni psihi~ki proces koji nom siu~i do se koristimo ranijim iskust— I III
II rospodeie, pohvoia III pokudo. -
I
I •~ - •vom. Covek ne bi mogoo do se snodè I egzistiro kodo bi uvek iznovo moroo do r • I
ii II Transfer u~enjo je preno~enje dejstvo ronijeg u~enja no kasnije. Poznavonje jednog F
~ 1- r..r se upoznoje so svim onim ~to je ve~ upoznao. Pomc~enje je soznojno ~ovekova
funkcijo, koja se sostoji od upom~ivonjo, zadr~avonjo I kasnijeg prepoznovonjo iii
I
II
II
II
I
R
jeziko, no primer, koristi zo boije u~enje njemu srodnog jeziko, I to je pozitivon
II ~1~
transfer. Negotivan transfer, no primer, doiazi do izro~ajo kad se u detinjstvu nau~i
- reprodukovanja utisoko materijainog sveta. ZahvoIjuju~i pom~enju, ~ovek mo~e do II • I.
rL lokoini dijoiekt koji kasnije ote~avo u~enje knji~evnog jezika.
reproduku~e utiske ko1i su nekad delovali no n~egove perceptivne orgone. ~1~
II
Mi~iemotehni&o pam~enje je pam~enje pomo~u skro~enica III ~eme.
i Pom&nje nostoje stvoronjem engroma iii mnemogromo, zohvaijuju~i pIasti~nosti E
r.I
II
II
• •~ mozgo. Engram je neko vrsta otiska dra~i, trogo, urezivanjo kao no gromofonskoj I~
II
1~I
I-Il
I
I ~1
- • - I
•
R I. •iI
--—-• —
IS
• -
riI I—
I
I
•5RI I
SIRS iz~ IRS I
I
~
SIll
SIRS
100 SIll
55
S
5 55
169
IS SIRS III II SI
ISIS SRI•I IS
 -z
• I
I
-I
S 51
ii —

U~enIe te~e nerovnomerno I napreduje u skokovimo. Lok~o moterijo se pri prvim III Hipermnezila je impresivno I bogota mo~ reprodukcije pro~iih utisoko (u hipnozi,
poku~ojima upamti u ve~em obimu, o te~ko obratno: u po~etku le kvantum a
febrilnim stonjimo, prilikom dovijenjo). Nekad to mo~e do troumotizuje pocijento,
I
upom~enog moterijolo manji, do bi sve vi~e rostoo pri daijim poku~ajimo. I Intenzivno preokupiranog ~ivim se~anjem. Ilustrotivon primer su paranoidni bolesnici
I
4. —. Reprodukcija. Reprodukcijo le ofivijovonje engramo, odnosno odr~ovonje pro~iosti
—
.5
koji detoljno opisuju sve dogodoje no osnovu kojih su ,,jo~ todo nasIu~ivoii do ~e
I se ne~to znoc~ajno dogoditi”.
bez ponovnog percipiranjo. Ono je hotimi~no iii nehoti~no. Nekad je ioko I trenutno, I
.5
o nekod prolozi kroz fazu budenjo (evokocije), kod nom se ne~to ~ini poznotim, i I
I
fozu oktualizocije, koja predstovI~o stvornu reprodukciju. I
I
Zadr~avanIe I zaboravijanle. Zodr~ovonIe iii retencilo nom omoguc~ovo do
— I
nou~enu moteriju kosnije koristimo. Zodr±ovonje je u tesnoj vezi so zoborovijonjem. I
2641 2 Kvalitativni p6remecaii _E~. ~L -

Iii. . Zoborovijonje nostoje zbog odsustvo ponovijanjo I negotivnog efekto oktivnosti kojo

[
I
• I
- -: se obovijo
izmedu posle i zoborovI~onjo postoji izveston odnos I koo do jedno drugo us
pom~enjo S Grupu kvolitotivnih poreme~ojo pomãenjo neki outori nozivoju paramnezijama
I
Nojbrojnije iz ove grupe su pseudoreminiscencije iii afro sec~onjo I uspomene.
lovijovoju. Do bi se ne~to novo upomtilo, zaboravi~e se ne~to od ronije upom~enog. _•1 I Izvesni outori ih nozivoju iluzijama paméenja. Tipi~ne poromnezije su fenomeni
•1
- -- U izvesnim stonjimo (son, dovijenje) osobo se se~o I utisoko zo koje je verovolo I ,,ve~ viclenog” I ,,nikad videnog”.
- - do su dovno zoborovljeni, o oni se pred njom odvijoju koo no fiimskoj trod. Ni~to I
- se sosvim ne zoboravijo. Store osobe ~ivo se sec~oju periodo rone miodosti, oil ne
I Falsifikovano, naknadno izvrnuto secanje nostoje pod dejstvom izmenjenog
:5 afekto, sumonutog no~ino mi~Ijenjo iii pod dejstvom sugestije. Tako, no primer,
(loudotor temporis octi). I depresivni bolesnik s idejomo gre~nosti I outoakuzocije folsifikuje svoj ~ivot, tvrde~i
-I
do je celog ~ivoto nemorolno postupoo. Sumonuti ,,pronoIozo~” nolozi tragove
II
svoje genijolnosti jo~ u najronijem detinjstvu, a sugestiblino, nezreio, histeri~no iii
I
I
intelektuoino inferiorna osobo, pod dejstvom sugestije, iskozuje sec~onje koje je no
~ 26.4.1:.”Poremecaji parncenja L II stakienim nogomo I ~esto obogo~uje iii reduciro sodr~oj svojih sec~onjo.
L. ~ ~.
- - • •- -
E’.I Konfabulacije su retrospektivno foisifikovonje pre~ivIjenih do~ivIjoja. Njima se nes—
I
I vesno popunjavoju praznine u sec~anju (ostrvco omnezije). No podsticoj, konfobulocije
— I
• S dobijaju neslu~ene dimenzije. Konfabulocije su strukturalni simptom Korsokovijevog
Z Poreme~aji pom~enjo deie se no kvontitotivne I kvolitotivne. II
S sindromo, normolan su kvalitet mo~te de~jeg uzrasto, a kod shizofrenih fontasti~ne
— I
-. . -- - •-.-• - - I ,,kreocije” koje se, norovno, nikad nisu dogodlie i dobijoju korokter konfobulotorne
-.4:. ~: - — - - ~ - -, . - — - - — • . : -. • • - • F--.--
C-. I
I I
S
sumonutosti.
~ - .. -.
PatoIo~ka Io~ijivost (pseudologlo phontastico) bolesno je skionost logonju. Lo~i
L I IS
•- ‘~_•__~:‘ •.__:._~.___ •:~._:i:._ • ~. I II
uvek imoju simboliku iinoginotivnog ispunjenjo ~eIjo. Ovaj fenomen, poznat je koo
I
-- Ovi poreme~oji nostoju noj~e~e pri fizi~kom umoru, usied dejstvo jokog ofekto, I
I -
5
1W
,,boronisonje” (po pri~omo borono Minhauzeno), priviiegija je dece I histeri~nih
- I I osobo. SIi~ne skionosti imaju du~evni bolesnici poznoti kao mitomoni.
orgonskih iezijo mozgo i kod nekih du~evnih boiesti. -ml
I
S
S
• - .~E NojIok~i oblik je prolazna zaboravnost, koja je simptom umoro, neuroze iii -
•.1
I
I
ko~enjo i odsustvo osocijocijo, nostolih pod snofrim dejstvom ofekto (no ispitu). - I - I
‘-I S
Amnezija le nesec~onje iii parcijalno sec~onje pro~Iih utisoka. Dele se no potpune • I
-I
SIR
SR - - - -
I nepoipune, orgonski III funkcionolno usiovijene. Orgonske omnezije su noj~e~e - I
I.
potpune, o rezultot su troume mozgo. U tim stonjimo pocijent ne mo~e ni~to do I
S’S
55
U
- upomti (omnezijo fiksacije) iii ma ispode u se~onju. Funkcionolne omnezije su I 55
I.
deIimi~ne (izuzetno potpune) i jovijoju se kod neuroti~nih pocijenoto (histeri~nih) iii RU Termin inteligencijo izveden je iz osnove Iotinske re~i intellegere, koja znoc~i shvotiti, - -
.5
-• su posledico stresovo. I S. razumeti. Jo~ je Aristotel zobeie~io -do rozum (misIe~i no inteligenciju) ,,nije isti kod - -

• •5
~ivotinja I kod ijudi”. - -

I
I SR
.5
~ i-:~_~z:. •-:- ~-:-tr-~r:.--~ -
U
S
~ ~_._._—_---~--,
:
.L__•.~ --
--------••

• ——--- —---—-—-•————————-—-———— -
I • —— — — •

~ 170 L — ____ - Tt F - P
- 7] ±
-, ~ F. ~~i-- rr———--r • - ___
US - ~ ——-—~——F.rF. - — m -~r - -
 Li - -- -

- H H-~‘ ~--~-~~i ~-~H-- —-h- --, —I :.•2.~:

-- ~-
:h:” 4~z i:Hz
~Hj*r Brolne definicile inteIigenci~e mo~emo podeliti u bioIo~ke, psihoIo~ke I pedogo~ke. :‘ u svim razvijenijirn zemijarna sveta). Beogradska revizija ove skahe (1 937) delo je -

Toko Stern (Stern) smatro inteligenciju ,,op~tom odoptobiIno~u no nove probleme i~ ~ profesora B. Stevanàvi~a.
I uslove ~ivota”, a Bine (Binet) do ono obuhvoto ,,shvotanje, pronoIo~enje, pravoc a’ -

somokritiku”. Spirmbn (Speormon) za inteligenciju smotro zno~ojnom sposobnost ~ , Intehigencija se men kohi~nikom intehigencije (hQ), koji predstavlja odnos izmedu -î
umnog I kahendarskog uzrasta. -

bER±EE uvi~onja bitnih odnoso medu pojovomo I pojmovimo, koo sposobnost posmotronja • I I
j~—~-~ H- sopstvenih mentolnih proceso. Pijo~e opisuje inteligenciju koo sposobnost odaptivnog ~I • Prema Pija~eu, postoje ~etini faze men :1:l_iziz• ~
tjH-ff~ pono~onja I orgonizovonjo misli I okcija. Veksler (Wechsler) defini~e inteligenciju koo ~ ~ talnog rozvoja. Prva je senzomotorna, u . -~ -i . ~pJ
ij±±r~± sposobnost individue do deluje svrsishodno, misli rocionolno i uspe~no saroduje so ~ kojoj dete po~inje do shvata do objekti - -. .

Ift
1
‘~± okolinom. Postoje I druge definicije inteligencije, koo ~to su ,,sposobnost snalo~enjo
u novim uslovimo no osnovu ronijeg iskustvo”, ,,sposobnost u~enjo I re~ovonjo
:~
.i
~
~
postoje ~ak i odvojeno od njegova per
cepcije; druga (izrnedu 5. i 6. godine), u
.
~.
:~ H
mj jj-.
am. kojoj dete objekte i dogadaje predstavlja
1 problemo uceniem itd. .
pornoc~u simboha; tre~a faza (izmedu 10. +zh± H~
I Zna~aI nasleda i sredine. No rozvoj inteligencije deluju nosledni foktori I sod—
—
I 11. godine), u kojoj je dete sposobno
-

• ama sredino (svojim kulturnim I obrozovnim faktorima). 0 uticoju genetskih faktora za izra~avanje ,,konkretnih operadija I
no inteligenciju posto~e brojne studije. Opisani su primeri jednojojnih (monozigotnih) ~
~etvrta (izmedu 1 2. I 1 5. godine), kado ~~Z~JEfl

1 a H- blizanoca koji
identi~nim su podizoni
uslovimo spoljne usredine.
rozli~itim sredinomo,blizonci
Monozigotni I dvojojnih
su pri podizonih u skoro
torn pokozoli ve~u ~
~ ono prelazi so konkretnih no ,,formahne
~ operacije”. +-H —±--~-~
- sli~nost intelektuolnih sposobnosti od heterozigotnih blizonoco koji su rash u istirn •~ iii 4JTZII
l.aa J uslovimo. Takode je vec~o intelektuolno shi~nost izrnedu dece roditeijo nego izrnedu ~ Test kojim se men inteligencija mora do -,
hi
1
ii
dece I n1ihovih usvo,itehio.
Ii
:~ bude stabilon, doshedan, da u uzastopnim ~. -

. . ... .. . . pnimenomo daje skoro identi~ne rezultate,

ia — - loko se cesto cuie duhovito oposko do somo roditel1i geni~alne dece misle do ie :.~ do stvarno men orio ~emu je namenjen.
genijolnost
zno~i nosledno,
do deco ~injenica
genijolnih roditeijoje mogu
do postoji tendencijainteligencije,
bItI prose~ne pribli~ovonja
koonormali, ~to
~to i deco ::
- - ‘~ ‘~ Postoje verbalni I rnanipuhativni testovi, -

intelektucilno tupih roditeljo mogu biti prose~ne intehigencije. Smotra se do hereditet ~ :::i jezi&i I nejezi~ki, individualni I grupni. — :~j:3:~+~j
utvrduje gronice u okviru kojih foktori sredine mogu uticoti no pove~ovonje III Koristi se podela no sIede~ih sedom ka— tr+tit
a I
sni~ovonje rezultoto no testovirno intehigencije. No inieligenciju bitno uti~u motivocijo, •~ •::~ tegorija: osobe vrho visoke intehigencije .

~ strukturo Ii~nosti, jezi~ke sposobnosti, socijolno—psiholo~ki uslovi lid. :~ (120—140), visoke intehigencije (110—120), 1
la - Struktura inteligencije. Tordajk hordike) deli intel~genciju no apstraktnu jij
— :::~
mu
prose~ne inteligencije (90—110), intehektu— Oligofrene osobe
•. , .. .
alno tupe (80—90), debihi (50—80), imbecihi
..

1 - verbolnu (s ve~tinom kori~enja brojevo), prakti~nu (s ve~tinom manipulisanjo ob— (20—50) i idioti (ispod 20 IQ).
.

-b—H— jT, -
jektima), smotra
Spirman I socijalnu (kojo sedvo
do postoje manifestuje ve~tinom
foktoro: G, ill op~ti,postuponja s Ijudima).
I 5, Ii specifi~ni faktor. 0p~ta -
i!:’ :u~
• U novije vreme isti~e se va~nost socijalne uspe~nosti kao knitenijum vrednovonja
-
~-ij—i
sposobnost ma udela u skoro svim mentolnim aktivnostima, a specifi~ne sposob— .::~ :.:! intehigencije, kao I do ne postoje zna~ajne razlike u inteligenciji mu~karaca I ~ena.
Razhlke su samo u pojedinim sposobnostima. Mu~karci su superiorniji u anitmeti&om
-H~
nosti ogledaju se u pojedinim ve~tinama ill umetnosti. On je noveo sedom ovokvih
ia specifi~nih sposobnosti: logi~ku, mehani&u, verbalnu, oritrneti~ku, jezi~ku, sposobnost .::: rezonovanju, prostornoj percepciji, a ~ene u brzini asodiranja rec~i, pam~enju I sI.
Ne postoje ni dokazi o intelektuahnim razhikama medu rosarna. - i~±
pom~enjo (mernorisonja) I psiholo~ku sposobnost. a::: • •i Tpfflz 1
ia 1m Medutim, potrebno je ukazati no va~nu ~injenicu do se testovima ne men samo T~-1--
Pomenute faktorske anahize ne daju odgovor no pitanje ~ta je intehigencija, ve~
:::: ~tz~
1a —~ omogu~avoju
vorijocije grupisonje
rezultata I njihovufunkcija, sposobnosti
medusobnu ill drugih uzroka koji uslovijovaju
povezanost. s~i
intehigencija vec~ I na~in reagovanjo ispitanika, njihove specijalne sposobnosti III ne
sposobnosti. (Vanijabilnost rezultata no pojedinim suptestovirna, no primer, povec~ava
se s dubinom psihi~kih poreme~aja). .
~fE
-j--
H F
I

Merenje inteligencije. — Merenje kornpleksnih intelektuolnih funkcijo oduvek je t ::

•ai
‘~ predstavljalo problern. Froncuzi Bine I Simon (Binet I Simon) primenili su svoju prvu mmml . . - a.
•_~
~ _~ - skalu inteligencije (1 905) u pariskim ~kolama pri ~emu su razvrstahi subnormalnu od r
.~ mmmi
•.ai
aai -
normalne dece I za prvu grupu formiroli specijalna odeljenja (kakva danas postoje L...~ ami . 1
-jam I II T Ti
•
a
-
.
. mmmi a

1. a. . • . ..~
.r4F
- .------ -
‘a.m.a...
‘saaaaa T a.a• ~
H aL~ -: a ~
a
a hIaam~.. a.
I aaaam.aaaaa~ •a j aa
L a
i - -i- a
~i
a
_.a•aa a..
ma.... ~ a ~ • a ~
mawam. ii~~ a a aam.aaaaaaaaa r •a a. Ia . a~a~a -
-
- 1 73 a.m.a.
‘•i•aR a Imamiam. m....R as a • aw m.a~aaa~ •a •~ a •amaa~
‘a..... aa~maa
• mL_.J am aaaa a Ia. a i am Ia aaaa au - - ---
I aaaaa~
 ~~1

- 26 5 1 Pórenié~àii inteIigenci~e --

nekomunikativni, pba~ljivi, emocionolno

tupi III veseli, dobro~udni, poslu~ni. ii
:: Inteligencija se razvila do 25. godine ~ivota. Izvesni autori smatralu da razvoj Skboni su seksuolnim perverzijamo. U
inteIigenci~e trale do 1 6 godine, a posle toga da ona opada To opadan~e ie .slu~ojevimo razjorenosti (ereti~nosti) kod I
u po~etku sporo, a kasnile br±e. Pri tome, intelektualno superiorne osobe sporije njih dominiraju destruktivni bes I brutalno
gube svoj intelektualni posed, ~ime se I obja~njava da su mnogi poznati nau~nici pona~onje. Najve~i broj imbecilo te~ko
1
I umetnici bill vrlo efikasni I u poodmakloj starosti. je pribagodl liv, pa se naj~e~e sme~taju 110
1 u specijolne domove.
Posto ie naglasen znacai vaspitnih faktora u porodici I ~iro~ sociialnoi sredini mora 0
EZ~ZT Pogre~no bl bib takvu decu smatrati intebektualno subnormalnom. Ona samo ispo
fr~E~ZZZ Ijavaju tzv. edukativnu zaostabost, jer zbog odsustva vaspitnih ~iniIaca nisu uspela
da razviju svoje potencijalne intelektuabne sposobnosti I raspola~u malim brojem
informacija I skromnijim iskustvom od svojih vr~njaka. .70
Svi poreme~aji inteligencije dele se no dye grupe. Prvoj grupi pripadaju poreme~aji ‘I
nastali u periodu razvoja inteligencije i poznati su kao oligofrenije iii mentalne
ii~1rz::zztt:
1——~—~
subnormalnosti. Drugu grupu poreme~aja tine o~te~enja nastaba po zavr~enom
razvoju inteligencije I nazvona su d e men cij e. ~co
Francuski psihijatar Eskirol (J. E. D. Esquirol) slikovito diferencira oligofreniju I N

— demenciiu ,,Dementnom coveku e uskraceno dobro koie ie nekad moo On ie I

~zt bogato~ koji je osiroma~io, a oligofreni~ar oduvek ~ivi u siroma~tvu, on nikad nile N
II
C.
•0
J _Z4Zi~
EE_~Z~
bio bogat.” U literaturi se ~esto naibazi no pojmove koji mogu do unesu zabunu.
Tako se pod ,,sabonskim idiotima” podrazumevoju osobe kale se slu~e preuzetim ill
NINI ••••.;••~..• ~.i.

NI
r~ ~ neshvac~enim sudovimo, a ,,morabni idioti” su osobe defektnih eti~kih stavova, bez - I
I Bolesnik s Daunovim sindromom; levo: profil; desno: snimak cefe figure (S. Mori~
moralnih skrupula —
N
I Petrovi~)
•I
- -~—- ~- ‘9
~: ZZ~ -__ -

zzl:: Z&’Sl;l ~MentaJnasuin(O!igop~bjema)_~

- -
‘II
‘INI
Idioti. Idioti ~esto predstavljaju digestivne tubuse, er rn je ~ivot sveden no ele
—

mentarne nagone. Imaju degenerotivna obele~ja (stigmata): mabog su rosta, glove

E:t~.brzz~Err: .z iizzztzt: I I su im velike ill izrazito male, ~esto ne govore vec~ pu~taju ~ivotinjske krike. Imaju
II epilepti~ke napade I o~te&na ~ula. lzrazito su prijavi, habapljivi, bez stida. Ne umeju
NI
Mentalne subnormalnosti Ill oligofrenije nastaju u detinjstvu I u ronoj mbadosti, ~to do se ~uvaju spoljnih opasnosti. Nadzor, nega a ~esto I intenzivno le~enje mogu
•1 I
~ :-HE~Z~ e ozna~eno kao period razvoia inteligenci~e Mentalno subnormalne osobe svrstane
su, premo stepenu intelektuolne insuficijencije, no debile, imbecile i idiote.
I
I
I
se obezbediti jedino u specijalnim dornovima.
I
I
Uzroci oligofrenija. Naj~e~i uzroci oligofrenijo su: naslednost, porodajne traume
Debili. Debilne osobe ne prevazilaze pa svojim intelektualnim sposobnostimo nivo I
U
zbog nesrazrnere izrnedu veli~ine glove ploda I porodajnih putevo majke, zopaljenjo
r—’H—H—--I- pubertetskog uzrasta. Oni uspevoju, naro~ito ako im je omoguc~eno ~kobovanje u . mozga, infektivne bolesti majke I ploda, biohernijski I endokrini poreme~aji.
I
specijalnim odeijenjima, do zavr~e neki zanot. Nemaju radnih naviko, zbog ~ega —•1
su vrbo nestabilni a zbog svoje sugestibilnosti podlofri su kriminalnom pona~anju

-J ~-
ill prostituisanju. Ne poseduju sposobnost uvidonja bitnog, kao ni shvatonjo I
rosudivan~a Uz dobrog edukatora mogu biti dru~tveno korisni
9
Ii
~‘piz:~t.~4 Imbecili. lntelektualni posed imbecila omoguc~ava rn do rozllkuju situocije koje ih I.
II
mogu ugroziti. Imaju degenerativno obele~jo: velike u~i, poremeáen oblik glove i nosa, II
_J_ZI o~tecen sluh Mogu imati govorne defekte I epilepti&e napode Oni su Ii usporeni = I .
I
U
I .. 4L - ~_~S_I_ — — ... _~4 _I .._~fl -.
;iT~ ,;ti~tTT~ H_____ __________________
r-~—-4 ~ ~ .
•N_zJJ~
• LLiLL ~
~--—---,—
-~
-— - —~-~--
L_4_ ~
~ ________
1 ~ ~
- -

‘--~—,-,--——+-f- ~~-—
‘U -. _~_J 2L~~ ~
74 ~—~--.-~ ~—~: ~ ________________

I
I
_________________________________________________
I,,II!!~i)IiI~ii~, :~~: ~ H i~-HH+Hj±rTH—.
 ir 1 II
ill.
I
--——--—I i I I i
JLJJL:~_LL!Li44~_L_
I I I i I ~i;
I I~
1 tV~ ITrI
- ~1H~—~
F _V1_Ir_ i
ji:
I;Vr ~I 1—I- SI
I
I I I
--—--— I I I I I I I I I I I

~J—~—~VL-rr-l I[11 —--I 1,1 -_I j~’~ - V F~ —i-,, ,,

.~ IZT
~ -
TL ~~i
~
mi±r ~*HIi
I flI~ VT~fj
•~
I.
S
I I~
•~ s~bjekto premo objektu. Tieplov to formuIi~e no sIedec~i no~in: ,,Oseãaj (senzocijo)
tILT I
~II odro~ava svojstva stvori i po~ovo, koje postoje nezovisno od ~oveko. Osec~anjo
I II
Demenciie predstavl~o~u gubitok intelektualnog poseda licnosti. Dementna osobo dial izra~ovoju covekov odnos prema tim stvarima i pojavomo. Kroz ose~oie upoznajemo
flIl

•
H -
gubi sposobnost upam~ivanja i du~eg zadr~avanja upamáenog (amnezijo fiksacije),
logi~kog rezonovanja, kreativnog mi~ljenja, shvatanja bitnog, uvidanja kauzalnih
pill
•plI~
svojstva i osobine stvari, a u osec~anjima do~ivIIavomo svoj odnos prema njima.
Ose~aji govore o samim stvorima, a osec~anja govore o tome kako se a odnosim
phi prema tim stvarimo, kakvo stanje one u meni izazivaju”.
~ •~ odnoso I vezo. Ronije znanje nestoje, osoba ispoljavo simptome prostorno—vremenske ~•
pill
ppIPl
I~ .‘.j - (spaciotemporerne) dezorijentocije i defekte eti&ih pojmova. (Jedna senilno starica
pIil~
pIll
pill
N~ki autori govore o elementarnim osec~onjimo, koja su rezultat ~ulnog zado
~ u ~ijoj su sobi ukuëani pratili televizijski progrom, pppIl voljstvo iii nezodovoljstvo, odnosno prijotnosti iii neprijatnosti, i o kompleksnim
pill
~ odbijola je do legne pre zavr~etka programa, iako je - . 11111
~~II ose~onjimo, koja se nozivaju emocije.
rPSI
5••• ronije to ~esto ~inilo. Kad su je uku~ani pitoli zo~to
. .
ne legne, odgovorilo ie do se stidi teIevizi~skog spikero
.. ... . V ~V 4 I
p1111
piI~~
III’
U toku emocionalnih proceso nastoju promene u funkcionisanju unutra~njih organa
11111
koji je so ekrana posmatra. Kao ,,ilustrociju” je navelo V V~ pIIII (kr~otok, varenie, disonje), zotim karakteristi~ni izra~ojni pokreti lica (mimika), telo
pull
Ii SI :. do joj je spiker, kod se skinula da legne, rekao ,,laku . ~ ~ V V
pIP i
ppIIl
(pontomimiko) I glasa (poznoto koo ,,vokalno mimika” iii prozodija, no osnovu koje - ~ -t
ppirn zoklju~ujemo o emocionalnom stonju li~nosti). •
~ no~ i prijatno”.) V ~ V 11111
55_ II pip I
ups i
1.111
Razvitak ose~ania. — Ose~anja imaju uvek sublektivni korokter, odro~ovoju no~
~ ~_F Demencije su trajne ill privremene. Kod privremenih se
:‘ r~ - blagovremenim le~enjem stanje popravljo.
VVV f ~
V
urn
::::~
stay, uvek su oktuelna i nemaju prostorne kvalitete (mado je uobi~ajena simboliko
njihove prostorne lokalizocije; no primer, srce je uvek simbol Ijubovi, a bol se noloii
p1151 1~
Postoji i podela demencijo no globolne, lakunarne i V
1111 uvek u ,,dubini du~e”). -~

shizofrene. •55 I
- 11111
i9_ •~ V
p1111
iii I
Interesonino je pitonje noslednosti emocija. Dete ro~enjem ne donosi no svet i
- - - Glóbalne demencije srei~u se kod senilnih osoba i Ill I
•5pIl emocije, vec~ se one sti~u u~enjem. Smotro se do su osnovne iii primorne emocije —I t.
pra~ene su propadanjem svih inteléktualnih funkcija. II I uslovljene nasledem, a ostole se sti~u u~enjem. —Hj~t- ~
:1 ~ V Pu I
• 5 Lokunarne, prouzrokovane naj~e~c~e arteriosklerozom III I
1~II II~~I Odmoh p0 rodenju ovlja se difuzna uzbudljivost no snafrije stimulacije. Zo vreme
1 • . . . . . .... Dementni bolesnik II
• - mozga, selektivno pogada~u po~edine psihicke funk Ill
~ prvo dvo meseco, prema ~picu (Spitz), javijoju se zodovoljstvo I nezodovoljstvo kao
r -: cije. V .~ . ~. .
V
. ‘ V
‘U
p. odgovor no fizi&u stimulaciju. U tre~em mesecu zodovoljsivo se izozivo psiholo~kom .ttij
I.
Shizofrene demencile su atipicne (bolesnik uspeva u resavoniu komplikovanih, a
ne uspeva do re~i jednostovne intelektuolne operocije). Shizofrena .demencijo nema V
::r
us
stimulocijom i manifestuje se osmehom bebe kad ugledo poznoto lice. Ne~to kasnije,
budi se nezadovoljstvo, kokb psihoIo~kim tako i fizi~kim dro~imo. To je korakteristi~no
II. _______
I (zosad) dokozanu organsku osnovu. Nastoje zbog socijalne izolocije shizofrenih koji, I~ U reokcijo deteto koje je ostavijeno samo. Posle 6. meseco negotivne emocije su
I ‘II
I ~ivec~i u svom autisti~kom svetu, ne sti~u dovoljno novih informacijo i gube ranije •: V
Ill i diferenciroju Se: noipre boja~ljivost, dvo meseco kosnije emocije posedo u
ste~ena znanja. Saop~tavaju~i, u interpersonolnim kontoktima, istine bez konven :~ UI
‘“
odnosu no igro&e, o izmedu 9. i 10. meseco javljo se Ijubomoro, dok se izmedu
1 0. i 12. meseco javljaju rozo~oronje, ljutnja, ljubov, simpotijo, ljubaznost, u~ivonje
-i-~--r-t-fl
Ti n1
cionolnih ublo~avanja, mogu biti nopadni I neprijotni.
V I III
Ill
pp VI smisao za svo~inu.
‘a
•1
I
U
,~, K. Banhem (K. M. Banham) pratila je karakteristike emocionalnog rozvoja tokom -t-i±tt-r
ill-
t’.
I
I
I
________________________ ____________________ SIll
II
a.
UI II
celog ~ivota. I ona po~inje od nediferencironih reokcijo op~te uzbudljivosti, koje se ~i4~ftjzfrr
ill I jJJJ~ I (I
I Ji~~•~•~ ~ ~
_V____~I~ I ~ I I
_____
______ - lISP I. i
Ills’
kasnije diferenciroju u nezodovoljstvo i zodovoljstvo. Uporedo so starenjem, raste
I
- — ~
• ‘ broj verbalnih, a opodo broj motornih odgovora. Pomenute korakteristike emocio— 44V1_4~4.
I U dl
II p I U U •I nalnog razvojo mogu se videti no prilo~enoj tabeli (K. Banhem).
II V ,IU • II
I Iii •
-
. . .. .
Covek I~ racionalno, oh i emocionalno bice. No covekova cula svakog trenutka
.,
• III Dete se ne rado so urodenim reokcijama ni no jednu specifi~nu dro~, veë emocio—
UI l~l
deluju dra~i spoljo~njeg sveta, prema kojimo on formira svoj odnos. Njegove misli 1::
I NI nalno reaguje sticanjem iskustvo. Toko Se, no primer, ne rada so urodenim stra— - T LL
I. II
i osec~onja takode zahtevaju ango~ovanje emocijo. Emocije, pak, deluju no mnoge ~:: I. •1
U 1
hom od mraka veE taj strah moie do stekne. Predmeti i situocije koji nisu izazvali
nikakve emocionalne reakcije uslovljavonjem Ii u~enjem pomo~u osocijacija mogu
-~—

~ovekove postupke. V I II II
ii. I. II
::
. , .. .. .. V
Vec~ nam I~ poznato do su osecaii (senzaciie) subiektivno (znoá ne prosto reprodu— s mi biti obojeni velikom investicijom emocijo. Na ,,slu~oju Albert” pokazali su Votson i
kovonje) odra~ovanje kvohiteto objekta, a osecanja predstavljaju specifi~ni odnos I
ii II
IlIi
Rejnor (Watson i Raynor, 1 920) koko beba u~i do se plo~i. :
III V
11~1
U •~~ ~
Ia ~ 115
I ..2z. : III! Is ~
II Il5Il~lIl~5lRl~Rl~RII5
I .lU....l..l..Ill..Ill ~~•• Ji •
I ~ 5•K SI
II P•dsl~lI•••I••l•l••••••~~l•~Sl
1
II
• V .R.liRll.S.SIIl.........ISI.SUISII...m..55S5l5S5S
UI •d5l~SISIl5lSIl5lSl5ll5lSI5l555Il55SI5lIlS55lSI5 V
UIIIIIR~L 1
•I$Ii•
77 Ill
••
all
••IssSIsIis~ll••~SI5as•m~5lslaIlsSIl55msasws ••••SIia~m
i • I I I S L J - I•~ ~ ~5lIllSUSIllS•l5SI•l •••l•~••• • ••• • sum
 I
a • r~
:~:~
V4
r.~Vr~ — — -
—
~4~’
~V VV ~~•~•_f~ V .. ,
‘II
1
I ~L~J ——- —I- _~E ~ ETh —V -V

f~
~ V~_4l~_ V VVV~ ~ V V
II
~ ‘—‘- ~ Lt t t am
SB
~_L_V__.~VVVVVVVVV,*VV.
__~
SV~_~4JSVLS’
——
.1 _L~LLL
~
——[___‘- ~~‘.-4_-_~_~___
V.,V
.•._~ ••_~__VVVVV.LVVV~*VV*~V~VVV

JLL~_L
—— _ —
:JJ.
—
VV~ ,_
4 —
S_~LLL_V_LSLL~S*L1
S
Detinisivo Zrelost ..Starost I! ;~L; .. ~r:I~~ j
•.LJJi SSVSL~LJ i.~
~1IIIUJJ~ ~
Nediferencirono ~ocesi
*

Zrelo emociia ‘ PI~esi

I
I
T~lVr;VV~riT1V 4IVVVVLJ• :f~T_1.1:,rItV~,.]r

~ r~LJ ~ L ~_L4J~ ‘4~1 ~ i i~ ~

V [ItIVVI

E~L ~ T i_rr~i~ ~4
reokciio~ -..~ ~. diferencii9ciie. ,: QsetiI!v.~s! ko.nsolidociie.i reagovan~e.
Nosumicno I i~teg?~iie i kontrolo izvesne Perseveroti~o’ I Posto niie ednostovno dati dobru I iscrpnu klosifikociiu oseconlo, opisacemo somo
rI ~
~~—‘— ~
I
ponosanle malSVsimolno dezintegroci~e ponosonie~ S neke zno~oInije monifestocije emocijo.
I’ V

diférenciiocii~. —
Stroh je intenzivno ose&inje velike napetosti i razdra~ljivosti, koji se lovilo koo
4 reogovon~o - a I reokcijono odredenu iii imaginornu opasnost. Postoje i izrozi anksioznost, teskobo, :iz~H±J:i
4
i.~
‘.
~
, u.
i:4~’
~
~
.
~
j.
4...
.
~
.. .
•‘
~. j,
‘.!--,..
‘
r~
r I V plo~njo. • 4~ri~t~zi
I
— 4” ‘~ ~, ~ ? ~o i~ I Stroh ko1i niie vezan za ob1ekt nazivo se lebdeci iii difuzni strah. Stroh svesno vezon
.nezodo’ ,~ . strepnia~ ~ •~zoiost~ e,. . ~‘depresiia .“ V ~ S
• volIsIvo~ ,stroh brga. zo objekt je vezoni (sekundorni) stroh, o stroh no specifi~on na~in vezon za prisilnu ±±Ittzl
u
. . .~ .. .• . - . ‘

stid ? ~ sdmoco ~ • ~ I
misoo je fobija (no primer, strçih od zotvorenog prostoro iii claustrophobia). ±ijt+]
Iiutnio zollenie ~ ( I
Perokutno nostoli stroh maksimolnog intenziteta je ufas. U~asprenesen no mosu ~EEN—Jt.j
• •,_. V,•_
~odvratnost
,
ose~on~e ~ .
..~
.
•
‘.
L.’~,4
a I
V izoziva stonje koje se noziva panika.
ilubomoro krivice’
. . , . k4.c
rozocoronle svoMoiosivo I
II Gnev, Ijutnja, srthba I bes izozivoju naglu reokciju, koo odgovor no ometanje
~, ..,4..~ •, .~ nemir rozarozlliv4ost
‘ ~ V..’ . ma II
zodovoljenjo na~ih motivo i osujec~enje no~ih cii jevo. Gnev provociro ogresivnost, ~1E~J~Er~
nespoko~stvo dosodo II
Uzbu ‘,. Apoti~a ft a I
I
koja mo~e biti usmerena i premo neduThimo. V

denóst ~ ‘,k ..,~• ‘ --~‘ . V ~ 41

~ posivnost aa
I
Radost je emocionolno sotisfokcijo posle postignutog ciljo. Njen intenzitet zovisi
~ :,.. ~, -:~j~fj~~ -: ~• a U • od voThosti ciljo. Zalost je reokcijo no gubitok ne~eg ~to je zo odredenu li~nost 1.~Z4Z~
~‘eKstoza,~ I od zno~ojo i vrednosti.
• ., 4~4:’, ~. ~ .. * V - I
- “zodovoiistvo U • V I
.s •t4 ~ ~ ~ ‘,.~ .~ a S ~uIna osecanja prate ~ulne utiske (osec~oj bob pro~en je ose~anjem neprijat
rodost posedom~ 0 a U
I nosti).
a
- ~ • ~u~hiáen~’~.
optimizom ~‘ bibid~~~ •‘,~::‘ V
smirenost .
: ~ -
—
U
I Ose~anja upravijena ka sopstvenoj Ii~nosti povezono su so sodr~ojima na~ih misli ~_}_~E.t~
‘zodo ~ privr~en~st’’ ‘~dokIon~~ •!~ ~ ~ ~ a
S i predstavo. To su osec~onje uspeho, neuspeho, ponoso, stido, krivice I kojonjo.
‘~oh~~ i dljstcasi e~ ovt~alñb.’~ij~boc’ fr~fl g I’~b.Uj~O mite u~1xi . ~QvOQbO , - II
U.
.4 — 0 1 ~ ‘ 4 (1 £~II~ ‘4~ tt I I Osecanja upravijena ka drugim osobama su osec~anjo Ijubovi, Ijubomore, zovisti
I
r’rt ittt’tt -~1 [t11t . 1ZLTttZtt~bEt’ttiLiiff1Vt~t111iTttt~Eti1Z ~ti-tti. ma
I I mrThje, simpotije, so~oljenja, preziro, ziurodosti I dr.
ma Estetska ose~onjo proizvod su ocenjivonjo vrednosti ne~ego. To su ose~anjo lepog,
Devetomese~nom Albertu pokozoli su: zeco, pso, mojmuno, belog mi~o I klup~e -I: U
.
I
a
po~tovonjo I strahopo~tovonja. nt
vunice. On nije pokozivoo stroh ni u jednom slu~oju. Kosnije je prov9ciron stroh -
I
od belog mi~ic~o no toj no& ~to je, kodo je mali Albert pru~io ruke premo mi~k~u, I Zudnja je usmereno intenzivna emocija, kojo moie do deformi~e mi~Ijenje I voiju, -ftH-~----~—
iznod Albertove glove proizveden sno~on zvuk. lznenodeni Albert poo je no lice.
-~

a
oil je podlo~no svesnoj kontroli. lntenzivna ~udnjo, kojo gospodori intelektom ~EEf~TE
vol jom, nozivo se strost. lfilr
Slede~i put je no pojovu mi~o I zvuko po~eo do cviii. Kasnije je mi~ demonstri V
V
:~nJnizrEI:
ron bez zvuko. Albert je plokoo, povIo~io Se, ispoljovoju~i tipi~nu reokciju stroho. .! II
U
Egzaltacija je psihomotorno uzbudenost, a ekstaza je bolesno emocijo neizmerne
Albertov stroh od mi~o pro~irio se no sve objekie koji su mu bili pokozoni: zeco, I: : a
I
I
sre~e I bogatstvo.
pso, mojmuno I klup~e vunice. V
I (Rodi primero citiro~emo jednog shizofrenog bolesnika: ,,Jednog jutra probudih se so
IS I.
V V
I. I ose~onjem blo~enstva, kao do sam voskrsnuo iii koo do sam se iznova rodlo. Jedno ~bn~zrz~z
a’
I. a
a
blo~eno ushic~enje, veoma udoijeno od stvornog sveta, preobilno izlivanje ose~onjo ±~±tn~
mu’ a oslobodènja od svego zemaljskog... U osec~onju svetlog blo~enstvo po~eh se pitoti: i~j
all I
I.. I
V
Small
mum
urn.I
I
I
1 Jesom
V
Ii jokoji
Moj stric, Sunce? Ko sam jo?
se preobrazio Mora odve~e
u Bogo, do sam me
zro~no ~edo somogo
so sobom. -bo~anstvo...
Lete~emo pravo no t~P
~
I
a, I U
I’ I Sunce prebivoli~te svih onih koji su vaskrsli”.) V
mm I I’
S. II -H-H-tf

f~TP ~~tRf t5L~ +f~Zf~Tt~

I, I II V IiTSr1
V V a
* r ~r4I~Jj~tt a
‘a
I’
‘
I’’’
tE-~+ V •
—~ r~-~~r
I’Ij~iI Mt,V,H
—~--~-~
t~-Nttthtt ‘~

I •am ‘‘‘. ~ ‘V

W
* IamB
178 a
a
- T -
lii
~ma
I
a
I
amamam

ma•ma
• ±L
I.
mamaima mm
‘
rn

mm
~fl~’F

V
••I
• ~
a •mmiama
I
,VV
—
•
Zi-r -14-
I

mamamau mma
V L
~r
177 ma•
~

a..
mamma
Imuam
 L J L4~LL JL’.~ ‘~LL 4J_V~V. ~i__~.J. - ~_~_LL-~_L~__ 4_~L ~V-4.L
L__~U~_U_~4J~+LI
I

~
~ _L~ ~ !•

~t~Z-L~
~ _~ - — —

I
•~
• I.
• 5
-~ ~ ~ d~u B
I

4— LLLL ~4’ L~LiJJ IiLLI.LL’ .JItLLI 4jjflJ I~4~ iiLti L~; ~ ~,!
• TR~+ ~ fT
j
—
I • Is
• K
HH±FHH-H-~±FH-~H+H+H-~-~4-l-F-H:+f’±+-H-f+f
• -r ‘t~mrT~-h-rtr, h-F-11-tnir]m1r1r, -F-M-,-+-h-i
4 . i

I
(Dostojevski je ovako opisivao epilepti~ku Guru: ,,l a osetih kako se nebo spusti no
zemiju I proguta me. Boga sam osetio kao jednu uzvi~enu duboku istinu I oseëao
‘l’ I
p
ii usta, drhtanje), zatim ti somatski znaci izazivaju emociju (,,pIo~im se jer drhtim”). rC4.+~
I Ovo je tzv. teorijo periferista. V

sam koko me on pro~ima. Do, postoji Bog, uzviknuh a. Sta se posle toga desilo, I

Ia ne znam. Vi I ne slutite kako bo~ansko osec~anje milja obuzima epilepti~ara jednu

II Kenon i Bad (Canon, Boad) postovljoju hipotabamusnu, odnosno talamusnu teoriju. ~~4j
sekundu pre napada. Ja ne znam do Ii je ovo milje trajalo sekundama ill satima, S II Preme toj ~emi, receptori se nadro~e (,,vidim medveda”) I obove~tavaju koru i dijen— - L~zfl~
a cefobon. Kora popu~ta u inhibiciji I dijencefobon reaguje jednim od svojih obrozaca
all verujte ml do ne bih ~alio sve radosti sveta za o’~’à... Do, isplati se dati ~itav Ii
~ivot za jedan takav trenutak... U ovim minutimo bib ml je jasna duboka, ~udovi~no
S
‘I p
emocionalnog reagovanja (,,ose~am strah”). Dijencefabon ~alje impulse i no periferiju .jJffJ
• epa re~: do~i c~e jednom doba kad vreme ne~e vi~e postojati”.
SI
II
koja reaguje ve~ poznotim reakcijama (,,drhtim”). ,,Vidim medveda, pba~im Se, zbog :
4-I
LI toga drhtim, a zbog drhtanja se jo~ vi~e pba~im”. Prema tome, periferni znaci bi
,,lma sekundi kad vi iznenada osetite ve~nu harmoniju, koja ispunjava ~itavo bk~e: II I bIll sekundarni. Oni produbljuju I produ~avoju primornu emociju. •

To je kao kad ~ovek iznenada oseti u sebi celu prirodu I ka~e do, to je istina...
—

to nije samo ljubav, to je vi~e nego ljubav. U~asno je kako su to ose~anja tako
‘I
‘I
Ris
RI.
‘II
I
p
I
I
U kori nastaje zauzimonje erñocionalnog stava. U njoj se ne vr~i dezinhibicijo; ve~
aktivironje obrazaca u dijencefalonu. Na osnovu ovoga rno~e se zaklju~iti do je
:Ef1E~
±i~tr.
josna, a radost tako ogromna... U ovih pet sekundi a pre~ivljujem ~itav jedan ~ivot. SRI p
Is
neophodna interokcija kore mozga I dijencefalona. V •
Cemu celokupni razvitak, kód je cilj ve~ postignut”.) II
SI I
I
Ii (Eksperimenti s nekim snafrim drogoma u~inili su do se eksperimentalna ma&a
Otkrivanie emocila. — Otkrivonje emocija oduvek je interesovalo istra~iva~e. “I
5.. I
I. node u kavezu s trodicionalnim protivnikom, all u izmenjenim ulogamo. O~io je u
Jedan od najstorijih metoda za to blo je metod otkrivanjo krivoca pomo~u pirin~a SRI
I
V

‘I I strahu bezoba od kocopernog misc.) V

(ukoliko pirina~ koji ispitanik dr~i u ustima ostane suv, zno~i do le zbog straha I
izostabo lu~enje pljuvo&e, I tokyo osoba ogba~ovana le krivom: ako bi pirina~
Si
Ii
‘S
Si
III Mok Lin (Mac Lean) smatra do limbi&i sistem pripoda rinencefabonu (mirisnom ±~4444
postao vba~on, osoba je osbobadano). I mozgu), jednoj od najstarijih mo~danih formacijo. Smatro se do je girus cinguli ~

Tebesne manifestacije takode otkrivaju emocionalna do~ivljavonjo: crvenilo lica pri

9 hipoteti~ni emocionalni kortikalni centar, jer su njegovim eksperimentalnim prese—
I II canjem prestajole emocionolne reakcije. V -
stidu, bledibo pri strahu, promena ritma disanja, pulsa i krvnog pritiska, sni~enje p I
II
otporo ko~e no galvansku struju itd. ~J tom smislu interesantno je I narkoanaliza, • Si

~: +H+1
I IS
,±HHH±HHH*~ •r—H±~4H ‘—i-H- ttb
poznata kao ,,serum istine”. Pod dejstvom barbiturata so kratkotrajnim efektom
isklju~uje se cenzura stroge svesti I pacijent saop~tava vrlo intimne dogadaje I tajne
p •s
I IS
IS
I

t11 I ~
i_~4_j_L~~ ~

- ~a~4
• •5
I IS 26i;6;2.~1PodeIaernocIIa(osecanIaV)ftprema ItraionIuI~~H4
I ~
~
iz sopstvenog ~ivota. •5
~•
F I TTJF. rTlJ t1fl~ Tt
• ~-~rT~ r~’.
.yTrnIrTYFTII,F±rnnFFI,,rrthLTt
~,
I IS
I.
Jungov (C. Jung) test se bazira no brzom asociranju ispitonika kome se govore II V •

I.
re~i I tra~i odgovor (postoje indiferentne I diferentne re~i). Ako, no primer, no U Ova podeba podrazumeva du~inutrajanjo I manifestovanja emocija. Prema njoj,
II
nekogo sumnjamo do je ne~to ukrao, izgovaramo re~i posbe kojih osoba dole brze II
S osecania se dele no raspobozenia i afekte. 4 ~
asocijativne odgovore. Kad iznenada ubocimo re~ koja ima simboliku krade Ill IS
IS Raspoloienja. Raspobo~enja su monje intenzivna emocionalno stanja, koja troju
— 4~E1H.
ukrodene stvari, osoba ~e imati produ~eno reakciono vreme, asocirac~e re~ kasnije I
I.
IS
du~e, ravnomerna su I izraz su yitalnih osec~anjo. Traju dugo ill se u toku dana
ill ëe se zbuniti. I 5 smanjuju. Raspolo~enjo zavise od stanja vegetotivnog nervnog sistemo, endokrinog
I.
Metod slobodnih .asocijacija koristi se u psihoanalizi i psihoterapiji. II aparoto, unutra~njeg fiziobo~kog skbada (odsustvo bobova I bolesti), spoljnih (nekad
II
Brojni psihobo~ki ,,projektivni testovi” mogu do se koriste za otkrivonle emocionalnih
IS
II
S
I klimatskih) faktora, koo I drugih vrbo brojnih razboga. Na rospobo~enje zna~ajno ~—j-f~
dimenzija li~nosti, a hemijski prouzrokovona katarkti~ka saop~tavanja I pra~njenja • UI utI~e konstitucijo li~nosti. Konstitucionolno hipomoni~ne osobe skoro cebog ~ivota su
IS”
emocija mogu biti ~tetno za poçijenta. • •1 vesebe I zodovoljne. Raspobo~enjo su,. dokle, rezultat ,,biotonusa” Ill ~ivotne snoge.
S.’
55
H- Teorija nastanka emocija. Postoji veliki broj teorija koje poku~ovaju da objasne
—
•5 Afekt. Afekt (lot. affectus ~estoko uzbudenje) intenzivna je krotkotrajna mani
— —
US
mehanizam nastanka emocija. Emocije su rezultot odredenih procesa u vegetativnom festacija ose&nja, pra~ena telesnim I izra~ajnIm fenomenima. V
IS’
555
nervnom sistemu, endokrinim ~bezdama, hipotobomusu. I kori mozga. Poznate su tn 55 Kant je podello afekte no stenI&e (gr&I sthenos snaga), koji stimuli~u duhovnu —
III
• teorije: D~ems—Longeàvo, Kenon—Badova I Mak—Linova. I. I telesnu oktiynost, i no osteni&e, koji te aktivnosti inhibiraju. V IjiZiZl~
I..
U’
Premo D~emsu I Langeu (James, Lange), put nostonkä emocijo kre~e se p0 ovoj IS Noj~e~e telesne proprotne pojove izozvone afektima manifestuju se karakteristi~nom
I.
~emi: nodra~i se receptor (,,vidim medveda”). Najpre reaguju periferni organi (suvo ‘S mimikom, promenom. disojnog I cirkubatornog sistema u sekreciji I mi~i~ima. To su
.5
5•
S
smeh, pla& uzdisanje, gr~enje, bledibo, crvenibo, drhtonje, ~kriparije zubimo, mucanje,
is
‘S
U -;--~--.~- ~ ~-~-4--i---~: H-+-f±-1-~-~’-t- -- , -~
Ii
S —. I I _____ —i--’-— —‘—-±-F _______ I 5
IS
55
I
V
I
• 4-V!I ‘ • •
..____
‘ LLL _-~-J-J_~
‘1
‘
~
I
S.,
180 -~j~~rH
I. _jj~j I I I
I”
- i_
 4
— ~ 1 ~
—I ~N
VJ -- - - - .~ ~_ ;... .1,...,, .4... . .. I • •
—s • - .1 . •.1:...
~ ~
is
B
1—I I..
..;_...: _:.
~
. . • 4
.
.1
.
B
SUB.. ..
1
•
.. razmahivanie rukama ..
iii potpuno nepomicnost,
.~
m Afekt mo~e do se odlo~e i zovisno od vaspi
II.... . . .. I.
ml tanja i intenziteto ofekto. Mo~e do se kumuliro,
~ lupon~e I boine senzaciie u predelu srca, kao
‘~
II......
::~~ .,
,
I popu~tonIe sfinktera.

Osobine afekta. Afekti. deluiu .

skoro no
I
S stvoraju~i emocionalnu nopetost i mogu~nost
eksplozivnog pra±njenja.
sve psihi&e funkcije i smanjuju svesnu kon I Abreagovanje je proThjenje afekto posle koga
trolu postupako. Remete~i logi~no mi~ljenje, nastupa olok~anje (no primer, osobo kojo ne
I ofekt izazivo rigidni misaoni tok, nekriti~nost i mo~e do prazni afekt no rodnom mes~u iii u
~ odsustvo piano u intelektuolnoj delatnosti. I porodici odlozi no sportsku priredbu i tomo
111..BB B
Iii....
Afekt delule no svest dvolako: iii popravlja I I vi~e ,,uo, sudijo”).
I Iii...... I S
i II)55~I~~ stanle svesti (somnolentni se budi pod dejstvom I
I Kompleks je afektivno obojeno, noj~e~e
•‘I•BIB ..
.
r S
jokog ofekta) iii izaziva su~avanje, odnosno S prisilno idejo, kojo svesno iii nesvesno deluje
:IIBBBB a I
III)... B potpuni gubitok svesti (no primer, iznenadno ~- I I no psihu (kompleks molog iii visokog rasta).
I I
vest o smrti vol jene osobe). Afekt imo sposob I I I On ~esto mo~e do izmeni celokupno pono~anje
III. - I I
~ nost budenja sli~nih iii suprotnih osocijacijo. r I i aktivnost li~nosti.
i ‘lIt.. .1 S
ij9~sR I Dominirojuc~i ofekt, privla~e~i sIi~ne osocijacije, r i I
Potiskivanjem afekto u nesvesni deo psihe
1”~1L -4-— ~‘-~‘~! ‘~~Y~”•
uti~e dci u tuzi sub1ekt prima tu~ne sodr~oje I
I
I
I osobo se broni od neuroze. To su noj~e~e
I,II~ • _LJ.~
(,,u ku~i obe~enog ne govori se o konopcu”). II afekti neprijotnog sodr~ajo koji, ukoliko nisu
,,Suza” cr~e~ depresivnog bole Poku~oji takvih osobo do u tu~nim intervalimo
snika potisnuti duboko u nesvesni deo psihe i
misle no ne~to veselo ostoju bez uspeho.
Il
II zoborovijeni, ne miruju i prete do se probiju
Slika depresivnog suicidainog bole
I L_L
•
Afekt je uvek aktuelan, iznova se do~ivljova, traje i posle dogadojo kojim je izazvan, u svest. snika /nagove~taj rea lizocije!
I~ -i~i.- I
cli vremenom gubi u intenzitetu. Ponekod on mo~e imati noknodno dejstvo (kosnijo
obrada uvrede mo~e do podstokne no ogresivno branjenje ~osti).
Afekt ima sintimno i kotatir~,no dejstvo. Pod sintimnim dejstvom podrozumeva se
mehonizam koji ne dozvoljovo do neki druga~iji afektivni sodr~oji izmene op~te
tif~ raspolo~enje (tuga izaziva i~ekivanje pesimisti~kog ishodo). Katotimno dejstvo ogleda
se u nesposobnosti objektivnog zaklju~ivonja usituacijomo koje su intenzivno
El
,-
afektivno obojene (zoijubljeni ne prime~uje ,,slatke gluposti” koje mu pri~o vol jeno
•~ ~
osoba, vec~ ih promovi~e u pometne sudove). Poremec~aji ofekta dele se no kvontitativne i kvoiitotivne.
ft —i-tf Afekt imo osobinu do se ~iri no druge osobe iii predmete (uvredeni prekido sve
veze so prijoteljima osobe no koje je jut iii ne zolazi u ulicu gde je do~iveo ne L ]-~-±- -~-1 ~4~Lj4 l-~ 1~-4 ~.4-j4. --I-I -- i-l-l--I 4-4 H--i-’
~4 I IJ41~ Up
t.i.L+~.i~L ~-4

prijatnost). To je iradijacijo afekta

I
II
1it~4 ~ tiiLUL’1~ Hi 1 WI~ 1
I~ ‘‘I 2&6.3i.-li--Kvantitativni-,poremecaii - -i-i- j-l-;-~ I “ I I
- I
Pod projekcijom ofekto podrazumevo se fenomen pripisivonjo sopstvenih ofektivnih I ~ ~ 4 44 44
rospoIo~enja drugom iii njihovog projektovonjo no druge osobe i predmete. Cesto
izo ubedenjo ,,on me mrzi” stoji istino ,,jo njega ne volim”. Nolju&no dete, no Vrio su brojni, a monifestuju serozli~ito.
primer, tu~e stvari koje pripadoju osobi no koju je Ijuto. • 1) Hipertimija (povi~enje afekto) manifestuje se velikom ofektivnom ~or~irono~c~u sub—
II B -
I Sm~ Ishod afekta. — Afekti imaju svoj tok i svoj kraj. Od toga umnogome zovisi od jekta. Rozlikuju se dvo esktremna simbolo ofektivnog fono: euforijo i depresija.
‘. brana li~nosti od neuroti~nog reagovonjo.
Ii
I~
RB
•
-
Euforija je ekstremno veselost, proc~eno pojo~onom psihomotorikom i poja~anim
‘r • Intelektualna obrada nam omoguc~ovo do racionaino odbacimo rozloge zbog impulsom zo govorenje (logorejo). Sinonimi euforiji su hipomani~no, odnosno mani~no
IF
I~ B
• kojih bismo se uzbudivali (ako nos osobo inteiektuolno inferiornijo od nas provo rospolo~enje i preterono veselost. Euforijo ponekodmo~e biti zarozno prijatna, kad i
Ii B B cira iii omaiovo~ava na ,,terenu” gde smo superiorniji od nje, mi te provokacije
I BBB B okolino pocijento postoje vesela. Medutim, euforijo mo~e biti i odbojno, nelogi~na,
I~ BI -
odbacujemo koo gluposti i ne uzbudujemo se). poznoto kao ,,blesovo euforija”
US

ii ~~~mtr~r
rplz I 4 4 ~1
-~±j -P--
,
~

-j
I BI~ BR •BBR
.I~.
II
H—r L5.
BUB RI IRS SB - B
 I... _:~__.~-4-_ : ~ ~
I’’
• :.. ~_—~_z~ - -

~ ... — _
1, ma ~ Sm mi teIJ~ :,H-~--i-i-~-~-—--~ ~

~
I I I III i 1.1 I III III ii .1 I

a
j. :LTIE~ ~
Pojove detinjoste veselosti, kola obuzima te~ke somotske bolesnike (tumor mozgo, I. ii •••• —j-~ j ~jT’MT] t1j1~rjtr ~z~:
I’
alkoholno demencila) i kojo se manifestule ,,blesavim” ~oIomo no sopstveni ro~un, a -~

nozivaju se morije, ,,crni humor” (golgen humor), ,,smeh pod ve~oIimo” i si. a • VoljO defini~emo kao sposobnost izboro I organizaciju reolizocije anticipironog clljo. j~:zzt::
-i. Depresivno raspolo±enje monifestule se tugom iii strahom, sni~enjem inicijative U’ • Jas~ers o voiji i vol jnim rodnjoma govori samo u sIu~ajevima kod se do~ivi izbor
ma
i nogono. Ovo rospoIo~enie mo~e biti maksimalno intenzivno I imoti kvolitete
mm •
a. ~
I,, ~ ili bdluka. V

depresivnog stuporo. Cesto se zo ovakvo stanje upotrebijava I izroz meIonhoIi~no I M~ogi outori osporovaju pojam slobodne volje. Prema njimo, no izbor cllja vol ne
— ~ rospoIo~enje. Nekod je depresivnost prac~ena psihomotornim nemirom i todo se pm’
I.. rad,nje uti~u mnogi motivi. Slobodno volja bI se monifestovala u sposobnosti do se
I”
~ nozivo ogitirono depresijo..
2) Apatija le privremeno iii stolno odsustvo emocionolnih monifestocijo. Sinonimi
Ii: RE
‘ ~ prvog motivo ili ne~eljenih motivo. Pri tome mora se voditi ro~una I o

• - • prirodnoj nufrosti koja mo~e do se suprotstavi slobodnoj volji.

• su Ioj afektivno tupost, ofektivno proznina, afektivna demencija. Ovi poremec~oji mm • T~eplov pod poimom volla podrazumeva svesnu usmerenost rodn~e odredenom
odnose se no intenzitet afektivnog do~ivIjavanjo I mogu se grafi&i predstoviti. ‘a
mm
a. • cilju. Vol na rodnja je svesna rodnjo. Ona podrozumeva svest o cilju koji se ~eli, o
3) Afektivna labilnost i inkontinencija monifestuju se u slu~oju lobilnosti krotko— ‘U.
• rnogucnosti I nocinu n~egovog ostvorenla, prihvatan~e odredenog cilia I okciiu no ——

trojnim menjonjem afekto, do bi, u sIu~oju inkontinencije, osobe izgubile sposobnost lam çealizaciji cllja vol jne rodnje. U svim ovim fozomo mogu do postoje poreme~aji koji -:
aim - -~

kontrole I obuzdavanjo afektivnih reokcijo. Afektivnu lobilnost ispoijavaju deco, senilne am’
iii • osujecEuju zavr~etak voljne radnje. PoremecEoji mogu bItI u fazi dono~enjo odluke,
ml.
— osobe, neuroti~ni bolesnici, a inkontinenciju te~ki aIkoholi~ari, Iueti~ori I si. mm’ kao I u fozi orgonizovanjo njenog izvr~enja. Sub jekt ~esto nije u stonju do prihvati
am.
4) Produ±eni afekt je du~eg trajonja I otporan le no dejstvo novih situocija ma.
aim odredeni cilj i do donese odluku. Todo je recE o konfliktnim situocijamo. Konfliktne 1~z:~r:
dogadajo: Jdvlja se kod epilepti~ora, psihopoto, koji zbog toga mogu biti ogresivni ama situacije se namecEu kao dvostruko privlacEenje (izmedu dye lepe slike moromo se ~
aim
i znotño posle trenutko provokacije. ‘a. ddlucEiti zo jednu), kao dvostruko odbijanje (izbor jedne od dveju pod jednoko nepo—
mm.
am. ‘ vol nih vorijonti) I kao istovremeno priviacEenje I odbijanje (osobu kojo je odlucEilo H H—H—
5) PatoIo~ki afekt se korokteri~e burnim reagovanjem no bezno~ojni povod. Pri a..
tom ne postoji slobodni interval od trenutka dejstvo stimuluso do ofektivnog od— •~ do dr~i dijetu istövremeno privlo~e i odbijaju slatki~i).
a..
govor~, i zoto se nozivo ,,reakcija po kratkom spoju”. PotoIo~ki afekt je noj~e~i ‘ml
‘Sm 9• Primer konfliktne situacile ie pri~a o Buridonovom mogorcu, koii se navodno no~ao
krivoc zo mnoge zlo~ine. ‘Sm
‘a. ~ izmedu dvo podjednoko udoljeno plosta sena. Toliko dugo je ,,rozmi~ljoo zo koji
I.’
6) Afektivnu krutost korakteri~e usporena izmeno afektivnog tono. Emocionolno I.’ 9 ~last sena do se odlucEl” do je no kroju uginuo od glodi.
olijenironi (otudeni) shizofreni bolesnici te~ko i sporo se ukiapaju u novonostole
situocije (zo te osobe deIimi~no vo~i ~oIa do uve~e gledoju ~aljivi pozori~ni komod I ‘-H~-~-H; f -H-H±~+H-HH-H-HH-’4-H-’ I

a smeju se tek sutrodon). •

~ ~H~Z7~-~ ~-T-EEE V V V V V •• • V I . I:

• a:
1h ~ mmml I ‘V
oam ~ — - - I LLLiJz±~:E4~:
a
26t6 32 ~KvaIitativni poremecã~l mL.m.i.—M
-~ -rn-u I I I I - rM~_t~ --.-

LLUdILb amm ama mmaaasrna U poremecEaje voljne oktivnosti ubrojoju se: slabosti volje, impulsivni fenomeni I
•‘IV katatoni poremecEoji. V
~L ,L_~

Ovi poremeáoji ofekto korakteri~u se neodgovoroju~im afektivnim reakcijamo no Slabost voije. Sni~enje vol nih dinamizoma mo~e nostati u fizioIo~kim I u
—
4iH~-H
stimuluse spoljo~njeg sveto. Znok su ozbiljnih psihi&ih póremecEaja celokupne li~nosti. •! patolo~kim uslovimo. U prvom slu~oju uzrok su umor i nesanice, a u drugom
Rozlikuje se defekt afektivnog odnoso, poramimijo porotimija. Si psihicEki poremecEoji Ii deficit inteligencije.
V V ml
1) Defekt afektivnog odnosa korakteri~e se nemoguc~no~u preno~enjo emocijo I Sugestibilnost je posivno prihvatanje tudih nologo i ideja, bez prethodne intelektuolne
ml
so bolesniko no sagovorniko, i obrotno. Ovoj shizofreni simptom poznot je I koo II
procene o njihovoj logi~nosti I svrsishodnosti. Sugestibilna su deco, emocionolno ~rIVtiT,

defekt prijatnog raporta. ‘I ‘I nezrele osobe, oligofrene iii dementne, kao I psihicEki obolele osobe.
ih i ‘I
2) Paramimija je neadekvotno, ~esto paradoksalno ispoijovonje emocijo. Svoju ‘I
a’ AbuIi~a je go~enje vol jnih podstreko usled emocionolnih poremecEojo licEnosti. Oboleli
tugu shizofreni bolesnik monifestuje smehom. II
V
ml su, p0 provilu, bezvoljne li~nosti, noj~e~cEe psihopote, neuroticEari, depresivni pocijenti
t1;2I~
3) Paratimija je neodekvotno, poradoksolno do~ivljovonje emocionolnih stimuluso. ‘a I neki somotski bolesnici.
Tufri dogodoji izazivoju veselost, a veseli provociroju ofekt tuge. I
a Th~~r
—H-
U
I I~•
•
~
•••• •
~ a.
4~t~-t~
• II 1
11 C I:a • al I 11 lb
TI am aim -
SRmia.
m II
• I
mm H ~• Vt~
I • I •1 I mm
•~ ~ V mmmmmm ‘mm a a
U ma • 185
• ‘~
I
C a I aim.
asmma.mma ma mmma.a..
‘ mamsmammammmaa - I
mimasi
‘mm Ii lu-I

• m ‘ amami mamsmmammmsmm - I I I • • mm..

• mm maim mmmmmaa• amsmim mima - • mmmi III III
 • ~ •:~
•~•1 4 ~

uI~ ~r~j Impulsivni fenomeni. Impulsivne radnje iii postupci su nametnuti,

I
aI
I
I
.Stereotipije se ovijaju bez ikakvog smisbo, dugo troju, izro~ojni pokreti postoju sve
{ fenomeni, koji se odvijoju von proceso mi~Ijenjo. Osobo ih je svesno, oil ne us I
I upro~eniji I mogu okupiroti sve bolesnikovo vreme.
1~ .~T{çjz~: peva do se od njih odbroni. Istovremeno s pojavom impulso jovijo se I neodoijiva
I
II Maniriranost i bizarnost predstovljaju upodijivo izro~avonjo I pono~onjo koja
1~ RrT~+~-
~t~-j~ potrebo do se on zodovoiji. Osobo se nalozi u Izv. circulussu vitiosusu (zo~oranom
krugu), gde impulsivna ~eIjo stvoro nopetost. Ono se broni od nopetosti pro~njenjem I postaju bizarno oko su ~udnovoto I onahroni~no.
aaI
: -~-f~J~ I do~ivIjajem oiok~anjo. Oiak~onje, pok, brzo dovodi do kajanjo I ose~onjo I Stupor je moksimaino motorno inhibicijo pokreta. Pacijent ne reoguje ni no vrio
:~ ~ ~to se impulsu podleglo, ~O Se ponovo krug obnovlja I prekida no isti no~in. Postoji
I
a P
bolne dra~i, all opa~o sve ~to se oko njega de~ava. Zbog toga nije preporu~Ijivo
:~ S4~4~
- ~rft
bezbroj primera za impulsivne fenomene. Skoro svi autori pominju kieptomoniju
(prisilnu kradu) koo tipi~on primer impulsivnog zodovoijenjo jedne ~eIje. a I
aI
do neko uvredljivo komentori~e izgbed I pono~onje bobesnika, jer iz ovog stanja
pocijent moie do reaguje ogresijom I katatonom uzbudeno~u.
~ +H”-~-~- -
aa S
Jedon shizofreni bolesnik no sIede~i no~in opisuje svoje impulsivne rodnje. ,,Spopode a Katatona pomama korokteri~e se kototonom uzbudeno~c~u, besom, ogresivno~c~u
:~,1 .1:r_iz~± me iznenodo, koo grom iz vedro nebo, idejo no koju ronije nikod nisam mislio: I
Ii
I
I
I
i destruktivno~u bobesniko.
j sad morom do sko~im u reku I do plivom u odelu. To nije bib nikoko prinudo s II I

-~-T ko~om bih se mogoo pogodoti, ve~ jedon jednostovno kobosaino sna~an impuls,
a. S ~ —H—~H--i-t-~ ~—I-F-t-f----—-H-H—-—-’ --p-H 1-H H
• I ~+4-+-—,

toko do se ~a ni minuto nisom premi~Ijoo, ve~ sam odmoh sko~io u rekU. Cim I
at I ~l—~ r i
[~ j-~--1---1
a ~-zEr-j-
sam prirnetlo vodu, bib mi je josno do je to nepristo~nost I jo sam ponovo izi~ao
iz reke. Citov sIu~oj doo ml je povodo do o tome mnogo rozmi~bjom. Prvi put je
ii
am
I

I
:~ ~-i. 1-
• I I~L1~:jjT~i r:L~ •-L-HW-~ - -• ‘•. -
~1 _-*~ to bib ne~to neobjo~njivo, potpuno sporodi~no I tude”. I
•
I
I

~ +~tj~ Katatoni poremecali. Ovi poreme~aji su brojni, nopodni P0 svojoj fenomenologiji, •

aa I,
instinkti, nagoni I motivi izazivoju nojvi~e teorijskih nesporazuma. Mnoge moderne
nometnuti bi~nosti, ne podbe~u misoonoj cenzuri, oh je svest pored toga noj~e~c~e I psihobogije potpuno ignori~u instinkte I nogone I govore iskIju~ivo o motivaciji I
. ~t-rr bistro. Pomenu~emo neke nojkorokteristi~nije poreme~oje. I
I motivimo. Stoga c~emo poku~oti do razgrani~imo neke karakteristike pomenutih
a I
I
II
I pojmova.
~ Katalepsija je nepotrebno I probcingirano zodr~ovonje nametnutog iii spontono zo am a
[~~ 4~I
~-T~t uzetog pobo~ojo. Pocijenti ispobjovoju vo~tonu sovitbjivost, pa im mo~emo modebovoti
pobo~aje tebo koji oni dugo zodr~ovoju bez vidnih znokova umoro (Ie~e s gbovom
_i
I
a-
I
I
Man (Mann) defini~e instinkte kao sbo~ene, nenau~ene odgovore. Ovi nenau~eni obrasci
p
I
I
pona~onja korokteri~u se urodeno~u, specifi~no~u I nepoznovanjem clijo.
~• ~--fZ~ u vozduhu). To je fenomen ,,psihi&og jostuko”. (U dromi Cekaju~i Godoa, koju je aI i
I instinkt je uroden I preformiron, ~to znac~i do je obrazac pono~onjo dat lako nije
- -4—f~--t izvodiba dromska sekcija bobesnika psihijotrijskog odebjenja, jedàn pacijent je ,,gbumio” I I
nou~en u toku rozvitka (pibe p0 iziosku iz jojeta kijuca, po~e pilva I si.). Ovi orhoi~ni
iIII-. - 4-j--t-
ti.
drvo I dugo stajdo nepomi~no dok se ~eko Godo, koji nikod ne~e do~i.) a a obbici pono~onjo te~ko se menjoju I potrebno je mnogo generacijo do bi se u~enjem
LI
‘~ ~r-I-~ Eho-fenomeni manifestuju se besmislenim ponavijanjem tudih re~i (ehobohijo), tudih •~
I
~•I postigbe mobe vorijacije u njihovim obroscimo. (Kao primer za urodeni, preformironi
tf- pokreta (ehoproksijo) I tude mimike (ehomimijo). • obrozac pona~onjo, ste~en procesom zrenjo, mo~e do poslu~i eksperiment s mo~etom,
I. II
ii a a koje je odmoh p0 rodenju stavijono s mi~em. Do ~eIvrtog meseca ono uop~te nije
Negativizam III, premo nekim outorima, ,,Iudibo II i
-j-1r- opozicije” monifestuje se u posivnoj formi (kod bib agresivno prema mi~u, a zatim go je pojeho. Logi~no je do izobovono mo~e
S
- boiesnik ne izvr~ovo noboge) I u oktivnoj formi (kod II
II
nije moglo nau~iti ~to trebo do rodi, all ipok je nostovibo tradiciju svoje vrste).
bolesnik postupo suprotno od dotog nologo). a instinkt moie do se preobbikuje kod vi~ih ~ivotinjskih vrsto I no tome se zosnivo
I.
Si
Stereotipije predstovljaju degrodociju mimike, ges I Ii dresura ~ivotinjo.
I.
II
to I stavo. Takvi bohesnici zauzimoju isti pobo~oj IbI I. Drugo korokteristiko instinkta je njegovo specifi~nost (svako ~ivotinjsko vrsto imo
ponovijoju iste pokrete. Postoji stereotipija dr~onjo, specifi~ne instinktivne obrasce pono~anjo).
4* ii
mesto (zauzimo uvek isto mesto), govora (govori Ii
Tre~o karokteristiko instinktivnog pono~anjo je nepoznovonje cibja (~ivotinjo ne zno
j - I
uvek isto), dok se muzi&o stereotipijo monifestuje ~.
I SI
I)
ciij I smisoo svoje instinktivne aktivnosti).
spremno~u pocijonto da sviro ibi zvi~du~e uvek I SI
I.
istu mebodiju. I.. lnstinktivno pona~onje je arhai~an obhik pona~anjo. Na njego se naibazi u ~istom
ii
-aS obbiku kod nekih ~ivotinjskih vrsta I mhodih jedinki, dok se kasniji instinktivni obrasci
a aa pono~onjo noj~e~c~e menjoju procesom u~enjo iii ugledanjo. Njihovo poznovonje
Simptom ,,psihi~kog jastuko” ma
I. koristimo do bismo rozumeli neke obrasce pono~anjo ~oveko.
maa
-

a -
~: ~
am.. ~j_~i LHHHH ~
.~‘JZLLLL~L~’
-
-~
J~ .LL-~L-4~~-4-
m.B.a -. - - -
r5~
~
lot IS....
•a•saa a -- - - -
187
:1!
iou - --
amamama ass a a
..Iassmammmm IS - S S...’
I•mI..•.ss.I a - -- •I5•R
 z - =
~ t~—~— j
~ ~——-

II~l ~
—~ = -
~ =~-~ =~-- -~ -

I
~

iitizr~
~ovek je koo biosocijolno bi& primorovon do kontroli~e iii moskiro svoje bioIo~ke Pod sotijocijom motiva ,,podrozumevo se zosiëenje iii prestonok zadovoijstvo u
podsticoje I do svole fiziolo~ki motivisono pono~onje prilogodova dru~tveno .zodovoijavanju nekog motiva”. Zodovohjen motiv ne pokre~e no aktivnost (ko~e se
dopu~tenim normomo pono~onjo. Toj proces ~esto je izvor psihi~kih i psihoso do se onaj koji stoino jede torte zo~eii gurobijo, a sito ma~ko ne iovi mi~eve).
motskih poremec~ojo. c~ovek ~esto ~eii do istovremeno zodovohji vi~e motiva, oil to uvek nije mogu~no,
Pod nogonimo trebo podrozumevoti ,,tefrje zo oktivno~u izozvone orgonskim pa se nekih motiva moro odricati III sosvim odre~i. Obi~no se zodovohjavo trenutno
potrebomo, koje imoju izveston ciij, oil forme oktivnosti nisu urodene”. Nogoni
Se, pored ostoiog, odlikuju: fiiogenetskim kontinuitetom, fiziolo~kom osnovom i
ii” i ~ .nojjo~i I nojvofriji motiv. To je ondo dominontni motiv. U hijerarhiji motiva, prvo
mesto zouzimoju bioio~ki motivi (fed, glad), a zotim socijaini motivi.
Ij~ ~z.~H±
1t4:z± univerzoino~u.
Fiiogenetski kontinuitet zna~i do se nogon nosieduje (sii~no instinktu)
od vrste.
i do zovisi
~ 1! r r ~~~r-t--i .~Ji
26.8~1i~Po~deIa~gondEt.
-i - —:z:-~ ~- U
“~ -H-~--——
Veiiki broj nogono imo svoju fizioio~kuosnovu I njihovo odlogonje izozivo poreme~oje
I[ ~ fiziolo~ke rovnote~e. U izvesnim siu~ajevimo nogonske tefrje se odio~u sve do is—
II~F! crpijenjo orgonizmo, ih se subjekt ongo~uje do nogonske tefrje zodovoiji. : ~ Kre~mer deli nogone no vitoine I socijoine.
I
ri 4L_D_
~ovek nogon do~ivIjovo (zo ~ivotinje se ne mo~e utvrditi do ii instinkt do~ivijovoju).
ioko je nogon kao psihoio~ki do~ivIjoj josno izdvojen, te~ko go je opisoti. Nojpribiifrije, •
~
II
U vitoine nogone ubrojaju se nogon somoodr~onjoi nogon odr~onjo
I~ Nogoni samoodr~onjo obuhvotoju nogon zo ishronom I nogon za ~ivljenjem.
~ :r~:=:zz:-:
‘I
±~z~
to je nopetost, nemir, tefrjo. Zodovoijenje nogono izozivo prijotnost, smirenje,
oiok~onje iii zonos, dok osujec~enje nogono proti neprijotno nopetost, ponekod bes
I J:~ Nogoni odr~onjo vrste obuhvotoju seksuoine I roditeljske
I ogresivnost, odnosno potpuno iscrpijenje orgonizmo. ~I (Socijoine nogone àpisoii smo u deiu o motivimo).
Rot defini~e motivociju koo ,,proces pokretonjo oktivnosti ~oveko, usmerovonjo njegove U- I
oktivnosti no odredene objekte I reguiisonjo te oktivnosti rodi postizonjo odredenog
II
1~’ ~ : :ini ± i-i- -

clijo”. Premo njemu, motivi su ,,orgonski iii psiholo~ki foktori koji pokre~u i reguii~u
I ~ ~iJZL
I U •~U L
- II UUUII T U -

11+f+f- pono~onje rodi postizonjo odredenih cii jevo”. •• ~ 26.8.2. Porerneca~i:nagona; r~1
U • , ~

:~ :: I mm, m .j~ 4
i :~ ~
l~i
Skoro svi motivi svode se no zodovoijovonje orgonskih potrebo, oh te orgonske
potrebe u motivocionom pono~onju nisu jedini I osnovni ~inioci dehotnosti, koo
I U 26.8.2~i-.-Poremeca~i-nutricionog-nagona

III’ ~to je siu~aj s vitoinim nogonimo. Nogonsko oktivnost mo~e do bude siepo, dok ~ II: : :. IU U UR~R L±1 - -

i ~~ _
‘II~
]j~j
motivociono oktivnost mo odredeni smer. I.
U •US~
U• ~
ISSUSSS If ii TI

. I

Pomenimo, no kroju, I shvotonje nekih outoro do somo grupo socijoinih nogono

~ Nogon zo ishronom (nutricioni) mo~e bItI kvontitotivno I kvaiitotivno izmenjen.

1’__ nosi obeie~je motivo.

Premo tome, motivi se dele no bioio~kei socijoine.
Motivi koji su odroz fizioio~kih potrebo nozivoju se bioio~ki, fiziolo~ki iii primorni. L :
:‘ ::
I.’

: I
I
~
Kvantitativni poremecaji su boiesno pro~drIjivost, smonjeni I ugo~eni
nogoni I mentoino onoreksiio.
Boiesno pro~drljivost karokteri~e se nagio~enim nutricionim nogonom. Boiesnici
‘ hohophjivo jedu i mogu se ugu~iti zohogojem koji ne so~vac~u. To su noj~e~ëe de— -~ —
To su urodeni motivi: zo hronom, vodom, seksuoini, moterinski I drugi motivi.
Socijolni motivi su odroz psiholo~kih potrebo, koje se mogu zodovoijiti direktnim iii r I mentne osobe, hueti~ori, epiiepti~ori.
indirektnim u~e~c~em drugih ijudi. To su potrebe zo dru~tvom I priznonjem u dru~tvu. ‘
: :
I Smonjen Iii uga~en nutricioni nogon monifestuje se giodovonjem, koje mo~e biti
nomerno (~trojk, sumonutost) III nenomerno (zodesi, .ehementorne nepogode).
t~
II Noj~e~i su gregorni motivi (tefrjo do se bude u dru~tvu, do se bude prihvo~en),
motiv somopotvrdivonjo (afirmocije) I presti~o, borbenosti, sigurnosti ltd. Ovi motivi Mentoinu onoreksiju neki autori smotroju koo juvenlinu neurozu, pro~enu endokrinim :
• I su ste~eni. ~ 9 poreme~ojimo. Giovni simptomi su gubitok opetito, mr~avijenje, neuroti~ni fenomeni ~ U

1,1 Deprivacijo je ometonje zodovoijenjo motivo (nezodovoijen biolo~ki motiv sve je 9LI •
•
I i prestonok menstruocije (kod devojoko).
t. U
vi~e potenciron, toko do se ne mo~e dugo odiogoti, no primer motiv zo hronom. ~ U Kvalitativni poremecali Se jovijoju u trudno~i (neuobi~ojeni izbor hrone) iii su znok
Nezodovoijenje ste~enih motivo subjekt iok~e I du~e podnosi). • :1 ozbiijne du~evne bo!esti. Opisuju Se: koprofagijo (bolesnik jede sop~tveni ihi tudi •~
1 • : • izmet), antropofagijo (hjudo~derstvo, jedenje ijudskog mesa) I nekrofagija (jedenje
I
I I
II a • ..sU...Uw.....m...Um.U.m..~IUflfl.I..flfl....UUI.mUmUm
•ISIIUIRSU~~IIUUUmUUUUIIUUSSRUmUURWUISURUUII U UU.......
1:LI III
r I :
a I UUwUUU•URUUmm~UmwUI•~mUssmUU•UsmR•sIsmUasU
• •I• U •.USSSSSURSWIURU~U.~~U~URURmU.U.Um.UUSIUUUU
•I U a
J
I
,,, •••RsUUI•IUUsUIUIUmssRmUUImIssIIaUIUsU~UUUU•UUU
I lUmmURUIlU URSSK UI 11
~ . r ..,..,~
I .UUmIUumsSUmsIsmU•UUUUUUUUUUUUIUUUUUUIUUUUIUI
I US •~~-~‘ • 1 ~
I~ 188 - •_I~• “i. •;, 7 •IUUU
•5S55U • U
. ~:• I •
- UUUSUUIUUSUUU •m••• •IUSUUUUIUIUUUIIII• •UUUUUUUUI II
~ I II . .1.
 ~ rt_rH+Hft+~i_jHV j~H+;:~ftHti4~t ~r-t H--~-- -H-+--~-~--+--- ~ .11 -

~ ‘.-1:4 -~ I L ~ L —

f~’ ~
~ ~H~H±H~r 4FH
-
P~HzH14~H4+1MH±~HH+~Hz ~H4- • $15 ~ fl I •1- J~I L _~_

~ i— I
i ,——;—~-4- ‘II
~utanozijo le zohtev neizle~ivih bolesniko iii beznode~nih ronleniko do im se ,,skrate 1±~:~
~ — lesevo
(U ednoludiovionskoi
Ii ~ivotinonesreci,
noice~ce gbodara),
u snegu koo pbonine,
visoke simptomibez
vrlohrone,
teskih preziveli
dusevnih putnici,
bolesti muke”. lako tro~e smrt, ~i~i bi egzekutor bib drugo osobo, ovi zohtevi nisu uvek
ino~e sportisti, ~iveli su 20 dono Iedu~i meso svojih izginubih drugovo. Ovokov L1 odraz istinske ~eIIe zo smrcu
I:
_~-

1~ ~4-~-~ - - sIu~oj se ne bi smeo tretiroti koo potobo~ki fenomen.). 1~ostoji pri~o o odeljenju bolesniko s te~kim formomo rako koji su preklinjoli svogo
a l~koro do im podeli ,,pilule od kojih se nikod ne~e probuditi”. Kod im je on to
ednom ,,obecoo”, niko od bolesniko nie uzeo smrtonosnu” dozu (pilule su
Eiorovno, bile netoksi~ne). ti±i
~
V

~
11 H4-ELLLLJ I FrrrrL1 +iEE.+~±f i~~E~z~±: :
~
~h ~jT~ Jif1LitT~VU1iJi ii 1

I
V
• ~ —H-’-:
•
Jo~ je Frojd delio nogone no eros (nogone ~ivoto) i tonotos—nogone (nogone I
I
26:8~2~-3~Poremecaiinagonai-za1odrzaniemvrste 1-i--’-- — -

• - smrti). Tonotos nogon smotro se outodestruktivnim pronogonom ~oveko ibi te~njom I - 4-t-H+H-H-f-I-i-H-~4+H-H-i-H--H+~- -~fT-fltfl~4-F1+ -rT~11r
—— — — —— — — ~ ~ —
-

r i
III
Ii
:1 tlTt[+~ shvotonje o nogonu smrti imobo je mnogo ~estokih protivniko. I ~ je re~eno do su to roditebjski nogon i seksuolni nogon.
_!_~_j~ ff~-r- Poremec~eni nogon zo ~ivljenjem manifestuje se somoubiIo~kim tendencijomo,
II
I
LLvr4± j--~-’--H--H--Hj Mf-~4~
II
1~ ~EL~JJ~:
II(~
L~T1--~hj~
poku~ojimo ibi uspe~nim somoubistvimo. Postoje nesporozumi i oko definisonja so
moubisivo. Jedno grupo outoro smatro~somoubistvo svesnim i nomernim uni~tenjem
sopstvenog ~ivoto, dok drugi ne insistiroju no svesnosti togo
I:.
I
:1~i
I ~~ --!-~~-‘

thi~i~ ftL~~ ~
-~ itLf~t tL±±H -

~ i r
I I
Somoubistvo vr~e normolne i du~evno poremec~ene bi~nosti. U nekim kulturomo 26.8.2.3.1. Poreme~aji seksualnog nagona
I II
rL~ plemenimo ~eno vr~i somoubisivo posbe smrti mu~o, u znok velike Ijubovi i zbog ‘I
: Fiziobo~ko osnovo seksuobnog nogono je normolno
I
I-f ~
I I funkcijo endokrinih ~bezdo, noro~ito pobnih ~bezdo i
verovonjo u spojonje njihovih du~o negde no nebu. Poznot je, no primer, i obi~oj I a
VI~ H—t-t~
~—~—~-- -
do slugo ne sme do nod~ivi svogo gospodoro. I I
I hipofize. U ispoijovonju ovog nogono veliki zno~oj imoju
IV
II
i psihobo~ki foktori. Ljubov medu pobovimo usbovljeno je,
TZ~Z1ZiTfIC
Somoubistvo je normobon ~in oko se vr~i rodi vi~ih cibjevo i ideobo (otod~bino). U :~ I.
II
osim intenzivnim emocijomo, potrebom zo pripodonjem
Ill
~ t-~--t~t±E~ potobo~kim stonjimo bobesnici vr~e somoubistvo pod dejstvom imperotivnih holuci
‘I
II
a
-

i sigurno~u i seksuolnim nagonom. Energijo vezono

1 rH,—~--H-{ nocijo, sumonutih idejo, depresivnih idejo gre~nosti i krivice, sumonutog verovonjo I
I
- - -

zo seksuobni nogon nozivo se libido.

~I 4.H’± do se smrt vec~ dogodibo, p0 je somoubistvo ,,somo formolnost”. Nekod somoubistvo I I
II -. -
- -
4LJ~LL
mo~e biti odroz ~ebje do se kozni okolino. Poreme~oji seksuolnog nogono dele se no kvontitotivne :~i:hzLLiz
I III
boko postoe tzv demonstrotivni ill teotrolni pokuso~i somoubistvo, koi mogu I I
i kvobitotivne.
-L
I -.
~i±tH±: trogi~no do se zovr~e, svoki poku~oj somoubistvo treba shvotiti vrbo ozbibjno, koo
~.VLLT14VL •~

~ posbedriu bolesnikovu mobbu zo pomoc~. • - II

I
•1 • I •~ ~II~
inTtiTt
I. Ovi poreme~oji monifestuju se sni~enjem ibi povec~onjem
Somoubistvo mogu biti oktivno i posivno. Kod oktivnog somoubistvo osobo sebi TI’ I
a polnog nagono.
oduzimo ~ivot, o kod posivnog dovodi sebe u oposne situocije, p0 se ~esto tokyo II
LI I
somoubisivo ogIo~ovoju zodesnim (jedno od objo~njenjo zo ovokve i sbi~ne sbu~ojeve I
‘I Sni~eni polni nogon kod ~eno nozvon je frigidnost, a
I
Pocijentkinja so ,,pojasom
je i teThjo somoubice do ne nonese ,,sromotu” svojoj rodbini). Somoubistvo se I nevinosti” kod mu~koroco impotencijo. Povi~eni nogon kod ~eno
i:IREI: u mnogim sredinomo i rebigijomo smotro sromotnim ~inom, p0 se somoubice ne I
~
je nimfomonijo, a kod mu~koroco sotirijozis.
II I
V
I ~4-r4~
‘ sohronjuju po verskim rituobimo. -
. ‘ .
V V
I
ri I
Termin nimfomonijo poti~e od gr&e re~i nimfo, kojo u mitobogiji predstovbja monje rr Tt

Bobesno osobo moze indukovoti cbonove svoie okobine do izvrse somoubistvo. Pri ‘-I
V
E ~ensko bo~onsivo, vilu. U prenosnom smisbu, to ozna~ovo bepu devojku, bjubovnicu.
• - tome, induktor je osobo u koju indukovoni ~bonovi nepokobebbjivo veruju. Nojbobji
I
I Satin su, pok, demoni iz protnje Dioniso, gr&og bogo vino. Predstavnici su vesebog +
~ ~j primer su depresivni bobesnici s idejomo- ekonomske proposti ibi te~ke, neizbe~ive L
i rozuzdonog ~ivoto. Pesnici koo osnovnu crtu njihovog koroktero opisuju obesnu S
LLI •I~
bobesti, koji grobe smrti pre nego ~to ,,noidu ii cmi doni”.
1—’. surovost, o vojori ih predstavbjoju koo ~ebave, brodote storce ibi koo mbodiEe ne
~ zgropnog tebo, ro~upone i ~ekinjoste kose, pr~ostog noso, kozjih u~iju i repic~o.
:‘ :‘
I
5
r
•~,I5~ , V
•
VfIf ~f--~-h
I,, 5’ •
- ~ ‘IL , • 5~ ,~‘ I , - I
II
II
I.
S
I.s:.~ 1 90 •s~s.~m. • ••• •aSm•s•••~uss•m•sm
•~ ••••~•• ~ ~
I ISSSS 555 •1S55555•5SSSIS5SS ~55•IS5•55SI 555555555 I •S~
I IS•SS•I •••• •••55••I•S•••••55 •~S55SI55555 •555•SS55SU •• III
ii. H ~
ms~~ •u ~-1-.i—~1 ~u_~L:_~ LL_ ~
U~SSBI~R •~S ~ ~ ~
~ H
~II
~II~i ~
;II~ •m~a
~ U~ivaju u vinu, muzici, pesmi i igri. Kosnije su
1,
iI~
:::~::
~
1 satin predstavljani koo lepo razvijeni mIadi~i
Feti~izam je izbon seksuolno neutralnog (u smislu erotizacije) objekto. Rukavica,
cipelo iii neki drugi predmet predstovljaju feti~ i nekad jedini oblik seksualnog
.111 •~m~ iii stan Iludi.
~II~ mmRW zadovoljenja. Ti predmeti, p0 pravilu, pripadoju osoboma suprotnog polo. Ne~ivi
I ••~~• Autoerotizam (onanijo narcizom) este predmet ima simboli&o i mogi~no zno~enje.
II ~ ~
:~ ~ poreme~oj u kome sublekt postoje objekt Feti~isti&i transvestitizam karakteristi~an je p0 obla~enju ode~e suprotnog polo
libido, to lest on se seksuolno somozodo— da bi se postiglo seksualno uzbuc~enje i seksualne fantazije.
.11 •~~••••
voijava. Kod onanije seksuolno zodovoljstvo
III :. -‘ posti~e se mehani~kim nodro~ajem mu~kih ih
Ekshibicionizam je pokazivonje pojedinih delova telo, noj~e~c~e polnih ongano,
- nodi postizanjo seksualnog zadovoljstva. Verbolni ekshibicionizom manifestuje se
~enskih genitolijo. Normolna je i prolozno fazo
.II~
II
Ii~
—
psihoseksuolnog razvoja (pubertet) iii je uslov—
Ijena nemogu~no~u zodovoijenjo seksuolnog
I.
I...
I. ~
izgovoronjem lascivnih (bestidnih) re~i, opet rodi pribavljonjo polnog zadovoljstva.
Ekshibicionisto ima za cilj do zaprepasti osobu ~enskog polo.

•~ : nogona no drugi na~in. Znok je potolo~ke

izmene li~nosti oko, uprkos mogu~nosti sub—
I. •
II i
II
i~ I
rn
Narcizam je seksualno zadovoljstvo sopstvenim izgledom I telom (mit o Narcisu
ka~e do je ovaj lepi mladk~ bio fosciniran svojim izgledom dok je sebe posmatrao
jekto do stupo u heteroseksuolne odnose, on I. ~
II
u bistroj vodi. Toko zanesen, ~00 je I udovio se. No tom mestu iznikoo je cvet
biro isklju~ivo ononiju. p. harcis).
I. I
~ ~ ~ I. I I
I. Voajerizam se ispoijovo povremenom iii stalnom tendencijom do se skniveno,
Lezbejstvo (,,Ro~” ,,Roche”, Basel) . . I •• -II-
I
neopo~eno posmatro svIo~enje iii intimni odnos, ~ime se posti~e seksuolno uzbu~enje.
II Voajeri mosturbiraju i do~ivljavaju orgazam.
liii U ronijim klosifikocijomo kvolitativni poremec~oji
- I. I
a
.1I~I seksuolnog nogono bili su rozvrstoni no ono—
II I
Anomalijeizbora prema uzrastu su: pedofilija •ed. dete), gde je seksuolni
—

molije izboro objekto (inverziie) i deformocije seksuolnog ~ino (perverzije). Premo I. I

,. I partner dete, efebofilija (efebos —pubertet), nagon usmeren prema mladim oso—
Desetoj klosifikociji podelo je izvr~eno no: o) poremec~oje polnog identiteto i b) I. I bama, gerontofilija (geron starac) nogon usmeren prema starim osobama.
III I. —

II poreme~oje seksuolne preferencije.

1W Sado-mazohizam je seksuolno zodovoljstvo kad se portneru nonosi fizi~ki bol,
II
o) Poreme~aji polnog identiteta odnosno seksualno zodovoljstvo koje se sti~e trpljenjem bob koji osobi nanosi njen
II~
II Transseksualizam se korakteri~e ,,ose~ojem” osobe do pripodo drugom polu, seksualni partner.
II.
II~
III o~ekivonjem ili zohtevom od medicine do mu se pol promeni i prilogodi njegovom Sadizam poti~e od imena morkiza de Soda, francuskog pisca bestidnih romono,
(Ii psihi~kom do~ivIjoju. Osoba ~eli do ~ivi i bude prihvo~eno koo li~nost suprotnog
III koga je Napoleon, kao du~evno bolesnog, zatvorio u bolnicu. Mazohizam poti~e
II polo, ~ok i po cenu hormonalne teropijeili hirUr~ke intervencije.
II od imena nema&og pisca Leopobda Soher Mazoha, koji je u svojim pikantnim
II~
lip Poznoto je podela no primarni i sekundorni tronsseksuolizom. noveloma i romanima detabjno opisivao ovu vrstu seksualne perverzije.
pip
Ii
Ii U slu~ojevimo primornog tronsseksualizma vec~ u noironijem detinjstvu ispoljavaju se I Multiple parafilije pnedstavljaju kombinaciju vi~e poreme~aja, naj~e~c~e feti~izma,
IIii interesovanjo, pono~onjo i izgled korokteristi~ni zo pol suproton sopstvenom. I transvestitizma i sadomazohizma. V
I! I I
a
Kod sekundornih tronsseksuoloco roscep izmedu psihi&og do~ivljovonjo sopstvenog U ostale parafilije ubrajaju se koprofilija (mazanje fecesom), urolagnia (gutanje
I
polo i stvornog bioIo~kog ispoijova se u odolescenciji iii u odroslom dobu. I - unina), pni~anje seksualnih opsenosti (obi~no telefonskim putem), trljonje o druge
jude (frotenizam), izbor partnera s nekom te!esnom obnormalno~ëu (omputirani
Transvestitizam (so dvostrukom ubogom) zna~i pnivremeno u~ivonje u pripadnosti I ekstremitet).
drugom polu, u obla~enju odec~e suprotnog polo, pri ~emu se ne posti~e seksualno
uzbudenje. Transvestit ne ~eli do promeni p01. U
Eroti~na zoofilija (sodomija) jeste seksualni odnos so ~ivotinjamo (Sodoma je
I I legendarni grad u Palestini, no mestu gde je soda Mrtvo more, koji je so Gomo—
b) Poremecaji seksualne preferencije
I rom, zbog bezboThosti i razvrata, bio spal jen. Otuda Sodoma i Gomora figurativno
Ovoj grupi poremec~ajo pnipadoju porafilije (paro mimo, philia — ne~to ~to a i predstavljaju greh i razvrat).
privlà~i). II V

9II Nekrofilqa je zadovoljavanje seksualnog nagona no le~u osoba suprotnog pola.

II
II
a
I
I :
•
~
-——-—— — ——-.V- —
-~--
-
--~-~---—-———
———-- -~-
~-—.
—

ri~~
r
• --——-~“--- -

192 I
~- ~
-4--~--f-~- ~ H : -~--— ______
it,-~
I7~) III
11111
a -H—-j--t-t-i--hH-itr-r-’-i--H--~-~
liTrrrfft-r’rrr±i, ri
+-Hj-+-~-
rtTr~H+rr -~---~-
I
~-t--H--~--I
I I i
1I111I
 I
I _••~-•----~---.--. ••• •
I -
-I ~•-. -- ••~~

L Hjj1~irH ~ jJHr~ • • • • • •
--

tt~b
Incest ~ncastus ne~oston), rodoskrnav
—
zbog svoje neprijotnosti potisnuti u nes
ELJ4
~
H-
i-~j-Lf
-

-
I~enje, seksualno op~tenje so bliskim
srodnicimo, so kolimo je brok zobronjen
(izmedu oco I kcerke, moike I sino, sestre
vesni deo psihe. Ego se nalozi u situociji
do balonsiro izmedu nagonskih potreba,
1~oje mogu bItI vrlo intenzIvne, I super
- 11/
~ -fJ—fzr
I broto). Medutim, ovoj poreme~oj je vi~e ego, koji predstavlja savest I odroz je
druMvenog morala sredine.
p
br +I-t
III I -I-. poreme~oj etike Ii~nosti.
Metatropizom je promena uloge I
-~

:-/
— .
Super ego (nod jo) nostoje identifikacijom
~ ~-~•••--r :~
-~
-~a
H±
pOna~anja u heteroseksualnim odnosima
(mu~karac bira sna~nu, atletski gradenu
- .

so osobomo koje su u detinjstvu toj Ii~nosti

bile bliske. Ego—ideoli se tokom miodosti
~:- ~••~ ~

I +1+: ~enu, a iena feminiziranog, bez brade, - menjoju I odroz su ~eIje zo ugledanjem S— .‘.. . •

[If I
. ~ZtL gracilnog muskarca). no starije, poznote I priznate Ii~nosti I
• ~J_LJ~~~
~H-~
. .

Opisu~u se
. .

posebni oblici seksualnog

.

r
I autoritete. Nod—ja je sovest, morolni
sudija, koji je nekod spreman do Ii~nost
I/i

• ~
.f~E1~ pona~anja: silovanje, ziostavijanje ~eno,
kao I ve~ opisani incest homoseksu—
sportanski ko~njavo. Super ego je ug—
Iovnom nesvesno formocijo.
~
L Ff~
f-~ alnost. Norcis posmatra svoj Ilk u vodi (Psihi
iatriiska encikIopedi~a Ros Bazel) UI Id (ono) predstovnik je nogonskog dela
I ~ U psihoseksualne disfunkciie svrstani su Ii~nosti. Nekod id vr~i snafru presiju no
I --~-t~ sIede~i poremec~aji: inhibicija seksualnih
pomenute strukture, dovodeái li~nost u
‘~±L~[- ~eIja, frigidnost (inhibicija seksuolne ~eIje, seksualnog uzbudenjo I orgazma), smetnje •
i:~~ ~Ti~ j~ genitalnog odgovora (erektilna disfunkcija), kao I impotencija, prerano elokulacija,
disfunkcijo orgazmo ~eno (onorgasmia), vaginizom (spozam muskuloture) i psihogeno
~
~
konfliktne situocije III neuroti~ne reak—
cije.
c~izjt disporeuniia (bol za vreme seksuolnog odnosa). I: Svest u klini&om smislu defini~e se kao Edip kroj sfinge (,,Ro~”, Bazel)
Deformacile seksualnog ~ina •erverzije). Erotizacijo digestivnog i urinornog
— • sposobnost orijentocije subjekta premo sebi
trokto ispoljavo se oralnim, analnim I urinarnim perverzijamo. i drugim licimo, u prostoru I vremenu.

Koitus no negenitalnim mestimo partnero iii seksuolno zodovoijenje upotrebom Jospers svesnost smotra isprovnim do~ivIjovanjem sopsivenog identiteto I integriteta.
delova tela koji ne pripodaju genitalnim orgonimo (usne, jezik) tokode su seksualne Subjekt je sveston svoje jedinstvenosti, identi~nosti, suprotnosti drugim licima, u
I prostoru I vremenu.
perverzije.
Poremec~aji koji se monifestuju pogre~nim do~ivIjovonjem sopstvene Ii~nosti pripadaju
kategoriji ozbiljnih psihi~kih poreme~ojo. To su: depersonolizocijo, tronsformacija
I derealizacija.
‘~ H
2~6~9.Svest~ :~ Iz~ :j ~:
- -

~ Depersonalizacija je bolesni utisak pocijento do se menlo (ne Ii~i no sebe, ogleda

:-~•---i i~r-riH ~H”~4y ~Fi~ se, rospituje se kod drugih, postoje sebi stron).
L ~ *~1-IH
~~ft- Tokom bioIo~kog, istorijskog socijalnog razvojo ~ovek se od ~ivotinje diferencirao
F
.Th’
Transformacila je fenornen morbidnog verovonjo pocijento do je on druga Ii~nost,
neka ~ivotinlo Ii ptica. Cesto je tokov pacijent dvostruko orijentison: I prema svom
~Z 14$12. svoiom sve~u, kojo se smotro nojvi~im oblikom psihi&og ~ivota.
bolesnom konceptu I prema reolnosti. U trenucima kod veruje do je neko druga
Covekov psihi~ki ~ivot ne sasfoji se samo iz svesnog dela nego I iz fzv. nesvesne Ii~nost, on se pona~o adekvotno toj ,,drugoj” Ii~nosti (jedon pocijent, uveren do je
1~~—~J psihe. Mnogi, noro~ito neprilotni do~ivljaji, potiskuju se u nesvesni deo psihe. Ukoliko L Ii~ni sekretor predsedniko Republike, zohtevoo je do mu se dozvoli do obovi smotru
nisu dovoljno potisnuti I zaboravijeni, oni ne miruju, ve~ te~e do se probiju u svest, bolesniko u dvori~tu). U lucidnim intervalima takvi pocijenti su provilno orijentisoni
~to je praëeno do~ivIIavonjem nekih neurotskih simptomo. Ovi potisnuti sadr~aji prema sebi. Cest je fenomen transformisanja u neku diviju ~ivotinju iii pticu. I u • • -

uzrok su mnogih fobi~nih, prisilnih I drugih psihopatoIo~kih fenomena. - -~ ovim situocijoma pono~onje bolesnog sub jekto odgovora pono~onju ~ivotinje u koju
Postoje fri formocije Ii~nosti: ego Qo), super ego (nod a) i Id (ono). Ego iii . se veruje do se pretvorio. •:.

sostoji od svesnih dogadajo, koji se mogu o~iveti, I nesvesnih do~ivIjoja, koji su

[4~ i~m r i~j +z~tt~1 ~ h~f ~tr ~

i~E-a~IIi.I ~TrL * ii mi ~j l~-r J~ H~tL’.

~$
I -
-
i~~._~~LLV L~
L~L
!L_f~IELL. i~Li
I
LI
-- —

L ~JT~
 - ±~—~--t t -if-H itt 1-1 -H- -t-t-jjH~-~ -~--t-1-t-t- ~-~--l-’~--’- ~-ti--r’-~
UT~iF~fl~,

a Derealizacija je pogre~na procena stvarnosti (realnosti) i bolesno verovanje do ~ zastra~en, zbunjen, dezorijentisan iii, pak, neupadljiv. Mo~e imati intenzivne percep— 1,J. .L
tivne poremec~aje. Sumro~no stanje zovr~ova se terminalnim snom. Za toj period,
:iU : I• Se okolina menja. Tokov pacijent zakIju~uje do su drugi Ijudi ~udni I ,,verovotno
bolesni”. Svi dogadaji imaju korokter nestvornih. u kome pacijent zbog besa i ogresivnosti mo~e da po~ini I krivi~no dela, postoji
potpuna omnezija. Sumra~no stonje se naj~e~c~e javijo kod epiIepti~ara I psihopata
a U svim sIu~ajevimo dolozi do gubitka gronica ego (Ia), koo i do nesposobnosti
(epiIepti~na i histeri~na sumro~na stanja i si.).
:1:: ego do vr~i selekciju i integrociju utisoka sveta oko sebe, ~to se noj~e~e pojovijuje
kod tzv. kosmi~kog ludilo. lzvesni autori opisuju amentni sindrom iii amenciju, koju karakteri~e nemogu~nost
maa~
a
a. sinteze opa~enog, inkoherencija, omnezija fiksacije (nemogu~nost upam~ivonja) i
ia. tH- • •V.
nej~otpuna orijentocija. Pocijent se naj~e~e ~udii stoma zapitkuje ~to se to de~ovo.
a a. ii’_ a• L •aa .: Pojedinosti shvata, oil ne I celinul
a. a..~m• a as
:
•
t- ~
:1 am ma
.~~ a Somnabulizam je poznat I kao mese~arstvo, jer
Ir urn se verovolo do je Mesec uzrok ~to neke osobe
I
•
a
-~
a napu~toju noáü posteiju I lutoju. Su~tina je u tome
I~~E
a 4± Ronije smo ve~ govorili o kvantitativnim poremec~ojimo svesti, pa c~emo ih soda
samo pobrojoti.
: da je uz nepqtpuno bu~enje nastalo osiobodanje
motornog aparota. Postoje ostrvca u kori mozga
i LL. V I
koja nisu inhibirano. Somnabulizam se pojavijuje
I~~±LE
- —i-—f_j_~
- i r •• a a HH aa
ma ~.Li - _. . L1- I -L.-J
- -L4-4 I IU. kod dece, epilepti~ara I neuroti~nih osoba. Treba
r4 26 9 ii Kvantitativni poremeca~i svesti uvek isklju~iti epilepsiju.
ri 4~1~~t:1:1_ ~r r •..~. a 1II~EER+ ~ V_ -‘ -
1
~
1 I
-
Fuge (poriomanijo) jesu stanja su~ene svesti u
- V -

V
411
-‘
4~
~

- LL~ILL . . .. .
ra kojimo bolesnik luto (dromomanija). Kad se svest
razbistri, pacijent ne zna za~to je I kako dospeo
~ RozIiku~u se somnolenciia, sopor I koma.
•u neki kraj grado iii neko drugo mesto. Cest je
Somnolencija je patoIo~ka posponost. U stanju pomu~ene svesti pocijent je us epilepti~ki fenomen.
porenog psihomotiliteto, shvotanjo i rasudivanja. Budi se somo radi svojih fizioIo~kih
potreba. Intermitentna svesnost karakteri~e se smenjivanjem
foza bistre I rasplinute, nejasne svesii. Javija se kod Somnabulizam (,,Ro~”, Bazel)
~4E~fj--f Sopor je te~i oblik pomu~enja svesti, iz koga se pocijent razbu&je jokim, bolnim
:rJz~EE1~m dra~ima. I: aikoholisanih I drogiranih osoba, koo I kod osobo
s arterioskleroti~no promenjenim krvnim sudovimo
ii

4-i-fH- -J:
Ez~E,FTh~
Koma je stanje potpunog gubitka svesti, fiziIo~kih refleksa i motorike (orefleksija i
adinomija). V
mozga.
Hipnoza je ve~ta&i izazvano su~enje svesti. lz—
vesni autori hipnozu smatraju superkoncentracijom
svesti.
~ E Pod uticjem hipnotizera iii oparata (oblaciona
:1:1 I hipnoza pomo~u mognetofona) hipnotisana osoba IL
V mo~e do dovede svoje telo u vrlo te~ke I zamorne
f-f U ovu grupu poremec~oja ubrajoju se delirantno pomuc~enje svesti, sumra~no stanja, • I! polo~oje, da komuniciro so hipnotizerom, pri ~emu
- -~—H somnobulizom, fuge, intermitentna svesnost i hipnoza. ~1 sve naloge izvr~ova spavajuEi.
Delirantno pomucenje svesti karokteri~e se dezorijentocijom pacijenta, obiljem E~ I

Hiprioza se retko primeniuje u terapijske svrhe zato

‘I,
i - iluzijo holucinacija koje su pra&ne strahom i koje izozivoju psihomotorni nemir. ~to se pocijenti ~esto zo male probleme jovljaju so
I—i— . . . . . . . .. . ill
Sekundarno mogu nastati sumonute ideie I utisak gon~en~o, kod paclient moze rodi zahtevom do budu hipnotisani. Hipnoza se koristi u
_a - sopstvene odbrane postoti ogresivan. VI Ie~enju psihogenog mucanja, impotencije I sli~nih
Hipnoza (,,Ro~”, Bazel)
Sumra~no stanje je nagli prekid toka normolne svesti. Svest je su~eno, pa se ko~e V neurotskih smetnji. V

do pocijent komuniciro so svetom kao kroz uzon tunel iii kroz durbin. Bolesnik je z
-f V

I
I

a
Mentain bolest
 -H-H—H-H---1~ it~±~’ r±t~ -~t~±tt~ ‘~
~.
~ --—~—~t~-’-~—— ~L~L4 - ‘_L~ ~ -~ -i~~
~ .i_, I JJ I
1-~ ~ ~ 1-4-FtF
-~
-r
II;
I
—
i UI
I
::::.:.. t7• ~IcI.asI.ti:kac.I..a—
•~su::~::~ .~—--~- .•. ~ ~
_LJ-- LL•I.~ ~•L
Hilti ~ 1-1-I UiI-1-Ii-Ibf IJ() I~-~•I-I--’-L~
-
II_~~ _I I
U
I
~ :m EfflRHIE -I
Zo izbijonje bolesti zno~ojno je strukturo li~nosti I njeno sposobnost do se uspe~no
broni od mnogih troumo. Nisu retki primeri do skoro bezno~ojni faktori provociroju
(deklon~iroju) izbijonje psihoze. Minimolno dozo holucinogene droge LSD 25 u osobo
U psihilatriji posebon problem predstovlja kiasifikovanje mentolnih bolesti. RozIi~itost krhke mentolne strukture mo~e do dovede do psihoti~ne klini&e slike.
koncepcijskih pristupo u ovol oblosti uslovila je raznovrsne dileme, izmedu kojih naj~e~e
— ~ta kiosifikovoti (rozvrstovoti): bolest, obolele li~nosti ill psihi~ke poreme~oje. U O ovim deklon~iroju~im foktorimo moromo voditi ro~uno kod su u pitonju osobe
111111
I
U
koje su opisone koo prepsihoti~ne strukture.
I...... Do bi se olak~aIa komunikacijo, morolo se poãi od konvencijo i operativnih defi—
SIms
55555 nicija. I Kiosifikocijo no osnovu potolo~ko—onotomskog supstroto obuhvoto dye grupe
I
U... I I
.~
poreme~ojo — funkcionolne i orgonske. Kod funkcionolnih mentolnih poreme~ojo
•SI•IU U istoriji psihijotrije poznata su nastojonjo do se izvr~i kiosifikacijo mentolnih bolesti
S..... U no dono~njem stepenu rozvojo medicinske tehnike I di1ognostike nije mogu~e utvrditi
ii BUSS £ prema etiolo~kim faktorimo, jer je to u medicini nojverodostojnijo klasifikocija. I
I specifi~no strukturno o~te~enjo mo~donog tkivo, dok je kod orgonskih mentolnih
Medutim, zo mnoge mentalne poreme~aje medicinsko nouko do donos nije prono~lo U
•UBU I poremec~ojo verifikovono orgonsko lezijo mozgo.
uzroke. U
SUB
BUS U U stru~noj literoturi se sve ~e~c~e koristi termin ,,orgonski psihosindrom”, koji ozno~ovo -: - -
1.1 S Klini~kim posmatronjem oboga~eno je deskriptivna psihijatrijo, pa su I prve psihi—
[ii S I vrstu psihi&ih poreme~ojo nostolih koo rezultot orgonske lezije mozgo (hroni~no -
r1 B Iotrilske klasifikoci1e bile deskriptivne, odnosno simptomatolo~ke, gde se no osnovu I.
5555 U intoksikocijo drogom, no primer, tumor mozga i dr.).
US.
I USS
simptomo i sindromo bolesti pristupolo razvrstavonju u kiose i potklase.
U
ii S U I Koriste~i klini~ku fenomenologi~u, sve mentolne poreme~oje delimo u tn grupe:
U Morel je (1861) nostojao do.se u klosifikociji povezuju oblici mentolnih oboijenjo so
BIBS - neuroze, psihoze i mentolne deficite.
555 prirodom uzroko, a Krepelin je ukazivoo no zno~oi toko ishodo bolesti. Krepelin II
~ 55 UI
~ini poku~oj etioIo~ke kiosifikocije mentolnih bolesti i psihi&e poreme~oje svrstovo Po~to je jedinstvena klosifikocijo mentolnih bolesti potrebno no internocionolnom ::
II USUSIS
-
--
I SIRIUS
u tn grupe: orgonske, psihogene i verovotno orgonske ill konstitucionolne. plonu, bib je neophodno opredeliti se za multidimenzionolni pristup. -:
I SIB U
IBSIS
55U I U
ti Meninger je pristalico shvotonja do se psihi~ki poreme~oji rozlikuju premo stepenu ‘U Zemlje ~lonice Svetske zdrovstvene orgonizocije prihvotile su 1 948. godine u -
II SBUS U
dezintegrocije li~nosti. Porizu Medunorodnu klosifikociju bolesti, povredo i uzr.oko smrti, a od 1. jonuoro
I
II 5555
Psihoonoliti~ke ~kole ukozuju no nejednokost individuo I roznovrsnost njihovih 1 979. godine koristi se njeno Deveto revizijo. -
I! 5555
~I’ B5_ I
US psihopotolo~kih monifestocijo. 5 Ova klosifikocija predstovljo kombinociju simptomotolo~ko—sindromotolo~kih I
-~
- - - - -
5 B
Na osnovu etiobogije, sve mentalne bolesti dele se no endogene I egzogene. U etlopotogenetskih kriterijumo, a provi kompromis izmedu rozIi~itih psihijotrijskih -- - -.

grupi endogenih poreme~oja gbavni uzro~ni faktori vezani su zo noslede (podgrupo, I ~koIo I pravoco. -L
psihoza, no primer), dok su u grupi egzogenih mentabnih poreme~ajo spoljni foktori I
S
Uroden je i re~nik operotivnih defincija, koji ~e otkboniti mnoge nesporozume medu •~-

imoli najzna~ajniju ulogu u izbijonju bolesti. psihijotrima i istro~ivo~imo roznih ~kola i provoca, koristiti preciznijem dijogno— H
U grupi egzogenih mentabnih poreme~ojo opisoni su: simptomatski, psihogeni, U stikovonju mentalnih poremec~ojo i omogu~iti epidemiobo~ko I drugo psihijatrijska
reaktivni I ekshoustivni poreme~aji. -
istra~ivonjo.
Naziv simptomatski mentolni poremec~aji konisti se u sbu~ojevimo kada je mentolni I—. Premo medunorodnoj kbasifikociji, sve mentolne bolesti svrstone su U: j :j~~
I
poremec~oj nostoo koo simptom fizi&e, hemijske ill infekcijske ,,lezile” mozgo (tumor psihoze,
. I. . .
mozga, alkoholom prouzrokovoni debinijum, encefolitis I dr.). U neuroze (psihoneuroze) I 1t - --
UI
II poremec~oje li~nosti. 41~E~4~
Sukob no relaciji strukture Ii~nosti (super ego, ego, Id) i spobjne sredine dovodi I
I
do poreme~ojo psihi~kih dinomizoma li~nosti I pojove tzv. psihogenih mentolnih U Posebnu grupu dine deficiti inteligencije — mentalna subnormolnost.
i—I
pa remec~a jo. Psihoze predstovljoju du~evno oboljen~a u u~em smislu. Su~tinu psihozo predstavlja Lt::z~i
Pojedini psihopatobo~ki sindromi, odnosno bolesti (depresije, no primer), mogu bItI
prouzrokovoni psihi~kim troumamo, pa se u tim sbu~ojevimo govoni o reaktivnim
: izmenjen odnos obolele osobe premo sivarnosti, poreme~en odnos izmedu •—Ii~nosti
i spoljo~njeg sveta, neuklju~ivonje u spoIjo~nji svet, povlo~enje, poreme~oj orgo—
~

mentolnim poremec~ajimo. nizocije •, gubitok gronica ., fluidnost granico . sve do potpune dezorgonizocije ~
., iskrivljen do~ivljaj stvornosti kao neprijateljske, ugro~ovojuc~e, odbacujuc~e iii
—
Termin ekshaustivni mentalni poremec~aj konisti se za one psihi~ke poremec~oje koji
su nastali koo slom adaptocionih mehonizama li~nosti tokom u~estoIih psihi&ih ko~njavojuc~e. Ove te~ke bolesti zaustovljoju psihi&i razvoi Ii~nosti ill dovode do rf~
-trauma (ekshaustija —iscrpenost). regresije.

~ tr::t4;
LL ~ I ~ ~ 201~
 I -~

rn--i.
II.•VV

Neuroze su funkcionalna oboijenjo bez strukturne lezije nervnog tkivo.

428. Neurotski, sa stresom povezani
Radi lak~eg snaIo~enja u kIini~koj praksi, ukazujemo samo no bitne razilke izmedu I somatoformni poremecali
psihoza I neuroza.
Kod neuroti~ara nesvesni impulsi su potisnuti, a u svesti se pojovijuju preru~eni u
1 m
(Neuroze)
neurotske simptome. Svest psihoti~nog bolesnika ~esto je preplavijeno nesvesnim VrL

sadr~ojima. U neurozi, za razilku ad psihoze, ne dolazi do gubitko granica I ne VI P

~[I~ L~P Neuroze su masovna i sve bro~nija obollenia. Zbog toga Se, ponekad bez dovoljno
postoji otudenost ad realnosti (stvarnosti). Psihoti~na alijenacija nekad toliko udaiji ~I ~I
VV~I~
:.
rJI
aI stru~nih kriteriluma, neka osoba olako ogIa~ava neuroti~nom. Najstarija I najmon~e
obolelu osobu od realnog sveta do je tokyo Ii~nost osudena no neku vrstu osame sadr~ajna definicija neuroze formuIi~e ovu vrstu oboijenja kao ,,funkcionalna nervna
I zato~enI~tva u sopstvenom, autisti~kom I nerealnom svetu, van vremena i pros ~1 obollenla bez vidljivih znakova organskih o~tec~enja”. Ovim, psihogeno uslovijenim
lb 1
tora. Pri razlikovanju psihoti~ara I neuroti~ora koristi se jedno slikovito uporeclenje: lii I
bolestima, medicina no savremenom stepenu razvitka medicinske dijagnostike nije
:., arn
Neuroti~ar gradi kule od karata, a psihoti~ar u njima ~ivi”. ~ P prona~Ia patoanatomske iii patofizioIo~ke mehanizme koji bi zadovoijili uobi~ajeni
~ ~ doktrinarni no~in medicinskog Iogi~kog mi~Ijenja o etiopatogenezi bolesti. Neu
Ponekad se intenzitet simptoma I stepen disharmonije I regresije te~ko mogu razllkovati
ad psihoti~ne disocijcije. U tim slu~ajevima koristi se termin grani~ni slu~aj. To su
— rozom Se, daije, progIo~avo I neuspela adaptacija
Ii~nosti koje se nalaze no granici psihoze, so velikom I stoma prete~am opasno~u Ii~nosti no zahteve socijalne sredine, vra~onje na
~ ii
ad psihoti~ne dekompenzacije. r prevazi~ene obrasce pona~anja karakteristi~ne za
: V
I.
, ..~
period detinjstva, ishod intrapsihi~kih konflikata
Grupu poreme~aja li~nosti ~ine: seksuolne devijocije, bolesti zavisnosti (ad alko— _n I.
V-~ I
—
Ii~nosti, konflikt nagonskih puizija, konflikt Ii~nosti i
halo i droga), poremec~aji fiziolo~kih funkcija prouzrokovani psihi~kim faktorima
socijalne sredine, nesrazmera izmeciu nivoa aspiracija
(respiratorni, kardiovaskularni, gastrointestinalni, genitourinarni, endokrini I dr.),
a i mogu~nosti realizovanja takvih aspiracija Ii~nosti itd.
r—~~ri-~
~ ~
koo i posebni simptomi I sindromi koji nisu kiasifikovani no drugom mestu (tikovi,
anoreksija, enureza, enkopreza, paremeãaji pono~anja i dr.). VV~
~ S~
i~-r Ukratko, neuroza je nesposobnost organizovanja I
:1 QIi svrsishodnog usmeravanlo poiencijalnih intelektualnih
Glavni faktor za dijognostikovanje posebne kategorije — mentalna (intelektualna) I drugih kapaciteta Ii~nosti no savIad~vanju te~koc~a,
rn Eksperimentolna neuroza
subnormolnost jeste deficit inteligencije. I mojmuno koje se javijaju u poku~ajimo ostvorivanjo odredenih
•‘
aspiracijo Ii~nosti.
.1 l:-~ Vladislav Klajn ra~IanjuIe ove neuroti~ne mehanizme I simptome, koje neuroti~aro
I: progIa~ovaju osobom koja je protivnik samome sebi I u saviadivanju emocionalnih
U Desetoj kiasifikaciji mentalnih poremecaja i poremecaja pona~anja (~eneva, :1 ~: i drugih problemo samom sebi stoji no putu.
1 992), u kojoj su dati klini&i opisi i dijognosti&a uputstvo, razvrstovanje je uëinjeno ~ Ovakva specifi~na nesposobnost nostoje tako ~to Ii~nost usled postojanjo
no slede~±i na~in: .1 3
ar
protivure~nih motivo u njoj samoj i u borbi tih unutro~njih motivo, izgubi mogu~nost
organski, uklju~uju~i I simptomatske, mentalne poreme&je (FOO—F09);
V.! i]~ do upotrebi svoje snage za saviodivonje te~kocEo iii za usmeravanje (orijentociju)
mentolni i poreme~aji pona~onjo zbog upotrebe psihoaktivnih supstanci (Fl 0—
F 19); ka nekom cliju, I tako ona ostone sputano, inertna, nesposobna zo okciju. U
-~ _I.VV

shizofrenija, shizotipski poremeëaji I paremec~aji so sumonuto~u (F20—F29); takvoj situociji Ii~nost pribegavo odbrombenim mehonizmima, koji predstavljaju
poreme~aji raspolo~enja (afektivni poremec~aji) (F30 F39); ‘I I~ pseudore~enjo, pseudoakcije, pseudonapor, iii povrotak no one obrasce pono~onja
I P.
..~:
neurotski, povezani so stresom, i somatoformni poremec~oji (F40—F48);
V~.I
•VV~I ~
I one stavove kojima je nekodo uspevalo do oviada svojim svetom i do zadovoiji
— bihejviorolni sindromi udru~eni so fiziolo~kim poremec~ajimo I somotskim faktorimo p V svoje zahteve I potrebe. Nesposobnost ukozuje no konflikt unutor Ii~nosti, III izmedu
VI p Ii~nosti I njene okoline. Ono mo~e biti posledica nepotpunog, nehormoni~nog
(F50—F59); -VI I~••VVV
I •: razvojo I organizacije Ii~nosti usled nepovoilne emocionalne konstelocije u prvo—
— pareme~aji li~nosti i pono~onja odraslih (F60—F69); VI I

— mentalna retordocija (F70—F79); a bitnoj sredini, iii postepenog kumulironja dejstvo mno~tvo istovrsnih iii raznovrsnih
-I bi
— poreme~oji psihi~kog rozvaia (F80—F89); VVVI •-~V~ traumatskih situacija, iii usled efekta jedne sno~no traumotiziraju~e situocije, koja
I •~
— poreme~aji pona~onjo I emacija, zapo~etih obi~no u detinjstvu I odolescenciji ~1 JI-•
p prelazi adaptacionu ~irinu I ,,nosivost11 jedne Ii~nosti. Zo izbijonje neuroze dovoljno
(F90—F98), VI R~
I~VV
je utoliko manji povod ukoliko je emocionalna zrelost li~nosti manjo nedovoljno
—

— nespecifikovoni mentolni paremec~aji. zrela li~nost je potencijalni neuroti~ar, ~iju labilnu unutorpsihi&u ravnote~u lako
~•VVV

VI I a-:
IV V

VII •~S
I •~V V
V V
•‘~ .: V
VI p V V
VI I ~VVVV V V V V
VIp V V

-~ ~ •V~VVVVVVV VV V VV
 •• ‘r ~:VV
IS •-H

V V :
•ii IS
Li

mo~e poremetiti i relotivno mob spoI~a~nje optereáenle. ~vrsto sozdane, tj. emo— I I
cionolno zrele bi~nosti reagu~u neuroti~no samo pod uticolem sna~nih potresa iii
izuzetno nepovoljnih situacija”. II
Neuroti~ar je osoba ko1a somo nojvi~e trpi od svojih simptomo i emocionalne
labilnosti. Ne mo~e Se, naravno, ski ju~iti ni moguc~nost indukcije, preno~enja
raspobo~enja no svoju okoiinu u porodici iii no radnom mestu. Zbog toga te osobe
mogu ponekad, istina mnogo rede nego psihopate, do postonu ~ari~te mentolne
infekcije. Neuroti~ar je osoba koja mo~e do postovi jasne gronice (za razliku od I budu mojke kompenzovale pozivom u kome su bile izvonredni vospito~i, profesori
psihoti~nog, sumanutog) izmedu sebe I reolnosti, sebe i spoIjo~njeg sveto. Kod
sumanutog to granico je rosplinuto. Neuroti~na osobo svoje, naj~e~e racionalno
pona~anje, plaãa velikom investicijom emocijo I stoinom napeto~u. Neuroti~no
ii
ii~nost pono~o se kruto, rigidno, zbog neeIasti~nih morolnih nozora. No, izvesni
eiementi neuroti~nosti smotroju se socijalno korisnim gone bi~nost no umetni&o
iii nau~no stvaraIa~tvo. Bib bi, medutim, pogre~no zakIju~iti do je kreativnost odraz
neuroti~nih potrebo Ii~nosti, oh nam prostor ne dozvoljava do ~ire diskutujemo o
ovom problemu.
Etiologila. Etiobo~ki foktori u nastanku neuroza
— .á~
su u pravom smislu re~i mnogobrojni. Smatro se ~VI
VI
do je period izmedu druge i pete godine u ~ivotu .t~-~- —
deteta, vrlo vo~on I ~esto, sudbonosan zo tzv.
V.’
socijolni i ekonomski uslovi bill povoljni I netraumatski, te osobe nec~e reogovati
Ii
neuroti~na, bez obziro no prvobitnu neuroti~nu ,,predodredenost”.
II
I
I
Jedna grupo autaro u nostanku neuroza isti~e monje vrednosti pojedinih orgono ill
ii jo~ daije, nervnog tkiva u celini. Prema njima osoba s nekim fizi~kim nedostotkom
II
I osudeno je do bude neuroti~no. Poznoti su, medutim, primeri kompenzocije I not
I
kompenzacije tlh nedostataka. Vebiki je broj sterilnih ~eno, koje su svoju ~elju do
iii su usvojile I materinski po~rtvovono odnegovole jedno ill vi~e dece. Primere
iI~ natkompenzocije pokazuju mnogi involidi izvanrednim sportskim rezultotima (Vilmo
Rudolf, otIeti~orko crne puti, bobovobo je ad porolize. Uprkos te~koj balesti ona je,
Ii
Ii zohvoIjuju~i upornasti postolo I svetsko rekorderka u tr~onju).
U odrosbom dobu deluju mnogi foktori izozivoju~i psihi~ke troume. Odrostoo ~ovek
napu~to reagovanje pa principu zodovobjstva, korokteristi~nom za dete I prihvota
princip realnosti. Ako je to realnost neprijoteljska, ugro~ovojuc~a, nepodno~ljivo iii
frustriroju~a, pa li~nost bivo osuje&no u nekim svojim ospirocijomo, ono c~e neuroti~no
reogovati. Neurozo je ovde neko vrsto regresije, vra~onjo no prevazidene obrosce
pona~anjo, tro~enjo zo~tite be~anjem u bolest. Ova je dinomika koje bohesno osobo
I
I uglavnom nije svesno.
I.
Potrebno je, medutim, rozgroni~iti neuroti~ne reokcije ad neurozo. U odroslom

neuroti~nu predispoziciju. Odmah treba konstotovati

.1 dobu mnogi traumotski foktori, koo ~to su intimni problemi li~nosti u porodici, no
do se neurozo ne nosleduje, all se uc~e neuroti~ni ~ It radnom mestu, elementorne nepogode, stresavi, mogu izazyoti neuroti~ne reokcije
‘I
obrasci pono~onjo roditeija iii osoba koje su zo dete •04 : i
raznih vrsta. Neurozo je ve~ strukturirono obobjenje, koje nostoje kod li~nosti koje
I su dehimi~no predisponirone iii su ti spoljni foktori, poznoti koo reaktivni elementi,
u pomenutom periodu bile emocionalno zno~ojne. SI
SI centripetolna urosli u Ii~nost, ,,nogane~i” je do re~enje nolozi u neurazi.
Lo~a emocionalna otmosfera u porodici, defektna —.
I
ill rozoreno porodica, ostavijoju traumotske o~iljke. I
I
Na~e dobo, nozvono dobom kompjuterske civihizacije, formiro tokmi~orsko dru~tvo.
Preterona strogost I kofrjovanje rozvijoju kod deteta Eks?erimentolno neurozo I Osoba kojo gubi korok u ovoj morotonskoj ~ivotnoj trci ispobjovo stroh ad neuspeha
I
mocke I iii be~i u bolest. Brz tempo ~ivoto, noro~ita u vehikim grodovimo, koji se sve ~e~e
oseconie do ie nezehieno, do niie vohieno. Sledeci I
Frojdovu misao do je ,,dete otac ~oveka”, mo~emo JV I
I
I,’
nozivoju tvrdavamo somac~e, nasi oposnast obijenocije (otudenjo), so kojom se
pretpostoviti do ~e tokyo dete, kod odraste, imati te~koc~a do se emocionolno ve~e I ~avek svokodnevno sua~ava. On, pared ostobog, nemo moguc~nosti do se apusti,
VI
zo druge osobe. Preterano mo~eno dete, kome ni~ta nije zobranjeno, kod dade . do se ventilira.
r I
u odraslu fozu i node se u socijainoj sredini gde mu nile sve dopu~teno, mo~e I
I. Grodska urbona sredino nudi dinomi~ni tempo ~ivato. Otuda osobe koje dobaze u
I II
do reoguje emocionalnim problemima. I tu su koreni budu& neuroze. Ne~eijeno, V~.
I tu sredinu nedovoljno pripremljene, ill su mole ,,nosivosti” kod su u pitonju emocia
IV.I
omobova~avono dete mo~e celog ~ivoto ostati nesigurna hi~nost. Vezonost zo jednog I nolne troume, kao I osobe mole odoptacione ~irine I toleroncije, reaguju neurati~no.
I
roditeijo stvori~e kasnije te~kocEe u emocionalnom vezivonju zo osobe suprotnog II Moterijolne I stombene neprilike, te~kac~e u interpersonolnim komunikocijomo tokode
I
polo. Tzv. Edipov kompieks, vezanost zo roditeijo suprotnog polo, koji se razvijo I .5 podrivoju ionoko pal jul jonu sigurnost li~nasti.
I.
u detinjstvu a imo I ,,seksuobne” dimenzije, oh se tokom psihoseksuolnog razvoja II
I sozrevonjem prevozilazi, mo~e kod odrosiog neuroti~ora imati sno~on uticoj, oz— Svi ovi brojni foktori guroju li~nost u soma~u. Usomijen ~ovek pastoje boleston, a
I bolestan ~ovek astaje som.
biljno noru~avojuc~i sigurnast, somostalnost i odekvatan izbor seksuolnog, odnosno II
I
bro~nog por~nero. I
IS Neurozo nostaje koo kompramis izmedu nogonskih ~eljo I ego odbrana. Neurozo
II je, dokle, vroc~onje no intropsihi&i konfilikt izmedu zoostahih III ponova oktiviranih
Syl ovi foktori, kaji deluju u ranam detinjslvu, pripremaju hi~nast do kasnije neuroti~na ItT iZ
reoguje u svim nepovoljnim hi troumatskim situacijoma. Ukohiko su emocionolni,
I.
I
I
U.
infontilnih ~eljo I odbrone ad njih. -H’ +.f
IS
II
I
—I
I
I ISIS
III
III
11511
51111
IIIII
11111
I•IlI
III..
11111
 ‘1~ --....,: .. .... -a
— I —
H i i_, I

-
- drr~t rtr r’ ‘— I -T

- b U slucolu neuroza posto~i konflikt ko1i le, po pravilu, internalizovan (pounutrasnien). :: 4

I’.- :h .11
ir:~:i~J: rrL .
.‘.tr.Th~Li
Konflikt je izme~u id—a, s edne, i super ego i ego, s druge strane. Konflikt je ~ ~E’r’ ~E’ -

~E r~T mogu~ i unutar ego Ii~nosti. Formiranje simptoma rezultat le neuspe~no re~enog :~‘ Postoje brojne podele neuroza, na~injene ugbovnom no osnovu etiobogije i klini&e
I ~+E[J
f~H~j
konflikta.
Opisuju se neurotski simptorni, neurotski karakter i neurotski monevri.
slike neuroza. ~TL~ ~:
,1 I-t-t-Tl-r-t
p~Z~ Neurotski simptomi dovode do rostereãenja nagonske energije i simbol su nesvesnog
II I
Frojd neuroze deli no dye grupe. Prvoj grupi pripodaju one koje u toku formiranja
li~nosti osuje~uju njen harmoni~an socijalni i emocionalni razvoj. U ovu grupu tzv.
~TT ~ konflikta. Manifestuju se u formi konverzile i psihosomatskih obolienla.
psihoneuroza Frojd ubraja konverzivnu histeriju, fobije i prisilne neuroze. Drugoj
..i. ~ Iii I
. ,, .~ .
I grupi pripadaju neuroze odraslih, rebativno zrelih osoba, koje su zbog nepovoljnih
-HH- U sIuca~u neurotskog karaktera ,,ego ie stalno budan a neurotske crte Iicnosti su
_f~.~F}J~
,

prenogIa~ene. I spoljnih usbova pribegle odbrambenim neuroti~nim reakcijamo. To su aktuelne

I neuroze: neurastenija, neuroza straha i hipohondrija.
Neurotski manevar odigrava se no nesvesnom nivou i predstavlja ,,indirektno I
~LT~Z1. rastereãenje afektivne napetosti pomeranjem konflikta so primarnog infantilnog Ii I ~ulc (J. H. Schultz) neuroze deli no centrifugalne (neuroze li~nosti) i centripetalne
I
I
~j- ~H4Z~--1~ objekta no njegove zamene”. (Osoba kola le mob strogog oca u porodici mo~e (aktuelne neuroze).
i1~ ~Ei-r—i- do ispolli netrpeljivost iii agresiju prema osobi koja 101 je u radnoj org~nizociji ~ a
I
Povbovljeva ~koba neuroze deli no neurosteniju, psihosteniju i histeriju.
1 i±tz~H_tE
II -H--’ -~-
pretpostavljena.)
a
II
Podeba neuroza prema Devetoj.medunarodnoj kbasifikaciji gbasi: 1) neuroze straha,
I
i rtEi -I- Teorije o nastanku neuroza. Su~tino mnogih teorijskih pristupa neurozama
— ~ I
I 2) konverzivne neuroze (histerija), 3) fobi~ne neuroze, 4) opsesivno—kompulsivne
je do su one (neuroze) interakcija izmedu biopsihi&e predispozcije (i ,,nasle~a”) I
I neuroze, 5) depresivne neuroze i reakcije, 6) neurastenije, 7) psihosomatska obobjenja
~i+zr dinami~kih mentalnih snaga li~nosti. .L. II ‘aa i 8) karakterne neuroze i psihopotije.
I
U grupi psihodinami~kih teorija susre~emo se s autorima koji pripadaju analiti&im ~ a Osim ovih, postoje i mnoge druge neurotske reakcije i neuroze, od kojih treba spo—
I
i neoanaliti&im ~kolama ih pak grupi revizionista psihoanalize. I menuti rentne neuroze (gde osoba zbog svesne koristi od bolesti svesno ili nesvesno
I
.Hz~f1 Analiti~ari neoanaliti~ari isti~u zno~aj traumatskih iskustava iz detinjstva (ti sadr~aji ~
a
,,nastavbja do bude bolesno”) i ratne neuroze, nostole u usbovima ratovanja.
- .
se u hipnozi o~ivljavaju),zatim libido koji je fiksiran, kao i problema u domenu ~. Premo Desetoi kbasifikaciii mentolnih poremecola I poremeca,a ponasania di~agnosticko
~ ~ t± prihvatan~a principa realnosti •• kategorija Neurotski, so stresom povezani I somatoformni poreme~aji obuhvato
slede~e poremec~aje:
11 .}~H ±~:~ Revizionisti psihoanalize (Korin Hornaj, From) isti~u zno~aj sociokulturnih faktora
u nastanku neurozo, uticoj aktuelnih ~ivotnih situacijo koje stvaraju strah i nesigur— fobi~ne, onksiozne, -

i nost zatim moralnih problema u medul1udskim odnosima, uz uvozavanle bioboskih druge anksiozne,
a .
opsesivno—kompulzivne, -

Hf~1.f etiolo~kih faktora. ~-

reakcije no te~ak stres I poremecEaje pribagodovanja,

L1j~ZHj Pavbovlieva ~kola nudi neurodinami~ki koncept, prema koiem ie su~tina neuroticnih -
I:
disocijativne (konverzivne),
J ..L.Lj*Lf odgovora u ekscitociji i inhibiciji kore mozga. Prema ovim teorijama neurastenijo
somatoformne
j —f-H-~{ nostaje prekomernom ekscitacijom, a psihastenija inihibicijom, dok je histerija P~— : z a
: druge neurotske poremecEaje.
sledica ,,iscrpljenjo mozga”.
a
‘j~~ Teori~e u~enia I bihepvioristi&o shvatanie neuroza ukazuiu no ulogu deficiientnog UI I —I ~__b_1__
-r I ~ r -I — ___ - -i-rI
•_ r I I_~ H— -r- I — -

idljzr i neprilagodenog pona~anja. Deficijentno pono~anje obja~njava se neuspelim od—. II .,. - - - - L — - -

I .irEf:i bocivanjem stiniulusa iii neuspe~nim reogovanjem, dok se neprilagodeno pona~anje -
28 11 - I-
karokteri~e ,,odgovonma u neodgovara~ucim okolnostima — I
• I - ê)*Et:IZf La~1.; ;j!1zr1
:‘ ~ ~:it~iiia~ ~
a
h 4~jZj~.
a
a Premo Desetoj medunarodnoj klasifikociji fobi~no anksiozni poreme~aji obuhvataju
onksioznost izazvanu definisonim situacijama Ii objektimo, koji se ,,izbegovaju ili
IL -
podnose so strahom”. lntenzitet fobi~ne anksioznosti krec~e se od ,,bbage neprijat— —I

nosti do u~asa”. I I

~rr ~ ttt hM-LJ,W-tt-~- ~ ~ -:—--—-~-r--- -- ...~.

~F ~
I
~
I ~ ~ I
~
___j_ I _~_~____ ____• - _•___ I
a.....
I.....
U.....
a.....
-~L 206 ____ ______
a....
•aaII
a....
It __. I
.1I~~•
 .—.,

r
- 1
I ~ ‘~ r ~
1~9~. ir~ .—~ ——..—~ —~ ~.I * r~j_~~ ~

U ovaj grupi opisu~u Se: agorafobijo, socijalne fobije i specifi~ne (izolovane) fo FobicEna neurozo se rozvijo no terenu neuroticEne licEnosti, kojo ispoljovo fobicEni
• -- bije. I
p iii stro~ljivi korokter (stoma stonje uzbune I ~elje zo bekstvom). Zeljo zo bekstvorn
j-,.
II
1R — Fobija je strah vezan za objekt. Strah od unutro~nje opasnosti zamenjen je stra I Ispaijovo se u pasivnorn inhibironarn stovu, odbijonjem kantakto s drugirn Ijudirna
horn od spal ja~nje opasnosti. Unutro~nja oposnost i ugro~enost rezultat su ranijih I III izozivocEkim, ohalim pona~onjem, kaje se sirnbolicEno nazivo ,,bekstva ka nopred”.
I
— - sada~njih neprijatnih do~ivIjaIa, koji deluju u nesvesnirn slajevirna Ii~nosti. Toj strah
I Kad kontrofobije osobo se pano~a izozivacEki do bI negirola stroh I zoto biro opasno
S zonirnonje (pastoje pilot loko se baji visine). -,.
I - - od sirnboIi~nih situacija I objekata pacijent Iak~e podnosi nego svaie zabranjene
impulse i nagone, pa se fobijom koristi kao bunkerom u kojem borave njegavi Ii SI FobicEno pano~onje je veoma roznovrsna I simbalicEno. FobicEna osobo koristi rozne
II I
- - nesvesni konflikti. II toktike do bi parobizovalo strah. U ,,pano~anju so izbegovonjem” fobicEar izbegova
Fobija je paznata jo~ od Hipokrata, a Frojd le fobi~nu neurozu nazvao histerijarn 1 II susret s objektorn koji je izvor stroha I koji se cEesto noziva tabu—objekt. FobicEor
II
• straha, odnosno anksioznorn histerijom (phobos be~anje, strah, u~as, pokaa). rno~e pribegovoti pona~anju koje doje asecEonje sigurnosti. On se cEvrsto pridr~ava
II taktike ne bItI sam. Ilustracijo ovokvog pano~onjo je skoro sme~no situocijo kodo
—

Fobija je simptorn nekog rnentolnog parernec~aja, bitan foktor u nastajanju i toku p

I osobo kaja ispoljova strah ad prebo~enjo ulice (agoraphobia) I dovoljno joj je
neuraze, a ~esto I jedan od po~etnih simptarna endogene psihoze. I prisustva psa do bI bib sigurno.
H Deco se noj~e~e boje mraka, sarno~e, ~ivatinja. Deco u prepubertalnorn stadijurnu •
II
I II
- III Fobi~na kriza korokteri~e se perakutnim ispoijavonjem parali~ucEeg stroha, koji je
strahuju od zaraza, bolesti, smrti, dok u pubertetu dominira strah od polnih bolesti, I pracEen mnogim vegetativnirn simptomimo I parernecEojima kontrole rnotorike.
± crvenjenjo, kao I fobija tela (veIi~ina nasa, ablik tela I si.). Ii
I ‘_._L~
-
Kicisifikacija. Opisuju se sIedec~e fobije:
—
.
:
a II
III
III
‘UI
Stroh fabicEoro cEesto imo I svaje telesne rnanifestocije: lupanje srco, gubitok ritrna
disonja, muka, godenje, pavracEanje, tremor, bledila iii crvenibo ko~e, porernecEoj
— ad realnih osoba (lekara, milicionaro I uop~te —~ . — III
II sfinkternih mehonizoma, psihomotarni nemir ltd.
‘UI
1I :1±1 -4—t-- —~-~ naoru~anih osoba, raditeija, osoba so nekirn telesnim
nedostacirno iii nakaznostima), kao I nerealnih osoba
~ - . I
‘I NojcEe~cEe fobije su stroh ad atvorenog prostoro (agoraphobia), zotvarenog prostoro
sal (claustrophobia), sfrah ad Ijudi (ontropaphobia), Paso (kynophobia), visine (akropho
1T
-n
T1
‘...
(rnarsovaca, davolo, vestica, babaroga); ‘U
I .. ~- III
I bia), tekucEe vade (potornophobia), prljov~tine (rnysophabio), bolesti (nasaphobia),
- ~- — od objekata I predmeta (vozila, igra~aka, nekih -~ • srnrti (tonotophabia) ltd. -

ku~nih predrneta no~eva, no prirner);

— -
I.
II
.rn Stroh ad prIjov~tine (rnysophobia) cEesto je povezan so sopstvenam prisilorn pronjo
— od prostara (zatvorenih, otvorenih, ulico i trgova), lUll
rr visine, dubine, lifto i si.; I’ll ruku I prevelikorn higijenom (jedna pocijentkinja je uparno proba jaja pre nego Ih
. ,. - III
I.’
II
je stavljobo do se kuvoju).
u situacijorna
situacilarna, (u dru~tvu, nepoznatirn i novim
od sarnocEe); . II
. — a. U slucEojevimo ~kolskih fobijo, koje nisu retke, deco ispaijavaju te~kacEe do se odvoje
RI
od aktivnosti i nekih manipulacija (~i~anja, kuponja, .~ ~ ~
Ill
I’.
ad mojke (krenu pa da~ive strah I vrocEoju se Ill, pok ne nopu~toju kucEu).
RI
medicinskih intervencija); Fobija ad insekota -—, Ill Stidljivost kao posbedica fobicEno—opsesivnih organizacijo, sbucEojevi do deco za—
•.U
— od priradnih pojava (vode, vatre, grrnljavine); I.
III
nerne pri pobosku u ~kalu, izbegovonje druge dece I igoro, globalno intelektualno -H-H-i--f
i.ii inhibicija I neuspeh u ~kali (naracEita iz matematike), bbokironje kreativne rno~te I
ad kantakta (so Ijudima, ~ivatinjorna, rnikrobirno
—

I drugim izazivacEirna balesti, stroh ad prljav~tine);

—~

J
I • •i
‘II
I
I II
UI
sb. mogu navesti no pagre~an utisok a toj deci koo intelektuolno manje vrednoj
(,,bofra debilnast”).
— ad asujecEenja kontokto (odvajanja ad roditelja, ad vol jenih predmeto i dornacEih III
~ivotinja); I’ll Dismorfofobija je strah ad defarmisonosti sopsivenag tela, a rno~e bItI pracEeno I
• II
U..
ad povrede I bolesti (ad roka, polnih bolesti, side i si.); UI do~ivljojem osabe do joj je tebo izrnenjeno u odnosu no pretpostovljenu I acEekivanu
RI
vezane zo telo (ad deform iteto, rufrocEe); II predstovu a sapstvenorn telu. Cest je simptorn odolescentnih krizo, a javbja se I u
II
zo druge osobe (,,razbolecEe Se”, ,,paginucEe u soabrocEojnoj nesrecEl”, ,,umrecEe”); .‘
• RI osobo prepsihaticEne strukture, zo koje postoji velika opasnost.do cEe tokom ~ivoto
II.
RI ispoljiti simptame du~evnog porernecEojo. Tokam svog psihoseksuolnog sozrevonjo, I - I III
ad velikih I molih ~ivatinjo; 1111
II mbode osobe, upbo~ene brzinom rasto I oblikovanjem sopstvenag tebo, mogu ispoljiti
H—’-- - socijolne fabije (~kolske fobije, fabije ad jovnih nostupa); bE a.
II
I strah do su neskladno grodene I ru~ne.
fobije ad smrti I druge fobije, ~to je dab pavodo nekirn outorirno do uvedu i I.’ I I
II
~ pajom pontophabia, zo stroh ad svega i svocEego. ~ ~ UI
II
I.
RI -
II _________ - +-f-~4--~---4--f-~ -‘--• - - -~ RI.
I RI — - II
I _____I __i_f_4_J RIUWIIIS
• ~ RIRIIS
UI
RI
III
TH l~M Him - H H-~ III RIU
UIR
III I - L44~J4~LL4 - I - I 15
111115
UI T I I~ 1 I
-I - t~r~r~ 111111
I- II 2iJ7 111111
•1•IIIR a I - IRIUURU IIIIRI
I III
II.. IRIRIRIUS 1511 115111511
III’ I - 7II I - II II. I II I 11111511151 11115 RI I
 p a .VV.’_L_LJ_J_ ~.4 L~_1 .L_1~ L4.~VV~ I~_ JJ .~_~_J_~__j..._~.j_i_L_Li i_.L~_I__VL’ __‘ ‘—~-4.l——~ .4—-
• II ..L1L.f_2_J_I’~._LLL.1_J__ ~JZL~_~_ _L_j.L L1_ L]_
~4tb F~h~-~ 1 ~ 4~t
.—- ‘— - 1V.V.L4.FL

:~.:._:“ :.:..~: V:.:~.: .:_::.: .~.:. ::..:z..~.. ~ 4r 1~ ~ ~

- -U
- -}
..p-~ -
4:t.±

a. 28.1 .1.~i:~pecmcne-(izoIovane)-fo - - - -L.

Kancerofobija je danas vrlo ~esta fobija, ~iji je raziog nedoku~iv svesnom ja. ‘
V
i~z~t4 I I I 14i:~: mz~:
-
Mo~e nastati zbog uticaja literature, filma, televizije, u sIu~ajevima hereditarnih
optere&nja, kao I tokom ispitivanja pacijenta, kada lekar olako izri~e sumnju u Karakteristi~ne su pa nelogi~nom, intenzivnom I stalnom strahu ad objekata (pred— -

mogu~nost malignog oboijenja. ii meta), ~ivatinja I situacija (krv, injekcione igle, blizina pojedinih ~ivotinja, mrak, - • -~

~ grmljavina, povrede, iziaganje pojedinim bolestima, kao ~to su veneri~ne iii u -- -

- -- .~-: r~r~ ~± T ~ ~ poslednje vreme AIDS sida). — V

281 11’ Agorafobi~a4 ~ 1- Strah ad bolesti ma~e, na ~aIost dosti~i intenzitet sumanutosti. V
:
-

- — — — Et~.. :rt~
a. ~±~J ~LH~ h~ t irn rr~j~ ~ H~-’4-~J t~- I -~-~ ~T 1 a—F H- H—
Raniji pojam agorafobija pro~iren je i obuhvata ne samo strah od olvorenog prostora
vec~ I strahove od gu~ve, napu~tanja ku~e, putovanja vozom, avionom iii autobusom ~E ~ ~ ~ ~
C—
(all ne I sopstvenim automobilom!), strah od mostova, tunela, visine... i:I 2811 2- ~ ~i2r.LL~ -1-4 ~I. i-C ~-I- UI-.
U14_Lr.f J$21 ~L~J.LL ~FLL~i2_HJJ.4_JL.tL
,-~
J..t~ .~ - -

U svim slu~ajevima dominira strah ad kolapsa, koji je povezan s osec~anjem 11i~ t++ ~+H—[i Fi+±H1++r ±H j•iF~-H--:-i1 l+r- -±~tt ~i+I+r+~ -

bespomoc~nosti i bezizlaznosti, pored ostalog I zbog neizvesnosti oko moguc~nosti

pru~anja brze I efikasne pomoc~i. p~’I U fobi~ne anksiozne pareme~aje svrstani su agorafobija, socijalne fobije specifi~ne ~ :k~
‘ fobije, a u druge anksiozne poreme~aje pani~ni pareme~aj (epizodi~na parok— — ~.j:t~S
Postaje I brojni telesni simptomi — nesvestice, vrtaglavice, slabost u nagama, lu i•i sizmalna anksioznost), generalizovani anksiozni poreme±aji I dr. :4r1:~ ;~:
panje srca I dr.
Pani~ni poremecaj karakteri~u napadi paniëne anksioznosti, straha I u~asa bez
Medu psihopataIa~kim sadr~ajima treba uvrstiti depresivno raspala~enje, opsesivne
misli, Vdepersanallzaclane I derealizacione fenomene. ~ racionalnog i uo~Ijivog razloga koji se ponavljaju, u skiopu okolnosti i situacija
? Agorafobi~a se maze ispol~iti bez Ii sa panicnim poremeca~em ~ koji ga ne mogu opravdati. V • • •
-
. . • • •. . .
:r44:f ~—~-

::~ Napadi su nepredvidivi, iznenadni, traiu kratko (nekoliko minuta iii, izuzetna, nekoliko
~ -~ .~I ~ ~ fL ~LT:L ~J ~ :::1
u i
I imaju tendenciju ponavljanja.
sati) .

B~-!
~ 2&lji ~ 11~r~ ~LE1 1tr :
-

- - -i_-il
T
ii
~
~

I~
Simptomi zavise ad osobenosti Ii~nosti koja ispoijava crte anksioznog karaktera.
Tipi~ni I dominantni simptomi su: iznenadno lupanje srca, bol u grudima pra~en
do~ivIjajem gu~enja, nesvestice, vrtoglavice, nestabilnost (,,noge kao ad gume”), ~-J~4}T-~
L!1L}
Dominantni simptom ovog fabi~nag paremec~aja jeste strah ad pajave, stavova I
-
-UI
--II
Iii
stoma~ne smetnje, znajenje, slabost, malaksalost, depersonalizacioni I derealizacioni i--I- 1t1_t
pana~anja drugih Ijudi, kao I adredenih socijalnih situacija. II
--I
‘:: fenomeni. V V
III • • - • • -

.1 Socijalne fobije magu bItI diskretne (nelagodnost pri uzimanju hrane pred drugim
~ Karakteristicni su strahavi ad. infarkta, smrti, gubitka kantrole I ludila. -ijf- ~t:~
osobama, susret sa osobama drugog pala I drugi oblici socijalne stidijivosti) III
-I
liii
~I
V
U nastupu kre~enda straha i vegetativnih simptoma osaba gubi glavu, ne sme da
j
f[÷[ if{
difuzne, kaje padrazumevaju sve socijalne situacije izvan paradi~nog kruga. ~ ostane sama, besciljna be~i, poziva hitnu pama& pani~na zahtevaju~i Iekarsku
Ukoliko socijalna stidljivost dobija dimenziju socijalne fobije, osoba ispoljava strah
-I
U .1!:: intervenciju I strahuju~i od novog I dramati~nijeg napada. -‘1-4
ad jedenja I pijenja pred drugim osobama, ad komunikacije so Ijudima, posebno :::‘ lzmedu napada panike postoje mimi intervali, all I i~ekivanje sIedec~eg napada. ~4tHj4
I I . - •t_V j_I4J~
ukoliko su to osobe priznatog autoriteta, strah da se ne ispadne neznalica, nein— I
—
~:i Generalizovani anksiozni poremecaj karakteri~e generalizovana i perzistentna .t4
teligentan, glupak, zatim strah ad crvenjenja, znojenja, pagleda, rukovanja, pisanja
pred drugim Ijudima I sI. V
-
I .~: anksioznost. Osobi nije päznat uzrok straha, koji je zbog toga nazvan sIobodnoIebde~i
strah. Stra~ljIvo i~ekivanje, obeshrabrenost I aseëanje bespomo~nosti ~ine da avi ±r4t~i
c~esti su strahovi ad gubitka kontrale (pavra~anje, uriniranje, flatulencija, defekacija), -
-- I
I
-I
I::
II
pacijenti stalno ,,hoddju ivicom ~ivata”.
- V V
~+~i•i±t1:
ad egzibicionizma (pevanje, sviranje, gavorenje pred drugim Ijudima) I ad otkrivanja
~ Palpatacije, nesvestice, vrtoglavice I muka u epigastrijumu vrlo.su ~esti simptomi, ±“r~
sapstvene inferiornosti. • V II kao I brige, crne slutnje a te~kim bolestima koje c~e pogoditi bolesnika iii njegove +ttia~
Strah je ~esto destruktivan, parali~u~i. Stoga obolele osobe III izbegavaju fabi~ne —r i
IV • bliske radake, zatim depresivnost, glavobolje, Ia~e intelektualno funkcionIsanje, t
- situacije III pribegavaju potpunoj socijalnoj izolaciji. -
Z poreme~aji spavanja I problemi u Interpersonalnim komunikacijama. ±FP44
~1~ I
I I
ii• -
V
V

t-i~~t
‘-HF iir~iti~t~r~‘~44
V - ~‘-+

—-h- V1I-iV4-~

- --
~.fVj:~i:1~:fl:4~: ~
rt’
4I+LI4f~
:tr

210 :tFJ:t :j~4~~ ~ :4i:Lm II j~+fjJJj~JV 211

‘ -:H-i-H t-1-H
 II -r-i-:
:1 II
. . . - .
.-.--,-~
i - J7-I

1-’~’
:I ~
1. r
~L
1 2i~ ~ ~I ~
I
I I
•1
Li ‘ I
I ~ematski prikaz reogovanja B..
B.
Anksioznost (anxietas) naj~e~e se defini~e kao teskoba, zebnja, a ozna~ava strah, •1 I
II no anksiozno do~ivIjavanje B..
B.
Li B..’
pra&n unutra~ñjom napeto~u I psihomotornim nemirom. Anksioznost je neprijatna II ii
ii
I~ Reogovanja no onksioznosf a..
B..’
emocionalna reakcija, koja mo~e do promeni celokupno ~ovekovo pona~anje, van I
‘ ‘ nesvesno I•R I
IBII
I svesna
granica je razuma I razum je ne mo~e savladati, a pro~ena je I brojnim telesnim ii IB~I

I vegetativnim reakcijama I poreme~ajima. i

:. I....
B. I
. ehiminacija odbrambeni konverzni B. II
Anksioznost je normalna pojava, all je mnogo ~e~e patolo~ki fenomen (u slu~ajevima II anksioznosti
r: iii mehanizml mehanizml •1
neuroti~ne psihoti~ne anksioznosti). :‘ racionalizoci jam II
‘I
i:ii ::~ akutno II
I
Anksioznost se ne mo~e objasniti jednim mehanizmom, ve~ sadejstvom biolo~kih I II III reagovanja reagovanja
1_ I
dru~tvenih ~inilaca. I :: BI~
L I
I a bez organskih so organskim ~----i
So bioIo~kog aspekta anksioznost je alarmni sistem, koji upozorava li~nost do je
ugro~ena njena egzistencija I do su joj potrebni odmor I za~tita od mnogih trau— Li:
L., I
::
‘I
promeno -:
B

fobije,
.<-.
i
matskih uticala. I’ , histericni neuroze psihosomatski
ri
LI I : opsesivno—
sindromi organa
U psihoIo~ko—psihijatrijskoj interpretaciji fenomen anksioznosti se defini~e kao emo— L! i a kompulsivne raptus
cionalni do~ivljaj, emocionalna reakcija I emocionalno pona~anje, koje dovodi do : neuroze stupor
fiziolo~kih promena u organizmu, a uzro~ni je faktor u nastajonju mnogih bolesti.
(Jog je Frojd ukazao no zna~aj onksioznosti u nostajanju neurotskih I psihosomatskih
LI ‘~ ~ema pa Peldingeru (Poldinger)
oboljenja).
SocioloziistI~u anksioznost kao pretnju socijolnoj egzistenciji i ~ovekovoj interper—
‘—I
I
I
::
‘:
Normalna anksioznost je signolna, za~titno emocionalna reakcija, javlja se povre
meno, traje kratko, slabijeg je intenziteta, a ~e~e stimuli~e li~nost no konstruktivno ~_I. -
sonalnoj komunikaciji, njegovom mestu no socijalnoj lestvici I u odre~enoj kulturi, I re~avanje konflikto I frustracija.
4-,-’
:4. : u savremenom dru~tvu koje sve vi~e razvija takmi~arstvo kao model ~ivljenja. .~ PatoIo~ka anksioznost je intenzivnija, stereotipno, slepa za prepoznavanje I
Strah je specifi~no i neprijatno osec~anje izazvano najraznovrsnijim oposnostima, Li’ :: konstruktivno re~avonje konflikata I frustrocijo. Dugotrojniia j I recidivantno ill se ~IE~
koje ugro~avaju telesni, psihi~ki I dru~tveni integritet li~nosti. Ova ose~anje, koje H i : ispoljova u atacima (krize anksioznostl I panike).
I., . . —
predstavlja afekt u u~em smislu, pra~eno je intelektualnim sadrfajem. Ugro~eni su a
—— j. I ~ Ej ( ) zapo~a do le potolo~ka anksioznost anahroni~no, fontastI~na I stereotipna. !Zt~±~ -
I integritet li~nosti i posebne, za li~nost bitne vrednosti.
— i_ —
Strah je nasle~ena, arhai~na reakcijo, pa svesno . ne mo~e do nadvlodo stimu—
9 Patolo~ko onksioznost mo~e do se ispol~i koo neurotska I psihoti~na. 914-t-
—
•. Primarno nastala anksioznost mo~e (prema Frojdu) da se transformi~e u uznemi
use i ekscitocije, signal je uzbune i bekstvo od opasnosti. Mo~e bItI konstruktivno I ‘B
I.
I destruktivno usmeren. B renost, nopetost, nesanicu, depresiju, pla~, ose~anje krivice, neuobi~ajenu agresiju, - -
-

i I
B oseãanje inferiornosti, neodlu~nosti i poranoidne konstrukcije. -:
.4
.4 Anksioznost je dugotrajnija od straho I do~ivljava se bez prisustvo realne opas— B.
B.
t Anksioznost mo~e do se manifestuje akutno (kodo su moguc~e I reakcije anksiozne
nosti. I.II
1_ -~ - - -- -
-

panike) I hroni~no (osobo ~ivi sa strohom).

Frold pod anksiozno~u podrazumeva stanle napetosti I uznemirenosti pred I I
I
I Premo nekim savremenijim autorima u neuroze straha (anksiozne neuroze) ubrojaju
unutro~njom opasno~u. I
• B
B. se I onksiozne reokcije, anksiozna depresija, histerija so anksiozno~u koo domi
Karin Hornaj takode isti~e skrivenu unutra~nju opasnost I ukazuje no zna~aj ,,bozi~ne
-

anksioznosti”, koja je karokteristi~no za detinjslvo, a pra~eno je do~Ivljajem si~u~nosti,

I.
.
‘II
nantnimsimptomom, onksiozno neuroti~no stanja I stanjo panike. -. :
• Frojd je krajem XIX veka prvi put opisoo onksiozne neuroze koo ose~onje ~istog -I
bezna~ojnosti, napu~tenosti I ugro~enosti u ~esto neprijateljskom svetu. -I B
~ I.
I.
straho. Taj strah se poja~ljuje naglo ill postepeno I pra~en je poreme~ojem ritmo
Kirkegor slikovito defini~e anksioznost kao ,,nemir .u slobodi”. Za Hajdegera je to r~ BI sr~onog rada, jezom, drhtanjem I crevnim poreme~ojima, ad kojih su naj~e~i
,,raspolo~enje koje otkrivo ni~tavilo”. Po Sartru, ,,~ovek je bIte kojim ni~tovilo dolozi • I
I. poreme~aji peristaltike creva I sfinktera.
no svet”. Jaspers opisuje ova mu~no emocionalno stanje koo ,,egzistencijalni strah” B
1,~ B
I stalno ,,pre~ivljovanje smrti”.
Anksioznost moie bItI normalna I patolo~ka. L I
B.
I—
 ~[IL.~
:~
L
: Ako osoba ~ivi u stanju stalnog i~ekivanja nesrec~e, zia, prete& opasnosti koja i’
L
depersonalizacionim, derealizacionim, halucinatornim i paranoidnim produkcijama
E I~ -
budu~nost ~ini neizvesnom iii besperspektivnom, onda je to anksioznost. Kod straha
,,aktuelna ie sadasniost, a kod anksioznosti buducnost”, perspektiva, egzistenci~a
~ :~ obolelih.
Depresivna anksioznost prateci e simptom svih depresi~a (i neuroticnih) U sIu~aIevIma
-
— -

I. -- U stanhlma straha i anksioznosti dolazi do poremeco~a krvotoko, disania, varenia I psihosicnih depresi~a moze se ispoI~iti I kao ,,morolna anksioznost”, a pracena ie —

~:. - -

- -~
sI. Intelektualne funkcije su inhibirane iii stimulisane. U prvom slu~aju osoba ,,gubi
glavu”, te~ko shvata i rasuduje, ,,postaje glupa”, gubi pam~enje iii, pok, svrsishodno
~ ‘ ose~anjem krivice i samooptu~ivanjem (autoakuzacijom).
:-.- -

~r ~~I:
-T
~ 11.
anga~uje sve svoje intelektuolne sposobnosti. Racionalni postupci I slo~ene radnje
i aktivnosti su takoc~e promen~eni Neuroze straha karakteri~e op~ta razdrazliivost,
•~
I:
... ~.. .
- — — - — —

~f
~ ~
~ pla~ljivo i~ekivonje I napad straha. .
Osoba koja je preosetijiva, naro~ito u sferi ~uIa (i senzibiliteta), pla~ljivo i~ekuju~i 1: .
28;1 .3.
.~
Opse~i~nó~kompuIzivniporeme~àji
;....~:.(prjsjIné:neUj.ö±é):..~::.:.: .:.: ... ~ —
-.
::.: -.
::“

j ~- ,,ne~to”, aktivira strah i u najbezna~ajnijim zbivanjima. Crna predvidanja, o~ekivanje { ~ . .... ~ ,~::.. ~ ::.:~: :.:.... .:: :.

j~: - - - prete~e nesre~e i maksimalni strah takve pacijente tiranski goni do ,,obiloze lekare, ~ .

:
~ - tra~e golu istinu ko~u naslucutu”, guta~u mnogo lekova I meniaiu lekare ako rn
ovi ,,ne prona U fliS a . - ::. J
I:
Prisilne neuroze dele se (iz didakti&ih razloga) no opsesivno ruminativna I opse
sivno—kompulzivna stanla. Prve karakterise preokupiranost prisilnim mislima, ide
- - —~ ]. Napad straha po~inje sr~anim smetnjama, nemogu~no~u disania, vrtoglavicom, 1 ~ ama. Kod opsesivno—kompulzivnih stanja pocijent pribegava prisilnim rodnjama i
~ 1 - - ~ nesvesticom, drhtonjem, prolivirna i drugim vegetotivnirn smetnloma. Pacijent alarmiro ~- ~ postupcimo, koji nekad predstavljaju pravi prisilni ritual. (U ovoj grupi nalaze se
~ I. - :~ okolinu ill lekara do mu le ~ivot u oposnosti, ispoljova stroh od trenutne smrti ili ‘- • poreme~oji poznoti kao: opsesic’no neuroza, ononkosti~no neuroza I opsesivno— -

~ Ii! : B ,,ludilo”. . kompulzivno neuroza.)

: ::
- - - - - -
. Ii II
- - - - - Neurotska anksioznost javlja se u slede~im oblicima: kao lebdec~o, socijolno, Prisile su noj~e~c~e simptom nesvesnog konflikto, gde se prepliëu ~isto~o prljav~tino,
~ - - - hipohondrijska, fobi~na, opsesivno—kompulsivno i somatizovono. ~. ~ ljubov mr~nja, ~ednost porok, pravda nepravda. lzroz su zobronjenih rodnji
— — - -

~
i.:
-. -
- - -
- Lebdeca (flotiraju~o) anksioznost prac~eno je lebde~im strahorn I i~ekivanjem do
~e se ,,ne~to stra~no dogoditi”. . LiF
: ‘~
i mo~tonja, odbrano od izro~ovonjo tih te~nji, samokofrjavonja zbog tih socijalno
neprihvatljivih teThji i fontazija, kao i nesvesnog oseãanja krivice. Mogu& su I prisile
.:
-
- -.

~
~
- .
--
..
: Socilalna onksioznost ispoliava se koo stranI od l1udi, iavninI nostupa, crvenienio
.. . . . . -
••
•.
I
mogijskog mi~ljenjo i sujeverjo: ponovljonje koo ritual ronog detinjstva, sujeverne
. . ,, . ,, . . ,, . . .
~. -

~ I - - . I I . - •i ii radnie teronia baksuzo ,,kucania u d~o ,,pl~uvan~a I sI. lz tih malih rituola
, ,
(ereutophobio), od osobo suprotnog polo, guoltKo kontrole sopstvenog ponason~o I •~
~
~

1
-.

- —
- - -. .
-
-. -i-f
~. . .

gde je usmereno no kornunikacije s drugim Ijudima

. . .
dr. Zbog dozivliaia sopstvene nesigurnosti osoba ie inhibirano u mnogim situacilama . . j—- I
f •~
: - Ui
::
••
•~
mogu se rozviti veliki prisilni fenomeni.
Prisilno deja i prisilno rodnja naj~e~e se javijaju zojedno. Medutim, pocijent ,,zobo—
- -
--

-
-
-

~
P —r ~.[ Hipohondri~ska anksioznost se karakteri~e prevehikom brigom za sopstveno zdrav—
Ije, koja nekod ima dimenzije I kvahitete psihoti~nog do~ivijovonja. Ovokve osobe
— : :: rovi”, t1 potisne ernocionalni uzrok prisilne radnie pa se u n~egovo~ svesti po~avl~u~e
somo prisilno radnia, koia tado predstavl~o sirnboiicnu odbranu.On pokusava do se
~L ::
~.

lip insistiroju no minucioznim ispitivonjimo, a iekore i kori~enu tehniku istra~ivonjo oslobodi prisile tako ~to je odbocuje i zari~e se do no nju ne~e mishiti. Medutim, -

~ :~ smotroju nepouzdonirn. time se stvoro

hi ritual tokyo emocionolno
do isprazni nopetost koju krivice
bolesnik moro kroz prisilnu radnju
nopetostTada
i tokogoseobuzima
zo~oranioseconie
krug zatvara. ,,zoto sto ie popustia”, a to
~ - -- - 4 . -
~ - :_L Opsesivno—k..mpulsivna onksioznost edon ie od simptomo prisihnih neuroza. stvoro novu
~ Fob I no onksioznost vezona ie zo predmete, ~ivo bico I situocile iz svokodnevnog :: Prisilne radnie su uvek sirnbahicne ioko nekad mogu izgledoti besmishene Nai~e~ce

~
Ij~II_ -
-
-
zivota. Maze bitianksioznost
Somatizovana simptorn I ispohjova
neuroticnih i psihoticnih obolienia.
se no pojedinim sistemima: kordiovoskuharnom ~
:~: ~
~ je to pocijentavo
sposobnosti prisilno
kontrole pronje~toruku,
sfinktero, go opsednutost brojonjem,
vezuje zo ku~u strah ad
ihi primoravo do gubljenja
be~i ku~i
i~i~ -- (tahikardija I dr.), respirotarnorn (dispnoja, ostmotiformni napadi), gastrointestinal— t 1 ~ taksijem, stroh ad izgovoranjo bestidnih re~i, psovki (koprolahija), stroh od agresivnih
~ nom (muko, povra~anje, gr~evi), urinarnom (poliurija), mi~i~nom (tremor, tikovi), ~ i nemorohnih postupaka itd.
~~ I . •• -
senzitivnom (porestezile bolovi) I senzornom (vrtoglovica). I ••
•. Bitne korakteristike hicnosti prisilnog neuraticora lesu: onolno—sodisticki karokter, s
- - - - .~. -
..

I Psihoti~na anksioznost je veoma intenzivna I destruktivna. Slobe sintetske funkcije ~ :: tendencijom mu~enjo samog sebe uz istovremeno do~ivhjavanje sre~e, sumnjo u

I
~

•
- Jo trpe kona~ni paroz, a psihozo rno~e do se jovi kao izhoz iz somrtnog straha.
Shizofrena onksioznost edan ie ad simptoma shizofrenih psihoza, ih~, pok, dovodi
Li: :!• sve i sva~ta, hiperemotivnost, shizoidnost, moraine krize, stidijivost I inhibicija u
soci~alnim kontaktirno, skhonost introspekciii I ,,monIII redo urednosti”
-
~-

.“ I

—
--

-.

I
•
-
- do pajove mnogih simptama psihoze (poranoidnosti, no primer). ispoljova se u
.
HL. I:: - -- -

~ a,
:P~: ±E:2::~ .:zT:i.~z~:’ :::::~::;:::
~ :iz....r~:L::.r

: • 4-~-~-~
::•.,:~:...:.
L. -- —- -, - I - - - -

-.. ‘--‘~:,-+ii.iii
--~~ -~

-
~

•~~1A RB
• ~ ~

:}zHz-~~
I t L - -

t ‘:.- ~ —--~- -— - - ~I
II
 m~: ~ H .

k.__—-_ •._~_._L._.~.__~ •.....~ ~ .. . . . i... -

EE_ ~zzz~z~. - ‘I.

~ —______ . . . ~ I .

. Me~aIu se elementi erotizma I sadizma: te~ko& u napu~tanju objekta, simboIi~na promeniti procese prilagodavanja. Stres I kontinuirane traume remete odbrambene
~ vrednost novca, akumulacija novca s oseëanjem sigurnosti, tvrdi~Iuk, me~avina i~ (imunoIo~ke) mehanizme, kognitivne obrasce ~ivotnog funkcionisanja I ugodnost
11E tvrdi~Iuka I kompulzivnog rasipni~tva (pokioni), zatim prIjav~tina (ponovna pobuna ~ovekovog socijalnog poija.
~ protiv vaspitanja i kontrole sfinktera) iii ~istunstvo I skrupule, moralna rigidnost I . .

— —
asketizam. .
r
ml ---~—~——
~—-÷~_— -
.-;~.--—--~--•-.--—---•-~-—
—
-‘

I_,_. Khnicka slika. Opisuju se: opsesije sumnje (o sebi, Bogu, davolu, svetu), fobi~ne
— l__~ -: . .

~ opsesije (pal jenje svetla u slu~ajevima fobije od mraka) I impulsivne opsesije, koje ml r4- ~- -r- . -~

•11-
~ .
se ispol~ava~u kao prisilni strah od apsurdnih postupaka (izgovaran~e bestidnih, . . . II 281 4 1- Akutna
1
réakci’ana
i ‘ F stres . .~
I -
. -- skarednih re~i, strah od gubitka kontrole no javnom mestu). I
~ ~EE~EE (U Desetoj klasifikaciji opisane su sIede~e grupe: prete~no opsesivne misli iii rumi— Fizi~ki i/ui
mentalni stres dovodi do akutne stresne reakcije, koja se posle nekoliko

~ ~_IZE
facile, prete~no kompulzivne radnje opsesivni rituali, me~ovite opsesivne misli I
radnje, drugi I nespecifikovani poreme~aji.)
VrIo je neprijatna opsesivna zaokupljenost kriminalnim postupcima, kao ~to su
—

~—“~‘
1
:
I
dana sti~ova.
Delsivo razli~itih stresora mora bItI sagledano u dinami~koj interakciji, u kojoj
poseban zna~aj ima stepen fragilnosti, vulnerabilnosti osobe koja le izIo~ena de—
-

J—~-——-
~~
bezo~no pona~anje, podmetanje po~ara, ubistva Ii okretanje agresije ka sebi I
opse d flu ~ os samou b~
is om. Ii. I
jstvu siresora.
. . ~. . . . . I •. -,
:~~E_ Stresori su raziciti snazno traumatsko iskustvo koie dovodi oo egzistenci~a ne
[I: :— Kompulzivni fenomeni otkrivaju se u mnogim sIu~ajevima zloupotrebe I zovisnosti
.

Lj ~ I
—

ugro~enosti I pretnje integritetu Ii~nosti (katastrofe, nesrec~e, kriminalni napadi, 1

‘L~ (ekshibicionisti~ko pono~anje no javnim mestima). IE reprezentativnih vrednosti ~ivota. ~.• -

~ Za kleptomaniju kao kompulziju karakteristi~na je krada kao prisila. Ukradene ~ ~ Individualne reakcije su razIi~ite, pa le Iogi~na I razIi~itost kIini~ke slike. - . ._

—— stvari imaiu simboli&u vrednost, dok materiialna vrednost nai~e~ce niie od bitnog -

z~j~ci ~ Osoba je su~ene svesti, ,,zgranuta”, ocalna, dezonientisana, u stuporu iii u bes—
~iZE. .

L : cii jnom i vrtoglavom bekstvu. Manifestne su I brojne vegetativne smetnje. U ove

- ..

:
I~_~_ I .

~-.-~-— -~- Prisile se javIja~u u neuroti~ara I psihoti~ara. Neuroti~ar svoje prisule, koje se kose s •~ reakcije mogu~e je uvrsiiti borbeni zamor I psihi&i ~ok. —.

~—-- — moralom, nikad ne reaiizuie, ier ie svestan do one poticu od n~ega dok psihoticna, -t~ I

~ — (Neuroticna maika s prisilom agresivnosti prema detetu nikad svo~u prisilu ne os

~ ~t tvaru~e, dok psihoii~na maika mo~e ubiti svoie dete) ~±:: ~ ±~ ~,. F I, ~ ~ i~ I} I. ~ J4~ — ~. -~ T
I —me— Prisilne neuroze Ieee se psihoterapi~om medikamentima Terapiia ie duga teska i I — L . ii
~ ~ ~ ~ ~J~; t_~4
28:l.4t2~PosttraumatskiJstresniporemecai~
I I
Ii
~:::
. . . . ~ - I . . L -
Ne a evo uiraiu u psi oze, a ne a I S izo reniia moze poceti 00 vrsta prisilne I Ill~.. . L I — —

~~•-r ne~ro~e. h k d h f k F-:’ ~ —-~ -~- ~-~--~-~ ~-~-- F-~-.— ~.--.-—-,~-~-.~-

~ . ~. • ~ , .
Ova vrsta poremeca~a razviia se posie traumatskog I katastroficnog iskustva, a .
:r .:i.
:
~ I I
~ r ~ —-r~-i”-1 ---i . II

‘I
I —_-+-~
H
—
I ,~I .
—
I
——
IH
—- ~ -.
Tm I1ZT
~
L~ ~1 —ib r
HL
,j~
pogodan teren ie postolanle rani~eg neurotskog poremeca~a —

— --: ET1J1:i ~ ~E~~bT:T: ~. i~H ~ ~ • Uzro~ni faktori su, nesre~e izazvane prirodnim I ijudskim faktorima (elementarne ~

~ Hb~t i~---•
~_ ._~ .~ e ~Ie,ia t sir~e~FJ
~LLIporerne,ca~I..pI~IIagodpvqn~a
—

~,
~

I~_h
—

~L~L
j-~~ ~

~
~ : ::.: katastrofe nesrece, prisustvovanie nasiinoi smrti drugih osoba, torture, pogibi~e,
zio~ini i te~ka ronjavonja u ratu I sli~no).
-~

~ J D~J~ir:jrJ_im_ H
~ V
i~-~-~ :_
4~.: LLii~±Lrrr -~ ~
-. I:
I II
: Postole epizode ponovnog do~ivijavanja traume u snovima I noënim morama ih na

Ii~E4- ~ Reakcija na te~ak sires I poreme~aj prulagodavanjo je novouvedena dijagnosti~ka I ~ javi,sa nagIa~enom potrebom do se o njima vi~e puta govori sagovornicima iii,
L~—ij
~f—~4f
kategorula, a uklju~u~e akutnu reakciju no sires, posftraumotski stresni poreme~aj,
porem~aIe priiogodavanja I druge nespecifikovane reakcije no sires.
~—~-

H ~
:: pak, odbijanje do se govori o tim dogoda~ima.
Psihotroumatizovona osoba rozvija onhedonisti&i stay prema ~ivotu, ~okpreziranje
-

flit
~T~-’~ ~ivotni dogadaji, izuzetno. stresogeni, mogu dovesti do akutne stresne reokcile. •-r~’ : ~ivota. Emocionaino je tupa, izoiovono, so tendenciiom rozvitania strotegi~e izbega— ~_~_~_t
~ ~I
tY
Zno~oIne promene tokom ~ivota, kumulacila neprijotnih dogadaja I si. mogu bitno ~
I
:: I
vonjo podse~anja no troumatske sadr~oIe. -r- H -

--r~ - ~r • m~
~ fl I
I Tt~t I ~ —r-~~-[ I —j —i - ~—‘--~- —h-t-’-r1-~n- ~ -‘ ~_ r~ h~T~rr - I ~ T ~ziJt±LL
1 II
rr’r~ ~ +
-
~
I1i~)nr
I
~ir~~rr~ I
rH-mH—
~H~L ml L I
H..
II mmI r1Lr~~1 ~rni1jjiz
~Vj~ T~t_~t ~t L_~L~J~
~i ~LhJJL~_III

~ I I 4I4IT~ :~:1~ :-:~~ I• I I ~ I~41 : ‘:r -~ ~ ~-j----i - ~ ~- ~-i-r ~ ..

 I I ~I

-+-‘-+T-’-- ~E2HH~; H :. . :. .: ~
*1
o z:L::z~~::~z:::::.’, : .., ...:~
-~

- . ~T mr-. ‘- - -; . - —I- —~ —~ H; H
Postoji opasnost dramati~nog prise~anja no trournu, prac~enog okutnim strahorn, ~ 1,0 zlostavijanju se mo~e govoriti koda jedno iii vi~e lica kr~e nedodirijivu zonu
poni~norn onksiozno~u, izIivima besa I destruktivnosti. j_.
• .
toko ~esto, otvoreno I ~estoko, do se mo~e smotroti da normalni razvoj deteto poti
.1 ~ Anksioznost depresija mogu eskalirati do nivoa suicidalnih tendencija. u torn procesu.”
Tokorn trojonjo ovog porerne&jo (od nekoliko nedeija do nekoliko meseci) osobu ~ Ovde je obuhva~eno sIedec~ih osom podru~ja:
r
-.

-- - .. treba za~tititi od mogu~e zioupotrebe alkohola, droge I prevelikih dozo uspavljujuãih — oktivno fizi&o ziostovijanje;
- - I umiruju~ih lekova. — posivno fizi&o ziostavijanje iii zanemanivanje;
- II
.
— oktivno mentolno ziostovijanje;
p
• -~1 — posivno rnentalno ziostovijanje (nedostatak stimulocije, odsustvo brige);

28.1 .4.3.~Poreme~aji prilagodavanja

- .,,• . .
. -~-~
.•—.-.-•.--.~--•--~--..---
:
I
— seksuolno zioupotrebo;
— medicinsko ziostovijanje (pninuda do se koriste psihooktivne supstance — olkohol,

droge, lekovi);
U p — tortura I mu~enje;
p
- - Roznovrsni stresni doga~aji (te~ko bolest, ~oIost, izolocijo, migracijo, izbegIi~tvo) ~ p — dru~tveno ziostavijonje (slabi stambeni uslovi, nedostatak zo~tite, ~estoko takmi~orstvo
Li
p so vr~njocimo). . -

~—
p
- -- povredivosti osobe. I Kozno je uvek ~in mrThje. Fizi~ko ko~njovonje ,,vredo dostojanstvo Ii~nosti, a dete
:1:~ •~. Odsustvo borbenosti, prolongirano onksioznost, depresivnost I skionost disocijalnom : p
I ~ini ~esto brutolnim I surovim”. I~1~

pona~anju naji~e~e su manifestacije neprilagodenog pona~on~a. p Nacionolni komitet Velike Britonije zo zo~titu dece (1 996) pod zioupotrebom dece
1Z~ Ovde se mo~e ukIju~iti kulturni I akulturocioni ~ok, s ogromnirn problemirno I!’ p. podrazumeva ,,sve ono ~to pojedinci, institucije iii procesi fine III ne fine, a ~to -H
I
• •r1-tTT priIagoc~ovanja sredini, posebno onoj gde postoji velika razilka u kulturarna, pp direktno III indirektno ~kodi deci III o~teEuje njihove izglede no bezbedon I zdrav
tradicijoma I obi~opma. -U .4 rozvoj ka odraslom dobu”.
I - - Noj~e~e su opisani krotkotrojna i produ~ena depresivno reakcija, onksiozno—depre— II Opisuju se s~ede~e vrste zioupotrebe dece: fizi&o ziostovijonje, seksualno zlou ~ETIHET1
I.
sivna reokcija, prete~no ernocionalni poremec~aji I porerne~aji pona~anja. II potreba, psihoIo~ko (emocionolno) ziostovijonje I zanemorivanje, a u odnosu no
I.
-~ - II mesto de~ovanja — unutor porodice (70—90%) I izvon porodice (u institucijoma, no
H- I
I poslu, no ulici, u rotnim.zonomo).
I i~~ ~ r,,
~,
-~ :r :. •~ ~.
- .
I II
~ ~fl-IJt ~ J TV’ r~rEri JTLEFEJT 1 I II a) Fizi&a zioupotreba L~. ‘.

~ .+Frr~~~-- H.-
- -
II
II 0 . --
-t ~i. £28 1-4 4~osta I,anie-izanem~cy~vanie dece Fizi~kom zioupotrebom smotra se nomerno nono~enje povreda detetu. Postoje
- . I.

-. - • — H H p brojni specifi~ni pokozoteiji no osnovu kojih se mo~e zakIju~iti do se radi o fizi~koj

p.
i:. ii I. zioupotrebi, rnada se mnoge porodi~ne drome odvijoju u ,,trnini privatnosti”, a u
. .. . .
I
- -~ U Deseto1 medunarodno1 klasifikoci1i nalaze se kategori~e T—74, ko1a se odnosi no II brutolizociji svokodnevnog ~ivota sve je prekniveno ,,dru~tvenorn zaverom ~utonja”.
El
~±b sindrom Io~eg postuponja — ziostovijanjo, I Z—61 — problemi so negativnim ~ivotnim Z Ii
,,Biti dete ne treba do boli.” Ipok svoke godine je milion dece, mo~da i vi~e, ~rtve
I
I
IjEl t. dogadajirna u de~injstvu. . II ziostovijonjo, a uveden je I termin ,,sindrom pretu~enog deteto”. Miadi su fizi&o
I.
Doleko istorijo beIe~i mnoge nehumone postupke prema deci, medu kojimo .. I. ko~njovonje oznaëili kao ,,batine koje se pomte”.
I
1110. I — napu~tanje, batinonje, seksualno ziostovijanje I ubijonje. Poznato je ubijanje -
U
I PsihoIo~ko ispitivonja ~rtava fizi~kih tortura pokazuju do su to osobe niskog praga
- vonbra~ne dece, zotim ~rtvovonje u kuitnim i religioznim ritualima (u Jerihonu, 7000 ~- II
früstrocijo, skione izra~avanju besa, stalno no emocionolnoj kiackolici izmedu pnih—
U
godina p.n.e., nadèni su brojni de~ji skeleti), ,,provo” no ubistvo I prodaju deteta ~-
I. votonjo i krojnjeg odbacivanja, nepovenl jive prerno okolini, netolerantne I ogresivne,
(u 12. veku, no primer, majke su bocale decu u Tibor). I.
1011111 -
U
U
~to osuje~uje njihovu integrisonost u snedinu.
Prema podacirna Nocionalnog komiteto zo prevenciju ziostavijonjo dece (SAD), p
II -I--
1 ‘. u toku 1 992. godine prijavijeno je tn miliono (I) sIu~ojevo ziostavijanjo, a svoke
—,
I
I
Ziostovijano deca pokazuju agresivnost i destruktivno pono~anje u porodici I ~koIi, -4- -~--H-:
I skiona su tu~i I tironisanju, a na kasnijern uzrastu pokozuju delinkventno I ontisocijolno
godine u SAD umire dye do ~etini hil jade ziostavijone dece. I
I.
1111111 :1 pono~onje. To je naj~e~i±e posledico bozi~ne identifikacije so violentnim roditeijimo
I UIl.~~ . . . . . . . U
II ••ol~—o Kodo e rec o zlostavlionoi deci, novescerno definici1u koiu ie prihvotilo 1 7 zernalio p I (koji naj~e~e ziostovijoju svoju decu), ~to oIak~ava ,,identifikaciju s agresonom”. .L.
-I
Ii ~ ~Ionico Evropskog soveta (1 987).
11 III
III 011010101 -
00000 II I
U
I 000010 II
•II010 II ~
001 I
I1001ni I
000000 LI 00 II
IISII• 110011 1
010011 00000l I I
I III 111101 U
 r I -‘ I - I I - ~ — 1 -

b) Seksualna zioupotreba mentolni iii fizi~ki hendikep deteto, nemirno dete (ne spovo iii neprekidno place), ~
Svoko seksualno aktivnost so detetom bez pristanka deteta, iii ~ok I uz njegov
pristanok oko le mlade od 14 godina, smatro se seksuolnom zioupotrebom, pod
kojom se podrozumeva seksualni kontakt primenom sue iii uz pretnju do c~e se
~ r ~
fizi~ki neprivIa~no dete.
Faktori riziko kod roditeijo su: somohroni roditelj, miodi roditeiji, roditeiji ziostaviloni
koo deco, nisko somopo~tovanje, nereolna oëekivanjo od deteto I njegovog rozvojo, ~
primeniti silo. Ovde spodo I seksuolni kontokt izmedu tinejd~ero i miadeg deteto . nekonzistentna iii disciplina usmereno no koznu. . -, ~

ukoliko postoji znotno razliko u uzrastu. Seksualna oktivnost uklju~uje penetrociju, Nepovoljne socijolne prilike su: niski prihodi I nezaposlenost, socijolna izolocijo I
seksuolno dodirivanje iii nekontoktne seksuolne oktivnosti, koo izlagon~e pogledu
I ri. . . -—

iii voolerizom, opscene telefonske pozive si. I

• broino porodico. . . . . I
~ - r
Gotovo ie sigurno do seksuolno zlostovlionie so ,,nolcrnllm obeleziimo preastov i~ L • Pod nojve~im
dozivelci rizikom
multiplo zo pojovu
traumotska troinih
iskustvo, deconegotivnih posledicoroditeliske
bez odgovoro~uce iesu decopodr~ke
Kola suu _J~_
,,pusto~e~i sok uvredu, zostrosuluci pritisok ponizen~e krimincilnog tipo inten— troumotskoj situociji, deco kojo su izgubulo bliske osobe, deco sme~tena u kolek
i-::
I i I

ziteta . • tivnim centrimo (izbegli&i kompovi, domovi i si.) I deco koja su do~ivelo traumatsko
Seksuolno ziostovijono dete nije u stonju do se poveri, ve~ ~eko do bude pre—
poznoto.
No seksuolno zlostovljonje mo~e se posumnjati ukoliko dete I~esto i bolno uriniro, imo
r
ri •
:
• iskustvo III gubitke u ronom detinjstvu.

. - - . . . . . - ~. . . . . -
4

stomo~ne I veneri~ne bolesti, bolove u stomoku I u predelu genitolijo, onoreksi~no • Rane posledice u periodu detinjstva i miadosti mogu se ispoijiti nizom emo—
je III bulimi~no, poti od nesonice, imo nopode ponike iii je depresivno, skiono -- ~ :. clonolnlh smetnjI I izmenjenim do~ivljojem sebe (depresivnost, stroh, strepnjo,
opsesivnim rituolimo, mizofobi~no je, strohuje od odredenih osobo, u ~koli no • ogresivnost, bes, neprijoteljstvo, nisko somopo~tovonje, krivica, stid, posttroumotski :~ :rt -,

~osovima spova, neuspe~no je u ~koli, odbijo da govori, noglo menjo rospolo~enje, stresni poreme~oj). Mo~e do~i do somatskih poreme~aja iii fizi~kog hendikepo I
I. i~WI
so suicidolnim preokupacijomo I suicidolnim poku~a~ima. ~ i •I do smrtnog ishodo.
c) Zanemarivanje dece ~L :: Kognitivne smetnje manifestuju se zastojem u rozvoju kognitivnih funkcija (men
Pod zonemorivonjem se podrozumevoju aktivnosti III izostonok oktivnosti, koo I :‘ •: talno retordacijo III rozvôjno dishormonijo), intelektuolnom inhibicijom I te~ko~oma
na~ini roditeljske (starateljske) brige koji ne zodovoijovaju osnovne fizi~ke potrebe, II I koncentracije.
~tete detetu, III go izla~u riziku od o~tec~enja. Osnovne fizi&e potrebe su hrano, ~
I. - - -
krov nod glovom, ode~o, zdravstveno brigo, zo~tito I higijeno. Poremec~eno socijoino funkcionisonje ogiedo se u ontisocijoinom I kriminainom
I.
I pono~onju, zioupotrebi psihoaktivnih supstonci, a maloietni&e trudno~e nisu retkost
Roditelj III njegov zamenik ne obezbeduje detetu zdrovstvenu, stomotolo~ku III psi— t-~ ~ I
I I predstovijoju veliki problem (Individuaine drome I neizvesno budu~nost).
•1

hijatrijsku za~titu neophodnu za spre~avanje iii Ie~enje te~kih fizi~kih III psihi&ih E :‘ I.
I povreda I oboijenja. Zonemorivonje mo~e ukIju~iti ,,nezgode” poput gutonjo roznih
I
II
U.
U odroslom dobu posledice su depresijo, groni~no orgonizocijo ii~nosti i ziostav—
supstanci i gu~enjo, zastoj u rostu deteto III njegovo nopu~tonje. Zonemorivanje ~-
U.
II
ljonje, uz nesrec~no ,,transgenerocijsko preno~enje”.
mo~e bItI nomerno Ill nenomerno. Zonemarivanje moie rezultirati smrtonosno. I
I
II I I ~ ~ Li±jitj{:s~4*5
d) Psihi&o ziostavijanje (emocionalna zioupotreba) - H. U.
II
U psihi~ko ziostov~janje ukIju~ene su sve oktivnosti ib izostonak oktivnosti koje nanose
psihi&u povredu detetu I dine go ro’njivim. Te oktivnosti mogu o~tetiti bihejvioroine,
~

U.
U.
I.
I.

I.. -
- I ~. ~ Tff~Fn~ ~-1-1
kognitivne, afektivne I fizi~ke funkcije deteto. I. ti~ni (konverzivni.)-porernecaIIi-~-i---
i-t-t-i-t-H-t.’ t~r’t~ ~-r’~--f -~--~ -- -
Specifi~ni pokozotelji psihi~kog ziostovijanja su: zoostajonje u rozvoju, neorgonski
.I_ -~•i
••~
1111
•I
.U•I~ r~
L.~~__ •
onverziono
I
neu~ozpi(~isteriic~)~_
•
-~-~- ~1

-~--r:~ i~r
—--i
zastoj rosto, enureza I enkopreza, poremec~oji naviko (udoronje giovom, ujedanje), .1 III
I.
poreme~oji spovonjo, neuobi~ajene emocionaine reokcije (fobije, opsesivnost, I.
U.
hipohondrijo), ekstremi u pono~onju, pio~ijivost (strah od fizi~kog kontakto Iii hI— I. U Desetoj kbosifikaciji ne koristi se termin histerijci. Prednost je data terminu diso
pervigilnost), neprimereno stormolo iii pok infontilno pono~onje, iznenodne promene
I.
rn cijotivno, gde su grupisoni poremec~oji I disocijativnog I konverzivnog tipo, koji su
U

izgieda deteto III uspeho u ~koii I poku~oji somoubistvo. II ranije nozivani histerijom.
I
I
Faktori rizika kod zlostovljanog deteta su: ne~eijena trudno~o, ne~eljeno dete u U Medunorodno sagiosnost postignutq je oko svrsishodnosti do se poremec~oji s domi—
U.
porodici, mob te~ino novoroden~eto, odvajanje od mojke u neonotainom periodu, I. nontno fizi&im iii somotskim monifestacijamo obuhvate terminom somatoformni.
I.
I.
I.
II.
tt
- H-~ H
I II
U5
I..
I.
FZ~~1 r: + ~ - -
I-—
4iiii mss
-

~ •sI~m
-~- ~F-
I -
i~: I
I.
I II - ~4~m~:L9 t ±
221
z.~ ~
II•SU II -~H~j~
~rrn ~F
am
BIMIWI •••~~ RISS • I U. -l ~ .
-
I
III • IIIIIIIISUI • 5 5. U.
 ifrHi~w]ItF~
~ . .. . .,.
II ~
~ S. 1 . .~ . ~. ‘lilT
• T
I.~ t —
~FLZ+EFZ
Histerija je bib poznata io~ u storom veku, u doba Hipokrata I Galena. Noziv S Kado se problem (konfbikt) transformi~e u simptom, osobo do~ivljovo obak~anje I ‘
I
i ±~:~t~4 histerija poti~e od Hipokrota, a dot je prema gr~koi re~i hystera (moterico). Hipokrat ~ ~esto ispobjava fenomen ,,bepe rovnodu~nosti” (nije zobrinuta, ~ok ravnodu~no iii uz
41~T~ je, noime, smatroo do se bolest jovija kod . . S
I
osmeh soop~tova do joj je ,,ruka oduzeta”, ~to nije sbuëoj u osobo so organskim ~
~ _~_..IE~ zena nerotkinio, ciia moterica, zelino de— r~ .~, — I porobizama, koje su depresivne I zabrinute). TI:
teto, luto pa telu I izoziva razne simptome. ~ I: ‘~ ~ ‘..
I Histeri~ne osobe mogu opono~oti svoje roditebje iii ~bonove porodice, erotizovoni ‘+T
±H-±± Kasnije se verovabo do histerija nastoje ~. a
I
hisferi~ni roditebji mogu erotizovoti odnose so svojom decom, a postoje I mazohisti~ki __j--~~-~
u slu~ojevimo seksualne opstinencije, po I izbori, kad osoba ,,postoje bobesno do bI dobibo ill zadr~ala bjubov I po~nju”. I~. ._~

-
—
±t~j~
-
nezodovoijeno,
rokuje furiozno
odgovarojuc~e moterico
bolesne prouz—
manifestacile. .~., ~ ii,_•.
. . .
a
II

Mnogo vekovo kosnije zapo~eno le do od : J TT 1

histerije mogu do obole I mu~korci.
a
- - I
I ‘S
II -
•-
-- ..
Sredn1i, o delimicno I nOVI
. ..
vek, bib SU
Sarko
( Ro~” prikazuje
Bazel) histeri~nu pacijentkinju. mm’ II

• - - poznoti ~0 nekim mosovnim histeri~nim “ ‘

I.
.E.
r+ftFH
- pojovomo, kao ~to su histeri~ne ,,epidemije” igronjo (no primer, igro svetog Vida •‘
- - I taronteba). Verovobo se do se u feb obolelih noseli dovo, a simptomi su ziodebo ~, II
I.’
all
,,ne~osnog”. U nekim krojevima no~e zemije i donas se opisuju polave tronso u
• -
.1 :~ ~:
• : - - koje zopodolu ~ene zo vreme nekih verskih prozniko. II
II
aII -
Fro~d je ovu neurozu nazvoo konverziona. Premo niemu, konflikti izmedu nogonskih
-

-
~eljo I eti&ih principo li~nosti ~esto izazivoju neurotske reokcije. Ako iz tih psihi&ih
konflikoto nostonu telesni simF5tomi, tado je, p0 Frojdu, u pitonlu konverzija, odnosno
‘ii
I:
ii F
Sl~
II
± konverziona
oboleti. neurozo.
Psihi~ki konfliktiPriimoju
tome,odredeni
postoje uticoj
~irokenomogu~nosti
vegetotivni ,,izboro” orgono
nervni sistern, koji ãe
izozivoju~i 1 II iT
I fl

poreme~oj u funkcionisonju ovog deba nervnog sistemo. Emocije, kojimo je ~or~irono I. TT

ii
- —i-- ova bolest, usbovijavoju ponekad poreme~aj tkivo I organo koje inervi~e somotski III
III
j

Hr - nervni sist~m, potvr~uju~i time jo~ jednom zokonitosti psihosomotskog jedinstvo

ovih I slicnih fenomeno. II ma
I
Frojd je isticoo zno~aj seksuolnih pub— I
•1 ~ .,3~ — — . 4 II
II -n •
(I zijo u genezi konverzivnih simptoma.
I III
Is. Medutim, donos su I stay I pono~anje u
~ ~J
-.
a .‘,~.
‘- ~‘.•. .
II,
III
U
ma
I
:tj-f••
t iiII - ~ III I :‘
poliu seksuolnosti bitno dedromotizovoni, mall I.
- I.
- ,--‘ ~ . • • .•. I
i_Il II
4: .
• I
osbobo~eni predrosudo I liberolizovani. $ II II
. • ~- ., •• SI II
—
Stoga je danos opravdono isticati vafrost a. -I
1101 agresivnih pubzilo. -
-
. -
p~••
...•
-
. .• .
-.
III II
‘I
a
I.
I
U histeriji I konverziji simptom se pojavbjuje • ..~ mm I,
I II
urn / 4..
koo metaforo, koo govor teba I dovodi do III
•.• 1.. II
emocionobnih sotisfakcijo I rosterec~enjo. ‘I.
RI aim •
Ii ‘RI Deco i mbodi upu~uju okobini simptome mu i
I~ •R mu
koje treba de~ifrovoti. Simbobi I simptomi, ii RI..
Ii
I
III
RI u orsenabu ~irokog izboro, predstavbjoju
,,Gospo~a kojo je obnevideba” (R R . ma
iii “~- A RB.. -
Rubens) - a II...
~esto jedini no~in komunikocile s okobinom. a.
I. SRI...
ma S.... I
ima•au bzbor orgono koji c~e ,,obobeti” takode je II II I....
I, a Faze vebikog histeri~nog napoda 511R
simboli~on. J.—
~ am 11151
.I_ I am SI..
I
4:’ U
U ii
IS.....
1551111
SI a I,. ,; Ii •~ IRIRRIRRI
I......
. I ‘
I
-
I
LI
iI__ — -
--
~ttI:ti[: -iIt1~±tt U.S.....
SI.’..
I.R.S
ma. mass, I’
‘ma.
I—i I •
±rHj~:
RI-I

~
•!

S •J_
.

r mBil.
~1m11 - -
mama
—
-~- -~ 1--~~t -t I.....
S.....
~1••SI
- 222 -1--+ a mm — ..•...
~I•ISR
I~H
H
I
B
RI
RI
111555
1
—
IRI’ .1’.
. -~bT’
ii II
II
U’
• U
• II I
~l lI5I~•
-S..—..
 OZ!,CJod ou~iJe~SiL.~ po~ oo~) 1! ou!~oAopoz o! ewo~ Pd eDndo~ Oi.1!1 !I! !J0A06 ou •1
- a. aaaa aaaa a aaaaaa a aaaa~a~a~aaaaa •aaaaaaaaaaaaaa aa a .1.1.
L httt - iff~ ~ r-rrn- r-~ 1- I
-~-~ — _rm mr_rr -r a.’ aaaa a aaa a ~a aaaaaaaaaaaaaaaaaaa aaa ~aaaa aaaa aaaaa_
a..
{~Hfr77 ~ ~ ‘a. a::ILhaa:,i!:i:a. ~
- - L ‘
L1ti i.:f_~ T~Z~ t a’ aau •aa -
aaa aaa -
..aa..aaas.aa..aaa•.a•aa.uasaaa a
‘a
:~ - -~-~ ~± ~
a’ : ~— ‘:
:::~::.jp:a~p~jp::I :~:~: :.
a’.
“a
I.
a.’
H- ~ -~ ~.-- -L-~. ~~LL ~ ~._ ~4. a.
a..
-: ~ ~ 0. irIIIIjIiIIihIIdiI~JIIh!IIIIi!~J:
a.
a..
a.
a. I
a’
U. 1 -t !Ue~s!wseq ns 1! n~!~oqw!s nuopoipo n!ow!
I. 11 po~euod 1s e!Uoiopn ‘e!uo~oq ‘e!uo~ni !40J~0d !UJ0~!z010d ‘!UpoLIS!SJASOU ‘!u!IpSe~
a.
a’
a.
a. e! CUD!W!IOp ‘OW!
a. - o)1!IO)lfl ‘Chzeuwv opodCU 6op!~deI!de 6o~!IeA ~0 OAO)IIIzCJ oqeii C6 od ‘CJoplU!}S
a’
[a
P~! o!iDuolodw! ‘1Soup!6 ‘a eio~uo~ o)l4!qnb !U CWOU e?~e~!ou ‘o~!ze! oz!J6n oweu opodoU 6OIO~CAO fl)1O~ fl
a.
- —!~J ‘e!!DonJ1suew !!0?9w0J0d ‘e!uo~ow o~so~ ‘o!iDodi4sdo I oIe~o!ip ‘o!!s~eJouo a. -f o!uozodo we!oDowoJod s ‘nwn!ui1ep n e! op oo~ osouod Os DII6UC~ oulCUolDowo
a
‘o!uo?ojAod ‘o1nw ‘(snDJ~sA~j snc1o16 — ,,n1j6 n oIpOu~”) o!u04n6 oIu~ows ‘OW!pod a.
a. ~Z e! O4~ OUO !J0A06 ‘o?!A oqos~ oue!uewz! ou~!w!Iep OUCAfl~O O~8~ 4S8AS a!
—Cu WIU?I4CW~SD CU?!IS o!uo~n6 ‘o!ipJo~iL~o~ os n!o!o~qn OUOWOUOJ eU?!JO~SIL~ fl a.
.. WO~ Pd 0AO?i6 LIP1?!uoPl ~ZO~ !~CJ!~0J O~OW oqoso OU?!JelS!LI ‘6o~uo~ OZC} OlSOd
a.
!w~~10 ‘!fflbwJOp !uzCJ ‘(C~ue!!DCd ~ od owiDolAod wop~ou a.
‘a a—i (,,snUo~o4s!do” !U~P045!LI) owo~od woI!I!~od
po~ o6n~d oueMD) woz!loJ6owJop ! oo~ ‘(ow!~e~!woJ~s~e ,,W~OZflp0” CU 0~0JCU) aa
a. I n6o1pod !?n!nJ!pop ‘(olDies op DJo,I) o~n1 !o~oiod ow!znoz oqoso ,,CJ~W o4s!~ z~”
Czouo!ID !W~p~ n!o!oJqn Os ~!u~ows OAO —
e!u~ows a)P1IOJI-OUJOIOWOZDA a. I-i
a. II o!Uepnqzn 6o~eu o1sod ou~~qQ w!!!u?!1owoJp ~o! !uRn o6 op ~npoid C~ pCd
a’ I
4S0)~OJ flS!U O~0)1C~ CSfl)lfl ! CSU!W i!o?OwOJod !u~!J~~5!I_1 .. I —CU O~OW wo!!DuoMo~ui wo!oAs o!o~ ‘e)l!lqnd n~sns!Jd n ‘ouloJioo1 o!!Apo ‘n1~ACJd
a. I
a. od ‘es !!°1 ‘(o!!zInAuo~ CUA!4C!!DOS!p) podou !U~!J91S!LI Pt!IOA e! !!!wCln)loptodS!DN
•(onui6od 6n~dns u&u e! op ouo4~doos o! 0! po~ a. I
o~nuai~ 6ouo ,,oIoAnI6o” e! o!up~uo~pod oupe!) UOWOUG} uC~!IS e! C?OAnl6 oU~ua~S!I_l a. • o~oi~od
aa I
a. I
‘I I LI!UJO~OW o!UoAo!1ods! OA~SflS~O bound~od op o4eJ~od LI!~5!P0A0LI ‘LI!uJCl!7CJCd
• :... -•: ,,oA4s!IoAopoz !I! ~S0U~fl~0UA0J ndo,” oAo!Iods! a’
a. ia ‘~!U!~pseq p0 nuozodo!!p wo~oi~ n es n~ei~ wo~dw!s !AQ — !W04dw!S !uJ040W
~ 0W04 !Jd ! !p!A op 0~OU !!°~ Ou C9OSQ (OD~JatSA~ S!SOJflOWD) ,,!d0150” w~sos ouo a’
uaa
a a-!
I.
(,,e!iod 0U~~A ou~oqn~”) OSflcjfl4 n~!Iqo fl ~0AC~flS os e~ow eqoso eU~!JO~S!L~ e!iod I. e)p!LI!Sd e)p!JOJ~—oUJo~OWoZOA ‘O)p!JOZUBS ‘8UA!~!ZU8S ‘OUJO~OW CU OWO1dW!S
a I.
OUp!A 0?oAflI6 CU?!J9~S!L~ o1ida1s 0U~LJO~S!L.1 flS ~ODIC~ —
i!oeweJod pI?!~0zuaS a LIPPP-~!l~ n1epod owe!nDniodojd o6oIzoi LIPP!P1°P!P z~ —
o!I6olouewoua; D)I?!U!IN
oW!Ai~opoS ! W0!!d0Je~0L.1!Sd a I
I. !4~JA0Z
OUIC~CJ 0~S!OZ !~S0U10)10 We!CD!4S
a a
OS 9~O~ ‘CW!D!~O6ICUC n!!doJo~ Cu 8u~uO~s!ZeJ ns o!~oqoAo~6 OAQ Cb!Jq IA0~UO!!DOd a I. W!U?OJS8U 1! wo~a~6 nbow Jo! ‘~uzoqo ~q CqOJ~ owoqoso w!A)loAo Os ‘o~e~qo~
a I.
a a n!uo~n6 woUA!~oJ~sUowep 1! n!uoA!paJAodowos id ~sou~oi~oa~ n.&s ou oj~zqo ze~
I.:..: . . S !~! !lS0~OdCU eu~iioJnOu o!uo4s Cu JOAO6pO ns ~so~ e!~oqoAo~6 a I. o/4s!qnouioS OW!!0~fl)Iod w!UICJ~oe~ ! n!oAo6aqpd ‘o~oA!~ 60A0LI!!U l!~ ~sou1o4oo4 e!
- -- 1s !ACI~ Cu ,,CWO~” ‘,,0D~~C~1~J uewouei” ‘CdCJCD I .i
a a, °~°d ~50U?!l LI!L~?P0~5!LI C)J!IpO apo~o~ flS ‘OWO!!DOfl~!S W!UJ!W n ~ ‘o!UoAo600J
I
• - - - uewouoi” e!ns!do ~s nwe~ od ‘owi!~n~pod w!uoDiuCJ6o ound4od Cu nIize~SoJod!t1
I.a 10P0W !UW045110 ~SOUICJ1OO1 n!oAoJoDozoJ oziq ojo~ o~sI as e!o~ n ‘,,!Aoqn!~” ode!
n!!ze4seod!~ ‘n!!zo4souC CAC!Iods! oqos~ sou~o~ n~s!!J~ewoo6 n!nzo~od o~o~!q ‘a I.
‘I U. —qo eAOu oz n!nzeA ousjAod ! as o~o, ‘ajau4jod n!o!uaufod ‘au4ue~odui! ousoupo
I.
. - !zUeS !!C?eWOJ0d !u~!J0~S!1~~I —
(0!!zo4souC OUA!1CkDOS!p) !!o?awoJod a. ‘eup!6!i1 ns o~se~ o ‘!4souo!~qn!~oz ozod euoj~1oz6a apnu ‘n!oi!~e~o~ !uo nDsoleJzeu
•n!ojowod os OD!~ ousol6 ‘C!uo!l~C~ os~e~e~ n!uoA!zoz! n!uos!p !~d 1se~oq a as e!n~!Ipo 4sou1ons)~es CA0LI!!N io!!uowo~!w oo~ o~ouzod a! o~ ‘eAoueznoLIu!~ Ou
I
a
U
n!oAs oz o~nu~iqCz °!!N •,,!~s0,U~flp0UACJ ode11’ uowouoi o!nzo~od (oI!dols 60U~!Je~S!11 a I p1ou) OWO~!Jd ‘OWC!!ZO1UCJ ,,aS ~OUOJL~” OA!~ ‘o!uo~soI ‘o!ua!IA!p W! epob ‘oAoJns
I
I a?~e~!oU 4S~LJI0Oi e! lii! o~ o6o~ 6oqz op~o~ o!uoA!zaA ou~ouopowe o!~qnp oz
- : - ‘DU~4S4flW e! oqos~ ,,osoI6 wo~!qn6” w!upououz! OS O~!JOP~CJC)~ o!!uolo CU~!JO~S~H I aI
a a’ auqosods ns~u !Io ‘eue!IoA npnq op nqai~od n!ow! ~sou~ a~oj ~sopni ‘!~so!U!~ep
I a.
op ousoupo CpoLj a a.a. o~so? ns pdn4sod 6oUloJn1ol!Jo1 a!!zuaw!p o!!qop o~sa~ od ‘azod ‘!~souIoJ4oe4 ound
a a. ‘O1OJZOU OU~OUO!DOWO ‘OUl!~UOJU! e! e!uosouod oAoLI!!N !~S0UpaiA eS!A e!uoDeso
- ‘!!o~s op o~uo!pod ,,n~ouqosodsou” es n~pep~o~C~ o!izCqo C!!zo1so CU~!JO~S!H I a.
U a.. ouJo,~s o6eu !4sown6!seU euo,4sdos a!uoDaSo oz ouowoz o~o~ a! oi aUzoA ‘eua!u
•at!Z!A jOzC~op po~d es I aa. —OD ‘eue~odoz npnq op e!lo~ 6oqz o!uoA!qz io~ua~ n n!o!IAois aqes e!o~ ‘eqoso
n!CJ!~uoJC OUODS OA)ICAO uo~!wodeu ound~od ol ~ue!pod ,,~N-~n” ~sousodo !~oso auDu4ueDobe ‘ejd!oU ‘ns oj !4soU~!I LI!~!Ja~!LI o)1!1S!JaploJo)1 ~0 a~aU !~oS!dO owe?
poj o!ui~o~.i~ es op6 ‘CA4SJCD 6o~s!u!~oA!~ Z! CWuOW!Jd S !4sou~!Is ound OW! 4S0~ Ia
ojd!ou ‘e!!Je~s!LI ewo4dw!s e6ouw 1awnzoi oplol 0W5!~ Ca — Je o.rn)I IU?IJG4SIH
—sodo rn1ou ou JoAo6po o~~Ao~speJd (e!uo~o~ ‘o!uCA!~.&pwn) ,,o!poz!I!clow! s~o~}e~J”
!~s~Ioq OUSOIO4 O)IOU ~1°4 !1)1OWp0Od !I! ~o~o?od !4!q
-- •owozqo~od w!Ue!IAOISA !lsUo6Jo S ~ OWOWS BU LI! CW!!0)1 od U.
ezow o!Do1nw!s ~ 1! o!!Je~siLI ,,oupel6iDo” o1seD :oupoLIdoeU ~od! e! 1soUzejdQ
!Wfl!POIP)t flS Oj OWOU CS)IOIJOJ 1l!)~0!0~Cd C ‘!UOAfl?Q S)le!}OJ P1~0I0!Z!1 W! 1~ ~1°P as
- ‘e~oj~od eu!po!od 07 owos ns !uqosodseu ~o4!weJ1s~o ,,~eznpQ” •ezi1ojod Ou~!Je~S!L~ am o!po1nw!s o~ ~q o~!q ‘WOUA!~
‘JOWLJd CU ‘oC)l !~S0~0znp0 Lj!UJ0~0w O!UO~S ns oWC!!DC4IDS~e W!UJ0~0W W!A0 Cu~oJdnS
a —ojd ~ ouseAs e!!u oqoso oioioqo a!o~ ‘,,~!qop CuJopufl~os” ! a~sod as n?~aIo~
II a -1-
-- - al
..
-. a
 I -I LL~ ~- -—--~--‘--~-r~ 1 -

—~—--~~—-—----H •~I ‘:: ~±~1 ~ ~

jJZr:i: z~H .jz~±Lt:jcH ‘~ 9.. ~1~_ ~~‘L~i 1J1~ I

F ~. 4UJ1 ~p -j--F~~4 ~ ~ b-— -- -

Jziz :lri±t iiH ~
Disocijotivno stanja I neuroze, s odredènom vizuelnom dromati~no~u I prividom do
se radi o te~kim orgonskim o~te~enjima mozgo, predstavljoju poreme~aj mentalnog
funkcionisanjo jer dolazi do promene stanjo svesti izmenjenog do~ivIjaja identiteto
iiI. 4~ Ii~nosti. Odigrava Se, noime, proces izdvojanjo delova Ii~nosti iz celokupnog sistemo
.~ Disocilativni stupor. U disocijativnom stuporu dominiro stanje motorne inhibicije,
— ±t
~ odsustvo akcijo, opati~nost I mirno~o. Pacijent nepomi~no sedi III Ie~i, negafivisti~an je,
~ odbija hronu, a verbolni kontakt zavisi ad stepena ,,povredivosti” temo- ü ponudenoj ~
~ verbalnoj komunikaciji. Pacijent reoguje no ja~e I bolne dra~i.
r aE! Disodjativna fuga. Bekstva (fuge) posledico su su~ene svesti. U ovakvom stanju
—

osoba luta III be~i, a mo~e do~I.i do gubijenjo identifeta I prihvatanjo neke druge ~
Ii~nosti. Odredeni dogodaj, stron egu, koo do je otcepijen iii je do~Io do ose~onjo Ii~nosti. Bekstvo simbolizuje odbranu ad neprijatnih I troumafskih situocija III ak~ija. -(--~-f-~---~
otudenosti od sopstvenog do~vIjojo. ~i. Osoba mo~e debovati sredeno I neupadijivo zo okolinu. Kosnije se ne se~a tog ~±::E
~IIi U ovoj grupi fenomeno opiso~emo: otudenjo, stonjo sIi~no snu, sumro~no stonjo, r :::~
III
perioda. (Treba iskIju~iti fuge kao epiIepti~ni fenomen.)
I,. psihogeni stupor, histeri~na bekstvo I udvojonje Ii~nosti.
~:i
--
II~I
—--S
- -
Udvajctnje Ii~nosti. Ovaj fenomen, Ina~e redak, predsfavlja ,,disocijativni od—
— ~j±~z~
Otudenja. Otudenja se ispoijavoju kao otudènje od objekto iii viastitog telo I
— govor no stres u kome se razvijoju dye IbI vi~e kompbetnih bi~nosti”. Nostaje ceponje ~
koo depersonolizacijo. (all ne svih njegovih debova) no ja koje posmafra (posmafrajuc~e ., neko vrsto
I~IS
Otudenje od objekto manifestuje se do~ivIjajem osobe do su Ii~nosti, stvori, mesto, ~ opserviraju~eg monitoro) I iskusfveno a (jo koje do~ivljavo). - I1ET.~-tf
- dogodoji I situocije nereolni, bezbojni, osiromo~eni, ve~ta~ki, prozni, ~ok opusto~eni. fl Svaka bi~nost je jedinsfvena u sopstvenim misaonim I emocionabnim sodr~ajima. ~LJ1
Iii.
(Dubiji poreme~oj kontokta so svetom derealizacijo znok je psihoze).
— — Pojedina~ne li~nosti se razilkuju medu sobom (jedna je, p0 pravibu, dominontna I ~ZE.
~l i~ I.
~l.
—
1’
—
U otudeniu od viastitog telo delovi feb iii feb dozivliavaiu se koo tud~. Dozivb1a1 .: ::.1 ,,funkcioni~e no svesnom nivou, dok druga funkcioni~e nesvesno” I naziva se ,,ko— ff~-F ~
~ F telesne ~eme je izmenjen. Osobe posmatroju sebe s ~udenjem, mogu do pori~u ~ svesna bi~nost”). Svesno li~nost ,,ni~fa ne zna” o kosvesnoj li~nosti.
ni.. -
sopsfvenu seksuolnost, odnosno pal, neku tebesnu korakteristiku iii nedostatok. U psihozi, koju frebo imati u vidu, dobazi do rospor~ovanja • I ru~enja koncepto
IS. II reobnosti.
S~ T
- -
U depersonoIizoci~i Ii~nost gubi osec~anje sopsfvene reolnosti I sopstvenog idenfiteto. ~
Granice izmedu bi~nosti I reolnog sveta su fluidne, noru~ene ih izbrisane. Do~Io je ~ Disocijativne amnezije. Disocijativna amnezijo je gubitak pamc~enjo kado su
—

do otudenja I od objekfo I od viastitog tela. (Psihoti~no depersonolizocija trons— ~ u pitanju vafri skora~nji dogodaji. Vezana je za traumatski dogadaj, debimi~na je -~—f-~--—J~
~ I ~
formacijo znotno su dubiji poreme~oji.) I sebektivna.
I 9 •- . . . ~. . -. ~. ..

Stanja sIi~na snu. — U grupi ovih poreme~ojo su: mese~orstvo, sumra~no storijd, II Amnezi~e su pracene raznovrsnim emocionobnim dozivbiovaniima. Osoba maze biti
I I II
III
— —
— stonjo stuporo, gubitok se~onjo, bekstva I udvojonje Ii~nosti. II
I.’
‘:::~ zbunjena, mirna Ill lepo rovnodu~no, nekad ~ak zadovoljna. (Mo~e se javiti koo ~
Mese~orstvo (somnabulizam) korakteri~e se otko~eno~u lokomotornog oporata pri SI ~ reokcijo no stres tokom borbenih dejstava.) -H~i~jj
II lUll
nepotpunom budenju razIi~itih funkcionolnih nivoo mozgo. Motoriko se ukIju~uje u
fontoziju, pokreti su dosta uskbadeni, ,,mese~or” odr~ova rovnote~u, all su moguãe
I”
S.’
Sm
II
II
‘i!E1 Nema orgonskih niti toksi~nih o~te~enja mozga.
Stanje transa I poreme~aji zaposednutosti. U ovim stanjimo osobo privremeno —
I povrede. Troje nekobiko minufa ih ~asova, posle ~ega postoji nese~onje (amne— II
zijo). Osobo mo~e do do~ivIjova halucinocije koje mogu do simbobizuju neprijotne
I
I
~.i gubi svoj identitet, a postoji I poremec~oj percepcije okobine. (Osobo je obuzeta -H-i~-—-~
troumatske do~ivbaje. Somnabubnim atocima izbegavaju se konflikti neprihvatljivi
I
SI
I.’
II
1h1
‘mull
II UI
nekom sibom, Bogom, ,,zbim duhovima”.)
svesnom Jo. I •IUI ~L -
III I UI - L. -
U histeri~nom nopodu, pok, osoba se pona~a kao u snu, bogate fontazije, a maui -
11111 -~-

okobina je isklju~ena. Za dogadoje iz nopada postoji debimi~na amnezijo: potisnuti SI’

UI
su pa provibu neprijatni sadr~oji i izgovorene re~i, koji mogu biti o~ivbjeni tokom III hIll -
I’
psihoterapije III pomo~u hipnoze. ... lUll
U.’ lIUl -
RI lUll ~ -

Sumra~na stanja. Za sumra~na stanjo karakteristi~na je regresivno fenomenobogija. UI’ Ill

— UI’ III
Ru III
Li~nost Se pona~a kao izmedu sna I aYe, stvornosti I ma~fanja. Naj~e~c~e se radi a U.’ 11111
‘UI I:::i
takozvonom sredenom sumra~nom stanju. Postoji retrogradna amnezijo za do~ivbjaje, III
U1I Ill
all se psihoterapijom se~anje mo~e obnoviti. ‘I’ ama -
,ummi
I
I
a
: 1 ~
II IU
~ ..
IIIUIS I I I
S U ••
_IS - t I
‘U IIIS - I -
lUllS I II .jV S .5.
III.. - 5 I I
51555
226 I ~
~ 555 I
I I H 511
SIllS
I IIIIIRIU USI I SUSUS
I 11.5.1 SSUUSSSS II SU’’ SluRS
1151 551 1151 - US
 S
aa
II S
28.1.6. Somatoformni poreme~aii I
, Ii poremec~ena emocionalnost, koja le izazvolo organsko oboijenje. U najvec~em broju
~ . : sIu~ajevo ogromnu ulogu u tome imoju vegetativni nervni sistem I endokrine ~Iezde.
. - Pri torn je ernocionalni ~iniIac dominantan u kouzalnoj etioIo~koI hijerorhiji.
1- II
II
II
Ova grupa poremec~aio korakteristi~na je p0 upornim ~aIbamo bolesnika na vi~e II Stonje emocionalne napetosti, prolongirona I hroni~no onksioznost, intrapsihi&i
- al
sornatskih srnetnji, uz upadijivu emocionolnu prebojenost I ubedènje do ,,sigurno” I konflikti, tiranhjo ose~anjo krivice iii sub jektivni do~ivI~oj manie vrednosti, nogla~eno
postoji neko organsko oboijenje. Ukoliko lekari tokom dijagnosti&og postupka II
ambicioznost, i si. mogu izozvoti poreme~oje fizioIo~kih funkcija iii tra~no o~te~enje
negiraju postojanje takvog iii nekog drugog somotskog oboijenja, bolesnici se S I pojedinih tkiva I orgono. Proces se odigrovo nesvesno.
I
njirno konfrontiroju I sukobijavaju. Ubedijivije ,,bolesni” pribegavaju histrioni~nom, I No primeru psihosomatskih bolesti trebo jo~ jednom upozoriti do svaku osobu
teotralnom pono~onju. I
,,moromo sagledati koo psihosomatsko jedinstvo, ne u duolisti&oj podeli no feb I
‘a
I
I
du~u, vec~ u monisti~koj oksiomi povrotnog sprego, u kojem tokom bolesti ledonput
~ - II preoviaduje psihogeni a drugi put sornotogeni deo bolesti”.
II
28.1 .6.2. Hipohondrijski poremecaj .. -
—Il ~ Premo najprihvotljivijoj definiciji, psihosornatska oboljenja su somotska oboljenja
I
. ‘ nepoznote iii mob poznote etiobogije, u kojoj psihi~ki ~inioci imoju zno~ojnu
t. S
I ulogu.
Dorninantni simptom hipohondrijskog poreme~aja jesfe bolesno briga zo sopstveno
zdravlje, zbog ~ega osobo biva preokupirana svojim telom. Pri tome, dominira a a
* lntenzivne emocije, kao I potiskivanje I kumulacijo beso, agresivnost I sI. mogu
a izazvoti telesno oboijenja iii pogor~ati postoje~o somotsko oboijenja.
surnnja u postojanje nekog organskog oboijenja, koje ,,nije ofkriveno” sarno zbog I
a’
kao I nesavr~enstva dijognosti~ke tehnike.
I

a
a
a : oboljenjo.
I
I
okupacije proti stroh, klini&a slika Ii~i no fobiju. Postoli nesrazmera visokog stepena I isticoo do se ne moie le~iti telo oko se istovremeno ne Ie~i du~o.
-I
izrnedu subjektivnih smetnji I prevelike zobrinutosti osobe. I * Hajnrot (Hoinroth, 1 773—1843) prvi je upotreblo izroze psihosomotski I somotopsihi~ki,
‘I
I
Hipohondrijski poremec~aI rozvijo se no terenu narcisti&og porerne~ojo li~nosti. -I dok je Aleksonder osnivo~ psihosomotske ~koIe I psihosomotske medicine.
Libidinozno energijo usmerovo se no sopstveno telo ill pojedine organe. Pri tome, I I Koo ~to se zo pojedine tipove li~nosfi vezuju odredene forme neurozo, toko je
-I
,,izbor” orgona mo~e biti simboli~an. Hipohondrijski poreme&ij nekad moie do se .1 Flanders Dunbor opisobo ,,profile bi~nosti” koji u stresogenim situocijomo obobe od
-a
rnonifestuje intenzivnirn sirnptomirna I prolongironirn tokom, toko do obolebo osoba a odredenih psihosornotskih bolesti.
I
deluje psihoti~no. I Hans Sell ~Sely) isti~e u svojoj teoriji o stresu do organizorn rno~e biti ugro~en
I
a
Hipohondriju trebo Ie~iti psihoterapijskim metodorna I psihoformocirno. Bib bi ~ dejstvom rozbi~itih stresovo.
neteropijski I nekorisno zo pocijento kodo bI se udovoijibo njegovirn zahtevima zo II
•1
beskono~nim dijognosti&im bovom no nepostojec~e orgonsko oboljenje. i-I Ivan Pavlov je svojim poznotim eksperimentimo demonstriroo no~in nostojonjo p0—
jedinih psihosomotskih porernec~ojo.
a Doprinos psihosomotskoj medicini svokoko je istlconje ,,jedinico ~ivotnih promena”,
28.1.6.3. Psihosomatska oboijenja I nekad ,,jedinica nesre~e”, dromati~nih dogadojo I situacijo, koo zno~ojnih etioIo~kih
,~
.:.I I foktoro psihosomotskih poremec~ojo I bolesti.

Moderno medicina ne smatro ~oveka sorno koo zbir funkcijo roznih orgono, vec~
I•
•
a
I
Medu osobomo so psihosomotskim poreme~ojimo zopo~eno je obeksitirnijo
(a—bex_.thymio ,,bez re~i za oseáanjo”), kao svojevrsno nesposobnost do se opi~u
—
*
koo psihosomotsko jedinstvo. Eksperimentobni dokozi do orgonske bezije rnogu biti I. a sopstveno ernocionalno stonjo.
izazvone emocionolnim stresovimo obogotili su rnedicinsku bogiku mi~bjenja I dijog— - I a U Desetoj medunorodnoj kbasifikociji opisuje se ,,somotoformno disfunkcijo vegetotivnog
I
nostikovanjo, pa je nostoba I nova grano psihosomatska medicina.
— 1. aa
Odhos tebesnog oboljenja I ernocionolnog do~ivljoja tog obàbjenjo vrlo je komplek— I r
~ pa
S
a
a
nervnog sisterno”,
getotivni gde (,,srëana
nervni sistem se simptomi, ispobjavaju
neurozo”, u ,,podru~jimo11
,,neurozo kojo inervi~e
~ebuca”, ,,nervozno ye—
dijore~o”).
son. Kod nekih bobesti, pok, ne zno se ~ta je pre nastolo: orgonsko o~te~enje ill

~ .1
j~ a..
aa - -. - . - .
p 15? . - - - -. -
p 8 - .-.
p II- . - - . . -. -.
~
.
.

•l
I ,L.. -
--

- ~.- -~ - -, - ~--

.EI a •8l5R
~
-
— .. .— .. .
-
.,
.
~
-
~
-. -
ass’s
 m I ,• ~ -~
p115 ~ .-~-~----

L—.--_ _L-i_L~ ~.. ~

—-
f1I.JL~
~
1,LL. 4~. ~ ~ i:.~.::r~i~
,: ~L H..i~---
~ ~ 1-~ tt~iT~t~T4 ~~ v- ~— -r~—:”r~ -— ‘ --1-—-i-i-: -~r4~Hji

Opisuju se dva tipo simptomo: u prvom posioje objektivni znoci oktivocije vegeta— ~ hogenezi specifi~on konfhikt odigroo zno~ojnu ulogu. On insistiro no postojonju tzv.
tivnog nervnog sistemo (polpitocije, znojenje, crvenilo, tremor), dok su u drugom •. ~ specifi~nog konfhikto.
II
znaci sub jektivni i nespecifi~ni (bolne senzocije proloznog karciktero, ~arenje, te~ina
iii ose~oj nodutosti).
11 Adreno—simpoti&i sistem bivo oktiviron u hitnim, ~esto burnim situocijoma i ofek
tivnim monifestocijomo, dok se onoboIi~ni procesi faze smirivonjo odigrovoju preko
Uz simptome iritacije outonomnog nervnog sistemo, dodotni subjektivni simptomi •~
. porosimpoti~kog sistemo.
vezuju se zo specifi~an organ, osobo je preplavijena i preokupirano strahovima ‘I Mnogi outori isti~u zno~oj fiziolo~kog infontihizmo. Osobe koje tokom psihi~kog
o ozbiljnom organskom oboijenju I neprijem~ivo je zo rocionalne I ubedi jive or—
~ sozrevonjo ne uspevoju do ovlodoju somotskim oporotom, no neki no~in bivoju
gumente o psihogenezi, ~ak i posle obavljenih minucioznih somotskih ekploracijo ~
pacijonta. ~ predisponirone do pre I lok~ obole od psihosomotskih oboijenja.
II U etiologiji psihosomotskih bolesti zno~ojno su potiskivonjo motiva, koo I drugi foktori,
Naj~e~c~e su opisani sIede~i simptomi: RI medu kojimo su naj~e~i neurotski rozvoj hi~nosti, neuroti~ni strohovi, emocionolni
no srcu I kordiovoskulornom sistemu (sr~ano neurozo, neurocirkularno dis
tonija); ~ poreme~oji u kojimo dominiro ose~onje beznodefrosti I bespomo~nosti, reolni ih
no gostrointestinolnom troktu (gostri~no neurozo, psihogeno oerofogi~o, ~tuconje, I: •‘ fontozmati~ni gubitok (vol jenog) objekto.
distonijo, pilorospozom, psihogeno flotulencijo, psihogeni iritobilni kolon, dijorejo :~ I~
Vrste psihosomatskih oboijenja. Postoje tn grupe somotskih monifestoçijo:
—

konverzivno histeri~no stonjo (kojo pripodoju grupi neurozo), zatim neuroze orgono
I sindrom gosovo;
— no respirotornom sistemu (psihogeni oblici ko~Ijo i hiperventilocijo); • (mnogobrojni I roznovrsni psihovegetativni simptomi) I psihosomotsko oboijenjo,
— no urogenitolnom sistemu (psihogeno u~estoIo mokrenje i dizurijo). kod kojih je utvrduno orgonsko o~te~enje. Psihosomotske monifestocije koje nemoju

Mnoge studije psihosomotske I somotske medicine bove se istro~ivonjem korak ,~

teristiko tzv. koronorne Ii~,osti, kojo je uz poznote foktore riziko (pu~enje, visok
orterijski pritisok, povi~en- nivo triglicerido), skiono do oboli od koronorne bolesti i
•
insuficiienciie miokordo.
.
Neke korokferistike su bitne, koo: ombicioznost, hiperoktivnost, visoki rodni kopo—
citeti, vi~e obrazovonje, dobre socijolne interokcije, monja skionost ekstrovogantnosti
o veto opsesivnom stilu (nogIo~eno potrebo zo redom, ta~no~u i rodom, oh i
sitni~ovost).
: organski supstrot ~esto Se, u medicinskoj proksi, nozivoju funkcionolnim oboljenjimo,
dok se u shu~ojevimo psihosomotskih bohesti so morfoho~kim promenomo, koristi
‘ termin psihosomotske bohesti u u~em smislu (grizhlco ~ehuco I dvonoestopoho~nog
creva, no primer). -
I
ip • Poreme~oji mogu nostoti u svim osnovnim fiziolo~kim funkcijomo, zbog ~ego se
~ .9 psihosomotsko obohjenjo dehe no: kordiovoskuhorno, respirotorno, gastrointestinolno,
~ genitourinorno, hormonolno I neurolo~ka, ko~na I ohergijsko, koo I
muskuhorno.
I -

lzvesno grupo outoro smotro do je ,,izbor organo” u psihosomotskom oboijenju

Osobe koje pripodoju ,,Tipu A” dvostruko ~e~Ee od osobo ,,Tipo B” obolevoju od •~ simbohi~on. Specifi~ni konfhikti Ill tipovi hi~nosti ,,odreduju” vrstu psihosomotskog
koronorne bolesti. a:
Osobe koje pripodaju ,,Tipu A” korakteri~e:
—

—
tokmi~orstvo, ombicioznost, ~eIjo zo usovr~ovonjem;
nepodno~enje dokohice;
upornost do se zo ~to kro~e vreme urodi ~to vi~e;
~-

~-

i—
i~
p.’
.9
59
~ • ... .. •Ii. •••

Kordiovoskuhorni oporot odmoh reoguje no neki emocionolni poreme~oj. Dohazi

do poveáonjo krvotoko I minutnog vohunjeno srco, koje proti pove~ono potro~njo
-

—te~ko~e u kontrohi ogresivnosti i skionost ogresivnim profrjenjimo; r ‘i,’ kiseoniko u miokordu. Frekvencijo sr~one oktivnosti biva ubrzono, a krvni pritisok
—borben fojterski ~ivotni stil; I.
----H
a. povecon.
nespremnost i nesposobnost relaksocije; ~ ‘9
odsustvo rodoznalosti von okviro svoje profesije. ~—
• Ako se emocionolni konfhikt produ~i, tohikordijo prehozi u poroksizmahnu tohikardiju,
;,Tip B” je suproton i odhikuju go: opu~tenost, sporost, odsustvo ombicioznosti, ~, kojo predstovhjo funkciona ni psihosomotski poreme~oj. I
zodovoljstvo postignutim, koo i nepridovonje zno~oja to~nosti, preciznosti i proti— L . Anginozne krize, prouzrokovone strohom i anksiozno~u, dovode do nedovohjne
koronorne cirkulocije. Mo~e, zotim, do~i do sr~one dekompenzocije, nopodo pe— -I
I.

conju vremeno. II I
p ktorohne ongine ill inforkto miokordo. I
EtioIogi~a. Aleksonder je pod psihosomotskim poreme~ojimo podrozumevoo L :‘ I
I
I
telesne fenomene u sektorimo koje inervi~e neurovegetotivni sistem, u ~ijoj je psi— Nostojanju esencijalne hipertenzije posebno doprinose ogresivne I neprijotehjske
p
II
tendencije I emocije. Smotro se do su ovi bohesnici tokom svogo detinjstvo u poro—
LI
II
•
-r
.
r ~ F T’ h I fl±
H-- :- ~ ~1~1—~H-r~ ~
-‘4-p
-~ ~- —

• F - --tH-- - -~- -
..S~Ar • S S III .5.5.. - -
• us.... 55 5 5~_ 1__ ~5 S
:55 1 I u—I 5 ~_1 5 5
S
5S55
-

S a
i.~ 9 p
RuSS.....
RI•U.5B•
~ --~ss
5
-
‘.5
55
•a
5555
••ss
5
•
F F
as
—
IL-i-. L .: H ~1.I
•IS
•II
~ -

~ II
~ .:‘~ r_. ‘,._:~: L::’:.. I
L-— -: - RI
I.
~I~ I -r -

~ —- dicamo moraii do potiskuju i kontroIi~u sopstvene ogresivne te~nje. KIini~ka iskustvo II Eksperimentaini rodovi no ~ivotinIomo pokazoli su do neprijotno dro~enja izozivaju
II
~ i TT su pokozola do su ove osobe imole probiemo u procesu osomostoijivanja, najëe~e kod ~ivotinjo poreme~oi cirkulocije krvi u ~eIucu i duodenumu. To je smanjivaio
—: zbog odgovoroju& strukture Ii~nosti majke, ~to je tokom kosnijeg rozvojo dovelo I otpornost u tim regionima I usiovijavoio formironje grizlice.
II
[ .Zf~” do poreme~ojo sigurnosti. Njih korakteri~e odgovoron odnos premo profesionoinom II
U nastajonju ulkusne bolesti, osim emocionolnih reakcija I odredenih konfliktnih
: - posiu, izrozita ango~ovonost, oil I teThjo do ostvore uticoj no
II
II
RI
II
situacijo, zno~ajon faktor je premorbidna Ii~nost.
RI
~ .} Vaskulorne giavoboije mogu biti emocionaino uslovijene. Mogu nostoti no~u, u toku Kod ~eIudo~ne grizilce konflikt je verovatno dubiji. Li~nost je preosetijivo I inhibirona,
~ I - - spovonjo. Li~nostimo koje reoguju vaskuiornim giovoboijomo pripisone su izvesne
RI loko povrediva, nesigurno I zavisno.
~ . H-- psihoIo~ke korokteristike, koo ~to su nopetost, onksioznost, pIo~Ijivost kompieks II
RI
RI Osobe s duodenalnom griziicom su frustrirane, s visokim nivoom aspiracijo u
~ -j],- inferiornosti. Cesto su skione perfekcionisti&im tendencijoma, a nesposobne do se .1 odnosu no sopstvene kopocitete do odredene cii jeve realizuju. Reaguju ogresivno,
~ fp~ opuste, relaksiroju. Zo ovu vrstu osoba kaie se do ih ,,boii glovo zoto ~to imoju RI
I ~esto osvetni&i. Grizilco se obi~no formira kod produ periodi psihi&e napetosti I
~ T-~1-fl glovobolje11, pri ~emu se pod ,,giovoboljom” podrazumevoju problemi koje li~nost RI
RI povec~anih rodnih noporo.
RI.
~
~~ nosi u sebi.
- RI
Ii
RI.
Emocionaini stresovi i ogresivne reakcije posie frustrocilo dovode do hiperprodukcije
I~lTT
: -.—-~~~ . •I. •I1.
Rfl
III
II.
III
I
a
~eIuda~ne kiseilne i spozma muskuloture, posle kolih slede poremec~oji cirkulacile
krvi, ishemije pojedinih deiova i postepeno formironje griziice.
~1 -~— --~~- Disanje je voijni autonomni proces, iz ~ego proisti~e da se mogu pojoviti i kon— II
I Osobe kod kojih doiozi do uiceroznog koiitiso posivne su I zovisne Ii~nosti, preo—
~ verzivni I psihosomatski simptomi poreme~ajo respirocije. RI a
RI I
~ —~-.j-4~-~- Zacenjivanje iii ofektivni spazom manifestuje se prestonkom disonjo. Deco pomodre, II setijive, so ose~onjem nopu~tenosti I skione depresivnom reagovanju.
III I
RI
~ J zacene Se. Pogodena su deca so simptomima emocionalne nopetosti, ijutnje iii ‘I
II I
-. . I• • •• •iI• •••
I if ii
II •1 •II
II
‘~ nogomilanog nezadovoljstva. SRI S
II S
~ i~r TJ.4~ u odroslih osobo mogu se pojaviti stonja apnoe, napetosti bez doha, kojo II I U ~ena se naj~e~c~e javijoju frigidnost, prac~ena voginizmom i disporeunijom (strah od
UI I
~ korokteri~e giad za vazduhom I gu~enje. II I fizi&og bob, nezadovoijstvo seksualnim partnerom i odbojnost premo seksuainim
RI
I - - + - - , .. - II S kontoktima), zatim dismenorea I poreme~aj menstruacije.
I ~ Hiperventiiociio ie praceno akrociionozom, vrtogiavicom, tohikardi1om, neuromuskubar - I I
RI I
~I ~.bj TL nom prenadra~eno~u, gbovoboijom i napadima pia~a. Stroh podsti~e hiperventliaciju I Mu~karci reaguju psihogenom impotencijom I izrozito te~ko podnose sopstvenu
II I
1 I 4i-.t- I osobo ulazi u circubus vitiosus, pa se mora teropijski intervenisati. II
I I
I seksuabnu inhibiciju, kojo dovodi do ponovijenih neuspeha no seksualnom pianu,
II ~i . I norocito u siucoievima kodo promenomo seksuobnih portnera pokusovaiu do rozrese
I I - U grupu respiratornih psihosomatskih poremeca~o ubroiaiu se rinitis, sposticki bran RU
II
I
I svo roblem
‘:1
II~I — I r-j
hitis I bronhijoina astma. II
II I I P -
I
I Ii U
II Astma se pojavijuje u dece uzrosto od dye do sedam godina. Gu~enje deteta izozivo
~ I’ -- -~r -- -
-

kod majke poni~an strah. To su noj~e~e onksiozne, nesigurne, ogresivne majke,

I~I.
II
I
ii
I
.

.•~.
. . • .
.
. - ~ . . ~ .

-
. .. . • . . . .

.
- i .

~ Z1Z..Z’ koje odbocuju dete. Nopad se javI~a kao strah od nopu~tanja iii prete& agresije Psihicki faktori mogu dovesti do poremeca~a hormonolne ravnoteze, a naicesce se
~ - - mojke (,,pIo~ bronhija zo mojkom”). RI mogu ispoi~iti hipertireoza, di1abet, onoreksiia go~oznost.
I
~ - U odrasiih su astmaticni napodi usiovlieni emocionainim uzbudeniima ko1a ~ I Kod hiperhreoze somotizovoni strah ie u vezi so preteronim zahtevimo I odgovornoscu,
I I
I~ ~ zivaju konstrikciju bronhioia. No po~etku napada javijaju se ,,giod11 zo kiseonikom I
I
I
I ko1i se Iavbialu u procesu osomostabiivania iicnosti.
~I - I tahipnea, dok se vrhunoc nopoda karakteri~e usporenim disonjem (bradipnea) I - I S Za osobe oboiele od dijobetesa karakteristi~ni su tzv. socijalni strahovi I
•~~1

I : - r produ~enjem ekspirijumo. Nopod je proc~en strahom I vrlo je dromati~on. I neodiu~nost.

I
~I ~ I • U siu~ajevimo neznotnih inhibicijo doiazi do monifestocije ogresije I gojaznosti, dok
I
~ T 4Zb - ‘ ‘ ‘ “ - . -
I
I I ~ siu~ajevimo jokih inhibicija takve osobe ogresiju usmeravoju prema sebi I dolazi
I
~ - U ovoj grupi javijoju se siede~i funkcionaini poreme~oji: anoreksija, povroc~onje, • do patoio~ke mr~avosti.
I
~I :-~‘ -~1-~- disfogije I aerofogije, epigostri~ni I gostri~ni boiovi I dbdominabne kobike. I
I Disfunkcije centrolnog nervnog sistemo manifestuju se voskuiornim
Ii I -;~E~ Noj~e~o psihosomotsko oboijenjo su: gostri~ni I duodenoini ubkus, mukoznl I ui I
I psihomotornim nemirom I neodekvatnim reagovanjem, zotim provocironjem epiiepti~nih
I~ I ‘JR— cerozni kobitis. I
S napodo u osoba oboie!ih od epliepsije.
~ —— - I
tI~rLr~ -~ ~ -~ ~ ~H ~ ~ ---.--: ~ LT~~

I
1 ‘~- ~E~E:~z:
~ —1--— ~
~
--i--—-—----•-~ L-~~ I•~ ~z: -~-- -
LE_I~
.~
L±~.ThTJ ~
....
~.•••• -
I j-H- —r zr

~
I~ -H-f- 232
~-~-—-

H ~

Ii
-~- — —~

-
I
‘h
•IL.~

IRS
~
L

-
- —— —-
 • ia
ma
f. :~:: •:*4
~.‘:.‘ • -, —-,——~
a a
.: - .
I•~~ —
-~

H - --
-, ..- a
I .._.~_f_
‘~ 1~I__L J
-~-— ~- —-

‘~:~-
-~
Ii :‘ 28ir 7~ 21 Si idi~om1dèp~’ion’àIiiáàiéT~ reàii~[a’à1~T ~T T~
- ‘. •I. ~“ •m
ma : —.~--~ ~—-•— ~~~-I—
. .;. - ~ ~ •~-—- ~•,

Vazokonstrikcija I vazodiIataci~a mogu biti prouzrokovane emocionalnim faktorima. I

-
I Pri o~uvanom senzorijumu osoba do~ivljava otudenost sopstvene mentalne aktivnosti,
U ovoj grupi opisani su: pruritus, neurodermatitis, ekcem, psorijaza I urtikarijo. I
- I sopstvenog tela, kao I otudeno, nerealno do~ivIjavanje okohne (svet se do~ivljavo - • - -

a kao pozornicci no kojoj se igraju mnoge uloge).

. ~•1I •I•• I• •II• ~I! a
— -
U U,...
a (0 sindromu depersonalizcicije I derealizacije govori se u delu o disocijativnim
I
Zna~aj psihogenih faktora isti~e se ~ak I u reumatskoj bolesti. a poremec~ajima, pod naslovom Otudenja.)
ma
Le~enje. Prevencija je najefikasniji na~in Ie~enja psihosomatskih oboijenja, gde
— ma
je od izuzetnog zna~aja I tretman porodice, noro~ito u sIu~ajevima tradicionalnih •-~—~H—~+i •.‘~.,L • :-,i- .:

porodi~nih neuroza. Kod manifestnih oblika psihosomatskih oboijenja indikovane aim ~ :t~t~E T~L . :. --
,1 28 1 7 3 Distimila L
su psihoterapija medikamentna terapija, kao I odgovaraju~e Ie~enje verifikovanih am
mm
• •[‘• • __f._...Lrr_ -
i._
- —
~—--~-— •--- 4-—H
orgcinskih lezija. ma
II
mm
ma m Distimija je svrstana u perzistentne poreme~aje raspoIo~enja, a odgovara ranijim
• - . ~: -, rrr :.
kIini~kim opisima depresivne neuroze, depresivne li~nosti, neuroti~ne depresije koja ~
- .• •; mama
traje dufe od dye godine I perzistentnoj anksioznoj depresiji. :zt1
1• mr~
- ~__..
Distimija po~inje u ranom odraslom dobu, traje nekoliko godina ih celog ~ivota. L~it
-~
•4. •~
. •~
-
a.
U klini~koj slid dominira hroni~no depresivno raspolo~enje, s promenijivim odno
som blagih depresivnih epizoda I faza relativne normolnosti. Distimi~ne osobe me
~ -~ ::m sedima ne ose~aju nikakve ~ivotne radosti, pate od nesanica, osec~aju se umorno
m i neadekvatno. • --- i
Ovo neuroti~no oboljenje, prvi put opisano u vreme nagle indUstrijalizacije i me— t ~
a
njanja socijalno—ekonomske strukture stanovni~tva Amerike, poznato je kao Birdova . a
~ ~14~
bolest. U slobodnoj interpretadiji, neurastenija bi bila razdra~ljiva slabost. I
I
Od Frojda do danas zapisano je vi~e uzroka nostajanja neurastenije: preterana L a 28.i;~7.4. Neuroticne-dep~esiie- -i--
a - -~ -~ - - -~-~--‘- ---~ ------: - -•

onanija, seksualni odnosi koji ne dovode do olak~anja, migracioni stresovi I te~ko±e m

a ~JL÷ :“L4gL iii •lzt~Z~r t~4TrjJ4~L~4(z~4:
a
adaptacije, povrede I si. Adaptivne funkcije • li~nosti postaju neuspe~ne, a osoba a
I Depresijci je patoIo~ka promena raspolo~enja. Pra~ena je I drugim psihi~kim I
koristi maksimum energije za razre~enje nesvesnog konflikta, zbog ~ega se ose~a I
I somatskim simptomima. Postoji razlika izmedu depresije, s jedne, I tuge (~alosti), s
premoreno, iako za taj premor nema somatskih uzroka. I
druge strane. Tuga je reakcija no gubitak vol jenog objekta, ograni~enog je trajanja rn~m
Mnogi simptomi neurastenije mogu se objasniti sni~enjem praga nadra~ljivosti. Osoba a h
I postepeno slabi u intenzitetu.
je razdra~ljiva, anksiozna, napeta, u stanju stra~ljivog i~ekivanja, ispoljava slabost I
koncentracije I pam~enja, pati ad nesanica ill spava povr~no, budi se umorna, a Frojd pod stanjem ~alosti podrazumeva intenzivnije I dugotrajnije tugovanje, uz izrazit
a
gubi opetit I telesno slabi, seksualno je nezainteresovana Ill neuspe~na. Simptomi 9 a zna~aj izgubljenog objekta I specifi~an sistem vrednosti. Pomo~u rada ~aIosti dolazi
H-
se mogu javiti prakti~no no terenu svakog organa (~eluda~ne smetnje, lupanje srca do postepenog slabijenja veza s tim objektima I prevaziIa~enja ~alosti.
I dr.). Neurasteni~na osoba mo~e imati I niz vegetativnih, somatskih I senzitivnih Karakteristi~ni simptomi neuroti~ne depresije nekad se te~ko razllkuju ad slike
simptoma (znojenje, glavobolja, trnjenje I dr.). ‘Ii
am psihoti~ne depresije. Naj~e~i su sIede~i simptomi: tu~no raspoIo~enje, gubitak mid—
Neurasteni~ni simptomi mogu se zapaziti kod depresija, all isto tako mogu bItI jative i vol nih dinamizama uop~te, povla~enje, onksioznost, prestanak interesovanja u
‘
I
neprepoznati po~etni stadijum shizofrenije. a. I za sve ~ivotne radosti I razonode (poku~aji prijatelja do ~alama razvesele depresivnu
a
am osobu mogu posti~i suprotne efekte), osiroma~enje psihomotorike s depresivnim
Osobe so neurasteni~nom klini~kom slikom sklone su zahtevima za brojnim so— I
matskim ispitivanjima. 1: I izrazom lica, hipohondrijske ideje raznovrsnog sadr~aja, slabost koncentracije uz
II
~- I subjektivni do~ivljaj o~te~enja funkcija pam~enja, mno~tvo somotskih simptoma,
-I I
m nesanice, ko~marni snovi, smanjenje ill gubitak seksualnog interesovanja, impo
mm
a tencija, usporenje motiliteta creva, uz epizode opstipadije.
.._j-
‘~!II mm
a
mm ±-±,H ;•H-w-~ ~
- L~ • 1 ~ I
I..
a + rt
L. • ~ :1:-i- .. mm..
- - , .-~-~-- - h._•: ii.
ammam r ~H H—

:llr~
- .~ • -
•1~~~ • I •
• I. ~ a. am • .• ,rn a.
mu r . a ‘a II Ii us.
a. • a IL • a. Imi — I. -,- a •5S
a a urn ma a a ma rn I’
I ~ as a muss
 I...

:1:-
• -- • -•
— —— a • — —
— —

- - - - , - - - -: :, - - - -:

—- S 28 1~ 7’5 Psihoneuroti~nal reagovan~a de1c~

Depresivno rospolo~enje pra&no je somoubiIo~kim preokupocijomo I poku~ojimo
-- suicida, naro~ito u sluëalevimo unutro~njeg osiromo~enjo Ii~nosti I gubitka
Kod deteto postoji neprekidon proces sazrevonjo, sinteze I diferencijocije utisoka
a- -~1~ samopo~tovanIa.
iz reolnog I imoginornog sveta. To je proces koji se odvijo pred no~im o~imo. Pri
-• Postoli opasnost do se depresija previdi I ne dijagnostikuje blagovremeno. Depresivno analizi deteto moro se voditi ro~uno a socijolnim I kuiturnim faktorimo, a ii~nosti
- : osoba ne prepoznaje iii ne priznoje svoju depresiju, ispoljova svesne iii nesvesne II
is majke, koo I a drugim uticojimo no njegov emocionoini I fizi&i rozvoj.
• • otpore i ne prihvata pomo~. U ovakvim slu~ojevima tzv. maskironih depresija I
I Deco ispoijovaju potrebu zo sigurno~u I zo~titom, za ijuboviju i rozume~onjem, zo
dominiraju telesni simptomi, oil dobar kIini&i dijagnosti~ar ne& i~i samo putevima I
- - I ispunjavonjem nekih zadovoijstovo, zo izro~ovonjem svoje ogresivnosti i impuisivnosti.
i~. somatskog ispitivonja, vec~ ~e umeti da demaskiro depresivnost.
I
S
I Dete koje je u tome asujeëena mo~e paneti troumotske uspomene, koje su veomo
[ Neuroti~ne depresije u u~em smislu (premo medunarodnoj kiasifikaciji)
kuju se nesrazmernom depresi~om, prethode im gubitak vol enog objekta, psihi&o II
I
I
-I
zno~ojne zo kosnije izbijonje neuroze. Medutim, bez obziro no burnost simptomo,
ne trebo se uvek bojoti konfiikto, jer on pomo~u detetu do odroste, do postepena
trauma, intenzivni psihosocijalni stresovi iii, pak, kumulacijo bla~ih stresova, uz I
I odvojo princip zodovoijstvo ad principo reolnosti.
,,konstitucionolnu iii ste~enu vulnerobilnost osobe”. II
Orgonizocijo ii~nosti deteto je u neprekidnom rozvoju. PreIoze~i iz jednog stodijuma
Sekundarne neuroti~ne depresije u skiopu su drugih psihi~kih oboijenja, telesnih I u drug neprekidni su I pred namo se odvijoju pragresije I povremene, neprimetne
[.1:. - povreda i o~te&nIo.
II
I primetne regresije i fiksocije. Granice izmedu svesnog I nesvesnog delo ii~nosti
Prema me&norodnoj kiosifikociji opisuje se vi~e depresivnih stonjo i reakcija: -S nejosne su, o u somom po~etku rozvoja one jo~ nisu ni uspostovijene. Nesvesni
— kratkotrojna depresivna reakcija (izazvana stresom), I sodr~oji su blizu povr~ine I Iok~e se ispoijovoju. Odnos izmedu sodo~njosti I pro~iosti
• • — akutno reokcija na veliki stres so depresivnim simptomima (ponika, uzbudenje, II nije jason, odnos so svetom nije dovoijno diferenciron I svesno sintezo tog odnoso
.11
stroh u sIu~ajevima elementarnih katastrofa, na primer), • II nije potpuno. Stepen arganizocije Ii~nosti deteto je odreden telesnim rozvojem,
-II
— ofektivni poremeëoji ii~nosti (kod cikloidnih, ciklotimnih li~nosti), SI uzrostom, nivoam rozvajo primornih puizijo, noro~ito iibidinoznih, kao I strukturom
— produ~ena depresivna reakcija (dugotrajna stresogena situacija) traje du~e od — a porodi~ne grupe I sociokuiturne sredine u kojoj dete ~ivi. Celokupna orgonizocija
~est meseci, - II
• .
II de~je Ii~nosti je promenijiva, pa I organizocijo njegavag neuroti~nog paremec~ojo
‘I S nosi isto obeie~jo. Stogo su neuroti~ni simptomi koje dete ispoijava nesistemati—
• — depresivni poremec~oji koji nisu kiasifikovani no drugom mestu. I’
I zavoni I promenijivi.
- Za pojovu neuroti~ne depresije zno~ojno je postoonje neuroti~nog konfiikto i eg I.
- - -~ zogenih, posebno stresogenih foktoro, kao ~to su gubitok zno~ojne osobe (roditeija, II
I Osnovno obeIe~je psihodinomike de~je neuroze su neskiod I konfiikt izmedu delovo
• I
prijateija), gubitok ijubavi, soci~ainog stotuso I reprezentativnih vrednosti ~ivoto. II njegave Ii~nosti. Ni jedno dete ne mo~e biti shvaëeno koo neuroti~no dok se ne
I
Neuroti~na osobo mo~e do reaguje depresijom i no gubitak osobe premo kojoj je I evidentiro neki mentoini konfiikt. Njegova neurozo je, izmedu ostolog, prauzro—
-I
imolo ombivalentan, indiferentan iii pok neprijateljski odnos. U tokvim siu~ojevimo II kovono I socijalnim iskustvimo kojo su traumotsko, odnosno neprikiadna u odnosu
mo~e do se rozvije ose~onje krivice I depresivno rospoIo~enje. I no kapacitet njegovog mentainog oporoto I u toj fazi njegovag ~ivoto. To zna~i
a
I do njegov mentoini oporot u tam trenutku nije ba u stonju do asimiliro I integri~e
r:::.~ Kod neuroti~nih depresijo nemo otuc~enjo od reolnosti (depresivne sumonutosti) I I
a traumatsko iskustvo koko bi se nostovia njegov normolon razvoj.
- - upadi jive ogitacije niti motornog osiromo~enja korokteristi~nog zo psihoti~nu depresiju. -aa
-I Odrosle osobe koriste odbrombene mehonizme ,,protiv” neurotskih simptoma, dok
- --i-- Rospolo~enje je promenjivo, al to fiuktuacija rospolo~enjo ne sme do smonji no~u al
- - budnost u odnosu no odsustvo ~ivotnog zodovoljstvo pocijenta (onhedonizom), no S je neurotski sistem deteto bII~I intropsihi&om iii interpersonolnom konfliktu, koji ne
S
njegovo prezironje ~ivota (toedium vitae) iii pok somoubilo&e potencijole. mo~e biti prevaziden snogoma adoptocije u adredenoj fazi rozvajo deteta.
~ • S
—‘ ~t Uprkos ~injenici do neki autori ~ok I ne priznoju neuroti~nu depresiju, u etiologiji I I Noziv ,,psihoneuroza” vezuje se za me ~anea (Janet), a pa drugim outorimo zo
-I
m ._zi: potogenezi zno~ojni su: noslede so odredenom vuInerobiIno~u li~nosti, biohemijski, a Kuieno (Cuien). Frojd je tvrdio do rono troumotska iskustva uti~u no nostojon~e
• - neurofizioio~ki, psihosocijolni I kulturni. ~inioci. - -a neurotskih simptamo u odrasiom dobu. (,,Nemo neuroze odrasie osobe bez neuroze
a
a iz detinjstvo”.)
I a
a 1 • —
I L -
a —‘‘I
a
‘S
a —— a

a
Ii’ -~i
• I — -—a.. 1.. &._4_._~.~ S a._a..S _•.,._~ •—-~‘

I • • -I
rismi
I - .•_._1 .-_.4 •~_ •.,_~ • a.. a—L_ I.
-- --

Sm..’
- ‘-a -a-. .. -•~-:- aI
I
•mm • a— .. •-a.- ~ •....-~

IL
mammua 1:,1 L~4± - -
 — Lr -— — - —

IIU ~ - —
— - U. ~
~r 1 i-~-vrj
-~ ~ -~-~- ~ ~ i-I —~-~

I
Medu definicijama neuroze razvojnog doba ~ini se najprikladnijom ona koja pod U •--~

neurozom podrazumeva ,,poremeáaj u na~inu funkcionisanja Ii~nosti koja je u razvoju, ~ U

a posledica je nesvesnog konflikta, pretefro unutra~n~eg, all i spoljnjeg porekia”. ~
Prognoza de~jih neuroza zavisi od mnogih faktora. lzvestan broj se spontano R
UI U
smiruje, druge se re~avaju odgovaraju~im terapijskim postupcima, dok neke, na II
~alost, mogu da evoluiraju u psihoze. Neurotski simptomi nekad maskiraju druge I RU
RI ~5U~
psihi&e poreme~aje (kao liuske crnog luka), o ~emu treba voditi ra~una kada se ~
dijagnostikuju. neuroze razvojnog doba.
U Shizofrenija je te~ko, I naj~e~e progredijentno, du~evno oboijenje — oblik men
U
I- talnog otudenja (aIijenacije).Ii~nosti. Nazvana je ,,rana demencija”, ,,intrapsihi~ka
I diskoordinacija” iii ,,disocijacija Ii~nosti”. Blojier (E. Beluler) je 1 911. prvi upotreblo
RI
termin shizofrenija, ~to u slobodnom prevodu ozna~ava rascep Ii~nosti (gr~ki shizein
:‘ ‘1 — rascep, phrènos du~a). To je forma hroni~ne psihoze, karakteristi~na pa dubokoj
—
I
I
II
I progresivr’~oj transformaciji Ii~nosti, koja iz sveta realnosti be~i u svoj imaginarni,
II aütisti~ni svet fantasti~nog haosa, sumanutih deja I halucinacija.
. r
II
II
U
U
I,
II
Etiologijo. Pravi uzrok shizofrenije do danas nije otkriven. Veliki broj eksperimenata
—

Urn II I teorija ukazuju na neke karakteristike metaboli~nih I psihi~kih procesa, au jedinstven

U.
irn
U I
I
ii
II uzrok nije pronaden. Jedna grupa autora smatra shizofreniju autointoksikacijom cen—
U I III
U R I II tralnog nervnog sistema produktima poreme~enog metabolizma, zatim fermentativnim
R r~r rr
II poreme~ajém, nepoznatim organskim procesom koji o~te~uju~i tkivo mozga remeti
U I I psihi&i integritet Ii~nosti. .Konstituciji I nasledu pridaje se veliki zna~aj. _~L~I.
•__ S I RI LjL1~
I RI
. -i---: II I
I
II
RI Odsustvo emocionalne topline, vaspitanje u neharmoni~noj sredini, gubitak vitalnog I I~1.
R I II
I Rn I I~I dodira s reaIno~u I pogre~no prilagodavanje sredini snafro uti~u na strukturisanje
SR I II
I
I
II
RI
Ii~nosti. Kada se govori a ovakvoj vrsti psihi~kog oboIjen~a, mora se imati u vidu im~.
LLL~
U, I
R I
RI
II dijaIekti~ki odnos Ii~nosti I sredine. ~4_j_c 4
II I •I ~—tj--i -f
R
U
I RI~ Pomenimo I shizoidni karakter, na kome izvesni autori dosta insistiraju. To su osobe
U I ‘I
RI
RI gracilne konstitucije (leptosomne, asteni~ne), introvertne, zaivorene, preoseti jive, skione JL
• I •‘
RI
RI II meditacijama, apstrakciji I iIuzionisti~kom bekstvu iz realnosti. Ako ih .nesposobnost rliu
U RI
socijalne adaptacije, tendencija ka sanjarenju I apstrakciji, bolesni racionalizam I
I II
U RI
U II rigidni sistem pona~anja dislociraju Iz realnog sveta, do~i c~e no ivicu opasne pro—
Urn’ II
UI
RI
II
RI
valije, koja je nazvana shizofreno otudenje, iz kojeg vrac~anje u svest stvarnosti ne H-H-i
RI RI prolazi bez te~ko& I oflijaka. ~ilzf
I R~
U Shizoidne crie Ii~nosti. U traganju za premorbidnim karakteristikama shizofrenih
—
4
RI RI
UI UI
RI
bolesnika Isticane su brojne crte Ii~nosti. U jednoj grupi dominiraju socijalno povIa~enje,
II skionost sanjarenju, preosetijivost I, povremeno, prafrjenje srd~be I agresivnostI, E11
UI
I UI u drugoj asocijalnost I agresivnost, dok su u tre~oj grupi osobe konformisti~kog
RI
RI RI pona~anja, nesigurne I boja~l jive. E14L’
I RI
RI RI Klini&a fenomenologija. Veliki broj simptoma shizofrenije izvesni autori su
I RI~ —
RI URI
U Rh poku~aIi do ve~ta~ki grupi~u no glavne (primarne), sporedne (sekundarne) I telesne
U RI rr1
U UI ~imptome. Medutim, takva podela je doleko ad dinamI&og shvatanja Ii~nosti,
RI U.
II II pa ãemo stoga simptome opisivati prema stepenu njihovog udela u determinaciji U..
RI UI ‘—U..
RI shizofrene psihoze kao posebne nozoIo~ke jedinice. •5~
I
R
iI U.
U
I...
I
I I RR U
I
I
I
I
R
•
•
•RIU
R••••
•~....
~
Us......
.•
. ..
ii..
....
R •~
~ : ~~ U
•
U
II UUIUU
U UIIU
UIIUU
U....
R
U. iRm~u•
R
~ •~
•s•susssssm
..r... .~L ~
sssmsssm•s• .. : .~: ~ ,~t,
UIIU
I....
UR •sss•mss~~rns•sm•s~smssss .~....
R URR•U~R •U• .•..m...........
.uss ..sm •
...UR...m...m......... .~J7
UUIUU
• RRUS.. U • ~ U....
— ••~ 1 UUU
 .1 II ~ ,• .

II
*1 • . .. :.~
RI ~
gIl
: ::
1

• I -. - • ;• - • . . ,.•;•..•~•.••• . -
44

Shizofrenilu karakteri~e neskiad (disocijacija) Autizam je gubitak kontokta sa reolno~u. Shizofreni bolesnici iive u svom ira
izmedu afekta i procesa mi~Ijenjo. cionalnom svetu, koji mo~e do predstavlja ispunjenje njihovih ~elja i snovo. Oval
autisti&i svet mogu do~ivljavoti kao sivaron, a sivarnost kao varku, I obrnuto. Zo
Shizofreni bolesnik svoj afekt ispollova ne—
ove fenomene koristi se aesto termin dvostruke orijentacije iii ,,duplo knjigovodstvo”.
prirodno, teatralno, bizorno. Radost shizo— I
II Shizofreni bolesnik mo~e za trenutak napustiti svoj svet sumanutosti I holucinacija I
1
frenih bolesniko nije zorazno, bol nas ~ini II
I
I
RI sasvim ispravno davati podatke I percipirati sve ~to se oko njega de~ava.
• •
rovnodu~nim, hiadnirn, koo ~to I no~ ofekt ne II
II 1~ Poremec~aj nagonskih I vol nih dinamizoma mo~e bItI drastIano ilustrativan. Poreme&ij
noilazi no odekvatnu emocionalnu rezonancu
RI nutricionog nagono manifestuje se nekrofagijom I ontropofogijom. Nagon zo ~iv—
kod shizofrenog bolesnika. To je vec~ poznati de— -I
fekt afektivnog odnosa iii prijotnog roporta. Ijenjem je tako~e poremeaen: neuredni su, prljavi, skioni brutalnim automutilacijama
RI
~• II m~ (samopovredivanje) I drasti~nIm samoubistvimo. Seksualni nogon rn je sni~en iii
Ovim bolesnicimo nedostole fino modulacija
afektivnog ispoijavonja, li~ni I porodi~ni vi—
j II

I
II
:: izvitoperen.
tolni interesi ostavI~oju ih potpuno hiodnim, RI RI VoljnI procesi su poremeaeni. Balesnici imaju subjektivni utisak do nisu gospodari
II I
izve~ta~eno depresivnim iii eufori~nim. Nekad II RI
I
svoje voije, yea do su pod uticajem drugih Ijudi, audnih silo, hipnotlakih direktiva. • -
RI
II II Kotatoni fenomeni I irnpulsivne reakcije nisu kod njih retkost. Mesecima zauzimaju
mogu ispoijavoti raptuse besa, divije I nemotiv—
t isane ogresije, kada ih moromo hospitalizovati.
II
I I
U bizorne polo~oje telo (vo~tana sovitijivost), stuporozni su iii u stolnom pokretu, bez
RI
RI smislo I ciljo. Postoje stereotipije dr~onja (audnovate poze), pokreta I mesta, govorne :
r Osim ovih, javijoju se I drugi, yea poznati, II I •

II I
kvalitotivni poremeëoji ofekto — paratimijo I II I muzi~ke stereotipije, negotivizam, automatizmI, eho—fenomeni (eholalija, ehopraksija
I
.1 —
poramimijo. Afektivna krutost I ofektivna om— I. I ehomimija) I impulsivni postupci, posle kojIh bolesnik mo~e do se vrati u katotoni
I R
bivalencija aine ih neprilagodijivim I uslijenim. III II
I
polo~aj, ,,kao do se ni~to nije dogodilo”. •~.
III
I
Ponekod dolazi do gubitka ofekta, afektivne UI
II RI Dezintegrocija Iianosti je te~ak shizofreni poremeaaj. Odnos bolesnikovog • premo • . .
II I
tuposti i afektivne demencije. Shizofreno osoba II svetu, drugim Iiënostima I stvorima poremeaen je, granice su zbrisane. Bolesnik se •
IRS
je grubo emocionalno osiromo~ena. RII identifikuje so mnogim lianostima, on je dvostruka Ill vi~estruka Iianost. Zapa~aju se
II
II I fenomeni depersonolizocije (,,fenomen ogledola”), tronsformacije (pretvaronje aak u :
No misooni tok shizofrenog snoTho utiau S I .
II I
njegovo ofektivno do~ivIjovonjo. Monifes— II ~ivotinje), kao I dereolizocioni fenomeni, s nepokolebijivim verovonjem do se svet
RI I
tuje se formolnim I sadr~ojnim poremeëojem •i U menjo, so sumonutim strahom oseëanla katostrofe, smaka sveto, ~to je posebna
UI I
mi~Ijenjo. Dominiroju: poremec~aji osoçijacija, UI SR karakteristika tzv. kosmiëkog ludilo.
II II
inkoherentnost misoonog toka, skionost RI.
U
I
R Kritianost I sposobnost rosudivanjo obolelih su redukovane, a uvid u sopstvenu
simbolianom izro~avonju punom nerazum— III RI
III RI bolest bitno smonjen. Pono~onje je aesto pod uticajem sumonutih ideja, kod zbog ..: • -
ljivih iii besmislenih neologizoma, telegrofsko III
UI I
I
homicidnih tendencijo mogu bItI oposni za svoju okolinu. (Jedon shizofreni bolesnik
III
mi~ljenje, Iogi&a I gromatiako deformocija stilo, UI S ublo je svog susedo s kojim je auvao boston. On je svog suseda, koji se zvao
SRI U
bekstvo idelo so utiskom krade misli, skionost II I Adam, pozvoo do zajedno jedu lubenice. Ublo go je bez ikakvog povodo, ,,iz aisto
II I
proznom mudrovonju o kosmiëkim temama, I.
U miro”. Na pitanje zo~to je to uainio, odgovorlo je do je ,,ovom svetu treëi Adam
RI
uop~tovonje, odsustvo kouzolnih odnosa, sve S. suvi~an”. Adam je blo prvi ~ovek, drugi Adam je blo bolesnikov otoc, a treal Adam, .:
II
do rosporaavonjo pojmovo I potpune verbalne SRI
III no nesreau, blo je bolesnikov sused.) •
nerazumijivosti. II

Brojne sumonute ideje, alogiane, nesiste—

RI
I
II
I Halucinacije su aest, iako nebiton dijagnostiaki simptom. Jovljo~u se halucinacije
II svih ~uIa. Naroaito su oposne imperativne halucinacije, koje nagone bolesnika no
motizovone, fontostiane do bizarnosti, utiau RI
III somoubiloake III ubilaake ideje. Ko~marne holucinacije nekad emocionalno iscrpljuju
no celokupno pona~anje shizofrenog bolesnika,
ometoju njegovu Interpersonolnu komunikacilu S.
II
I bolesnika.
Telesni simptomi ne mogu se shvatiti aspolutno ilustràtivnim I karokterIstianim. Nojae~ai
iii go Iskljuauju (privremeno iii trojno) iz njegove
I. su metoboliaki I neurovegetativni poremeaaji. Smanjen je bazalni metobolizam, a
socilalne sredine. II
RI u fazi rekonvolescencije shizofreni bolesnici se goje. Upodijiva je alteracija funkcija
Tronsformacija lika rna&e I
II
RI
~ ~ ~
_ljj- - ~ tT ,—•.-•••-.. ..
lI~ III
• II -~ -
H~ R t:..
: RIRI ~ --- -—~—‘~--- -~ - - 241
- ~ 11I1
I II I
-
 I.
I.
II
I I•
I.
II
II
II
I Ii
I II
II
I I
OS 0)1 ~0)1OU ‘nUOIOA DU flA0~6 fl)1~OA WOS °°P’A nu!~oq !S0~~~ !!°)I OU0~S 60A!S wos RI
• II
II ‘wopoz!do wouA!sOJdOp 1! wou?!uow ‘o!podn)1ooJd 11!U?!qOi 1! I11UA!SOSdO ‘o!op!
oop!A ouop oboupor o6e!u OS W!S0J040 ! OOS!W flW WOU4OWON WOZOZ fl40A!~ ~ • II
II Ll!)1S!!JpU0110d!L1 ‘o!!J~~s!~ ‘o!!uolsojnou !WJ0} fl ‘UOD!4S!J04)10J0)1OU 0! !4S0l0ci )1°4°?°d
bO1OAS or 0JOAO6 nhDoj!dsu! Oz !~l~ WOA 01 •!u0W 0 OAS 8~OUZ op !USOAS O~S!U RI
RI •~~O?op — sooqoL~) !DJ0)1~flW owos n!oAoloqo o!u po op
A ‘aJOPIOG •!u0w 0 OUZ 0)IOAS op )toS!4fl W0W~ R~~W ow od ‘uozojd wouo~so
I.
WO~O)1 o~o OWOA 0! po),~ •ODiznDuoJ:J ojou ‘050? 6o)1snDuOJJ o1sod ‘nzoJqo ou U!W II I 0IOA0~~A OS 0~O)1OU ! n4olJoqnd n o!u!?od o!!uoJJozIi~s 0WJO} OAQ — o~UaJqdeqeH
IR I
—JO)1 wos oo~ou ‘o~o o! opo~ •Doqn!lod o!clop wos woupor woAo~Jo? nuo~AoJd I. • oqoSo L~!~O~0c~0 o40)104U0)1
IR I
nwop w!p!A “14SOAS aupo~ou o!uopnci 0)1!104 ep~opo ‘!104S0d ou oJn4in)l” :)1~uso~og RI
RI 11!ul0!!D05 o!uo~owoJ!so 0! OU S!JOplOJO)l •!4S0l0c1 nzoj np1owpood n!o!lAo4sp~Jd
II
,,~o4sod ou o~ ouo ~epoAz!oJd op oo6ow ci !I op v” :Jo~o] II II 4sousodsnou ou1onp1o1o~ui ! o!!Duowop ouAi4)lo}v •!lsouA!s0J60 ! OS~9 6OUIOUO!DOWO
I.’
I RI OJflc1 !10!l~~0! OS fl60~A4 OuOw0uO~ OUO!D0Z!lOOJOp ! OUO!DOZ!1oUOSJOdOp oDn!nJ!wouzn
- ,,n4OAS ou !!01s0d o~ o~s wapoAz!oJd op SI
S 40w! 8~0W 0)10! ouoAn?o o!o4so o6np i4souD!l oposoj ou!lodS •owo!poupnlohl
oo6ow o~poJ~dsu~ fl)14flU~i4 fl “U!UOP0J6 UOJ!W wapncj op fl?01.I ‘fll0)1~ W!?fl op RI
RI I
RI !U owo!ep! W!4flUOWflS !u ouoDoJd ohu ! !!PUOD5Ol0po n o!u~od ODsOD!ou 498108 I
flDOU ‘40U0Z ou ~? !?40 •,4sodn16 !AoJd ou o ‘o1sod o!oAs ~ !opoI6, nzo)1 !w !!101!poN II I
~ •0JOAO6pO flW !!0)1 WOWO4D W!U0 OS n!uoAo!u!po!S ~ !IS!W !U!IOS!)1 !oujodwns n wopv/ II I !DO!u8q050 00)1 n!niop !U!10)10 !o!0AS e!o)1 ‘!450U?!I Ou?!45!4fl0 ‘OUpO~i.~ OU1DU000WO •
SI
II fls 0j !4SOUD9 o!!DoJbo4u!zop ound4od op ‘wo!uopodoJd W!uA!soJboJd ‘wo)1o4 W!UOd
- •n!op os op o~jz n!o~ow o!u ‘WOpOJ!Jd o!IA0Jdfl Op ~~0W ~U 0)l!U 04S 040Z O)1OA0? • II
I II o4sod ‘n?~oplnWp0d OS OS!J04)1oJO)I — O!!uOJJ0z!L~S o4soJd -- xaidwis o~ueJqd0zp.ps Ij
~0 !~o1 o! wo4’~’ 404!DLJpIOIO o! nW A0)1O)1 !S!A0Z •!IS!W op ouz !U!105P1 !ouJodwns • SI
II I
II II - I- . I •. I -
• •~ n W040 uope~ ol!AzoJ Os o6rup ‘o,o!l~J)1oz oln? oupo~ o)1uos )1oAoD” :)1!uSoIo8 II
:11
II
I ~O4OAS loop! o! o~” :Jo~o~ RI .1 I
IRS.. RI
PR II : (o~srnp P0 eIuoDo1Aod I woqos 4sOuoI1dn)1ooz h ~1
,,o4oAs loop! Luos o~ o4o!ouzod ou o~ op 040!!J)1 !A II I )IIUSO 0a IU8JI8O8~ -
II II
- - I: •wo~ o!nuodwi ~J0Ao6 0D~J~0 WOS O~ 00)1 ~O?OSO pn1 ol !o4 ‘!!°q souop os o~ II ‘1so!uol ‘4sou!1osoq ‘o!uoAosoJo4u! )104!qflb) o!uopuod —t--+- III
II bouD!I o4o)1odSo 11!)1ou 0404!IOA)1 ouewo~d oupo~sop
W!!OqOU 0604 OS 0! ‘0J!4!w! OW op !l0W0Z OW O~ O~0W OU 0)j!~ WO4S0J uop !)IOAS III
IS I fo!uo?olAod OL.Io!!D
- - or !)1?4S!Io!pos owo!uod os ~q 1dn6uow 4 o?ou ‘)1oAo? 0)1UOS ‘odri6uow o6ouw PR I
II I os ‘4sodn4 !I! 4s0UepO~Djsnou 0UIOUO!D0WO ‘O!!4DdO
= !Ao!od os ~O)1 ouop o6oupof •RoJ wo~e~o~ •)1!uSoIb !!~o8 0! WOS op~o~A4 O4OAS PR I
RI
‘(Jodn1s ‘WOZ!A!4060U ‘WOZ!4flW ‘1SoA!!14!AOS .
O)1OWS op ODSOAOQ !6flJp 0)1OU O?!pOJ ‘W!poJ ou 0! 04 0~IV O?OU—O?0~” :)1!US0108
I.. - -
SI ,,OUO4~oA” ‘o!uopnqzn 0U04o40)1) !UOW0UOI !U04040)1 5 9
II
I - ,,~UO1S!J0)1 !4!cl 4U8w!JOdS)18 !o1 !I o?0H” :JO)181 II ‘(ROJ OA!!1WflZOJOU ! 0u01S!wSOq 04S8? ‘OAOU) ~ ‘ • I
RI
• - ,,o! U04S0108 0S0)1! 010? 04S! ‘P!I~ Du ob LUOS °°P!A •o!!?o6nJp !wz!boloou ! JoAob uozeAodou ‘0)104 bouooS!w !p!)1oJd ~ ~
u~ •wo!ouzod oqois 060)1 ODU4S WOW! fl6!!U)1 OS!d wo!u op ‘Ou4OAud ouo k ~!U0W0U0} !UJ040UPflI0Ll I i
~(ow!D!IW!)1S!~OwOZUOA r
•. o! op ‘wouoq~n~s OJ4OWS Ou 0! op ‘ouI!oAs OU4oA!Jd OW! op 0OS!W LLJ8U4OWOU op ~
... O~OJ4 W0)1OU op W!4OsQ 4U8W!JOdS)10 W!pOAZ! Wos ! P°)1°N •uo~opod 0)104 wos or SI :~ ~ os o!!Do)1!unWo)1 ‘jowud OU ‘00)1 ‘oW!4SOU9OSOdS S ~ :1
• •4UOW!JOds)1O !poAZ! 0)1OU WOS 0p6 WOUZ OU opuo A0J0~OZ fl W!AO4S eqos bowoS 1R ! Ow!DOW WIUpOJud4oU 0 ~ 8UJO)1O~JA1 + :
• •!~fl6 ~ 04~8U WO~O~1 04 ~ 0)1OAO? ~ ~°?!~-‘ °~ W!!0q °N O4~OU !oAop ‘!oAop I II.:
I ~ •• ! 0Z04 W!40Z ‘0!UO!1AoJdfl ‘o!oD!ln) o!op! O4flUOWflS
• •“n!oJoAobop os op 00)1 o1sod ‘owoblnA 04~OU wos on~ “0uIIOD opnq op wow ~!I5!W .:i p
S )1OAOD !)10AS OSflU!S WOWOU Op~oy~4 ~! 84S!cl !I~? 0lo?OIOd 040W! 0tJ “ :)1!uSoIo8
SI 0!uoAo4!wa ! 0!u0W!~~P0 ‘ouoA!Doqn ‘!I5!I~~0~0
RI
:oWo4ciW!s - H
I
:11111 ,;~o!n? 04S” :Jo)101 I in tI!?0P015 o!o~q 6o?OA !l! 11P10~ o!uo!o4sod !4!p~~A1fl o! —~ 1
- ~- oupoL~doou o!!uoJ~oz!1~s OZOU6O!!p e!uo!IAo1sod o~ -
~T •
::R •wo)1!Uso~oq W!UoJioqo~ w!pOIW W!Upo! OS JoAobzOJ OWODSOAOU OJOW!Jd !p0N)
SI
O)1!lS O)1D!U!I)1 OUp!J0II I 9 (oqop bou!oAzoj OZOL1!Sd ~)1°Iq -
II n as !zolOu o!!uoJ~oz!11s o!?OG) o!!uoJJoz!L~s ouoAo)fljpodsou ! o6n~p ‘ouAo4soupe! -~
SRIRI
I::~. ~‘
IWO4dWIS flS ODSODIOU ‘oWOIIDoUIDflIDL.l WIAIZ 01JA ouoDoJd ‘olopi O4flU0WflS ouDI6oIOu ~1
OuSJAOuZOJ ‘O!uO!1s!w !!0?0w0J0d !UIOWJO:i !15!w 0)104! 04)1OJO flpGWZ! O!!DO!!DOS!p ~ ‘ou~onp!ZoJ ‘o!~so~dop OUaJJoz!L1s4Sod w!4oZ ‘O!!UOJJOZ!LIS OuOJDUBJOJ!poU ! 0U04040)1 1
n:::. !!o1SOd owojnc1 W!UA14)1OJO ns !uo?oJd 4SOU~fl~0UAOJ 0UIOUO!D0WO ! o!!WJollow!4V fl ‘ou0JjJ8q0L~ ‘oup!oUOJOd :e!!ueJ}oz!~s O4SJA 48SO~ 0! ouos!dO — o!!op~iso~~ -
SR.... I i. IR
:~ ~
-
•oWo!!DoqioDozbo ! owo!!siwoj n )1o4 o ‘oupowi1od a! O)1!Is o)1?!u!I)l ‘‘ o!!zlnAuo)1 ‘OD!4SOASOU F p
R5R5 I
- oqoso ~!u?!J045!L.1 ~ :n ‘o!!zo4soJod ‘jowoz ‘ous !!o?owoJod ‘ouaz p0)1 o!!DonJ4suew !!0?OWOJ0d ‘ow!!uoJoM)1 ~t1
III. 4S0U0~)1S ‘!W8p0 ‘o1odo4s ! O)1OS 4SOUp!A!l ‘s1nd A!IIqoIo)1 ‘o4ojodo bouJo4owozoA ~ •
IRS. oA4s!qnoWOs 00)1 0U10J4004 !4opOI6Z! nbow o!o)1 ‘0A4S!qnOwos OW!!o~fl)10d ! 00)1 :.
.RRR -
.S’ - ~ - - ±U~± U: 4±.~±itj*t± ~ IS
:iE~it~*~Et: ~-H~
:~ II ~- - ~ JJ~L j4 ‘r
‘~: H ~ f~t~hj~ J~Jf!~ ~ I — ~i 1 I J__1~L, ~ i 1 1 — i I tj T - ZLL~i_
 11
a
rt V I + F+ ••V -‘V.-... -. •.. •••~• V
I -!

izigravao so mnom. Ne~to me proti do se zogledam, do podnem, au ne doju do Odlike shizofrenog sindroma tipa II su postepeni po~etak I nepovoijan ishod
me vredaju nego do umrem, ne~to obi~no ~ivotno... Imom utisak do sam odr~ao • a (zbog malog terapijskog u~inka medikomenota). Tipi~ni klini&i simptomi su: autisti~ko
stro~on govor”.) povIa~enje, ofektivno osiromo~enje i pad vitalnih dinomizama.
V1~
Bolesnik gubi interesovonje zo spoIja~nii svet, koji je zo njega izvor straho opos— Postshizofrena depresija. Depresija nostale pos~e shizofrene bouesti. Depre
—

nosti. On se ,,sklanja” u svo~ autisti~ni svet, samo njemu razumljiv, do bi no krolu sivni simptomi demaskirani su pa povua~eniu psihoti~nih simptoma, ill su, pak,
postao potpuno olijeniran, dezintegrisan. a a novonastah, kao psihi&a reakcijo no bouest I moguáu stigmatizoci~u. U ovoj grupi
Ovo forma shizofrenije na~bogotijo le telesnim simptomimo koli su ve~ opisani.
V-I
oboueuih postoji rizik od samoubistva.
1.I~
- r4E~ Schizophrenia catonicci (katatonijo). Ova shizo— —
a Rezidualna shizofrenija. Karakteri~e se dugotrajnim ,,negativnim” simptomima,
—
~:~-
frenija po~inie akutno, simptomima katatonog sin—
• V.
koji ne moroju biti Ireverzibiunl.
dromo. Bolesnik le u stanju stupora, ne reagu~e ni III zraziti ,,negativni” simptomi su: psihomotorna usporenost, gubitak inicilative, pa—
na kakve, ~ok ni no vrlo bolne dra~i. Me~utim, on sivnost, afektivno tupost, ideociono i verbauno osiromo~enje, oskudna neverbalna
opa~o sve ~to se oko njego de~ava I u stanju je do komunikacija (redukovana mimiko, no primer), kao i zonemarivanje Ii~nog izg~eda
‘I’
1p~4~rzuz~ to verno opi~e kod izide iz stanja stupora. Zbog toga II
II
i socija~nih reokcija. V

~ ~-~j-~ ~. nisu preporucI~ive nikakve neumesne opaske no nie— ii

I De~ja shizofrenija. Shizofreni simptomi kod dece opisivani su kao prevremena - V

~ -H-~—~ ‘-~ ~- gov ra~un. Bolesnik u stanju stupora moie biti pod demencija, Hauerova de~Io demencija, Kanerov outizom itd. De~Io shizofrenija je •:
~ f~-i-~--~f uticojem zastro~uIu~ih halucinacija i sumanutih ideja.
ii
dosta retka, nepovoujnog le toka i vodi ka demencili. • I
Mo~e ispoijavati stereotipije, automatizam, negativizam L
I—

Ih eho—fenomene.
I
a U kuI~I~k~~ slid de~je shizofrenije dominiralu autizam, trojan I dubok poremec~aj
(
kontakto s okolinom, negativizam, nelogi~na anksioznost, nesposobnost do~ivljavanja
~ Izstanja stupora mo~e iznenada do upadne u stanje Simptom katolepsije i—i: sopstvenog identiteta (telo se opo~a fragmentarno), poreme~aji percepdija, poreme~oj
::.. -
• • V -
neobuzdane motorne agresije I agresivnosti, poznote
govora s monirizmom, eholalila, mutizam (deco izgleda~u kao nema), paromimija
u
1 1~r., ~~•••
-~
kao katotono pomama.
V ii tikovi, regresija no ni~e stadilume (gu—
,--~.

H • •
V V

I
W~H.1 a’
:
wir~:: :~:r r)T Vegetativne i vazomotorne somatske smetnje su u ovom J III konje, igronje delovimo tela), potreba zo :.
~. • -
~••VV .•.~ i..I
jednoli~no~u, ostrvca izuzetne inteligencije,
sIu~aju ~-••‘ :9’
I izvanredna memorija, promenlliv koli~nik r
:, • • V

Ova forma shizofrenije naj~e~ëe imo.dobru prog— - -•

II i~-~ .~ ~
• II.
~II inteulgencije I inteligentan Izgued dece. Mora 4ri~- ~ 1• • -

II ~ L ~ ‘a se uvek isklju~iti neki organski proces. ‘~•- •.‘ ~. ,,

:~
- Ir Schizophrenia paranoides. — Ova forma shizofrenije La.i -

1 .i
I
[i :.~ i.~ karakterisii~na je za odrosle osobe I naj~e~e ne dovodi II’ Tok bolesti. Tok bouestl zovisi od blago—
— • •V~

do shizofrene demencije. vremenog dijognostikovanja, odgovora~uëe

I-’I terapije, razumevanja I prihvac~enosti u
Karakteri~e se prisustvom raznovrsnih paranoidnih 4>
III
I
socijaunom okru~enju obolele osobe. i• -

idejo proganjon.ja (perzekucije), koje su nelogi~ne I’

- .~

I nesistematizovane, idejama odnosa I raznovrsnim I” Tok bolesti mo~e biti: kontinuiron,

1!
I r~
[~ Vf~
hauucinacliama.
II’
II
I.
epizodi~an so progrediraju~im ili pasta—
i~1tj~ ~ I janim o~teãenIem, epizodi~ni remitiroluëi • LJ~,~L
I t_VT. Tok bolesti je u remisijama I egzacerbocijama iii le Katotoni pacijent: ruka LII
•. II’ so nepotpunom III potpunom remisijom,
I I-I hroni~an. bez osuonco, ,,zamrz— all
nuto” pu~enje, lice oko— III neki ,,drugi”.
Tip Ii tip II shizofrenije. Uposlednlim dvema
— menjenog izraza (Kopuon
Shizofrenija se jovIlo u remisijama i ~ubo—
i~I•j-t- -i-h decenijama prihva~eno le podela no tip I I tip ui et al.) Ii’
III vima. U stadijumu remisije osoba mo~e
shizofrenije, prema opisu Kroua (Crow). II
I do se vrati u socijolnu sredinu: ~ub zna~i
Ii
Za shizofreni sindrom tip I karakteristi~ni su: akutni po~etok, povoljan shod I’ll novi otok bolesti. Ce~ëi ~ubovi znak su
Trenutok holucinironja obolelog od
[~F} - V •
zbog dobrog reagovania no terapiju psihofarmacima, a nai~e~i klini&i simptomi
su sumanutost, poremec~aj mi~Ijenja po formi i halucinatorni fenomeni.
—
IV loge prognoze I brze demencije. paranoidne shizofrenije
V.•,VVt.
IV
‘~
T1 IR I
~-~--tt-t—~ —i—-t—t-r I——I- --~-t—t--f—----if-•, tt-f-’--t•-• —1 lji—i~
[~L a.. ...:: .:
• - —
r.~ Jf,]_~ ~ •i’----riH-r- r~i1-:-,i-T--~; a. ~-~--~- ,-~ ~ -~ —~ —-~--~- ~ ..

h
~L1
—i--F--I- ,- t—~——-i-’-r--,—-i—n-;--1——ir —~t—_~ -.~ ii V:VV.:VV:;~”V V Vj~]”~7Jt~1 •aaaau
Ia__i VVVi~V~ ,~i~1~JT ‘ IRa ~
•~ ~:;i• -
- ~ r1~~ ~ ~ ÷~ trr I
a’
~1’~ •~~••
•~ • •,
- V~
~J
- II••
j••• IRUII

~244 f~iz~ ~ IR ).L,V •~-- LJ~ FT j R IRIIR ~~AC ~

i~L~ ifi ~41~ t~~zjTh~r L~• ~ a aaaaa
~ ~ -~ I ii ‘ •. ‘ L~t.J •RI•~
~r i~j~uj~ •
••
__~z -~
‘
~:z-i ~
‘
izi
- 9IRUI•..
a ••aa a•assaa.
IllaR
aama
 r-~i--i-----~----L-; — I~ z :zr_~i~n
~ il1: 4 4 11 4 r ‘~ :1:
~ -~ -——
im 1i1r
—-‘—--~-~-~~
-~—i ‘—l—ff-----r— ~
~ 1 -~r
-,
r—
,.

J
~--t-i
1: ~ ~ ~ - I - I~11~ t~ iSi_EP
~{ _1_1_
~
II
1~ —~
t~~1t1T~+L
T~1_1~J~I~L
J~ ~
I 1 T rI 4:14 I tI I
r~
II Jilli
i-+ -HJJJ-~
1 i~T —~~iT~_
—~ I 4- ~ rr~~i T I — _I
-~-~;14B
j
(Jedan takav bolesnik u stanjima pogor~anjo bolesti pisao je potpuno nerazumilive S m ~tf L Ii ti_Li _~T~~JL~_ ~ I~
~ pesme i tekstove, kao oval koji nosi naslov ,,Avans prohtev”.
•
1 ,.. .
LIJT~

.
.
-
~

,. . .

I Sh,zotipski poremeca~ ie izdvoien kao poseban zbog sledecih osobenosti: ekscentricnog -fJ-I--j--1-f~I
,,Jesenleg prohiadnog dana, ba~ kad sam se vra~ao iz konzerve, zauvek sam je
pona~anjo osobe, neadekvatnog mi~Ijenja i afekta.
bacio, kroz prakti~an prizor travnjaka. Nile toliko va~no koliko je bitno da je to
ista konzerva napunlena odozgo temperom i zamagijenom fascikiom. Gledajuãi I Osobe koje ispoijavaju oval poremec~aj emocionalno su hiadne iii odsutne, ~udnog, ~-~--1--i---j-~
zapanluju~im pogledom, nisam imao mogu~nosti i prilike da oduzmem sebi odgo— I neobi~nog iii ekscentri~nog pona~anja, skbone su socijalnom povba~enju, ~udnih su
vornost i poverenle. Nakon toga, potpuno sam izgoreo zaledno sa apartmanom. Sva uverenla iii magijskog mi~Ijenja, sumnji~ave su, paranoidne, skbone metoforama, ±jH±j
le po~uteIa, sve do Mramornog mora. Gluma je propala, nile va~no, zna~cilno je to r
I
misaonim I govornim stereotipliama, opsesivnim ruminacliama (prisilno zaokupI~ene
odredenim idejama o dismorfofobiji strahu od deformiteta telesnog izgbeda, zatim Z~I
tR~
ii-i~4~
sada~nlim tretmanom terminologije koje golicava svakog u pupak. Stol! Padam u
I
I
I
I
s
—

nametanja seksualnih i agresivnih tema i sadr~aja), sa perceptivnim izmenoma (iluzije), ~

nesvest, sva vrata su bila zakIlu~ana, te ih niko nile ponovo zakIlu~avao, me~utim
~00 le mrak. Joo, uhvatilo me le koko~ile slepilo u korpi za ve~. Ve~ina spava~a
r I depersonalizacijom i dereolizacilom, kao i povremenim kvazipsihoti~nim epizodama,
u kojima dominiraju iluzije, halucinacije i ideje sIi~ne sumanutim.
zahrkalo le ispod buba rusa, koje su milele ~0 lobanlama i spava&ama. Sellaci
mirisali su na budavo mieko i truo kajmak. Ustajte ludaci, vreme le zakucavanju
Shizotipski poreme~aj je ~e~i u osoba genetski optere~enih, obi~no je hroni~nog E~~}f~
mu I toko i mo~e evobuirati u shizofreniju. ~HHj~
II
eksera so ~albnama po sred tumora. Nile va~no, glavno je to da smo proIaze~i kraj
-
trafike osetili miris kvasca i ~to pre smo pobegli da ne bismo nado~Ii. Be~aIi smo ~i:I~t~hiELtitEJ~ i~I~iii IE i~ii1E1~ITiii ~t - _~ttIfl~TH Lt±~f
iz sve snage i 5—nih ~iIa. Patio sam od tabana. Jo, ki~a je padata levo i nclgore.
Nije bib vremena da se popije bikorbona soda. Gorile upropastile su fIa~ice od
I lE
1 I
1
I —~ I~ ~ ±~H ~
:r1 rjr~ jit~
rrrtTlr brabonjoka. Najzad, propao sam kroz ~afoIj, uvek je to najbolje re~enle (~tos br. 1) II
na glavu mi je pala sfe~vica sa bubuIji~ovim genzlicama”). L
C
II ~ ~ Tfl~ ~]i=l~I ~—i
~ir~fl I-.
Sve mora biti e~imQ prijatnorazum1jivo1epo~ bnteresantno le shizofreno sumro~no 1.
II Shizoafektivni poreme~aj manifestuje se istovremenim (ibi u intervalu od nekoliko
Sve nora biti avima prijatnorazumijivolepot
sve flora biti avima prijatnorazum1ji’~o1epç! stanje. Bobesnici su u svom sumonutom dana) postojanjem shizofrenih i afektivnih poreme~aja (mani~nih i depresivnih).
Sve more biti- evima prijatnOrezumljivolepo’ It
$ve more biti evima prijatnorazumijivolepo! svetu, mimi su, Ie~e ispod pokriva~o ibi TI
Sve mora biti avima prijatflorazumljivolepo! 4- U moni~nom tipu dominiroju mani~ni, a u depresivnom tipu poreme~oja — depre ~JiZ~J
Sve more biti avima prijatnorazumijivolepo! su u psihomotornom nemiru, u konfliktu
-~- i-~ Sve
Sve
inora biti evima
more biti SYinie
prijatnorazumljivolepo!
prijatnorazumljivolepö! s okobinom. Mogu biti dvostruko on—
I sivni simptomi. ~Tjrt
Sve màra biti svima prijatnorazuin1~ivo1epo! jentisani (,,dupbo knjigovodstvo”). Ovo ~ Terapija. U be~enju shizofrenih osoba koriste se: biobo~ko terapija, psihoterapija
Sve more biti sviina prijatnorazumljivolepo! II
Sve
Sye
more biti avima
mora biti avima
prijetnorazumljivolepo!
prijatnorazumijivolepol
sumra~no stanje moie do traje i dye TI
II
i socioterapija. V f~ZLjZF
Sve more biti .svima prijatnorezurnljivolepo! godine. I
I Od 1952. godine zapo~inje era psihoformaka. bz ove, danas izrazito brojne grupe 4~_4z~i4z
rtn-i Sve
Sve
inora.biti evixna
more biti evima
~ijatnox’azum1jivo1epo!
prijatmoxazumljivolepot
4-I
~ bekova, u be~enju shizofrene bolesti najefikasniji su neurobeptici. Neurobeptici s
Sve more biti svima prijátnorazuniljivolepo!
Shizofrena demencija rezubtat je socijobne
I SyG
Sve
n~ora biti .svima
more biti svima
prijatnorazumujivolepOt
prijatnorazumljirolepo!
izobacije bolesnika i njegovog postepenog ‘-I
1
produ~enim dejstvom, depo—preparoti, omogu~avoju produ~eno debovanje. U sbu~aju -H—i--1
Sve more biti evima prijatnorazumljivolepo! gubitka kontakia s reabno~u. Autisti&a II I pojave neurobepti&og sindroma, koji mo~e biti izozvon od ovih snafrih bekova, treba
Sve more biti avirna prijatnorazumuji7o1epo~ 1- I
:.‘— ~F-t+~- Sve more biti a~’ima prijatOorazumljivolepol onijentocijo bobesniko i ofektivno praznina I
II • primeniti ontiparkinsonike. (Postoji i terapijsko opredebjenle do se antiporkinsonici izL~Jzrt
Sve more biti avima prijatnorazum1jivo1epo~ 1

i-1~
I
Sve
Sve
Sve
Sve
mora biti avima
mOre biti evima
more biti evima
more biti avima
prijatnorazuinJ.ji~o1epo!
prijatnorazum].jivolepo!
prijatnorazumljivolepo!
prijatnorazum1jivo1epo~
su uzrok i posbedico demencije. Shizofreni
pacijenti soop~tovaju ,,gobe istine” bez
konvencionobnog ubbo~ovonjo i imaju
4- I

I II
LII
I

I
I
•
uvedu u terapiju kao vid prevencije neurobepti&og sindromo.)
Ebektrokonvubzivna terapija primenjuje se izuzetno (u sbu~ajevima ~estih pogor~avanjo
i kototonih epizodo shizofrenije).
Sve more biti avima prijatnorazum1jito1epo~ II
Sve more biti avima prijatnorazwnljivolepo! intervobe ibi obbosti u kojimo su ucidni, -- I
i.._ 1--TI Sve more biti svinia prijatnorazumujivolepo! I
Od psihoterapijskih metoda primenjuju se individualna, grupna i porodi~na psiho ±I±}U
• —- —H--f
Sve
Sve
Sve
more biti evima
mora biti evima
more biti syims
prijatnorazumujivolepo!
prijatnorazum13ivO1ePO~
prijatnorazumljivOlePO!
~to je tipi~no za shizofrenu demenciju.
U stonju su do re~ovalu kompbikovone r
II
II
i m : teropija, koo i brojne aktivnosti socioteropijskog usmerenja. 4~b
Sve mora biti avima prijatnorazumujivolepo! matemati&e probbeme ibi do se snabaze
Sve more biti svima prijetnorazumijivolepo!
r~r~ Sve
Sve
more biti evima
mora biti avima
prijatnorazumujivOlepo!
prijatnorazumljivOlePO!
u filozofskim temama, a ne znaju op~te
-I
El
~II
poznote informacije. I.
I Perseveracija jedne shizofrene dakti— I
—-I. Iografkinje I
~iI
I

-~ tfjt i~4r~r ~:~i~Th I

I I~
~ ~-~4Tj1-ELHT---—T1
L~LL1L I
ti:4-t4~~1i~i---.~l liii:
I I~t’
I 1I ILl

;-~TPi H-. -4-

~ -
~II. ~r I •~ I 4 111] T’
I’:
• ~
n. uu - ~r:1: r~(~m
‘4-
~ :: FJ~I4-’E~+Ef~
H]—
•••
ii” ~
V-f- -
I~ ~ ~- ~
I •~•
._ ___ . —F-
 - ...-- -- . --.-..- I

~ -
Glovni simptomi su povi~enje efekto u smislu
nemotivisano veselog rospoIo~enja (hipertimijo
z:z. U nolnovilol (X) kiasifikaciji bipolorni afektivni poremec~ol razvrstavo se u moni~ne so euforijom), skok i diskoordinocijo nagonsko
(hipomani~nu, mani~nu bez psihoti~nih simptoma i.mani~nu s psihoti~nim simpto— ‘ vol jnih (konativnih) funkcija (hiperhormi~nost) i
psihomotomna hiperoktivnost.
mimo) i depresivne epizode (epizodo biage iii umerene depresiie, te~ka depresija ~
bez psihoti~nih simptoma i te~ka depresiio s psihoti~nim simptomima), zatim u KIini~kom slikom dominiro poreme~aj ros—
me~ovite epizode, bipolorne afektivne poremeëoje u remisiji, druge i nespecifikovone ~ poIo~enjo. Bolesnik je nemotivisano dobro
- ~ afektivne poreme~aje. rospoIo~en (eufori~on), bezgroni~no sre~an
- - RE
- :~_ — do ekstoti~nog zanasa. Bolesnikovo dobro
raspoIo~enje ja zorozno i indukuje okohinu, ~to
nije sIu~aj so praznom veseIa~u shizofmenih. Tokyo
raspoIo~enje prati ~ivahna mimika i simboIi~no :
2-92 1 ~ odevonje, u kome dominiraju vedre i five boje.
z(Psychosismanaco~depressva)~:: Bolesnice su upadijivo na~minkane, nakindurene,
o mu~karci istetovironi, oki~eni kao paglavice
U istorili medicine postoje interesantni opisi gr~kih bogova koji su podoli u stanjo
t iii doterani koo don~uoni.
L
ekstoti~nog blo~enstvo iii nemotivisone tuge, ~to ukazuje do se za ovu bolest znaio Zbog toga psihijatri u ~aIi ka~u do se mo~e Mani~ni bolesnik (V Vilijamson)
jo~ u onti&o dobo. Medutim, toda nile zapo~eno, verovatno zbog relativno kratkog I. I
postoviti dijognozo a do se i ne vidi bolesnik pa
—

Ijudskog veko u to doba, do su pomenute monifestacije ekstremni simptomi jednog

obollenlo. Tek 1 854. godine Faire (Fatret) opisuje ,,cirkularno ludilo”.
Etiologija. Koo uzrok depresije (melonholije) smatrana je crna ~ (meianos cm,
— —
holinos ~ zbog ~ijeg je navodnog raziivonjo po telu nastupilo meIanhoii~no
—
rospoio~enje.
Jo~ uvek ne postoji teorijo koja objo~njava uzroke ovog oboijenja. Hereditet se
smatra dosta zna~ajnim. I u ovom sIu~aju se uticaju raznih psihi&ih trauma pri—
pisuje zno~ajno mesto u grupi etioIo~kih foktora. Endokrine teorije smatraju do je
monijoko depresivna psihoza posiedico poreme~ojo ~Iezdo so endokrinom sekre—
cijom (tireoidea)’ a nojnovije teorije ukazuju no poremec~aje u vrednostima nekih
kateholamina i nekih minerala (notrijum, kalijum).
-: . - . Ponovo nagIa~avamo, kao i u sIu~oju shizofrenije, do su etioIo~ki faktori manijako—
— .~ depresivne psihoze kompleksni. U tom smishu je zapa~eno do su osobe odredene
: konstitucije no neki na~in predisponirane da u nepovoljnim situacijamo obohe ad
-. : manijakO depresivne psihoze. Tako, osobe pikni~ke konstitucije ëe~e nego drugi
konstitucionalni tipovi obolevaju ad monijako—depresivne psihoze.
Radi balle preglednosti opisacemo posebno mani~nu, a posebno depresivnu
- -: - fozu.
Mani~ria faza. Ova faza pa~inje postepeno, iz blago mani~ne epizode (hipo—
— ~i
- manija) iii depresivne, odnosno subdepresivne krize. Moie po~eti i naglo, posle
- dep~swne faze H II - -
:1 izgIedu njegove sobe, u kojoj ma svega, ad igle do lokomotive, kao no va~aru, iii
je dovoljno do lekor somo vidi tokvog bolesnika i ni~to ne progovori s njim.
Otko~en i inkontinentan afekt mo~e se manifestovati u obhku iritabiinosti bolesnika,
gneva, besa, do agresivnasti.
~ivohon ofekt pra~en je ubrzonim misaonim tokom. Tipi~no je bujico deja, povi~en
I impuls za govorenjem (logorea)’ kao i bekstvo idejo (ufuga idearum”)’ zbog ~ego
bolesnik mo~e do deluje inkoherentno. Ta inkoherencijo je prividno, pa je Iogi~niji
atribut ,,pseudoinkoherencija”, er ispitiva~ u moru bolesnikovih ideja mo~e na~i
1•
logiku i bolesnik mu nec~e biti nerazumi liv. Noro~ito je evidentno bogotstvo pobo~nih,
uzgrednih asocijacija.
Bolesnik mo~e ispoijavati sadr~ajne poremec~oje mi~Ijenja. Logi~no je o~ekivati suma—
nute ideje veIi~ine, kale bolesnik ispoijavo koo sumanute ideje bogatstvo, visokog
porekia, bo~onske snage i lepote (,,Iep koo Apolon”), erotomanske sumanute ideje,
~ ideje pronaIazo~tva, iz kojih sekundarno mogu nastati sumonute ideje progonjanja
i (,,zavide mu, hoEe da go Iikvidiraju” itd.).
Kriti~nost i uvidavnost takvih bolesnika prakti~no su zbrisone. U po~etku bolesti
oni to shvotoju kao nadoIa~enje divije energije, koju treba isprazniti, a kosnije,
naro~ito u po~etku neke ad fazo, znoju do je to bolest i obrac~aju se psihijotru,
noj~e~e terminimo do je ,,u plusu iii minusu” (jedno pocijentkinja imolo je obi~oj
kad god je ulozilo u moni~nu fozu do kupuje restiove u ogromnim koIi~inama i
da danonoc~no kod ku~e ~ije).
I
f Nagonske i vol jne funkcije su nogIa~ene. Nogon za ishranom je povi~en, oh bohesnici
I jedu u pokretu iii hrane druge, tako do ne stignu do unesu dovohjnu kohi~inu hrane,

• ~-H— -.~- 1 1 — I 4 ~—
I -~ -~ - 1 4 I J1~ ~
4 4U~ •1-:-—~~ ~ :-~-,-~~H-~4 ~ I~
 I- - . I ~.: -, —- LJ~J • -

•1
-~ ,.I:.~ . J_J_L4.1_j 1*
Li t,L. 11 L__L.~.’J~1LL._ ‘I
‘I
-, --H-l~-4—--f-H--tH-~—H-H— -~

-I ~to uz ubrzani psihomotilitet, uzrokuje gubitak ~ivoto nemorolno ~iveo i radio i do trebo LL,_
-
Ii.. telesne te~ine. Seksualni nogon je prakti~no do dobile zosIu~enu kaznu. Posebno le
~— karokteristi~on Kotorov (Cotor. sindrorn,
• ii rozuzdan, svIa~e Se, neumorno se udvaraju, I 4 ] t~rT
II
menlalu partnere, ~ak i u bolnici tra~e do rn Ii kod bolesnik s nihilisti~kirn idejorna tvrdi -r”- -~-r
se dozvoli ven~anle I si. do nerno nigde nikogo, nigde ni~ega,
:1
( nerna unutro~nlih organa iii do su mu
Ovi bolesnici su prepuni inicijative, stalno su
oni rnrtvi.
u pokretu. Pate od nesanice, pa su potrebne
visoke doze lekova do bi se obuzdola njihovo Nogoni su sni~eni iii uga~eni. Bolesnici
I gube apetit iii odbilaju hranu, zbog
motorno hiperaktivnost regulisao son. I
surnonutog verovonlo da nisu zosiu~iIi
Pa~nja rn je hipervigilno (~ivohna), skoro rosuta. 7) II
do ~ive ih zbog rnanifestnih suicidalnih
Tenacitet pafrje skoro ne postoji, ~to se rno~e
‘I tendencija. Nogon zo ~ivijenjern le iz
ispitoti oko se pacijentu kaie do tn minuto ne Ii
II men jen, a sarnoubistvo nile redak no~in
pri~a. Pacijent neãe istrojati, nego c~e dati neku II
II bekstvo iz nepodno~ljivog ko~moro simp
pri rned bu. I

Rukopis im je prepun simboIi~kih crte~o. U

I 55
I
S
ZZ2 tomo I strohovonja. Ponekad mole do
I 5 se nod njimo izvr~i eutonazija (ubistvo
11~: -H ovoj fozi serijski proizvode slike, rasipoju boju, II
I
I.
5 iz samilosti). Depresivni bolesnik budi TI.JI
.L ~J.

I orgonizuju izlo~be. I, kod teropeuta soosec~onje i ~elju do mu LI~ -

III.... I
II
Pom~enje nile o~te~eno, se~anjo su ~ak vrlo pomogne, pa nile nikakvo ~udo ~to su
~. -
11i
sa• ~iva, po se boles~,ici po iziosku iz ove faze dude Hroni~ni rnoni~ni bolesnik ‘-II depresivni bolesnici obasuti rnaksimolnom
ssm~ pa~njorn. Bez voile su i inicijotive, ni~ta I-H-:.1 -
II koko su se setili dogodoio i pesarno koje su
,II -.
dovno zoborovili. ne tra~e, sotima sede iii ie~e. Mogu
,,Gradona~elnik” (,,Ro~”, Bazel)
!ii pokozivoti i sliku depresivnog stupora.
:1!
II
Svest je o~uvono, osim u siu~oju tzv. deiirontne monije, gde bolesnici uz mno~tvo II • ~ ff11 T
iluzila, opti~kih, okusti&ih i cenestopotskih halucinocijo, kao i paronoidnih ideja, I ~ Distribucija pofrje je nernogu~a. Bolesnici su okrenuti sebi I svom morbidnorn j
~:
tIllS
ispoijavaju bes i skionost ka verboinoj i rnotornoj agresivnosti. Za ovu epizodu
postoji amnezija.
I
I
I
I
III
is,
II
.. . . . .
sadrzaiu I deiuiu kao do su spoiiasn~em svetu ,,okrenull le~a
.

Pod dejstvom surnanutog is~ekivanja do se nod njirna izvr~i egzekucijo ,,zbog krivica
. ,,
.
JII_j.

I ISIS
~I ISIS I
Terapija. Bolesnik se moro smiriti, zatim mu treba regulisati son ishranu. ~esto
I Ill
IllS I
— 1.~i I
I :‘! grehova”, mogu imoti siu~ne iluzije.
Ii...
I ISIS
I~ 5555555
- se pribegavo hranjenju ovih bolesnika, ~ak i porno~u sonde. Ovo bolest zavr~ova
se ozdrovljenjern, preloskom u hroni~nu moniju ih u depresivnu fazu. I
~ Kod agitirane depresije tuga I intenzivon stroh izazivaju psihornotorni nernir bolesnika, 4J TLJ
‘III’S.
I I 55555 I ‘! koji je uzbuden, prekhnju~i, tra~i spasenje iii poku~avo somoubistvo. E[~ T~
II 5555
i ssssm
i sssss~
Depresivna faza. —U depresivnol fazi rnanijako—depresivne psihoze bolesnik je
isto tako povi~nog afekta (hipertirnija), oh u formi nernotivisone tuge straha.
--I
.1
ii
:::
II.
U dijognosti&oj kategoriji perzistentnih ofektivnih porerne~aja posebno su opisani
ssssm L I 555 ciK otlmqa I alstimlia. J4JJ
I 5555555 Nagonske i vol jne funkcije su sni~ene (hipohorrni~nost), kao i incijativo bolesnika LI
‘5.5555 1-- I
.5.55,5 I.
~ll •ss•s• (hipooktivnost). I
ii issssss II IS... ~ r H
II Dorninontni simptom je depresivni ton raspoio~enja. Bolesnik je tu~an, zabrinut, ~ II - - ~ ~
‘5.55.’
5555555 I
II 1515155 zostra~en, reducirone mirnike. Ovoko rospoIo~enje najintenzivnije je u ranim jutarnjim I
.5555.. I
‘ISIS.. ~asovima I u toku prepodnevo, er se bolesnik nolazi pred novim danorn za koji L I • ~ - ~
S...... JI
~esto veruje do ne moie iii do nile zaslu~io do pre~ivi. U to vreme je i najve~o I
I
III 51111*5
~l S51155
[II 5555555
opasnost do bolesnik ne izvr~i somoubistvo. I III
ii 4 55555*5 I . Cikiotimijorn se smatra ,,permanentna nestabilnost rospoio~enja”, kojo po~inje u
Misooni tok je usporen, sve do bloka u rni~ijenju. Dorniniraju sumanute ideje I.
I
ranom odroslom dobu, a odlikuje se brojnim periodimo ,,blage depresije iii biogog
‘Is’s.’ depresivnog karaktero (o postojanju neizle~ive bolesti, ekonomske propasti, krivice I I
II • ushi~enjo”. Ova forma obi~no ne zohteva rnedicinsku intervenciju.
Ii •SSISI1
I •SISSSI dr.). Bolesnik optu~uje sebe (outookuzocijo) I falsifikuje pro~lost, tvrde~i do je celog I.
I~ 1555111 I.
I~ ~ ‘.5
sssssss III..
II 15111155 I
•SI55IIS _____
LLj4’ I
1:
I 111*115 55555 hI r-tjt-i-JtI-i • .
1*1151515 II - ~ - - F -
5.5.5.. 55 -i
i
II
II
I
I
sssssss
5~SISI1
I~5555I
IS 5151 r~
5555111 Z~
s•sssss
5555555*
55555
555555 I
555555
5
IS
IISSI
~1 -
5
I
•
I
11
I

5
L~
I~
~
—II

I
5
rHlii4l~H÷t I ~ -~
~Thi 251
I II5I5RS5.S5S5
sssssssmssss S. I 1155555*1. IS
ISIS
I
5 IS5
I
I
I I~S -ti- 1 SJ~. 5 s~I
ISI• I - ISIS SKIS
I I I 1 I I I I SSIIS SR
 ~1~ -
-.4
III
II V -~

L - ~ II
I
II
•m WI
Is
I I stadijum-bolesnog somoposmatranja, s mno~tvom hipohondri~nih preokupocija
— III
I 5I5SI
i tendencijom bolesnika da svo zbivanjo dovede u vezu so sopstvenom Ii~no~u; ~IR
LL~ -pr-
- rt -+--4--1--I--, — .- — SR.’
IRS
Distimiia se karakterise ,,promenhlvlm odnosom blagih depresivnih faza i perioda ~rn
-.
-

relativne (srazmerne) normalnosti. Ovaj poreme&Jj vrlo le sIi~an neurotskoj depresi~i ~: I stadijum proganjanjo, u kome bolesnik zakIju~uje da postoji orgonizovona
—
zavera I tra~i razioge zbog kojih go progonjaju iii ~eIe do go Iikvidiraju;
+ III
III
III
- - .j~ I depresivno~ neurozi (iz prethodnih kiasifikacija). III — stadijum transformocije Ii~nosti, u kome je bolesnik u analizi preteãih I
II
I
- - -. Terapi~a. U depresivnim fazama, naro~ito ako le u pitanju depresivni stupor,
—
II.
I
- .-i~. najefikasnija je elektrokonvulzivna terapija. Moderne bolnice primenjuju eIektro~ok . ugro~avajuEih, P0 njego paklenih nomero, ,,do~ao do zokIju~ka zo~to to fine”. No B
tokvom terenu javijaju se sumonute ideje veII~ine, pronoIoza~tva, s retrogradnim II
-. : u relaksaciji. U okviru medikamentne terapije primenjuju se antidepresivi i lekovi falsifikovonjem pro~Iosti. U svojoj pro~Iosti on nalozi ,,elernente” koji su 1
!
I.
II
I
E.. koli smirulu anksioznost bolesnika. nekakvu ,,njegovu genijolnost”.
-...-. Ii B
Jzt,_: Manijako—depresivna psihoza, kao recidiviraju~a psihoza, ne prouzrokuje, dakie, ~ IV stadijum deterioracije (otud~vanja), koji se karakteri~e identifikocijorn bolesnikovog
—
I
i~i - poremec~aje inteligencije bolesnika, pa pamc~enje I inteligencila mogu da ostanu iz— • I pona~onjo so sumonutirn Idejarna veIi~ine, gordo~u, socijalnorn izolocijorn I skoro -r
- .~. . . . .. II
9 i
rz.
vanredno zivahni. Me&tim, volia I Inicliativa podlezu ekstremnim modulaciiama. beskrupuloznom tendencijorn ko realizovanju sumonutih kreocijo. Tokvi bolesnici
LI. ~ .1 mogu biti oposni, naro~ito za one ,,koji irn stole no putu”. B-
... ~ I : LLL. -. . .
L
.5 - --~ .- . . ... .4-.. ii Francuski outori dele poronoju u nekoliko podgrupo, posebno isti~u~i grupu siste— —~
iii .LL - . I I ... ..‘ -. . . .~ L - II

III _-i_. .
-I
.. -
- ~
.1-.
.-
:1.~tH±~.L: —-,
-. _
.

. ‘ _:_
-

-
.

. 2
-~:~
—
-
r
I. I
rnatizovonih psihozo, a nerno&I I anglosaksonski outori uvode termin ,,paranoi~ne
psihoze”.
:.

±1±’:- rçrnççq~=.~ .~ --
I Sisternotizovane psihoze dele se u tn grupe:
JIIJILL
~.L ~ -~
. . .
-. -, - .~....
....
...
L.. II — psihoze posije I revandikocije,
I i:H~i . I I - -. :‘ — senzitivne psihoze odnosa,
J - . — psihoze interpretocije. ~--‘---~ *
H Postoli ve~i broj podela paranoidnih stanja. Paranoidni sadr~aji karakteristi~ni su I
‘
I
Opste karakteristike. Postoji nekoliko karoktenistika koje su zajedni&e skoro
—
_~ za shizofrene psiho~e. Ovde c~emo opisati neshizofrene paranoidne poreme~aje.
I svirn sistematizovonim psihozomo. Tako, govoni se o tzv. poronoi~nom korakteru,
-- -j- U novoj (MKB 1 0) klasifikaciji u grupi Perzistentni poreme~aj so sumanuto~u opisani ~ I koji se odlikuje egocentri~no~u I samozaIjubIjeno~ëu subjekta, nepoverIjivo~u
su paranoja, paranoidna psihoza, paranoidno stanje I parafrenija. U drugu grupu I distoncirano~u od drugih Ijudi, precenjivonjern sopstvene Ii~nosti (koje ide do
svrsta~i su ,,drugi perzistentni poreme~aji sa sumanuto~u” (sumanuta dismorfofobija, ~
involutivno paranoidno stanje I kverulantna paranoja). • gordosti), nigidnirn stovom, agresivno~c±u, pogre~nim rosudivonjem I nesposobno~u
--rj
:.
- -~ -
.LJ = . socijalne odoptocije. r
Posebno ie opisan indukovani poreme~aj so sumanuto~u. Sumonute ideje su sistemotizovone. U formoIno—Iogi~nom smislu, sumonuto kon— -r
I .~LL
Iz didakti~kih I prakti~nih razioga ovde c~emo opisati paranoju, psihoze pasije i revan— ~ strukcija je Iogi~no, oil zosnovana no pogre~nim zoklju&Irno, pa je I ceo sistern
I- - dikacije, senzitivne psihoze odnosa, psihoze interpretacije I indukovane poremec~aje so boleston. r
• i
sumanuto~u, dQk ~e parafrenijo biti opisana u delu o involutivnim psihozama. .11 Bolesnik u svoje sumonute ideje investira dosto emocijo, ,,tako do sve siobodno
Nil
I.. vreme posve~uje svojoj sumonutosti, ~to mo~e bItI iscrpIjujuc~e I zo pocijento I zo
•
II -.ttl----~i:-,~-tj.-~.-tj-ii -4-.~I..~.4;-..4-.1~I~
•~ njegovu okolinu, a opasno za njegove ,,nepnijatelje III progonioce”.
_.J _JLii Ii
:
—- _~. ._ ~
I
.~:H ~ Fosoda Ii~nosti le dosto dugo o~uvono, nerna halucinocijo I intelektuolnog opusto~enjo
~: i ij:
4I:l
I. I
9~3~L.tParanojçi
~
-.-.~ -

~I_
~

I
*
.lJ_....
~ ~
.f~ I
±~ ~ .cL.:~ ‘:!:
II
. (koo u shizofreniji). Surnonute ideje su raznovrsne. U fioridnoj kIini~koj slici dornini
• ~ —~
IJJ
II I~ — ] I I~
I
— I I 1 I ~I I .
I
—
~.
i__~_• — . III roju surnonute ideje veIi~ine, nepniznotog provo, visokog porekia, pronaIozo~tvo,
• ~_J ii’ • erotiënosti, ijubomore, mesijanstvo, progonjonjo ltd.
liii
I
I —- Paranoja (poro pored, preko I noos duh, urn, rozurn) I paronoji sIi~ne psihoze
—

I irnoju toliko nozivo do je stvoreno prava terrninoio~ka zbrko. Naziv paranoia dao je I
ii ~1~
Kolbourn (L. Kohibourn, 1863). Manjan (Mognon), koji ove psihoze nozivo ,,hroni~no ii
I I
I - evoiutivno sisternotizovana sumanutost”, opisuje ~etiri evoIutivno stadijurno:

~~~~~1 B
i I-..I
- J=~~_L - -

-
~ ~ ‘~it~: .4~ *~** F BIB
1111
I-._ - —- - _L IllS
.1... - — ..I - I •_ Ii 11111
- LL - - - ,...i --
SIIII
..~..4JJ. . L_ I ~ •IBII
S
-
.~j
- - -
jj_~
-
~j_
I
I
ZJ~)
•
-
-
-
— .LL4_J .LL. L --
-
— Ij —.
- - I III~I
BR ~ H’ ~ --1H4-, III IIIBI
IIII•
 ~ ~4 ±~-l-~- ~ H-th4z-i-hJzI-H B~’
•~~BS -H’~: H--~~- H+H1± -‘ - Th t~T J. I
- II I~ -~ -. -J--
i S’Z

rJt4~RTh ~ ~L~- 1t’j4-~ ~

~ i IBSIB --: ~-L.L~.T
I~ SlI B
~4-,iTh~t~i~r ~
BBBIBI
SUBS
i
•I
BBBSIBB SBBBBBBB
IBUSBUBIB
-
BIB

I: r 2~9~3:~:~2~ Psihoze pasi1:iH:a_Tiidr

B - .i
g~ik~i~e
±:&rI~L~
+i-~~ET
_._JtLErIr -
.~
.s
B
Ose~anja I strasti ,,dr~i u sebi”, a ranlivost i inferiornost, posebno u sIu~ajevima
BBB•IBIB
BIBIUBB
IBIBBIB
BIBS...
SBBUBBB
a’ sentimentalnih I profesionalnih neuspeha, mogu dovesti do depresivnih epizoda I SIBUBBI
SUBBBBB
Ova grup~ odlikuje se precenjenim idejama kojima je bolesnik obuzet, postepenim ‘a sumanutih ideja odnosa. B~B5BBB
.B~IB.B
‘I ISUBBBS
tokom I egzaltacijom. ‘S
U psihoti~noj epizodi bolesna osoba le u centru zbivonla, ~rtva le denunciranja .•••s~~
‘I U......
‘I
a) Psihóze pasije. U ovu grupu ubrajaju se psihoza Ijubomore I psihoza ero— zbog ~ega le sputana I depresivna (takav je Kafkin junak Procesa Jozef K.). U.S....
, B......
—
a’ •UBIBBB
tomanhje. - ‘I
I BBS.....

Psihoza ijubomore. Su~tina ove sumanutosti je bolesna deja osuje~enog lu—

—

bomornog partnera o postojanju imaginarnog partnera. Ovoj imaginarni partner se

:ii::iU!L:: T :~ - H -.
—

L
-
-
-~

--
-
.

I B
BIB..,..
B B•BUBIBI
• IBIBUIBI
I •BBBI~BB
BIBUBBBB

.:q~ 2-9.3.4.-- Psihoza:interpret.adje4~.

-

opisuje, uhodi, pru~aiu se ,,dokazi”. Postoje fantasti~ne kombinacije ko bI sve mogao

biti partner, kao i na~in ,,kontrole I dokaza” koji bolesnom partneru ,,potvrduju”
I
,
B,
BUlB SB
JI
4-i--H ~ H-
[
s
I
~jI - ~
-

~
- -
-

UI
B
BB~BI
IBSU
00 ie prevaren. I., a. •~1 UBB
BBS
I’ B BIB
Psihoza erotomanije. Bolesnik sumanuto veruje do je vol jen od dru~tveno
— “ ‘I
I. Dominantna sumanutost je bolesno ubedenle osoba da su progonjene. Pogre~no BS~III
II B
I.
priznatih Ii~nosti (glumaca, peva~a, poIiti~ara), koje mu no diskretan na~in, preko PB interpretirajuc~i utiske primijene preko ~uIa iii intelektualnim uvidom, ovi bolesnici UFIBU
I BBS
B’
televizije iii ~tampe, otkrivaju svoju Ijubav. Zbog toga se ovi bolesnici ,,osobama ‘B’ obi~nim simbolima pridaju tajanstveni smisao I dubioznu evoluciju.
B
koje su u njih zoijubijene” obracaju pismima u kojima konstatuju do telepotski iii ‘
~iR
intuitivno znaju njihove tajne I zahtevaju do im Ih slobodno saop~te, ,,kako Ijubav ~: —~--÷
i—I—
~
I I I I
T
1~
IiB.B
-V.
ne bi mob prepreka”. .
I. BBB~B
‘iii •m•s BBS
: -1—
~-± --.f~--~--~
-i j :•i-- + B •IBS
B
b) Psihoze revandikacije. Revandikacija je vra~anje ne~ega. Ovoj grupi psihoza
-- ,~ :p:.52:935 Ind~kovai~ip~$b~oza so sumanutoscu± T r H1 ~ B
B
pripadaju kverubanti, pronalaza~i, pasionirani idealisti. YT1 US I
I.’
~,
a I •BB~B ~Fd~in~a psihoza B~B
Kverulanti. — Bolesnici ove dijagnosti~ke kategorije vode maratonske, ~esto bez S B BIB-SUB
SBBI•BBB
SB ~
•Ti B~.
-
UI:’
B
vredne sudske procese, do bi ,,isteroli pravdu iii odbranili east”. Cesto su ti postupci ~ Ii.
‘I BI
I protiv njihovih interesa. Kad po~nu do progone svoje ,,progonitelje”, mogu bIth I ~ S
Ova vrsta psihoze (ophsona je jo~ u 1 9. veku) jeste sumonutost dveju osoba in •
SB
I
B. B.’
delioci I egzekutori pravde. B.’
duktora i indukovane osobe. (Indukovana psihoza mo~e do zahvati porodice I ve~e B
U’. IUSI
SI’
Pronaiazo~i. Ekskluzivni su ,,pronaIaza~i” nekog naj~e~c~e besmislenog pronabaska,
— ~ 5’ socijalne grupe ,,kolektivno ludhbo”.)
—
LIBBB
B.’ -
za~tiãuju ,,svoje patente”, tra~e~i njihovu realizociju, iii ~ak optu~uju potpuno nevina :- ~ U.’ -~ BBS
‘U’ lnduktor je intelektuabno superiornija osobo, P0 pravilu so paranoidnhm 4sLejama IBB
lico zbog navodne krade njhhovih ,,genijabnih ideja”. . - i•rn ~BB
sm perzekucije (proganjanja), koja svoju sumanutost ,,emituje” jednosmerno ka zdravim
Pasionirani idealisti. To su borbene, agresivne, konfliktne, u su~tini inferiorne
— EL I’.’
•5Ui
‘Ii’
osobama.
SB
Si

bi~nosti. Vode kampanje iii izvr~avaju atentate. Lako se mogu zloupotrebljavati. :: : P..’
I. I Indukovana osoba, u najvec~em broju sbu~ajeva, emocionobno je vezano zo induktora,
•1I im U
P.”
SlIPI
‘II’
II u mnogo ~emu inferiornija I sugestibilnijo; identifikuje se s induktorom. Poreme~aj II
BBS
II.::~:::::~: : ::h: .d L:
SI U BBBSBBI I SIB lB I UI BS BBSIBI I.’ se ispobjava ~e~c~e medu bbiskim srodnicima, zatim medu osobama koje du~e five
~:
-
‘I.’
-: . •‘ zajedno, a izolovane I bez kontakta so sopstvenim okru~enjem.
:r
- - - -~
‘SI’
j~29.3.3’~’Senzitivnq psihozo ~ - :::-~ :Hm. ‘I.’
Radi efikasnosti le~enja indukovanu osobu je neophodno odvojiti od induktora.
I.’
[I II I I I
II I
II I
Kre~mer (Kretschmer) je opisao borbene paranoidne bi~nosti, paranoidne Ii~nosti I.’
B”
tipa pasioniranih idealista (branibaca nekih ideja I ideala, all bez borbe) I senzhtivne ‘B
‘B
bi~nosti. . .
‘I
‘B
B
Senzitivna bi~nost je stidijivo, skromna, preosetijivo u interpersonalnim komunikaci— ‘B
‘B
ama, rigidna, I~esto netolerantna, ambiciozna, all I lako psihi&i I fizi~ki zamorbjivo, ~ ‘I
“I
B’
skbona introspekciji, perfekcionizmu I ose~anju nezadovljstva, preterano svesna. •1

B’
— . rt ~i
.S.B..BB.BI.B.iBIUHUI.IBIBBB B U BIBIB IUS - M B flu
IBBBIBBBBBIBBBSUIBIIIIIIBIBIBIBBBBI I BIBS BIllS - -. - N SI
IBBBBIIIIBBIBBIBIISBIBBBISIBBBSSI IUIBIBIIBS B - I
•BUUIBIBIIIBIIIBBIBUBB•BBISBBIBSBBIBS USIIUSIBUI S B B II
.BI..B..BB..BBB.I.B.B.BISIB..UISmBSISIIBBISB.II 5 II UI
•IBIBBU•SUB•IUSBB•BBSBBBIBBBBBSUBUUIBIB•BIUBSSIB UB IllS SI
BISI•IIBBIBIIIIIIBBSI SBUBIBIBBIBIBBBIBBBBBBBSIIU
BISBBIBSBBBIIBBBBSISB BBIBS•UUSBBI •BSBUBBBBBSUIB
~B
SB
SIll
SUB
II
II 255
•IBBBUBUIUBUBIIBUIUB UBIBIUIBBIIU lBS BIIBBBB UI 555 iii
BISBBBBSUIBIII II S BBS IISUUBBBIBIBBB B B BIBI SI UU U B”
 r
~
---~--i-
1 - -~rr
. .

a I~ ~ -- - . ..

:.~t9TfA~ku~iprnó±dà1niH~indróifi I ‘~ H I ~

~
II ..i.... .,,, , ..~I_.

Formalno, misaoni tok je inkoherentan, a u sadr~aju bolesnik ispoljava prolazne :

sumanute ideje proganjanja, veli~ine iii depresivnosti. Psihomotorni nemir, s nesvr— Z .

: ~‘
:i Ova grupa poremeëaja poznata je i pod drugim nazivima: akutna simptomatska ‘~
~
sishodnim, nekoordinisanim i havarijskim pokretimo, postepeno se sti~ava, javlja se
mumljaju~i govor, redukcija pokreta, ~to treba shvotiti i kao pretec~e znake uvoda
u komatozno stanje.
-~
-i 1
psihoza, akutni egzogeni reakcioni tip Bonhefera, akutna egzogenaj~sihoza, akutni Ii • Javijoju se nemogu~nosti gutonja (,,opraksija gutonja”), hipertermija, hiperazotemija ~ -i
mo~dani psihosindrom.

-~ -
Naziv organski psihosindrom prvi je upotrebio Eugen Blojier, a njegov sin Manfred
Blojier opisuje hroni~ne organske psihosindrome.
.1 1
•s
a
(skok ureje u krvi preko 50 mg%) i oligurija (centralnog porekia, jer su bubrezi
zdravi). -,

~. Akutni mo~dani sindrom karakteri~u: poreme~aj~orijentacije, kvalitativne izmene svesti, I: ~

•
Delirijum se obi~no zovr~ova terminalnim snom, so simptomimo omnezije bolesniko
za period delirantne bure. --i
poremec~aj pam~enja, shvatanja rasudivanja, afektivni poremeëaji do neobuzdane ~
a Subakutna kiini&o sliko delirijuma poznato je i kao omencija. Dominiroju poremec~oji
~ ±CR psihomotorne uznemirenosti, kao i gubitak eti~kih kvaliteta Ii~nosti.
II ~‘ svesti i inkoherentnost misaonog toka. Bez logi~ke kompozicije govoro, bolesnik -~

Etiologija. Brojni su uzroci koji dovode do reverzibilnih i ireverzibilnih strukturnih ~ I deluje smeteno, za~udeno, dezorijentisano. On se stalno zapitkuje ,,~ta se to de~ava, .~

- i funkcionalnih poremec~aja mozga. Naj~e~i uzroci su: nedostatak kiseonika, glu—

1-~-1 II ~ gde se nolozi, ko su osobe koje go okru~uju” i si.
:~
. ...
—r-r-l—r— koze I vitamina, zatim lisavanie (deprivaci~a) sna, senzornih I soci~alnih stimulusa, a
Vrste. Zovisno od uzro~niko, postoji vi~e vrsto delirijuma, od kojih áemo pome
:~ .f.IE}E~r:H dejstvo toksi~nih supstanci koje dovode do smanjene oksigenacije mozga (otrovi,
medikamenti, alkohol, psihoaktivne supstance), infektivna oboijenja (encefalitisi, ~
1
—

nuti febrilni delirijum, alkoholni (delirium tremens), posftraumotski, postoperativni i . 1H

TEZ~Z,Z meningitisi), cirkulatorni poreme~aji u mozgu, intrakranijalni tumori, epilepsija, :. i~oëni senilni delirijum.
Terapija. U terapijskom postupku Ie~enje je kauzalno simptomotsko. Le~i se ~
I ~..

traumatske povrede glove i mozgo, metaboli&i poreme~aji, endokrina oboijenja

(tireotoksi~ne psihoze, no primer) i psihoze koje se javijaju u pojedinim generativnim osnovno somatsko oboijenje, a daju se lekovi za smirivanje, hipnotici i antibiotici ,T~.1---~
::
-

fazama kod ~ena (generativne psihoze). : kontroli~u se vitolne funkcije i ishrana bolesnika. Uz sve to preduzimoju se stroge II
:•
-~

I~[
LU ~.
jrjl..LLILJ.L
LL,JIL~ .. ~ ~.. .
LTC1J,L_~_.. j._i_j.
L1 ~ ~
~.

.‘J~LiJi LLLULL ~ .
H
~ LLL. ~
~
.

L~.
. ..-.

ii I
mere predostrofrosti do pocijent zbog poreme~ojo svesti ne bi odlutao so odeljenjo
iii izvr~io zadesno somoubistvo.
V ~
hf:.

~ :P VI—
~ I _‘.J
~J_LZ~4 U. . 1~. .UJJU4__ J._JL~.U, 4±L U~.4~: .LL._.L~LJ~J.LJ .L[.J_L. 1i~:tL :1~.:~r:z
I F~b[ ~ -~ t I ~-~- i~’- ~—-+ ‘—~l~
- .-

~ I ~Tp~i ~Euzri ErjJ r}rE~{zL1~: lEE lEfiE ~E EbEEL .frEthi

:I:::
I ~I_l~.
~
.—Ij t
I~
I~
II I ilL I
,l~
I
lill

‘: 29~4 2-G~enerativne1 psihoze I ~ I

Akutni delirijum je jedan od oblika akutnih simptomatskih psihoza. Poznat je i kao r’ I: rr”11r ~:i~iiH~i rt~1”~*~ lj:~ i— ~ :
I~IJ

i— j- -j~—
-~‘

akutni azotemijski psihoencefalitis, zbog povec~anog nivoa ureje u krvi delirantnih

bolesnika, a takode i kao ,,smrtna katatonija”. ::
.1 .
Psihoze
.. . ...
psihoticne reokciie ove grupe su u vezi so speci~alnim funkciiama i fazama
iii
.. .
~ .~

-t-I-r-1 1—i-. B ~I ~ivotu iena, kao ~to su ovulocija, odnosno menstruacija, oplodenje, porodoj, 1..!4

RTFR Klini&a fenomènologija. — Po~etak je u formi predelirantnog stanja, so simp— 1 dojenje i involucijo. I~I.lIiH
~titHJ
1
- tomima akutnog iii subakutnog delirijuma.
U predelirantnom intervalu bolesnik je u psihomotornom nemiru, rozdra~ijiv, promen—
I: : :
-

Menstruacione psihoze. Jovljaju se u toku menstruacije, a manifestuju se

— ~

1a roznim sindromimo, koo atipi~no mani~no, depresivno iii hipohondrijsko stanje,

shizoidna kototono iii poranoidna stonjo, so sumanutim idejoma Ijubomore iii kao
~
Ijivog raspolo~enja, zastra~en, s te~koëama upam~ivanja i bistrog rasudivanjo, kao 4-
I:
44-

LJ~ . i sa znacima telesnog zamora. • eroti~no sumonutost.

Akutni delirijum po~inje naglo, naj~e~e no~u, nekad ~ak i u formi epilepti&og I: I
I
Jupcijalne (nevestinske) psihoze. Nekad su nazivane ,,psihoze prve bra~ne no5”,
—

- napada. Furiozan psihomotorni nemir rezultat je haoti~nog unutra~njeg do~ivljavanja I mada bi Iogi~niji naziv bio defloracione psihoze. Javljoju se kod iena psihi~ki I
-I
li~nosti, s iluzionim i halucinatornim fenomenimo. Zastra~ujuc~e opti&e halucinacije, Ii
I~ edukotivno nepripremljenih zo seksualni odnos iii su rezultat grubog i nasilnog na~ina
fr kad se haluciniraju umrle osobe, izazivaju pani~ni strah pacijenta. Zbog nekriti~nog II
a.’ ~azdevi~enja. Manifestuju se kao konfuzna stonja, histeri~ne iii shizofreniformne psi—
I’
stavo prema iluzijama i halucir~acijama, pacijent mo~e biti agresivan i oposan pa I hoze. Postoji velika opasnost do bolesnica u ovakvom stonju izvr~i samoubistvo.
—

Err
-i 1a svoju okolinu. - II
I
I’
I
I’

a..
B. BB -

~...Bill..
“11’i’ ~
B.....
~-~-r
£~I •BRBBB
256 BIBIBB
BBB Ba .ai.a.i
•aaa Ba I.....
 :i : II..
~mI
.11 -~
~-
- .

.
.--
.

. .~
•
-.‘-.,
—.
~s I -

• • •.:....~.

Psihoze trudnica. Trudno~a predstovI~a jednu sasvim

—
U klini~koj slid ove psihoze dominiraju nelogi~ne sumanute konstrukcije, holuci—
• -: novu metoboIi~nu, hormonolnu I psihoIo~ku etapu u nacije, bez upodijivog socilolnog otu~enjo obolelih I bez simptomo intelektualnog .T
~ivotu ~ene, kada je ono psihi~ki lako ronjiva. Posebno ~,r propodanio
veliki uticaj toda mogu imoti i~ekivonje vanbro~nog
deteta, bojkot iii prezrenje, stroh od ishoda trudno~e Mo~e biti monifestovana u ekspanzivnoj formi (s idejama veli~ine, dramoti~nog
I polo deteta, stroh od napu~tanja, strah od smrH u :~P .~•
propadonja I s halucinacijoma), u konfabularnol (s bizarnim misterioznim .idejama) 1: 4T
a fantostI~noj formi (s idejama progonjonja, svetskih katoklizmi, komunikacije I
toku poro~ajo, strepnje zbog eventualnih nakaznosti —c. ~
ploda I si. - .-.
identifikactie s Bogom, sve do kosmi~kih razmero) —

I lzvan svog sumanutog sadr~oja, bolesnici mogu bItI neupadljivi.

Simptomi su konfuzno—delirantni, depresivno poronoidni, ...

~>
sa somoubila&im idejomo, nekod ~ak I sumra~na ~ ~ .,~.‘.
~
..~. ..~ .‘

stonja. Ova stanja, kojo se mogu monifestovati I u toku

samog porodoja, bitno smanjuju ura~unIjivost ~eno i
.“~.
- .
~.
.. .

.-
.
~..

;“%.
:::~-~~:
~
-~ ~

~
r~mL ~I1~j ~--

•.
-,

veliki broj ~edomorstova moie se oblasniti psihoti~nom

neura~unIjivo~u malke. t~1eIanhcI ic~ni haIesni~ I
29r~4~~JL~L_~J
II
Pro~resivna—_~r.
par~iIiza (Pardlyslslprogresslva)T i
~_ni~ ~
(J. E. Eskirol) • I I~ •
Psihoze posle porodala (u puerperijumu I Iaktaciji). — • . • • • . • . ._

— Sve postportusne, puerperalne I loktocione psihoze ~ Progresivna paralizo, poznato I koo paraliti~na demencija, organsko je oboljenje . ~ -

fine jednu grupu psihozo. Nostaju kao posledica poreme~ajo endokrino—vegetativne -: mozga. Zopoljenjskog je I degenerotivnog karaktero, prac~eno progresivnim psihi~kim
rovnote~e, postpartusne infekcije, porcijalne rezidue plocente (u kom je slu~aju
obovezna revizija uterusa), kao I mnogih emocionalnih situacionih ~iniIaca.
:: propadanjem do demencije, telesnim znacima I pozitivnim serolo~kim reakcijama u
krvi i likvoru. lzoziva~ je bleda spiroheto Ill treponema (treponema pallidum), koja
U psihoti~nom stanju, koje le noj~e~c~e konfuzno—depresivno, ogitirano iii shizófreni— :: prolozi hemotoencefalnu barijerJ.
fon~no, majko je u stanlu do izvr~i ~edomorstvo ih somoubistvo. ::I Inkubacila lnfekciia nastale seksualnim kontaktom pri kome ie edan od partnera
—

Involutivne psihoze. •~ inficiran bledom spirohetom. Vreme od primorne infekcije do simptoma progresivne
—Involucila je ~ovekov bioIo~ki sumrak. ~ovek se ~esto te~ko
miri so svojim telesnim bolestimo, iznemoglo~u, nestojanjem onih koji su mu bliski, :~1 parolize, poznato kao period inkubacije, iznosi 5 do 15 godina, a nekad ~ok I vi~e,
tako do bolesnici mogu, pored sklonosti lo~ima, I do zaborave primarnu infekciju.
-

so samoc~om, kao I s penzionisonjem, koje on interpretira i kao prestonok svoje

socijalne vrednosti I va~enjo. Sve su to foktori koji pogoduju razbuktavanju psihoze .I Odrasli mu~karci obolevaju ~e~e od ~ena. Postoji jo~ I infantalni I juvenilni oblik -, -

i samoubiIo~kim tendencijama. Iz ave grupe ukazac~emosomo no bitne simptome 4 . progresivne paralize. .~

C1
1 -: - .
involutivne melonholije I porofrenije, koje se javljaju I kod ~eno I kod mu~karaco.
Involutivna melanholija je oblik depresivne psihoze, koja se javlja kod os6ba
kale u toku ~ivota nisu imole nikakvih psihoti~nih epizoda.
‘
Klini&a fenomenologija. Bolest po~inje iznenado III postepeno. Apoplekti—
—
formni akutni po~etok karakteri~e se hemiplegijoma I afozi~ama, koje troju krotko,
i bolesnici se spontano, bez teropijskih intervendija, oporavijaju.
1

Ii Ova psihoza po~inje neuroti~no—hipohondrijskom kIini&om slikom. U floridnom E~ Epileptiformni pocetak ie u form, velikih iii malih epilepti&ih napodo —~

stodijumu psihoze dominiraju strah, psihomotorni nemir, depresivni sindrom (s ou— EEl::: Postepeni po~etok bolesti je ~ Simptomi progresivne poralize prolaze kroz tn -
tookuzacijamo, falsifikovanjem pro~Iosti, nihilisti&im idejdrria u obliku Kotorovog
sindroma o nepostolonju unutro~njih orgono, suicidolnim mislima, a nekod I so • P1 nedovoljno josna I ograni~ena stadijumo: prodromalni, floridni I terminalni.
U prodromalnom stadijumu dominiralu raznovrsne neuroti~ne smetnje neurasteni~nog ~
halucinocijoma).
•~ tipa: telesni I intelektualni zomor, strah, nesanica, bolesna rozdra~Ijivost, nemogu&ost
I • — —
Terapija. —U terapiiskom postupku biolo~ka (elektrokonvulzivno) teropijo le noj— afektivne kontrole. -

efikasnija. Nojbitnije je regulisoti bolesnikov stroh I nemir, son, hraniti go, I ~uvoti Simptomi floridnog stadijuma zavise od forme progresivne paralize. Najpre nestaju
do ne Izvr~i samoubistvo. ‘~ eti~ki kvoliteti li~nosti. Gubec~i sposobnost za distancu I pristojnost, oboleli se besk—
Parafrenija le psihozo koja se ne mo~e uvrstiti ni u poronoju ni u paronoidnu ::~ rupulozno pona~o, ne uspevoju~i do kontroli~e svoie nagonske pulzije. Javljaju se

I
- ---

shizofreniju, pa se posebno opisuje. Javlja se u involutivnom periodu, pa je neki ~i napadna udvaranja partnenima koji im ne odgovaraju, ekshibIcIonisti~ke, nekad --- .-~;_ -

autori nazivoju ,,kasno shizofrenijo”. ~ ~ak I incestuozne tendencile. Sposobnost kriti~kog rasudivanjo se ~ubi. Sve ~e~c~e i~J~

•~ su dezorijentacije. Aritmeti&o rezonovonje, memorisonje i kreotivno mi~ljenje ra—

1 • . — ...._. Z,_.._.. _.:__ U~•~1 ~ ~- -‘----r----.~’ ~• _1-.~ :—t-1.

III - - -- — — - -—

— —
EE
III
‘—i— ~---i~- ~-~-—--~-———
.Jl~
——
1
__—f-I
III...
t ~258 -~ — 1 -— —
II - 1
— f-~cn
£~7 •..IUR
...T.ni j~ ~ • •.
H ~ ~r:H::.4~ TL: ::1~nj:4I~LT:~:J±:r:: ~EtI~ ~ -~ ,rt~r’” I...
TT
it~.”
iT:~ •i~
• -. Tr rr —
j~Y~ --
——r~
-.
• • a
Ill..
 • • . . •..... .“ . I 4- I • -~
.1111 . ~
III -~ -.-.
~—--~--
III~ l-~-----~ •...~..•-•
-~
•-•~•-
-~_Li_LJ1
-~.L’..
II

i:~:: pidno propodo~u. Izo Io~ne fasade, ozbiljnijom eksploracijom nailozi se no drosti~no Terapija. 70 teropiju lueso centrolnog nervnog sistemo (infekcijo molorijom)
—

opusto~en~e mnogih intelektuolnih atributo Ii~nosti. Sumanute ideje, opsurdne, aIogi~ne ~ dodeijena je. 191 7. godine Vogneru Jouregu Nobelovo nogrodo. Donos je neuporedivo
I nesistemotizovone, neverovotno su fleksibilne, skione stolnom menjonju, naj~e~e rno~nije sredstvo ad ,,teropijskog” ujedo komorco I infekcije malorijom terapijsko kura
pa lednol uzloznol vertikalnoj hijerorhiji, sve do fontosti~ne egzaltironosti. Bolesnik R i visokim dozamo penicilino (koje se kre~u do 20 miliono internocionalnih jedinico u
j~zz_. - —~ je, noime, zo till ~as od siromoho postoo ,,vlosnik svih bonoko no svetu”. ill od jednoj kuri, a doju se obi~no tn kure s pouzamo ad 4 do 5 sedmico).
:-~-~ podoficiro ,,cor svih armijo no svetu”.
Zolosni ishod je potpuno demencijo, kojo predstovljo terminalni stodijum rozvojo
1
:.~ -- I i~ - - -~ -

bolesti. Bolesnici su svedeni no animolne, nogonske pro~drIjivce, poznote koo ,,di

— ~_z:$ gestivni tubusi”, koji zbog halapijivog na~ino ishrane mogu do se ugu~e ogromnim
zologojimo. Kono~no, te~ko dementni postoju nepokretni, fiksironi za posteiju. j~
~EZ Rozlikuje se nekoliko formi progresivne poralize.
Prosta dementna formo korokteri~e se intelektuolnom I ofektivnom demenciiom,
:fJ Hroni~ni mo~doni sindrom korokteri~e se difuznim I (naRe~e) trojnim struktunnim I -.

t±~ ~z± odnosno ,,blesavom” euforijom I potpunim gubitkom kriti~nosti. funkcionalnim o~tec~enjem mozgo. Pod ovim sindromom podrazumevoju se demencije
• :I
.

nostale zbog trauma mozgo, pra~ene intelektuolnim propadonjem li~nosti.

-~-~-~f Ekspanzivna iii megalomanska formo korokteri~e se eksponzivnim
:
• •

~:.~zzE~ idejama veli~ine, snoge, telesne lepote, bogotstvo, seksualne neodoijivosti, koje Tokhroni~nog mo~danog sindromo mo~e bItI postepen, intermitentno progresivan
• ~~ prac~ene sre~nom egzoltocijom, all I roptusimo beso. •
:
I
progresivan. :
- Depresivna forma karokteri~e se depresivnim sindromom, so sumanutim idejomo
: Etiologija. loko je dosta nejosnih I sknivenih, naj~e~i etiolo~ki foktoni hroni~nog
:
—

depresivnog koroktero (mo~e se javiti I maniëni oblik, so ubrzonim psihomotilitetom mo~danog sindroma su: degenerativno o~te~enja CNS, mo~done troume, cirkulatorni - - - -.

I eksponzivnim sumonutim idejomo izrozito eroti~nog karoktero). poreme~oji, infektivno oboljenjo, tumori u intrakranijumu, endokrini, nutricioni i • •

metoboli~ki foktori I epilepsija, kao I dejstvo medikomenata I toksi~nih supstonci. • . . -

Agitirana formo korokteri~e se delirontnim pomu~enjem svesti, psihomotornim
nemirorn I nesonicom. • Klini&a slika. U klini~koj slid hroni~nog mo~danog sindroma dominiroju ko
— -:

NeuroIo~ki znaci. So lico ovih pocijenoto skoro je zbrisono mimiko, tupog

.: gnitivni poreme~aji (poreme~aji pom~enja, mi~ljenja, inteligencije, opa~anja I pafrje),
—
emocionalni poreme~aji (depresijo, opotija, euforija, initobilnost) I te~ko propadanje
su dementnog izrozo. Zenice su nejednoke (onizokorijo), so ugo~enim refleksom
no svetlost, a o~uvonim no okomodociju (Argaji Robertsonov fenomen). Govor • : (opusto~enje) li~nosti.
je dizortriëon, so deformocijom re~i, ,,gutonjem” slogovo, o pro&n je nekriti~nim Ii E lz ove grupe opiso~emo Alchojmerovu demenciju I progresivnu parolizu. : •

smejonjem III ljutnjom, pogotovo oko je bolesnik sveston svoje deformocije. Uz to,
jovijo se tzv. omnezijo fiksocije, kod bolesnik ne mo~e do upomti I ponovi zodotu
re~enicu. Rukopis je zbog koordinotivnih smetnji drhtov, so slovimo nejednoke veli~ine
I rosporedo, neuredan, gromoti&i ,,intoksiciron”.
Hod je atakti&rn, teturov, no ~irokoj osnovi, ~esto koo hod olkoholisonih osobo.
Mi~i~ni refleksi, patelorni i Ahilovi, o~uvoni su (zo rozliku ad tobeso). Pokreti p0—
stoju reducirani, bez spontoniteto, parozitorni I nesvrsishodni. Povr~inski senzibilitet,
I :1 ~‘

U hroni~nom mo~danom sindromu Alchojmerova demencija se pojavljuje u oko

~-•~ t•
naro~ito za bol, o~teáen je (onolgezijo). Nostoju trofi&e smetnje s dekubitisimo no • ‘: 50% slu~ajeva. Bolest je po~etkom 20. veka opisao Alchojmer (Alzheimer).
predilekcionim mestimo. U terminalnoj fozi bolesnik je, zbog sposti~ne porolize, Bolest mo~e po~eti u senijumu (tip 1) I u presenijumu (tip 2), a osobeno je pa ~. : • • -

potpuno nepokretan. Sfinkteri popu~taju, ~to, uz nekriti~nost I nestonok stido, ote~ovo

• : op~toj kortikolnoj atrofiji, strukturnim poremec~ojimo I gubljenjem neurona, kao I - -
negu tokvih bolesniko, pa su opasnosti ad mnogih infekcijo jo~ vec~e. : stvoronju difuznih senilnih plakovo u mozgu. .

Laboratorijski nalazi. Dijagnosti~ki nojvoThiji nalazi su pozitivne Vosermonove

—
• Godine 1 983. otkriven je biolo~ki marker zojedni~ki za Alchajmerovu demenciju I ..

I— reokcije u krvi I likvoru. Nelzonov test imobilizocije treponemo jo~ je pouzdoniji ~ tnizomiju 21 (Daunov sindrom). • -: —• •
dijognosti~ki noloz. Ii •i -

L ‘ ‘: Klini&a slika. Bolest po~inje postepeno Ill (rede) naglo, klini&om slikom kon •~.

H: ::
II
fuzije, dezonijentacije I psihomotornog nemira. 1
I I•
III ~.—i—--t—~.——I—i—,——~—j.;—— ~ _L_. . .1
I I h: -I--H-•--1-
L
•..i~..Ii
I I -~ - - -~ -~ ‘-± • •—~ . -~ . • • --

I I .s :~zH*.n: .z~:i:~.i Th 1.
II•RI~
.1 L. — — —, .1
II....
II...’
260 - .~ ±.44~L~1$
~___•_~,j __••~ ~
.•;— —I
 -T~r —I---
~ L4__I.~___H_L_L.. ..,--.;.—.-.
f • L_ _ r —

K 29.6.1. Reaktivne psihoze

Sindromu afazije—apraksije—agnoziie pridru~uie se poreme&iI pam~enja (uglavnom
- novijih dogadaja) i upam~ivanja, koji vodi propadan~u intelektualnih {unkcija. —~

• j.. Oboleli od Alchojmerove bolesti mogu ispoijavati sumanutosti Ijubomore, predra Reaktivne psihoze su akutno nastali psihicEki poremecEaji prouzrokovani dejstvom
1 j: suda, interpretativne sumanutosti I halucinacije. sna~nih psihicEkih trauma. Smatra se do I najstabilnije licEnosti ne mogu odoleti
izrazito snafrim traumama. Medutim, ove psihoze’ su mnogo cEe~cEe kod osoba
fb+ Depresivna stanja pra~ena su poku~cijima samoubistva I samoubistvima. - ~: !~
slabije mentalne strukture. NajcEe~cEi faktori u njihovom nastajanju su: jacEina psi—
4 +H Obolele osobe izrazito s’u neuredne, neobi~nog pona~anja, skione bizarnostima I hotraume, iznenadnost (iznenadna vest, elementarna nepogoda), gomilanje frau—
‘rl neumesnim ~aIama. matskih dogadaja, povreda najosetijivijeg dela licEnosti, povreda u licE~nosti ltd.
~ Maniformne epizode pracEene su razdra~Ijivo~cEu, hostiIno~cEu I agresivno~cEu. PredisponirajucEl faktori za nastajanje psihoze su psihicEka iznurenost, intoksikacije,
- ~ ~_L: AkineticEko—hipertonicEki sindrom ote~ava kretanje I druge aktivnosti od vitalnog : rekonvalescencija, prolongirana stanja napetosti I si.
Reaktivne psihoze dele se no: primitivne za~titne reakcije I slo~ene psihogene
znacEaja za obolelu osobu I doprinosi njenom usamijivanju.
•~ j.1
MogucEa je polava epilepticEkih napada.. : reakcije.
-~-j-—1-H-~ U terminalnom stadijumu dolazi do kaheksije, smanienia otpornosti no interkurentne • I
t1.:.._..l..”1.:.
r H-~z -
bolesti I do smrti.
I.
—- —. , ~_ . - —~ , ,

-i ~ 29;6.i.1. Primitivne za~titne reakcije

—. .1—4 I ._, I • .~J.I _3j , - - II - ,. . . - -
III ,,. -i ‘I
II
r~i.tr~ ~ ~E -‘.;.-..; ~I’’~ -

- ~• •.~: - ~ HrL-j’,-~—,-1--[’-~’-r- I HistericEno strukturisane, emocionalno nezrele, labilne I nesigurne licEnosti sklone su
K ovakvom tipu reagovanja.
I
I Pseudodemencila. Osoba nesvesno pribegava primitivnim nacEinima odbrane od
I —
I.
I neprijatnih dogadaja. Ona pri torn iskijucEuje svoje intelektualne funkcije, ,,nesvesno
Reaktivna iii ,,psihogena stanja” predstavljaju odgovor no traumatski do~ivIjaj. I
.-
I simulira”, all nije poremecEene svesti. IscEezavanjem traumatskih faktora nestaje I
Razni stresni dogadaji, ~ivotne nesrecEe I gubici, posebno licEni odnos prema brojnim I.
I I psihoticEna epizoda.
I
- mogucEim traumatskim faktorima, dovode do odredenih nepsihoticEnih I psihoticEnih a
I II Ganzerova psihoza. Ova psihoza je slicEna pseudodemenciji, all ovde jo~ postoji
—
- manifestacija. Bitne karakteristike ovih poremecEaja jesu: vremenska povezanost I II
vremenski ogranicEeno trajanje, naglo pocEinjanje, manifestovanje u raznovrsnim I I I poremecEaj svesti, s retrogradnom potpunorn iii delimicEnom amnezijom. Bolest se
I
klinicEkim slikama i dobra prognoza. I
I
II
najcEe~cEe javlja u zatvorskim uslovima, a mehanizam nastajanja je autosugestija o
.1
I II
I postojanju psihicEkih oboijenja. Osoba se ,,ludira” pribIi~no tacEnim, all I odgovorima
TipicEna je nesrazmera izmedu traumatskog dogadaja i reakcije na dogadaj. II ,,u stranu”.
SI
I K
Reaktivna stanja, uprkos cEinjenici da predstavljaju slom adaptivnih mehanizama Hi IS Pseudokatatoni stupor. lznenada, posle neke psihicEke traume, osoba zapada
as —

• licEnosti, imaju, neretko, I odbrambenu funkciju, er ~tite osobu od daijeg dejstva I II u stanje stupora, negativizam ill motorne posIu~nosti, sa stereotipijama I ehofeno
.1 II
traumatskih faktora. UkijucEuju se regresivni I disocijativni mehanizmi. lako se pro— HI
I
IS
menima, all sa ~ivahnom mimikom I demonstrativnim pona~anjem.
ces odigrava u nesvesnom delu psihe, svrsishodnost je ocEigledna i to je nesvesno I
•
II
II
a Puerilizam. U izrazito neprijatnim, troumatsklm situacijama licEnost be~i od re
—

± .~ . bekstvo u bolest! SI
.5 alnosti u svet svog detinjstva I pona~a se detinjasto, jer je to period ~ivota kad je
H. -
.
.,:
.
,
U reaktivnim psihozama dominira disocijativni mehanizam: dvojna licEnost, bekstva,
halucinatorno—delirantne reakcije i sli~no. •~
I
•
15
ma
IS
skoro-sve dozvoljeno.
I IS
LI II
Akutna stresna reakcija, posffraumatski stresni poremecEaj poremecEaj prilagodavanja I
•
SI
SI
SI
-~ H—’- opisani su u odgovarajucEim poglavijima. Stoga cEemo ovde govoriti samo o reak 55
I.
tivnim psihozama. I IS
II IS
I
I I
II
I 55
-~I III
II
III
II H H I,,
I
SI. H
-1
- ‘riT Hi-HI..
a—
262 :.Tr~
-

•-:~ .~~T4: ...~z:z::1_~

II
Is 1 ~
HI Til~H ‘-~,-~
£0.)
IS SI
11511

1K Lt~b:~Tf .. -
II
II
t~ 1• H, .1 1
1— •— }——.
—.
—
S..’
KillS
~ --~
— . — ‘. Il_ ‘__ ‘ . I I ISIS
 •S \ .

.:.: : . . : •.
- .

~
liii —H: ~ . ‘...
I
I
zr: 4:. ~ ‘. ~ —::r ,~...:vr1r. ,..-~... .,

a
S
I,
~
:IH
~

‘3 —:
~I’3O. Poremecaiiiicnosti~~. -. -~

I - $ I I.
II - -
• •1
Traumatski do~ivljaji deluju no li~nost tokom du~eg perioda III Ih osoba dugo
Ne posto1i precizno definicijo poreme&ija Ii~nosti. Poreme~aji i~nosti ne predstav—
o~ivljava. Ako je osoba pribrane svesti, analizira I preroduje do~ivljaje. Postoji
~ .4 ...L4 r -1I Ilalu bolest u medicinskom odredenju tog pojma, ve~ ,,hroni~nu maladaptaciju11,
nekoliko reakcija.
[: Shizofreni&e recikcije. Nastaju kod shizoidnih li~nosti. Naj~e~e su propra~ene
I neprilagodenost uslovima svakodnevnog ~ivota interpersonalnom socijalnom poiju,
kao i disharmoni~nost stavova i pona~anja.
ih: —f1—i-—F-
• ii
sumanutim idejamo proganjanja I holucinacijama. Ipak, u ovom sIu~oju se ne javija
emocionalno I intelektualno opusto~enje Ii~nosti. is
H II
Poreme~aji Ii~nosti su razvojna stanja koja se javijaju u kasnom detinjstvu I ado—
lescenciji I nastavijaju se u odraslom dobu.
I’j,
II, - Paranoidne reakcije. Dominiraju sumanute ideje proganjonjo. Sli~ne reakcije -,
I
Poreme~aji Ii~nosti razlikuju se od promena Ii~nosti, koje su stec~ene u odraslom
I .;H
i~ opisone su medu na~im radnicimo u inostranstvu koji su, zbog nepoznovonja jezika L -I
‘-4 I
~‘; t}-i:~ I drugih rozioga anksioznosti, zopadali u stonja paranoidne panike I vra~ali se u
dobu, posle ie~kih iii prolongiranih stresova, katastrofi~nih iskustava, ozbiljnih bolesti
-.5
I ~ ~ domovinu gde su se psihoti~ne krize vrlo brzo smirivale.
.5

I --I
I
I
S
S
S
iii povreda mozga, iii, pak, psihi~kih poreme~aja.
U osoba so znacima poremec~aja Ii~nosti dominiraju nezrelost, nestabilnost, Io~a
I Halucinatorno-delirantne reakcile. Poreme~oji opo~onja, so raznovrsnim halu—
—
.1 kontrola imupisa, agresivnost, neautenti~nost ose~anja, abnormalni obrazac pona~anja,
I H~F1~~
I
‘I
Li
cinacijoma, iluzijama I sumanutim idejamo proganjanja, so maksimalno izro~enim
strahom, naj~e~c~e se javijoju kod osobo osudenih no samo~u (zatvor, prisilna ii
1
: nepredvidiv stil komuniciranja, te~ko~e ill disfunkcionalnost u profesionalnom funk
• __l izolacija I si.). ~ cionisanju.
•1 -l -- -.5
• .L_L. Pripadnost razIi~itim kulturama bitno uti~e no oblik kriterijuma prema kojima se
I. Indukovana psihoza. Psihoti~no osoba mo~e preneti sijnptome svoje bolesti
— —I
.5 Ii~nost ogIo~ava iii etiketira kao poremec~ana ill disfunkcionalna.
‘1 _Ji_i~_i. preko psihi~ke indukcije no neku do tada potpuno neupa~dIjivu li~nost. (0 indu—
i 4~L.
kovanoj psihozi videti u delu o paranoji I poranoi~kim psihozama!). U specifi~ne poremec~aje Ii~nosti ubrajaju se paranoidni, shizoidni, disocijalni, emo
• - _I
cionalno nestabilni, histrioni~ni, anankasti~ni, anksiozni, zavisni I drugi specifi~ni I
Reaktivne depresije. Ove vrste psihoza su dosta ~este I du~nost zdravstvenog
I—
II _!_ •
1
—

osobija je do trago zo tzv. reaktivnim momentima. Iznenadna smrt vol jene oso— :
I
nespecifikovani poreme~aji Ii~nosti.
Ii-., i
i.. be, gruba uvreda, rozo~oranja, eti~ki konflikti I sli~ne intrapsihi&e emocionalne SI - . -. .- ...

-I R~• .~]_ ~ ...j . . _•.4...J.j ~

bure mogu izazvati te~ke depresivne reakcije III prove depresije so suicidalnim
I _t_I i sir ~
I J.J poku~ajimo. Izrozito depresivan ofekt, sni~enje inicijative I nagonskih snaga Ii~nosti, ii L J 1.. •. i -
ii
•I •~H strah, beznadefrost, besmisao ~ivota, nesonice, gubitok opetita I odbijonje hrane .301. Paranoidniporemeca~:licnosti HI

I_L,H.. zbog ideja autoakuzocije I ~elje za smr~u, socijalna izolacijo, potreba za kaznom,
iL
-, predose~anje propasti I katastrofe simptomi su koji izazivaju soose~anje I napor
— Karakteristike ovog poremeãaja Ii~nosti su bezrazIo~na I preterano sumnji~avost,
I, _i-
I.-’
• ..L - -
do se takvim osobama uko~e hitna psihijoirijska pomo~. Opasnost od samoubistvo • ~ preosetijivost I niska tolerancija na frustracije (osuje~enja), Ijubomoro (posebno
I
I -.
- -
je vrlo visoka.
: u odnosu no seksualnog iii bra~nog partnera), testiranIe lojalnosti prijateija, ne
I,~1
I
•
~1 —
_.-~
- - I : zaboravijanje I nepra~tanje uvredo, o~ekivanje neprijateljskog pona~anja okoline,
ratobornost, emocionalna hIadno~a i rigidnost.
.
- ,- -
I Ti U
•1 .1 S .1
II Li.
• . —~ -. .-~-- -. . — ,••••+,..—,~,_ ..~. -.. - .. .4
I.
i~ L~~:
• --.—~. - . - ~. -- -:- - -
I —-- —. — I ..~

,I~1 i..
• ~ ~II • • HI . ~ I•.•vl •
-- - ~
L

I
—

II •
ii
—
I
~.1~ : Karakteristike ovog poreme~aja su emocionalno hIadno~a, ravnodu~nost iii zaravnjen :p.~
I
I
— 1 ofektivitet, nezainteresovanost Za interpersonalne kontakte (,,samotnjaci”), preokupiranost
1 fantazijama I introspekcijom, redukcija socijalnih veza, nedostatak bliskih prijateijo,
I • .: smanjenje seksualnih interesovanja, odsustvo zadovoljstva u ~ivotnim aktivnostima, - -
I
I
I 1
1
1•
nemogu~nost ispoijavanja emocionalne topline I neosetijivost na socijalne norme.
SSSS
•5US•

~~11~..~*4iJ 4~: ~~ZiJHJjTiLi~~t .:~LI:

::: ~ ~ -;+—~-!- -1~-r~—Tjf9t~t
I !EE!L’~~4 ~- - -~ ~ ~ 11 U~ 265
 .
I
aaaI~
.1111
- - - - .. - - alaBama
11 .~ . . . . .1
•1
:::L.—rti-:.: - -
:; : --,
~I ~ - . . . . . . -.~ I
—30.3. DisócijaIni poremé~àj Ii~nosti ~ .:3O6~HFA-nañkasti~ni poreme~aj Iidi.o~t~ ~H
•a -~-~ -- B
I rH~
~ -- . .~ . .~. .~ . . ..

II
- - Osobe svrstane u ovu dijagnosti&u grupu karakteri~e neodgovornost I nepo~tovanje I Dominontne korakteristike ovog poremecEojo su sumnjo, opreznost, pe~ekcionizom
= socijalnih normi, pravila I obaveza, niska frustraciona tolerancija, olako ispoijavanje ~
: koji sputova ,,manijo” redo I urednosti, hipermoralnost, nespokojstvo zbog nometanja
. . -

_L~ agresije, ukIju~u~u~i naslije I brutalnost, nezainteresovanost za ose~anja drugih, neprijotnih misli I impulso (opsesivno kompulzivni fenomeni).
1 ~--~~-~i konflikti so dru~tvom za koje se uvek okrivljuju drugi iii sam dru~tveni sistem, fi—
nansijska ekstravagantnost i zadu~ivanje, odsustvo osecEanja krivice I gri~e savesti,
:1: ~ neoutenticEnost i neodgovornost u ulozi roditeija, nesposobnost formiranja stabilnih - -~ -i -.: --La- -H--
i .j emocionalnih socijalnih vezo. a - -
. . _i-_I.~,_~ - -, •~Vj_.
30.7. Anksiozni porernecai4icnost,
- - - - — _._. . ~ - -~
I
-:
~ 1~~I_L ~ ~ J~ •~ I: T_IL_ mi a - ~t: ~:- ~ L~
T — -— — .j -— ...~
a r - ii. . i

:~L ~ ~ I Osobe so ovim tipom poremecEo1a licEnosti ispoijovoju strah, nopetost, inferiornost
u odnosimo so drugim Ijudimo, preokupironost kritikom I odbocEeno~cEu u socijol—
:-.~-T ~
poremeca~ Iicnosti
~ -.. .-..,......
. .

- --,~ji-- ~I. nim situocijomo, izbegovonje socijolnih I profesionolnih oktivnosti I osiromo~enje

• ~ivotnog stilo: -

Afektivna nestabilnost impulsivno pona~anje su obeIe~ja ovih licEnosti. ~esto dolazi a

: :1 ~ do eksplozivnih pra~njenja i nasilja, kao I nedostatka iii odsustva samokontrole. aII a -r
- - -- - - : . - - - - :. - F 4• -
I
- .:

.j~
Opisuiu se dva tipa ovog poremecEaja licEnosti impulsivni I granicEni.
Impulsivni tip je eksplozivna I agresivna licEnost, koja no kritike drugih reagu~e
asea
I
3.O8~.Závisni-porénie~aj-Ii-~nàsfj.
—a -:
:
zi: - - - -~
a
: “ pretecEim pona~anjem I nasiljem. Izostaje kontrola impulsa. . :: I
a
-. Grani~ni tip je nestabilnog identiteta, interpersonalnih odnosa I rospoIo~enja. aI PreuvelicEoni stroh od nesposobnostl do se brinu o sebi do~ivljoj bespomocEnosti I

* U sferi poreme&ijo identiteto manifestna je nesigurnost predsta~e o sebi i svojoj :1: a oko ostonu somi, prepoznotljive su odlike ovih licEnosti. One ispoljovoju stroh do
aI cEe bItI nopu~tene, nesposobne su do somostolno donose odluke, naslonjaju se no
Emocionalne krize mogu biti procEene somoubilacEkim pretnjomâ I samopovredi’~anjem, - : a
I druge do stepeno pokornog potcEinjovonjo, a u outopercepciji sebe do~ivljovoju
:~-‘ - . a postoji skionost ka depresivnim epizodamo, zioupotrebi alkohola I droga. aII kao nekompletne licEnosti.
I:: .;. a I
I I. U grupi ,,drugih poremecEoja licEnostl” opisule se posebno posivno—ogresivne,
‘I
I . .~
~
- ._-,j - ,. -~
. .
-- J.-..— - -
., -
-
II
II
aIa neuroticEne, nezrele, norcisfi~ne I ekscentricEne licEnosti.
I . . - .. . . . I
U ,,nespecifikovone poremecEoje licEnosti” ukijucEeno je karokter—neurozo, koo I

! . -3O,.~5. Histrionkni p.oreme~aj- Ii~nósti • . . —~ _~:-,

:.
a
I
potolo~ke promene koje nisu drukcEije oznocEene.
aII Za korokternu neurozu korokteristicEno je prisustvo neurotskih simptomo koji se ne
aa mogu svrstati oh u jednu grupu neurozo, koo I izmene koroktero licEnosti, kod ko—
~ KIinicEke odlike histrionicEnih licEnosti su prenagIa~eno I teatralno ispoijavanje emocija, I jih nod—jo (super ego) nije toko rozvijeno kao kod neuroticEoro. Oni su nesigurni, I--!
- ,,romanticEne zoijubijenosti”, zavodijivost I nogla~ena potreba da se bude priviacEan, 9 I
I preosetijivi, uvek nezodovoljni, nesposobni do trpe osujecEenjo, mole su odoptocione
: erotizacijo kontakata, egocentricEnost, skionost govornim tirodama, kontinuirano ~ a
aII ~irine, socijolno netolerontni, zbog ~ego su cEesto u sukobu so okolinom. Nemo
prafrjenje uzbu~enja, laka povredivost osecEanja sklonost razocEaranjima. I I.
emonacije topline, zbog cEego se te~ko vezuju zo druge osobe.
I

I - . II
aUI
I -, - I. I
I’
._II
I
a
I
I :. I I

I ~1
::us
-

~
a
- —~—~- - —~— ~ — ~ ~ ~ -~ -. ~ -: - .- - --; - - - - ~.

-a -, • ... --
,.~.. 1 - ... -
-- -: . H --H--~ H -.. -, - . am
as -, - • - - - -

1 , ., - --

266 ~ a -:
I a
.. ~~-- --
.me
-~ 4

tN-1~~-~
l

~ -~
-

~
-

-
.: -
I
:*: - -- - -
r’
- - - - -
:.=:.~:.~~;:
-
::~~i am
 . . . U. DOAIU owolu4ows oji~ nzo~ I IDuo]sdns ~IuAIp~ooI.~ f j
I’
I
II —. -
a.’...
a.....
a..’.. I. ~
a.., I •- —i--. - -
I..
....,_.. . ~_- ~
a.
a..
a....
(Jow!Jd ou ‘o6o~p Io~o~ID) !Duo~sdnS LI!~R!IZ0J O~!A Cu (puo~sdns ~s~o!!do 1 CUDS!dO DUID4UOD 4sOupoJA ADOA low! a!iuoj ns iIo~ o!uosouod PSDJ~0 ~ O6OU
odni6) Duo1sdns ndn~6 cu ‘nDuo~sdns nupa! ou !~!S0UpO OS OZOW !~50US!A0Z WOJpU!S - !o~ouz !?OA o!iqop nc1oso oz uo4sdns adnib 1! oDuo~Sdns o~ou oqej~odn I~i!O~
(opuO~A OWOJA Oz U!~DU uod!4ooJo~S Cu 8!U8!!d) ODUD1S P°~1 ~ L1!uA!l~u60)1 L1!uloJ0!A!OL.l!cl
‘LlPt~0I0!Z!J drn1s” o! !1S0US!A0Z ~
—dns o!uo?suo~ oz o~ozojc1o ojoo~~odo~ 6ouDiI o!uoAozns o! o~’p~po oU~S!JOp~oJo)~ I.: o!lAoJpz 6OUlo~ -
DUD wOZpO)~
I:: ~ 6ouso~a~ !!0j ,,oqoi~odn — —
H~EEE I - 0~O~i~4 DJD)~1S 6OISW8PD1D
CAISIO p 6OU~O4S Dozojao” ouosidoDA!ZDZI
oo~i olo!u8?o4~o oaeJ4odn 0U404S
DW!9O ! opo~ud CUSOAS oqoso 9! !I op !D!U8!UR 0 DUflDCJ !1!p0A o! oupoL.~dooN ~ o~ijs — ,,D?ndse~ wozo~” I
I DJOAO600 I oIID)~un1 uI)lso oiziiouisd i~n~p Ill - ~- -
Cu ‘oj~~I oluODOlso) owoDipo1sod wiu~e~s I I ,, I •.. I . .•
• 1 ‘oluosouod ii Dp~810 ‘OIIDdODJOd ‘oIIDIu6o)1 ‘I]S8AS
wiu~odsou o oDIuoIuo L.lIupel6IDo po~od I oDuo~sdns woc1oi4odn CS OIU0IlAO~SOU — 9 1 • •• I J •• •~ • • •
~‘DIU0A0SOJO~uI 91 OAO~Sll0A0pOZ I.~IuAI~ouJ81jo oIUoAUoWouoz ouAISOJ6oJd — ç ‘ . . • • . • L I
8 8 ‘. !Sd i1ibnJp 1! DIOLIO)jl0 o!uo~oun !~0Jd o!o)1 o!uois -
4J rrJ
!!!UOJ !l6!150d OS ~ op ezop o!uo?oAod o! oupol1doou) !puoJelo~ o zcp — ouzo1oid” 00)1 OS O~!U!1Op D!P0)1!S)104U! DUIfl)IV
~!w0~dw!s 1U10!!DUOu4dSO nU6oc1Z! !I! o!uown as op ODU04SdnS oluosouod
9!uoDsuo)1 1! ‘(uo~i4suo)1oJo)1 uo1SoJ!uoW) woJpu!S !ulo!puou!4sdo ofso1o!ziJ — ~ !o?owaJod !.!o?owaJod UIOIUOW uoAo)l!J!DOdsOu -
o~osj,~oz ‘o)14o~od) oDuo~sdns o!uow!zn 0104U0)1 ouo!uowS — ~ o!uosouod
~Owzfl ODU0~SdflS as op opnuiJd !o~aSo 1! oiupnz 0)10! — !o~wo.~od i!oDOwOJod !ulo4uow !bnJp —
_~r!’
:ou!p06 I.: ::. ~wo~eDod W!USD)1
oupoL~4oJd WO)1O~ !UOA04SOJ!UOW 1! !U8!IA!~0p ouowouaj 1~O~D9~S ~0 O~!A 1! -4 ~ os !o?awojod iuDi~o~isd !o?oweJod !Uloflp!zOJ — •- -
0)10 OWOS !4!A0~50d as o~ow 4sous!Aoz ozou6o!ip ‘OL—gw~ owiwn!ua1u)1 OWOJd ~a!izauwo WOJpu!S —
o!uosouod 1! !4s0U~!l ‘op~ajo ‘a!!Diu6o)1 WO!0)aWaJOd 95 9~!J94)1oJ0)1 ~‘ :~. 10?aWaJod !U~!l0I.l!5d —
wo,~~e,od wiusrn~ as !a?ewaJod iu~iloLIisd i !oeweJod ~u~~4oq~sd !UIOflPIZGN ~woWn!u!lap OS WOJpU!S !Ul0!PU9U!~5d0 — ;--
a!!Do~nqoJuo)1 ~OAfl au) ! n!ua~n n o?o)1~o~ W!~OZ ‘DUOWOJA :: ~WOJpU!S !ul0!PU9u!~sd0 — :1
1±L ~ o!uoAo!lA!~op !o?awaJod !!o~sod ouoAn~o o!uoAo)1npoJdoJ oupoJSodau a! jop ‘a!opo6op :~ ~4sous!Aoz WoJpu!s — -- -I
a!uo)1s oz o!uo~wod n!uaDaiso woA!!lpodn od a! A!!l1ouzodoJd a!izeuwa wo.ipuis : ~oqai~odn ou~oi~
:~Ji:L~: ,,(azo4S)1o op 0I.]0.4S 6ou~iuod : !(oIpo)1!s)1o~u! o)1so1o4od ! owo!!z1nAuo)1 OS ‘wowo)1 os ‘Wo! daDJad wouo!u .
po) W0P~O~ w~upw~ouqo ! (o~odn~s op) owo!u~aws uJ!wo~ouJoI.l!Sd’(w!uA!~n)1azJod owz~ os ‘wown!!J!lap os ‘ouio!po)1!ldwo)1 W!)1SuP!pOW W!6ftJp Os ‘owopaJAod -_
1! W!up!OUOJOd) 050Up0 0W0!ap! 9!!! OW!4S0~flU0WflS ‘WO!uOAOUZOdOJd W!u~aJ60d • ~ W!USO~O4 Lu!6nJp 1! owowno~~ OS W!~0Z ‘OUOA0)p~dW0)1OU) o!!Do)1!s)1olu! OU~fl)j0 - •
-~ -~ ~m r
‘owo!poupn1oL~ W!A!~ 05 a~!JaPl0JO)1 ! 9DuO~SdflS aqaJ4odn U0)1OU oupoJsodou 1! W0)1 I :uIDOu D8POIS CU a! OUOAO)1!JDadS a!uo~s o)1?!u!IN • - • : ~
rFr
o~ n!o~sou !!o)1 DUOW0UOJ Ll!U~!401l!Sd dn)1s” 00)1 OS as!U!Jop !o?aweJod IU~i4OqISd . •
puo~sdns ~~]!UA!P100L1!5d ~ ! O6OJp ~!u!oJq ! O~OJ0A~SOJ - - • -
o!!zInAUoDl Zo9 ‘)1od ‘!l! owo! r ~!A!!1Jods! ‘OUOAflp ‘oua6oUpn1OI1 ‘U!O}O)1 ! ~ ‘oSUOlflW!~5 L1!6flJP ‘ou!O)1O)1 -
!ZInAU0)1 ‘0WO!u1OWS W!U50104 W!~a~OJd os wo!uo~s wiuznjuo)1 0U~!s)l04 w!uos!do • ‘o)1i~~oUdiI~ ! OA!4OpOS ‘Op!OU!qOuO)1 ‘o4ohdo W!40Z ‘OI0L~0)1IO ac1a4Odn 6oqz o!uo~ouod • : -
‘wosuowai~ wown!~~ap 0! Ua?OJd wown!IJIIep OS WOJ~UIS IUIO!PUeUPSdV :‘ I!o?owoJ0d ! !!o?awaJod !UI0Waw odnJ6pod ~asap n ns !U0~5JAZCJ !!O?OWOJOd !AO • :
owo!!zlnAuo)1 UOAO)1!IdWO)1 !~!q a~ow woJpu!s !UI0!!DUOU!4sdV puo~sdns ~.puAip~ooLjisd aqa~~odn boc1z o!uo~oUod !!o?awaJod
OWOZOp W!)10S!A fl 9DU0~SdflS aqo~~odn 1!!! o!Uow!zn 6ouo~npoJd 0u~!qo ! !!0?aWaJ0d !UI0W0W 9ZO~OU OS fl)10~~ W0)1?!Upa!OZ n !!20)1!J!501)1 (0 1 ~)IflA~) OWOJd
6ouo!1AoUod U0)1OU ODUo4Sdfls o!uow!zn np!)1oJd woUA!1oIaJ 1! wou~njosdo od n!o!IAC!
OS !!0)1 0U!~94 ! OW!~0 604!D!IZ0J oWo4dw!s ndnj6” a!nDn!1)1n woJpUiS !uI0!~~u9u!4sdV • - • - - • - - -; -• - • --ht - • ;- H IF
~50USIA0Z a1IAO1SOdSfl flSIU 910)1 oqoso p0)1 o6au ± (I4sousIAoz i4Sejo9 )1 - ~ -i——
I~S0USIAOZ OWOJpuIS CUIC~0S0 LjI6flJp OIUOAII1A0IOd bouAouod 60~JC1 op I~0A0~ 110)1 I ~ I
~•1 ftf4 -r I- I - —- ~ • -
‘oIIDuoIJitsdo opouad o1sod OAI~IDOJ n)1IISIJOPIOJO)1 nuIo~ouz O1JA CU OS oAoJozodfl !)UIO4SdI~1S LI!U4i!4)~O_OL{!Sd 1
,,oLloAnp Ill O10L10)1lO ‘a6o~p waILJouJIzn ~ ~ ~ eqe~~odn~6oqz~oIuosouodi ‘~i r
oz (oDnloAoDolpou po)1ouocl ‘0)101 o~saD) olupnz al I1SOUSIAOZ OW0J~UI5 0)1I4Suap1OJO)1 II --
~LL iJ 1~E~ — - ~ •-•
~•
iIp~aweiodri lID? i~4 !UI0W0W~ ~LE
• I.. • ~..•Ji÷.L
- —--I..... -
-] ~ I
- - -- •••••- - - • a.”
‘::: •.i.~, - • •
 p I.
ill . . --. -

:~
._L.
r3~ . ‘AIkàh~dIiR Ikôh6liza E~ 1-rnr
SI .. .

hola I pribli~no ravnomerni pad koncentracile u krvi. Na torn principu zasniva se

~ j1
odredivanje nivoa alkoholemije.
Od davnina, oko ~est hiljada godina pre nove ere, alkohol se pominje kao razbi Razgradnja alkohola odvija se najvi~e u jetri (90% od unesenih koli~ina), prekà
briga, kao lek, kao hrana. Danas je to jedna od najrasprostranjenijih toksikornanija. acetaldehida i sir~etne kiseline, a slede~a etapa je razgradnja sir~etne kiseline na
lako negde tretiran krajnje nenau~no, kao porok, danas je ve~ prihva~en tretman ugljen—dioksid i vodu, uglavnom u tkivima. Za jedan ~as razgradi se 8 do 9 grama
alkoholizma kao bolesti. Ta~nije, alkoholizam treba prihvatiti kao ozbiljan medicinski alkohola, ~to odgovara 0,13 procenata alkoholemije.
II
I socijalni problem. I.
I Faze alkoholisanosti. — Zavisno od nivoa alkohola u krvi, razilkuju se fri faze
I
I alkoholisanosti. ---f-I
I
I
U
Pripito stanje, koje nastaje pri alkoholemiji od 0,6 do 1 ,5 promila, karakteri~e
Re~ alkohol je arapskog porekla. Prema izvesnim autorima, al—kohl zna~i ,,vrlo fir~’~, 5 se op~tom ,,uzbudeno~u” organizrna. Kao da je rnnogim psihi~kim I vegetativnim
‘I ~ 1
po drugima to je pra~ak za kozmeti~ku upotrebu. Negde se mo~e na~i i re~ alkali, I funkcijama dat alarm I pravo no ,,anarhiju”! Osoba ima najpre subjektivni ose~aj
—

~to zna~i paliti, a odnosi se na efekte alkohola na sluzoko~u usne dupije.

I.
I
I toplote, rumeni, raste joj krvni pritisak, broj otkucaja srca, a menjo se I ritam H
I
Razlikuju se metil—alkohol i etil—alkohol. I pulsa.
I
I Paralelno so ovirn simptomima nostaje ~ivahna motorika. Nastaju dugi zamorni ili
Metil-alkohol, dobijen sinteti~ki iii suvom destilacijom drveta, zbog svoje velike U
II
toksi~nosti ne upotrebljava se u medicinske svrhe. interesantni monolozi, pra~eni gestikulocijom, pantomirnom, glumom. Alkoholisani
II su razmetljivi snagorn I gestom, zagrljeni, veseli, raspojasani, ,,neodoljivi” ~ormeri,
Etil-alkohol (etanol) upotrebljava se za pravljenje alkoholnih pita. Alkohol, koga 1—I hvolisavci, don~uani ili tuThi, depresivni, kavgad~ije, agresivni, kabadahije koje
normalno irna u krvi 0,002—0,003%, brzo se resorbuje iz ~eluda~no—crevnog trakta, I maltretiraju okolinu.
I
a njegova koncentracija u pojedinim tkivima zavisi od koli~ine vode u tim tkivima.
Razgradnja alkohola odigrava se u jetri na ugljen—dioksid i vodu. Vrlo mali deo -I U ovoj fazi vazomotorne, muskulomotorne I psihomotorne uzbudenosti slabi cenzura
I
elirnini~e se iz organizma preko plu~a, mokrac~e I ko~e u nepromenjenom obliku. I—Il
svesti, a bujaju primitivni mehanIzmI I pona~anja, sa kojih je ba~ena maska koja
- II • slu~i do pred svetom izgledamo ljudskije, pitomije I tolerantnije. I~~i~h
Delovanle. — Alkohol u po~etku, za vrlo kratko vreme, stimuli~e snagu I kontrakill • I -i

nost rni~i~a, srnanjuju~i ose&j umora. Zbog toga alkoholisani nekriti~no zaklju~uju
I Stadijum pijanstva razvija se pri olkoholemiji izrnedu 1 ,5 I 2,5 prornila, a simp— -~

da su spremni za veãe napore. Posle faze stimulacije nastaje opadanje mi~i~ne f-I tomi iz prvog stadijurna dobijaju u intenzitetu. Ovaj stadijum se karakteri~e rasutom
r. pafrjorn, nesposobno~u koncentracije I upam~ivanja, shvatanja I rasudivanja, a
a ktivnosti.
Alkohol ~iri krvne sudove rnozga, srca I ko~e. Oval poslednji fenomen pra~en je
II
: silo Zernljine te~e ja~a je od njihove sposobnosti odr~avanja ravnote~e. Pove~an je
prag osetljivosti zo bolne dra~i, ~ime se bol do~ivljava manje intenzivno. 4
subjektivnim do~ivljavanjem toplote i naj~e~e je uzrok poznate ,,bele smrti”. Alko r ‘ Kad je nivo alkohola u krvi od 2,5 do 3,5 promilo, nastaje narkoti~no delovanje
1-
holisana osoba osec~a veliku vru~inu I seda u sneg da se malo rashladi. Topla krv -I
prelazi iz unutra~njih organa na periferiju, a ubrzo, zbog depresije vitalnih centara I stadijum ,,vazornotorne, muskulatorne I psihomotorne oduzetosti”. Siren em krvnih
I
mo~danog stabla, nastaje san, koji je koban jer alkoholisana osoba mo~e da se ne --—I sudova gubi se velika koli~ino toplote. Alkoholisani idu teturavim, nesigurnirn hodom,
I
probudi. Osim toga, te vec~e doze alkohola inhibiraju termoregulacione centre, koji I
II
: posr~u i padaju. Govor im je dizartri~an, spoti~u se no slogovima. Vide duple slike,
povrac~aju, gube kontrolu sfinktera rnokrac~ne be~ike I debelog creva. Nagonska,
ekonomi~u s telesnorn toplotorn, ~ime je organizarn li~en sposobnosti odr~avanja
‘ impulsivna aktivnost pobe&je razum I, ponekad, postaje tiranska.
termoravnote~e. -i
II
II S
lako svaki gram alkohola razvija sedarn kalorija, kalorijski zna~ajne koli~ine alko— I Komatozni stadilum nastaje pri olkoholerniji od 3,5 do 4 prornila I karakteri~e
hola su p0 organizarn toksi~ne, pa treba razbiti zabludu a nekakvim energetskim ~~1~i se gubitkorn sposobnosti termoregulocije, hladnim znojem pa telu, pro~irenirn, a
vrednostima alkohola. : kasnije su~enim zenicarna, gubitkom svesti, refleksa I tonusa. Dijagnozo
korne, osim p0 karakteristi~nom zadohu iz usta, postavlja se I Makvinovim (Macewen)
Resorpcila. —Resorpcija alkohola prakti~no po~inje ve~ u ustima, all je zna~ajnija -I
znakom. Drmusonjem bolesniko dolozi do ~irenja njegovih zenica, all on ne dolazi
u ~elucu, zatim preko krvnih sudova, tankog I debelog creva (rectum). Resorpcija
olkohola, koja je u su~tini fizi~ki, difuzioni proces, odreduje alkoholerniju (nivo UI
: svesti. Posle budenja, uz malaksalost I tmurno raspolo~enje, jovlja se
amnezijo (neseëanje), uz izvesnu dozu gri~e savesti.
alkohola u krvi), koji je maksimalan 30 do 60 rnInuta po uno~enju alkohola U I I
organizam. Smatra se do najkasnije posle 90 minuta nastoje razgradnja olko— U
I
I
I
I ~- U.,
S - — - • - ~-_ • ~I~- --_ - ~ t•...jj __.._j_~
mss
— - —— -
sssusa
5.55.
SI..
•5•5I5
~ 5
:~
~ ~ ~I ~
270 LI I 155515
r- ---~: • .~~_La±4~41 U.... I
I. --~ -. ____ ~ . •UIU•I
U..
 . . i ill . .~ ., . . . . . . . ; .. I j . . J .! J . -
p11 -~ . 4
. I pill 1__. . -. ,.. . -~ . ~. -, I I - I_j..1 ~ .111111
I pill . . - . - . I .L. i~. L
pill
pill
~ II ..~ H ~ ::...;f;;.if.HHJr~~

Nile redak tzv. hangover—sindrom, u kome Se, uz psihi~ke i fizi~ke komponente ip Oralne i depresivne crte, reogovonje pa principu zodovoljstvo i nemogucEnosti od— - -

mamurluka, javijaju osec~anje krivice, kojanle, priznavanje svega, ~ak i nepostojec~ih
grehova, depresivnost i samoubiIa~ke tendencije. Ovaj sindrom mo~e se korisno
upotrebiti za motivisanje aIkohoIj~ara do se Ie~i.
Alkoholizam
Stotinamo godina negovano je shvatanje do je alkohol porok. I pored toga ~to je
Tomas Troter (Thomas Trotter), lekar britanske mornarice, jo~ 1 878. godine u svojoj
disertaciji no lotinskom leziku ukazao do le alkoholizam bolest u kojoj je infekcija
zapo~eIo u detinjstvu, tek je nedavno Svetska zdravstvena orgonizocija odbacila kao
nenou~no i nazodno shvatanje do je alkoholizam porok. Utvrdiv~i do je olkoholizam
~ loganjo zodovohjstva, potrebe za vo~enjem i Ijubovlju, vrlo slab ili kostrativni super -
• ego (sovest) atributi su licEnosti predisponironih zo olkohol.
—
~ Alkoholozi iz godine u godinu povecEovoju broj korakteristiko olkoholicEora, koje
~ smatraju infantilnim (detinjastim, nezrelim), emocionolno nezrelim i neintegrativnim 1+{I
• licEnostima, nesigurnim, zovisnim i neuroticEnim. Njihovo nod a (super ego) skiono
L
1
je korupciji i kompromisimo. Zo njihov super ego se u ~oli ko~e do je ,,hako ros—
tvorljiv u alkoholu”.
‘ :LJ. ~
~ AnaliticEori im pripisuju oralne crte, koje, pored ostalog, podrazumevaju I pribavljanje •--
p zadovoljstvo oralnim putem. To su zovisne i nesigurne licEnosti. Neki kod njih naziru i -
~ latentne homoseksuahne impulse ad kojih se brone olkoholom (zbog toga navodno -

bolest, socijalni i medicinski problem, ona go defini~e koo ekscesivno uzimanje

alkohola u tom stepenu do u~ivaocimo remeti zdrovlje, skladne interpersonalne :~ piju u grupi so ostohimo istog polo). Sigurno je, medutim, do je alkohol kupovonje
hrobrosti, oblik rozre~enja emocionalnih tenzijo, ,,potvrda mu~kosti”, potrebo zo ~
I
odnose i psihi~ki mir. Takve osobe dolaze, kono~no, u stadijum potpune fizi&e i
psihi&e zovisnosti, tiranske ~elje i gladi za alkoholom.
‘: vo~enjem, kompenzocijo kompheksa inferiornosti, poku~oj re~ovonjo konfliktnih situacija .~ j.
: koje nostoju sukobom suprotnih motivo ill znak ozbihjnog du~evnog poremecEaja.
Za nastajanje alkoholizmo postoje uzroci, mada a alkoholu, no ~oIost, i u na~em ~ Alkohohizam se moie interpretiroti koo vid outoogresije, outodestrukcije, oh ne u L
veku postoje zablude. Uzroci su najpre u ëoveku, zatim u njegovoj socijalnol sre— anotemisonom Frojdovom znacEenju nagona smrti (tanatos nagon). KonacEno, kao :~ -

dini, koja ~o~e i zdrovice neguje kao svetinlu i, najzad, proizvodnjo alkoholo koja .:
•~
i
~
znak ro~timovonog super ego nastaje eticEko deprivocijo licEnosti i sukob s moralnim
kodeksom dru~lvo. Zbog toga smotromo oprovdanom konstotociju do je olkoholizom
- r
rapidno roste.
I •‘ : socio—medicinski problem.
Ve~ina Ijudi pije, oh svi ne postoju oIkohohi~ari. Do Ii cEe neko postoti olkoholicEar
zovisi od strukture njegove licEnosti. Premo Fenihelu, to su licEnosti ,,zo koje dejstvo
I •~ Drugi znocEojon faktor je socijalna sredino u kojoj, no ~ahost, jo~ vaie obicEaji da ~ ~H.
drogo imo specifi~no znocEenje: ispunjenje hi bar nadu u ispunjenje jedne duboke : ~:: se u svim prilikama posegne za cEa~om (kod nam se neko rodi Ii umre, kad smo
primitivne ~ehje, koju one osecEoju no urgentniji nocEin nego ~to normolne osobe 1~ vesehi ill kod smo tufri, kad poha~emo ispite ihi kod podomo, kad se ~enimo ihi kad 1~.
osecEaju seksuolne i instinktivne ~eIje... S erogene tacEke ghedi~ta, glovne zone su usta :: se rozvodimo, zoto ~to imamo Ii zato ~to nemomo rozlogo).
i ko~a. Somopo~tovanje, egzistencijo samo, zovise od postizanja hrone i toplote, a
dejstvo droge zomenjuje hronu i tophotu”.
~: ~
~
~
U vehikim grodovima, koji sve vi~e dobijaju atribute ,,tvrdava samocEe”, Ijudi se boje
do cEe ostoti somi, pa cEesto svoj strah ad otudenja, samocEe, to placEonje danka
-

,1 ~ tehnolo~koj revohuciji odla~u bekstvom u euforicEni, ireolni svet u cEo~ama i flo~amo

Nashe~e, psihicEko konstitucijo socijolna okohina su zno~olni foktori u nastajanju
alkoholizmo. Noshede ne trebo shvotiti kao porodicEnu predodredenost zo alkohol— ~ :‘ .~ ukletih rodosti.
II
izam svih buducEih generacija, jer nile genetski ushovijeno. Nosleduje se neuroticEni, ~ ~ •~ TrecEi, monje va~on, foktor je mosovna proizvodnjo olkoholnih picEa. Stara je istina
alkohohicEarski ombijent, atmosfera porodice. Vrho je vafra identifikacija so roditehjem I I. . . . . . . . . -
~ ii do kod ne b~ bib alkohola, ne bi bib ni alkoholicoro. Medutim, resenie ne treba
alkoholicEorem, koji postaje nojpre ego—ideal. Govorijivi, veseli, ~ormontni otoc je ~ tro~iti somo u prohibiciji. I
neko ko se prihvata. Ako je on von dejstva alkohola tmuran, neprijaton, osocijalan
ihi ogresivon, mladi cEhan porodice zokljucEuje do je pa njega ono narkoticEno stanje .:‘
ii — .‘. ‘. I..
-

oca prihvatljivije.
-. •9 Alkoholizam, odnosno olkoholnu zovisnost karakteri~u primarni I sekundarni simptami. ~-, 1.l~.
To su li~nosti koje ne podnose Ii vrlo te~ko podnose tenziju, frustrocije (osujecEenja
nekih svojih ~elja), patnje i neizvesnosti. Bol Ii frustraciju rozne~e, razbiju iii odlo~e f~.‘ ~
Primorni simptomi su specificEno toksikomanski (gubici kontrole, alkohohne omnezije,
pod tolerancije i nemogucEnost opstinencije) I nespecificEno toksikomanski (ucEestolost .
-i--
I Li:
alkoholom. Medutim, fazo u kojoj je sve bezbri~no i lepo ne troje dugo. Efekti ~ apijonjo, sistematsko pijenje, jutarnje pijenje, usomljeno pijenje, promena obrasco
opijenosti ustupaju mesto jo~ nepodno~hjivijem bolu I frustracijama, ~to uz osecEanje II Ii .

krivice I outoogresivne potrebe zo koznom vodi ponovnom opijanju. Toko se jL pilenlo, pi~en~e no radnom mestu I karakterne promene). .~;
stvora zocEorani krug. Stvarnost bez olkohola je nepodno~ljiva i doze olkohola se iJ~ ~ Primarne simptame prote sekundorni simptami, pa alkoholicEar postaje ogresivon, iL~_
, pampezon, sklon aptu~ivonju drugih ihi, pak, ispoljova znake patolo~ke Ijubomore
povecEovoju.
r~: s~
-: 4 -
•.I
lii -j I.
ii.. ~1~ •gl~
ii Pail.
ii I
III
I I ‘7’~J lull
Iii £IJ Ill II
I lull
I I ill...
~ I
 I.—
L c-.— a’
-
-
-. --
am
ma
• .: ~:•
I_c - — I am
It
I

u odnosu no seksuolnog, odnosno bro~nog portnera (uz monifestnu seksuolnu is Apstinencijalni sindrom mo~e imoti blog, miron, oh I buran tok, uz pojovu tokozvo—
impotenciju), zotim krize onksioznosti i skionosti kojonju. ‘I nog dehirijum tremensa. Bha~u formu apstinencijolnog sindromo karakteri~e tremor
S
Zbog izmenjenog kriterijuma morolnog pono~onjo i sve monifestnije rodne neefikos— (drhtanje ruku), mohaksahost i izrozito rozdro~hjivost ohkohohi~oro. U te~im shu~ojevimo
:1 1’
nosti i nesposobnosti, aIkoholi~ori ~ dolaze u sukob so organimo viasti, brutolni I’ jovijo se te~i psihi~ki poremec~oj, uz evidentne hohucinacije, koje se objo~njavoju
I
su prema porodicoma iii ih potpuno zanemoruju, pokozuju veliku profesionolnu poreme~ojima sna i spovonjo, zbog hroni~ne intoksikocije olkohohom.
IL—-—--- —
I
I —————— —— mobilnost ~esto menjaju~i rodno mesta i rodne organizacije. Izostoju so poslo u
visokom procentu (opsentizom), uz ~esto neopravdona bolovonjo, do bi kona~no
.1
izgubili radni status. S Stadijum ekscesivnog pijenja
Pod gubitkom kontrole podrazumevo se nemoguc~nost olkohoIi~oro do se posle II — Vi~e vremeno provodi piju~i u dru~tvu.
prve ~a~e ne opredeli zo sledeEu, odnosno nesposobnost do se zoustavi u pijenju. “I Pije tokom vi~e no~i nedehjno.
AIkohoIi~or nostovijo s pijenjem do intoksikocije. lzvesno vreme oIkoholi~ori mogu I Prikrivo pi~e svoju ~ed zo ohkoholom.
do osete kriti&e trenutke i do stonu, oh to ne troje dugo. Uzima jo~a pi~o nego ostohi u dru~tvu.

III—---
= Gubitku kohi~inske pridru~uje se gubitok situocione kontrole (grub poremecEaj pono~onjo,
ekscesivni otoci). Ovo je vrlo zno~ojno fozo u rozvoju toksikomonskog olkoholizmo.
as
I
II
Pronohozi strategiju do dode do vec~e kohi~ine pi~o.
Preokupiron je pijenjem.
I — Pije do bi ohak~oo psihi&u tenziju.
(,,Nojpre ~ovek uzimo pk~e, ondo pic~e tro~i pic~e i, no kroju piãe uzimo ~oveka”.) II
• ml — hspohjova povecEanu toheranciju.
Alkoholna amnezija manifestuje se gubitkom se~onjo zo period olkoholne intok— I
I — OsecEo se krivim zato ~to pije.
sikocije. Poznoto je koo polimpsest—omnezijo (pohimpsest je pergoment so kojeg je -I — Neuspehe u dru~ivu oprovdovo pred sobom i drugimo izmi~hjenim objo~njenjima.
.11
stori tekst nedovohjno izbrison, a preko njego napison novi). To je ~esto porcijolno — Potrebno mu je pk~e do bi posoo uspe~no obovhjao I do bi se u dru~tvu ode
II
amnezijo iizvesnih sadr~ajo se osoba noknodno mo~e setiti. Pozne omnezije su I kvatno pono~oo.
I
potpune i olkoholi~or se noknodno ne mo~e uop~te setiti dogo&io koji su se I OsecEo do mu je picEe postoho potrebo.
—I
odigrohi u fozi njegove akutne intoksikocije. OsecEonjo krivice su mu pojacEono.
.5
Povecanci i ~esto poloviëno toheroncija no uno~enje ogromnih koIi~ino olkoholnih I Stadijum alkoholne adikcije (zovisnosti)
RI
pi~o, posebno u nekim prigodnim ceremonijomo, zotim pri tokmi~enju ko ~e vi~e I ma otoke olkoholne amnezije (nesecEonja).
popiti (u nekim krojevimo no~e zemije ~o~e se poredoju jedno pored druge i toko _-I Ce~cEe su omnezije.
-
•tI
pije no metor iii do te~ke intoksikacije), korakteristi~no je zo rone stodijume pijenjo. I Gubi kontrolu I kompuhzivno pije.
U toksikomonskoj fozi, pdk, dolozi do podo tolerancije no olkohol: mole kohi~ine a. Smanjuje se interesovanje.
I
unesenog olkoholo dovode do brzog opijonjo. “1
Pada rodno efikosnost.
I
Nemogucnost apstinencije zno~ojno je korokteristiko toksikomonskog olkohohizmo. I Apsentizam (izostajanje s posho) je cEest.
:1
Osobo ne mo~e do se li~i alkoholo i stalno je olkohohisono (~e~e intoksikovono). -I
Opijo se donju. •
•1
,1
-I Dobijo prekore od prijoteljo, pretpostovhjenih ihi rodoka.
U ovoj fozi dijognostikuje se vehiki broj telesnih poremec~ojo i oboijenjo, uz znoke .5
-I Javijo se odsustvo samopo~tovonjo.
ozbiljne mentolne olijenocije I deteriorocije olkoholi~aro. ---I
mo gri~u savesti I kojonje.
Momurluk (Hongover sindrom), opison pre vi~e od dye I po hil jade godino, javijo se I
KorokteristicEni su kompenzotorno hvahisonje i vehikodu~nost.
kod osoba koje su se opile velikim koli~inomo ahkoholnih pi~o, oh je on izro~eniji I
hspohjova finonsijsku ektravogantnost I rosipni~tvo.
kod alkohohi~ara. Karakteristi~ni su shede~i simptomi momurluka: zambr, glovoboija, H-’ Obmanjuje porodicu I zadu~uje Se.
nesvestice, vrtoghovice, bledilo, znojenje, povra~anje, gubitok apetito, fed, ote~on
Dru~tveno se izohuje.
hod, promeno rospolo~enjo, onksiozno—depresivna stonjo, kojanje, osec~onje krivice,
hma ogresivne nostupe.
intenzivna potrebo zo koznom I, neretko, poku~aji samoubistvo.
Supruga preuzima vecEe porodicEne I druge odgovornosti.
o postojonju tokozvanog apstinencijohnog sindroma postoje kontroverze.
H1
Otuden je u odnosima so suprugom.
—— - Apstinencijalni sindrom nostoje nekohiko ~asovo p0 prestanku pijenjo (noravno, U I — lspohjavo pogre~na poronoidna tumocEenjo.
I
hroni~noj, toksikomonskoj fazi alkohohizma). — Somoso~ahjiv je.
I — Opravdavo pijenje somoobmonjivanjem.
~Ip

- . — - ~_ I I I

— —— — — —~~—
-~z: —‘ ::~:- .1.1 hi i
I
- — —~ — — , —~-- I
F I
I
I
mem a
iii
ma
~ -~ -~ I- ~ ~- —~--— -. I I mmmmam
I ma ama
— - r ~‘r~ ~ _-l. ‘ ~- ~. ~ ______~
I ama.
a. am
i~ .. .
~.ii... 9L~
•IR•I•
mm’
I I

~
I I
• s1ndwi 1UA!p1ft4SapO4rio aIuaAo!u~o)~owos ‘a!uoAi~n~doouJos w!~DZ ‘i4soupeJAzec1 I
I I
S -
aD!A!J)1 a!uo?aso as o!~Azo~ (oIotjo~Io p1aja u~iofne n!o4sa~d opo~) i!isa~dap o~saw I
I -~ -
n!odnisn (aIuoAo~oAnowos aIuoAo4~odowos) aipo)1iji~oJ6—}~as auapeAz!oid )1s!!1~ua~ I ~- I’:
o!ue!id op poAOp 1sOU~1Ua4noaU ~ !o?aso ‘!?aA ~ I ~L! III
— I
I o~a~ap loAzoJ ujo~owoi~sd uaiodsn a~don 45OI0~ ~ 4L
aUOA0ZIIOOPI ~UJ0A~S npaWZi )10J0)1S0J a! 0)1!10)lfl !c~8S 0 ~)fl~S OUPOSDJ ‘aUOAOZ!IO I
I
—ap! ,,n!oJoA~s” o!uoA~nowos (,,a!p!q~u! o!iDicjiL~ui” o~sa?) a!p~c~~u~ aua!uows D9A I —sooz ouo~uaw ‘!)1!0)1~ L1,usn ouosn oIiDowJo}ap wi~oz ‘o!io;aDo~)1iw ns auosidO - j~L
U I ~r
‘WOZ!40J9 !U10J0 OWOS au :OJODIIOLIO)fl0 !!205)1!1 !oulwo 0 aiOAO6 !J0~i~II0u0oL~!sd I (osn~a~ ouo6~o o!uoJiw~oj) azaua6ouo6~o awaiA n ~J”
I
r U
.ouDiIs ~souions~asowoii ou~ua~oi ‘o!!DoJ!dso loAlu !)10SV~ O4Sa~ ‘~S0UI!4SOL.1 ‘(e!!-Dou I !~5!J0)1 090)10 as o)1io)1n 8D!pasod ns a~ai woJpu!s !uo~a~ !ulo9o)1Io i~0AZ0z! n6ow iL ~ •
-H- a~ I
a!i1o) o!uapn~o !lsoua!Iwosn !!0!IA!~0p ‘~S0UAiS1fldWi ~! °~!~M°~°)f •0W0!1DOW!UflJ I o~a4ipiAoJ6 WO)104 auoiiwnzuo)1 01090)110 auR!0)1 aiow 0~ nsi !J04n0 iusaAz ~ .tf-- - • :
I ~fl rr-j I
- rH’ wppo1!cjnowos o4sa~ ‘w~uA~saJdap auopis ‘!1sou~!I aus!AOZ ouA!sod ouawa~o~s~ ~5 I
I n!oAzoj wousaia~ wop!9!sd n o~a~ap waluo!oisooz ~ .
I
WOWZIUO!D I o4a?uapoJoAou nD~ouzo)jou as a~uai~o~o~ 0 ‘!J0~!I090~1I0 ‘)1Od ‘ns ii ~id ou~isa~s~a ~1~_4JL_~:
I
~!~s)1a n!oJiuiDsoJ op auwa~ds ‘Ow1A04JA wi)pitsiDJou w!!oAs n n!oAaus op euopis I a)1!ow ns a!i~ a~ap p0)1 a! uos!do (o!~odo~aJ OU090)j0) WOJpU~S IUIOLIO)tID !U104aJ -nJ:1
U ~:
‘n!!zuot nu1ouopowa ~souzo!s)luo asoupod o~a~ ‘(a!poi~sn~j) o!ua?a!nso OUZOJ I
I o!uapoi asod ouop ~ !4os O)1!I0)1aU WOJpU!5 !U0!P ~ - - ti1i
ou a!iDuoJaIo~ o4a4iDodo)1 6010w 0 ‘o~ap~iqizuas 6Oua~0I6Du acjoso flS !J0~iI0LI0)1IV I —uau!4Sdo ns ooAo!odsi uo~iIo9o)1Io iu?!uoJ9 a,ici a)1!ow ns a!ID o~ap OuapOJOAON P-1--b~: I
I II..I 1.1.. I.- 1_1__,_•_1__ ii
oJoDi1oi~o)11oau odnib ~iuAi4oJodwo)1 lliupiIoA zaci 1° I
I _Lj ~
‘DWIJODIIOIIO)lID 05 0D0A14!dS! 0A0~5fl)1Si L~U~il Zi WOUAOI6O flS 0p~a4S!OJd o!uoAi4idsi I ~
I
0A~ ~ a)1sJo?!Io~0)1Io” apow flP0UZ! op n!oAo~n)1od a!IJoeI a)~oIoLI!sd
I (o!ua~a 6ouI!s~Jd) ,,o!ua~do9” 6o)1s!!J4o!~9!sd op IzoOQ — :r:
I
~SOuJ0A~s auo~da1n ,,JO4O~J)1” 1! ioio~apow )1s!!wa~l i°~°ii° a! U a!ua~aI ou a!o~sud ou!1oAoJqoQ — -
I
apb ‘!4sous!Aoz ap!L~!sd nuawouaj n!op!Jd !o~ouz !?aA wocjo~ 6ou~o~dns P!uA0~sp0Jd I o!ua!oqo 0)15~0WO5 ou1n)1o ii o!ua?a~o ousaia~ ou!iqzo Ow — ~--~ •:
I
I Dowod n)1sJo)1a !~0J•l~ — ~ -
o!ua!!d o)1uo~saJd 6o16ou a1sod a!o4sou !o)1 ‘wn!ui1ap !uI0!Puau!45d0 t~z~ apot~ou .
I iazuodsip !)1sJo~!o9o)1Io!1uo n IZOOQ — :T~i~t••:i_
o6olzoi ~!u~D~Idw~ p0 uopai 00)1 I~S0USIAOZ o)1?!ocio~aw 0 a!ijoa~ aDiIO4siJd •0I0LIO)1Io I
suawai~ wn!ui~ap as o!Aor — ~i~b i:HI~ ~
~0 itsousiAoz (a)1Diloqo4aw) a)p~z~j nuawoua1 0 ow!~oA~oJ4s! npaw ~sousoI6os owa~ U
I oDid ouoAoIi~aw oulA oui~a! oAo!~cjaJ~odfl — t-H-~t+ ~ I
I
owz~oL.~o)j~o 6ou~!poJod 6ououop!poJ~ ow!Aa!o?nls w!6ouw n I
U a!ua!~!w ouzn}uo)1 oua~npo~d oAo!lodsl — r~ LEL i~I~ ~
o~apow uopO)1~J~uap! Lj!u0P0l~w! ~0 ouab ,,~ua6o~od” ~souIo~o~ ou!o~ouz a!uow I
I (o!uo!ido op apo~op 01090)110 ~~I?I0)1 a1ow) n!iDuoJaIo~ a!n!uowS — ~--p±t -
a! op !IRn!I)10Z OWS ?aA ‘ON 0!1a1!P0J ~1!Ao~!!u WOZOLIO)110 00~0U OJO?!IOL1O)1I0 I a!id oupi)1aJdaN — :t :‘~
I
I
~!ua~aI L1iuopdsi oAa!o~ns %Q~ o)1a~d n a! )1auilar owziIoL~o)1Io Do1oAouzod IUSJA U P0Jci0 n~ iupn~5O ~o1i4ado )1o~IqnQ — _Fj—~
I
oJo~)1o1 ~upa~sou we!oD!1n W0ZO~O)1I0 nu4auo6po op n!oAo~n)1od a!iioei e,1s4aue~ U iDOuz iu~o~uaW !usaa4 n!oJ!u!woG fH- - j
I
(,,a!!6JaIo a)1s!!waL~”) ~soA!!I~aso auopo~n — I DWZIIOLIO)llD 6Ou?!uO.ILI wn!ipolS ±~ - - -•
U
‘0SflW01040diL~ a!ID)1unjsip — I
I a)1oJqo a!niowauoZ ~f~-t- :~,
I
~opDiJap 6o)1s4iIoJplaIa 60)1SUiW0~JA ‘auoJLsi au!~oAopau — II a!o~n)1od asndw! (a)1Do1iqnowoS) au~OpD!nS OW ~
I
f(o6aiqnqpou ‘az!Jod~) opza~~ L~u~J)1opua o!o?awaJod — II
•a!ua!!d au!)1aJd op oAo~n)1od OUA0UOd ~z±h~
I 9~
‘(owz!1oqolaw 60)1s!!Ia? o!o?awaJod) owz~oqo~aw o!o?awaJod bouapJ/4nau — I oDid a9~oz oAu)1iJd ~~14±1t ~ji
I
:oD!pa1sod I oJ4nIn a!!d ~ .t~i
I
00)1 a!o~sou uo ow!!o)1 owa~d ‘o!poal a~!A !o~sod 0WZ!0LjO)j~0 n~apow WO)1SU!D I
II a!uo?ojAod a!uop~~p aIwo~nI ow ~T~1- i~
I
—!paw fl nwziuo6io n oA4snsud 6oAo6a!u 6ociz n!o~sou a!o)1 owoIiD)1oai wi)1so1oiziJ I oD!poJod as nw opodso~ —~~1--~ ~
—H-- -• I
(oIouo~a) ooL~o)1Io—!4a wowz~1oqo~aw as aAoc1 a!!Joa~ (a)1~oIo!z!}) O)ISUI)!paW SI a!uasodoz ic~n~ IZLJ~I~
I
I ZO)140 flW ~a~ci — ! ~.~i~-:i
u0IJDALnqoaAs owzllo9o)1Io !!6oo!1a dnis!Jd o)1o~ a! od ‘owz!Io9o)1Io azaua6
:~: I opua~~~ n~o~ n a! uo!!d — -
L a!uoa~ auo!iDos a)1so1o9isd a!o~sod ‘o!uoa~ (I~i)1~oIoizi}) L1i)1suiDipaw paJ0~ u0~fl0uau :
I
uoJisoupa! a!u!oJ)1 a olcj OWZ!1090)1I0 o~uoisou ouo~oA9s apow )1sup!paw 0A!~n!I)15I I uoJowocin!I a! ousa1o9 — •
I
DOw ouons)1as a! nw oua!uows — --I:
.11 .I.~. .~I. .1 - •-
—I : •. 1’ ‘JIL’
•~1 —
• • :E 1:J Tn :ij:J:•
-l mm.1’ 1 11 — ~i l:Il_!z~.~ H — ..
 -I
.1 I
1
-. :~.z
iiiI~ — .5
ii
ill Teorije u~enja obja~njavaju alkoholizam S Registri c~e se koristiti isklju~ivo u zdrovstvene i nau~noistra~iva~ke svrhe. Nema
IiI~ ~
III i,
kao poreme&j pona~anja, nau~eno * opasnosti do registar koriste II zioupotrebe neke druge institucije. Registor c~e
liii I (devijantno) pona~onje. omogu~iti do se preduzimaju odgovaroju~e mere svih obliko prevencije, zotim do
.1111. 1 •J
li 1- Socijalne teorije nastanka alkoholizma se orgonizuju iii grade institucije zo le~enje aIkohoIi~oro, do se orgonizuje primeren
vrlo su brojne. Oko dva do tn procenta nou~noistro~ivo~ki rod.
phi
,III
~IIt
celokupnog stanovni~tva oboleva od Smotra se do u svetu postoji oko 30 mIliona oIkoholi~ora. SAD doju podatok
~111
ii alkoholizma. do 5—7 miliona Amerikanaca (oko milion ~ena) svih socijolnih slojeva pripado urn
I ji .’
.~ It ~ovek je u svom socijalnom prostoru ~esto tu oIkoholi~orima, koji se okrivljuju u 25 hiljodo slu~ojevo zo saobro~ajne nesrec~e, Sm
‘~ neadaptiran, te~ko sprovodi simboIi~nu ,dok su 15 hiljodo ubice iii somoubice.
I
I, .
a poruku do je ,,on sam jedini kutok svemira Skid rou alkoholI~ari (3%) piju najjeftinija pi~o i pripadoju kafegoriji skitnic
it: IL .~ Ii
itit’ koji mo~e promeniti”. Nemogu~e je i kIo~ara, besku~nika.
p IL,
p IlL te~ko moguEe menjoti druge. Uzajamno~u E
p in U Evropi su Francuzi rekorderi I izioze iz svetskog proseka postotaka alkoho ~
p lIt dru~tvenih i psihoIo~kih faktora obja~njavaju
‘ ~1F I Ii~ora.
se uzroci alkoholizma. 5
p lIt. AIkohoIi~ar, kIo~ar (,,Ro~”, Bozel) Dru~tvo naj~e~c~e zauzimo tolerantan od— Jedon alkoholi~ar direktno iii indirektno — ugro~ova 4—1 0 ~Ionova naju~e poro
I lIt
I lit’ dice iii rodaka.
I lit nos premo olkoholu. Pijenje se smatra
I ill’
I lit kao proces socijalizacije sazrevanja. (Prema drogoma je, medutim, dominantan S pravom se smatra da je alkoholizam ,,bolest broj in” u svetu.
• liii
I ,Iit
I lit
I It
negativan stereotip. Divan primer ovakvih stavova iskozao je otac jednog Ie~enog
narkomana konstotacijom ,,da je onoj njegov cipov sazreo, ostavio je drogu, pa
U nojvec~em broju zemaijo oko 50% boIni~ki Ie~enih mentolnih bolesnika pnipada .r~
ii dijagnosti~koj kategoriji alkoholi~ara.
sad pije kao svi pravi mu~karci”.)
I III Vrste aIkohoIi~ara. — Jelinek (E. M. Jellinek) deli olkoholi~are u ~etiri grupe.
iI’.li
•~ ni
I ~
Pijenje e deo dru~tvenog rituola, ceremonijala (,,integrisanog pijenja”). Pijenje
no~in do se dobije bed~ grupne pripodnosti, iii se to ~ini iz protesta mlodih prema I Alfa-alkoholicari. Ovoj grupi pripodaju osobe ~ija je zavisnost od olkoholo
— ~r
IIIII! psihi~ke prirode. Alkohol im je zamena za telesne i du~evne patnje, zo te~ko~e u
svim oblicima autoriteta.
p II I uspostavljanju socijolnih reakcija.
Korakteristi~no je zo alkoholizam ,,da se u~i najpre no nivou molekula, zatim ~elije, urn..
Oni nemaju gubitak kontrole i mogu do apstiniroju. Kad prestane problem, nestaje ~
organizma i, no kraju, dru~tvo”.
I ~
• • ,. •
I n~egov protect simptom
• . ..
alkoholizom. Nema apstinenci~alnog sindroma I lecen~e
—
. . • .
::.:
I...

Za Evropu su karokteristi~na dva tipa alkoholizma: mediteronski I nordijski. Za je monje neprijaino. ,

I ill
III, mediteranski tip korokteristi~no je svokodnevno pijenle vina (uz svoki obrok), dok
pith Beta-alkoholicari. Ovoi grupi pripada~u tzv. obicaini, trodicionalni alkoholicari.
• • • . •
I III)
I Iii;
• InI~
‘liii
nordijski tip alkoholizma podrazumeva upotrebu ~estokih alkoholnih pic~a.
Epidemiologija alkoholizma. Prema najnovijim podacima, broj aIkoholi~ara S
Ovi alkoholi~ari nemoju simptome psihi~ke I fizi~ke zavisnosti, ne postoji opasnost ::::
111111
—
.5 apstinencijolnog sindroma, oIl zbog deficijentne ishrane, naro~ito zbog nedostotka
II,
ph
u svetu I kod nas svakodnevno raste. Zbog nepouzdanih I nepotpunih podotak~ I vitamino, ispoijovoju telesne simptome koji se smatroju komplikacijom alkoholizma:
LII ii o rasprostranjenosti alkoholizma naj~e~t±e se koriste podaci o broju le~enih u zapaijenja perifernih nerova (polineunitis), zapaljenski procesi no digestivnom traktu
i~.
II .1 ~.
I. zdravstvenim ustonovama, u~estalosti ciroti~nih oboijenjo jetre, kao I drugih telesnih -I (gostritis, colitis) I pojavo ~iro (ulcus).
II
II I psihi~kIh poreme~aja, prouzrokovanih prekomernim pijenjem, zatim drugi indikatori, I
• :11
kao ~to su traumotizam, porost kriminogenih oktivnosti i sli~no. Zbog toga su u ‘I
Gama-aIkohoIi~ari. Alkoholi~ari ove grupe ispoljovaju povi~enu toleranciju no
• LI
p1 alkohol, kojo se manifestuje uno~enjem velikih koli~ina alkoholo. I pored simptoma ~
1~1
p1
mnogim zemljama formironi registri aIkohoIi~ara. Pojedine republike u na~oj zemiji
‘I fizi~ke I psihi~ke zovisnosti, so sve ~e~im gubicima kontrole, oni su sposobni zo
ill
II
II,
formirale su tokve registre. Jugoslovenska Komisijo za mentalno zdravlje, posebno
u vezi so akcijom ,,Mentalno zdravlje do 2000. godine”, predIo~iIo je registar za
I
:i
I apstinenciju. Ispoijovaju te~ke poremec~oje u interpersonalnim odnosima, spremnost ::
IIp1 I no agresivni, prepotentno—kabodahijskI na~in eksponiranjo.
aIkoholi~are. Postojole su i ostac~e mnoge stru~ne, eti~ke i provne dileme a ovom I
III registru. Tih dilema bite znotno manje ukoliko kriterijumi premo kojimo neko ulazi u ‘-I
‘I DeIta-aIkohoIi~ari. Predstovnici ove kategorije su osobe psihi&i i fizi~ki zavisne
—
ill I
p~ registor aIkohoIi~ora budu stru~no definisani. Sigurno da slu~ajevi pijenja i opijonja, od olkohola, prema kome ispoljavoju povi~enu toleranciju. Oni nemoju gubitok .
pt i -I
pi koji nemaju karokteristike olkoholne bolesti, ne ulaze u registor. kontrole, ali su nesposobni za apstinenciju. U slu~aju prekidonjo uno~enja alkohola ~
Ph
I ~1
I I.
II rn
~TI~R
~ urn

:1
I ii
u. •~:. ~ ~ ..

rn
- ~fJ~
 .5 II .... . . . . . FF11
a IIa,,j: :: : S .
.
. : L . - . Zj~}~ij~
I
I
~avlja se sindrom apstinencije, kogo se ove osobe boje I zbog koga ne istrolu u
I
—I a nomeri do ostave alkohol.
a a
I
a Osim ovih, Jelinek opisuje i epsiIon—oIkoholi~ore. Kod nas su oni poznoti kao :.
I
I
I
dipsomani. Po nekoliko dana ne iziaze iz kafone i piju impulsivno, i to ogromne :iJz1
.1 a koli~ine alkoholo. Kod tokvih osobo trebo tragoti zo epilepsijom, cirkulornim ,,lu_
I a
I
dilom” (psihozom), Iueti~nim oboljenjimo centrolnog nervnog sistema (koo, no
I primer, progresivno porolizo). U strukturi tokvih lico mogu se na~i psihoti~ne crte.
a -

I
I Smotro se do je kod ovih osobo metobolizom sli~on epiIepti~nom. Oni su potpuno
I
a
I
neuro~unIjivi u vreme izvr~enjo krivi~nog delo I ispoijovoju omneziju zo prohujoli :
a period alkoholisonosti, koo I zo celokupno svoje pono~onje iz tog periodo. . . . -
I
I
I Simptomi opsiinencije su: nesonico, tremor (drhtonje prstiju no rukomo), razdro~ljivost,
a
I depresivnost. .
a
a
a
I
Dugotrajno konzumiranje olkoholnih pi~o prouzrokuje eti~ku depravaciju. AIkoholi~ari s:
a gube eti~ke norme pono~onjo, morolno otupijuju, bestidni su, karokterno izmenjeni,
I
a skioni glupim ~oIamo, egocentri~ni, ,,poverljivi” u pi~u, bezvoljni, skloni stereotipnom
I
z aI nema~tovitom obavljanju svoje profesije (zbog nestojonlo kreativnih asocijocijo), 5.5
a so smetnjoma pom~enjo i upam~ivanjo, rosute pa~nje i razuzdanog, neukrotivog
0 I
I
a ofekta, koji se monifestuje neo~ekivanim i burnim reokcijoma bez povoda iii no H
a bezno~ojan povod. Zbog neskloda izmedu rozbuktolog libido (energije vezane za
a
I
I seksuolni nogon) i slobe seksuolne mo~i, postoju seksualno ogresivni oh neuspe~ni~1r:::
I
U seksuolni partneri. Zbog toga kosnije nostoju prve zle slutnje do ih portneri voroju, H
a
a sve do pojave morbidne Ijubomore, koja se kod alkohohi~ara mu~koraca rozvijo
I
z I. do sumonutih dimenzijo. ~.

a
I
U.
Seksualni nogon olkohohi~aro se izvitoperuje. Skloni su ekshibicionisti~kim seansamo, . -~

II pri kojimo se neukusno i napadno razgoli~uju. Mogu ispoljovoti seksuolnu privr~enost -

I
a prema deci, koo i homoseksuolne tendencije i oktivnosti. -r
0 I I
z • I.
I as
I .Ia_ -
I I ... ..
Ii ~ ~ ..L
-—I a. -~
L ~

~ 3111 Socilalni aspekti alko[iolizmo

lUll - ,.

U.
.5
am
a
AlkOhohizom imo ogromon dru~tveni zno~oj zbog mnogih ~tetnih posledico zo decu, ~
as
a
omlodinu, ~ene, porodicu i brak, stvorolo~tvo, rodne novike, soobro~aj, industriju, s3:r~ij
I
I
selo, koo i zbog uticojo no kriminolno pono~anje alkoholisanih olkoholi~aro. :fts :ss~
C ‘a
Alkoholisonost vozo~a produ~uje refleksno vreme zo vidne i slu~ne signole, uzrokuje tEz1si.
E as pogre~nu procenu rostojanjo, brzinu sopstvenog I tu~eg vozilo, zatim ote~ovo opo~onje EL :1
~1) I a.
‘U,
soobro~ojnih znakovo. SkIoni brzoj, ludo hrobroj vo~nji I uletanju u ,,mokoze”, zatim --
C
>
0
I psihi~ki I fizi~ki iscrpljeni, takvi vozo~i noj~e~e izozivoju soobro~ojne udese. - ~1~I
II
C
0
a.
aIt..,. ..,..., ....... ....• ..
aii r--’-——,--, .
,~.1.,..
—
~
:. . —
1
55_I
—

ai - -~ -

.• ~t”l-tt-r~-~---. ~ ...
a
 :~
mamma.
I .
a lam..

31.1 .2.Alkohol i1eIes~aó~te~enjo a

SI
iSa
Osim predisponiranlh neolkoholi~aro, krizu atipi~nog pijanstvo mogu Ispoljovotl
a..
mm
a
1 .. . . I
i premorene osobe, one koje noglo menjaju higijensko—termolne uslove rada I a.
am
•
alkoholi~arI kod kolih je nostala dekompenzacija usled nedostatko vitomina. a..
mm.
Telesna o~teãenja prouzrokuiu povremeno iii stalno prisustvo izvesnih koli~ina alkohola S SI.
l.a
i njihovo ~tetno dejstvo na organizam, no metaboli&e procese, ko1i omogu~avaju Posebnu te~ko~u predstovljoju osobe koje se ne mogu opiti uno~enlem vrlo vi— mm.
:1 ma.
razmenu materila I snabdevanle unutra~njih organa supstancama neophodnim za SR
sokih koli~ino olkoholnih pita. Medutim, mob I neadekvatna dra~ dovodi ih u am.’
h
—m ama
njihovo normalno {unkcionisanle. Karenca ih potpuni nestanak (avitaminoza) neo— stanje burnog afektivnog reagovanja, kao do je to dra~ ,,zopalila” olkohol koji je am.
mama
phodnih vitaminskih trakta
supstanci, slab kvalitet unesene hrane, nesposobnost o~te~enog dotbe mirovao. Potolo~ke alkoholne reakcije hroni~nih alkoholi~aro karokterI~u se mmmi
gastrointestinalnog do resorbule vitamine, belan~evine i gvo~e, zloupotreba S. am.
• • I iznenadnim nastupima besa I ogresivnosti. Ill
• a S..
velikog dela kalorila u procesu sagorevan~a alkoholo, direktno dejstvo toksi~nih • Sm
Atipi~no pijanstvo, poznato I koo okutni alkoholni debirijum, noglo je nostola, fu—
sastojako alkohola, izazivaju zapaljenjska, atrofi~na I degenerativna o~teEenja I
I riozno scenografijo, u kojoj gbovno li~nost ne ispoljava simptome kbosi~nog pijan
unutra~njih organa i nerava. I
• • I
a. stva. Dominantni simptom je okutno su~ena svest, poznato kao sumra~no stanje.
• Naj~e~a obolienla su: katar jednjaka i ~eluca, ~ir ~eIuca, alkoholna ciroza etre, ma Li~ena koncepta a sopstvenom identitetu, tokyo osobo ne prepoznaje svoju okolinu,
-~ a
kardiovaskularna oboijenja, zopallenja pankreosa, sni~eno otpornost no bocil tuber Sm dezorijentlsono je u prostoru I vremenu. Obilje zastra~uju~ih vizija I holucinacija,
IS
kuloze, ekcematozne i druge kofre promene, atrofijo mozga, razne encefalopatije, a koje potenciraju strah i psihomotorni nemir, novode no u~osne zlo~ine. U literoturi
• I
polineuropotile I polineuritisi, alkoholna epilepsija, kao I traume glave I drugih I je poznot jedan takav atok ovokve pomome, u kome je izgubilo ~ivot jedanoest
• S.
delova tela. I nedufrih osoba. -
1 I
I
I
Napad se zavr~avo vi~e~osovnim, terminalnirn snom.
•-.•n•••
-. • • • -~ •• . •
Amnezijo, koja se javijo pa prestanku nopada, predstovlja ozbiljon psihIjotrijski a
I
• 3i:.1:.3~:A!kohoIñepsihoze •:.: : • : I. •.
I
S
~esto I sudski problem u toku ekspertize.
Jedna osoba u toku ~ivota ,,ima pravo” somo no edna potolo~ko pijanstvo. U
•
I tom periodu za sve postupke ono je neuro~unljivo, er nije bib sposobna do
-i a
S shvati zno~oj u~injenog delo niti do upravljo svojim postupcima. U slu~ajevima
Pod alkoholnim psihozama podrazumevaju se stanja iii rastrojstva psihi&og sklopa
Ii~nosti, kolo pa klini&im monifestocijama podsec~aju no du~evne bolesti I u ko H ponovijenog potobo~kog pijanstva, osoba je krivi~no odgovorna I obavezna je no
mm
limo dominiroju ,,kreotivno~u” i raznovrsno~u bogate sumanute ideje no gronici
• ml do~ivotnu strogu apstinenciju.
bizornosti (iluzioni fenomeni, zastra~ujuc~e halucinocije, morbidno verovonje do se S Atipi~no pijonstvo dijagnostikuje se probom no alkoholnu netoleronclju. Ovoj
• li~nost tronsformi~e, neodekvotni divlji strahovi: zovada so svetom realnosti i potpuno dijognosti~ki postupok sprovodi se skI ju~ivo u psihijatrijskim ustonovomo, so as—
I
otudeno egzistironje u torn svetu). posobljenim pa I fizi~ki sno~nim personalom. Probo se izvodi toko ~to se pocijentu
am daju isto vrsta I koli~ino pi~o, pod usbovimo priblifro identi~nirn situaciji po~injenjo
• . One su pro~ene I organskim o~te~enlimo ill intoksikacijamo nervnog sistemo. ~esto a inkriminisonog dela, ~to je dosta te~ko postk~i. U tam slu~aju potrebno je pocijento
• su prolaznog karaktero I nestaju so prestankom uno~enla olkohola le~enlem u m
provociroti no~inom pono~onjo I re~imo koje su tako efikasno izozvole ,,kratki spoj”
•: uslovima psihijatrijskog ,,hap~enja”. I
u impulsivnoj oktivnostl I indukovole li~nost no neuro~unljivo pono~anje.
I S.
PatoIo~ko (otipi~no) napito stanje. Patolo~ko napito stonle (mania ebriosa, mania I
a potu) nèprecizon je neadekvotan termin uprovo zbog toga ~to ne postoji fiziolo~ko Sm lzvesni autori, medutim, ozbiljno I argumentavano se proiive avoj metodi dijognos
II
nopito stonje. Zbog toga je preciznije nazvoti go atipi~nim pijonstvom. I tikovonja otipi~nog pijanstvo. Neka nom bude dozvoljeno do se pridru~imo avoj
II S eti&oj dilemi: sme II se do toda morolno oko li~nost, sovesno I ugledna, stovijati
I Oval interesonton i redok psihijotrijski fenomen obja~njovo se vrstom preosetljivosti, I
I •1 iznava u situaciju te~kih psihi~kih konflikota I novih trauma?
I netolerancije I alergije orgonizmo no minimolne koli~ine unesenog alkohola.
I m
I.
I
Delirijum tremens. Delirium tremens (alcoholicum, patotorum) psihoorgonski je
—
I Preosetijivost no alkohol jovljo se kod specijolno predisponiranih osoba koje, po
I •5
I
sindrom u kome dominiroju kvolitotivni poreme~oji svesti I tremor prstiju ruku (otuda
II
pravilu, prvi put u ~ivotu probaju alkohol (koji je izozvoo simptome komplikovone S noziv tremens). Javlja se kod olkoholI~oro srednjeg ~ivotnog doba, fiji obkoholi~arski
I I
I intoksikacije). To su noj~e~e psihopoti, shizofreni bolesnici, epilepti~ori, koo I oso— sto~ nije dug (~est je I kod ~eno, a apisan je I kod dece). Pratilac je abkoholnih
II S
II be kale su u svojoj onamnezi mole troume glove i mozgo, odnosno neku bolest I S neurobo~kIh, telesnih I psihijatrijskih obobjenja.
II
mo~donih opni ili mozgo. • a
• I •
II
•
• a
• I
I
II
I II
I,
I
-I
S
-I
i~
S •

•
•
• ~ •:
• ...~.•..•..
•,•—•-~ -
--emS. mmml
assa
I S . mamma
:_i
I
±:~ I’It :‘
• • i.
• -1 •~- r-••,• 4 4
•
-~..L 4-
~.Hi .4..
•~•~j
1 55
• mamma
ammam
a.m.a
 • —~‘-_‘_J~•’
II~
ii : .. p
.~, .• - -. L..-

h. c.H
-•
I..
‘p
.:::.:;~-:-!-~Ib I
I II L ‘I
I gil
jEIJ: Javija se ~e~c~e kod predisponiranih aIkohoIi~ara, kod kolih dolazi do akutne intok govora) I visokom temperaturom, nekad epiIepti~kim napadima i znacima zapaijenja
4~: sikacije centralnog nervnog sisterna, toksi~nirn produktirna metabolizrna alkohola, — Ii I’.
I—
perifernih nerava (polineuritisa).
‘I’
~ 1• L koli o~tec~ena etra nije u stanlu da neutraIi~e. Nervno tkivo ostaje bez vitarnina B Ii Nile redak ni hepatorenalni sindrom, nastao zbog o~te~enih funkcila bubrega i
i B12, koli se smatralu vrlo vafrirn u funkcionisanlu nervnih ~elija.

*
p1
‘I. etre. Oval sindrom se smatra vrlo te~kom komplikacilom, a ishod le kralnle neiz—
iii
~ Provokativni faktori u nastanku delirijurn trernensa smatraju se traurne glave iii II. vestan.
•I
~ I drugih kostiju, operativni zahvati, febrilna oboijenja, izvanredni fizi~ki napori, iz— II
~ [ZfT~. nenadne psihi~ke traurne (situacija stresa), nagla apstinencija, iznenadna boIni~ka
ill
I.
Poreme~ali varenla i eleminacije hrane, poreme~aji mokrenla do potpunog pres—
—

“I
‘I
tanka Iu~enja mokrac~e (anurila), telesno propadanle, adinamila, gubitak te~nosti I
iii zatvorska hap~enla. II elektrolita te~ko pogadaju odbrambene kapacitete organizma, pa se u torn sIu~aju
I—
I I Klini&a slika. Delirijurn po~inle sa prodrornirna iii naglo. Izjutra ovakvi bolesnici II mora ve~to I brzo boriti protiv fatalnog ishoda, koji i danas, uprkos modernorn

i ~i
—
‘U
izgledaju pribrani, svest im nile pomu~ena, au u njirna tinla nernir, o korne, p0 ii.
ii terapilskom tretmanu, nile retkost.
pravilu, ne govore. “I
IU Delirijurn se zavr~ava terminalnirn snorn. Kad delirilurn prode, posle pet iii deset
a’
Predelirantna epizoda ~e~e nastupa postepeno, u srniraj dana, kada se osobi stvaralu “I
‘I dana, osoba irna nepotpuno sec~anle za delirantni period, mada ono nekad rno~e
razne iluzije, no~u se javijaju stra~ni snovi zbog kojih iska~e iz kreveta, tra~i dvoboje, ii.
‘U da bude vrlo ~ivo, pa su rnnogi umetnici osiavili dela tralne umetni~ke vrednosti
Hr L podi~e telefonsku sIu~alicu tvrde~i da je zovu, rugaju 101 se, grde je, ~ele da le II
ill
I..
ii
I’
na kojirna su predstavllali svoj delirantni svet.
ill
II ‘I Ako se delirantna stanja ponavijaju, rnogu izazvati organska o~tec~enja ireverzbilnog
- T svog surnanutog i halucinatornog sadr~ala. Javijaju se palimpsest—arnnezile. Su~tina UI
I. karaktera pa ~ak I srnrt (Korsakovljeva psihoza I alkoholna demencija).
ovih amnezija je da se bolesnik delirni~no se~a ne~eg ~to se dogodilo. • •1
II
i..
I..’
U tre~ini sIu~aleva delirijum nastaje naglo. Ponekad takav napad dovodi okolinu
II I. U terapijske svrhe bolesniku je potrebno obezbediti mir, regulisati san, kontrolisati
iii
I I.. vitalne funkcije, davati mu dosta te~nosti I vitomino. Neophodno je davati elektrolit~.
I - u zabludu, jer je delirijurn nastao u vrerne kad delirantna osoba du~e ne uzirna •1 ii
- II
alkohol. Oval takozvani delirijurn apstinencije predstavlja teoretski nesporazurn, jer - I
II.
I.’
Zbog opasnosti od pneurnonije, treba davati ontibiotike, a do bi se za~titilo srce
.1 I.
II ‘I. — kardiotonike. Neophodna je i bri~ljiva kontrola do bolesnici zadesno ne izvr~e
- -- --~ ga neki autori negiraju, mada je poznato da su delirantnirn bolesnicirna, koji su II
II
I”
samoubistvo.
i.i
-• naglo prekinuli uzirnanje alkohola, ranije obavezno davane male koli~ine alkohola. II UI
-- - Danas se ta rnetoda uglavnorn ne koristi. I
I
U Sestra mora da ~uva takve bolesnike, jer irn je svest poreme~ena, ~esto su psiho
U’
II U’.
Klini&orn slikorn dorniniraju fenorneni dezorijantacije u prostoru, vrernenu I prema
I’...
lii rnotorno uznemireni (skloni ogresivnorn I outoagresivnorn pona~onju).
- I I..
II
-I drugirn li~nostima, dok je orijentacija prerna sebi o~uvana, pa takve osobe, verujuãi ‘a
I
U.
UI
RU.
Alkoholna halucinoza. — Alkoholna halucinoza je bolest hroni~ne alkoholo—
da su no svom radnom rnestu, obavijaju svoju profesiju (kelner slu~i goste I naplaãuje I I. manije, za koju je potreban monji alkoholi~arski sta~ I od kale ~e~c~e obolevaju
U”
ra~une). To je tzv. profesionalni delirijurn. II
I
“I ~ene. Obi~no se jovljo kod rnladih osobo, u ~ijim prernorbidnim karokteristikama
I.
II ‘U. dominiraju shizoidne crte li~nosti. U ovim slu~ojevimo lotentnu shizofreniju alkohol
ji ~-+- ~- - Pona~anje je pra~eno nernirom, a iza prividne veselosti su strah I anksioznost. Osobe I
II
U.
I. ~ini rnanifestnorn, stvaraju~i neku vrstu alkoholnog modela shizofrenije. To je ro—
su skione bizarnom, crnom hurnoru na svoj ra~un I bleskastirn ~aIama. RI
II
I’.
— -- Javijaju Se, naj~e~e no~u, razne iluzije i halucinacije, stra~ne zveri koje idu prerna
-
I
I.
U.
zlog ~to izvesni autori alkoholnu halucinozu ne smatraju posebnom psihijatrijskom
• II ii
4I delirantu da bi ga progutale, predmeti se kreãu, po podu lure ~ivotinjice (poznati II U. nozolo~kom jedinicom.
ai I..
II
_* ~ fenornen zoopsija) koje bolesnik surnanuto poku~ava do uhvati I uni~ti. Poznati I iii
I..
Postoje akutne I hroni~ne halucinoze.
1~ II ‘U.
I
- :L su fenomeni rnakropsije (vidènje ogromnih predrneta), kao I pojava liliputanskih • II S.’
~1
Ova svojevrsna alkoholna psihoza, ~ije su ~rtve osobe potpuno o~uvane svesti,
4E1 halucinacija. II IS.
I karakteri~e se okusti~nim halucinacijama, razgovetnim uve~e i u toku no~i, zbog ~ega
- II ii
II bolesnici preko dana mogu biti neupodijivi. Dominiroju elernentarne halucinacije.
~H Halucinacije rnogu biti I potko~ne (taktilne halucinacije), ~to posebno uzbuduje bole
snike, naro~ito kad njihovi poku~aji da se oslobode halucinacija ostaju bezuspe~ni. (I I.
I. Bolesnici ~uju ~umove, pucketonje parketo, kucanje ~asovniko. Ove holucinocije mogu
~ Nemir I agresija rastu kad, rasecaju~i ko~u, ne uspevaju do uhvate o~ekivanu - - II II. biti u sklodu so otkucajima njihovog srca (,,le—~i—na—ru, pro—pa—li—cal”). Kasnije, re~i
I.
± ~ivotinjicu. Nisu retke ni halucinacije unutra~njih organa (cenestopatije). • III I. postaju rozgovetnije, u ritmu srca I ~osovnika. Ta zastra~uju~o simfonija imo karakter
II ii
1; r:: •1 grdnje, pretnje, kornande, rugonjo, a ~esto I ne~osnih ponudo iii zahtevo, ~to kod
Delirantni bolesnici su sugestibilni, so belog popira pro~itaju pregr~t halucinacija ih • .1
‘U.
‘S. bolesnika izoziva strah. loko veruju do su ove halucinocije rezultot alkoholizmo,
konfabulatornih kreacija najneverovatnijeg sadr~aja. Sve je to pra~eno trernororn, I
•1 oni nastavljoju so uzimanjem olkohola do bi pobedili stroh. Slede~o fazo je josnast
-H- profuznim znojenjern I rnaksimalno izra~enirn strahorn, dizartrijorn (rnucavirn ritmorn “U
I’.
‘U’

Si’

•t• -F--
S
‘a
UI I -. -
‘II.
 sr::
S
S
S
V ~ —
I,
poranoidne psihoze znacEajna je premorbidna struktura licEnosti, koja se pod uticojem
halucinacija i preko dana. Sa njima bolesnici vode verbalni rat, ne mogu vi~e da
alkohola sve manje sputava I kontroIi~e, tako do se patoIo~ke komponente ~truk—
ih prikrivaju, ~ale se prijateijima, tra~e za~titu od sudskih organa.
ture utoliko vi~e ispoijavaju ukoliko je vecEi stepen psihicEkog o~tecEenja I otude~~
Zbog krac~eg aIkohoIi~arskog sta~a, nema znakova telesnog propodanja li~nosti, licEnosti alkoholicEara.
kao ~to je sIu~aj kod delirijum tremensa.
U slucEaju ove psihoze halucinacije su vrlo retke. Ako se halucinacije ipak pojave, S
Alkoholna Ijubomora. Ljubomora je jedan od normalnih atributa Ijubavi. javijoju se u vidu usamljenih glosova. KlinicEkom slikom dominiro sumanutost pro— SI,
Medutim, kad ona dobije dimenzije prisile, postane jedina, naj~e~c~e sumanuta gan~anja. Ova akutna paronoidnost procEeno je Intenzivnim strahom, nerazumijivim • a
deja, koja bolesno zaokupi Ii~nost, to postaje patolo~ka Ijubomora. I ogresivnim pono~anjem, za koje kasnije postoji amnezijo. Upravo zbog toga ova S
.5
Ova psihozna Ijubomora (ludilo Ijubomore), nazvana I alkoholna paranoia, iavlia olkoholna poranoidno psihoza ima veliki sudsko—psihijotrijskI znacEoj, jer bolesnici
a—
se kod paranoidno predisponiranih osoba (mada to nije zakonitost). Od nje obo— mogu vr~iti krivicEno dela, zbog kojih se upucEuju psihijatrimo radi ve~tacEenja I .5
.5
levaju mu~karci, sporog je toka I nile prac~ena poreme~ajima svesti, ni intelektuolnim utvrdivanja nivoa uracEunijivosti. 5—S
.5’
S—I
propadonjem alkoholomana. Uzrok Ijubomore naj~e~c~e je polna nesposobnost Korsakovijeva psihoza. Ovo oboijenje prvi je opisao Sergej SergejevicE Korsakov,
— —
.mS S
(impotencija) mu~karaca, jer alkohol somo raspiruje seksualnu ~elju (libido), dok krojem pro~Iog veko, kod hronicEnih alkoholicEaro, a cEesto kod ~ena u periodu njihove —
5—.
potenciju smanjuje, iii je potpuno uni~tava. U prvom stadijumu bolesti morbidne biolo~ke involucije. Korsakovijeva psihoza, koo psihoorganski sindrom, moie se javiti I—-
• •5
optu~be neverstva izri~u se samo u alkoholisanom stanju. Posle istrefr~enja javlja I kod drugih traumatskih i toksicEnih o~tecEenjo mozga, kod tumoro i apscesq. SI
—.
se osecEanje stida i krivice, samooptu~ivonje, tra~enje oproMaja, suze I melodramska I..
II.
Bolest se korakteri~e polineuritom i psihoticEnom slikom, a prouzrokovana je nedostat— ——S
izmirenja. —I—
kom vitomino B komplekso. a.’.
U drugoj fazi slede optu~be i kada je partner u treznom stanju. Bizarni su nacEini a—.
Dominantni simptomi su: amnezijo fiksacije (nemogucEnost upamcEivanjo novog a—I’
troganja za dokazima neverstva: kontrolo intimne garderobe supruge, traganje • S_S.
—‘.
sodr~oja), konfabulacije I sugestibilnost. loko im aktivna pofrja nije o~tecEena, ovakve .5-
za karakteristicEnim mrljama I mirisima nalik na miris sperme, zatim tajna fotogra 1-- •si
osobe ne mogu ni~to do upamte, hvale pro~Io vremena, tupe su III euforicEne, bez —I
fisanja, ltd. — II
poremecEojo svesti I bez holucinacijo. KarakteristicEan je I cEest nocEni nemir bolesniko, ..
-. •5
MracEne su i ideje ko bi mogoo biti partner i sumanuto se zakijucEuje da je to ,,njen kod u ponicEnom strohu skocEu iz kreveto, be~e III zopoma~u.
otac”, ,,njen svekar”, ,,njen sin” i slicEno. T5
U pocEetku su ovakve osobe neupadi jive. Tek preciznijim intervjuom otkrivaju se
Strah I sugestibilnost mogu biti uzrok krivicEnih dela I te~kih ziocEina koje ovi bole znaci nepotpune orijentacije, nesposobnost upamcEivonja I reprodukovanjo, zbrisanost T: I
snici vr~e. secEanja zo izvestan vremenski period (koji popunjavaju konfabulocijamo, koje brzo
NicEim se ne mo~e opovrgnuti uveravanje do je seksualni partner Iznemogla osoba, zaborovijaju I zamenjuju ih novim); iznova se upoznaju so ukucEonima I rodbinom,
cEijo je seksualna aktivnost davno prestalo. imaju krize ekscitacije iii su mimi, sposobni zo monje komplikovone aktivnosti, pa
okolini ne izgledaju bolesni.
Impotencija postaje sve manifestnija i to je raziog ~to supruga izbegava seksualne
kontakte, all je to i povod Ijubomornom suprugu za konstotaciju da je njegovo Bolesnici su nalik no ,,veliku decu”, koja, verujucEi u svoje konfabulacije, mogu
~ena ,,umorno od drugih partnero”. Zbog toga poku~ova do ostvari ~to vecEi broj izazivati ozbiljne zbrke Ia~nim predstavljanjem, fantosticEnim lo~ima, spremni su no
seksualnih odnosa, nodajucEi se do cEe zomoriti svoju partnerku I ucEiniti je nespo— bracEne ponude, a zaboravijoju do su o~enjeni III udati. U nastupima besa mogu
sobnom da seksualna zadovoljstvo tra~i no drugoj strani. —. do ucEine te~ka krivicEna dela.
Ako ne uspe da dobije priznanje a ,,neverstvu”, pocEinje so fizicEkim mucEenjem, Alkoholne demencije. — Uzrok alkoholnih demencijo je atrofijo kore velikog
posle koga nisu retka tokozvana pseudoaltruisticEka ubistva (,,da ne bi unesrecEila mozgo.
druge mu~korce”). Alkoholne demencije su sporog, progredijentnog toka. Imoju sve karakteristike
Halucinacije su izuzetno retke kod ovakvIh slucEojeva. klasicEnih demencija.
Organsko propadanje manifestuje se zapaijenjem ~eludacEno—crevnog trakto, o~tecEenjem :~ DizartricEan govor, do potpune nerazumijivosti I nesposobnosti bolesnika zo verbolnu
jetre, srca I krvnih sudova, ~to jo~ vi~e produbijuje psihicEke smetnje. komunikaciju, burno menjanje afektivnog fona raspoIo~enja (ad euforije do Ijutite
rozdro~ljivostI I destrukitivnog besa), moralno propodanje licEnosti, tremor I simptomi
Alkoholne paranoidne psihoze. U poslednje vreme sve cEe~cEe se razgronicEavoju
—
polineuritisa korakteristi~ni su simptomi ave bolesti.
alkoholne Ijubomore i alkoholne poranoidne psihoze. Za nastojanje alkoholne

V.

5
—t ~.
- H V.

~ r----,’’---
I ~-r-!~rr:
::
•:~~:

~ ~: ziz:rr.:~:i:.V.~r~~::
 II.
• I
1rn ....~,. .

ii.
- r -r •:~
II
•::.
~
• - ~ ~ I I’
..~.
I: — 1 L _~_~_~
Ill
II.
I
J±~.i:: ~ p.
‘1
II.
I
— —j——4—j —~ . E—~ •—~—1— .. — S
III II
~ 4~b Antabus psihoze. Antabus (disulfiram) koristi se u le~enju alkoholizmo, uprovo
— I
:~
zbog svog ontagonizmo prema alkoholu.
Rozgrodni produkti antobuso mogu svojim toksi~nim efektimo izozvoti psihoze Ill LI
lotentnu psihozu u~initi monifestnom. \
LI1
~:: ±H~
!~!! -H-~
Karakterne promene aIkohoIi~ara. Li~nost je ~ira determinanta I obuhvato sve
—
I.
I‘I
I’
II
osobine pojedinco, a korokter podrozumevo bitne osobine Iiënosti uprovo u ,,vezi Zarezivanje ~aure mako (,,Ro~”, Bazel) S
I
s eti&im principimo koji vaie zo odredeno dru~tvo”. Oni omogu&ivoju ii~nosti do
no ,,reiotivno dosiedon no~in postupo u odnosu no moraine principe I morolno I népodno~ljivi svet realnosti zomeni svetom
~; ~.
LI
LII I
shvotanjo nekog dru~tva”. Prema Nikoii Rotu, ,,u korokternim osobinamo, pored fontazija, u kome je, mokar zo trenutak,
moralnih osobina, ogledoju se I vol jne osobine”.
Trebo razlikovoti karokterne promene nastole zioupotrebom alkoholo od korakternih i_Il
LII
1! 11
lak~e ~iveti.
Starokinesko medicina, sazdona od fi
devijacijo gde je olkohol sekundoron. II losofskih spekulocijo, empirije I intuicije,
Lirn
Super ego (nod a) olkoholi~ara le vrio krhke strukture. AIkoholi~ori ioko gube LI
I
so zodiviljuju~e ta~nom i lucidnom dozom
Ii L~L -~
i.: spoznoje ~uva i prve pisane spomenike o Pu~ionico moka u Londonu (19. vek)
kompos socijoino uskiodenog pono~onjo, a hrobrost, sovesnost, po~tenje, dosiednost,
II,
Il
III upotrebi drogo.
-HH-t-H’
upornost, energi~nost I sposobnost oltruisti&og ~rtvovonjo ozbiljno su pal juijoni. II
+ --I--’ 4
-1
• Egip~ani su tragali zo otroktivnijim orijentolnim drogoma. U Eberovim popirusimo
To su neintegrotivne li~nosti, mole frustrocione tolerancije, neukiopi jive i neprijotne
(1500. g. pre n. e.) pominju se mnoge egzoti~ne iii svete biljke, a u egipatskim
-H-H-~4
kodo su u ne~emu osuje~ene. Reoguju po principu trenutnih ~elja I zadovoljstovo. i-I
I :~
lmpulsivna skalo afektivnog reogovonjo je bogota nedoslednostima, ba~ koo I I_I
a~ grobnicomo nodene su mnoge droge.
njihovi postupci. Norcisti~ki nokionjeni sebi, oni se te~ko vezuju zo druge osobe. r.,1ii I.’
‘I
II I donos, suo~eni s problemima olijenocije i opasnostima do ,,svakog trenutko mogu
Nedosiedni su I nepoverijivi. Kod su pijoni, imoju potrebu zo poverovonjem, ot— L I
I
I do postonu ni~to”, miodi, koji se no ~alost sve c~e~c~e okrec~u hemijskim nodohnu~ima, +~
I II
I.
krivoju profesionalne, intimne, vojne iii diplomotske tojne. ,,Imoju” neogroni~ene 5 iii pribegovoju specijolnom vidu otudenja, nozvonom bekstvo ad realnosti.
‘I II
sposobnosti, oil sve ostoje no obeëonjimo. LI II
1
III
Ne pozna,u borijere kojebi ih osujetile u nagonskim potrebomo i oktivnostimo. Kodo
im jedino preokupocijo ostone ,,piti, piti”, ne biroju metode do dodu do sredstovo i. II ~_l~
zo olkohol. Neuredni, prijavi, pripodoju kategoriji ,,ljudi s ispru~enom rukom”.
.. ~z~L ~LlJ ~rTl ~
1
1•5 31 2lPoiàm rI~!i LiZ ____
Njihove motivacione snoge brzo usahnu. Alkohol ih osuje~uje I ostovija no poio -I ~rrrTJTh~4 .1~4 r
puta, kosi iluzi[e. lz ~ivoto su odagnali rodosti, pa im je ostolo somo trojonje. I
. z ±~J.±r:fE~~z~t4±I::L4±- tt~-t-~- -~
F:
Lj±:.
~-~-~i~r I~t-~~-rir1 ~ ~ .T~rt~ - Droge su sirovi, nepotpuno preporisoni produkti biljnog, ~ivotinjskog I minerolnog -LH ~—~-+
~ hi~H ~ ~ ~ ~ ~ 1:1
poreklo. Od nojstorijih vremeno kori~ene su radi dobijonjo roznih lekovo, pa se I
-31 .2-c Zavisnpst- ~ E’ :“~ nozivaju lekovite droge, zotim koo mirodije, iii su pok kori~ene pri raznim verskim
..~.L4 I drugim rituolima.
:~ Svetsko zdravstvena organizacijo (1 969) doje slede~u definiciju droge: ,,Droga je
~~t4 Potojno iii ekshibicionisti&i, od rodoznole ~elje do tiranske potrebe, ~ovek je ad svoka supstonca kojo, uneseno u organizam, mo~e do mddifikuje jednu Ill vi~e ~T-4
davnina te~io do izmeni svoju svest svetom snova I tragao zo eliksirom ve~ite .1 funkcijo”. -

HuT miadosti. II Narkomanija je termin koji se nolozi u svim klasi~nim ud~benicima, pa je I do

Drevne knjige storih noroda, koje govore o religioznim I filosofskim poimonjimo ,-II ii nos u mosovnoj upotrebi. Gr~ko zna~enje re~i narkomanijo svodi se no bolesnu
III
~ivota, zdravlja I smrti, govore I a iskonskoj ~ovekovoj potrebi do pobedi bol I do zookupljenost stonjimo obomrlosti do kojih dovode droge.
I
I -~

513
II h11 ~
•, I --‘I
I IIS~
III
I....
+11:
T
fl - ___

o j~
I -‘I
I
I
•~• I L~ j 4J~ a ~H:~ ~ a _____

P 1111 Th~ -f
° I
I I~ -
 .1 •..~_.L _..___ —————! ..—~ ••—.. —

—‘—... ..•.._ ~ ,. -..-. •-~ II. II

_II.1•_{~
L L — - •
L_._._~..4--i.-L_~_~. _T-—.J.--.. ~— .-.- I • •-~ RR~ •~

H
I
• r •

::::
III •~
:
~ ,.
I
I
Droge koje karakteri~u stvoronje fizi&e zavisnosti odlikuju se time do njihov.in,
I
I
i~ I_~~_L~~_4 ~f•~ nestankom iz orgonizmo nostoju fizioIo~ki poreme~aji poznoti koo apstinencijdlni IS
•1

:
. . .

:~•—~::i I
I sindrom.
UI
III
•5I
I • U..
I
• - I Toleranciju karakteri~e nepostizanje ~eIjenih efekato ronijom dozom droge, koju; I..
U...
- ‘I ..‘ •, -‘ I U...
~~1I i.
I stoga, korisnik ~esto pove~ova no nivo toksi~ne iii letoine doze. Ovoj fenomen I...
!~_ .. I
~I1 r1f I
I
I
specifi~nog oblika celulorne odaptocije no drogu, iako biran zo fenomen zavisnosti, RU..
RU..
I jo~ uvek je ostoo nerazjo~njen no nivou medicinske fiziologije i patofiziologije.
I ~ — — —.--~
I
I
RRUI•
RUIISt
..Rw
I Navika (hobituacija) korokteri~e se ~eljom zo uzimanjem drogo, tendencijom
~ii ~
I ~ ~ -— I. —
I pove~ovonja dozo droge i emocionalnom zovisno~u. Hobituociju, dakie, korokteri~e I....
~ ~. - . . .~ • 4 I
I, odsustvo kompulzivnih potrebo znokova fizi~ke zovisnosti. ..R.
RB..
Deco pu~e drogu no ulici. (,,Ro~”, ‘ I’~ I ~.sR..
I
I Adikcija podrozumevo intoksikociju drogom, rcizvijanje tolerancije no ronije koIi~ine
liii-. ~azeI) •
I
droge, kompulzivnu, neodoijivu potrebu odikto do dozu droge stolno pov~avo,
izra~enu fizi~ku, i norovno, psihi&u zovisnost, koo i nemogu~nost apstinenciie.
‘-tt-- Odbor eksperata Svetske zdrovstvene or / / I
I
- gonizociie definise (1957) toksikomoniiu . U
Abuzus je povremena iii stolno ekscesivna, neumereno upotrebo nekog leka iii
a . .f_i . . . ..~ I
L koo stonle periodicnog iii hronicnog U
-
supstance (naj~e~e droge i alkohola).
- z1:. ~Z trovonja ~tetnog za pojedinco i dru~tvo, U
U
Farmakomanija podrozumeva zioupotrebu raznih vrsto lekovo, naj~e~e hipnotika -:
—H- prouzrokovonog ponovijonim uzimanjem I
I
U i onalgetika, pa se zbog svoje ra~irenosti, posebno kod osobo koje te~ko podnose
U
i ~ prirodnih ih sintetskih drogo U bol i rozne oblike osuje~enja i depresija, noziva i tabletomanija.
Ii
= jZL
L.~i
. Korakteristike toksikomana su:
Uhopseni kri1umcor
U
U,
U Do ne bi do~Io do terminolo~kih nesporozuma, ukazoãemo no, za nos, bitnu razliku
— neodoliiva zelia (zudnia, kompuIzi~o) I
I izmedu pojmova norkomon (osobo so znacimo zovisnosti od droga) i narkofil.
a ±=r- +j do se nastovi uzimanje drogo i do se U
I
-‘ - —~-i aroga n000vi po SVOKU cenu; I Kod narkofila postoji izveston interval eksperimentisonja i foscinacije drogoma
U
— tendencijo do se separatno iii celokupno dozo droge povec~ovo; U
I
To su noj~e~e emocionalno nezrele osobe, so histeri~nim, ekshibicionisti~kim iii .4.
• — postojanje psihi~ke iii fizi&e iii, pak, i psihi~ke fizi&e zavisnosti; U
nekim drugim skionostimo, gde je bed~ grupne pripadnosti izvesno emocionalno :•

zp.~4m: ~tetne posledice p0 pojedinca i dru~tvo U celini; U

I socijalno sotisfokcija iii presti~. Demistifi -

a pojava opstinencijcilnog sindromo posle naglog prekidanja uzimonjo droge. I

I kocijom efekata droge prestoje narkofilska . • —
I
Odbor stru~njaka Svetske zdravstvene orgonizocije predlo~io je 1964. godine zo U ~rodoznaIost. Iz ove kategorije, delovonjem • -:
U
menjivonje termina toksikomanijo i noviko jednim nozivom zavisnost od leko U ~atolo~kih induktora ih potoIo~kih induk • .
— .
U ~ionih grupo, mo~e se pojoviti izvestan broj
I
±1-: Psihi&a zavisnost; habituacijo razvijo se kod svih obliko zloupotrebe droga. I
I osoba koje postaju zavisne od droga. :
. . .. -~

I— I
- .

Droga postoje sostovni deo mehanizma emocionalne i socijalne odoptacije I zo I

I Apstinencijalni sindrom karakteri~e, zo
--H-f-i svaku li~nost imo ,,te~ko shvatljivo i imperotivno zna~enje”. U
U visno od vrste droge I duzine zavisnosti,
- -

— . .- —
I
Kod nekih osobo droga áe dovesti do smirivonjo anksioznosti, ublo~ovanja depre I mno~tvo somato—vegetotivnih I psihickih - —
II
sivnosti, iii, pok do hemijski proizvedenih iracionolnih euforija. Kod sindromo psihi&e I ~imptoma, koji nastoju kao znak prestanka ., . .
I
zovisnosti postoji opsesivna skionost uzimonju droga, koo i znoci psihi~kog komfora I
dejstvo droge. Apstinencijalni sindrom je
I .

pri intoksikaciji. I
I prganski psihosindrom, ~ija vizuelna
I
Fizi~ka zavisnost ne razvijo se pri upotrebi svih droga. To je specijalni stodijum I
I
dramati~nost ~esto odgovara stepenu . :Li~JzZH
adaptocije no drogu, pa drogo naj~e~e postoje sastavni deo metobolizmo ~elija. I
U
vitalne ugro~enosti adikta. On zavisi od
Naglo prekidanje daijeg uno~enjo drogo mo~e dovesti do mnogih metoboli~kih I
I
formakodinamskih osobino droga, tipo za
perturbacijo, zbog ëega se ova vrsto zovisnosti nozivo i metaboli&o zavisnost. I visnosti, du~ine i intenziteta zloupotrebe, vi .
I
I talnih, odnosno konstitucionalnih spremnosti Apstinencijolno krizo
I
I
I
I
I
I
I ~ ~
I -~ I -
I
I I II ~~IZT~ z;:~r~z~::. ______
I
‘lB -f--J ~
~
:..i~.,. ~ .. •~ • Li
I
—
UI ~ —, ti-~ 291 ______

I B RU -f+rt-
I
LT ~ L~JE~~
• • • . -~--~-- ______
 II
1
I
: orgonizmo i drugih, nekod ugro~avoju~ih dodotnih foktoro (iscrpljenost, glodovanje,
interkurentne bolesti i si.)
~1—!::L~z Najte~e komplikacije apstinencijolnog sindroma ih krize jesu apstinencijolni delirijum,
~ slika provocirone psihoze i ozbiljno vitalno ugro~enost do nivoo kome, tako do •
~ izostanak brze adekvatne pomo~i (noj~e~e so istom iii sIi~nom vrstom droge) znaá
smrtni shod U slucaievima ozbiline vitolne ugrozenosti indikovano e upucivanie
U centre zo reanimociju.

~
~ ~‘*~t~f f-j-~r~
-t - t ~ ~
4 1 r ri~~r~

L 31 22 Zavisnost-od opqal
4—— 4 T

T 31 2 2 11 Opiium ~ - r

—~ t T 11r

Opijum (gre. opos sok) upotrebijova se od davnina. Prvi pisoni tragovi o opijumu :
t-~-~4~ noloze se po~ev od 3. v. pre n. e.
~ Opijum i njegovi prirodni derivoti (morfin i kodein) i polusintetski derivati (heroin,
~ --~- diloudid) nozivalu se opilati, dok se sintetski opijati (metadon, pentozocidorvon)
nazivoju opioidi.
-, H-.
Aktivni sostojci opi~umo su alkoloidi, kojih imo preko dvodeset, oh se svi ne upotre—
I
~ii J: bijovaju u medicini. I
I ~aura maka Cvet maka
I
r~z~.L
-H
Opijum se unosi intramuskulaturno, endovenozno (intravenozno), u~mrkavanjem,
gutonjem, pu~enjem i preko debehog crevo.
I~I
I
I
‘El Intravenski unesen opijum imo obi~no tn faze dejstvo:
I
U no~oj populociji odolescentnih zovisniko od opijato nojvi~e se koristi sirovi opijum. I — fozu udarnog dejstvo fazu bleska (,,fhe~”), (pr,o foza),
I
NojvecEe koIi~ine, noj~e~e ilegolno proizvedenog opijuma, ne koriste se u medicinske I — eufori~no—meditativnu fazu (stound), (drugo foza) i
I
svrhe. U prometu se ovaj opijum nalazi u obliku pIo~ica iii ,,opijumskih pogo~a”. I — hipnoti~ku fazu (treão foza).
H-H
I
Pripremo ovog opijuma zo introvensku upotrebu (u slengu norkomano za ,,fiksonje”) I
I
krajnje je prin~itivna i po zdrovlje I ~ivot ugro~ovaju~a, uprovo zbog ~injenice do In Prva faza dejstvo vrlo je krotkog trojonja (nekohiko minuta). Po provilu zovisi od
I
ne podIe~e nikokvim pravilima asepse I antisepse. I strukture hi~nosti adikta, od atmosfere drogiranjo, od ja~ine unesene droge i brzine
I _L _,_j.~_. -
I intravenskog ubrizgovanjo. Simbohi~no je nazvana njihovim slengom — ,,fhe~”, jer
Poslednjih godina narkomani koji nisu u mogu~nosti do nobovijoju opijum iii heroin I
I
I bijesne poput blica. Pro~eno je uglavnom telesnim senzocijoma, so subjektivnim
kuvoju ~oure moka i dnevno unose ~ak 2—3 litre ~ojo; kod njih su zopo~eno I
I ~L.
I do~ivljavanjem toplote i tahikardijom.
o~tec~enjo jetre U znotno veãem procentu. I
I Kodo se du~e introvenski ubrizgavo opijum, dolazi do uslovijavonjo no iglu, ~to
~pric koristi i vi~e osoba, dime se povec~avo moguc~nost inficironja. Nekod se ne I
I narkomani zovu ,,iglomanija”.
I
so~eko ni hloc~enje opijumskog rasivoro niti sterihizocijo vi~e igolo i ~pricevo. To je I
‘El VrIo brzo ulozi se u drugu fazu, u kojoj dominiroju: smirenost, pospanost, -prijatan
dovelo do zobrinjovaju~eg porosta brojo HIV pozitivnih norkomano. I
I umor, bloga euforijo so seif—meditocijoma i seif—gratifikacijama, zbog kojih Se ova
I,
IL Pu~enjem se posti~e euforijo, kojo se opisuje kao ,,posivno, bIo~eno, kontemplativno
u~ivonje, proc~eno rozbuktolom imoginocijom” (zovisno od intelektuolnih I kreotivnih
I
I
I
5
droga nozivo ,,egocentrii~nom drogom”. Iluzioni fenomeni imoju simbóhiku neurotske
potencijola hi~nosti pu~a~o). I • reohizocije ~ehjo. Ova foza pro~eno je odsustvom bob. •
.. . I S.....
I...—
uarnisi I
•5S55SS
5•SSSSIS
•~i~I•~~ ~R~R3
S. - -.
S•SSSS 55 SUSSSI
5..... 5 55I55~
•5•S5• S ~I .55...
.1
•5••
.5.5.
• S
•55SU 293
•5S5Si IF
• F
 •II -

. • aa~ ~..
I. .. :
u’-.
I
• l.a -I .;.., ‘- . ~ . .. I ~.
• . ~.
I
~ ~ .: :Z.; ..1 . I
Trecu fazu, ukoliko le unesena dovoljna koIi~ina droge, korakteri~e pospanost i opu~tanjem, mi~icEnom relaksacijom, nestankom anksioznosti i straha i slabijenjem
son. Posle bu~enja nastupa umor, pospanost, odsustvo motivacije, psihi~ka depresija, ~koro svih inhibicija li~nosti.
I
~ onksioznost, strah, opsesivna ~elja do se nabavi i aplikuje nova koIi~ina droge, sve Smanjenje iii ga~enje libido i erekcijo bez ejakulacije poznati su efekti dejstva
do nemogu~nosti egzistencije bez droge. I I
I morfina no mu~karce. U ~ena su opisani gubitak menstruacije involucija polnih
II a
Korisnici imaju crveno lice zajapurenog izraza, so do~ivljajem toplote u stomaku, II I organa, do kojih dolazi zbog inhibitornog uticaja morfina no hormone prednjeg
~ uskih zenica, a javijaju se i drugi simptomi: povecEano Iu~enje pljuva&e i znojenje, a I
I I
I
refrja hipofize.
I
~~—--- muka, gadenje, povracEanje, zotvor i ote~ano disanje. I
• Morfinomani dugo ostaju lucidni. HronicEni tok zioupotrebe postepeno dovodi Ii~nost ~1
II
I
Uprkos ovako neprijatnim do~ivljajima, lovija se kompulzivna ~eIja za novim, p0 do emocionalnih poremecEaja, gubitka sposobnosti kreativnog mi~Ijenja i rasudivanja, ~
pravilu sve vecEim dozama droge. I • epizoda konfuznosti i oniri~nih do~ivIjavanja (videnje raznih scena).
II
II I
I
II
Na socijalnom planu delinkventno pona~anje prerasta u antisocijolno, ~esto u -~

I zIo~inacEko pona~anje.
— — — 1 -H-i-t-—--H ~ .~

I
~V2~M~i~j1 _ • TonucEi u svoju narkomaniju, adiki ulazi u fazu koju bismo nazvali ,,foza marionete”: --.4--
droga, koja mu je najpre davala iluziju slobode, pru~ila mu je, u stvari, ropstvo i -~

i celokupni njegov ~ivot podreden je njenim tiranskim zahtevima. PostajucEi rob droge,
~ narkomon celokupnu svoju aktivnost usmerava no njeno nabavijanje, jer se u~asava
Morfin se nalazi u obliku belih iglicEastih kristala, kristalnih komoda iii pra~ka. Nor— vecE od pomisli do mo~e bez nje ostati.
koman, skion stalnom povecEanju doze, unosi 500 puto vecEu dozu od takozvane
i

analgeti&e doze (doze koja suzbija bol). Telesni znaci hronicEne intoksikacije morfina su: uske zenice, sni~en tonus mi~icEa,
podrhtavanje prstiju, teturav hod, senzitivne smetnje, gubitak apetita, povracEonje,
l~i Srednja terapijska doza morfina: 0,01—0,03 (subkutano 0,02). Maksimalna doza ~eIuda~ni bolovi, zatvor, smanjenje i poremecEaj lucEenja mokracEe, krize potencije (u Z -
je 0,1, odnosno 0,05 injekciona. Minimalna smrtna doza je 120 mg (odnosno ~ene poremecEaj i gubitak menstruacije), ubrzan i neritmi~an rod srco, povi~en krvni
0,12 gr).
• . pritisok, visoke temperature, fibrozironje i nekroza venskih krvnih sudova, kofre
Uneseni morfijum lokalizuje se u centralnom nervnom sistemu i u jetri, a u naviknutom infiltracije i apscesi, bleda i suva ko~a smonjenog tonusa, otoci o~nih kapaka, kao
organizmu mi~icEi sadr~e veliku koIi~inu morfijuma. lzIu~uje se preko ~eludacEno iopsta, zastrasuluca slika rnrsavosti I

crevnog trakta bubrega.

i

Pronalaskom ~prica za injekcije (1 864)

po~ela je potkofra primena leka. :
Osobe koje pripadaju grupi takozvanih : 1!I -~T2 23Herorn- ~1 ~ ,~ —

klasicnih narkomana upotrebl~avale su

morifijum potkofro i intramuskularno. :
Adolescenti narkomoni morfijum unose : : ~ Heroin je polusintetski derivat morfina, izolovan 1 898. godine. .Po svojim fizicEkim i:

iz~zzt. intravenski, da bi postigli efekte ,,fIe~a”. : : osobinama, to je beli pra~ak bez miriso, au gorkog ukusa, rcistvorljiv u vodi. Dobro
Potko~no intramuskularno ubrizgavanje a’ se resorbuje so sIuzoko~e nosa i creva, pa se unosi u organizam u~mrkavanjem
~ ~ 4.41
i

nije napu~teno. Neretko, kada nemaju

II
•
. .
iniekciono.
. -

I
pri ruci inj~kcioni pribor, narkomani piju Heroin ima snafrije euforicEno dejstvo nego morfin, pa zavisnost od njega nastupa
a.
ampulirani morfijum. a I vrlo brzo.
[H I 4~’
Najva~nije je dejstvo morfina na centralni
II
~
I
i Analgeti&i efekti heroina oko 2,5 puta su sna~niji nego morfina.
I. a.
[1 .+.r4. .
nervni sistem, pri cemu se IspoI~ava~u
sna~ni analgeti&i i hipnoticEki efekti. Eufori
:
~ :. Kao sredstvo protiv ka~Ija nalazi terapijsku primenu u izuzetno te~kim slu~ajevima
karcinoma plucEa koji se ne mogu operisoti.
~a. ja je raziog zloupotrebe preparata no bazi :~
1.R~ morfina. PracEena je blagim hipnoti~kim j II
Terapeutske doze su od tn do pet miligrama, maksimalne od pet do petnaest
miligrama dnevno, a minimalna smrtna doza je 200 mg.
,,Fiksanje” ‘II
a.. a’
III ‘-I’
is.... •
slams. ssm t~t~~HiT~ ~ ~r~~TT” m
a......
!~T,1I I4.~
— ‘ -
-.-
——
. .r~ ‘
I
S
U I’ Ii ‘I
ii...... IS I — r-~—,—i—T—~--t—-’—1—r—.—-—i—--—~—-i--T
+~— ----jH--~-—’- •
lISSIBI.
lilUllIll ‘~~A I -î . -—~-~-
muis.aa .~7’+ - ~ ~ I I:. 295
IIIIUISRU IS T~Th r~~t:—-~—r-’ ‘—~--:— -~— . ‘tr~~
IllS I.; ttT : ;~ r:jr~4Ir t~I I
IUSR••
 p
• ‘1~
S

sifilis, tetanus i plu~ne infiltrocije (u slu~ajevimo uno~enjo heroina so tolkomi)

Kod hroni~nih heroinomana ~esti su: tuberkuloza, pothranjenost, korijes i dru~
• .‘..

I
II

I
infekcije zuba, ko~ne infekcije i troume glove, a poslednjih godinoj HIV infekcijo
(sido, AIDS).
lako somo 1% morfina prolazi placentarnu barijeru (posteljicu plodo), zbog biohe_
mijske nezrelosti i nerozvijenosti krvno—mo~dane borijere, koo i zbog trpljenj0 no—
stolog hroni~nom intoksikacijom, posle rodenjo razvija se opstinencijalni sindrom kod
novoroden~eta, so mogu~im smrtnim ishodom. Dete, koje je ve~ u moterici majke
ii narkomano takode postalo narkoman, rodenjem, u stvori, ostaje bez droge.
Novorodena deco ispoljavala su tzv. fetalni apstinencijalni sindrom, ko1i je trajea
vi~e nedeljo i, ne retko, zavr~avoo se smr~u.
Apstinencijalni sindrom novoroden~eta karakteri~u: uznemirenosf, gk~ison pI~
krici, povra~onje, ~eludo~no—crevne smetnje, prolivi, zno~enje, gubitak teènosti
nesonico, konvuizije, disojne smetnje (ubrzano disonje, za~epljenje nosa),. promene
boje ko~e, porast temperature, prekid disonjo i cijanoza.
r
I
Aspirocijo stronog sadr~aja izaziva ospirociono zapoIjen~e pIu~a (ospiraciona pneu
II
I monija), zbog koje je ~ivot novoroden~eta moksimalno ugro~en.
p
Faze dejstva heroina ~pstinencijoIni sindrom rozvija se izmedu tre~eg i ~etrnoestog dana pa roden1u.
I
I
‘I
Norkomani unose drogu u organizam pu~enjem, u~mrkavonIem i inlekciono. .1
I
I
~. .,_,_LJ_4._L_. ..i.
~_j±~:~+~:
I
.:.H t I

I
I.
—•—-‘—~~~
Medu heroinomanima mali le broj onih koji se zodovoijavaju pasivnom euforijom,
ve~ ~eznu za dromoti~nim eksplozivnim eufori~nim ~okom (,,fIe~’~), time se obja~njova
I
a
a
- ..“T:~ .

311 2 2 4 Metadon
H : . ~i
..‘.,
i~
I p
iii
S.
brzo prelo~enje na intravensku uporebu. II
~;-•~. ~‘FH”~ I
Nogle smrti posle intravenske primene heroino nisu retkost, a opisane su ~ak i pri a — II
a Metadon, u nos poznot koo heptanon, pripodo grupi sintetskih opijato. Bezbop~i
II II p.
p
udisonju heroina.
~tt:fz~ Formokodinomski efekti heroina, s obzirom da je on polusintetski derivcit morfino,
II
II
kristoli ili beo kristolni pra~ak metadonhlorido rostvorljivi su u vodi. Pojedina~n’e all
SI
I doze su 0,005 0,015 g, a maksimalna dnevna dozo 0,045 g.
ne rozlikuju se bitno od morfinskih. p. IS
I.
Koriste Se: injekcije metodonhlorido, toblete, ~epiãi, solucija. PP I
Heroin je snafno, tokozvona herojska, tvrdo droga, koja kod korisniko rozvijo sno~nu •i •5•
Iii
euforiju. Zbog ovokvih njegovih svojstova omiljena je droga medu psihopotski struk— Izaziva blagu euforiju. Primenjuje se u supstitucionoj teropiji opijatskih zavisnika, III
II..
I...
turisonim osobama. Zapadni autori govore a ,,heroinskim getima”, ,,gangovima”, II koko bi se izbegla drosti~na apstinencijalno kriza. Postoji mogu~nost navikavonja no I..
U ISIS
jer heroin raspiruje pra~njenje brutolne, primitivne agresije. II heptonon, koje mo~e do traje dugo, godinomo. Zavisnici od heptonona (metadona) •5•B

Heroin brzo dovodi do korokternih devijacija, gubitka eti&ih kopociteta li~nosti i h nisu motivisoni do se le~e i mogu postoti tzv. do~ivotni metodonici. SI..
I....

normolnog ~ivljenjo i pono~anjo, do seksuolne dezinhibicije, ontisocijolnog pona~onja : IIIIII1j_ 1 :1 lI1 :iI
sims.
I H~:j]~
.

(do vondalizmo i ubila~kih otoka). I]~ -r ~r ~ _~iJ~r-~~ -“ L T _

Heroin brzo stvora i fizi~ku i psihi~ku zavisnost. Stroh od opstinencijalne krize u • •‘~‘~ I ~I t ~ - I ~] ~ I rr ii s ::~
~
i~ i1~riz
b4~
norkomona je rozumljiv, jer je opstinencijolno kriza heroinomano ~esto dramoti~no,
ioko troje kroc~e od morfinske. :‘‘3-1-2 3 Zavisnost od kariabino,da-’
Ij~~ ~ •tHH-±-±H1-+-L ftH ~-fH:tr .
ii
•~-
I
• 1H
~tJt~ Gronico intoksikacije zo heroin vrlo je niska. Dominira1u smetnje -disonjo.
p
Aktivni, delsivuluci sasto1ak konopl1e e tetrohidrokanobinol (THC_9). Iz ndi1ske I..
FFLYT. Ubrizgovonje nesterilnog moteriiolo mo~e do izozove niz inokulocionih bolesti: mo— konopije (Canabis sativo) dobijo se ho~i~, a iz meksi~ke konoplje (Canobis mexi
:
I
D~.Uhi -

kulacioni hepotit i ~uticu, cirozu jetre, mo~vornu groznicu, bokterijski endokordit, cana) marihuana.
I
Ill..
PuSS
S....’
—j-i-l--r-t
~rImjn.. -
~ :~ S 5555555
~ •5II•
I....
II.....

~ ~ Sm...
:p~j4 296 r~rT . U..
I

.
E111T i±i:i ~4—4--~4
F -~ ~
-4--i-I-i- +~-~
4-4--i--i- -4--i
~uSIu~.
‘IS—mn’
 a.. a aaaaasu
S a •sua SIsal.’
a.... a a mas •55S~S! I
..... 6 6~ :jflj’~ a - ass 0h7 aaa.a.i
ma... uu~ asaamai
a.... a •5 maaaa.i
I.... ma a.....’
S.... 1~~~ a maaaa.i
S5USS ..ai.ai
rr S
—a. aasaamaaaa
~
a
1111!”.....r a - I.....’
iii...’ a .i
SW... :. •1
a I a..’
o!oD!Ispod 5 .1 aaaaaai
II1C • •SSII
m ~!u~oJ4nun ~!uaA~sdoS O)f4O4SO~~U boqz a aD!ou ‘a~oiso~d auM4oaD~ aAou ‘n!po1nw!4s IS mamma’
• I. • •‘
.5 n)po~SaA ~OJ~ !D5!d Jo~Is ‘~Jo~!znw—dOd •OA4Sfl)IS! a!poZuas ~AOU a)1au !1611s0d a I Ii
a a.’
q op a4SpO)1 flUOflL~uOW ipO~A4 OA4~nJp bouoiiua!!1o 6OuOAOZ!uOwnL~ap ‘6OUJO~!JO4 S a
• a.’
~1- no AiloJd ~sa4oJd u~ou !o~ ou Rn!nzo~s! ‘a!I!souau ‘4sopoJ ‘aIue~od ‘wozi~siw a ii ouaz ~DO)~ OSfl1)11D bOUO1DO1flAO O!UaDaWaJ Op 00J ~
• I
wozin~4~o !1opa~odoJd W!p iDn!n!1wowo ua!u zn iq op P!d!L~l !I!~0AL~j!Jd ns flUOnL.1LiO~,.A4 a ‘OD0J0)~flW p0~ op!OZO10WJadS !~50A!!I4~)l0d alua!uows aw~ads OU!?iIO)1 o!ua!uows L
a
• ‘ouo~.io o!puapua~ 11p1s!!6Ja1o o!uoJ!Dua~od ‘(ouoAnp Ro~nd !usoj4s !ua~oJ6n ns L
•!podou pp!~daI!da !4!A0! as nbo~ •n!o?as au S I
a oucjasod) ow!Aa4nd w!uJo~widsaJ n ouawo~d LpuaboJaDuo~aJd L.1i)~s!ua!1odoz ‘oDn1d
obaDlu acioso as a!iuop 0 ‘ouop i~i OAO5OD o~i1o~au a!oj~ a!uo~s OA~OAQ ~so1asaA S -r
a owazijwa ‘a!po4o~!po~uoJcj ‘O)1S!4iJd bou,u~ ~ouoDaAod ‘owiu ~OUODJS o!uoz~qn
ouopznqoau 1! iioi~s uoso~n ~ojd O4~ ‘o)~uo4sau boueA4sdos ~0 ~oj~s i~i o!uo!uob • II
S I oais o!uodni n~qo n as oAo!Iods! aWalS!S a~suo6~o aUObJO ou OS~~DUO)~ 0A4S!aG
ffl~1~: o~d 1so~nuowns n!oAo!1odsi ‘n!oJiuiDn1oL1 OAIZ ‘auAisajbo ns ‘a~aq oua~s!wsag S II
a pa mm
~~~TT:1T • I S!cjOUO)1 OU I4SOUS!AOZ a)piZ!~ mm
‘n?oldoz opouauz~ ‘ouozoAodau aioAob ‘aA!!I~!Jd ns acioso ~souolJqz auJo4ouiD • U ~ L~
• II a!uo!olsod a~i4si o~o!uDnJ4s !oJcl UO4SaAZ! oulpob Ll!!upalsod W0JPU!S !u10!PuaU!15d0
n1olj ! o!uo4s ~~u~oJwns ‘opoz!da 11!u~uOJ!pap op zoloa Isaloci au~a~np e!uohclz! a! a
• i.a -L~-+i-1- L1
aDnbow nuo1d wopiL1isd ou 0 ‘awo~ osdo1o~ op ~op a~ow tsouoJzopaJd po~ • I bo~cj OUA!4o1aJ a!puo~aIol 4sOJod ‘4SOUSIAOZ O)1D!Lf!Sd as n!o!iAzoJ oS!cjouo)~ !cjaJlodn ~d :z~zrr I~
• I
• a...
~~ws odn~sou o~ai ou4aznzi o!uoAoJ4 • I °—DF-1! %ç~ op i~Jp0S ‘fl4S1ZJ4 W0U106a1! ou
I Ia
J .~ • a a!n!IAo!od as a!o~ ‘a!in OA0S!qouO~ )10P ‘(%~ op —
UOALI!JOW n obau ‘%ç L op htL I~
L~.!, bou4n~o ow!Aa!o~nIs ~ pa~ po~6 ouA!zua~u! as n!o?aso o!uepnq a1sod o ‘oAoso~ S U .4.L.~4.... I
.t’~i~ i-i. S I _L..L1 I~
a!oJ~ uo~ au~1odo auaiodsn !Io ‘auoJq!Jd n!o~sod acioso ‘!4s!ci as 15~AS n~i~oL~ n a! !?aA) !Idouo~ !o~?!s~aw n obau !o~s!!pu~ n a! 1DaA o—~.jj )toIo1Sod
o~—o L a. a
.LLLI I 5
•1— ~ i4so uDa1 SI a
a auoni1uow
B- ~ euiDiIo)1 a)~iiaA n!dod op ooj ‘osiD9o1s o~~oJou ‘auojt~ auDijo)~ auwoJbonpa!od I I
op nbow ow!uois wu~!Is n aqos~ os1nd wa!ua~ob os~a1~aj wa!uoAozius ‘wo! • I ~ e!ue~nd oz /aI!bJou/ o1n au~po~ /o!idouo~/ s!qouo)~ -
I
!uOlOd!Ll woisdo ‘wo1ipe1c1 as asuaptoJo)1 ‘!ZOIOp o~~ai &o~ op ‘DZDJ OIJAIGD •
I .‘ ~.
a!u~ews auJoAob o4aJ~od a!iDouipJoo~ !o?awajod I
I
‘v~°i6 owisn n !Aown~ ‘e!IocioAoIb ‘izo~ od o!ua!w~ ~°! WAO! as nboy~j o~nD 450A a.
—!I~asoaJd ooj ‘ospnd oais poj uozjc1n ‘o44ado a!uoDaAod ‘paz ‘o~sn oAns ‘aDuaz
e~oiis ‘n!iDo !o!s ‘oDo!uzaA oDo!uoaci opua~~~ ‘azo)~ o~!pa~q obeu o1iuatuD a! aDsaD •
i~i~: j
~
o~a~~od i~ai ~pn~ IS
-,
a!uo!IAouod ‘p~ajo uI!sJd !1Ao! as nbo~ ua!uobojd ns op a!uapaqn Zn
aupiouo~od n!o4sou o!!Dou!DnIoL~ o~io~s boq7 0W!!0!~A~Op W!1J~ouO!DOWa w!uDi~ooL1 ~ :1
I. ..-~
nouo~nds wou~ouo!Dowa ‘0! daDJad n?~ouIos~opoJod as a!n~!Ipo DZD~ O?GJI. • ~ ‘iS..
I ~ELh L1,
II _jZ~. —!‘i
LJ.L~ ~ nui1o)1o ou ouzojoz n!niap o~ww tiaws woboJp a!po~s~o4u II -._i..j_--~ !II
II ~
-~ 1± ouada~s p0 asiAoz i1saAs !!o?aweiod ~op ‘n!ozipos iwJof ‘n)1o4 od oluaw as a!ue!~si~q ii ~ -H-I ~.i”
ma
I. ~
1o!~A!~op !?n!nJ!wauzn apnq op e~ow ~ ‘o1a~
ouaA~sdos ‘nAz ‘awa~ ‘(oA4s!qnowos ousapoz o?nbow ns od) joiso~d n!ozodo as ~ ~ .:
I.
ousajbod !4sou?!I olo!iDua4od ~i6n~p ip~au odop1s ~0 as~~oz !o?awaJod !uI0W~A4
1~soupobo1eu ausa1a1 abouw zn ‘o!ua!1s!w !lsaAs ‘o!uozodo !o?awajod n!olsou t..y:i. . I
~ 11
~!!o~ a1sod ‘i~sou~npoJ~op 4sOuaJnuz woldw!s as n!o!IAo! ezoi a6nip WO)~4~~O~j •5
a
I.
l~oJp ~~l!!u~o!1ods e!uozodo ousajbod Ii~
~5oA!JZOpod ‘4solnu!Jcioz ‘i~oi~s as n!o!IAo! ‘o~nuw ~asap op 4ad apsod !zDi Ioiud fl
I.
~- :~ ~
0S!SOLp oA4s!ap azo~ J!~a? as n!nsido un4oJa4ip !ouDnJ4s fl II
I
•1 rni ~.
~ ~ ~ ~a.’v~.•c
~ -~
I
LI I I I~ 1,1 I
H
1’~.HH~ ~ ~,.._H H~
 IS
~ ::
-. •

• . . :: I 1:~ • - -
.1 p II 1 ....

• rf .
‘ : :L: - - -
•

:
•

: -
-

- -
• -

• -

Marihuano se naj~e~e pu~i sprovijena u S •• •_ I— • II• I •I

obliku cigareto, koje Se u ~argonu nar— Ii I
‘1.: .%~ ‘ komana nazivaju ,,d~oint”, ,,riter” iii ,,stik”. ~ Konabis je noj~e~e kori~ena I zioupotrebijovono droga u svetu (200—300 miliono J.
- . .• i Moze do se pusi pomocu lule iii sped— ~rn Ijudi). U SAD je koristi 42,2% mladih (u starasnoj grupi ad 18 do 25 godina ~ak
jolno konstruisanih mu~tikIi so pro~irenim m~ ~ 51%). Kanabis je pri tome i drogo a kojoj postaji nojvi~e zabludo.
1 •• • II
—, predn~im kro1em. III Konabis je tzv. uloznadrogo (gateway), droga koja se prvo proba I so koje se u 4[Z ~1
• • • .. . .. I izvesnam procentu sIu~ojeva prelazi no tzv. odiktivne droge (droge koje stvaraju
• r~ Dim morihuane ma snozan I ostar miris,
jP LZ
~ ~ -
. sIi~on mirisu zapaijene suve trove iii
konopco koji gori. Ovaj miris dugo se
I izrazitu metoboIi~ku zovisnost).
U konopiji pastoji oko 60 konobinoida, 400 ~tetnih hemikolija, a tokom pu~enja
zadr~avo u odelu. ~ok i 2.000!
H Efekti morihuane prolaze kroz cetir Metaboli~ka zavisnast je diskutobilno, oil tolerancija, psihi~ko zavisnost i opstinen
-: faze. ~ cijolni sindrom postaje.
I
Zablude LL~
don do dvo ~asa, a karakteri~e se tele
snom i moralnom Iogodno~u, rodo~u, f~im. Morihuano je bezoposno, ,,bebi droga”. -~

•
-
. :
•
•— ~
~ ~
neodredènim spokojsivom, nekontrolisanom
i zaraznom egzoltocijom koja se prenosi no -
Manje je opasna ad duvana.
-1-t~- ±-~

I Manje je opasna ad aikohola.

1 druge, iluzionim fenomenimo, fantosti~nim
slikama, utiskom do je opijenost trojalo
~-
: Povec~ova
:z~T’z.
: • Crte~ Ie~enog zovisnika dugo I deIimi~nim sec~onjem no doga~oje H • Ono je ofradizijok.
I
koji su se odigrali. ~ Ne senzibiiizuje prelozak no druge droge.
U ovoj fazi mogu se javiti depresije, mentalno zbrko, halucinacije, teskoba I ogresivnost,
kao I prolazna stanja du~evne poreme~enosti kod predisponiranih osobo.
j
II

•:
: Ni1e mast ko drugim drogomo.
Lekavita je.
I
rij+r±i
IS
Faza senzori&e egzaltacije tipi~na je pa preosetijivosti subjekta, pove&noj = Ne stvara zavisnast.
• Ne uti~e no spasobnost upravljanja motornim vozilima.
-: .~ ogresivnosti i nasiljo, kao pareme&j arijentocije u prastaru vremenu. iL1 • j Legolizovona je u nekim zemljama.
- -. Faza pasivne ekstaze karakteristi~na je pa neizrecivom ekstati~nom do~ivIjoju, koji

-. - -
je isprekidan vizijomo. Osobe su u avoj fazi lucidne, oil nemo~ne. Mogu do~ivijavoti
fenomene depersonolizacije, $ uznemiruju~im utiskom do se menjoju.
L
II
•:
IS
Istine
Dejstva ave droge pa~inje pasie nekoliko minuta, svaj maksimum posti~e pasle L~ .4
-J~”~ Faza utonulosti u san traje nekoliko ~asovo. H Palo sata I troje 4—5 ~osavo. +2~1~1
I.
Intoksikaci1o marihuonom ma talasost tok a zbog deistvo no koru mozga nozivo I :1 • Psihidd simptomi: euforija (konapijo je ,,seme smeha”, ,,seme kikota”), bieskosta
se ,,otrovom rozuma”. SI ~ euforija, nekontrolisani smeh koji indukuje okru~enje, govorljivost do brbljivosti,
f~:~ Mogu se joviti nopodi delirontne uznemirenosti, napetosti, individualni grupni krimi I

• !: dru~eljubivost i iaTho asec~anje bliskosti, osetijivost no zvukave, boje I svetiost,

praticanje vremeno, pareme~oj do~ivljovanja prastaro, poremec~oj upom~ivonjo,
--I
~ naiitet, koo i divI~o ogresivnost. Sliku du~evne pareme~enasti korakteri~u depresije H~i
:4 iii egzaitocije. • oneroidno stonjo, vizuelne I akusti&e haiucinacije, depersonaiizocijo, dereaiizocijo,
sumonute ideje, razdvajanje svesnosti, istovremeno do~ivljovonje efekto droge I
Kod hroni~nih korisniko marihuone korakteristi~na je pajovo tzv. amotivocionog i_-~• ‘: pasmatronje sopstvenih do~ivijaja (unutra~nji monitor).
sindromo, zo ko1i ie tipicon gubitak volie zo radom, opoti~ni obiici komunikaciie I 9 U
I ~-j odsustvo inidliative do se uspastovi di~olog so okolinom •: Telesni simptomi: suvoc~a usto, hiperemija konjunktivo (ve~njo~a), ubrzan rod
srca, pavec~on opetit I potrebo zo una~enjem siatki~a, zatim pareme~oj hormonaine
iJ ~
-+~-1-H-
Medu psihickim paremecolimo, zovisno ad stepeno krhkosti mentoine strukiure Ii~nosti
naj~e~c~i su: reakcije panike, toksi~ne psihoze i noknodne psihoti~ne reokcije. --i
~ ravnate~e (impatendijo, ginekomostija kod de~oka, privremeni sterilitet, pobo~aji,
hromozomsko o~te~enja, pod imuniteto). -

~ ~ ~_ ~ T~ [I - - L

..
j ~
Mi~r nrr r1*~11~ 1-rr~-r~--i-rT +r1 T I--
~E
rm~I -
5 ~tTfl~ ~ ~JJF I~b -M Ihl-rTTtLltrT iTt- TI
~r1__~L ~1h~
r:: T
-
~ ~I’ I
tir~t~!•J ~ Vf~
r} 300 r [I] ~ ~Fi]~ iL H
-: -J-f-1-+~t~-U-R~ H-41-fl+H+i-bi-~
~ r-~
301
~ ~1~Rh~ ~FJ~J ~4~Li~ ~ 11 L ~ i : :.: ~~-r-~-~ •
 I.~i.
I...’
I...—
S....
miii.
S....
i—i..
•SIIS
Ii•i• •
K.... •
ii.. -
U...
iiiSi
UI... ojowocjnl1 o~o1o~od o!!Duatodw! n!odnisou oDoJo~nw p0)1 OWOZOJ I
‘Si. DAOJD 6O~898p ‘OUI6DA :
I...
Is.- - w!!!uso)1 fl ~!iuowou!o)1o)1 OD!polsod opnc~ ~S0UIOflS)I0SOWOLI op o~n~ow 0)104 04S! -~ ‘D4Sfl OZO)1oZflIS W!40Z ‘aZO)pOZflIS OUSOU :ozo)1ozn1s Lp!AS 0)1ad a!nqosdo as u!o)1o)~ -. .
5-- ill V — Sil
8! !10 ‘ODOIOflS)1OSOWOLI fl D4SOD 8! o!!uowou!o)1o~ o!Ioz 1~iu~onsjos o!uoAo!IoAopoz ,,n6ous OIOA!JDp po~ - -
OU!DDU ouo6ou bou1ons1os o!!z.~oAu! ID ‘o!uosouod 0u4841n)1siwoJd n!oAo!u~o!~o
~ O~0A0!~O4fl” OWI1OpOJd W!4!AOpJq fl OpOA!~ 0)~~04 a! a!o)1 n14~!UA0U045 WOU~0WOJ!S a! - - - ~
OS OWID ‘Opic~!~ n!oJ!Duolod WDZI4OJO !u~0)1 epncj o! ozuas ou~o~ au4o!ud U0J!cl!~u!
~. ia! ‘a!uO4S!oJd zi ~°! !D!JOWV !ou~nr n a! o~ouzod 8)10)1 o?~!p a!uo)1oAz o)pup ,,a)1!I!CI -: ~z:
zap ou1ons)1es uopznodowos ‘A!!~cJJq ‘uo4soAsoWos ‘A!!Iw!znpaJd a! uowou!o)1o~
oluosouod 6ouAis1ndwi ‘)1od ‘a n14s!IoAopozowos fl OA!Zfl OCIOSO I
3:— °E5~9”~::: z~ a! uoAoloz! rnlIIqO WO4SR U!o)10)1 o)laA 6 L ,~ -
ojowoz 6OuIO4UOW 6ousaIe4 a!ua!uows 00)1 S
1- -~T~ U ErV±I+J::1J1 -- :~J*~i :± -
:~zLtht~r:L+~h:~ ~ ~I:ri~[±tt~dti rll.
E’z:
‘DOW 8u1Dfl4)1O1e~Ui OUD!UOJ~O8U !o~oso !uA!4)18!clflS I!o4sod nwn!ipo~s wouDuojna fl S
~J ELf:
.~-
a r -~ I ~ R~ !0US1~ ZJ1t~[Z LE ~f —
•iuAiSaJdap — -. ~ h~4
H ~ 1H+ +H~H V~Lt~ ~
-t T~ +~iH
1UJO4OU!Dfl1OL1—OUZflJUO)1 — K •i j _V .,,: IV V V V i_V V t, . .I_ a I! . ‘_. j V~ V •_ __JVV
S I: -, ii_.,_i_~_ I 4 —- V _I_H_.14.;_~__L_ 1_,~ _~_ ~ 44_I —~
‘!U?!J0}fl~ —
I
I lu V ;VI : — ;_ V_V IVI V I ~ ~V~VV~ V~ _ ‘_
:I:1~lJ-~L: I
:ouio)1o)1 DA4S!ap own!ipois -‘4 8S n!ns!dQ
I
OUO!D)1O!UI ‘OUAOJDU ‘I 01fl1 OZ flUDAfl~ S Ii V~ ~ ~
U
1! oWo4aJo6!D )1o4opop oo)1 ‘n!poIo~u! oz o~oid ADIIICIO n wi~oz ‘n?!d wou1ol1o)11o i • I •(wosiqouop OUOAZOZ! ,,°I!pfll”) .:~
W0)10U ip! !poA fl UOJOAISDJ DAD!ICIaJ4Odfl 8S U!O)lO)1 UOAOZ!404U!S
!I! ObOJp Z! UDAOIOZI I
I . : ,,aZoLp!Sd s!qouo)1” !1S0UI08J 04~A~ ~! o~suo6od ‘!uaWoual IuoDoz!1ouosiadap ‘ai!u
U od DOAlu op ~souzois~puo ‘o)1o)1oAs ‘ns !!o?awaJod 1z84!oN OA4S!OAS oua~oJaDuo)1 Itb:L.
= 8)1O)1 ODs1I ODOAZ ‘!sOa)1o)1 00)1 flS i4ouzod ‘(aui4ua6JV OUJOAOS ! a!!A!Io~ ‘OflJad
.f [
I
:4 ~:j. oW!~apaid Wi)1SU!U01d fl 8~iA O6OUW °wi a!!u01 o! ‘.j! )~Op ‘000 000 9—s OW! OupoAoU I n!ns!d!~~d as ~DH1 Wo!uaDa4So WiuIOnPlapalUi WR84OJd os a!!4odolo}aDua ns ~H*~j± .-i~
I
t-I~ ~! souop) prl!I !0JCI !?8A!ON •OA4spaJs 0uA!4DInW!4s0L~Sd o!~Jo4s!ou n opods u!o)10~p :: auosidQ •wopuis iuoiDoAI4oWo i4idn4sou aD 6a!o~ a1sod ‘azo4s)1a auA!sod a!uo4s a! {±_ I’~
I
I oj ,,a!!Jojna a4So)1saICI” )1ouzpad n!ow! 0458? 450A!IICIJCI a!uo~oIodso OuDIJOJn] - V-fl
!o~ °°1 !l~d i4owajdud as azo~ 0)140J a! ouio)1o)1 a!uasoun owoln)1snwolui U
I a?n!n~oJ1soz ‘(4aIz! wow~o)1 — ,,d!J4 paq”) ~UJ0W~O)1 e!IuSo)1 !I0 ‘au4uouIDsoJ ~:b~~1_
OUZO)140d 0 ‘I~Ufl)1GS 40SO~0A~ op 4saou4ad opsod n!o4sou 14)1aja Wa!uasoun WI)1SUOADJ4UI S p
Li ~ I : ‘aA!!IpoAoz ‘aU4o!ud !4~9 fl6OW n)14aDod n a!o)1 a!iDou!DnpoI~ a!!ZAI! OAIZOZ! S!CIOUO)l
ouop wo)104 o4nd 48S8~0A~ op WDZ!UDb
(jsous~oz n!DA!zoz! a!o)1 oWobop) DWO6OJp W!UA!4)1!pO •AZ4 0)1 4SOW !p!0u!q0u0)1 ~
o n OSOUn u!o)1o)1 op iu~pnuud ns !uoWou!o)10)1 ‘o~oi~ n!0J4 !°)1 040)10}8 ~°qZ
. ns op n!up~~ a!n!IdaJ)14od 04~ ‘,,aAo4” R0~fld flS !I!CI OU0W0U!0JaI~ %96 0 ‘8DUO4sdflS ~H:izit i
opobad GUSOU O!!DOJOJJOd a!!zoJa ~ o!ua~suo~ DOZDJ~~O i)1SUOWO)1iS)p04 oU izo~aid oDosnd ouDaJ4 oupa! op a! o4ouzod -~Jf}~
W!40Z 0 ‘DSOU 8~O)1OZfl1S a!ua!iodoz a!04S0U DU!0)1O)1 (,,o!uoAol!us”) o!uoAo)1JW~n ~DO~
• 04!4adO o!uo!1Aojdod ~ :~
OUOWO)1JOU 6OUD14OI11Sd ZO4JD 0)10)1 0?~!1 :: op ipo~op 0Up0AOU (O?aJS — ,,p!W0pU0U0” !)1s4!J)1suos) ,,p!Wopuouo” a! uoAzou -- -~~---- i~
[E~ ,,In)1~I~W” !°i Jo4o!!paWoJnau !upo!pads n !Ua?fl!I)lfl flS uoida~aj 1 •a!ua~oIodsoj : -
fl~!IO4UO)1 !!o)1 OW!AOIap WiAOba!U ~ ! fl~ZOW fl aJo4daDaJ aUSaAZ1 OA!J)140 (DHI) :[H~H~= ~ I
: ::~: p0u!~ouo)1oJp!LpoJ4a1 (aUOflLI!JOW ‘0~I~OLp) a!Id0U0)1 dpu!Jd 1UA!p10 !)ISWDU!PO)IDWJOI V~T:
S -- I
S - . -- 1VV ~
iii I UIDOU )p0284 DU 1414S1J0)1 OZOW o~oip : ~ ~
ii’ ‘.~1 II
I.
ii.. 0)1O~ as ia! ‘~! Rn!nz!Uolos au ‘oD!pa~sod OU !40Z0)1fl ‘4SOUSOdO 4!uaDod ~ r ~ ~iI
ii..
K.... I -•1-~’-
U.... ausodo ns 04~ obo4S ns aua!uoJCIoz :olnuqo au o ‘eua!UoCIoz fls 04~ •j~ ._~u .1:
ii’..
i5iNi o6o~s ausodo a~o~p ns oLu!!u °d auA!1)1oJ1o a!uoW !4o4sod auo ‘!1souaA4suo!o4 08A ±1:
S....
5.... 1 OUI)1S o6oip L~iAO OS as 0~0)1 OD op a)1Aolsod1ad p0 azo~od a!iDoziIo6aI OD!I04s!Jd -
~
.E 1~
a....
SI...
S....
U.... ,,Op!OU!CIOUo)1 ~0 450U5!AOZ” a! 04 ‘!!PO)1!}!sOI)1 !oupoJoun~aW JV~ V -
ii... • ~‘ I
Ii... !o~osoa ‘!o!upalsod n o ‘o6op pai n UO4SJAS a! 5!CI0U0)1 L96[ ~0 !!DuaAuo~ OWOJd -~—~ ‘~
• uS I. V ~ SiS I
I... • *
a... !4sa~s o)~Iiqn6 I4SOUPflCI Wa!uoA!!uaLus OS a~!Ja1)1oJo)1 a!!rn~!s~o4ui d!4 ~4SDSDIO1 -: ~: ~
•
OW!D!S!W ~ !~~0I0~j ‘!A!IOJd I F:~ I
‘JOW8J4 ‘OD!UOSOU ‘O)1flW ‘4SOI0S)1oIoLu ‘JOWfl ‘4s0A!!I~0JpZ0J :wo.ipu~s !UIO!PUGU!ISdV 1
I
I
S
I f =ft6~_:~_f VVI~~_V
I ~5 S. V .~i--~ ~!
ii V VV~ :1 V_:V_fV V~1V_!_I~ V~~•
I.. . . . •. V V 1._I-
I ~ S II~
 M
.1
I I
Si . . .. ... ~ ~
-~ -:

S
ill IS

U drugom stodijumu dominiroju holucinatorni i iluzioni fenomeni. Tipi~ne su mik—

J Tipi~on efekot droge je brzo stimulocijo. U po~etku osobo zovisno od kreka upaèiljivo
ropsije, tzv. Iiliputanske halucinocije. U ovom stadijumu jcivljoju se jo~ onksioznost II
~ poprovijo mo~ koncentrocije, oil brzo sledi njeno propodanje. . . .,

I rozdro~ivost. Akusti~ne holucinocije provociroju somooptu~ujuáe produkcije.

II ‘1 Noj~e~e posiedice uzimonja kreko su: hipertenzijo, zopoijenje pIu~o, gubitdko~f~to,
Trecistadijum karokteri~e se depresivno~u, opotijom, redukcijom vol jne motorike
II.
I I svrob ko~e, teiesno propodanje zbog avitominoze, koo I psihi~kl poreme~oji nalik
no porono~u I S IZO renilu.
do nivoo provog stuporo, kodo osobo, uko~eno poput mumije, ne reoguje ni na I.
II
kokve dro~i. LII
~ ~ Li i~j
I
lI_I _1
U hroni~noj fozi kokoinomonije, osoba je rozdra~ljivo, zobrinuto, ~esto osocijcilnog II - 1 - — -r
ontisocijolnog pona~onjo. I ,• rnr,~1; ..~ -. -ir~-~----~--f-~r-’ .
I I
:: : ~1: ~~1~flO~t ocl StIm~JIatorO-flervnog~sIsten1cI4~
~ - —~ - —---—-- ~
1 II
Kokoin je drogo kojo stvora nojsnofriju psihi&u zovisnost, pa narkoman upodo II
u krize poti~tenosti I o~ajonjo, iii pak divije ogresivnosti I kriminolnog pono~anjo, . : E~ ~ fr r
I~~I H L
kodo mu zopreti oposnost do c~e ostati bez droge.
I
I ~ -31 2-5-1-~ Amfetamin
-
r cL ——-
-~
— —
- -
I

Kokoin je karokteristi~an zbog ozbiljnih o~te&njo intelektualnog funkcionisonjo

I
: ~:S
r—1rT-EF1 I . —;—.: -~ - •—~ 1I1 .

subjekto. Tipi~ne su demencije izazvone njegovom hroni~nom zioupotrebom. Brzo I

dolozi do podo intelektualnih aktivnosti, do nesposobnosti upom~ivonjo, defekoto
I
I I . Amfetamin je stimulator centrolnog nervnog sistemo (kore mozga I mo~donog I~

stobia), detoksikuje go jetro, a iziu~uje se preko bubrega (renoino). iiJ

rasudivonja i kreotivnog mi~ljenjo, gubitko ideja i eti~kog osiroma~enjo. I
I Toleroncijo no omfetamin rozvija se vrlo sporo, a terapijsko dozo (5—1 0 mg) mo~e
Ideje progonjonjo mogu do prerostu u osvetni&i din, kao neko vrsta ,,odbrambenog 4i±H1
II S se pove~oti 500 puto (0,5 do 5,00 g).
napado”, o strukturi~u se koo paronoidno psihoza (sumonutost proganjonjo). II +~-h
a. • Uprkos ~injenici do se tolerancija uspostovijo postepeno, korisnik je primoran (rodi
Od kokainskih psihozo opisani su delirontni sindromi, pa u ovim fozamo postoji a. aS
I
:
. . . . .. .
I postizonlo euforicnih efekato, ko1i idu do nivoo pohlepe) do unosi vrio visoke doze
ozbiljno oposnost od somoubilo&ih impulso. a’
a’ omfetamina (do 1 500 mgI) ,,manijoci no spidu”. —
‘I
Akutno intoksikacija kokainom pro~eno je ubrzanjem pulso, bledilom, mukom, II
povroc~anjem, vrtoglavicom, trbu~nim bolovimo, strohom, psihomotornim nemirom, a’ • Dominiraju siede~i efekti: euforija, spre~avanje sanjivosti I produ~ena budnost,
a’ I ukianjanje umoro, gubitok opetito I subjektivni do~ivijaj jo~onjo intelektualnih I fl
‘I
logoreom (brbIjivo~u) i holucinocijamo. a.
a. ~ telesnih potencijolo.
‘a
Kod te~kih intoksikacijo rozvijo se te~ok poreme~oj disanja, ~irenje zenico, glovoboljo, I.
I. Korisnik omfetamina je u zobludi, jer veruje do drogo dovodi do ja~anja mentalnih
skok pritisko, jezo, drhtovico, gr~evi, nemir, zotim gubitak svesti i porolizo disonjo. a’
S. I teiesnih kopaciteta. Drogo, u stvari, primorovo orgonizam do koristi preostole
I.
U slu~ojevimo preosetijivosti no kokoin brzo nostoje kokoinski ~ok, so molim I rezerve, ~ime korisnik amfetomina postoje vitolno ugro~en. Droga go, dakie, ne
a
mogu~nostimo uspe~nog teropijskog delovonjo, pa je ~ivot kokoinomonu ozbiljno ‘I ‘:: unapreduje snagom, ve~ njegove preostole snage grubo potkradal
• ~I
ugro~en. I’ 1~
I
a Eufori~ni efekti traju kratko. Po njihovom prestanku osoba upada u fazu depresije
U grupi novih ,,dizojn” (oblikovonih) drogo pojovio se osomdesetih godino u SAD I :~ primorano je do ponovo uzme omfetomin, ne prime~uju~i kojom brzinom
I
Evropi krek (crock), supstonco nalik no ~u&ostosive mrqice soil. Prvi put je ,,krek”
— I ~
S ü zo~arani krug, u kojem se, kao u krugovima pokia, mo~e dugo III do~ivotno
otkriven prilikom jedne poiicijske rocije (1 983) u Los Andelesu. Noziv krek drogo a kretati.
I.
I
je dobila zbog ,,pucketoju~ih” ~umovo (crackle pr~tonje, pucketanje).
— a”
I ~ Zbog gublika apetita I telesne mose dolazi do pravog telesnog ruiniranja. Nastaju ±t-~
Ova drogo noj~e~e se unosi u orgonizom pu~enjem (11duvonjem”), u~mrkovonjem I
I ~eiuda~no—crevni poreme~oji, nesiguran hod, drhtanje ruku, vrtogiavice I sr~one
(,,snifovonjem”), gutonjem iii injekciono. Kono~ni produkt je kokoin, oil se osnovnoj a
S. ~ smetnje u obliku ekstrosistola.
I
supstonci (odiktivnoj supstonci kojo stvoro zovisnost) dodaju druge (aditivne) do bi II
a Osobe postoju razdra~I jive, noprasite, delinkventnog I asocijainog pona~anjo, gube
se pove~oio koIi~ina droge. No toj no~in svojstvo vrio ~esto nisu tipi~no kokainskom S -1±
S erotska interesovanja I eti&e kriterijume, pono~oju se dezinhibirano I nasiini~ki.
delovonju, pa se krek smotro ,,nojkotostrofolnijom” drogom. I
a
I ‘I Akutna intoksikacija nastaje uno~enjem neteropijske doze droge, njenim intro
Zbog brzog dejstvo drogo je nozvana ,,brzim pokreta~em” i smotro se óposnijom I,
S venskim uno~enjem III hazordnim rastvaranjem tobleta I intravenskim ubrizgavanjem
od svih zoraznih bolesti koje su horole u srednjem veku. I
I
tokvog ,,rostvora”.
S
a
:..~ ~ zr~ t~1 ~
~-H~1t~
-v -~ iaa __ .~_. . - -
I -. ~ ~+-—~- ~_—-~~~—- I
I .ZL. • SI ~LL~ ~ -~-
SI -i iIiiL1~.. _1~~_ I I I
~ ___
I
5
305
~-: tt
~ ~ ~ I I

55~ E~~EEr~Eb
•SIIIiIII :.:.aa. ~FF i-HT~—~ -~ ~I I I I
-j
 ~••
-I
LI • ::: ~z±~t~izI .czzt:i~+1±t+j±E~Itf -
Lb.
f
~ —i
V
I
I • ~4Th~’HTh~~
I
I
Karakteristi~ni su shede~i simptomi: crvenilo iii bledilo hica, cijanoza, groznica, to I II
I II 31.2.5.2.1.1. Fenciklidin
-I I
hikardija, skok arterijskog krvnog pritiska, ~irenje zenica, povi~en tonus perifernih I III
I Fenciklidin (PCP) iii u ~orgonu ,,andeoski prah”, korakteristi~an je pa stimulativnim,
krvnih sudova, smonjenje tonusa glatkih mi~i~a probavnog I urinarnog sistema,
II depresivnim i analgeti&im efektima. Naj~e~e se unosi u organizam pu~enjem,
povec~ono Iu~enje pIjuva~ke I preterano znojenje.
II
II
• u~mrkavonjem, retko oralno I introvenski. Koristi se kao kristalni p~ah, u obliku
Me& psihi~kim simptomimo dominiroju: euforijo, ~ivahnost, ~iIost, nereolno optimisti&a tableto kapsula.
p II
stanja, nagIa~eno psihi&o I motorno aktivnost, pri~Ijivost, nesanica, nestanok do~ivIjaja
Prodaje se kao prah (50—1 00%), zatim u te~nom stanju iii u tabletama (u kon
umora uz subjektivni do~ivIjoj ja~anja intelektualnih I telesnih snaga.
II:
II
• centraciji 5—30%).
Do predoziranosti (over dose) mo~e do~i nenamerno iii, pok, namerno, kad zavisna —-I
Kombinuje se so drugim drogama, no primer s barbituratima, heroinom, kokainom,
osoba ispoijavo pohiepu zo ekstremnom stimulacijom iii u cilju samoubistva. Nastaju
amfetaminom, LSD—25, meskalinom, metakvalonom i si.
sledeEi simptomi: psihi~ki I motorni nemir, iluzije I halucinacije, stanja mentahne II I.
konfuzije, noghi skok arterijskog krvnog pritiska, ubrzani rod srca, ra~irenost zenica, II U dozama manjim od 5 mg fenciklidin (PCP) izaziva eufori~ne i anesteti~ke efekte, a.
II
koji se manifestuju blagom Iebde~om euforijom i omamIjeno~u. Pri uno~enju U
poreme~aji ritmo disanja (povr~no, ubrzano disanje), povro~onje, prohiv, trbu~ni ii..
II U...
bobovi, porast temperature, krvarenja I drugi poremec~oji no krvnim sudovima, doza od 5 do 1 0 mg razvija se kIini~ka slika intoksikacije so psihi&im, telesnim i U...
Ii U..
tremor, poremec~aj koordinacije, poremec~oj senzorijuma, tetonijo, gr~evi, poremec~aj I neuroIo~kim simptomima. U..
III
svesti I koma. II
II Psihi~ke smetnje ispoijavaju se kao uznemirenost, anksioznost, emocionalna labilnost, I...
II U. U
KompNkacile, odnosno poshedice, nostoju no psihi&om, tehesnom I socijolnom II lepo, eufori~no raspoIo~en~e, ideje veIi~ine, oh i koo stanja konfuznosti, do~ivIjaj UU •
II • U
phonu. usamijenosti I tanatofobije (strah od smrti), zatim kao psihomotorno uzbuc~enost, U.
U...
obmana ~uIa u vidu iluzija I halucinacija (posebno vizuelnih), pogre~no do~ivIjovanje U...
Postoju nepoverijivi, sumnji~avi I skioni pani~nom reagovanju. hnicijahno, blaga eu II I...
U.
II sopstvenog tela, .poreme~oj pa~nje I pam&nja, koo I dromati~an rozvoj. furioznog
forijo prerosta u depresiju I hipohondriju. SIu~ne halucinocije dugog trojanja ~esto I
II
II dehirij u ma.
ukIju~uju paranoidne odbrane, ~ak paranoidni gard, koje su dosto ~est simptom. Ii
II Od somotsko—neuroIo~kih simptomo t~pi~ni su: horizontolni i vertikalni pokreti o~nih
hskusni norkomoni nou~e do five u takvom stanju, svesni ihuzornosti sopstvene II
II jabu~ica (nistogmus), crvenjenje, znojenje, vrtoglavica, sr~ane i pIu~ne smetnje, porast
paronoidnosti. II I

Psihoti~ne sumonute reakcije pro~ene su mentohnom konfuzno~u, dezorijentacijama,

te~koc~oma u mi~hjenju, rosudivanju I shvatonju, kao I ispodima u sec~onju.
II I

I,
II I
I
krvnog pritisko, smonjenje ose~oja bolnih senzocija, preterono Iu~enje pljuva&e,
nerazumljiv govor, nesiguron teturav hod, smetnje koordinocije, konvuizije (gr~evi)
i rupture (,,prskonjo”) krvnih sudova mozga.
III
Poranoidni sindrom pro~en je onksiozno~u I okusti~kim I vizuehnim holucinoci
U.’.
• su..s..u.
ama. .
I
I N~
• .....•.•..••
I a• •U••a U
• -
• 1 ±--HJ:innI~.’rnrnr’n.’qm~
••
~U.t_US
~RUUUU.~•• ~
URUUU U. •UU.••U U.
_. U... -,
U...
I...
I U.. U. ~~•~U• •~U U a...
I

HH -H h4h-f i-HhiIJH- .-~:i~-i:~tHH H

IV

• Hi hi Iii
I.
• I
II
II
31.2.5.2.1.2. Ekstazi (Ecstacy, MDMA — metilen diôksimetamfetamin)
II ,,Ekstazi” tabhete pojavile su se 1988. godine ti Holandiji I Behgiji.
31.2.5.2.1. Dizajnirane (sintetske) droge II
II
I Na koncertima muzike ,,RAVE” (besnilo, hudilo) hansirana je supstanca koja ~e pru~iti
Naziv dizajnirane droge povezuje se so ~injenicom do se one specijahno dizajni I
II ,,kohorit” i ,,sodr~aj”, a razhikovoc~e se od tripa.
roju I stalno modifikuju. ,,Sastojci” mnogih od ovih drogo Iegahno se nabavhjaju u II
Ii
opotekama. Lako su dostupne, jeftine, stvoraju zavisnost, koja je ja~a u odnosu I-I ,,Ekstazi” vodi do ,,ekstati~nog” raspoho~enja, ,,flash a” I ,,rush—a”, funkcije mozgo
I: II
su brie, telo le pro~eto osec~onjem topline, prijotne noje~enosti, mihine.
no shi~ne supstance.
VI I
Opisano je pet grupa: amfetamini, fencikhidini, triptamini, prodini I fentanihi. II ,,Rove” muzika, koja se sastoji od visokofrekventnih zvukova I tek po kojeg shizoid—
II
II nog glaso I poruke pro~oputane dubokim glasom, izazivo. kod..konzumento.stonje
Opiso~amo fencikhidin I ekstazi. III
II
II
vrhunca celo teho zotreperi, zotim smeh I vI~e~osovno freneti~no igranje bëz
II ose~anja umoro.
II
II
• V

iii Jii R:R*’*1zt~ H411E9~ ~ .~

VI

a.~ L14L~W

11
I.
3c~6 I

I; ti~ .!
b
Lf i~l_~_I ~“ ~ ~ 1 •~
 I ~jEf— ~ •U~U.
I V - - V V V -. -- -.H~4F~ lUll.. II
•
- . V - - -. V V U
I. :~- V--V ~ - - V ri.... I.
II
II
I. - - -- - - - . -S - - -: - - ~ •lrn::::~~ ~
I • U.S
I
dtova generacija supkulture mladih s kraja deve— I •iEii
,,kreacije”. Supstonco se brzo resorbuje, prelazi krvno—mo~danu barijeru i deluje .
desetih mo~e se nazvati ,,ekstazi generocijom”, kolu no centrolni I periferni nervni sistem. - . . I
korokteri~e upotrebo tableta ekstazilo, odredena
Zloupotrebo ove supstance dosti~e no zapadu epidemijske rà~mere. medu I
muziko, garderoba I kultura, zatim retko isticonje
tinejd~erimo.
::
V
mu~kosti iii ~enstvenosti, kratke frizure, kratke malice
s izvitoperenim slogonima, uske PVC pontolone i Posledice zloupotrebe ove supstonce su no nivou mentalnog funkcionisdnjo~f’~lesnog
ve~to&i materijoli. zdrovljo i poreme~ajo li~nosti. Reokcije su individuolne, a toksi~ni efekti-thogu biti
U trendu su I energetski napitci: ,,red bull” i ,,ex
ispoljeni I pri vrlo molim dozomo. - .~ 1.
Medu psihi&im simptomimo dominirolu: strah, depresivnost, slu~ne I vidne hølü—. I...
plosive”, koo dodatna energija da bi se moglo I..
-

I..’
igroti desetak I vi~e sati. cinocije, toksi~ne ill tzv. deklon~irone psihoze, kod osoba koje su, u nepovoljnirn I..’
IIIU
I. ~ivotnim situocijomo ill zbog intoksikacije, predisponirane da obole od neke du~evrie lUll
Posle zabave u nekim zemljamo prireduje se ,,ofter II 11111
II bolesti. I...
hour” (zabovo posle zabave) zo najizdr~ljivije, iii ,,chill II - I.R.S
I. 111111
out” (opu~tonje), uz loku muziku za ,,spu~tonje”. Toksi~ne psihoze prac~ene su holucinocijoma, poronoi~nim ideacijomo i poni~nirn I....
I...
II strahom do su egzistencijalno ugro~eni, samoubila&im idejama i samoubistvima: I....
Kod nas miodi to ~ine dodavanjem heroino, koji 55111
ubrzovo vro~onje u prvobitno stanje. Brolne su posledice no somotskom planu i zdrovlje mladih osoba ozbiljno je ugro~eno. mu
I Noj~e~i poreme~oji su: zapaljenje jetre i bubrega, insuficijencijo bubrega I srco, III..
Holucinacije Smrtni ishodi su posledico predoziranjo, hiperpireksije, IV I 11111
I kordiomiopatije, vaskularno krvovljenja, rozno nervno oboljenjo (tikovi, poreme&Jji 51111

‘~‘ ~Lf±~
dehidracije i otkozivanja rada srco. U 11111
II
UI
U
nalik no porkinsonizom), kao konvulzije epilepti~nog koraktero (u osobo ko1e imoju
I
U modi je i prirodni ekstazi tablete koje sadr~e gingseng, kolu i neke prirodne
— I Ii~nu I porodi~nu predispoziciju). I.
U Ii
energense, ~ijo je proizvodnja distribucijo masovna. I 55
I
T1~
I
I.
Droga deluje I no endokrini sistem, posebno no ~titnu ~lezdu i hormon rosto. -I
I

,,Ekstozi” je nova modno ludost, novi hemijski ruski rulet u novom talasu zloupotrebe JUl
1~E~ psihooktivnih supstanci.
I
I Zobele~eni su slu~ojevi zostojo rosto u dece kojo su koristilo neke od derivoto
amfetomino.
tT1 I
I
Po svom sostovu ,,ekstozi” je sli~an amfetominu I meskolinu, pa su dominantnI

i~
4r’— Opisoni su sIu~ojevi dromati~nog propodonjo mi~ic~ne mose. -
formakodinomski efekti: stimulocija mentolne oktivnosti I iluziono holucinotorne
Smrtni ishodi tokode su zle posledice intoksikocije, posebno u slu~ojevimo kodo je -

ft drogo uzeto u kombinociji so alkoholom, Ii so lekovima koji smonjuju krvni pritisok,

-
nekim ontidepresivima i antimoloricimo.
-4- Zno~ojno je isto~i i poreme~oje li~nosti korisnika droge. Noj~e~c±e to su opsesivno—
:~
-:
—1--H— - H-
—kompulzivni fenomeni, korokteristi~ni p0 prisilnim postupcimo, koo I stereotipno
I pono~onjo.
-
I

: ~L~J~i:
—
~

.:_z
--

:ZL :LL.:i ~:.zf. ZL1L:

— i —
—i
LJZfJ_:

:
I,

3i~2-6 Zovisnôst Ôd halucinógena ~ -

-~1-~-’ :~
--
L~J4 Najzno~ajnije holucinogene droge su LSD—25, psilocibin I meskalin.
LSD-25. Ovu snofru halucinogenu drogu sintetizovoo je Hofmon 1938. godine.
—

Jedino dietil—amid d—lizergi~ne kiseline ima holucinogena svojstvo. Loko prolozi

,,Odbrono” od vidnih I slu~nih holucinocijo krvno—mo~danu borijeru I deluje no koru mozgo I mo~dono stoblo.
:rz~ :~
--H-i~-. htm
~
308 T -.

I 51 - I--
 t~iL ~i~4 ~zv~ ±~L - = -— - —-1- I.

• w=r~ 11L ~
US
~ U.
~I
..L. -
L. .

U..... II I
I
Ovaj fontostikum, izuzetne io~ine kola se men gro disporotnih sliko I blistovo onnomentiko,
mima, oktiviranjem svih senzitivnih puteva I nerava, re~ijo enotskih sceno I diskontinuirano
..•... - I
U..... izozivo vremensku neuskiodenost ritmova kore mozga i I
•
. i i •. .1
vizueino e~spresi~o nesvesnin soorzolci.
I zomenpvon~e normolnih ritmova odmoro ritmovima •
• Iluzioni fenomeni imoju tendenciju elebori
budenja.
U I ronja u halucinotorne do~ivIjoje. Domini—
::::~
U..... ..

Toleronci1a no LSD—25 uspostovijo se vrlo brzo, ~ak
posle dvo do tn uzimanjo. Postoji i ukr~teno toleroncija
(s meskolinom I psilocibinom).
Hoiucinogeni kaktus ~tetni efekti LSD—25 su dvojaki: psihi~ki i terotogeni
:::~
I.... -
(koji se monifestuju o~te~enjem hromozomo).
II
U prvoj grupi poreme~oio nojte~e su toksi~ne
dekIon~irone psihoze. (Osobe koje su prepsihoti~ne
:1:: + strukture iii, sorkosti~no re~eno, osobe no tzv. socijolno
dopu~tenom nivou ~a~ovosti, mogu pod dejstvom LSD 25
noju: fontozmogoni~na opo~onjo, fluktuinanje
r predmeto, isknivljenost tnodimenzionolnosti
I . prosiono, konikotunolno menjonje likova,
ponovijonje sliko, iIuzionisti~ko pnepozno—
vonje okoline, osinomo~enje III ornomen—
tolno ukro~ovonje do~ivljojo okoline III • ‘ :~
• sopstvene li~nosti, uz i~esto nekniti~no
• verovonje subjekto do c~e I u mnoku
videti sopstvenu nuku, fenomeni nikod —. I

I
videnog i sli~no. .~ ~ k~
I
I~ u ~ do ispoI~e klinicku sliku dusevne bolesti.) Akusti~ke smetnje monifestuju se ~

LSD—25 ima mutog~no i terotogeno svojstvo, kojo se pojo~ovonjem intenziteto zvuko, sinhno
+ monifestuju rozIi~itIm o~te~enjimo hromozorno. Ukoliko • nizovonjem pojove zvuko I slike (govon
:
:
I .
Li se korisnici LSD—25 osobe ~enskog polo, mo~e do~i
do poba~ojo iii steriliteta, koo I do rodonja dece s dnugih cuie se koo ubrzon), koo i
_± okusti~kih holucinocijo.
roznovrsnim oblicima nokoznosti. Ko~marno putovonje pod LSD em
SIu~ne I vidne holucinocije mogu se jo—
Atmosfero u kojoj se uzimo droga uti~e no emocionalni viti nedeijomo I mesecimo ~0 uzimanlu
do~ivIjoj I on je mnogo prijotniji oko se u dru~tvu nolozi LSDo.
HL~ osobo koja je noj~e~e vodo ,,putovonjo”, koja pru~o
sigurnost I konzumentimo objo~njova efekte, hrobri iii SR
U
Postoje toktilne I senzitivne smetnje, so izmenjenim odnosom subjekta premo sop
tesi proloznoscu i bezoposnoscu simptomo. .
II
I.
stvenom telu Ill delovimo telo. Do~ivljovo do mu glovo noste, do mu se odvojaju
• Holucinogeno pe~urko a U.
RU pojedini delovi telo, a telo izgledo ,,rozbocono kao no nekoj nodneolisti~koj slid”.
Po~etnu fazu, kojo nostoje polo soto p0 uno~enju - I.
U.
droge o troje oko jedon sot, korokteri~u: glovoboijo, S. Poneme~enim opo~onjimo pnidodat je I fenomen ,,obojenog ~uvenjo” (zvuk imo I
T15 muko, povra~onje, crvenilo ill bledilo lico, ubrzoni S
vizuelni do~ivljoj). Nekontnolisoni I besmisleni podoci mogu, slobe~i filtrat, prodneti
U.
rod srco, usporeno disonje I ~iroke zenice, suzne o~i, ~ S. u svest. Apstroktne ideje dobijoju vizuelni oblik u fonmi metofono.
U
U
trostruko pojo~ono lu~enje mokro~e, sub jektivni dofivljaj ‘.~ S loko LSD ne pnipodo grupi drogo koje dovode do tipi~nih poreme~ojo svesti,
I hlodno~e, koo I motorne smetnje — nesiguron hod, so z U registruje se obllje fenomeno koji ukozuju no poneme~oje svesti, menjonje nekih
S
dugim korocimo p0 podu koji koo do je ,,nomozon ospekoto svesnog iskustvo, posebno poreme~oji identiteto sopstvenog ja.
S.
sopunicom”, nagli ~ivohni pokreti, Io~a ortikulocija, [
promenjen rukopis, kona~no ,,ko~ost telesni do~ivljoj”,
S
U izvesnim slu~ojevimo dolozi do fragmentacije ja, is~o~ene predstove o sebi, nos—
.4
do~ivljaj ,,unutro~nje proznine”. tojonjo ,,unutno~nje svesti” konoktenisti~noj po ,,sposobnosti” sub jekto do do~ivljavo
II telesne funkcije i ,,proti signole nervnog sistemo I oktivnost mozgo”.
Drugu fazu korokteri~u obilje poremeãojo opo~onjo 9 I ~ Drogo grubo napoda li~ni identitet subjekto, ~ijo svest a sebi I sopstvenom identitetu
emocionolne promene. -—. 9
mo~e do se gubi I u okeonskom ose~onju pnipodonjo spoljo~njem svetu.
Upotrebo LSD—25 pro&no je bogotstvom vizuelnih
:
I
~--.---
Ma~ko kojoj je dot LSD do~ivljojo, oki~enih intenzivnim ,,nospomomljenim bo— —. Iluzonno ekspanzijo I drugi poneme~oji svesti nazivaju se ,,ekstozom u~oso”. Nostoju:
strohuje od mi~o jomo” do stonjo foscinocije. Do~ivljovoju Se: koleidoskop ~J kompletno destrukcijo. svesti, konfuzionalno uznemirenost, delirontne epizode I, ne
4 netko, psihoti~no scenognofijo dnoge.
I
• • ;-~- ~ .
rn. -
• • ~
• _zz~ ~ - I
I ,II~ ~ - ~
S — — j=~—~-- —— •— I- — —~ I
-,—~-- ~ -~-I I I ~ ~T

•UU
.5 iii
S.—....
310 h-•• ___ __

:1
S...... •5 I II I . ~Iii~II~ III,II
 :4 - ‘I : -

-:1 -------• .
-~ - ~- - . -
I

Misaoni tok be~i Iogi&im referencama. Postoje brojne nesredene asocijacije, frog—
L ~31 2 7 Zloupotreba lekova _1 fdrmakomarti1a ~1- -

mentacija ideocije, te~ko~e nala~enja provih re~i, ubrzanost iii usporenost misaonih
sekvenci I blok u misaonom toku. Zboupotreba raznih bekova (farmakomanija, raniji stru~no neadekvatan naziv tableto ~
L~E4J~. Paranoidne ideacije su ~este, osobe se osec~aju inkapsulirane, odvojene od spoIja~njeg
manijo) postoje sve vi~e problem I mladih I starijih generacija. Naj~e~c~e se koriste: :ci:Tz~.
- sveta neprobojnim prstenom, a jedna osoba iz eksperimentalne grupe mob je utisak, ~.i hipnoti~ka sredstva tipa barbiturata I neborbiturata, umIruju~a sredstva (anksiobitici, :~.

~ paranoidno dograden, da se nalozi u zoobo~kom vrtu izIo~ena podsmehu. trankibizeri I sedativi), sredstva protiv bobova (ancibgetici), protiv Parkinsonove bolesti
(antiparkinsonici) I delirijanti (isporijiva sredstvo, bepkovi). : . -
~_~_~ZJJZ PodloThost sugestijama je izrozito potencirana, naro~ito u grupi gde postoji osoba so
~F-r~~ oreolom sugestivnosti. Nekriti~no se prihvataju sugerirane ideje, ~ok I one koje se kose -~
:...

sa eti~kim stavovima individue, a mogu i~i do nivoo usvajonjo i realizacije ubila~kih ::~ L
namera. Ovaj efekat droge zioupotrebijavan je u cilju ,,ispiranja mozgo”. I~ --31 .2.7.1. Barbiturati -
.
—.. —
::,
... -
-

~ Opisono je pet grupa psihi~kih poremec~ajo izazvanih LSD om: akutne reakcije --j
—-~---~-- panike, akutne psihoti~ne epizode, produ~ene psihoti~ne reakcije tipa shizofrenije,
Otkriveni su po~etkom 20. veka (1 903), a za protekbih devedeset godina proiz -

:t—F1zL±i~: povratne psihoti~ne reakcije I hroni~ne izmene bi~nosti. vedeno je preko 2 500 rozbi~itih lekova na bazi barbiturata. .-

Akutna reakciia panike (,,bad trips’) Ovo ie naice~ci tip psihoti~nih reokciia —
Barbiturati su bekovi izbora u be~enju epibepsije, a takode I za postizonje anestezije
±~:L: koje obi~no prolaze u toku 24 ~asa iii posle 2—3 dana, samo uz ohrabruju~i - (ubba~avanje I spre~avanje raznih bobova, koo I pri hirur~kim intervencijoma).
]z~:~z: stay okoline I male intervencije terapeuto. lntenzitet simptoma zovisi od zrelosti
Prema du~ini dejstvo podebjeni su u tn grupe: dugog, krotkotrojnog (srednjeg) I .~
~4Z114~ subjekta I afektivnog stonja, kao i od usbovo u kojima se uzima droga. Naro~ito
ultrakratkotrajnog dejstva. Do zboupotrebe I zavisnosti dovode barbiturati so krat
TTjI~E: nepovoljno na subjekta mo~e do deluje izostanak podr~ke okoline. Javija se strah kotrajnim I ubtrokratkotrajnim dejstvom. JjZZEJ
od gubitko kontrole, paranoidnost; strah od osvetni~ke kazne koju o~ekuje zbog I
Barbiturati u visokim dozama mogu izazvati veseba raspolo~enja (euforije), mentaine
tL~ upotrebe d~oge. -
konfuzije I kbini~ke slike nabik no stanje obkohobisanosti.
-‘ - Akutne psihoti~ne epizode Mogu a ne moralu, zavisiti od po~ave panicnih
— - — reokciia Psihoti~na osoba ma pokidane veze so realnoscu, pa ie razumlilva I Zna~ojno je upozoriti do ne mall broj osoba kombinije barbiturate s aikohobom,
—:1ü~E: poranoidno simbolika psihoze I smanjen stepen outokriti~nosti.
zatim so opijatima (heroinom) I stimubatorima centrabnog nervnog sistema (amfe IL-i±r.±
taminom). .
- -~ — Prolongirane psihoti~ne reakciie Nalik no shizofreni1u, manifestuiu se u —
I
I
Kombinaci1a aikohoba, barbiturata i heroina mo~e dovesti do potenciranla deistva
Ejjt:L::: predisponiranih osoba, pa droga ima vi~e incidentalni nego uzro~ni zna~aj. lako supstanci, te~kog trovanja, kome, ne retko s vitalnom ugro~eno~u I fotalnim isho
:z~zzht~ psihoze Ii~e no poznata psihijotrijsko oboijenja, one imoju I svoj LSD kolorit. H dom.
I :~±~:t Povratne psihoti~ne reakcije. Nostaju p0 prestonku uzimonjo [SD—a, posle — -~ Postoje osobe koje ne mogu do funkcioni~u bez hemijskih ,,moderatoro stvarnosti”,
I ~~~tL1E. jednog iii vi~e meseci. Nastojanje ovih reakcija mo~e da korelira so upotrebom neke koje koriste noizmeni~no, ~ak u toku istog dana, barbiturate I stbmubotore. No toj
~ druge droge (kanabisa lomfetomina, na primer), iii so konzumironjem olkohobo, J~Z~ na~in, kao na kbackabici, razvijaju dvostruku narkomoniju: ~im po~inju do sbabe
-

jzE,j±
ston~ima emocionalnog stresa kao i nekog telesnog poremeca~a iii obolienia Ill nestoju eufori~ni I stimubativni efekti, preloze no supstoncu koja ãe dovesti do i1+i

t1:i~:L: Hroni~ne izmene Ii~nosti. Za ove izmene koroteristi~ni su amotivocioni sindrom

— I smirivanja (sedacije). .

-fJ4. nolik no onoj kod korisniko marihuone, iii ,,disocijalna”, odnosno ,,osocijolna” Poznat je I fenomen automatizma, koji se ispoljava ponovnim uzimanjem supstance -i-I

-- i--j--~-H- reakcijo. f-~- ‘~ zato ~to osoba nije postigbo ~ebjene efekte. Veruju~i do bek nije ni uzela, all i zbog
I
]~iirJ~r * * * blage I neprepoznate sopstvene konfuznosti, supstonco se automatski uzima vi~e
-~
puto u toku no~i, sve do nenamerne intoksikocije, nekad I so smrtnim ishodom.
~ Bbo~e holucinogene droge psibocibin i meskabin ne koriste se no na~im geogrofskim H
r~_ prostorima i-I: I U kbini~koj slid akutnog trovanja ispoljovaju se psihi&i I neurobo~ki simptomi.
‘ Medu psihi~kim poremec~ojima nojkarakteristi~niji su: promene raspobo~enja (od
• bezrazbo~ne vesebosti do napoda pba~a), poremeãaj pa~nje, pamc~enja I rasudivanja,
all I efekti smirivanja, zatim progresivno pogor~anje pra&no debirijumom, haluci
nodijama, gubitkom svesti i smr~u ukoliko se bbogovremeno ne interveni~e.
- ‘--. -t-t

ii~r 1 — I —~ — —
— I]fl~i ~ I -— F — __ — -
Ii
T .fTli — — — - I -‘ -~ - -~- -‘-- —r-~-~—
I ~
~ —~t~

II
—

I I
--F-H- —f--i— I-
dL -I- J—i-j ~ .1.. •.L
J_L I Jll L i~1 ~ L I LLJ~ ~ l~ ~ T -H~t i - p
I
 :-t-~--— ~t-tIrtLJ_~J_~~:::. :..... S
VVV_JVV.V.V~V
S
p - VVVV VV.__V V V
__.z ~ I I
~II P
,-~1
III. ., a a
1’. ~ Od neuroIo~kih simptoma tipi~ni su: nistagmus, usporen, nerazumlliv I dizartri~an I benzodijazepina svela no minimum, ukazuju~i no ne~eljene efekte, I najavila strogu
govor, teturav hod, te~ak poreme~aj koordinacije I smanjenje refleksa. kontrolu dijazepina.
Pri hroni~noj upotrebi barbituratd osoba ispoijava konfuznost, poreme~aj emo Ogromna je potro~nja lekova iz grupe benzodijozepina posebno u SAD. Potencijal :::~Ez:
bzi± cionalne kontrole, agresivnost, razdra~Ijivost, te~ko~e u artikulacili I poreme~aje stvoranja zavisnosti je mall, all pri njihovoj neterapijskoj I nekontrolisanoj upotrebi
koordinacije. a razvijaju zavisnost, naro~ito tavor, valijum, librijum I mogadon.
~i~i:. Od ~eIuda~no—crevnih smetnji karakteristi~an je zatvor (opstipacija), a hroni~ni ;~ ~ — — — _L_4 1__~ V___~ —1 —
V4

I~1~4~Z mo~dani sindrom karakteristi~an je p0 propadanju nervnih ~eIija I intelektualnom - VV1_L~~ ,__Li _.~:

osiromo~enju Ii~nosti. I
~ --H-H--5f4!ji ~ -
I Po prestanku uzimanja droge (namerno, kao ,,kriziranje na suvo”, 1k zbog iznenad ~i ~_.~_L
~~I_LV~VV ~-~~H---i-V4-~-F--V ~ --V

I — I
nog nestanka supstance) rozvija se dramoti~an apstinencijalni sindrom, koji mo~e a
II
ugroziti ~ivot zavisnika. ~

a : Analgetici su sredstva koja ubIo~avoju III kupiraju bol. Pripadaju derivatima anilina,
~ Desetak ~asova p0 prestanku dejstva droge osoba ispoijava anksioznost, strah, • poraaminofenola, zatim derivatima pirazolona, solidiline kiseline I hinolina.
i~L~i poti~tenost, znojenje, nesonicu, tohikardiju, hipertenziju, tremor prstiju na rukama, .
•: Depresivnim dejstvom no CNS obja~njava se njihov anaIgeti~ki efekat. Svojim
poja~one reflekse, gr~eve nolik no epiIepti~ne I delirijum.
Skok temperature (poreme~aj ravnote~e elektrolita), kardiovaskularni kolaps smrt
a : toksi~nim dejstvom mogu o~tetiti funkciju jetre I bubrego.
1 mogu bItI tragi~an zavr~etak apstinencijalnog sindroma. Upravo zbog toga ne :: a
j~ preporucu~e se naglo prekidanie unosenia barbiturata vec to treba ciniti postepeno,
•I..
::.- ~
Y~ ~~J• i1L
~±-9~j-T—-~~t’-’--tj
~
I
1111111’
I I V

:
I I~ I

uz savete I kontrolu lekora. Pri naglom prekidanju uno~enja barbiturata mogu se • _L_~4~J_ H~ i~4~ri • I

javiti epiIepti~ni napadi, delirantne epizode (opstinencIjalni delirijum) I, no kraju,

J_~
Z smrtni ishod. ~- :~ 31.2.7.3.1.Valoron
a •
::
. . . ~. . . ... . . .
~ Zbog delikatnosti I nepredvidivosti toka apstinencije Ie~enje treba prepustiti stru~nim a Valoron (tilidin) pripada grupi snaznih analgetika. Po hemi1sko1 strukturi razlikuie
osobama, koje c~e apstinencijalnu krizu uspe~no razre~iti odgovaraju~om I blagov a se od narkoti~nih analgetika, a efekti uporedeni so morfinom su: 100 mg valorono 5
~~——~--

II _~.L
remeno ordiniranom
zavisno~u od barbituterapilom
rota. kao I ostalim meroma zastite osobe so razviienom
IV
:~ odgovaro 10 mg morfijuma.
Analgetici mogu dovesti do ukr~tene tolerancije so narkotI~nim sredstvima.
: a
Akutna intoksikacija nostupa posle tno~enja jednog gramo valorono. U klini&oj ±EZ±
~ :tz~zz~~t r~r~ r
slid dominiroju psihomotorni nemir, otaksijo I hiperventilacija. V
liii
_L_~~
~L ~zZ_ ~-~z _J~.
-31 2-7—2- Benzodiiaz~ini—~ LL~L —-
LL
--
.j
a
I
_ — —
~ Apstinencijolni sindrom je neprijatan I traje dosta dugo. Korakteri~e go kompülzivna ±Eii~
I ~ ~ ~4-~-~T— V
: I
~udnja za ponovnim uzimanjem valorona, anksioznost I izrazita mi~na malaksa 4~_z.Z
—4-4 Benzodijazepini pripadoju grupi hipnoseda :‘.l : lost, pra~ena mi~iánim bolovima koji ote~avaju kretanje. Pacijenti su razdra~ljivi
skloni verbalnoj hostilnosti u komunikacijl so ~lanovima porodice, oh i so drugim i-i-~——--—
Ill L
--
. .
tiva, so miorelaksantnim I antikonvulzivnim VI

: osobama.
•:
V .~
svojstvimo. Brzo prolaze hematoencefalnu -‘ I
U terapijske svrhe preporu~uje se postepeno smanjivanje valorona, uz davanje
Ii. I placentornu barijeru. S anksiohiti&ih lekova I pohivitaminskih koktela.
i1~: +~ . V U slid akutne intoksikacije dominiraju kar
diovaskularna I respiratorna depresija.
•: V I
Treba obrotiti pa~nju no moguãe somaiske komphikacije, pa se preporu~uje obovezna
: khini~ka I laboratorijsko kontroha jetre I njenih funkcija.
H I ~ Mehanizam nasftijanja tolerancije I za
visnosti nije jason. L
I
Norkomoni mogu tokom apstinencijalne faze do zamene valoron narkoticima, kao
till I,, ~ ~to su morfijum, heroin, metadon, naivno veruju~i do c~e to trajati samo desetak
~ dana. Na nesre~u, oni c~e posiati zavisnidi morfinskog tipo Ill ~e se eventualno
1:: V
Zbog n.jihove prevelike ekscesivne I nekon
trolisane upotrebe Svetska zdravstvena
Zavisnost od lekova . . . I vrotiti valoronu
orgonizaci~a ie brot od preko trideset ~-,
I

I ~ V~_ 4V_.. ~

i~ 111111111 1111 II — _____

~•mu III
II
V ~-~1-ff-~---—-’- ~ V —‘——-—•--:-~--- —~-i-i—~-I-, V V V ~ V I

I..... I
all t~ ~V — -
V
~ —.— —
.~ _ZI4~i~ ‘t ZEIII — —I —

~V~VVL~ V V ~H+r’ Hf~Jj~ +-~-t-t- -‘- -i-I

•• ••• I. -~-r-’—~-----
1111111
ala
~
~— ~—h——
V
~
I
~
T4
V
~ _~
~

I ~ 1
1111111 I _______ —
V •, V I~ ,I~~___i_tVi.__,~_ VI~~I~ ~1 VV
 a
am
IIj___
II_L
— .
a. -~
- -~
. -
-- ,. •.;i~.-~4 4~4~z~
a,
am
I Opisoni su sledeãi simptomi infoksikocije:
31.2.7.3.2. Trodon (Tramadol) a
pa umor, moloksolost, vrtoglovico, muko,
Trodon je derivot fenilcikloolkolo, p0 hemijskoj strukturi sIi~an opijotskim onolge a ‘--p
ma: ~eIuda~no—crevni poreme~oji, karokteristi~no
ticimo, pripodo grupi onolgetiko so jokim delovonjem.
~1
‘a suva usta, nemir, poreme~oi okomodocije
- -- , ~ ~
~ ~b.. .
Lek se brzo resorbuje. Prolazi krvno—mo~danu (hemotoencefolnu) placentornu bori a i viienje duplih sliko (diplopije), uznemi— ~ ,~
I, ,‘~
jeru (~to zno~i do lek iz postel lice mo~e do prede u krvotok plodo), dok u mieko renost, pove~onje krvnog pritisko, neprijotno
p.
dojilje dospevo u mourn koIi~inomo (0,1%). pm onespokojavoju~e luponje srco, ote~ano

“~\
Trodon je 1 ,5 do 3 puto slobi1i onolgetik od morfino. UbIo~avonje bolovo posti~e mokrenje, poreme&iji svesti, ~uIne obmane
a
se u intervolu od jednog do dvo soto. Nemo ukr~tene toleroncije izmedu trodono
morfino. Trodon stvoro I fizi~ku (metoboli&u) psihi~ku zovisnost, I opstinencijolni I
a
aa
uz izmenjeni do~ivIjoj sopstvene Ii~nosti i
sveta oko sebe, dezorijentacija u prostoru,
vremenu i prema drugim Ii~nostimo, brblji—
~ ~L~
si nd ro m.
a yost, paranoidnost i ogresivno Ugro~avonje
Koo indikotori specifi~ne iritocije centralnog nervnog sistemo mogu nastoti vrtoglovico, a okol me.
a
jezo, drhtovico i poreme~oji koordinocije, zotim sedacijo, centrolno stimulocilo, .1 I
euforijo i disforijo, dok su u domenu outonomnog nervnog sistemo korokteristi~ni
HE,H4±
I
znoienle i suvo~o usia. . Crtez psihoticnog norkomano
‘aII
U gastrointestinolnorn sistemu dominiraju suede~I poreme~oji: gubitok opetito, muko, I
povra~onje, zotvor (opstipocijo). .
• ,a
• Ii
Od kordiovaskulornih nojizrozitiji simptomi su tohikordijo i poreme~oj or~erijskog •mm
~a
krvnog pritisko. ml 1~• ~
ml
• II I . .~JLI
Trebo isto~i I sIede~o ne~eIjena dejstvo: olergiju, glovoboiju, slobost, senzorne efekte, II
am
poremeáoje mokrenio i ~ok. a rn -,

El
El a I ~.. .

Visoke doze trodono izozivoju respirotornu depresiju, zostoj iii prestonok disonjo, mm -
stonjo mentolne konfuzije, gubitok svesti, povro~onje, kardiovaskulorni kolops i • ml r-
El • ii - .-•~ -•~

I.
komu. Predozironi pocijenti imoju uske zenice. Norkomoni predozironi ve~im dozomo I L
• II ,,• ~

• ispoijovoli su sledeãe simptome: depresiju centrolnog nervnog sistemo (od sonjivosti • R’ - ,••~--~ - .
I
do dubokih nesvesnih stonjo), popu~tonje periferne cirkulocije, konvuizije I izrazito I
I JV ~ -—F-1’
su~enje zenico.
I i_L
‘~~‘~‘~1~ I
I
I
•± T~ -HH-~-H-~--~ -i--
- - I
: - t•.,•
I
I I-
ilL
•
-H-i-,
- ~-- -
III, I~ -,
I.
I. —
I
•
a
‘~ _]_~ 1L~ mm
-
mu
.1 az
a a
I 1~ mm 1~~
Grupo ontiparkinsonih lekovo koristi se u neurologiji i psihijatriji u cilju Ie~enja Par j~ I a
I MIodi~ strohuje od mo&e
kinsonove bolesti, koo i suzbijonja neprijotnih efekoto neuroleptiko, sno~nih lekovo
mm LL
4-
I
I koji se doju rodi Ie~enjo rnnogih simptoma du~evnih bolesti. Na ~aIost, do~Io je a
ama I
a ii do njihove zioupotrebe i stvaronjo zayisnosti.
a I
a a
‘am Antipa’rkinsonici deluju no ekstrapirornidne centre i puteve. a
•aa
mm. a
•aa • Ove uekove narkornoni rne~oju s aukoholorn i drugirn lekovirno.
ama
aaama
mamma Ia
ammama I • mr
•aammamuamaa I i~ I
amam~aa
alaam
•amam
ama
- -_L 1~ -H ~-‘-‘-

iIIi_
-
••maa mammam
a.m.a ••ammaa
aauam ~ mmamaama
mamma ~.-•‘— amamammammal a
aauaa aammamammaam ma
•.ama. •aaamaamamaa
 • V VV V V V VVVV~•V._r~r_~j

em V ~V VVVV~V~VVVVVV V • . ‘.~ r I
—
mU
V::.: :.:::::;~:
V V
~ :~.r.Hz.-j:H-~.,
mm
•mmmmm V
V
V
V~V
V V V V
ViV:_Li
V••~~ ~V

ii am -
iiIIiiSi~
maim I S
maim mm I • U lako span jive te~nosti spadaju: eter, hboroform, halotan, trihloretilen, a u narkoti~ke
I!I.mmmmai .LZIIIJ_LV TrL.L]:TrL:L~ EiTL~T
Damaamm I gosove — azotni .oksidul, etihen, cikiopropan, acetilen .1 dr.
mmmiii a I I
~aa.im U novije vreme sve le ~e~c~a zioupotreba androgenih steroido, koli zbog svojih m a Lepkovi, boje, lakovi, industrijski rastvara~i, te~nosti.za ~i~enje, deodoransi, lokovi
11..m.i
IliRmimmi
•a_aui endokrinoIo~kih, oh I drugih, pre svega psihijatrijskih efekata i posledica, iakoV jo~ za kosu, insekticidi I si. takode se koriste I. mogu. biti uvod u upotrebu ,,te~ih” mamma
i
11mm_ama V fl~SU svrstani p0 pomenutim kiosifikocijama bolesti i poreme~aja, mogu zna~ajno i droga. mim
:i~r
V

-
ugroziti zdravlje mladih Ijudi. Promet ovih supstanci I kontrola efekota nisu jasno ‘~ I mm
Hemijski se dele na neorgansko i alifati~no jedinjenja i no arornati~no I cikbi~na
iII~mam
definisoni u no~oj zemiji I postoji opasnost da njihova zioupotreba od strone mladih
Ijudi dostigne epidemijske rozmere.
~IS I
a I a
jedinjenjo. ‘ V V
.H.m
11111mm i a
!Ilaamm U neorganska i oIifati~na jedinjenja spodoju: ozotoksidul, eter, oceton, nofta, hlo—
U procesu grodenjo mi~ne mase ne koriste se samo anobolici ve~ I drugi hormoni, I— a a
a roform trihioretilen i drugi. V

Iaksativi, diuretici I stimulontne droge, tako do posledice interakcija izmedu tako I mm

i III.mm.ii
•m.mmm I Grupi aromati~nih i cikli~nih jedinjenjo pripadaju: benzin, ksilen, toluen i dr.
VI hlimmm•mm vehikog brojo supstonèi I mehonizmi dejstva tek treba do budu ozbiljnije prac~eni I
hIm_aiim. definisoni. I 5 Ihalaciona sredstva ostavijaju posledice no hi~nosti (zastoj u razvoju, fizi&a o~tec~enja,
1 Iil~mmmmi
II mammim
V V
I. 4- T
Ilamiiii Akutna stanja do soda opisana izazivoju kardiomiopatije, okutne irifarkte miokarda, ma ii • senzitizacija I prelazak na druge droge), no porodicu (dezorganizacija porodice, r1-
indukcija drugih donovo u porodi~nom prostoru) I dru~tvo (delinkventno pona~anje a
ruum_i mo~dane udore, peliosis hepatis (krvlju punjene ciste u jetri koje mogu do perfori— II I Vi
• I
!‘~IIImm
1,’~ V
raju izazovu smrt). V •‘
I•
a
a
sd korakteristikama ledirane I defektne socijolizacije).
-4-
I ui_a i L Kod ~ena dolazi do promene boje glaso, maskulinih karakteristika, maijavosti lico ma a
I lu_au ~ ma a
a I
I
,lIiI!1 .i~
huB
I tela, uvec~onjo dra~ice, poremeáolo menstruocije.
Kod mu~karaca steroidi mogu izozvati ginekomostiju (porast grudi kod mladiëa I
•I’
a
I
I
—~ — ‘ a
am’
~ l~lIIi.i I...,.. poremec~aje seksuolnih funkcija, ~to je dab povoda jednom engleskom Vprofesoru I I
m
V • ~ V •~ III

Ilium ma !:V:4L.~:.LrJJ ~

II lima TE do miodima uputi sarkosti~nu poruku bic~ete nojIep~i evnuh no grobiju”.

,,...
I
• V
Od psihijotrijskih simptoma zabeIe~eni su hipomanija i manila, all depresije sa a Toluen je sastavni deo mnogih vrsta Iepkova, a karokteristi~on je po visokoj —
111mm IEI --

poku~ajima samoubistva. Simptomi zavise 9d doze unesenih steroida i mogu se H-

~1j~mm - kretati do ékstremno agresivnog I homicidnog (ubibo~kog) pona~anja. Agresivnost
•
•
I
•
U
•
toksi~nosti I zapaijivosti. Pripada grupi delirijonata, a efekti su sIi~ni borbiturnlm I
alkoholnim. V
1VV
—~ -

lilt
.,II$ .~m
—
izozvana prekomernim dozamo steroida ~esto je usmerena premo V~enama. II
V . U Nakon faze tolerancije razvija se zovisnost. V

I
Psihoti~ne reakcije poznate su I opisane kao ,,psihoze bildero”.
L, - V
S1imptomi udisanja tobuena su euforijo, halucinacije, vrtoglavica I otakti~an hod.
I -- ~ U apstinencijalnom sindromu dominiraju nopadi panike. I
I a Snifer se loko prepoznaje: bled je, no licu se mogu videti tragovi lepka, a osec~a se
I V
•
H Terapija je, koja seu oskudnoj stru~noj literaturi preporu~uje, simptomotska, uz U
I
miris lepko. Pri du~em udisonju dolazi do otoka gornjih disalnih puteva (posebno
— ukidanje Vsteroido Psihoterapijski tretman je takode indikovan. • bronhijo), a opisani su I slu~ajevi ugu~enja. V
a
II
I Akutna intoksikocijo izoziva kardiovaskuborne I respiratorne poremec~oje, dok se u
I a
slu~ajevima hroni~ne intoksikacije dijagnostikuju: anemija, o~te~enja mozgo (ence—
a’
UI
J~ •
I
•
ma
folopatije) I mabog mozgo, jetre I bubrego. Opisona su I o~te~enja hromozomo.
Dominiroju: pospanost, vrtoglavico, vizuelne I akusti~ne holucinocije, zatim euforija,
• nekontrolisoni smeh I poremec~aj rasudivanja. Govor je dizartri~an, a hod nesiguran I
Hn4fHH~~hH.:ttf c~±~:H •
V teturav. Mogu se pojaviti fenomeni svemoãi (omnipotencije), lebdenja u prostoru. mm
Preadolescenti mosovno zioupotrebijovaju inhalaciono narkoti&a sredstva, koja su I
K4Hsnici I zavisnici mogu bItI onksiozni, dezinhibiranog, agresivnog pona~anja -t mm
(niogu~a su zodesna samoubisfvo, skokanjem ill poku~ajem letenja). Postoji retro m
poznata kao volatilni solvensi ill dehirijonti, a dele se no lako isparl jive te~nosti I mmm
narkoti&e gasove. grod’na amnezija za period dejstva ave supstonce. mama
ia_am
miami
Neka od ovih sredstava udisohi su nojstoriji norodi radi postizonja misti~nog zonosa, •ammmm
mmmiii
mmmii.
dok Ih donos mbadi koriste u grupnim seansoma za norkotisonje. mmmmmm
• mmamma
mmammmm
mammm•a
i_mm ammammmma
m.ammm
mm-~ mmmmmm
•mm i•~immmimm
Viii
mmm m•aa aummam
mm _~~mjmummm.
mm •~ a....
mm maim.. ~
ma mama_a
a a 14r
am•m!. ImU
 V.: V “:::: ~HJ~H~H U. ~H4 ‘:H~~ - - ~

~ T~H~Z~j.L
II ~ VVV VVV V V V
~EI! +~L~E~ ~ - j .:Li-. -~- z

~ T: I~HZ~V.SV V V V .. Ej~
~ • Nojnovijo drogo iz ove grupe jeste hiodni sprej iz limenke, izrozito populoron medu -:
~i1
~IL
III
~
•
VI~ ~rn
•~ • srednjo~koIcimo. Hiodni sprejovi su lokolni onestetici, o sportski treneri ih koriste zo
zbrinjovon~e Iok~ih sportskih povredo u toku tokmi~enjo.
Ponovijonim i nomernim inhalironjem posti~e se stonje omomijenosti. :j
:~
PS
•
-
~•• ~

•~‘i rnrn•
T r~ ii
~iIJ ~ ::VV. VVV. •.VV!V~ ,V..!~Z.~4_1I —

~ H - H H H1 r Vi_~ •~
~ ..___1 ~t-Ei~ ~T L±~_~[ I •
~
I ~
~ 4- I
. -~

I.r -~-- ~_: ‘: I

~ Ifi
liii
-
~
~ 4 r~’
-
~
.1 L4.~_ H • . .

n Dijognostikovonje norkomonije, odnosno prisustvo drogo u orgonizmu iii, pok, •~: :. V ~ -

rozvijene zovisnosti, vr~i se no osnovu outoonomnesti&ih i heteroonomnesti&ih ‘4

~
I.

j~11
F
podotoko dobijenih od pocijenta I njegovih protiloco, opservocijom, kIini~kim ~ ~ ~~~V•V — 4:
~ pregledom I Ioborotorijskim onolizomo, koje su nojsigurnije metode, posebno u ~ . . . ~ -:
stu~ojevimo kodo miode osobe negiroju postojonje norkomonije, zotim zo potrebe •:• Dresironi pos otkrivo drogu
:~
•‘V~ V
~ I p

V
J’~~ sudo I u cliju ve~to~enjo.
Postoje posebni testovi zo brzu detekciju droga no groni~nim prelozimo u sIu~ojevimo ::~ : Kvantitativno odredivanje psihoaktivne supstonce u bioIo~kom moterijolu koristi:~iEf~±±
se zo procenu te~ine trovonjo, odredivonje postupko eliminocije, stepeno eliminocije ~
~ sumnji do neke supstonce mo~do pripodoju kotegoriji drogo. a~ i njenog toko, koo i rodi kontrole prisustvo droge u periodu daijeg tretmono zo—
i -
HematoIo~ka dilagnostika podrozumevo onolizu krvne slike, leukocitorne formule, visnosti I apstinencije. V V
liii! I. I V VV i~~VIV V

I III --4
trombocito I sedimentocije. • Savremene metode zo odredivanje prisustva psihooktivnih supstanci su:
•~ a — hromotogrofske (gasna hromatogrofija, te~no te~no—gasna hromatogrofija, Vj ~fJit1T}
Iii
I..
us.
S
-
B
Od biohemijskih onoliza noj~e~Ee su: nivo ~e~ero (glikemijo), bilirubin (indikotor
o~te~enjo jetre), tronsomitoze (tokode zno~ojon pokozotelj o~te~enjo jetre), ureo,
a
a
I
tonkoslojno hromatografija I si.); -JfEi~*
~
elektroliti I dr. I — imunoIo~ke metode; V

III
U urinu se rodi brzi test nekom od troko, dijognostikuje prisustvo krvi iii beIon~evino, a
K! :‘ii, —
—
kolorimetrijske metode (brze, orijentocione metode);
spektroskopske metode (precizni detektori kod hromotografskih I imunoIo~kih
~zitjz±.
a.
JIa~i
koo i specifi~nih enzimo koji ukozuju no mogu~e o~te~enje bubrego.
:P
flu. - Posle zbrinjovoI~jo pocijento, noj~e~e u jedinicomo intenzivne nege, rode se de—
I
S
I
metoda).
Zno~ajno je nopomenuti do kod razIi~itih metodo osetijivost variro od 1 0 do 1 6%. ~.ffZt~
fi •u S toljne onolize krvi I urino premo stonju pocijento I tipu droge, o izmenjeni porometri I
S.....
•flflS prote se 2—4 puto no don. Kodo prode vitolno ugro~enost, stonje pocijento se proti
p
a ~
.1 Hromotografske metode slabije su oseti jive za morfin, amfetamin I kokoin, tanko—
slojna je najmon~e osetijiva za sve grupe, o gosno hromotografijo zo grupu opijata. ~Zf~~H_i
a
I 555 jednom nedeljno, sve do potpunog oporovko. am
ToksikoIo~ko-hemijske analize vr~e se no moterijolu koji je donet uz pocijento
S
p
I
‘aJ
‘i
Za kokoin nojosetijivijo je te~na hromotogrofija. Emit (eñzimski imunoesej) vrlo je
osetijiva metodo zo vec~inu psihooktivnih supstonci, osirn zo kanobinoide. V
tLHL V4V~+V

I •ISflu (toblete, rostvori, delovi blijoko, poste, povro~eni sodr~oj, predmeti nodeni oko intok— a
I
sicirone osobe). Neophodno je hitno uroditi onolizu urino, krvi I sodr~ojo ~eIuco. I
•:I •~- ••~-•• - •~ •--~ ••~•
msurnums I
a
CII jevi toksikoIo~ke I formakokinetske onolize jesu: identifikocijo droge III drogo, dl— I ~ Nojnoviji test zo brzu i pouzdanu detekciju droga u urinu, u.obliku troke, karakteri~e
s~amaam jognozo vrste trovanjo, pronoIo~enje specifi~nog ontidoto III ontogonisto I odredivonje I
I ~ se jednostovno~u I prakti~no~u. Koristi se za mobilnu I decentrolizovanu upotrebu ~
sm~auua
a......
•~a•uas
nojefikosnijeg postupko zo eliminociju otrovo. Tokode, rezultoti ovih onolizo se koriste I
I
a
~: u jovnim sIu~bamo (dispanzeri I ustonove za bolesti zovisnosti od psihooktivnih
koo dokozni moterijol u sIu~oju sumnji u postojonje kriminogenih rodnji. a • supstanci, corina, policijo, vozdu~ni soobroãoj).
•SSSIflfl I
a
••SflSBUSIh
•smau~ma.maRImmmSmu • mm 4- •fl
V
-
• P
I :a hi1
mass - V

V ••uumern~m a •m.mu~amm•ms
a......
mau•uamaum ~I1 ~a ~
..s.u.m...m.T 555 I
555 -~
a
S
SIflflSm
a....
- -

5
~I
I t
I...... 55S~5R5S5555
-
a .5...
uuuaaam •a~um~aauuass~smsmrnmm flu a ‘III mu.. - T
•u5afl~mm•umu55aIauSBSflfl5 mu a... -I •• L
.~auarna. ~ 55fl5 S •
uwusm ‘a....
uma~am
-

uarn.aumm.mssss~umsmumuaaumrnumum I S sm I aa~aurn usu S

m•rnaua .a....uau..........um... •m•mssmarnu fl555 • V 5 a.. ma. • 55 55 55 55
V V - __1__ •~ __.
 ~~:: 11111111
.~- ~
.__~iZ _L__1_ ~

fl~±rt~~1r ~J1L
V V_V_:V_.

L1~±~ :L! z1:V :~LH;~V

ir
~

~4Z VV[~E 1~ ‘_L~~-~L ~ Hill!

:r ~
~ :LV ~~VVVV I
1i~iiii ••RBBI•114
•••UII...
~ ~
I
(ii
i~~j
‘liii
•UIURII.
I

V.
H- 1~ ~dzL~t~ ~r+~ ~41 r~ ~ I....
1iij I•III•
In
r’iIl
I~j
111111
~
111S1
Ovaj skrining test ne zahteva merenje, me~anje, pipetironle iii pomeranie uzorka.
1:1 V
sI Preporu~uje se, pri ovom rodu, kori~ãenje rukavica za jednokratnu upotrebu.
ii~ •s~•• Rezultat testa dobija se posle dva minuta. ~ Testirani uzorok urino treba smatrati zoraznim!
~ IIIIIII ii I I...
Ovim trakama mogu~e je otkriti u urinu: opijate (morfin, heroin, kodein), kokain,
1 i~i~ IIIIII
EJ~ Podaci o osetijivosti zna~ajni su pri pra&nju procesa detoksikocije apstinencije.
It~ 111111 kariabis, amfetamine, metodon i benzodiazepine.
t-t~
1r
: Kada je re~ o specifi~nosti, kod doping kontrole i kriminalnih radnji obavezno je do IF5
11111 Rukovonje je jednostavno: traka se potopi u urin do odrec~ene oznake, sa~eka se se analize rode u dvema loboratorijomo i rozli~itim metodomo, a do se moterijal
I.... 11 ~
1•1.1 • dva minuto, boja no indikotorskom poiju uporeduje se so kartom bob no origi III • ~ doje pod ~ifrom, koko bi se izbegle mogu~e zloupotrebe.
I.....
I..... -
nalnom pakovanju. V V IV a 1
•1 Prethodne informacije su od koristi roditel limo do nojsigurnije dijognostikuju nor— El
I.... Por~e trake so pozitivnim testom no prisustvo psihoaktivne supstance ise~e Se, stavi I •.~ komoniju svogo deteto, do prote tok opstinencije tokom Ie~enjo, jer su norkomoni
i~•ims
: :1
V
I....
I..
u dosile i sIu~i kao zvani~ni dokument. V
tokom le~enja skioni
I. Panel test plo~ice koriste se zo dijagnostikovanje prisustva droge (iii droga) u urinu. (Nepoznavanje pomenutih loborotorijskih obliko dijognostikovonjo mo~e do dovede -
I. I
i.e. Prakti~ne su za ku~nu upotrebu. rt ‘ I I~ do mnogih zobuna i nepotrebno sme~nih situacijo, poput ove koja je ilustrativna. -
I..
I... T~1~V
R1 Profesorko jedne beogrodske srednje ~koIe kojo je bib pod izuzetnim strohom od - - -
mm Postoje test plo~ice za detekciju jedne droge (kanobisa, no primer kao i test panel I IV
III
I.. kojim se detektuje pet (5) raznih droga: metamfetamini ekstozi, kokain, i krek,
—
.L I III drogo, koji je moo dimenzije gotovo strukturisone fobije, zahtevola je od svojih - a ~
i~I
ma heroin, morfin i kodein, morihuana i ha~i~ i omfetamini.
i_V I
1_ I ~ u~eniko do donesu urin, koji je ona poslalo jednoj laborotoriji doma zdrovljo, au
I.. I
‘a nije znola koje onolize trebo uraditi. Dobilo je podrugljiv odgovor: ,,Laborotorijske - - —
I. Testira se sve~ i bistar uzorak urina, prikupijen u ~istu i suvu posudu. II

ii;
Panel plo~ica se uroni u urin uspravno, so~eka se pet (5) minuta da se pojave
crvene linije i ~ita rezultot.
~: anabize pokozuju do ceo razred imo zdrave bubrege.”)
a.
I fl
• ~
~~---
— I i_ _j_~~ i_~1
I_
_L I
_I
i ZJ —
r ~I —
-

.
r~
: ~l 31.4. Terdpi~ski modeli - II - I
• Li 4:z4 :_:4I~_,~~t L~L~ ]VVJ EIE I j~V ‘~i.L~ I;:~i~, ~:(Z ~VVIV~,Z1H_

.1 S
I
S
I-I I Trodicionalni, iskIju~ivo medicinski model u Ie~enju nije pru~io zadovoIjavaju~e -j-~—L
I
V
—. .~?,
-
IV_Ii1
I rezultote. Smatromo do je neophodno afirmisoti, uskiaditi i razvijoti tn modelo: V
I
V. medicinski, socijolni i rehabilitacioni.
I
I
Terapija okutnih stanja predstavlja prvi red hitnosti. ~esto je neophodno vitalno ~±. -
il
V V I ugro~ene pacijente zbrinjovati u centrimo za reonimociju. Akutno stonjo izazvano
I I
II I
I
su intoksikacijoma (zadesnim, samoubiIo~kim, ,,overdose”) iii dromati~nim tokom -

111 apstinencijolnog sindroma.

II
LI
I
.1RI U slu~ojevima intoksikacija trebo se dr~oti principo klini~ke toksikologije.
II
TI
I
III
II
U kontroli disanja od zna~ojo su: frekvencija, ritam, dubina, vrsta, stonje disojnih
I RI putevo, miris izdahnutog vozduha.
1 I.’
TI II
I
I
II
Ill
U kontroli kardiovoskularnog sistema treba obratiti pofnju no frekvenciju, ritom,
1 II tonove, EKG, puls, vene, arterijski krvni pritisok.
I II
I II
I
I
RI
II
No ko~i ireba kontrolisati boju, toplotu, postojonje o~iIjaka i opsceso, koo i druga
•1 II o~te~enja, pri ~emu ne treba zaboroviti ni kontrolu sluzoko~e.
I II
I RI
Narkoman razapet no krstu i u ~pricu Narkoman sebe fotografisao u grobu I I Centralni nervni sistem u ovim stanjima izrozito je ugro~en. Kontrolisoti stanje svesti,
I I
stilizacija psihi~ki status, o~i (reokcije zenica, ~irino zenica), postojonje konvuizija iii epilepti~nih
Rr~
I V -I
II I
I V
I I •. •~I~ j_ V

I
I m • RI...
I -----I 111111
I I I I 11111
a. I II •11R
I
I
I
I ~I I
I .. ~ CR1
.
I.
I--
I .r e~~e I. III ~
I RI I. IIR•IRI
TIll - RI
 .4 ~_~__.__ -_ _—. — — — — — —— —. — _-
• ~
—L
- - --~

—~ -— - — - —
-

• ~zz:z_4~_:z_Ez~EzE ‘1zZ::zz:::zz::::EzL~ZiJ~
ip~1 ~ • . . ‘- - -—
-~ SEp
I S
~
iii’
nopada (EEG elektroencefolografija mozga), reflekse (postojanje patolo~kih refleksa)
—
I I
Medikamentozna terapila apstinencijalnog sindroma obuhvata davanje metadona kao
•• ‘,• • .
p izvrsiti detalian psihi~atri~sko—neuroloski pregled.
.•.•• .
supstitucione terapije kod upotrebe opijata, zatim simptomatsku terapi~u (vitaminima -

• • • • i glikozom), kao i terapilu umiruju~im i hipnoti~kim lekovima.

Treba izvrsiti I brz pregled drugih organa, konstotovati postolonle povreda, diiareie,
U odredivanju drugih oblika terapije u~estvuIu: infektolog, internista, endokrinolog z~T!:
VI povroëania i I dr Nekad ie neophodno primeniti antibiotike sredstva ko1a stite imunitet funkci1e
~1I -t~
~
Ne trebo zaboraviti do su dobra autoonomneza I heteroonamneza, kao I priku—
pljanje tragova otrova, pribora I drugog materijala dopremijenog s pocijentom,
E
~r
I
•
I
. .
etre i sI.
.
- —

• ~—‘—i4 od neprocenjive koristi rodi postavljanla brze I ta~ne dijagnoze, koja le preduslov Kontinuirano iii diskontinuirano spavanje u uslovima bazalnog metabolizma korisno ~-:

• i - efikosnih teropi~skih intervencijo. • le radi ~to bIa~eg toka apstinencijalne faze.

••I~ Efikoson teropi~ski postupak podrozumeva:
Narkomani so znocima du~evne poremec~enosti le~e se u jedinicama intenzivne

-
— obezbedivanje respiracije I oksigenaciie (prohodnost disalnih puteva, ve~ta~ko
disanje, kiseonik, davanje specifi~nih antagonista);
F :• psihi~atri1ske nege, u specllalizovanim stocionarima, bolnicama
primenu odgovaraiu~ih lekova.
p klinikama, uz —

• — odr~avonje cirkulocije (regulacija rado srca, pritisko, prevencija ~oka); - f Trudnice zavisne iii predozirane opijatima predstavljalu poseban problem, jer kod nlih
• . mo~e do~i do o~te~enIa ploda, prevremenog porodaja iii razvijanja apstinenciiolnog -

• : — sonironie grcevo; sindromo nakon porodo~a Novorodence, naime, dolazi na svet u opstinenciialnoi
— odr~ovanje balanso elektrohito (spreëavanje prevehikog gubitka te~nosti, spre~ovanje krizi po~to je zavisnost stvorena u toku trudnoãe majke opiomana. Apstinencijalni ~
• izgladrijivonja); • .
• sindrom novoroden~eta razvija se u toku 24 ~asa, a mo~e imati dromati~an tok j:~z.~zt
— iskIIu~ivonje i drugih te~kih oboljenja III povredo (povredo glove, dijabeti~na I fatalni ishod.
- koma I sI.);
Ekipe hitne pomo~i moraju biti i stru~no i tehni&i opremljene osposobijene da i~rZ~E~zt~jzt
— ehiminacijo otrovo (pre I posle resorpcije); • hitnu medicinsku pomoë ukozuju tokom transporta. ~
— spre~avanje pneumonije; .
Terapija stvorene metaboli&e (telesne) zavisnosti od psihoaktivnih supstonci obuh—
— spre~ovonje prepunjenosti be~ike; vata: medikamenfnj, psihoterapijski i socioterapijski tretman.
— regulaciju telesne temperature (hipotermijski ~ar~avi, led, anfipiretici); : Uzrok zioupotrebe droga le multikauzalan, pa le neophodno primeniti multimodelni Z~4
— sonironje bolova; : tretman. . IrII~’iT.
— smirivanje uznemirenih pocijenato (verbalno, psihoterapijskim stavom, mediko—
~ Motivocije osobe da prihvoti le~enje smotro se izuzetno zno~ajnom, jer bez prave
mentimo); motivacile ne mo~e se o~ekivati ni uspeh u le~enju. Motivacija je optimisti&a ill
— spre~avonje dekubitolnih rono; -! ~ pesimisti~ko, verbalno (deklarativna) Ii emocionolno. Motivacijo narkomana da se fiRT}E
— obovezan daiji detoksikocioni tretmon u specijahizovonim zdrovstvenim ustano— Ie~i uporeduje se sa furunom od pleha, kojo brzo plane, oh isto tako brzo sagori. -i--~—f--~-f--j-1-
vama. I Ta motivacila ma simbohiku bengolske vatre Stoga, neophodno ie ulagati p dodatne
I • . napore da se narkoman motivise I iskreno ucestvuie u procesu svoga lecenia. .u~ zizia.
Sve ustonove koj~ se bave hitnim zbrinjovonjem ovih pocijenoto moraju biti savre—
meno tehni&i opremijene i raspolagati potpunim orsenolom lekovo.
-

:
•
u -
okviru medikamentoznog tretmana koriste se brojni lekovi: purgativi, klizme i male
.. .~ . .
~ ‘~4H~LL
~.LH.
• I doze insuhino radi brze eliminaciie droge, infuziie fizioloskog rastvora I plazme, u
Teropijo apstinencijalnog sindroma kod norkomano takode pripada prvom redu
- hitnosti. Apstinencijalni sindrom imo svoj medicinski I sudskopsihijotrijski, ~ok krimi— ~ :.
~
cillu rehidrataci1e remineralizaciie, vitaminske infuziie sa ghikozom u cil~u tonizirania
pacilenato, smiruluci lekovi, hipnotici p dr. Posebno ie znacaian fenomen navikavania
1j
~
~ 1~ nogeni zno~oj. : na iglu, pa le osoba zavisna ne samo od supstance ve~ i od igle.
• Ukoliko se apstinencijolni sindrom brzo I stru~no ne suzbije, mo~e do~i do fatalnog U grupi nehumanih terapijskih metoda nalaze se metode ,,hladnog tu~a”, odnosno -~

~ ishodo ill do razvijanja vrlo dramotiënog apstinencijalnog delirijuma, so zastra~ujuëim

~ iluzijoma I halucinocijamo, psihomotornim nemirom I furiozno~u.
9 ,,naje~ene ëurke”, gde se narkomanu oduzimaju sve droge i ne daju nikakvi
I m1 lekovi To narkomani zovu ,,kriziranie no suvom” U ovim slucaievimo mo~e doci -

~II~ Specifi~nom terapijom opilotimo intoksiciranih pacijenata smotro se introvensko I ‘

III
do dramoti~nog apstinencijalnog delirijuma, rozviianjo organskog psihosindromo,
•1 I
—j--~- -~-

ubrizgavan~e antagonista naloksono, odnosno noltreksona, au obazrivo, ier se u

~. .
- Irni cai I smrtnog isnoaa.
I
::~•: suprotnom mo~e izazvoti opstinenciiolni sindrom. - Metodo kontinuiranog i diskontinuiranog spavan~a sprovodi se desetak dana —-

I.... II
IIIII I
IRIII•I••••.I•I I I •~i :i~_1i 1TJZL~I4t
II...... 1111 •~ • •• m~i
~
Lb
~rrjy-]~-rr-T t~ i~•
t~L ~
j
111111 III •II ~ -~ .ri-~
III... :: ::w- 1~J11LL~1T TTLEf _~jjj -~E~ j~ ~T~LU
111111 ••~III
•IIRII 111111 II
11111 ‘)‘~A I•II•III
-
-
I -1 •-~ -~-~-4-l-~--- H~-t~*~y++
111111 ~ •1I1I11 II I -f-+-+
•IIIKI
•••III
IIIIIII 1111 I
II~III II II I :1 1-
rjj ~
 :

~
ij:7~rnrj_:i ~i.- _~LL~. —II I I-J ,1.._____~H .L.. 1±
• •~ ~Tj~ CLL~Lh4_~ ~t ._1E~._LL TL-J_LL~--. __L ~ 1:iiqrn
ii.. • • LL_i_J_L’
l—-F_--L- iLL~L ~J_JZLLLJ__1.~JLLLJ4~._LL4
4J~’J~ I _.IJ___,~L~.J_L
• 2J_EL~_~
~ ~iJ ~{~1~iE
I~ I~S•• .L~Jj j_L4E~Th~ LL~ ~
I11111
l —i-H-- Hr+-F;±1--t*-H~++- rHH. i-±-Hi FH± HH H-++rr~ H-++±~ I
II~ H
II~
Ill
III
II
II
II
II
:: c. Antagonisti opijata
II
I H
H
A. Supstituciona terapila I.. Nalokson. Nalokson je antagonist opijata. Ne izoziva respiratornu depresiju.
—

I II ~ lntravenskom aplikacijom 0,01 mg/kg nakon nekoliko minuta izoziva ~irenje zanica,
Metadon. Metadon—hidrohlorid (6,6 dimethylamino—4,4 diphenil—3 heptanon) je I:
ubrzano disanje i promene stonjo svesti. Ukoliko prva doza nije dab o~ekivane
analgetik, sintetizovcin u Nema~koI u vreme Drugog svetskog rota. Medutim, on nije I
afirm~san kao analgetik, au je zbog svojih dugotrainih efekata eufori~nih svolstava ::• rezultate, druga se mo~e dati posle 5 do 1 0 minuta, a tre~a (izuzetno) ukoliko
efekti druge doze bili simbobi~ni.
ubrzo preporu~en za tretman heroinske adikcije. Najpre su to u~nili (1 962) bra~ni II
Ii
par Vincet Dol (Wincet Dole, farmokolog) i Men Nisvander (Mary Nysvander~ vrstan I Efekti naboksona traju nekoliko ~asova. Po~to su efekti metadona du~i (24 ~asa), u
II
klini&i psihijatar) na hospitalizovanim heroinomanima. II
:: slu~aju veëih doza preporu~uje se ponovna aplikacija
U kupiranju apstinencijalnih sindroma jedan miligram metadona supstitui~e uspe~no Naltrekson je antagonist opijata, ~ije dejstvo smonjuje, ubba~ava iii potpuno
4 mg morfina, deluju~i na morfinske receptore u mozgu. Jedna oralna doza (50

-Iij:
• I ~ bbokira no ltreksonhidrohborid — nabtrekson (antakson, naboreks, nemek~in). Dejstvo
do 80 mg), mo~e da kupira znake krize 48 ~asova, a izmedu metadona I heroina • naltreksona je reverzibibno.
konstatovana je ukr~tena tolerancila.
:. Kod osoba zavisnih od opijota izoziva apstinenci~alni sindrom. ~rr
Veliki broj mladih korisnika heroina u SAD obuhva~en je razli~itim metadonskim Naltrekson u dozi od 50 mg blokira farmakoIo~ko dejstvo 25 mg heroina za period
programima. u1 od 24 ~asa. -~-±
1_•___•
:•.
I. Ii
Zadatok svih ovih programa supstitucione redukcione terapile metadonom jeste Metaboli&i procesi odvijaju seu jetri, a izIu~ivanje preko bubrega.
I. ~J~i 1
• formakosuportativna rehabilitacija adikata. B f41Z 1
I
I III 4-
U novije vreme istu~u se vrednosti jednog novog preparata, derivata metadona, II I.
•1
poznatog kao LMM (levo alphoacetyl—methadon). lsti~e se njegova prednost, pre Psihoterapija se ne sme zaobi~i u procesu le~enIa narkomana, bez obzira ~to
H
svega zbog du~eg dejstva, koje traje 72 do 96 ~asova. Upotrebljava se per os, fri oni te~ko uspostavijaju tzv. teropijsku olijonsu ill emocionolni prenos (poznat pod
puta nedeljno. Navode se I njegova druga povoljna dejstva: odr~avanje konstantnog stru~nim terminorn transfer). - 1-i
nivoà u krvi, sporo metabolizovanje i manje nuzefekata.
-~-

Darvon. Darvon N (Propoxyphene) je acikIi~ni analgetik so svojstvima metadona,

—
: Primenjuju se individualna I grupna
Psihoterapijo, sovetovonje, persuozija ill neka drugo psihoterapijsko tehniko imaju
all ne sivara zavisnost. i__I

Buprenorfin. — Buprenorfin je veoma efikasan analgetik, 25 do 40 puta efikas— -I

II
II
: I zo cibj do razre~e mnoge probleme emocionabnih I kognitivnih iskustava
u fazi opstinencije.
-~ niji od morfina. Delimi~no potencira dejstvo no neke opijotske receptore za koje • II II
U grupno~ psihoterapi~i grupa ima odredene psihoterapi~ske potenciiole, razresava
• —~ se lako ve~e, dok je u drugim slu~ajevimo antagonist. Manje izaziva zavisnost i I
— respiratornu depresiju.
I
I
a
~9 intrdpsihi~ke konflikte I probleme, doprinosi promeni emocionalne kbime u poro— +4-P: -

I •~•~ did, omogu~ava bolju interpersonalnu komunikaciju I reafirmi~e zdravlje I zrebije

B
H-
B. Neopilatske alternative
f
I
r
III
obrasce ~ivljenja.
Ibogain. Ibogain, koji se nojvi~e koristi u eksperimentalne svrhe, smatro se
— I I.
I
-
I
interesantnom
zavisnosti supstancom
kokainske,
—
konisnom Iu obkoholne.
amfetaminske be~enju ne samo opijotske nego i drugih . . - .. .

Kionidin (katapresan). Klonidin (na~ lek katapresan) pripada grupi lekova za

—
u ::I Socioterapija imo isto tako odredene terapijske vrednosti. Ona obuhvata ne samo
tzv. identifikovonog podijenta, ve~ u terapijski proces I sovez uklju~uje I fzv. zna~ajne
I
le~enje hipertenzije. Po~to je otkriveno do ubla~ava apstinencijalne simptome opijatske a druge iz socijolne mre~e zovisnika.
zavisnosti, indikovan je kao dodatna terapija pr~’ih nedeija apstinencije. I
I
Porodi~na teropija u zna~ojnoj men dopninosi rozre~ovanju konflikato I problema.
Upotrebljava se u obliku transdermalnih .flastero, koji omoguëavaju postepeno ii
• Omoguc~avo zdroviju I manje ranjivu komunikaciju.
oslobadanje leka preko ko~e. II .
II Sovremeni organizacioni model le~enja podrozumeva: hospitalni tretman (u jedini—
U na~oj sredini bek se koristi oralnim uno~enjem. i~
• coma intenzivne nege), porcijalnu hospitalizociju (dnevne, noëne I vikend bolnice),
Il dispanzerski tretmon (so specijalizovonim savetovali~timo zo narkomone I porodice)
I
•I~ I I sveobuhvotni sektorski tretman.
U I
I
•
I
I
-I
I
I
U- 4_j- _
-- L
-_
.41
- -__~-
-- -
-ti-
~_,_
-•
U • I I ~I I
El
I
I • • • _:B 1U111 I
iI.uiirnil UI.
I I- S ~U_ - •.~ I
J -
- -_
I.’
I
• U
•~j::~
~11h1.1
B •I I
II I IIBII I ISUBSI B B
•• I
• UI •IB•I•
I
I
II •IUII IS - lB - -
• IB U I U
• • I
s• I.
BIB _I I B
 :1.1. 4.L~ FL...,4L~ i1~LH~L. -~-~- ~
.IBI
~giIIB
IBIS
F r:j~zr~F
~~1~tc4t fT~ rt~~ ~ p~ ~r4
~L’~
-

~
— i r
tWJJ±LI
-~ -

I I•
I
I
Rehabilitacija I socijalna reintegracija narkomona najdu~o le I najte~o faza u II
B
njihovom tretmanu. •II Generh~ko ime Fobrb~ko ime
I
S obzirom no to da le narkomanijo prevoshodno dru~tveni problem, dru~tvo moro 1. TricikIi~ni antidepresivi
-L do se oktivnije ukIju~uje u problem narkomonije I njenih posledica. U svetu postoje II
II Amitriptilin hiorid Apo—Amtripiline
rehobilitacione kuc~e tipo ,,terapijskih komuno”, ,,feniks kuáa”, ,,ku~o node”, ,,ku~o II Amitriptylin
susretanja”, ,,ku~a no polo puta”, u kojimo miodi sebi organizuju ~ivot bez alkoholo II Klomipromin hlorid Anofranil
I bez drogo. I
2. TetracikIi~ni
Poznato je pravilo do somo apstinencijo ne le~i norkomana. Moraju se mlodima u ‘Ill Moprotilin Ludiomil
II
•1 fozi tzv. kvalitetne opstinencile ponuditi nehemijske olternative, kreotivniji i spdr~ajniIi II Moprotilin
modeli ~vljenja. Mionserin hlorid Mionson
SI
IS
II
Tolvon
.5
4. II
II
3. TricikIi~ni I tetracikIi~ni
B
I. Viloksazin hlorid Vivalon
U
Si
B 4. SSRI bicikIi~ni
ii Fluoksetin hiorid Flunirin
‘U
I Ii Sertalin hlorid Zoloft
-I ‘I
LU
I-i
ii
lB -- SI 5. MAOI
LI UI
Generi~ko ime Fobri~ko ime I Moklobemid Au romid
‘11 •
-r
r 1. Benzodicizepini
Alprozolom Xa nox
2. Drugi anksiolitici
Noradrenergi&e supstance
I
Ii
• I.
I
I
Ii
‘B
a’
S Liti~um
Au rorix
Litijum karbonat
-j I 5’
Atenolol Tenoramin U ‘I
Ksolol I ii
1•I IS
LIII Alzolam Atenolol U U ~
II ‘Ii
~II B romozepo m B romozepa m Po no pres ‘I
I Generic~ko ime Fabri~ko ime
-B Anxilium Prinorm U I”
Lesedo n Kionidin Cotopresan U
.5
S
1. Fenotiazini
lii
II I. Flufenozin hiorid Apo—Flufenazin
Lexilium Metoprolol Presolol L~i
.5
iii F I ufenazi n

I’7
Diozepam Diazepam Betoloc “I

~Ii~ Bensedin Propranolol atipi~ni Propra no I ol 1

I-.
IS.
I’
5..
Lyogen retard
Buspinol I I Metoten
Klonazepom Rivotri I B uspi ron I ‘II
I Ii. Hiorpronozin hlorid Lorgoctil
Hiorozepat dikolijum Tra nex -i
-I •5I Levomepromazin moleat Nozinon
Lorozepam Lorozepom I U
U I’. Pe rozi n Toxilon
S Medozepam Norbitem I.
‘I
I
I.
‘I. Tioridozin hlorid Apo—Thioridazine
Midozolam Florm idol S.
‘I I.
RI RU Melleril
I..
SB B
Nitrozepam N itra m I’.
-
‘I Si” Tioridozin
Oksozepam Ad umbra n . 5’
I U.’ Trixifen
Prazepom Demetrin ‘I .5’
:11 Triozolon Trioson
I
—I
II
S.
‘I.
2. Butirofenoni
Brotizolom Lendormin •1 IS Droperidol Dehydrobenzperidol
•SBB•R II ‘U
I.
I’
Holoperidol Apo—Holoperidol
II
B.
I.
I’
US
Haloperidol
I RI
i I B.
IS.
:11 I
II 1-I •5i
•Il B US
II
[II,
HI
ISI
~
5~5
5B5B
B S •
B RB
•BSBBS
~
SB
~ ~ -i4-~ ti.’ I’
:.:::: ~41E}~iEii-
-‘--4-

II
II .L
5~ ~ - BS.S.SBSIISSS..
B ~m.mmB.rn
SB•BIUBUBSIUSSBSR5
I
~ :: :.i::ui - —r-~~ I :.:::.
UI....
:~Lf
-~
- -
~

4. -
r
SBI BBBBBBSBSSIRS B •SSSBSl•U~• I r I ‘B....
• •SBIBIBBSBSBU S ISSSBSBBSUBSBB S I ~ I 4- H 4. —I-- 329
• B•BSBUBSIBSSB SB 551555 BBBRSB• S B I I
II B 55 SBSBBBBSBBBBBBBBSB BBSSSBS SSSSB I I U’..... S - IF5 B ISIS
IBIS BBBBSIIB IBSIBIB B 555 II BSSBBBSBBB BBS B L___ —. SB S. S 5555 B B I
BB S I BBS
 I
a:
S
IS
II
I. S
I II J
I I
r • __ a ~-L “[
I -I-
II
O!uOAO~OJd5 !p0~j ~iso~oq ! o!o?awoJod Lj!uIOWOw !!!60I0!~~ fl W!U!D?OUZ OUIOZflZ! O.4DWS I
oua!i6i~ ou1o~uow aulpais au!1ods oJopIo:j — aua!!bp.I OUID4U9W DpOJ !d~u!Jd II
a.
•OWOD!pOJOd n!o?DJA II
I I
I
o!ua~aI 6ousadsn a1sod as !DlusaIoq i6ouw 0 ‘aDiuoipw au~i~oz ‘a!ua~aI ~ • ._ I..
‘a~u~oq OU?OU ! OUA9U~ OS n!0J0140 ‘OpUa)1!A fl!0!!qop !D!u5aI0~ apn1c1oZ a6ouw I. I.
I. I
I.
owilu os o ‘ojozoid os a~a~OJ as nIopo~s ‘a)~!usaIoq aAiDaIziau 9uDiuOfl~ OZ !I!~0 i.ma
ia
i6ouw n!o~sau ‘O~iu~ocj L1!uAa~flp !AOp!z D~OS!A OS OSAJ W!~Dz oz~cin o!uo6owodoz I.
IS
a~i~in a!n!uawoz J!w OA0U0~Sfl a~s!up!itjisd n DW!A0)1Ol w!Ao !~n!n!loA~oZ •a!~J4o!p~~sd I
•1I
a!~qopzo~ a!!JpaA ~!u!~odoz pow~o}0~~l!Sd WOAIZDU pod ~ouzod OAO)1OI WO)1SDIDUOJd ••.
- o!~i~oipz I II I
i..m
I
i• I III
6ou1o~uaw wouipo6 01!SD16OJd nuipo6 096 i a! D!iDoziuD6~o DUOA4SAOJ~Z O)IS~OAS I...’ II..
liii I.’.
I.’
au!p 1111
I... IS
—o6 0E6 [ npoJ600g n a! OUOAOUSO nua!!6!~ nU1O4UOW DZ OA~flJp O)ISUOAOIS06nI III II
I.’ II.
III
o!iowaz ~asapad o~a~d zi p~uSa~n flS !I!~0~d (oE6 i) aua!!6!L1 au1o~uaw I.
I. I
saJ6Uol Md 0 ‘au!po~ 616 a! UOAOUSO nua!i6ii~ flU~O~U8W DZ ~a~!W0)~ !u10u0P0uJ8W1 I
II.
III I. -
oc1oso 1.I!l0l II. I
I. I.
—Oqo O~5JA OAO AUDW~O4 A DAO~S n!UD!uaW oo~ ‘o!ua~a~ ~o~s!!doJa~oL.~!sd n!o?ouz I.’ I
III
I.
‘!lsaloq t.~u1o~uaw n!uoAawnzw asou!Jdop ou!o~ouz a~o~ aOl0L~!sd—0)ls!!4D!!Ll!sd I. I.
II I
~.jowoz und !1aZn D)IOA )()( WOU!paJs a~ !!°~ ‘aua!1611.1 I I
I
II II
9U~0~U~W 40J)10d a!nzaA awi oAo~a!u oz as od ‘owoDiuloci Wo1S!!J~OI!L.1!sd n !Aolsn II
II .:
!uown1~lau auaWZi as op ado uo~sJAa!oAs o~ a! oi~ (8o6 [) ODOJA as i!o~ wnzo~ jOU II
II I 0U9OSD~ o)fSuioJd1OA
OlD oosidou ‘aD!Ulocl a)1S!!J4O!iL~Sd Z! fl)1S01Z! od a! SJI~ pJoJ!l)! ~1!u50l0c~ !uA0~np !~A!~ II I
II I + pjod1oA wn!u~oN
I ooc ~JO~OJ l!4}~
w~a~oqo ou~a~np owa~d soupo !!!uown~~i I. I l~P! W ui6L4owol
O0AS~DZ owopnsoJpaJd w!uAo)laA S un~o~qo oa?odoz ‘o!uopocjolso 6oAo~!u jo~a~od II wodazouo1~
II II I iJ4DA[~
Rn!oJ!4suowap U!~DU uo~!~oqw!S DU ‘o)~!uSa~oq LSj!UAa~nP OS ~DUD~ !?n!op!)l5 a! lau!d ~ID o~a~ba1
II
O)p~aUa6 ‘a!i6o6opad a 1049J601
II
‘a!iJozo1iJ ‘a!i6o1odoj~uo ‘aI!bo1oiDoS ‘aI!6O~OLpSd ‘a!u~o!i9isd owiDnU6I4Sop OS !~!-‘°~l II..
au!dazo~A4
DUOSi4UOI!JO OUJOU!Id1DS!PJOW1 a! oUaI!61L{ OU1OWOW ‘OAO!I!D OAO oloAoZ!loaJ !q OQ u!doqJo)I u!dazowoqJo)~
I.
II I0~0d1!w0O
~S0Up!IOAU! uada~s v~vo
wnlu4ou uo~iqJoc~ouaLj~
!!U0W ! ~1°~ !!!upn~oJqop AoI.1!!U !?n6owo op ‘~od ‘!l! !~58l0~1 OUAO~fl~ ! a!o?awaJod
uo4~qJoqouaL~~j u01!qJOqouaj
OUIO1UOW Rajds op ‘adn~6 a~spn!l !ffl~oz op !!olSou Duo -odn~6 ~iuIo!iDoS ~!?aA
U !4 n U IXAS p!W!S)lnS0~
ousoupo ‘oA~!uAouo~S o!~AoJpz 6ouAa~np aluapaidoun a! aua!!6!L~ au1oluaw ~D~opoZ
OW! o)1~!iqoj OW! 0)j~!J0UaE~
o!ua!~oqo o!o?awaJod ~!u~~r1p wa!u0Ao~aJds ! oD)1 ‘o!IAoJpz 6oulo~ a..
—uaw wa!uapa~doun ! WOffl~DZ ~oq as o!o~j a!!J~o!!L~,sd ouo~b a! oua!!6!L~ OuIo~uaI,,A.4 a.’ • . •. .1 I.’ •~
U.
a’
~r-~:z~vr’J~ tpT~~ xauoda1 u!dozo1)1
I
rIT—n~ ~-1-- [•F~-~ ~fi iuidozoip-ozuaqi~ 17
S.,.,. —
- ---a-
-, r ••.
.s.S.. - p!J!dInS
55.55 -I--F ii’ Auo16~ p!~ dl n~
•5S•,.
rr j !P!WOZUag t
S..... -~ -.
a
....Su.II 1
SSSSSS.SS~ I L L LI.
S. IISSB -•
S. SS~S 5 !.-4
~i~ LI ~
• _~~V _EE.V:J,
-s..ms ~ ~
 •~~.. -t H± HHtH t~j4 -rib ~-‘-±-h -‘ —- -1- ~- --1~4—L

~~iLrift*LW~~ I
I’:::
Sm..
ISIS
I
p:~ ~IJ~I

~~
Vt ~ ~Fr i V~ Li
~
+1

I
bolesti i unopreden~a mentalnog zdrovlja stonovni~tva mentalno higijeno se posebno Is Trebobo je menjoti mnoge novike i shvotonjo, a pored togo postojoli su I mnogi +~±
-1—
-

bavi problemimo adaptaciie Ii~nosti, ukazuju~i pri tome no zna~aI oktivne, svestrane, ii
emocionalni konflikti. Zoposleni, P0 provilu mu~ki ~Ianovi doma~instvo, ~esto su ~H
SI
a ne pasivne adaptocije. I
II bIll odvojeni od svojih porodico. Susreti s porodicomo bivoli su sve redi, o to je - 4 _J~
Mentolno higijena se bavi individualnim, grupnim i ekstenzivnim tretmanom mentolno mm stvorolo odredene probleme, poveáovabo broj razvedenjh brokovo i uticabo no
is
obolelih osoba I grupa. Pod ekstenzivnim tretmanom podrazumeva se povezivanje ii
II vospitne procese dece. Pod takvim psihi&im tenzijamo radnici nisu mogli do ost -1---i--_j -1-
II yore odredeni uëinak III je postojoo stolni strah od nedovoljne rodne uspe~nosti i
mentalne higijene so socijolnim I drugim ustonovomo radi za~tite mentalnog zdravljo I.
stanovni~tva.
I
I. vol janosti rado. Kvolitet rada postoo je slob. Ove osobe pokazivole su simptome ± ~
Ono se bavi zdrovstvenim prosve~ivonjem velikog broja stonovni~tva, a kroz mental—
Ii odsutnosti, nezainteresovanosti, opoti~nosti, pa I depresivnosti i brzo su se no~be u ~Ef4 j~
~~ kategoriji radniko so povec~onim rizikom od troumatizmo.
nohigijenska savetovaIi~ta i disponzere za za~titu mentalnog zdavljo obavilo izuzetnu a ±~ i-_
Sm
ulogu u teropiji, rehabilitaciji isocijolnoj reintegrociji mentalno obolelih lica. mm Karokteristi~no zo ovu kategoriju industrijskih rodnika je izostajonje s posbo (apse~— ~
mm
I. tizom).
Podru~Ie rada mentalne higijene. ~Zdrovsiveno—vospitnim radom i mentalnohigi I.
—
ii
jenskim stovovima treba do budu obuhvo&ne najpre osobe razvojnog doba (posebno ma~ Uz sve mere koje preduzimaju fabri~ki i industrijski kolektivi, neophodan je zdravst—
uslove njihovih primarnih porodico, morbogene faktore u prenatalnom. i postnotalnom ~5
mm veno—prosvetni tretmon, koo I odgovorojuc~i mentobnohigijenski stay. f 4Z!~f
periodu), kako bi se osujetilo pojovo po~edinih mentolnih poremec~ojo. mm
mm U ovakvim sbu~ojevima prevencijo je najefikosniji vid borbe protiv pojove mentolnih -
ii
SIede~e poije delovonja mentalne higijene jesu faktori koji deluju no interpersonolne mm
mi poreméëojo I bolesti. Od vebike koristi su socioteropijske i okupaciono—rekreotivne ~41EJ-i~f.
odnose u procesu priIogo~avanja li~nosti~ u porodici, broku, ~koIi, fabrici I drugim I oktivnosti.
is
us
socijolnim prostorima, gde su moguái roznovrsni konflikti. ii ii’
mm I Proktiëno iskustvo nometnubo je potrebu do se studioznije pristupi probbemu izboro ~jJ—jj~t~{
Odgovarojuc~im tehnikamo I metodamo mentalno higijeno nostoji dd osujeti di— F ii.
ii:
pozivo i rodnog mesta. U okviru medicine rodo i, posebno, rozvijene industrijske
psihobogije formironi su i odredeni stondordi. Ergonomijo je posebno disciplino kojo
-J 4i j:
-{~ f- -
socijalno pono~onje, posebno adolescentnih kriminogenih grupo, alkoholi~aro i mm
ml’
narkomana, zotim rod so telesno invalidnim Iicir~,a, mentolno zoostolim I drugim ‘: ml
ma
se bovi izborom rodnog mesto premo somatsko—konstitucionobnim i psihobo~kim i-4;:
no rozli~ite no~ine hendikepironim osobomo, pri ~emu se poseban zno~oj pridaje ill ill karokteristikama rodnika. Pre nego ~tose rosporedi no odredeno rodno mesto, ~
“I
I. radnik se kompbetno pregleda: procenjuju se njegove somatske sposobnosti, fiziobo~ki
menjonju stovovo I nosledenih predrosuda premo mentalno obolelim i hendikepi— ~r a
ronim osobomo. us potencijob i psihobo~ke osobine. Adekvoton izbor gorontuje monji rizik od nostojonjo ~_ Z
‘ma’
1-~ sam mentobnih poremeëojo. ~-J -1-
Provovremene stru~ne intervencije spre~avoju hroni~ni rozvoj bolesti i smonjuju broj ma
sal
involidnih osoba. Poznoto je, naime, do je u ronijim periodimo, kada nije postojoo mmmi Racionobizocijo, humanizacijo i menjonje tehnobo~kog proceso~rodo, uz odredene - -
odgovaraju~i teropijski rehobilitacioni tretmon, veliki broj mentolno obolelih osobo is tendencije inovocije, podrozumevoju i odgovarojuëu psihi&u pripremu rodniko,.kojo
-l ma
ma trebo do se odvijo i kroz savetovobi~to zo mentobnu higijenu.
blo rodno profesionolno onesposobijen, ~to je, uz odgovaraju~e socijolne reperkusije, m ma
ma
dovodilo do preronog stigmotizironjo i socijolne izolacije obolelih. ii •m
mm Stay prema profesionalnom poslu i obovezomo posebon je predmet interesovonjo. - - ~f
.
.
II
511 am
mm Emocionolna kbimo u kolektivu moie do odreduje I menjo stov osobe prema posbu. -j-1--i~
a. Ako se rod ne odvija u emocionolno povobjnim usbovimo, jovbjoju se monotonijo,
~ t’ ~ Mj ~ — a jH -
II
.5
~ 32~4i ~ taia hi:’ is
us
mm
sumnjo u korisnost obavbjenog roda, dä~ivbjoj inferiornosti, egzistencijobni strohovi
I odredeni nivol otudenjo.
:~1~ ~

: ~ ~±-r~ti+rn - a ami
smi bndustrijski psihobozi, socijolni psihijatri i sociobozi ukozuju no odredene oposnosti f1
mm
U procesu brze industrijolizacije no~eg dru~tvo bib je potrebno prilagoditi se - ama abijencije bjudi, kojo je protiboc sovremenog industrijskog dru~tva. Tehnobo~ki proces
‘ml
novim uslovimo ~ivoto, novoj sredini, fabrici, mikroklimotskim uslovimo, promenomo mm rodo nekod je toko usovr~en do ~ovek postoje ,,dodotok ma~ini”, reolno upbo~en -~
mmmi
tehnoIo~kog proceso rodo, inovacijamo, dobroj interpersonolnoj komunikociji, ~rt— ill do ~e mu mo~ina ibi neki novi tehnobo~ki izum biti potencijolna grobnico.
mmmi
vovanju solidornosti, drugorstvu, abi~u nekim ~esto nufrim ill pok birokratizovonim ~ U.a
‘I Uspostovijanju skbodnih interpersonobnih odnoso pove~uje se posebno po~njo.
hijerorhijskim odnosimo. Mnoge osobe su Ispol jibe te~ko~e u procesu te odoptocije, I.
ii Jedno od permanentnih oktiynosti je sonacijo ~ori~to ,,mentabné infekcije”. bzveston ~J ~
zopodole u krize ili reagovole odre~enIm mentolnim poreme~ojima. ama broj rdovo adoptironih, karokterno izmenjenih ill mentolno obolebih osobo mo~e u :
mmii
Rodno snogo u industriji bib je dugo regrutovona ugbavnom iz seoskog stonovni~ivo, L ama industrijskom kolektivu postati stolni izvor probbemo. Arogonton I neprijotebjski stay —r- -
koje je trpelo odredene adaptocione te~koc~e iii reogovabo migrocionim stresovima. r I rukovodeëih li~nosti u kolektiyu I odsustvo spremnosti do se pomogne osoboma
li a.
~ .
a.
F
mm
ma
mm r a
: -
~_ a
a-:
~- .~ -~- ~ ~ ~

~L [z -- :~± ± mm ~brL n..~W±;

332 a.. ma.
:::~:.
aamaua
:r Si
::. r
I a
-

m
a
I
ma
r.maa
I j -::~-
Il
L)~
its
~ :m
mm
-
ma ama a mama I ma I a •
am
ma
mmm
sma
a
- -ia-a-a
amamma a
sa
maa
-a
ma
mm
asa
-
 JJZ~_
LL~_L_4~4~L.
~ 14zH-f~—FH±Hi~
rr ~i
H1--~:rZrH’
r~r~
:~~: -~ —.
-
H—z-+
—
~4j
-. : * .z [H~ ~ •-~~--~ .
— ~i:.::zI1 UJ~mT~EJE~L +-~~ .
ai. ii • . - I Ez~1__z~ —i:.r~--z:
ail,. .. I ~i ____ _____ -

11~~B~. -~--h, • —

‘a..... L~EE~J :4144:

a..... kole su ,,etiketircine” koo konfliktne takode mo~e prolongiroti ovakvu situacilu i
I......
p.au... rodati nove konflikte.
‘a.....
I Na~in ~ivoto i nopredak medicine produ~ihi su hjudski vek. Sve je ve~i procenot
-i~~4:tE
Osobe koje su usvojile pozitivni sistem vrednosnih normi i odredeno eti&ohumonisti&a
i•a.a II osobo starijih od ~ezdeset godina. Prema nekim stotisti&im podocirna toj postotok
~i~ ::~..
I.

no~eIa pokazuju vi~u spremnost i sposobnost solidornosti no poslu. U mnogim I ~T ~

iaa•a•. kolektivima zopo~Ijovoju se fizi~ki defektne i roznovrsno hendikepirane, zotim storije, iznosi 1 5%.
II
.1 l.a....
~ iznemogle, ruinirane I monje sposobne osobe. Za takve osobe stvorene su ,,troke U~enje do se tzv. tre~e dobo, ~ovekov bioho~ki kraj, prihvoti mirno smatro se —
ii i.uam - solidornosti”, gde rod nile normiran, all le proizvodno i dru~tveno koristan. Pri torn
II mudro~u. Premo tome, osnovni zodotok je pripremiti osobu zo nastuponje storosti. EEIztimtE
Ii I.’ ~JI -
iI,l~~R~a. je potrebno urne~nost da se to orgonizule i formuli~e toko do neke od hendikepi Mnogi ~itehji domovo zo store isticohi su koko su storost do~ekahi nespremni, ono :j L_
II ~a.i L I
-~

1 uaaua ronih osoba gest solidornosti ne do~ive koo so~oIjenje i milostinju. I je nekàko ,,brzo do~lo” i ,,no~hi su se usamhjeni”.
-j~-JI
j11I
III
ia.ia.
~ I......
Izboru dobre i podobne Ii~nosti poslovode iii koordinotoro trebo posvetiti posebnu II
I Zadotok doktrine koju neguje gerontologijo i gerijatrijo je do se starim osobamo I~;-iF~
li
iuuaa.u
I ~I, ~ pofrju. Nekod se takov izbor vr~i posle sociornetrijskih proceso (sociogromo). I
III smonji ose~onje suvi~nosti, nepotrebnosti, besporno~nosti i osame, spre~i gubitak
I Ifri~ ~~ Poslovodo moro do bude zdrovo, stobilno, komunikotivno, eti&o, humono i su— III
I’
somopo~tovonjo, do im se obezbede socijolni koniokti I pru~i mogu~nost do razvijaju
I~ isauaua I
II nova interesovonjo, neguju i podsti~u preostohi radni kopociteti, kako bi im ostotok
I iuawaai gestivno Ii~nost. III
iu•a. al
II ~ivoto i gubici vol jenih osoba postahi monje bolni. —jj-zrj
~4~E
Dobor poslovodo moro do poznoje psihologiju Ijudi so kojirno rodi. Moro blogo— • III
Ii II
ii a..... vremeno do uo~i njihove intrapsihi&e konflikie i Ijudske dilerne, do ihnenometljivo L
I
II ,,Porodi~no ognji~te” starimo nojvi~e odgovora. U situocijamo gde postoje moguãnosti -~
EjZtEr~T
IITt

i.bez drornotizocije rozre~ovo. On moro nou~iti do sIu~o ljudske ispovesti do •i do oni ostanu u svojim porodicamo, so decom, so uku~animo, trebo im omoguãiti
iii Irnu. III
1 I1:::!_:: kornunicira i do poseduje odredene empotske potencijole, koko bi rozumeo psi II’ ku~no le~enje I dolozok u gerijotrijske klubove, u kojimo c~e oni korisno provoditi
I I ~• R hologi1u Ijudi. Dernotivisone rodnike moro do motivi~e, do ostvoruje i odr~ovo I.’ vi~ok slobodnog vremena.
II
ii dobre socijolne relocije. II~
I I U shu~ojevimo zoposhenih porodico, gde nemo ko do vodi brigu o storimo, preporu~uju
ill ISS III
I I au
II..
u rozvijenim sredinorno orgonizuje se profesionolni trening poslovodo, o posebno II~
~II
a.
se dnevni borovci zo stare.
I bivoju edukovoni zo socioteropijski grupni rod, zo rozumevonje dinomike grupe,
a.. -Y II Nemoli broj storih osoba sme~to se u dornove zo store. Atmosfera u domovimo
I ma _E zo odr~ovonje grupne kohezije i sI. Cd toko osposobljenog poslovode mo~e se I. ~~1~’
mu a mora do bude prihvotljivo zo store osobe, o odnos prijotehjski i humon. Treba im,
LII II H—4--
ii o~ekivoti do bude katolizotor socijolnih trenjo, oh i inspirotor ~iji je zodotok do II kod god je to mogu~e, stvoriti ushove do i dolle neguju neke ronije novike (neki
Ii..
LI .. onirniro grupu stimuIi~e pojedinca koji je zopoo u krizu. I II
III.. I.
II
hobi, pojedine kreotivne oktivnosti) u ~to prisnijoj otrnosferi, nohik no one u njihovom
urn III sopstvenom domu. hz tih rozhogo storirno se omogu~uje do u gorsonjere ili sobe
ill..
iII~iaaaa~I U industrijskim kolektivima i preduze~irna formiroju se profiIokti~no—teropeutske III
I I slu~be sovetovoli~to zo mentolnu higijenu. Fobri~ki lekor moro do ~titi jude, jer L a U.’ donesu svoje stvori, koko bi se ~to ugodnije osec~ohi. Crveni krst, centri zo socijalni
II!~~~ ~ UI
I I ~ —I- je to jedini no~in kojim se mo~e ~tititi i fobriko. Fobri~ki lekor moro do prode kroz a rod, ~kole i neke socijalne ustanove ~esto orgonizuju decu koja storirn osobomo
I I Iua.u I II
II auu krotok kurs mentolne higijene do bi ~to profesionolnije obovljoo svoje zodotke U.
Ills... I
III svoko jutro donose ~tompu, hleb, mheko I druge potrebne stvori. Tako store osobe
II....
. -—
a U’
I iusrn lzveston broj nodobudnih lekoro iii onih koji nostoje do pridobiju rukovodioce L U.’ imaju osec~anje do su okru~ene pofrjom i Ijubavhju.
UI!
III.... kolektivo, svoju terapijsku ulogu svodi no borbu protiv izostojanjo s poslo, protiv UI
.~I•~•
- U U nekim shu~ojevimo je osobamo koje se nohaze u domovirno mogu~e organi—
U.
I I•ua.
a.:. r navodno neoprovdonih bolovonjo, ~to je nojlak~e oh i nojmonje korisno. —
I
U
II
zovati do provode vikend so svojom decom, ukuãani~,o ihi so bliskim rodocima i
II pri jotel jima.
iIua.~ U tokvim sIu~ojevimo izostoje teropijsko olijonso so pocijentom, koji je ~esto prinuden III
do ogroviro do bi bio shvo~en. I IL Korokteristi~no je za store osobe do mogu do obohe od svih, p0 ~ok i de~jih
‘II.... -
I III
~
:1 I Iaua.I
amuus. U okviru preventivnih oktivnosti zdrovstveno—vospitni rod je vrho zno~ojon. Ukozivonjem r
a I.
UI
II
bohesti. One su monje otporne no infekcije, no rozne oblike trauma, a ispohjavoju
i raznovrsne mentolne poreme~oje i bolesti.
I
ia.....
ia..a.u
no higijensko—dijetetski re~im ~ivota i rado spre~ovoju se pojave mnogih bohesti. : II
i~u~u~s Savetovoli~ta zo rnentolnu higijenu imoju svoje mesto i sve ~e~e se formiroju u 11 U na~oj zemhji nemo specijalizovonih gerijatrijskih bolnico, oh je postignuta soghasnost
ama.. do u svim bolnicamo izveston procenat postehjo bude nomenjen storimo.
Ii I~..m. fobri~kim kolektivimo. Ovo sovetovohi~ta imoju preventivne, terapijske i rehobihito— -r
:~
- .
I.’
I iaumums
!1~•~•~ cione potencijole. . r U.’ U storosti su ~este depresije. Opisani su neki samo zo starost korokteristi~ni fenomeni
I koo ~to su no primer ,,fenomen zhotnog soto”, ,,rozorenog gnezda”, ,,usomhjenih
~
I
iaummmu Veliki kohektivi u kojimo postoji problem alkohohizma pristupili su formironju khubovo
Iam~m~~ tEaI U vukova” i sI.
•muuuu le~enih olkohohi~oro, SO dobro orgonizovonirn socioterapijskim oktivnostimo. I
iiIIU~~~~I z+rrtr
I
I ‘I I.uuumuu~
[....rn.......mu.. I I t~ tt t~ T~ - t-t-I—~ ttttttl
Ii i........
auuuuu umsu•
.....L • H I I + I
—~ I ~u r’ j1 1T~jflT
II
irn~muu~ umsa.urn I
i.....m uumuumsm a a I a. a. • ii a.
~ ~ I I a •1
I ~• uum •mumrnaumm a mum a. uuuau5~~s •~ ~ - FF, ~ - —I-I- - TI T •
arn urn. 33 •.uu.a..u.su_.u.u. rnrnrn.uuu.ua.ua.mu a I I
n. - u’~
a a a u •uuua.I
I •~~•
~ ummurn -
urn.smrnm..aums.uu.u...u.m..mu.a..
ummu.ua.uua....u.uu.rnuurn..s.~m I uuuI a
mrnuuu.u.u.usu.mss..u...........u.a.. am a.uuu • ~
a.a.rn
I - —I L.
~
~
-
~
I - a.
 •. L 4’ iH4~ i ~ I_~_IHLHF. j—f I ~L+j 1 s~
1gmmmm
F~fFJTY m TT1mFFJyT1 I FF~T m IfTTh~ITFTI~T ~ —r.
~: ~ ~9~F~t’ ~ m
m mmm
mmmi
•~ •••
•mm ~ mm m mmmm
mm mmmm
II • mm
Odlozak u penziju simboIi~no se obeIe~ava dodelom ~asovnika. Neki to do~ive kao Si Socijalna psihijatrija kao interdisciplinarna nouka trpela je odredene uticaje drugih •m•m
svoj socijalni kraj reaguju depresijorn, pa I poku~ajima samoubistva. I nauka I pravaca. m.mmsm
mmmmm

I
I
I
Stare osobe te~ko do~ivllavaju srnrt bra~nog druga iii nekog od mladih uku~ana,
~to le opisano kao simptorn ,,razorenóg gnezda”, razorenog dorna, kada je skionost
depresivnom reagovanju nagIa~ena.
p
II
I
pit
II,
Savremene sociolo~ki orijentisane ~kole ukazuju no dru~tvenu uslovijenost individu—
alno psiholo~kog I ëovekove li~nosti. No ovom plonu zno~ajno rnesto zauzirnaju liii~
•mmmm~
I
I pit Korin Hornaj, Saliven, From i dr. m
Ill m •
I:.
ill

I. I
I lzvestan brol starih osoba, naro~ito na selima, ostaje sam. Ponekad ti ,,usamlleni
vukovi” emocionalno kionu I mogu ispoijiti ~ak I neke mentalne poreme~aje.
U svim kategorijama starih obolelih Iludi postoji rizik od samoubistva. Postole stanja
maskiranih depresija, kada suicidalne namere nile rnoguc~e naslutiti.
I; Iii
ii
gil
Ill
gil
ph
III
I
Sigurnost I samopouzdanje zno~ajni su kriterijumi premo kojima Karin Hornaj defini~e
uspe~an prirodni razvoj li~nosti.
Saliven (Sullivan) isti~e do se li~nost razvija kroz proces interpersonalnih odnosa.
Zdrava li~nost odr~ava harmoni~ne odnose s drugim osobamo, so svojom okolinom,
I
U I I
Izuzeton zna~al u tretmanustarih ima telesna nega. Osirn toga, treba rn preporu~iti I Ii
Ill ima potrebu do pripodo nekome, posti~uëi zadovoljstvo I li~nu sigurnost.
I Ii
i ,,dozirati” dnevne, radno—rekreativne I druge aktivnosti i negovati human stay. I Erih From, socijalni psiholog, u svojoj humanisti&oj analizi polazi od stova do je
II
Starost postaje izuzetno te~ko kada nestanu ljudski susreti i is~eznu sva nadanja. I zdravlje sposobnost osobe do uspostovi spontani odnos so drugim Ijudimo, a do
gil
p II pri tome ne izgubi sopstveni identitet, sopstvenu li~nost, da ne postone konformista. :~
I II
f~[4t~ _I
ii From isti~e do se ~ovek u modernom industrijskom dru~tvu, dru~tvu tehnolo~ke
I i*~9
~-~w~--
~ j~~r i -
It ~ -
tm 1—k-4 t,ff!bti-!R-t~
~
~ ~ mm. II
SI revolucije I fascinocije savr~enstvom stvari a ne Ijudi, boji egzistencijalnog proma~ajo
I - - . 4+•H~+ - -f-I II
I I
I 2$S~cqaInapsihii~ia -~
Ii. Ii
I
I otudenja.
ii
I
Jugoslovenski psihijatar Jakovljevk~ sociogene ~inioce koji utiëu no mentalno zdrav
Ii II
III Ije deli no sociopsihogene I sociobiogene. Sociopsihogeni ~inioci vi~e deluju u
II
Socijalna psihijatrija je deo medicinske nauke, odnosno psihijatrije, to lest nau~na II II kategoriji neuroti~ara, a sociobiogeni vi~e u kategoriji psihoti~nih osoba. Mentalni
il I.
II poreme~aji predstavljaju izraz odredenih vidova nepovoljnog egzistironja u datoj
i prakti~na disciplina koja se karakteri~e interdisciplinarnim pristupom. Ukazuju~i no I.
I. II
I. I socio—kulturnoj sredini. Mentalni poreme~aji irnoju svoje socijalne karakteristike, all
zna~al socilalnih, kulturnih i ekonomskih faktora za mentalno zdravlje pojedinca, II Ii’ _tIi IT!
II Ill I individualnu specifi~nost.
ona individualno psihi&o posmatra u dinami~koj interakciji so telesnim, biolo~kirn I II
I
sociokulturnirn i psiholo~kim uticalima. ii III
II II Zahvaljuju~i socioterapiji I grupnoj psihoterapiji, socijolna psihijotrija ima moguënost do -F
III II
Sautard (Southard), direktor bostonske bolnice za psihopate, odr~ao je prvo pre U II stalno sti~e nova znanjo o psihologiji li~nosti I a psihopatoIo~kim fenomenima. 1I4~
II I
-

II I.
davanje iz socijalne psihilatrile (191 7) i prvi upotreblo oval termin. III I Socijalna psihijatrija istra~uje mogu~nosti koje joj stoje no rospolaganju u suzbijonju
ii II
J. Plant (1 929) ponovo defini~e socijalnu psihijatriju kao nau~nu disciplinu koja se I. Ill mentalnih bolesti I nastoji do u dru~tvenoj zajednici stvori uslove za staranje a le~enju
III
bavi prou~avanjern i spre~avanjern rnentalnih poremec~aja prouzrokovanih socijalnim I I ~uvanju mentolno obolelih osoba, da razvija preventivne aktivnosti, sprovodi stalnu
:‘ III -H-FT-n- I

~iniocima. I
III edukociju kadrova I preduzima niz drugih socioterapijskih rnera. rF’FFFr
I.
II I
II I Borovkorn u bolnici, posebno u slu~ajevima dugih hospitalizacija, a I samom priro—
Godine 1 940. naziv socijalne psihijatrije ponovo o±ivljava Hortvel (Hartwell), a UI
sredinom ovog veka ova grana psihijatrije bele~i vidan napredok.
II
ii
ill 1:1 dom mentolnog oboijenja, bolesnik se izoluje iz ~ocijalne sredine, a ~esto. prekido
ernocionalne veze I so svojom porodicorn
ittr~
-TiEr’
Renije (Rennie) dale kornpleksnu definicilu socijalne psihijatrije kao samostalne
II
II -14+1
ii III go, pak, porodica odbocuje. -
nau~ne oblosti, koja ne prou~ava samo socijalne dimenzije rnentalnih poremeëala, ii
II
I
U procesu socijalne reintegracije obavezna
II, ff~
rlir,I
vec~ I socijalnu patologiju uop~te. ii
II
I
I. je socioterapijska orijentacijo stru~njoko ..i
ii
m ms M. D~ons (Jones) je svoju knjigu Terapeutska zajednica (1 953) najpre objavio pod I
III koja se bavi mentalno obolelim osobama,
mm I nazivom Socijalna psihijatrija, isti~u~i socijalne aspekte mentalnih poreme~aja I II
I
I
kao i nastolanie do se ove osobe sto
.
-~TF~[J1
II I iznalazeái va~ne metode prakti~nog rada. ml’
mm II’ bezbolniie vrate u svoiu staru sociialnu
mm ml’
III • J. Birer (Bierer) pokre& 1 955. prvi ~asopis socijalne psihijatrije, a Prvi kongres II sredinu I do budu odekvotno prihva~ene. - .
I I III
• .•._
• I socijalne psihijatrije odr~an je u Londonu 1 964. Prvi kongres socijalne psihijatrije ml
SI’
ii’ Grupno terapija
u na~oj zerniji odr~on je 1971. godine. ii
ii
hi~ I
m •mm - ~ -.E ~:.::.: _____
~ ~
“Ill
mmmumm 336
mu mmm
liii
mmmiii
mmmumm mmmmmm mm
mmm mmmem•m• mmmi
mmm m• mmm
mmim•mm mmm
-

ii m
-:.
ii. .
_smmmmm
• I •• •mmmmmmm m
III
lam ~m• •i
S
II
—: s::.
IPIm
II
II..
~_•••_~•_•_~ 1
I

mm
.
T. ~
~~tI_i_J__L__i__i__t.

Ii’~I~
I~,9
I-T-r-;-T
.!

. .
.
I
mm mm ••smmmmammmmm ummim mmmsmamm•mm ma mmmmImmll II...,
I

mmmm mm mm a mm•m~m m mm •mmmma• •mmmmmm mmm •mmmsmm mmmmmmmm I..

I
 - . ...:...... ~ ,.....:.:...~J.
~ .. .,
~ ~ ~ . •.
.- . . - . . .. - . - :. .

~I t-1±z::: Poledini autori ukozuju konkretno no zno~oj ,,ponovnog u~enjo” soci~oInog ~ivljenjo
~~no~on~o. - Abazija--_-psihogeno--usIovIjena--nesigurnost_onemogucava-zãdr~avonje-u-sede~em-iIi-Ie~e~em.-
I h~do polo~oju_1ruperKInezIIo-eKsrropiramIonog_porekIa,__——
1r~ ~ Renije konstotuje do ,,socijalno psihijotrija nastoji do prou~ovonjem pojedinoco iii —

grupo Ijudi u njihovoj svokodnevnoj socijolnoj sredini odredi one pojove u porodici j
j~ ~ i dru~tvu uop~te koje uti~u no socijalnu odoptaciju pojedinoco, odnosno grupe •
l1udi Soci1olna psihi~otri~a se ne bovi somo dusevnim bolesnicima, vec problemima I : nuiteta_svesti.
1 ~---~ prilogodovanja svih osobo u dru~tvu”. [
abulija-—-sIal
Lajton (Leighton) ukozuje do se socijolno psihijotrijo bovi grupoma Ijudi, odnosimo
~ ~ izmedu du~evnih oboijenja i socio—kulturnih proceso, stavljoju~i pri tome te~i~te : aDUZUS~_zIoupotrebaJeKova,.oroga_I_oIko~akromegah~a~preKomernLrosThpoiedInIMdeIova..__
h~Io_______ . teiâ~5_zavrsenomJastu
svojih oktivnosti no Ijudske grupe.
.~- I
acefalijo- ~
~- Posebno se isti~e zno~aj socijalne kohezije, o no osnovu poznotih istro~ivonjo tzv.
adek~atai
,,ástih zotednica” Sociialna koheziio ima odredene preventivne potenci~ole, oh ne
mo~e do spre~i izbijonje mentalnog poreme~ojo iii oboijenja. Medutim, u ovim - ädikcija
zojednicama briga zo obolelog ~Iono je nogIo~enq, on je obosut pafrjom, prihvo~en : sa—znac-imo—psihi&e-i—fizi~ke--zavisnosti—— aleksija
je I li~en opasnosti do bude otuden. Sasvim je ondo rozumljivo.zbog t~ego su u
::::~ ovokvim uslovima procesi rehobilitacije I socijolne reintegrocije mentalno obolelih -nivo-olkoholo-u--krvi—-----—----------------------—
br~i efikosniii
I ~e-d~I~~dbb - -

~ Poslednjih godino u nos pojedino podru~ja psihijatrije do~ivljovoju pun rozvoj.

Pomenuãemo somo neko: ispitivonje epidemiologije neuroza, psihozo, olkoholizmo, - ad~ijà
I zotim ispitivonlo stovova okoline premo du~evno bolesnim osobamo, problem : ~fazij
i’;ijh~:i .‘r~:~
~j~
1: samoubistvo, mentolni poreme~oji u izvanrednim situocijoma, socio—psihijatriiski
ospekti bolesti zovisnosti, bolesti rozvojnog doba, disocijolno pono~anje, problemi
: afék~t
profi~u recnIn.emocllo.1.motlva .u~ooreaenoI_amDIIenaencIIa_..Jstovremeno_IoviIanIe.aveIu —
~ rehobilitocije u psihijatriji I dr. sitiEiii:iliorema_nek3i~bi~E......._ - -- ~5titihZ

~. :f:t~ I ..~ . .- Veliki broj stru~nih rodova pojovijuje se afektivna-karencija- —li~ovanje-u-ofektivnim-------ambivaIencija———postojonie-—protivure~nih

P r u
/
iz oblosti sociotero pile, ednog posebnog
podruc~a kole negu~e sociiolno psihiiatriio ~
tenomen)
.J I
——- — ..I~................. ~

/ ,, koo prakti~na I teropeutsko disciplina ~

~ U prethodnim poglovl~imo ovog ud~beniko seksualnih-prohteva amencija
‘I 7 fr ‘~ ~ ukozivali smo no znocoi sociiolnih dimen— • ——-

~
— .~ .c~ I

j .~ ‘~‘ [.~ ‘ ~ Socqalna psihi~otri~o te I vestino lecenia : agnozij~——-nemoguc~nost--prepoznavonja—pri—_omimi~a- -gubitok,-odsustvo-mimike —-

- ~‘
- - ~ . I
‘ “ mentalno obolelih. Tome smo posvetili
pojedina poglovijo ud~benika za prakti~nu
: o~uvanim-~uIima-----_--- —— amuzijanesposobnostrozumevanjamuzike~—

- - . 5’ nostavu neuropsihijatrije Specijalno nega

neuropsihijotrijskih bolesnika
E ‘àgorafobijastrah-odulica-i-trgovo—
~
nesposobnost-shvatanio—i—stvaranio-vokolnih—i——-—

~
-~ :.~1:~: ‘
~
-
-
.
-~-
. I I~ava~u—nesposobnoscu—pravilnog—gramatickog------ anankastican—opsesivan-—kompulzivan--ko1i---

~ i... .~. .~.~.,i...~raaanIe_oeTeTa.oezmozgoJII..so.

- akalkulija- -nesposobnost--racunonjo -

- — E Zen psihoteropijo akót~i~?~d?~Iiivri ~—-n~i~+~ ~ anestezija----gubitak-oseéoja-dodiro

nepret
• •__ -,
 ankiIoza~ usahnu—
______

ankii~ii~s
napeto~u_zbog_i~ekivan~a_neke_opaSnOSti aura-—-predznok,--prethodnico —

— poreme~aj procene odstojanja

anor~ - - ~ ~horeci (horeaj — colesT ~ ~
dismorfofobila — nenormalna obuzetost telesnim________
l ~I~ anok_.
~
— I.mIv~III ~ pokretima
~~~ikIotirniIa — smenjivanle veseI~(~f~ri estetikorn _-, -,_- r __________

1odolescer
imena-Ii~ostiiIistvari automutiIaci~ ~ — iuge,kd~dkteristi~no za od~eni tip Ii~nost
~ ______
ii gubitkom—normalnih asocijativnih—----_—
antabus~(disulfiram)-_hemijska-supstanccrkojo__BeIefldiferaflS(be1IeifldifferenCe)~~Z~ _Debilnost—deficit ~
—se—upotrebli Z~ ~~Efrenija
ntIe~IIep..~.~JeKovLza_IeCenIe_epIIepsIIe .._Iaela~JJbrzanJOiC.mIsIL5_mno5Tvom~_2~ ~~~dukci1a zakliucivonie no osnovu
— —antipsihitatrita — pokret_05p0~0v0n1a_psihi1atri1e_050~10~_~~~0scL~~0c~ta_d0_se~~ ___!

i-kriterijuma--du~evne—boIesti determinisuce_tendenci ie

El -~ ~-• ~ ____
— TesKoca govora zDog neurolosKog___
(I1udozd ~ bolesniko iii
IF’ ~ 1l~ - - - - • .,-.~. .~.. ___~_~_~_-_.~ _._
dk~
e urzus i
..-‘

~ ~ __—deiikt krivic — osobe

sa ~ Edelinkvencijcl — poreme~ai pona~anja, riromomanija neobuzdano potreba Za Pu
tovanjem
apIik~ija-—-nac~
~ ~~
ZiEdeluzija bolesno ube~enje u ne~to neistinito
— — —
dubiozcin — neizvestan
~ aubitak in+~I~L4ur,Inr~,
ILl IIJ~II

~ ..__-..—demonomaniia — Idela I
Ii~avar — —depersonalizaciia — aubitak

~I __-_-_arteriografi1a--__kontrastno~snimanie—krvnih~”~•’ u ,_ 1~preKia_1oKa_misII ~__(hrone

qscps.s=r
bolesti

— QVOST~UKO viuen~e..preaweiu
-

pri psihijotrijskom
— ooremecai

—diskinezije nevoIjni~
~ —_koji ometaju voljne pc~
atimohormija—~=—deficit-vitaI~ ________
I povezivanju—misIi)——————~ —A;~I..I;;.. — oo~ti noziv za
~ivotnog—poIeta~-prouzrokovan ~reme~ai
motiva-i-emoLl1L..
 Fac!IesmiopatIka(faciesZrnyopathIca)~—~.. —:z:Lz:zzEE:z::Ez:zz cefa:gu~~aoi LtLhk’LOr::
ehopraksila- -poncivI~an~e ~ . :::~.:~. -

..~ ~ -----— hid~fob~a-strohod-vode —— J —~ - -.

ekscitacjja~s~n~z~
~ generaIizacija;uop~taygn~e ~
~shibicionizam——
nostIonuto.-ookozivanie Derio&rczvokrinfantilnesek— genitika naukao n~slé&
- - jsp_~g~i~h _. -

rakteristicorvpo— geneza-poreklo-necega Z~~hip~ikuiiia~—poiacansluh prac~ bolnom..

eI~ktroencefãIo9ràfijà_(EEG)_~registrovanje_ _. ________ - —______

genotip.. ..zaiednicke osobine..iedne_b,oloski _—-._-—_-...- ..... . ---—-- — .--.--

akEi~iih~?i~ia.-mozac fantazam_~iva,_prividno~stvarna_slil~. odF~dei~egTupe ~ z. ~ —-Jzvanredn..2L ~e~.a2I~ I

eKstaza—=-sIIcno-transuT-pojova-su~enIa-svesti, fantomski-ud-~=-do~ivIjaj-bola-naekstremitetuili geri~atri~a --nauka”, vestina-negovan~a-starih--—-—---——

- —~---——-~

~ ~ —organtrko1i—nedosta~e-(naj~e~e-amputiran)
- —
gIoznInsuurzu~u — ~ gerontofiliia.—.liubav prema.starim.osobama....,.;......
~ -psihoza-nastala-zioupotre ~
(~iam_aoraosihE~l~iië) bom-neke-droge - ~
ekstroverzija- -ti ~ grand mal ~veliki~il~ptickITha E~EEEJ.~!’i~E. po’Y~sen1e tonusa — - — — -

l1udima-i-okolini ~ g _________ z~.

~ h~~Jili:psIhogefto:usto~lI~rt poku~aju-pisanja----_.—._.-_—-——--_-—--—-—-—--——_-.—_iiipnagogne-haIuCinaCije-—-holucinaGiie -u
elevacija- -~1~-’~ ....-.oodizanie —fenomenologila- ~
zastupa-prou~avanje-fenomena
~
empatija- _razumevanje-tud~h.-emocionaI~F~ ~
Intel dI~h~d~J~lfovanja ——

~
.:EE~ zzz:. ::~d~ àTãjLJ
~I HWI
ii~Ei~f I j~e~ü~&d.u
enorr
— ..-.‘..--. ~ —“-— ..ui~uuI._IIuIIuv,_.u~IeI .— ~-—-.——-—--~-- -hipomnezija-nedostatak-pam~enja
~ fIeksibiIan—-savv-(fig—snala~v)______ —
Habituacila
formiranie-navike”(na-iek ii --- -—-—-— ——-——————--—-—----“-—---—

drog~——-—---—-—--”-~—-- hi ~ ~.
~ ~ -
u-neuronima-pod-dejstvom-nekogdo~ivljaia ~
~
~ __________________________ _______________

ergoterapija- -okupaciona-i-radna-terapija-——--—--fIoridan-—-evetanisve~ (med~—fig~)r-izra~enost haptlcke.halu.clnoclle._..haluclnaclle_cula._ ...___ __.___•_ -

~
~ pmrwi~?iInri rirpnrl?,~~t5imPt0m0~2~5t_.. —— - ~ .-——-—--—-—-~— --—-zbog-dt~ge-hospitolizac.i~e——--—-—-------—--—---
~h~a~d~d ill hebefrenila- -vrsto-shlzofrenlle.karakterlstlc-na-—-- - -———-——---——-——--————-—-—--•--—-——--— —
erotomanija- -l ~

-proizvo&~~g~~hjlasova——— h _____

-euforija
-
~
stimulacijazvokom
fli~H
~
eutanazijcr~medicinskc ~
neizle~ivih”pacij~~~ I~;~;~I~ — —-—-—---————_--.—_———. —-—--—--..—.--

.11 imni~tenja~ivot asvetlost ________

zabranjenl)________
~vtiIiir
t~l~
anestezija h~n
resno..opazon~e___.__.~.__..~...
----—---——-—--——fuaa- -Iutanje-(naj~e~e-zboq-kvaIitativne-izmene hermafrodit- -osoba—kojo-poseduie--osobine—--imaqinaciia

--—---s 343 ______

 —

I
LjQIQ1I~e) —__

imperativne~haIucinaciIe~_—naredbodavnezi0~9eflhi0___psihogeni-poreme~aj-nastao-in—
III holnaciie ~
I k ra ~~Zkoprofagija (coprophagia) — regresivni fenom~~re~jjIc~

impotenciia~_-seksuaIrio_nemoc L (I-,4 + ~ ~- koiiseispoiiava u izme a iIire~i

oso~u ~i I e , ~ _~ — —~
~ ~ ~ZEkoproIah1a ~ govorne
~~ smetn~—n1ihovo_Ie~enle — -

i~t~rek~Ina_veza~medu-bIiskim-srodnicima, 0 ~‘,e — ~ kraniotabes (craniotabes) — ~ ~ no~n

rod3~k~Iij~ ~ e~organ Iobanlskih kostiju (kod dece) govora
1111 infantilan-=-detinjast— bolesti_ili_gladovania ZE~ ~
III
liii
~ ~ oorlla — ma — ~ ~E~öst~Iost Iók~ii~torna ata~iio~nesigurnosr~ k~t~1u
III ~~Zkrjptorhizam — zaosto jan je jednog iii oba testisa dogubitka_ravnotëie
II
~ strah-od-raka-------~ ~i~rbu~noj dupiji, odnosno ometenost spustanla Iuc~dni intervali — kratkotrajne normalne epizode
neizIe~ivost) -~_ (karcinoma) ZZ~~u skrotum u toku du~evnih poreme~aja iii bolesti
~ -~ EksenofobllcfsfrdhstiThcfca —

I I~Ii
procesa kastracija-—-odstranjivanje-poInih-organa---—-—---—----.~ E~L,Iacija afekta gomilanje afekta
—

Magijski stadijum — period de~jeg razvitka

II i~k~herencita ~ kurativus (curativus) lekovit —
L H u kome je zami~Ijanje jednog predmeta ravno
inkontinen~iig:gfektaZ1esposobri~iEObuzzEEPiaZflIefUe — — — — —.--- ZEZ ..__—k~i~Iiiierotizam kozni erotizam
—
njegovoj stvarnosti
H davonjgg~ekta ~ —~kvadripIegjjq_(qL4~ipjegIq)mciorn≥cJ~__._
~~gijsko mi~Ij~je — svemo~ misli i ~eIj
ii~karceracij~EThkIe~tenje subjekt_tokom_psihoterapije-postao-svestan ~ZZZ_jj,qj cvri ,“Afiri pkstr~mifeta
II - ----- - - - — abnormalno veliko glava
inkompatibiIan~neJj1ya~podudaran katatonijggp~ta-inhibicijgyoIj!~1hEmotornlhod~E:~
:
govora(stup~r,~gativizam)_~_preterano motorna —
Z ~
_______

insomnhla- -nesanica — d ~ aktivnostpra~enaemocionaInomuzbudèno~u : Z~Z_postupaka ____ ja-=~-odstupanje-od--normaInog-ob—

uinterakcij~saspo~nomsredinom
—insuficiienciia~nedovoIinost,osku “°~ ~ ______ ~
iiii~lt_=_iznenadni_napad kIeptomanijo-=-opsesivna~eIja-za—kradom ~
integritet-=-ceIinaH~ompIeksnost k~giikij~EEitiEai~je_znanja_o_nekom_pred— lakunarna demencija — vrsta d ~sto~enje maligni—-zlocudni
_____________________________________________________
iñt~n~ioiii:tremor_=_tremor_pred_cIiem mefüE(~~je,_prepoznavanje,_shvatonIe, — niie—nastalo-totalno—intelektuolr
govor manifê~t~jãi~iiiä~en
~ I I f b~a
1010db strah
— svaki od govora
nerazumlllv makropsija-—-vic~enje~uve~anih-predmeto
ll~ Ijudskog—pona~anja koma-(coma)-—-potpuni-gubitak-svesti -a o ° — j~ka ~
~‘ ~ Idpstis — gre~ka, poc
s~he - ~zga — Iascivnost — razvratnost, bestidnost ~
introspekcija -samoposmatranje—
~kompIeks~_-(psih~-sistem-emocionoboieh-~ _______-_______________________
E bavo±a ispiranje
—
manirovanost (maniriranost) — pona~anje koje
tI1~ ~ obiluje manirima vrlo stereotipnim i upadijivim
leptosoman osoba — asteni~ne (leptosomne)
~ ~ mazohizam zadovoljstvo (noj~e~e seksualno)
~
= konstrukcije
—

trpljenjem fizi&og bola

letaban — smrtonosan
saznanje-mimo-rezonOVOfljO ~ marazam te~ka iscrpljenost orgonizma
—
— ii~i~gijiEb~Iesna~pospanost_iz_koje-je-boIesnika
I iracionalansuprotanrazumu
_________________
konvuzija(convuIsio)~gr~ — ~ - -
-medikamentozni parkinsonizam sindrom —

~ k~herentan-—nnvezan izazvawvisokim dozama neurolepti&ih lekova

I~kl~-~—gijavezanazaseksuaIninagon
jnvoIucionamebanhoIija~vrstadepresij~~—Kon?aDuIaCIIa~nesIs1emO1lZOVanOTOISifikOVOflIe difä~ija___opu~teno_sf]~kome_osoba
- — ~po~udaTpohotaTstrast)~ ~ ~ ~
~
involutivnomperiodu pom~en _____________ ~
I,-,
1 — k~ñf~iIo_misaona_zbiEk~i~t neku di~Iju_~ivotin~u meIanhoIija--tugovonje-(~esto-bez-poznatog
— ~ kongenitaIàn~—uroden uzroka)±odsustvo-lnteresovanja
j~1 —fokalne epilepsije _______________________________________________________________
 —--. ----

- :
~
~ - anahza ~ 0

ill _-~~flI~~esto pracenchorrnoflolflirft. ~ narkotlcL radi smanienia Ii gubitka ce~u~~y~j

u’_- rnentaIniautoniaIizam~_=nezav15n0~ spon ~ sposobc~n.cJq:jc~ j~jç!~gJ -- ~ --

- ~ — Ie~enje spavanjern--.---------.--------- ~ JZ -

iIi_1ednog n~egovog dela izvan voline kontrole I negativizam — odbiianie naloga Irpostupanie aparatu-oko_-_--_-———--——---—-—--—----—------.prevenirotj—~-preduprediti, spre~iti z.z. - .

‘zvan kontrole svesti ------—-- —- - -suprotno od naioga~ - -. ~ daljeg..tokRi -b~Iesti

II— - mentizarn nezadr~ivopromicanjeHdej~Ijkc~; nekrófagija - jedenie mesa s~I~~ij~5di ~ gde Se .

- (pod dejstvom neke toksi~ne supstance) .~zz: :.~votinja - -. _.: ~_zzzz: Parafiliie-seksuaine perverzile ———---— —mrnpuls ~ nesvesnog dela psih~kog ko1i ie neprih
meritoran strucar~ nadlezan - — — — nekrofiliia erotsko Interesovanie ah-i--(retko) — ~ PQ~Ie!~t y okoIini;~ --
miF~iköThE -- ~
1 — rnesijcinstvo verovanje u doiazakmes~je --- seksuolni-odnos sa Ie~evima ——--——-—-—-- -
~
________

:—~ ~Ii~nosti—na—okoIinu;-~est-kod nekih mentalnih - -—

Iii midriiaza ...proslrenie zenica neologizmi nove reci (kovanice) —-----

— — - - paramnezila poremeca~ secanla, -svi obIici—-------—-~- - ---——-———---- —~ - - -- ---—
- ..~ --- - —-~ , - - —-- - —-————-— -oboI~enja7 kao-kod-parano~e, na-primer
izmen~enogsecan~a
-~ ::ZE.E_____.
— —-- —-.-—
mikcila mokrenie
- neuraIgi~a bol neravo - - - 2 precenlene ide1eEidei~obo1e~èàf~ktônT~ —

~ glavã .: neurostenija rozdra~Ijiy.a ~ paranoia~ hronicna dusevna bolest pracena __.

~,
- --

~ . ... roze)E~ E -: - :
si~t~watiio~animsUrnanutin~. idéjart~d:pT6 predispoziCija~prirodnasonostkanec~ernui

rnIkropsIIa~~eni&umanienih_predñ1eta nirvan~i stanle blazensiva u komes~ ~e~~E&b~ --— odredènost--—---—-~----—————-—-—

paratimila- neadekvatan afekt
J~ Z~. zado~oijene (~sihoanaI: ~
.-
—---—--- —----

Iii —mioza- -suzenle-zeniCO-—----—--— --- — . •~ - -

paroksizmalan ko1i se iavlia u napadima ~ —

e~Ioz~p~c~nl?zEZE
__-.--- -~—-- ---
.:z: a~:~-~0~):Z.
prema.budistickom.uceniu .utapanie-individue----_
...... —
pavor-nocturnus-
- - - - —
no~ni -strah
inklinirapsilioticn n sppI~~jjaj~p z~j~ —-
provociratMzbijanjepsihoze~(stres7drogaisI:)~
iI~idem- ~ ed ~ ideje sumanuteidejeka&bo~snik~
pr~àiTru~The~EEZZEZE

I
F “~
_ufunkoi~tn
~
zde— -~nema nigde nikoga ~
--

--
percepclla- ~
-

— -- -
--

_pr~k~gniçiIa saznan~eko~eideispredvremen
~ EE. -
~ ~ZE
~ ___
~ ~
I ~1~_~koje_seJako_menjaju_—-—-—-—
___________.__noksa(noxa)_uzrocnik..ostecenia_-_~-_~
— —-—-----—-----—-—-———-—--
~
i~ __-._--mongoIizam-(mongoIoidnaidiotiia)-~hro
— ----—-----—nozofobiia- —strah-od-bolesti
—-~—~ -
~
— --— ~ - —

—------deficitom-dece—-—~ ——--—-—- - ~
I~ofobqJstrahEd&pHia~sti n~ i:~ri~i I ~oE~b0~ go~aznost ~

~: —
personifikacija-—-oIi~enje———-———-— —--patoIo~ka--Ia~Ijivost---—————---—-——-—-—---—----—-
111 n~uosIeksF~ b~d Th1emböiêsn I kaJd~m uekoädu~iThä
-- ~
pe~sUa~iiaOb~i~iWJJveravanIe — — zpsihodiaj iaZE~bIik Tpneferapi~eZE~
piromonija- -sklonost--poljenju,—podmetanju------psihofarmaci- -grupa lekova--koji--deluju--na
I ~E j~ioi~aI insonit~: nsanity)zobiik psthopgt~e — oIfaktiVflehaIucinaCiIeminsn1~~e po~ara psihi~ke—tunkcije
:1: ~ ps~ca~~g_~ 1gQ~f~enjIa:(ohgcphrenL0) c~i~i ~
~ ~ ~
I I~ ~
—
___-_-moribund- _umiruci,-na-samrti---—-——-------——-----—----- -—--- —-—- ——

i ill
i ~IIII
—---———-—-—~~~
—mortatetsmrtnostpa:~2S!iJ . onihofagi~agri~enjenokt~ju~
ZZ.. JZJ
I ~ ___._~__..onirican(oneiri~an)..koji..Ii~i nasan,.snevanje-
111111 motilitet__.pokretnost__-_- _paci1enta(vizi~e_i.~haIucinaciie)___~~_______-__--_-
_____-_—-—--——--—-———-—-—-—-.-—— __— —._.——.— .. — —

~i• —motorna-docilnost ~ ~ —

na I oga ~ — —-sa-ta&ama-oslonca-na-potiljkuinapetama(kod posesivnost—----tefrja—ka---posedni~tvu~-—-puerperaIno~porodiIisko~

~
~ ~ -tra~enje-racionaInih- razloga_——
izglediela — —--radi-opravdanja-nekog-osuje~enja— _______

II~: —— _____ ___ ___ ____ ~IçnuIno_Qur1o5i~_I.iu.juLUFTI,juLuII.IIj’.)

Narcizam- -samozaljubljenost-—---—-— ———-—-

dli ____ __ ___

347 ______
 ~ E~’’~’ ~“ — Irsteaentt11d1In~ hnliirinrwi.e — halucinacile ~uIa do—
praznieniem_afektivne~~naPetOSti_ ~iama ZZEEEE---~ ~Z.

rasulo misII__~raspod_poImovaj~~0~UmI ptua-— prskanie _EE ZZ

~ só~Or_—--kvantItativnL

~ - ~ ~ —-
~ ~ povi~iiitonus mi~i~a
razI~~(I~f[Ikt _stresr ____________ ~
• E~~— ~_—stereotipiia—-—uvek—istodrzanierpona~anIe—
.——--------— • .. . tenacItet-=—usredsre~3enost-pafrje
— —.-.~ ______

~ ~ ~ienta ~tent isuicidii~poku~1_samou~i~a

tenzia—=-
-
u zivotu vita nougrozeneoc - - -
~EE— ~3tigrna
__~
— ~ p
recidiv_-_povrotak,--vrac~an~~ - ZEEZZ-Z ~ tIkovI_nevoIIni_pok~ti:iIi:i~di~iie
reedukcijci-~pjçyg~pitavani ~~ timidnost — inhibicija normalnog dru~tvenog
regresijä~i~ii~_r~... — razrokost Zc
ponasonja ~ strabizam
ponafij~k~iiiod~c su~enje svesti prac~eno maksimo[rjpiri ~ ~~EstuPOr —

_d~kog_uzrast~bè~ —~ ~in~tornom inhibi~JIon,i_Qc[s~iy~ ~eQkcIIe_aa_ ~

rehabiIitacija—_-vrac~onjeurOnijeSt0nje ~ ~ I

~ ____._~~subIimacija(subIimciho) podsvesni proces tc. .__ ~

~ ~ torpi~an_—_miran,usporerrrneaktivon—paciient
n graci~a “I -I

-~ ~oIest — —

~~submisiIa (submissio) ~
—stip~n~Q2i -,

_____—____. I

(~~h~dno-upam~enog, ~u~iestibiInost — posIu~nast .11 - -

rekonvaIescenciIc~2~mfl~4b0I boIestiilMn~a~~
o-~to-se-uzdi~e-iznad-dotih
__~~_____,~.~J ~ — samo~

It, —reminiscenCija — oonc

I~ir zap_~~~~
~ ~ sumro~no stanie noglo su~enIe svesti transfer — emocionalni odnos koji paci~ent us—

ii~I transvestitizam — obIa~enje ode~e suprotnog

III~
liii resaniiman_~re~ii.,iiiwi,.=_r ~ kontroIi~e prema socijalnim normama, savest psihoterapijski tretmon
I ~jI nd - cni-pokreti-ko~i-pratevoIine—
. ... . Iicnosti
mopovredivan~u ______

I~ ~ — C. ......~ ..k.~~l,.--Donc
procese ~ in nektiTh~anu~

~__r~ajaz~dr~avanjei-uskrc —- ___________
- ~.~
m~. _~—- - — Tabletomanija sklonostzlc.
!! -- ~ iteIesne~+~~m~ ———--— —tableta (onalgetiko, hipnotika,
____________

~m_— —~_.TaoU — preameT, mes~o iii iicnosj

svestiposleneketraumE pa k~~I~Thjihove
~ . . . z:z ~t~tiTTi~ikosnovenosti navodiöiö~i~
~__somnabuIIzam—ooremecoFR!rk0Iem0S0b0___:
~tI, — ~__izmi~l1ene_iIi_preuveIicane-~’~””—--
. . .--—--—~ -—I. I __._.:....~..fle$recu
tumara~po—sobi—iIrizIazr-nauucu, otcoLenog _~__

~riI — taktilna agnozi~a — nesposobnost imenovania utopisti&i — neosetljiv, nemogu~

predmeta dodirivanjem, pri o~uvanom ~uIu uzurpirati — prigrabiti
l~I~I1 — —dodira
I bIt — —
— -- ____________________________________________

Iii
1: ________________________________________________________________________

349
~i~1I __________________________
 ---.---------------- - --- -------------_———---—-- —-------.---

-— --- -- ----~ ----.~ -~ - --— ~----------- -

- -
—~ - ---~- _z_z___-_
- -- - _____________________

- -
----------- - - - - - __________
~ -.

-- ~zz _teIojJotografi~~sobdsupi~otnog poId~ — —EZE — - —

verbigeraci~a. besmisIeno_ponavI~anie reci — — — -
~ ~ -------—--—-—---—-—-—---—-————-—

_verifikaciia- -dokazivanie-istine-
______.______go1om_se~di1agnostiku~e_infekci~o_treponemom--_
~ ~ -—---—-——-—-----———--—----
— ---—--—---——-~~
—— - -

~ z~ ~Z2~i ic-MBukelic J i-dr ~ - I

_it~~I~st) - osmeravan~Z~~k-j-~SI ~ Za flO~(ypBaJ1TBceBonoAcKas~.HMPyIoBoRcTBo~no..Heypo,1oruH paHHOBO~
__pazn~e_na_flOVe_pre mete ~ — -—— —..—— —~~—— —V—,,- ~
—- ———-a— —.— - -

~ ~ j--B~--MetodoIogija-rone-dijagnostike-i-rehabiIitacije~deceometeneups~hofjz~kom -
—_________ ___-___-_----——— — ———-- — ——---———--—-—-——--—- -—_~ ~ rod—V9T4 -

- - ----—i Iesa~9~tnIg~ ___ — — - - zz___ _________________________

-- ~ ~~ ZEZEZZEZZZZZEZ_Z -

~~ ~ - _-_.———-~------— ___ -—
Bariaktarevic Nikohc-K —Klinicka klasifikaciia epiIepsiie,-AnaIi—Zavoda--za.-mentaI~io zdravIi~

- --- ---- ----- —--~--~--~- .---

L ___ _____ ~ i ~
~jEjZjJZZZZZEZEEZZZZZ~ZZEE~~__ ~~ZZEZEEZZ—_~~_ 5oroneonoBH_KnMHwIeCKbIeneKI~HHflOHeBPOflaTOflOrNH—w~rnMHa- IVIOCKBr

Boigkdo~sceti!no~ doba Anai Zavoda tajpo:zdrayjie :Bepgrp~1 97O~g~Ii’

br~34~~ ____ _____ -

-- ~ ~ za mentaIñ~
- ~ ~ -----— -

- ~ BoianirrS -NeuropsihoIogqarazvoinogdobaiop~tireedukatIvflI metodZavod zo udzbenike

~~_—---—---——---- —~- Brain’s-elinical -Neurcagy:-Revised-bysir-Roger-Bannister,GxfordWniverSityPreSs~LOndon~NeW

~
~ -________________

~ 988.

~
~

Bi~keIi&-J1-:-Droga ~

Biiice!ic:J:Sociialna ~
im~na~edswd;~ezogiod, 2Q~Q~EZEEZZEZEZZZEZZEEEZZE -

~ ~ _______

351 -
Uh1~
___ -~
LI i ____ _______ ___
I ~
1E~EE~ ~~f1cv_Dec~apsIhoP0t~ogIIa II preradeno I dopun~erio izdanie ciutonzovcinci skripta Beogrod
~
197 .ZZ~
~___BeogrodJ9~g24ZiITb~34
~ ~~zzz~ -
MediciflSkcFeflCikIoP~I[0, Jugoslovenski Ieksikogrofski zovod, Zogreb 1970.
I
ICD~1 ~ Zci\0 audzberukei
~
--

-~ : Mi.ixeea B.: HepBHHe 6oJIe3HH, ~Me~Mw4Ho~, MOCKBO, 19”j.

MiIovanovi~ D. Encefaliti u dece (Iicno soop~tenje)

~
Mr~uIjo B.: NeurobioIog1~0 poremecala cerebralne cirkulacile, Medicinsko kn~igo Beogrod Zo
~
greb, 1986.
~
Mr~uIja B., Kostk~ V.: Neurohemila u neuroIo~kim boIestiñia~-Medicinsko kn1igo, Beogrod,
I ~ i99ó. 1994.
I ~
~ PaunovicY. ~ LzB~9i Pihila.!!!’! Medicwiski_fakultetBeogrdd 1995

Pichot R: A Century of Psychiatry, R0ch~:Editi6hs~RogerDaco5st,_Pons,_I.983~

I ~
~

~ flcHxIIjaTpIIIà, ~ ~ ].9.74ZEE~
zd~Ij~~dE19.~94.
Psihi~atrii~ uredS~4.p!Lc PetrovicMiçin~kq. kn~iga BeogradZog~b -1987
I ~
ieurologi~a,M cinska knji~a,. Bebg~adEZö~éb~J 989~EE

I ~
1 OQh Rodoticic B Bolesti nervnog sistema II preredeno I dopunieno zdonie Men—knI~ga
~ . . -- . ____________

~— ~
Râ?Jöji~ic~-B.: - Neurblogijô ±ci .stomatologe, Mediciñskb kn~igâ, B~o~rãd.Zàèb~~19.7.3EZE____

I ~ Koro~-D Ju t~-M.1-M
gre~9~8SE~
ogae0grad—Za~ —
Rodoji~i~ B.: Psihopatologiia, Medicinskakniiga~ Beograd Zagreb-i 197& ______

Radoji~i~ B~MiIov&iO~ D., Jovanovk~ N.: Rastenje i razvoj, Metodologiia rane dijagnostik~EE
~ i rehabilitaci ja dece ometene u psihofizi&om razvoju, Zovod zo zdrovstvenu za~titu SR SrbijêEZi
,,Dr ~ Beogrod 1974.
— ~
Radoji~i~ B~: BoIesftnervnog-SiStema (IV-izdonje) Elit Medica, Beograd, -1996~
~
I~ä~1oji~i~ ~ t—Medica, Beograd, 1998:

JlaKocwHa HW.VWOK0B rKMe~ML~4HCKO~ nc~ixonOr~ Mep~i~4Ha_MoCKBa _1 984 Ribarió-I.: ~EIektroeflCefaIOgr0fiI0, Praxis medico, -Medicinsko kn1igo,.Beograd Zogreb1—1-987-.---———
~ ~ 1960: .

I! [y~.____ -
SmiIjani~ Co~anovic~ V., ToIi~k~ I.: De~ja psihologija, Zavod zo ud~benike i nastavna sredsivar——
~
Beograd, 1975.
~
CMHpI-iod B.: flcIIxoaHOJiH3O ReTe~a, Kyni-ypa, beorpaL 1970.

~MaricJ. ~ S~iIjk~è-S. :_Psihi jàfri jà icnskom .p~ih~I~gi j6m,Medicinska~kniiga, ~Be~gr~dZogreb,---

II ~ zz: z.z. :
II ~
ii
ii - ~ ~Eyxapo~jJ1eKU.1IH noflCI1XII~TP!~I~ geTCKOBO BO3paCTa ;~~~lHa, MoçKBa;]2~._._.
1 _____________________________________________

[ii _____________________________ —
ii

I iI~
 S
- -. - .
IS - -

Beograd;
- - - - - - - - -- -

— - -. - .‘~. -

S~bije1-GdIeniko, - ~~Predgovor ‘.: . - .~: -~, —Vt- i~• ~ ,

1iZEZEBeogradi—1-975~-—---- -
- :~-~ - _:~_ -

I ~ — -~ —
j. b~finicija i..predmerneurologije,.psilliiatriie,
I
~- -

mentalile.
I
higijenel socijaihe ~sihLijatiije
— . — ,_I —- .. _..__ -—
. .‘ . - -—
—
- 8 •. -

lie EJ~P~ii~i~ifarmakoterapiie -.Inslitut_za-mentalno--z e—Beograd —1 999~ —

2J_Ist9rllat neuropsihi~atri~e . . - . .. . __9 -.

~ —— • Pbjc~i~- p~ihi&og±ivota :. ~;F ... ~I~: EEZ - r~12~

I 15
~ - •~euroIogIia - . ~ -

EEZEEj?~b7i962~EZE -____________________________________ - I 4 R~izvo~nervnog sls!ema 1

- Th~8,
~ ~ 41. ~ ne~vn’og sistema : . -. - - — - -. i-—- -18 -.
4~2~ Podela nervnog sistema ::. .
• - -. tl-9
~ ~ ‘Podela’ nervnog sistemq , • : . -

1 ~ — ____ __E_-. — _____ —.

,.4~2.] Centralni somatski nervni sistern ‘ : -. - : -
- 218
‘Ii
* ~ P~riferñi sbmatski nervni sistém
liii _____ —— —~—————————————~ ____________ • ~Mc~daneopñe ‘ : - . - - - -
32
— --—- --— -j - - —~ -
• ~~[Krvni-sudovi màzga • •.
• .

[Ii • 7. Mo±dano-ki~mena -te~nost (Liquor cerebrospinalis) ~

—- - - - -— —---- —
las - -. . .• , - . - .. ~. - . - :.35
- ___ - _________- 1~ Op~taineUrOIOg~ia •:, - - -:
ii - ~-~——~ —---—————— —
• -, : -
-— — — —
•81-Motornisistem (Mötilitet) -
- - - - -
.9.-F~SenzibiIitet : 39.
—- —.z - -—_ —_:..
10 RefIeksi :
• - ..-- .~.

---. ~-. -. -
41
________________
III—— .— -—— --—---— --—-—-— ——--— - 1.1.-Mi~icni:tonus : : : ‘ . . . - . . ‘~ . .
4,3
12JUzróci nervnih bolësti . . - . - . :- ~ . -: -
45-
46
~Iesti nervnog sistema (Deseta medunarodna klasifikaci1a’bolesti — MKB—1 0)
49-
: Specijalna neurologijá1 “:-— ~- - -

•• i3Zàj~àIienjska oboijenja centralnog nérvnóg sisteina- ~ -

13~1-~-Meningitis : , , - - - - - - - -- -- -50, - -

• 1-3 1 1 Meningokokni meningitis (Meningitis cerebrospinalis epidemica) 52

1-&-2. Zopaljenje mozga (Encefalitis) , - • .

• 1-3.2.1.,Virusni1en,cefalitisi • ‘. - r 5-5
• 1:3:2.2.~Sekundcirhi.ei~icefaIitisi : ; j ~ ~. . . -

• T3~3. ZàpàIiénjè~ ki~n~ër~ mo~dine(MyèIitis) , .Z~ L~ -. -- . ~. - 59

• 1:3:3~1 Vi~riiniuIeIitisil
. : .-‘ - - -‘ - •. .59
1332 Susenie kicmene mozdine’(Tabes dorsalis) — 61
1r3.3.3. AIDS ‘(sida) I obbjenja ñervnog sistema -. - - - ~- 63
1-3.3:4. Cerebro~iaskuIar’n~ kórñplikacije ‘ -: . . .. - . , - :65’
I~ 1~3:4. A~s~e~’mozga ~: :‘ - ‘ ‘ •. -, “. : :~‘5
— • 14. Vanpiramidna (ekstrapiramidna) .oboljenja i porêmecaji kretanja - ‘67
~:—
I—----— 1E4.1. Pö~kinsor~oc’a. boIesr(Mor~bu~ .Pdrkihsöñi) i. 67
I ‘ .. ‘~ - —. ‘‘ . ,
[W——----
II—-—--.---------—
— -- —
• 1~2. .Chóreà~ mi~6r ‘ - - - - - • .~-- - - -.
I— —
I ~—

5:115 Druge degenerotivne bolestl nervnog slstema 71 -

- -. ‘- -, - 355 -~

S
- - -- • L
.1 , — - , —, 11~
 :1
.11
• ~ ~ ~P
j
1+:,

15.1. Alchajmerova bolest (Morbus Alzheimer) 71 ~24.4. Hromozomske aberacije 140

16. DemijeIin~zujuce bolesti centralnog nervnog sistema 72 Daunov sindrom (Mongoloidna idiotija, mongolismus) 141
16.1. Multipla skieroza 72 ~.24.5. Neurokutani sindrom ~‘ 142
(I V V

17. Povremeni poremecaji i paroksizmalni poremecaji 73 ~ ~:~: 24.5.1. Neurofibromatoza (Von Recklinghousenova bolest) 142
17.1. Epilepsija 73 • ~4.5.2. Tuberozno sk~eroza (Epiloo, Burnevilova bo~est) 143
V ‘~
17.1.1. Podela epilepsije 76 ~ 24.6. Kongenitalni lues 143
Medikamentna terapijo epiIepti~nog statusa 85 °~‘~ 24.7. Oligofrenije izazvane zapaljenjskim procesirna 144
88 - ~ J24.8. Oligofrenija nastala usled senzori&ih o~te~enja
Medikamentna terapi~a neonatalnih konvuizija 144
17.1 .2. Epilepsija i mentalni poreme~aji 90
92
~ ~~425. Dijagnostkke metode u neurologiji
]~2.5.i. Prenotalna dijognostika
146
1 7.1 .3. Soci1alno—medicinski zna~al epiIepsi~e 150
94 •i~: ~IJi.;
17.1 .4. Principi Ie~enja .1 J~ ~Psihiiatriia 153
17.2. Vaskularna oboI~enjo centralnog nervnog sistema 97
98 • ~ . Psihi~ke funkcije i njihovi poreme~aji 154
17.2.1. Arterioskleroza (ateroskieroza) mozga V ~ ~ 26.1. Opa~anje (percepcija)
1 7.2.2. Prolazne ishemije mozga 99 154
100 ~ 26.1 .1. Poreme~aji opa~anja 156
17.2.3. Infarkt mozga
1 7.2.4. Intrakranijalna krvarenja 102 ~ V
~a. 26.2. Pafnja
~6.2. 1. Poreme~aji pafrje 161
105 162
18. Poremecaji ±ivaca, korenova i snopova fivaca
105 ~ ~ 26.3. Mi~Ijenje 163
18.1. Poliradikuloneuritisi I polineuritisi
18.1.1. Poliradikuloneuritis (Polyradiculoneuritis) 105 ~. ~ Poremec~aji mi~Ijenja 165
106 ~ Pamcenie 168
18.2. Zapaljenje nerava (Polyneuritis, neuritis) VVI~

18.3. Povrede I oboijenja perifernih nerava 107 9 ~12o.4.i. Poremec~aji pam~enja 1 70

107 ~ 126.5. Inteligencija 171
18.3.1. Povrede I oboijenja kranijalnih nerova
109 ~ ~ Poreme~aji inteligencije 1 74
18.3.2. Povrede i oboijenja spinalnih neravo
19. Bolesti mi~icno-±iv~ane spojnice
~ Ose~anja (emocije) 176
~ ~a~.~661 Kiosifikacija ose~anja 179
i bolesti mi~ica (Neuromi~icna oboljenjci) 112
113 ~
Podela emocija (ose~anja) premo trajanju 181
19.1. Progresivna distrofija mi~ic~a
115 ~ ~‘~26.6.3. Poremec~aji afekta 183
19.2. Mijasteni~a (Myasthenia gravis pseudoparolytica)
117 ~ Voija 185
19.3. Polimiozitis (Polymiositis) V

118 • ~j1-26.7.1. Poreme~aji vol jne oktivnosti 185

20. Mo±dana paraliza i drugi sindromi paralize
20.1. De~a cerebralna paraliza 118
V
I q ~.‘24.8.
V Instinkti, nagoni I motivi
~ 26.8.1. Podela nagono
187
119 ~ 189
20.1 .1. Litlova (Liffle) bolest V’~

123 ~ i~j26.8.2. Poreme~aji nagona 189

21. Traumatske povrede mozga i ki~mene mo±dine
123 ‘ Svest 194
21.1. Potres mozga (Commotlo cerebri)
124 j~ ~ Poreme~aji svesti 196
21.2. Kontuzija i Ia~eracija mozga (Contusio et Iaceratio cerebri) ~ I 4
21.3. Kompresija mozga (Compressio cerebri) 125 ~ ~M~entaIne bolesti 199
21 .3.1. Epiduralno krvarenje (Haemorrhagia epidura~is) 125
126 27. Klasifikacija mentalnih bolesti 200
21 .3.2. Subduralno krvarenje (Haemorrhagia subduralis) Neurotski, sa stresom povezani i somatoformni poremecaji (Neuroze) 203
127
~: 28.~i.
~.
21.4. Traume ki~mene mo~dine Kiosifikacija 207
22. Intrakranijalni tumori 128 U V ,
V~IU
.1. Fobicni anksiozni poremeca~i (Fobi1e I fobicne neuroze) 207
23. Intoksikacije centralnog nervnog sistema 132
VI .2. Drugi anksiozni poreme~aji 211
23.1. Sindrom kome 132 • •- II
II
.3. Qpsesivno—kompulzivni poreme~aji (Prisilne neuroze) 215
23.1 .1. Klasifikacija koma prema uzrocima 133 VV•IL
.4. Reakcije no te~ak stres I poreme~aji prilagodavanja 216
24. Psihomotorria retardacija 136 IV

~ 28.1 .5. Disocijativni (konverzivni) poreme~aji Konverziona neuroza (histerija) 221

24.1. Familijarna amauroti&a idiotija 137
~28.1 .6. Somatoformni poreme~aji 228
24.2. Kretenizam (Cretinismus) 138 VI
Pu V
III 234
24.3. Fenilketonurija 139 • ml
PU
V r2~..1 .7. Drugi neurotski poreme~oji
-U flu
p
ri~ V
U’
356 iI~
IV
V
 I
- L.
a
— I .3.i27.~ ZIou~otreba lekova far~akomdi~ijà~. — -—

29 Psihoze I 239 ~ ‘~t2t8~- Zav~nost od isparI~ivih rasf,ara~aJ _____

-ì . - -~
.“-. - -. ~. . .
29.1. .Shizofreniia, shtzotipski-~poremecai1 -I - poremecoil sa -sumonutoscu 239 *
31-3 ~ prisustva dr~ga u-organlzmu—-1
— 29 11 Shizofrenijo (Schizophrenia) 239 ‘~31.4: Te~apijski modeli : 3-2-3
“:~. ~ poreme~aj ~- ~247 1 32~ Men!alna higi~enci i socilalna psihiiatriia -H
:~ 29:1..3. Shizppfektiv.ni..poreme~0j . . . ~. . - 32:1E.M~taIno higijena ;. ... -— -— s_as 331
:
L - •
- . .
- -29~2. Bipoldrne psihoze ~ . . .248 ~ 3211..]... Mentalna higi~ena u industri1i ..... a. .33-2-i
..“22!2.1. M~nijbko—de~resWnô. psihozo (P~ych~i~manioco4déP~essiV0) .248 • a. B5~i~
. .
~2~1~2::Me~taIna higijèña u gerijatrili ~— ‘as_a .335’
IL
: - :.29.2;2: CikIoti~ijà
.. : : .‘ . • . 251 a’ ~ Socij~ia~ psihijatrija -. -. 336 S
i~

• 5•aIS• . S
29 2 3 Distimiia - - 252 1RecnIk~poIrnova
~— :;-+--
- - _- - SSW s_us ~o •
I•s_-1l-~
2~3 Perzistentni poremecal sa sumonutoscu 252 Literatura~ ~I5 )E35S
SSISW ‘~‘ Ra
29:3.1. Poranoja .: -, . . .252 ‘,Sadr~ajL RSK •s_.a.s~aS
s_a.ISISR~]~JIS5II
• ~9~3:2rPsihozé~pasijç;Ti~reVqndik0die r r ~; - - . t254 - . - -- .
-.
msas_a~•s maa
ii’ _. — - I I KIll B Ms_ISIS.
SIll 551•
- - 29.r3.3. S~nziti~a~sihoza. odnosa . -—, . .. . . -: - .254 ‘ - —
-—
.
.
BIlK IKIs_s_I
29.3:4:Psiho~a,ikterp?et~iie : 255- ‘ a. — . as .msa•aiasI
- -
I s_aa...s.a aemsa
29:3.5..Ihdüko~oñapsihOZO ~a sumanuto~u (Indukovano psihà~a L ,,k~diId üd~iojè”) .255 I, .~_ - -,-• !_.:___
• •5
..
S
- as_s_a
as_s_a. K S
294 Akut~imo~dani sindrom (Simptomatske psihoze) 256 I as_s_us as_usia
- . s_am ama.
— 29 4 1 Akutni delinium 256 S. -~ - •- rn •
ms.•a w sass
29.4.2.Generativne p~ihoze 257 a - - . . isa •s_a a
:. . . . . a •5S Is_aIlS
~ Progre.siv~id para!iza..(~a.rdiysis progressivq) . : 25~ ‘
• - - --
—
—
ts_a
•~~aai~
Was
..aaesa ..

itt : 295.:Hro~ni mo~dani sindrom,;. : ss_aaia•a~

. “ a a a•sa.
2~.5.i: Demèr~iOjo Alchojrne?ovog (Aliheimër) tipa 261 I - - - . s_a... a. i.
-
a - ass
296..Réakti’~na ~tahjo 262~ a I. - . -asa.sa
.- .- - I. — ‘ssaaa.aa
•‘ 515 .55l
29.6.1. R~ak~tivr~ psihàie . -- -: 263 I: - —— a. as
a -- - K_SI..
3O~PoremecaII Ii~nosti 265 . ass..
- - — - ass_sass .
30 1 Poranoidni poremecol Iic~iosti 265 - . s_s
- - a_aaa~e
30:2: Shizoidni po.rcm.e~a~ Ii~nosti :265”. - - a as_ass
-. . . - .
a as.... -

.303 Disocitalni poremecal Iicnosti 266 ~ S. - - - — . •5lW~5S

a. • - -— -as. aa~
— as_asas
.30:4. .EñidcidhaIno,~nestdbiIn1 poreme~aj Ii~no~ti 266 K - —•- - Is... ..
~ ~. . . - . . -. - -- 511s..sa
as a
-. . 30.5., Hi~t~ôñi~hi pó~ér~eE&E~j Ii~no~ti~ -. . - . -. .. ‘~ . .266 - I. - -

3p:o.: A’~onkosti~i- po’rê~nec~àj Ii~nosti 26T a • SBS*55

- -- ‘ . . ‘- . -. - . - - . i isa as
a’.
30 7 Anksiozni poremecal Iicnosti 267 • as- -
I • a a
30L8 Zavisni pbremec~ E~iosti I 267 I - -- s_as. S
Wa
31 Mentalni poreme~aII i poremecall pona~OflIa • • Bass
zbog upotrebe psihoaktivnih supstancl (Bolesti zavisnosti) I 268 : I
I,
I.
-
——,

— -
•55 S KS
.
a saw.
.a,
as
~

311 Alkohol olkoholizam — : 270 I a.

a..
a. -.
31.1 Sociiolni aspekti alkoholizma .2~1 a •1
si_a I
. - - - - . - ---— .
a •
1 ~1 .2.AIkoh~I i téIes~do~fènja -- . -. - - - - - ‘. : 282 • - aa.saa
as;. ~.-
a
~i.i.oIn~hoze~ - -- .-~ -. - ~- . 282~~ 5 5I S .
I. a a.
31 1 4 Ostali pshi~atri~ski poremecali uslovlieni alkoholom 288 a
a - -- - - -- - - aas Is
31 2 Zavisnost od droga (Narkomanila) 288 • K. - - - - . ass_a a
- --- . 5551 5
3J :2.1: Ppjqm zavisnpsti. :. : 28~ -: - - ---— • a saa
- -, - - - . - - .
- - - - . as .

‘3.i,.2.2 Z~vi~hbst od opijdta, :. 29H~ -. - - as as

- . . .‘. -. . . L:
- - - --— ~.as_~a a
-. . 31.2.3. Zàvisno~t od kdrkjbiñoidà
31~Z4~ Zavisno~t. od.kdk’aThd
: .:
‘ - - - ....: -.. -. - - 297”
‘3Q2
I - - —.— s_s.5:5 a
- - - - . - .‘ - - . - S1I .5
I — ~‘ -- - - -- - -. -— ssa a’
- .. . -- — s_as:
31 2 5 Zavisnost od stimulatora nervnog sistema 305 , - . - . - - a_a
- - - - --- -- ‘•5a
31:2:6. ‘Zavisnost- od hqlucinogena : : -- -- — a_a
- -. - . - - . - - — .. - - - - - . - - - — as a
as
-. -- caS
-. -- 1

K,
- —- s__I
- I -- - - ---- ——. as
 a
S
as
II ~

‘-a.
I -

1:~~
I-.
-~

Prof. dr sc med. Jovan Bukehc

II_ ~
Neuropsihijatripa

~ ‘~ za III razred med icinske ~kole

I — Petnaesto izdanje, 2012. godina
:~-j~ Izdava~
Zavod za ud2benike
- Beograd, Obili~ev venac 5
www.zavod.co.rs
i III
~IL —

Likovniurednik

1~ mrTijana
TI.1 —
-
.
Dizajn
Branislav Stankovk~ i Tijana Ran~k~
Korice
Branislav Stankovic

i ~1 .• Grafi&o uredenje i prelom

I Milan BjeIanovic~
Lektor
Selma ~oIovk~
Korektor
1 Tatjana Jankovic~

‘I’~
I I!I~
I~I~
Obim: 22 ½ starnparskih tabaka

I Format: 16,5 x 23,5 cm

I Rukopis predat u ~tampu decembra 2011. godine.
Stampanje zavr~enojanuara 2012. godine.
Stampa ,,Mladost grup’, Loznica

I~
II Ii -

ii’;