Doktorska disertacija

1.UVO
Intezivni uzgoj prasadi, u funkciji njihovog uzrasta, karakterišu specifični
ambijentalni zahtevi. Kod vazduha se kontolišu: tempemperatura, relativna vlažnost, brzina
strujanja, sastav gasova, prisustvo patogena, čestica prašine, intenzitet osvetljenja, zračenje i
jonizacija. Prema iskustvenim modelima za regulaciju ovih faktora, postiže se optimalno stanje za
fiziološke funkcije prasadi. U protivnom, nastupaju razne forme stresnih stanja. Stresno stanje
praseta izaziva posebne napore organizma za prilagođavanje ekstremnim vrednostima pomenutih
faktora. Posledica toga je povećanje indirektnih gubitaka uzgojnog ciklusa. Po pravilu, stresna stanja
su posledica kumulativnog dejstva nabrojanih faktora. Radi toga, regulaciji mikroklimata ne treba
prići parcijalno.
Ventilacija uzgojnog prostora direktno utiče na vrednost ambijentalne temperature. Broj
izmena, funkcija je temperature i relativne vlažnosti vazduha (u objektu i spoljnom okruženju), broja
životinja i njihovog uzrasta, prisustva patogena, termoizolovanosti objekta itd. Za optimalnu
kontrolu mikroklimata koristi pravilno projektovan, ugrađen i održavan sistem prinudne ventilacije
prasilišta i odgajivališta. U objektima za uzgoj prasadi, za tri karakteristična godišnja perioda,
prosečna brzina strujanja vazduha je u intervalu 0,05-1,80 m/s.
Relativna vlažnost vazduha predstavlja važan ambijentalni faktor, posebno u hladnom
periodu. Njena optimalna vrednost je 60%. Povećanjem vrednosti iznad 70% raste rizik od
ekspanzije patogena. Značajni gubici (povećan broj veterinarskih intervencije, mortalitet prasadi,
mali prirast itd), rezultat su “desantnog” nastupa aerobnih patogena.
Toplotno stanje vazduha ima značajan uticaj na reproduktivne i produktivne osobine svinja.
Ambijentalna temperatura vaduha je posebno bitan faktor. Ona je jedan od uzroka smrtnosti nakon
rođenja prasadi. U laktacijonom periodu, krmača značajno smanjuje potrošnju hrane pri povećanju
temperature ambijenta iznad vrednosti 18°C. Ova vrednost je permanentna tokom celog perioda u
prasilištu (značajno odstupanje negativno utiče na razvoj legla).
Novorođenom prasetu (tokom prva dva sata), usled samosušenja površine tela, opadne
rektalna temperatura za 2-5°C. Po rođenju, prasetu je potrebno obezbediti ležišni prostor
temperature 35-41°C. Niže temperature ležišta i vazduha u neposrednom okruženju (ispod uzrastom
propisane), izazivaju povećanje potrošnje hrane (posledica intenzivnog odavanja toplote sa tela na
ambijentalno okruženje).
Pri prosečnoj starosti od 30 dana, zalučena prasad premešta se u odgajivalište, sa prirodno
prisutnim stresom odvajanja od majke. Preseljenje podrazumeva prelaz na novu vrstu hrane,
privikavanje na smeštajni prostor i adekvatnu mikrofloru. Zalučena prasad (u značajnom broju
slučajeva), preseljavaju se u zahlađene objekte odgajivališta. Zahlađeno ambijentalno okruženje
povećava efekte stresnog stanja. Radi toga je potrebno njegovo predzagrevanje.
Povećanje temperature ambijenta iznad 21°C uzrok je smanjenju dnevnog prirasta prasadi u
periodu 16-30 kg telesne mase.
Za ostvarivanje efekta »minimalan input-maksimalan output« uzgojnog ciklusa, pored
ukupnog, nameće se pojam lokalnog ambijenta za uzgoj prasadi. Razlika između temperatura
vazduha ukupnog i lokalnog ambijenta bitno se smanjuje sa porastom prasadi. Obzirom na
disproporciju toplotnih zahteva majke i legla, u prasilištu je potrebno definisati međusobne toplotne
granice neposrednih prostora. Radi toga je važan pravilan izbor toplotnog izvora za grejanje prasadi.
Od posebnog interesa je uniformnost temperaturnog polja u ravni za ležanje prasadi.
Negativna razlika između podešene i ostvarne temperature povšine za ležanje, izaziva grupisanje
prasadi (vizuelni znak lošeg zagrevanja).

1
 Zadnjih petnaest godina, u domaćem svinjarstvu se pridaje posebna pažnja upotrebi grejnih
panela. Razne varijante panelnih razmenjivača ostvaruju zadovoljavajući mikroklimat na liniji
krmača–leglo.
Kod IC-zračećih izvora toplote istaknut je problem niskog stepena iskorišćenja efektivno
zračeće energije. Ovo je posledica nepravilne konstrukcije usmerivača IC-zraka i površine za ležanje
prasadi. Za uštedu energije moguća je primena kontrolera njihove aktivnosti. Ona je funkcija
prisustva prasadi i razgraničenih toplotnih zahteva dnevno-noćnih režima.
Kontrolom laboratorijskog ambijenta, moguća je uporedna analiza korišćenih izvora toplote
za grejanje prasadi. Na osnovu rezultata analize bira se optimalno rešenje za definisane uslove
uzgojnog ciklusa. Realizovano temperaturno polje korišćenih izvora toplote predstavlja polaznu
osnovu za njihov izbor i proračun energetskog faktora uzgojnog ciklusa.
Cilj rada je određivanje temperaturnog polja u zoni IC-zračećih i panelnih izvora toplote za
grejanje prasadi. Odgovarajućom tehničkom procedurom, uz poznavanje prirode razmene toplote,
omogućava se poboljšanje konvencionalnih i konstrukcija novih rešenja toplotnih izvora i načina
njihovog pozicioniranja. Panelno grejanje karakteriše problem toplotne inercije. Sistem regulacije
toplotnog ponašanja grejnih panela, omogućava formiranje uniformnog temperaturnog polja, sa
minimalnim odstupanjem u odnosu na referentnu vrednost. Posebno se analizira uticaj lučne
komore, kao dodatnog sredstva (akumulator toplote), na uniformnost ostvarenog temperaturnog
polja i angažovanu energiju posmatranog izvora toplote. Na taj način se pozitivno utiče na
energetske i tehnološke pokazatelje uzgojnog ciklusa.

2
 Doktorska disertacija

2. PREGLED LITERATURE
Ambijentalna temperatura prasilišta je jedan od uzroka smrtnosti nakon rođenja prasadi.
Tokom prva dva sata, usled samosušenja tela, prasetu opadne rektalna temperatura za 2ºC, sl.1.

1.500 g
1.000-1.500 g
1.000 g

Temperatura prostorije 22ºC

Sl.1: Vrednosti rektalne temperature prasadi različite telesne mase, od

momenta prasenja do 35 sati nakon rođenja (Pattison i sar., 1989)

Zbog nepovoljnog odnosa telesne mase prema spoljno-razmenjivačkoj površini tela, prase
raspolaže sa veoma niskim stepenom akumulacije toplote. Ovako nizak stepen, pre svega je
posledica smanjenog intenziteta metabolizma (Bate, 1993).
Prasad izložena niskoj temperaturi, prema Todoroviću: izrazito drhte, leže u gomili i često su
prehlađena. Posledica prehlade je zaostajanje u porastu i povećanje direktnih ili indirektnih, u okviru
ukupnih gubitaka.
Sa povećanjem mase prasadi, smanjuje se njihov zahtev za toplotom. Pri prosečnoj masi 4
kg, prasad izložena temperaturi ležeće površine 30,5°C, konzumiraju prosečno 50 g hrane dnevno.
Pri njenoj temperaturi 28,8°C, masa konzumirane hrane se udvostručava, tab. 1.

Tabela 1.: Dnevno konzumiranje hrane prasadi u zavisnosti od temperature ležišta,

(Pig Topics, 1995).

Količina kozumirane Masa prasadi, kg

hrane, g/dan
4,0 4,5 5,0 6,5 7,5
50 30,5
80 29,8 29,7
100 28,8 28,9 29,0
150 27,3 27,4 27,8
200 25,8 26,4 26,7
250 25,0 25,4
300 24,2

Povećanje temperature iznad 21°C, uzrokuje smanjenje dnevnog prirasta prasadi u periodu
16-18 kg telesne mase (Tobiškova, 1988).
3
 U laktacionom periodu krmače su osetljive na visoku temperaturu ambijenta. Povišenje
temperature sa 21 na 27°C, smanjuje dnevno konzumiranje hrane krmače za 0,6 kg i gubitak telesne
mase 2,5 kg (Lynch, 1997). Potvrda navedenom su istraživanja Sinsbbury i sar., koji tvrde da se
povišenjem temperature ambijenta iznad vrednosti 18°C, količina konzumirane hrane u
laktacijonom periodu, smanjuje za 0,1-0,2 kg. Toplotni stres se negativno odražava na performanse
prasadi (Pig International-Feruary 1987). Upotreba lokalno-zatvorenog (komornog) sistema
grejanja ublažava toplotni stres majke, a obezbeđuje povoljne uslove za prasad. Ukazano je na
značajne razlike između varijanti grejnih izvora prema uniformnosti ostvarenog temperaturnog polja
i utrošku energije. Prednost je data podnom sistemu grejanja. Oblik usmerivača IC zraka kod
zračećih izvora bitno utiče na koeficijent iskorišćenja transformisane zračeće u toplotnu energiju. Pri
tome je akcenat dat ležišnoj površini sa povećanim stepenom akumulacije toplote.
Od domaćih, ističu se istraživanja Potkonjak V. i sar. (1996-2000), koja su obuhvatila
primenu panelnog sistema grejanja i infracrvenih lampi u praktičnim uslovima. Pri poređenju
zagrevanja prasadi sa eliktričnim IC lampama, sistem panelnog grejanja pokazao se pouzdanijim i
jednostavnijim. Ovaj sistem obezbeđuje povoljnije ambijentalne uslove za prasad. Uočen je problem
nehomogenog temperaturnog polja u referentnoj ravni betonskih panela, naročito udaljenih u odnosu
na izvor toplote.
Zagrevanje prasadi u žičanim kavezima odgajivališta farme »Bačko Dobro Polje«, podnim
betonskim panelima, rezultiralo je: povećanim dnevnim prirastom (19,0 g), smanjenom konverzijom
hrane (0,14 kg), smanjenom dnevnom konzumacijom hrane (35,0 g), ređom pojavom proliva
ogledne grupe (25 prema 55), povećanjem završne telesne mase grejane prasadi (105,8 prema 99,5
kg) i manjim brojem tovljenika sa promenama na plućima (5,0 prema 32,5%).
Prema podacima Pig International-February (1996), komparativnom analizom rezultata
eksperimentalnih istraživanja, formiran je model optimalnog izbora sistema za grejanje. Ispitivanja
su obuhvatala zračeće toplotne izvore: električnu IC lampu i gasnu grejalicu sa tečnim gasom kao
energentom. Od grejnih panela posmatrani su: polimerni betonski panel sa električno otpornim
kablovima i višestaznim cevnim razmenjivačem, betonski paneli sa grejnim kablom dužine 7,3-30,0
m, aluminijski i PVC paneli sa toplom vodom kao zagrevnim fluidom.
Prema uniformnosti temperaturnog polja u zoni referentne ravni, najbolje rezultate ostvarila
je varijanta plastika-topla voda: 93% površine 39-41C, 3% površine tolerantnog odstupanja sa 37-
39 C & 41-43C i 3% površine prilično hladnog sa 33-37C. Bliske rezultate ostvarilo je rešenje
Al–topla voda: 84% idealnog i 16% tolerantnog opsega. Loša varijanta je električna IC lampa: 3%
idealnog, 17% tolerantnog i 80% prilično hladnog opsega.Generalno, zagrevanje toplom vodom
ostvarilo je najbolje rezultate, zatim slede električni grejni provodnici u podu, električne IC lampe i
gasne grejalice.
Na osnovu nekoliko izveštaja o tretmanima uzgojnih procesa kod prasadi, (Harvey J.
Hirning i Jensen, 1972), po odobrenju Ilinois farmsko-energetskog Saveta započinju realizaciju
projekta Departmana poljoprivrednog inžinjerstva Univerziteta Ilinois, sa temom uporednih
karakteristika kontrolisanih zračećih grejalica u odnosu na električne panele. Pri tome su obe
varijante posmatrane u frontalno podesivom objektu «otvoren-zatvoren».
Kontrolni kavezi nisu zagrevani, dok su kavezi sa podnim zagrevanjem angažovali najmanji
energetski potencijal. Uočene su razlike kod varijanti različitog nivoa termoizolovanosti panela. Ove
razlike nisu opravdale cenu termoizolatorskog materijala. U kavezima sa visećim zračnim
grejalicama angažovano je 2-3 puta više energije u odnosu na podne panele. Pri analizi podataka
uočene su neznatne razlike između tipova kontrolera zračećih grejalica. Bazni zaklučak ovog testa je
angažovanje više toplote od hladnoćom zahtevane (input-output). Bez adekvatne kontrole, lokacije
objekta i operativnog menadžmenta, nema optimalnog uzgojnog ciklusa u prasilištu i odgajivalištu.
Isti autori su tokom zima 1972-1973 god. poredili kontrolisane i nekontrolisane zračeće
grejalice sa električno zagrevanim podnim panelima. Angažovana snaga ukazuje na značajne razlike
4
u korist kontrolisanih IC-lampi. Dva kontrolera su dizajnirana za simulaciju zahteva prasadi prema
uzrastu, prosečne mase 15 kg. Testiranje je obavljeno u objektima istog tipa. Tri kaveza su
opremljena tajmerom u seriji sa termostatom, dva sa faznim kontrolerom, jedan sa kontrolisanim
zračećim izvorom toplote i 6 sa električno zagrevanim podnim panelima.

Hodna staza

Skladište

Kontrolni

Kontrolni
5,0 5,0 2,5 2,5 0 0

Prazno
Cm Cm Cm Cm Cm Cm
STY STY STY STY STY STY A B C D E F
16 15 14 13 12 11 10 9 8 7 6 5 4 3 2 1

Fazni Podesivi tajmer

- Električni paneli kontroler sa termostatom
STY - Stiropor kao termoizolator u seriji
- Infracrvene lampe sa kontrolom
A – Sa metalnom oblogom, snage 2000 W
B – Kvarcna cev snage 1500 W
C – Kvarcna lampa snage 1600 W
D – Kvarcna lampa snage 3200 W
E – Kvarcna cev snage snage 3000 W
F – Kvarcna cev snage 1500 W

a) b)
Sl.2.: a)-Proporcionalni kontroler, b)-Raspored eksperimentalne opreme (Hirning i Jensen, 1972)

Varijabilni naponski kontroler podešavao je toplotni izlaz rezistora (smeštenog u senzorsku

jedinicu), simulirajući temperaturne zahteve prasadi prema njihovom uzrastu. Pri zagrevanju
kontroler aktivira zračeću grejalicu do postizanja vrednosti struje u zoni nulte tačke. Aktiviranje
toplotnog izvora je u intervalu kontrolisane temperature ± 1ºC. Broj ciklusa ON-OFF zavisio je od
odnosa prosečne ambijentalne temperature i toplotnog fluksa izvora toplote. Odnos ON:OFF
pozicija proporcionalnog regulatora bio je približno 1:1. Raspored kaveza, sa pozicijama pojedinih
sistema kontrole zagrevanja, prikazan je na sl.2b.

Sl.3.: Temperature vazduha na visini 28 cm od poda pri blagim temperaturnim uslovima

(Hirning i Jensen, 1972)

Kod grejanih kaveza prasad su imala veći prirast u odnosu na kontrolne. Angažovana
energija električnih podnih panela bila je priblžno 60% angažovane energije zračećih lampi.
Temperatura merena na 28 cm iznad poda bila je za 1,5-2,0ºC viša u odnosu na temperaturu
vazduha zabeleženu u praznom kavezu, sl.3. Pri prosečnoj ambijentalnoj temperaturi iznad 10ºC,
temperatura merena na 28 cm iznad poda bila je približno ista.

5
 Posebnu pažnju, u skladu sa temom ovog rada, zaslužuje disertacija: «Istraživanje razvoja i
procena tehnološke vrednosti gel jastučića za uzgoj prasadi sa aspekta ponašanja, performansi,
zdravlja i higijene prasadi» (Amsel Urlike,2002).
Cilj rada je bio provera homogenosti ostvarenog temperaturnog polja u zoni kontaktne
površine i termodinamičkih parametara posmatranih varijanti jastučadi. Istraživanja su obavljena u
laboratorijskim i eksploatacionim uslovima. Komparativnom analizom utvrđene su bitne razlike
tipova gel jastučadi, a na osnovu toga izbor optimalne varijante.
Praćene su konvencionalne i novoformirane varijante razmenjivačkih elemenata u
eksploatacionim uslovima dva prasilišta ispitne stanice. Posmatrane su varijante gel jastučadi i
vodenog jastučeta (kao akumulatora toplote) zagrevanih infracrvenim lampama (150 W i 250 W).
Temperaturno polje je praćeno kontinualno infracrvenim kamerama. Posmatrano je: mortalitet
prasadi, pojava zglobnih bolesti, veterinarskih tretmana i utvrđivanje žive mere nakon 7, 14, 21 i 28
dana uzgojnog ciklusa. Određena je maksimalna površinska temperatura i homogenost ostvarenog
temperaturnog polja ispitivanih varijanti toplotnih razmenjivača.

I -Dinamika temperature za vreme zagrevanja sa 150 prema 250 W kod infracrvenih

lampi:
Plavo, svetlo i crno obojena gel jastučad, nakon osam sati inertnog toplotnog stanja, ostvarila
su značajna odstupanja maksimale i minimalne temperature akumulacionog panela, u zavisnosti od
visine vešanja IC-lampe (40, 50, 60, 65 i 70 cm). Ispod jastučadi postavljen je stiropor kao
termoizolator.
IC-lampa 150 W ostvarila je maksimalnu temperaturu 31,34ºC (40 cm visina vešanja) i
29,98ºC (50 cm visina vešanja) nakon uspostavljanja stacionarnog toplotnog stanja (8 h). Varijacija
oko naznačenih vrednosti bila je ≤1%.
Obojenost površine jastučeta zapremine 15 l (oranž, tamnozeleno i crno), pokazala je
značajne razlike: oranž varijanta sa uporedno maksimalnim stepenom refleksije, zatim tamnozelena
i na kraju crna. Nakon osam sati inertnog, postignuto je stacionarno toplotno stanje.
Svetlo gel jastuče nije postiglo stepen akumulacije (apsorcija infracrvenih zraka) plavo
obojenog, sa slabijim koeficijentom apsorpcije u odnosu na oranž varijantu, a posebno mat crnu.
Mat-crno obojena površina jastučeta, sa visinom IC-lampe 60 cm iznad nje, ostvarila je
transformaciju zračeće energije sa koeficijentom 0,88. U okviru 8 h inertnog vremena, ostvarena je
prosečna temperatura površine 34,39ºC.
Prosečno maksimalne temperature svetlog i oranž gel jastučeta bile su 32,0-34,0ºC. Plavo gel
jastuče ostvarilo je prosečnu površinsku temperature u intervalu 38,0-40ºC. Vodena postelja
zapremine 15 l ostvarila je temperaturni interval 33,0-35,0ºC.
Izražena je nehomogenost ostvarenog temperaturnog polja, uz intervalnu vrednost 8ºC. Kod
električnih IC-lampi, izražena je slojevitost po principu nepravilno koncentričnih izotermskih zona,
sa razlikama do 7ºC.

II -Dinamika temperatura sa intervalnom kontrolom toplotnog izvora

Topla vodena postelja, ni približno nije povoljna po koeficijentu toplotne inercije u odnosu
na električno zagrevanje folijarnog panela.

III -Utrošena energija pri zagrevanju vodene postelje u funkciji stepena zasenjenosti
toplotnim izolatorom
Pri zasenjenosti ukupne kontaktne površine posmatranih panela (0; 50 i 100%), ušteda
energije je (0-30-50%); pri potpunoj zasenjenosti posmatranog panela, angažovana snaga u
posmatranom inertnom stanju je 30 W, što je zanemarljiva vrednost u odnosu na električne IC-lampe

6
 IV -Performanse, zdravstveno stanje i stopa mortaliteta prasadi uzgajanih u ispitnoj
stanici pri različitim tehničkim uslovima:
Primena varijanti gel jastučića i vodene postelje, naročito u toku prve dve nedelje uzgojnog
ciklusa, ukazuju na značajne razlike prema uzorcima kontrolnih jedinica bez njihovog prisustva.U
proseku, stopa prirasta po danu, manja je za 39,0 g kod nekontrolisanih uzoraka. Ovaj dnevni prirast
je reduciran pojavom bolesti: diareja, pneumonija i zapaljenje zglobova.
Kod grejane prasadi u kavezima ispitne stanice, nije uočeno povećanje uobičajenih kožnih
ozleda prednjih nogu karakterističnih za klasičan sistem uzgoja.
Procenat izvršenih veterinarskih tretmana uzrokovanih artritisom, reducira se u proseku 5,7-
7,3% u odnosu na klasičan sistem uzgoja.

V – Ponašanje prasadi pri ležanju u odnosu na klasične sisteme:

Prasad su ležala «svako za sebe», što znači približno idealno.

Na značaj upotrebe komornog prostora za uzgoj prasadi u prasilištima ukazuju Jacobson i

Johnston u radu «Save Energy in the Farrowing Room With Hovers». Prenosna komora
predstavlja pregradu postavljenu u delu kaveza za slobodan pristup prasadi. Najveći deo korišćenih
komora je ručna izrada farmera. Za formiranje ovih komora koriste se vodootporna šperploča,
fiberglas i krute PVC ploče. Ozbiljni proizvođači koriste sintetičke materijale pogodne za
održavanje. Pored značajne zastupljenosti, ne postoje precizna istraživanja o njihovim efektima na
polju uštede energije, perfomansi prasadi i menadžment zahteva.
Odgovor na ova pitanja potražili su pomenuti autori istraživačkog centra Minesota. Jedna od
dve identične prostorije opremljena je sa 16 sandučastih komora, na koje su instalirane električne
IC-lampe snage 250 W. U prostoriji je održavana ambijentalna temperatura 23,8ºC, sl.4. U drugoj
prostoriji su instalirane IC-lampe snage 100 W ili mat električne grejalice. Dimenzije ležišnog
prostora svih komora su 0,5x0,9 m. Ležište je od otpadne daske ili reciklirane plastike. Ambijentalna
temperatura prostorije održavana je na 18,3ºC.
Utrošak energije i ostvarena temperaturna stanja kontrolisanih tačaka beleženi su monitoring
sistemom u toku godine.

Sl.4.: Komora za uzgoj prasadi sa instaliranom IC-lampom, Jacobson i Johnston

Istraživanje je obuhvatilo sedam laktacionih ciklusa, sa početnom grupom u kasno i

završnom u rano proleće. Razlike utrošene energije bile su značajne: 43% manje električne energije

7
i 46% manje prirodnog gasa, tj. ukupno 45% manje gubitaka kontrolisanog u odnosu na
nekontrolisani ambijent.
Mortalitet prasadi bio je manji u kontrolisanom u odnosu na nekontrolisan ambijent
(6,5:11,6%). Bazna prednost komore je ublažavanje disproporcija temperaturnih zahteva majke i
legla. Krmače u kontrolisanom ambijentu su konzumirale 0,45 kg manje hrane od krmača u
nekontrolisanom ambijentu.
Posebno interesantnu grupaciju zračećih grejalica su SBM keramičke grejalice, sl.5. Za
prasilišta i odgajivališta ostvaruju visok koeficijent transformacije infracrvenih zraka u toplotnu
energiju i veoma homogeno temperaturno polje u zoni referentne ravni ležišta. Karakterističan je
širok dijapazon podešavanja prosečne temperature u zoni dodira infracrvenih zraka i tela prasadi.
Senzori za kontrolu prisustva prasadi štede do15% energije. Zbog veoma malog učešća konvekcije,
manji su gubici na globalni ambijent. Na taj način je prevaziđena disproporcija temperaturnih
zahteva majke i legla. Transformisana energija IC-zraka povoljno se odražava na stresna stanja pri
dolasku prasadi na svet i u fazi zalučenja. Mortalitet prasadi, usled prignječenja i prehlade, smanjen
je na minimum. Uočene su veoma pozitivne tendencije higijenskih faktora. Stopa prirasta prasadi, u
prasilištu i odgajivalištu, pozitivna je zbog odsutnog balasta u ishrani (kompenzacija lošeg toplotnog
režima). Keramička ploča se zagreva na visoke temperaturne nivoe, sa 30% većim efektom
emitovanja zraka u odnosu na nehrđajući čelik.

Sl.5.: SBM keramičko-gasne grejalice http://www.thewellfedpig.com/ceramicheating.htm

U komori za sagorevanje postavljena su čelična krilca za preuzimanje ostataka toplote u

sagorelim izduvnim gasovima. Na taj način je postignuta visoka vrednost koeficijenta iskorišćenja
gasne energije.
Navedena istraživanja nisu opisala problem toplotne inercije sistema za grejanje prasadi.
Ostvareno temperaturno polje posmatranih izvora toplote reprezentovano je prosečnom
8
temperaturom ambijenta i ležeće površine za prasad. Na taj način nije obuhvaćen pojam osećaja
toplote kod prasadi u zoni lokalno kontrolisanog prostora (temperaturna neutralnost). Za definisanje
ovog pojma neophodno je poznavanje načina prenosa toplote putem zračenja i konvekcije, tj.
ostvarenog prostornog temperaturnog polja lokalnog ambijenta.
U komorno kontrolisanom prostoru, efekat uštede energije pripisan je konvekciji toplote, bez
njene akumulacije.
Relativno malo pažnje je ukazano na kontrolu mikroklimata lokalnog prostora. Bez
kvalitetnog vazduha proizvodnog prostora, nema optimalnog uzgojnog ciklusa. Radi toga, proces
zagrevanja treba da je u korelaciji sa izmenom patogeno zasićenog vazduha. Zatvoreni lokalni
prostor je kompromisno rešenje za optimalne vrednosti skupa kontrolisanih parametara prasilišta.

9
 Doktorska disertacija

3.RADNA

Pri definisanim ambijentalnim uslovima, kao rezultat prenosa toplote putem zračenja i
konvekcije, ostvareno temperaturno polje je karakteristika toplotnog izvora. Uniformnost ostvarenog
temperaturnog polja i njegovo odstupanje od zadane vrednosti, bazni su parametri za izbor toplotnog
izvora u svinjarstvu.
Uniformnost ostvarenog temperaturnog polja zavisi od toplotne inercije grejnog izvora.
Regulacijom uticajnih faktora na prenos toplote smanjuje se toplotna inercija grejnog panela.
Kontrola toplotne inercije grejnog sistema istovremeno je kontrola energetskog inputa uzgojnog
ciklusa u prasilištu i odgajivalištu.
Grejni panel, sa formiranom lučnom komorom iznad njega, ostvariće uniformnije
temperaturno polje u zoni referentne ravni (površine za ležanje), sa značajno smanjenom
angažovanom energijom u odnosu na slobodan panel. Opravdana je primena lučne komore za sve
varijante toplotnih izvora primenjenih u svinjarstvu.

10
Doktorska disertacija

4. MATERIJAL I METOD RADA

4.1. Materijal za ispitivanje:
a) Grejni paneli (“TERMING” Kula):
 betonska ploča bez izolacije pasivne površine,
 betonska ploča sa izolacijom pasivne površine,
 bakarno-cevni gumom zaštićeni grejni panel,
 vodeno PVC jastuče i
 novoformirani betonski radijator panel.
b) Gasna grejalica (“ECO GAS” Subotica).
c) Električna infracrvena lampa.
d) Betonski panel i električna IC-lampa u kombinaciji sa lučnom komorom.

4.2. Metod rada

Formiran je prototip kontrolnog uređaja (sl.6), namenjen:

 distribuciji tople vode podesivoj po protoku,

 merenju protoka po maseno-zapreminskom metodu,
 izboru načina kontrole podešene temperature kontaktne površine grejnog panela,
 podešavanju temperature vode i
 merenju angažovane električne energije.

Sl.6.: Automatski kontrolisan izvor toplote zagrevnog fluida

11
 4.3. Načini održavanja temperature kontaktne površine panela:
a) Konstantan protok tople vode Q=const.
Ulogu elementa za održavanje stacionarnog toplotnog stanja grejnog panela preuzima PI-
regulator sa PID-kontrolerom. Kontrolerom se aktiviraju električni grejači radnog fluida.
b) ON/OFF regulacija Q≠const.
Na odgovarajućem mestu referentne površine panela fiksirana je komorica za merenje
kontaktne temperature. U komoricu je uvučen merni kraj hladno lemljenog termopara sa
pozitivnim temperatunim koeficijentom. Drugi kraj termopara povezan je sa kontaktima
podesivog proporcionalno-integralnog regulatora u intervalu (-50ºC-900ºC).

4.4. Merenje protoka zagrevnog fluida.

Poseban rezervoar aktivne zaprenine 20 l (sa pratećom opremom), ovešen je na davač
mase. Maksimalna kontrolna zapremina radnog fluida podesiva je preko pozicije plovka mernog
rezervoara. Vreme merenja protoka tQ=30 s.

4.5. Merenje rezultantne temperture suvog vazduha i kontaktne površine grejnog panela
Za merenje temperaturnog stanja u zoni proizvoljne tačke kontrolisanog prostora,
formiran je Misenarov cilidrični termometar. Ovaj instrument služio je za kontrolu komorica sa
ugradjenim termoparom, sl.7. Komorice su merile rezultantne temperature kontaktne površine
panela i suvog vazduha u referentnim ravnima kontrolisanog prostora.
Izvršeno je poređenje tri temperaturne vrednosti:

1. Temperatura vazduha pri konvekcionom i prinudnom strujanju.

2. Temperatura vazduha u približnom (bez Al-folije) i potpuno stacionarnom toplotnom
stanju (sa Al-folijom) unutar komorice.
3. Referentna temperatura suvog vazduha unutar cilindričnog termometra.

1
3

Sl.7.: Poluotvorena drvena komorica za merenje rezultantne temperature suvog

vazduha i kontaktne površine posmatranog grejnog panela.
1-metalna obloga cevi 20x20 mm, 2-segment Jelovog drveta, 3-komorica za anuliranje
uticaja toplotnog uzgona, 4-Al folija, 5-termoparski vod.

4.6. Merenje ostvarenih temperaturnih polja grejnih panela i IC-zračećih izvora toplote
Merenje ostvarenih temperaturnih polja kontrolisanog prostora obavljeno je u četiri
referentne ravni: H0, H1, H2 i H3, na svakih 10 cm po dužini i širini posmatrane ravni, sl.8. Za
12
betonski panel dimenzija 100x50 cm, u jednoj ravni je izvršeno 6x11=66 merenja, tj. za ostvareno
prostorno temperaturno polje, ukupan broj mernih tačaka bio je 66x4=264.

30
20
10

Sl.8.: Ravni temperaturnog polja

Za merenje temperature u naznačenim ravnima, konstruisana je metalna ramska

konstrukcija sa nosačima drvenih komorica pomerljivih u tri ravni (tri stepena slobode). Na taj
način obezbeđeno je merenje u zoni bilo koje tačke kontrolisanog prostora, sl.9.

Sl.9.: Ramska konstrukcija za merenje temperaturnog polja

Za merenja rezultantne temperature u zoni izabranih tačaka kontrolisanog prostora,

korišćen je metod »referentne tačke«. Na posmatranom grejnom panelu, utvrđena je zona merne
tačke sa maksimalnom rezultantnom temperaturom kontaktne površine. Ova tačka je mesto

13
postavljanja komorice sa termoparom, sl.10. Termoparski vod, povezan sa PI regulatorom,
održavao je temperaturu u zoni referentne tačke na zadanoj vrednosti, sa temperaturnom
inercijom (-0,3; 0; 0,5). Na taj način obezbeđena je toleranta tačnost merenja, bez obzira na
ukupno trajanje testa. U istu komoricu uvučen je kraj kontrolnog termopara za poređenje sa
regulisanom vrednošćui PI regulatora.

2 3

Sl.10.: Referentna tačka

1-drveno telo, 2-drveni poklopac podesiv po otvorenosti, 3-termoparski vod

Ova tačka podrazumeva precizno merenje rezultantne temperature i uravnoteženosti

toplotnog stanja (toplotna inercija).
Za merenje rezultantne temperature kontaktne površine panela konstruisan je merni
uređaj (u granicama tačnosti do 0,5ºC), sl.11.

Živin termometar

Guma

Posuda

Ulje

Sl.11.: Živin termometar za merenje rezultantne temperature kontaktne površine

Za proveru vrednosti rezultantne temperature kontaktne površine grejnog panela merenih

komoricom, izvršena su poređenja:

 Temperaturne vrednosti u zoni referentne tačke komorice.

 Temperaturne vrednosti u zoni referentne tačke poluotvorene komorice.
 Temperaturne vrednosti u zoni referentne tačke živinog termometra uronjenog u ulje.
14
 Metalna ramska konstrukcija raspolaže sa povećanom apsorpcijom IC zraka, tj.
povećanom količinom akumulisane toplote. Zbog toga nije upotrebljena za merenje ostvarene
rezultantne temperature zračećih izvora. U protivnom, odavanje akumulisane toplote putem
konvekcije i zračenja, rezultira odstupanjem od realnih temperaturnih vrednosti. Radi smanjenja
apsopcione moći, konstruisana je varijanta drvenih nosača sa jednim stepenom slobode mernih
tačaka (smerovi gore-dole), sl.12.

Sl.12.: Drvena ramska konstrukcija za merenje ostvarenog temperaturnog polja zračećih

izvora.

Ostvareno prostorno temperaturno polje, u okviru lučne komore, mereno je pomoću

drvene ramske konstrukcije. Za merenje u ravni Ho, posmatrane su dve varijante:

1. Betonski panel.
2. Posebna termički izolovana metalna posuda sa mat crnim limenim poklopcem.

Betonski panel je posmatran kao:

 Slobodan na podu.
 Slobodan na visini 0,47 m od površine poda.
 Slobodan na visini 0,9 m u odnosu na površinu poda.
 Termički izolovane pasivne površine sa dve vrste izolatora različitih debljina 2, 3, 5 i 6
cm: stiropor i izoterm.

Slot III akvizicije podataka merio je: transmitovane signale relativne vlažnosti
predprostora laboratorije, spoljnog vazduha i temperature suvog vazduha, sl.13.
Svaki test je podrazumevao praćenje toplotne inercije posmatranog grejnog i
akumulacionog panela (kod IC toplotnih izvora). Praćeni su: početna temperatura radnog fluida,
vreme postizanja referentne rezultantne temperature, utrošak električne energije za svaku probu i
brzina strujanja vazduha po referentnim nivoima.
Radi lakšeg poređenja energetskog bilansa posmatranih varijanti, svaki test se završavao
pri istoj akumulaciji toplote u rezervoaru radnog fluida.
Svi podaci, bez automatskog zapisa (po tabelarnom principu), pridodati su imenima
fajlova zapisanih na disku PC računara.
Nakon toga, skup fajlova jednog testa smeštan je u poseban direktorijum sa nazivom
izvršenog testa. Obrada podataka je izvršena u Exscelu i Mathcad-u.
15
 LABORATORIJA tsvani
tsvtr
φv
φh
tsh

tvh
TRm

AP

H
PIR

A tus

L ttp
tsu
A tRT
BETONSKI PANEL tvu
A
tiz tpoda

Sl.13.: Raspored mernih tačaka u laboratoriji, hali i spoljnom okruženju

ttp-davači rezultantne temperature posmatranog panelnog razmenjivača toplote, tpoda-
temperatura poda u zoni panelnog segmenta, tsvani- temperatura suvog vazduha spoljnog
okruženja ( prema potrebi za baždarne temperature ili temperatura radnog fluida na ulazu u
panel), tvu- temperatura vlažnog vazduha u zoni panela, tsu- temperatura suvog vazduha u zoni
panela, tRT-davač kontrolne rezultantne temperature suvog vazduha u komorici(za kontrolu
temperature u zoni referentne tačke održavane PI-regulatorom), tvh-temperatura vlažnog
vazduha u hali, tus-temperatura radnog fluida na usisnoj grani cirkulacione pumpe, tiz-
temperatura radnog fluida na izlazu iz ploče, φh-transmitovan signal relativne vlažnosti
vazduha u hali, tsh-transmitovan signal temperature suvog vazduha u hali, φv-transmitovan
signal relativne vlažnosti vazduha u neposrednom okruženju laboratorije, tsvtr-transmitovani
signal temperature suvog vazduha spoljnog okruženja (sa negativnim temperaturnim
koeficijentom), A-anemometar, TRm-naponski signal masenog davača ka transmiteru (sa
mogućnošću regulacije »polaznog« nivoa).

16
 4.7. Merenje angažovane energije posmatranih toplotnih izvora
4.7.1. Metod parcijalne analize, sl.14:

Polazno stanje T0, h Ostvarena temperatura reperne

tačke panela nakon T1, h

t0 t1

E0 E1

tP0 tRT

a) b)

Završetak testa nakon T2, h Završetak testa nakon T2, h

t2 t2

E2 E2

tRT

c) d)
Sl.14.: Energetski bilans podnih panela u laboratorijskim uslovima

I - Polazno stanje:
 Zabeležen trenutak starta: T0 , h.
 Polazna temperatura vode: t0 , ºC.
 Polazna temperatura površine panela u zoni referentne tačke: tP0 , ºC.
 Polazno stanje električnog brojila: E0 , kWh.

II - Ostvarena temperatura u zoni referentne tačke posmatranog panela tRT , ºC:

 Zabeležen trenutak postizanja temperature tRT pri T1. Time je određeno vreme trajanja
inertnog, tj. početka stacionarnog toplotnog stanja sistema: TRT=T1-T2, h.
 Temperatura vode pri temperaturi u zoni referentne tačke t1 ,ºC.
17
  Temperatura vode pri prvom deaktiviranju grejača, tj. maksimalna temperatura vode
(tmax), ograničena podesivim trofaznim termostatom, ºC.
 Trenutak postizanja tmax (Tmax), h. U proseku je TRT=Tmax. Pri završetku testa, radi lakše
analize, tmax= t2.
 Stanje brojila pri tmax , gde je prosečno Emax≈E1, kWh.

III - Kraj testa, nakon zabeleženog trenutka T2 , h:

 Temperatura vode t2 , ºC, (t2=tmax).
 Stanje brojila pri t2: E2 , kWh.

IV - Gubici toplote za grejni rezervoar i distribucione PVC-cevi ukupne aktivne dužine 3 m.

Rezervoar radnog fluida je kružnog poprečnog preseka sa parametrima:
 Unutrašnji prečnik, D1=0,350 m.
 Spoljni prečnik, D2=0,358 m.
 Prosečna temperatura vode 55ºC, pri stacionarnom toplotnom stanju grejnog panela.
 Visina aktivnog vodenog stuba, hvs=0,65 m.
 Toplotni izolator: stiropor debljine 5 cm.
 Smešten je u oblogu od iveričnog materijala.

Gubici toplote su provereni prema obrascu za prolaz toplote kroz višeslojni zid:

, W (4.1)

kRR-keficijent prolaza toplote za rezervoar i ostale slojeve izolatora prema obrascu:

, Wm-1K-1 (4.2)

gde su: D'nsl i Dnsl - spoljni i unutrašnji prečnici posmatranog sloja izolatora i iverične obloge, m.
Iverična obloga je posmatrana kao poseban sloj iznad stiropora (obuhvatala je stiropornu oblogu
po obodu sa 70% površine). Debljina obloge je 15 mm.
Gubici toplote kroz distribucionu PVC cev (na dužini od 3 m), proračunati su prema
obrascu:

, W (4.3)

Iz toga se dobija jednačina za prolaz toplote:

, W (4.4)
gde su:
 kRC -koeficijent prolaza toplote kod posmatranih PVC cevi za distribuciju tople vode,
 t01v -prosečna temperatura vode i
 tvl -prosečna temperatura laboratorijskog ambijenta.

18
4.7.1.1. Metod obrade podataka pri određivanju toplotne inercije i prenosa toplote sa panela
na laboratorijsko okruženje

A-Inertni vremenski interval do uspostavljanja stacionarnog toplotnog stanja

posmatranog panela:
Vreme uspostavljanja stacionarnog toplotnog stanja, TRT:

TRT = T01 = T1 – T0, h (4.5)

gde su:
T0- početak inertnog toplotnog stanja,
T1-kraj inertnog, a početak stacionarnog toplotnog stanja.

Angažovana električna energija za uspostavljanje stacionarnog toplotnog stanja:

E01 = E1 – E0, kWh (4.6)

gde su:
E1 i E0 očitana stanja električnog brojila u momentima T1 i T2.
Energija E01 obuhvata komponente:

E01 = EPA + EEP + EG01 + EAV, kWh (4.7)

gde su:
EPA-akumulisana toplota posmatranog panela na kraju njegovog inertnog, tj. početku
stacionarnog toplotnog stanja. Količina akumulisane toplote panela funkcija je specifične toplote
njegovog baznog materijala cPB, kJ/kgºK. Dužina vremenskog intervala (T01=TRT), funkcija je:
brzine kretanja radnog fluida kroz zagrevne cevi Vv (m/s), karakteristike materijala
razmenjivačkih cevi, prirasta temperature radnog fluida t01, instalirane snage grejača Pgr, spoljnog
i unutrašnjeg prečnika cevi, razmaka između cevi i njihovog razmenjivačkog oblika u baznom
materijalu (npr. polimerni beton).
Zapremina baznog materijala posmatranog panela VB, sl.15:

VB = a· b ·h – VC m3 (4.8)

VC-ukupna zapremina ugrađenih cevi u beton. Tako je masa materijala:

mB = VB · γB kg (4.9)

γB–zapreminska masa materijala, kg/m3.

Time se dolazi do ukupno akumulisane količine toplote QBPU panelnog grejača, u trenutku T1:

QBPU = mB · cPB · (tRT – tP0) kJ (4.10)

tP0 i tRT-prosečne temperature panela na početku testa i u momentu postizanja referentne

temperature panela.

EEP–deo emitovane toplote panela na laboratorijski kontrolisano okruženje (konvekcije +

zračenje), zbog razlike temperatura površine panela tP01 i laboratorijskog ambijenta. Ovaj proces
je zaletnog karaktera. Uz izvesne aproksimacije, opisan je složenom integralnom funkcijom, sa
19
nezavisno promenljivom tP01. Ova promenljiva obuhvata faktore: konstrukcionog karaktera,
karakteristike materijala i prirodu prenosa toplote za dati odnos sastavnih komponenti. Zbog
relativno lakog određivanja ostalih članova definisanog identiteta, nema razloga za formiranje
kompleksne diferencijalne jednačine.

tv1

tv2
½ dD t
b

a
D1

D2

Sl.15.: Posmatrani grejni panel i razvodne cevi sa unutrašnjim i spoljnim prečnicima.

EG01-deo energije proračunat prema poznatim izrazima za prolaz toplote rezervoara i PVC
distribucijonih cevi.
Ovaj deo energije definisan je izrazom:

EG01 = kG01 · E01, kWh (4.11)

gde je:
kG01-koeficijent učešća energetskih gubitaka za vreme TRT=T01 (prosečna vrednost). On je
funkcija posmatranog vremenskog intervala i temperature radnog fluida, EG=f(T01, t01vode).

EAV-deo energije akumulisan u radnom fluidu na početku stacionarnog toplotnog stanja,

(raspoloživ za dalju raspodelu). Ukupna zapremina radnog fluida u sistemu zagrevanja je:

VU = VR + VC + VCP, m3 (4.12)

gde su:
 VR -aktivna zapremina rezervoara za radni fluid,
 VC -zapremina radnog fluida u PVC cevima i
 VCP -zapremina radnog fluida u cevima panela.

Na osnovu akumulisane energije jedinične zapremine vode ESV (kWh/m3), pri različitim
temperaturama, dobija se:

EAV = VU · ESV, kWh (4.13)

20
B – Stacionarno toplotno stanje grejnog panela u intervalu »T2–T1«
Raspoloživi deo akumulisane toplote EAV i kontrolisani deo dodatne energije grejača ED
(E12=EAV+ED), raspodeljuje se na:

E12 = EE12 + EPA + EAV + EG12, kWh (4.14)

gde su:
EE12 –Emitovana toplota razmenjivačkom površinom panela na laboratorijski ambijent.
EPA –Akumulisana količina toplote panela EPA.
EAV –Akumulisana količina toplote radnog fluida, kao konstantno održavana vrednost.
EG12–Gubici toplote odavane iz rezervoara i distribucionih PVC cevi prema
laboratorijskom ambijentu. Ovde su zanemareni toplotni gubici vode u statičnom
stanju (≈1 m' PVC cevi). Radi toga, apsolutna vrednost ovih gubitaka,
definisana je izrazom:

EG12 = kG12 · E12, kWh (4.15)

gde je: kG12 – koeficijent ukupnih gubitaka toplote stacionarno-toplotnog stanja panela.
Iz prethodno opisanog identiteta dolazi se do podatka o ukupno odavanoj toploti sa
aktivne površine posmatranog panela:

EE12 = E12 + EPA + EAV + EG12, kWh (4.16)

4.7.2. Određivanje efektivno odavane toplote grejnih panela zagrevanih toplom vodom (EE12),
metodom »BAJPASA«
Kao dokaz za prethodno opisanu proceduru, prišlo se određivanju energetskog stanja pri
aktivnom i pasivnom toplotnom stanju grejnog panela. Pasivno toplotno stanje panela ostvareno
je bajpasom između krajeva PVC creva za napajanje i odvod tople vode, sl.14d. Pri tome su
ekvivalentna polazna i krajnja stanja posmatranih varijanti. Angažovana energija, emitovana
putem razmenjivačke površine panela, definisana je izrazom:

EE12 = EP – EBP, kWh (4.17)

gde su:
 EP – Ukupno angažovana energija aktivnog panela, kWh.
 EBP – Ukupno angažovana energija bez panela, kWh.

4.7.3.Određivanje angažovane energije kod posmatranih varijanti IC- izvora toplote

Kod gasne IC-grejalice beležen je maseni protok gasa, g/s. Na osnovu toplotne moći
gasa, definisana je ukupno oslobođena energija. Uz poznat stepen korisnog dejstva posmatrane
gasne grejalice, dobija se podatak o oslobođenoj toploti. Samo deo ove energije je efktivan. S
zadovoljavajućom tačnošću, on je određen na bazi realizovanog temperaturnog polja
akumulacionog panela i posebno formirane akumulacione posude.
Kod električne IC-lampe, određena je efektivna toplota na bazi realizovanog
temperaturnog polja akumulacionog panela i formirane akumulacione posude.

21
 Doktorska disertacija

5. REZULTATI ISTRAŽIVANJA SA

5.1. Osećaj toplote kod prasadi

U prasilištima i odgajivalištima, zagrevanje zračenjem obavlja se podnim panelima ili
gore kačenim zračećim izvorima toplote. Zračeća grejna izvorišta karakteriše visoko
temperaturno polje emitujućih panela, sa usmereno kontrolisanim dejstvom zraka.
Razmena toplote između tela više i manje vlažnosti (svinjsko telo-ambijentalno
okruženje), vrši se istovremeno zračenjem, konvekcijom i isparavanjem. Zbog toga, ona ne zavisi
samo od temperature vazduha merene običnim termometrom.
Osećaj toplote, kod toplokrvnih bića u kontrolisanoj sredini, vezan je za pojam
rezultantna temperatura. Njena vrednost uzima u obzir promenljive veličine posmatranog
ambijentalnog okruženja: fiziološko stanje čoveka (učesnika u tehnološkom procesu), prasadi
prema uzrastu i osobine odabranog sistema uzgoja (vrsta poda, ventilacioni sistem, lučna komora
i dr.)
Telo svinje odaje toplotu uglavnom zračenjem, konvekcijom i isparavanjem, pri čemu
osećaj toplote jedinke zavisi od:

1. Temperature pregrada (zidovi, plafon, prozori i vrata, komponenti za distribuciju

vazduha u procesu ventilacije), tp.
2. Temperature vaduha, tv.
3. Vlažnosti vazduha, φv.
4. Brzine kretanja vazduha, vv.

Reprezent osećaja toplote je rezultantna temperaturom vazduha tr. Ona predstavlja

zajedničku temperatura suvog i vlažnog termometra u ekvivalentnoj sredini, u kojoj je
temperatura pregrada približno jednaka temperaturi nepokretnog i vlagom zasićenog vazduha:

tr=f(tp, tv, φv, vv) (5.1)

Za sredinu u kojoj je tp=tv, φv=100%, Vv=0 i tr=tp=tv.

Relativno složena razmatranja postaju mnogo jednostavnija, ako se uzmu u obzir

optimalne vrednosti baznih ambijentalnih faktora u objektu za uzgoj prasadi. Posebno važan
ambijentalni faktor je brzina kretanja vazduha. Njena prosečna vrednost 0,05-0,80 m/s, u procesu
optimalne ventilacije kontrolisanog prostora, zadovoljava navedeni identitet bez njenog prisustva.
Približno proporcijalno povećanju temperature vazduha, povećava se zahtev za njegovom
brzinom strujanja. Pri stanju: »niska relativna vlažnost–visoka temperatura vazduha«, poboljšava
se efekat razmene toplote tela prasadi sa okruženjem, a na taj način izbegava toplotni udar.
Literaturno definisani uslovi komfora, za životinje sa ograničenim kretanjem, zanemaruju
učešće zračenja usled isparavanja. U tom slučaju, osećaj toplote ne zavisi od relativne vlažnosti
vazduha kontrolisanog prostora. Značaj kontrole ovog faktora u granicama 50-70%, vezan je za
prisustvo patogena u vazduhu. Sa aspekta zračenja, za posmatrani objekat »prasad+majka«,
samo u oblasti »neutrlne temperature«, ovaj faktor moguće je u potpunosti izbaciti kao nezavisnu
promenljivu posmatranog identiteta. Pri povišenim vrednostima temperature i relativne vlažnosti
ambijentalnog vazduha, prasad mogu doživeti »temperaturni udar. Sa povećanjem relativne
vlažnosti i smanjenjem temperature okruženja, obavezno dolazi do prehladnih procesa, koji
značajno utiču na tok uzgojnog ciklusa.
22
 Za definisano aproksimativno stanje, osećaj toplote od strane majke i prasadi zavisi od
temperature pregrada i vazduha. U ovom slučaju, zapisani identitet predstavlja »rezultantnu
temperaturu suvog vazduha« tsr, kao funkciju dve promenljive:

tsr=f(tp, tv) (5.2)

Kod prosečnog praseta, osećaj toplote je funkcija srednje temperature pregrada

posmatranih iz centra njegovog tela i temperature vazduha, tj.:

tsr=(tpsr+tv)/2 (5.3)

gde je: tpsr-srednja temperatura pregrada posmatranih iz težišta tela praseta.

Kontrolisani prostor, sa odgovarajućim odnosom temperature pregrada i njegovog
vazduha, izaziva identičan osećaj toplote prasadi kao u »referentnom« prostoru (sa istim
temperaturama pregrada i vazduha) , sl.16.
Za postizanje rezultantne temperature suvog vazduha (npr. 18°C), vazduh treba da bude
na višem temperaturnom potencijalu, tj. većoj vrednosti od niza 19, 20, 21°C u funkciji: spoljne
temperature vazduha, izolacionih karakteristika zidno-tavanskih pregrada i karakteristike
toplotnog izvora.
Za razliku od prenosa toplote konvekcijom, kod zračenja je ispoljena karakteristika
usmerenog zagrevanja. Srednja temperatura pregrada, posmatranih iz definisane tačke, može biti
viša ili niža od temperature vazduha. Ovo zavisi od položaja odredišne tačke i značaja
temperature površina koje zrače.
Pri jednakoj rezultantnoj temperaturi suvog vazduha, tj. kod jednakih osećaja ugodnosti
za prasad, zagrevanje zračenjem omogućava udisanje hladnijeg vazduha u odnosu na zagrevanje
konvekcijom.

tp=20˚C tp=21˚C tp=18˚C

tv=16˚C tv=15˚C tv=18˚C

21˚C 21˚C

20˚C 20˚C 18˚C 18˚C

20˚C 21˚C 18˚C

Sl.16.: Kontrolisani prostor sa istim osećajem toplote tsr = (tpsr + tv) / 2

Navedena konstatacija predstavlja baznu prednost sistema zagrevanja putem zračenja u

odnosu na više zastupljenu konvekciju. Prednost se ogleda kroz olakšanje egzotermičkih reakcija
pluća kod uzgajane prasadi. Ovim se bitno utiče na ukupne gubitke uzgojnog ciklusa.
Kod čoveka, učesnika u procesu uzgoja prasadi, dokazana je prijatnost udisanja svežeg u
odnosu na topao vazduh. »Težak vazduh« predstavlja neprijatan osećaj homeoterma u prostoru sa
23
hladnim pregradama i visokom temperaturom vazduha (rezultantna temperatura suvog vazduha u
granicama neutralnosti).

5.2. Ostvareno ravansko i prostorno temperaturno polje toplotnog izvora za grejanje prasadi
Temperaturno polje predstavlja toplotno stanje posmatranog izvora toplote. Pri
posmatranju toplotnog ponašanja izvora toplote (interakcija sa neposrednim okruženjem),
ostvareno temperaturno polje moguće je posmatrati kao ravansko ili prostorno.
Ostvareno temperaturno polje, u tehničkom smislu reči, rezultat je fizičke forme tela koje
odaje toplotu (npr. električne IC-lampe, sl.17).

IC

Sl. 17.: Ostvareno temperaturno polje električne IC-lampe «trokraki kornet»

Za prase, kao objekat zagrevanja, uglavnom se iznose podaci o prosečnoj temperaturi

neposrednog ambijenta i kontaktne površine na kojoj ono leži. Literaturni izvori nisu uzimali u
obzir efekte zračenja u oblasti niskotemperaturnih područja (ispod 100ºC). Obzirom da svako telo
odaje energiju zračenjem (prema intenzitetu zagrejanosti), ne može se realno suditi o uticaju
toplotnog izvora na telo praseta, samo na osnovu temperature suvog i vlažnog vazduha (izazvane
konvekcijom). Radi toga, prišlo se metodu merenja rezultantne temperature suvog vazduha u
kontrolisanoj zoni izvora toplote i suve rezultantne temperature kontaktne površine na kojoj ono
leži.
Posebno je važan pristup merenju rezultantne temperature suvog vazduha i kontaktne
(referentne ravni) površine za ležanje prasadi, pri upotrebi zračećih izvora toplote. Realno
temperaturno stanje u zoni merne tačke, opisano je neutralnim toplotnim uticajem mernog
sredstva. Pri merenju podnih panela u oblasti niskog i zračećih izvorišta u oblasti visokog
temperaturnog područja, formirane su dve vrste ramskih konstrukcija sa nosačima mernih
komorica. Kod podnih panela nosači su od metala, a kod zračećih izvora toplote upotrebljen je
drveni materijal sa niskim stepenom akumulacije toplote.
Biološki zahtevi prasadi tokom njihovog uzgoja u prasilištu bitno se menjaju (naročito u
prvih 15 dana). Ovde su izraženi zahtevi prema uravnoteženosti temperaturnog polja, sa veoma
uskim intervalom dozvoljenog odstupanja prosečne rezultantne temperature podloge za ležanje
(maksimalno 1,0ºC).
24
 Za opis ostvarenog temperaturnog polja izvora toplote, koristi se prikaz realnog
nesimetričnog tela. U tehničkom smislu reči, ovaj prikaz podrazumeva minimalno dve, od
mogućih tri projekcije :
 ortogonalana,
 frontalna i
 periferna

FRONTALNA PROJEKCIJA

29

27

Temperatura, C
25

23 27-29
25-27

23-25
21
21-23
19-21
19

PERIFERNA PROJEKCIJA
29

27
Temperatura, C

29
25

23 27-29 27
25-27
Temperatura, C

21
23-25 25
21-23 23-24
19
19-21
23 27- 29 22-23
25- 27 21-22
21 23- 25 20-21
21- 23

19- 21
19

Temperatura k ontak tne površine: Ho

Sl.18.: Ortogonalna, frontalna i periferna projekcija ostvarenog temperaturnog polja IC-

lampe

Osim deskriptivnog aspekta, prostorni prikaz temperaturnog polja ne omogućava analizu

bitnih statističkih pokazatelja: standardna devijacija, trend linija sa zapisom njene jednačine i
koeficijentom korelacije R2. Za automatsku kontrolu interakcije toplotnog izvora sa neposrednim
okruženjem, potrebno je poznavanje prenosne funkcije ostvarenog toplotnog fluksa. Radi toga su
korišćene frontalne i periferne projekcije, sa linijama ekstremnih i prosečnih vrednosti izmerene
matrice temperatura.
Značaj poznavanja ostvarenog prostorno-temperaturnog polja izvora toplote višestruk je:

 Jasno toplotno ponašanje razmenjivačkog elementa pri promeni brzinskog polja

vazduha kod otvorenog lokalnog ambijenta za uzgoj.
 Preventivni obračun energetskog faktora kontrolisanog prostora, kJ.
 Uticaj ukupnog na lokalno kontrolisan prostor objekta za uzgoj, pri stepenu
pokrivenosti kontaktne površine telima prasadi.
 Opravdanost sistema automatske regulacije grejnog sistema.

5.3. Karakteristike uređaja za distribuciju tople vode

Laboratorijski uređaj za zagrevanje radnog fluida sastoji se od metalnog rezervoara
efektivne zapremine 50 l, sa zakretnim termoizolovanim poklopcem (za kontrolu zagrevanja
radnog fluida i komponenti smeštenih u rezervoar). U donjoj zoni, ugrađene su cevi za usis i
vraćanje tople vode, sa električnim grejačem G2=2 kW, sl.19.
25
 Dm

P2

PMP

P1
PC
V1

TP3
CP1
V2
G1

S TT
AP
TRm
G2
K

PIR
AV1

AV2
TPo
CP2

V3 V4

KRT

BETONSKI PANEL

Sl. 19.: Funkcionalna šema uređaja za distribuciju tople vode sa propratnom mernom
opremom

Radi homogenog zagrevanja radnog fluida (konstantno u cirkulacionom režimu),

postavljen je električni grejač iste snage na 2/3 visine vodenog stuba, gde se završava povratni
vod. Grejači su kontrolisani od strane trofaznog analognog termostata TT. Temperaturna inercija
termostata je ±2,5ºC u odnosu na podešenu temperaturu radnog fluida. Njegova temperaturna
sonda postavljena je u zonu povratnog mlaza vode. Održavanje konstantnog nivoa vode u
rezervoaru vrši se: plovkom P1, polužnim naizmeničnim mikroprekidačem PMP i
elektromagnetnim ventilom V2 (nalazi se pod pritiskom gradske vodovodne mreže ≈4 bara). Za
slučaj nepredviđenog dotoka radnog fluida, ostavljena je prelivna cev PC, sa odvodom u
kanalizacionu mrežu. Pri merenju protoka, tj. snižavanju nivoa vode u rezervoaru, predviđene su
blokade njenog priliva. Na usisnu cev postavljena je cirkulaciona pumpa CP2 sa prigušnim
ventilom. Cirkulaciona pumpa je opremljena tropozicionim mikroprekidačem za promenu
protoka radnog fluida (promenom broja obrtaja radnog kola u dijapazonu 0,5-4,0 m3/h). Ova tri
podatka nisu dovoljna za preciznu definiciju funkcionalne zavisnosti toplotne inercije grejnih
panela i protoka radnog fluida. Shodno tome, prigušnim ventilom je definisan broj mernih tačaka.
Potisni vod cirkulacione pumpe CP2, vezan je sa T-razvodom na usisne grane elektromagnetnih
ventila 1/2" V1 i V3.
Poseban rezervoar aktivne zaprenine 20 l (sa pratećom opremom), ovešen je na davač
mase Dm, sl.19. Cevi za dovod i odvod radnog fluida, postavljene su u poziciju masenog
rasterećenja od strane rezervoara. Na taj način nije bilo odstupanja u raspodeli njihove mase pre i
u toku merenja. Maksimalna kontrolna zapremina radnog fluida podesiva je preko pozicije
26
plovka P2. Promena pravca radnog fluida, pri merenju podešenog protoka, vrši se analognim
kuglično-polužnim ventilima AV1 i AV2. Preko odgovarajućih polužnih mikroprekidača,
obezbeđene su blokade za nepravilno izabrane pozicije analognih ventila. Istovremenim
zakretanjem poluga ventila, radni fluid se usmerava ka mernom rezervoaru. Davač mase (u
funkciji vremena), daje naponski signal ka transmiteru TRm. Signal se podešava u oblik
prihvatljiv slotu III akvizicije podataka, gde se vrši njegov zapis u vremenskim intervalima 1/60
s. Pri postizanju ograničene zapremine mernog rezervoara, automatski se zaustavlja rad
cirkulacione pumpe CP2. Nakon toga, analogni ventili se vraćanje u prethodnu poziciju. Preko
odgovarajućeg tastera, aktiviraju se cirkulaciona pumpa CP1 i elektromagnetni ventil V1. Time se
izmereni radni fluid vraća u bazni rezervoar. Po isticanju radnog fluida iz mernog rezervoara (do
kontrolisane minimalne zapremine), automatski se deaktiviraju CP1 i V1. Zatim dolazi do
aktiviranja cirkulacione pumpe CP2, sa pozicijama ventila V3 i V4, koje obezbeđuju smer tople
vode kroz posmatrani panelni razmenjivač.
Formirani laboratorijski izvor toplote pokazao je visok stepen pouzdanosti. Predviđena je
mogućnost njegove nadgradnje prema zahtevima novih istraživanja.

5.4. Toplotna inercija u zoni referentne tačke panela zagrevanih toplom vodom
Temperatura u zoni referentne tačke funkcija je uzrasta prasadi. Uniformnost ostvarenog
temperaturnog polja razmenjivača toplote, direktna je funkcija njenog prenosa od strane
zagrevnog fluida na kontaktnu površinu. U praksi, posmatrani panelni elementi nisu zadovoljili
kriterijum optimalne uniformnosti ostvarenog temperaturnog polja (kako u kontaktnoj, tako i u
posmatranim ravnima H1, H2 i H3). Ostupanje stvarne od podešene vrednosti temperature u zoni
referentne tačke, nadalje se naziva temperaturni histerezis ili temperaturna inercija. Uticajni
faktori na toplotnu inerciju posmatranog sistema su:

 Vreme uspostavljanja stacionarnog toplotnog stanja.

 Toplotna inercija objekta (termoizolacija zidova, ekspozicija staklenih površina i dr.)
 Materijal i konstrukcija cevno-razmenjivačke mreže sa njenim dimenzijama.
 Vrsta zagrevnog fluida.
 Viskozitet radnog fluida.
 Temperatura zagrevnog fluida.
 Protok zagrevnog fluida.
 Način regulacije temperature u zoni referentne tačke (Q=const. ili Q≠const).
 Inercija regulacionog elementa sa definisanim temperaturnim histerezisom.
 Otvorenost panelnog elementa prema ambijentu (sa ili bez komornog dodatka).

Kontrolom sistema zagrevanja utiče se na prosečnu vrednost parametara ostvarenog

ravansko-prostornog temperaturnog polja toplotnog izvora, a time na «input-output» uzgojnog
ciklusa prasadi u prasilištu i odgajivalištu. Optimalna kontrola sistema zagrevanja podrazumeva
poznavanje njegovog toplotnog ponašanja.

5.5. Održavanje temperature kontaktne površine panela pri Q=const.

Ovaj način regulacije karakteriše pojava neuravnoteženih temperaturnih vrednosti oko
zadane vrednosti za temperaturu kontaktne površine panela. Uočeno je značajno odstupanje na
početku inertnog intervala. Sa produženjem vremena, ova razlika je pokazala tendenciju
smanjenja.
27
 5.6. Održavanje temperature kontaktne površine panela pri Q≠const.
Ovim sistemom regulacije postignuta je dobra kontrola rezultantne temperature kontaktne
površine panela sa odstupanjem 0,12ºC.

5.7. Merenje protoka zagrevnog fluida.

Pri merenju protoka radnog fluida izvršeno je baždarenje linearnog davača mase sa
aktiviranim merno-zapisnim sistemom. Radi toga je na transmiteru definisano nulto stanje, tab. 2.
Nakon merenja njene temperature, voda je menzurom zapremine 1 l ubacivana u mernu posudu.
Davač mase daje informaciju o naponskom signalu, nakon svakog dodavanja jedinične
zapremine. Gustina vode, ne menja se značajno do temperature 60ºC (pri normalnom
atmosferskom pritisku), pa se uzima ρH O ≈1 kg/l.
2

Tabela 2.: Bazni podaci o baždarenje davača mase u svrhu određivanja

protoka radnog fluida.

Zapremina Napon, U Temperatura Razlika između Zapreminsko-

vode, V vode,th2O dva naponski
međustanja koeficijent, kUV
l V ºC V/l
0 -0,0026140 18,616 1–2 0,0812508
1 0,0786368 18,514 2–1 0,0809931
2 0,1596299 18,417 3–2 0,0806872
3 0,2403171 18,400 4–3 0,0799534
4 0,3202705 18,273 5–4 0,0823636
5 0,4026341 18,287 6–5 0,0796193
6 0,4822534 18,238 7–6 0,0815617
7 0,5638151 18,192 8–7 0,0794933
8 0,6433084 18,108 Prosek=> 0,0807403

Iz tabele 2. usvaja se prosečna vrednost naponsko-zapreminskog koeficijenta i uvrštava u

izraz za maseno naponski koeficijent km:

, V/kg

(4.1)

Tako je maseni protok definisan izrazom:

, kg/s (4.2)

gde su: U0, T0–očitane vrednosti za napon u posmatranom trenutku T0.

Obzirom na izmerenu temperatura radnog fluida tH O za proizvoljno stanje (pri usvojenoj

2 0

vrednosti za ρH O), zapreminski protok definisan je izrazom:

2

28
 , m3/s (4.3)

U = f (T)

Napon, V
U0

α
T0 T
Vreme, s

Sl.20.: Zavisnost parametara pri određivanju protoka radnog fluida

Vrednost ugla α (sl.20), definisana je izrazom:

(4.4)

Tačnost dobijenih rezultata dokazana je oblikom dijagramske linije. Kod svih merenja
ostvarene su prave linije.

5.8. Poređenje rezultata merenja poluotvorene komorice i Misenarovog termometra, pri

određivanju rezultantne temperture suvog vazduha
Za merenje realnog temperaturnog stanja u zoni bilo koje tačke kontrolisanog prostora,
konstruisan je Misenarov cilidrični termometar, sl.21.

29
 3
4
2
4
4
8
H 7
6
5
1

Sl.21.: Kontrolni termometar rezultantne temperature suvog vazduha

D=7 cm -prečnik cilinra, H=20 cm – visina cilindičnog termometra, 1-telo cilindra od
mat crnog čeličnog lima debljine 0,2 mm, 2-steznik za podešavanje visine mernog vrha
termopara u telu cilindra, 3-cevni nosač za ukrućenje termoparskog voda, 4-Termoparski vod,
5-drvena vođica, 6-klizeća vođica, 7-metalni nosač poluotvorene drvene komorice mernog
kraja termopara bez uticaja konvektivnog strujanja vazduha, 8- metalni nosač poluotvorene
drvene komorice mernog kraja termopara sa uticajem konvektivnog strujanja vazduha.
Ovaj uređaj je služio za kontrolu temperaturnih komorica sa ugradjenim termoparom.
Komorice su merile rezultantne temperature kontaktne površine panela i suvog vazduha u
referentnim ravnima ograničenog prostora. Rezultantna temperatura suvog vazduha i kontaktne
površine panela, reference su za prenos toplote zračenje+konvekcija. Ovaj podatak je pokazatelj
osećanja toplote posmatranih homeoterma.

Rezultati poređenja:

 Izmerene vrednosti suve rezultantne temperature u cilindičom termometru i formiranoj

komorici, razilazile su se na prvoj decimali (bez obzira na prisustvo Al-folije poluotvorene
drvene komorice i promenu brzine vazduha u zoni merne tačke).
 Izmerene vrednosti temperature vazduha u granicama strujanja 0,05-1,80 m/s, odstupale
su u intervalu 3ºC (odnos između temperatura u zoni tri odredišne tačke), za približno istu
prosečnu temperaturu laboratorijskog ambijenta.

30
 5.9. Rezultati poređenja temperaturnih vrednosti u zoni komorice referentne temperature,
u zoni poluotvorene komorice i živinog termometra uronjenog u posudicu sa uljem
Merene vrednosti u zoni komorice referentne temperature i poluotvorene komorice,
razlikuju se 0,12ºC u odnosu na izmerenu temperaturu živinim termometom. Poređenje
temperatura obavljeno je pri pravilnoj nalegnutosti mernih krajeva termoparova na posmatranu
površinu. Radi tačnosti uporednih merenja, posuda u koju je uronjena merna sonda živinog
termometra, izložena je 4 h uticaju odavane toplote na površini grejnog panela.

5.10. Poređenje temperaturnih vrednosti slobodne drvene komorice, na metalnom i drvenom

nosaču .
Temperatura vazduha je viša za 3-5ºC kod komorice na metalnom nosaču, u odnosu na
slobodnu i sa drvenim nosačima, gde je bila identična.

5.11. Poređenje temperature vazduha ispod lučne komore izmerene komoricom na

metalnom i drvenom nosaču
Drvena komorica na metalnom (u odnosu na drveni nosač), pokazivala je pozitivno
odstupanje 3ºC. Radi toga, pri utvrđivanju prostornog temperaturnog polja ispod lučne komore,
korišćena je varijanta drvene ramske konstrukcije.

5.12. Poređenje rezultata dobijenih metodom «BAJPASA» i parcijalnom metodom za

prenos toplote sa panela na laboratorijsko okruženje
Poređeni rezultati su međusobno odstupali 1,5-2%.

5.13. Ostvarena temperaturna polja u aktivnoj zoni posmatranih izvora toplote pri
određenoj toplotnoj inerciji

Napomena:

Za dijagrame temperaturnih polja važi LEGENDA:

___ tmax -linija maksimalnih temperatura u zoni mernih mesta panela,

___ tmin -linija minimalnih temperatura u zoni mernih mesta panela,
___ tsr -linija poprečno-prosečnih temperatura u zoni mernih mesta
___ Yk -trend linija proseka matrice temperatura
___ tx -prosek matrice temperatura panela 31
5.13.1. Ostvareno temperaturno polje betonskog panela u referentnim nivoima na PVC podu,
bez termoizolovane pasivne površine
Formirano temperaturno polje betonskog panela u referentnoj ravni Ho, pokazalo je
tendeciju neuravnoteženosti, obzirom na prosečne temperature u zoni referentne tačke,
tprRT=38,02ºC. Prosečna temperatura matrice izmerenih vrednosti bila je txo=33,36ºC, sa
standardnom devijacijom σxo=3,52ºC, sl.22.
Odstupanje prosečne temperature matrice mernih odredišta, od podešene vrednosti u zoni
referentne tačke tpRT=38,00ºC, bilo je ∆t=4,63ºC. Ovo odstupanje se negativno odražava na
konverziju hrane i zdravlje prasadi, posebno u prvih dve nedelje uzrasta. Odstupanje je najviše
izraženo u perifernoj zoni aktivne površine betonskog panela. Posledica je nepravilnog
pozicioniranja i rasporeda cevno-razmenjivačke mreže ugrađene u beton.
U ravni H1, kao rezultat efekata «zračenje+konvekcija», ostvarena je prosečna
rezultantna temperatura suvog vazduha tprH1=24,19ºC, sa standardnom devijacijom σH1=0,95ºC
(sl.23). Vrednosti formiranog temperaturnog polja zavise od brzine vazduha. Njena vrednost, u
posmatranoj ravni, bila je Vv1=0,1 m/s.
Ravan H2, karakteriše uniformnije temperaturno polje, sa prosečnom temperaturom
matrice mernih tačaka tprH2=23,26ºC i standardnom devijacijom σH2=0,69ºC. Ovo je posledica
smanjenog inteziteta toplotnog uzgona vazduha, sl.24.
U ravni H3, ostvarena je prosečna vrednost temperaturne matrice tprH3=22,76ºC, sa
standardnom devijacijom σH3=0,60ºC(sl.25).

5.13.2. Ostvareno prostorno temperaturno polje betonskog panela na podu.

Prostorno temperaturno polje predstavlja sumu temperaturnih matrica referentnih ravni,
sl.26. Na taj način je definisan zakon promene rezultantne temperature vazduha po visini
kontrolisanog prostora. Radi toga je upotrebljen prosek temperaturnih matrica po nivoima i
povučena trend linija, sa definisanim koeficijentom korelacije. Tako dobijena trend linija
predstavlja «presek» formiranog temperaturnog polja iznad/ispod posmatranog toplotnog izvora.
y = 7E-11x6 - 3E-08x5 + 4E-06x4 - 0,0003x3 + 0,0125x2 -
0,0977x + 31,564
R 2 = 0,9651
40 40
39 tmax 39
38 38
tsr
37 37
36 Yk 36
Temperatura, C

Temperatura, C

35 35
34 tx 34
33 33
32
tmin 32
31 31
30 30
y = 2E-07x5 - 4E-05x4 +
29 29
0,0025x3 - 0,0771x2 + 1,0655x
28 28
+ 30,44
27 R2 = 1 27
26 26
0 10 20 30 40 50 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100

Širina betonskog panela, cm Dužina betonskog panela, cm

32
 σHo= 3,52ºC

40

38

Temperatura,C 36
34 38-40

32 36-38

30 34-36

28 32-34
26 30-32
28-30
26-28

y = -2E-10x6 + 7E-08x5 - 7E-06x4 + 0,0003x3 - 0,0069x2 +

0,0758x + 23,538
R 2 = 0,8682
27 27
tmax
26 tsr 26

25
Yk
25
Temperatura, C

Temperatura, C

tx
24 24
tmin
23 23
y = 6E-07x5 - 7E-05x4 +
22 0,003x3 - 0,0557x2 + 0,4066x 22
+ 24,1
R2 = 1
21 21
0 10 20 30 40 50 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100

Širina betonskog panela, cm Dužina betonskog panela, cm

Sl.22.: Ostvareno temperaturno polje betonskog panela na podu u ravni Ho

33
 σH1= 0,95ºC

26

25
Temperatura, C

24

23
25-26
22 24-25
21 23-24
20 22-23
21-22
20-21

10 cm

Sl. 23.: Ostvareno temperaturno polje betonskog panela na podu u ravni H1

34
 y = -2E-13x6 - 5E-09x5 + 1E-06x4 - 0,0001x3 + 0,0044x2 -
0,0476x + 23,269
R 2 = 0,8062
26 26
tmax
tsr
25 25
Temperatura, C Yk

Temperatura, C
tx
24 24
tmin

23 y = 1E-07x5 - 2E-05x4 + 23
0,0008x3 - 0,0178x2 + 0,1355x
+ 23,58
R2 = 1
22 22
0 10 20 30 40 50 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100

Širina betonskog panela, cm Dužina betonskog panela, cm

σH2= 0,69ºC

26

25
Temperatura, C

24

23
25-26
22 24-25
21 23-24

20 22-23
21-22
20-21

20 cm

Sl. 24.: Ostvareno temperaturno polje betonskog panela na podu u ravni H2

35
 y = 2E-10x6 - 7E-08x5 + 8E-06x4 - 0,0004x3 + 0,0113x2 -
0,1162x + 23,056
R 2 = 0,7791
26 26
tmax

25 tsr 25

Yk
Temperatura, C

Temperatura, C
24 24
tx
tmin
23 23

y = -3E-07x5 + 3E-05x4 -
22 0,0012x3 + 0,0129x2 + 22
0,0072x + 22,83
R2 = 1
21 21
0 10 20 30 40 50 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100

Širina betonskog panela, cm Dužina betonskog panela, cm

σH3= 0,65ºC

26

25
Temperatura, C

24

23
25-26
22 24-25
21 23-24
20 22-23
21-22
20-21

30 cm

Sl. 25.: Ostvareno temperaturno polje betonskog panela na podu u ravni H3

36
 t  0,001  H n3  0,080  H n2  1,589  H n  33,3...R 2  1
a =0...1 m, b = 0...0,5 m
Visina referentnog prostora, Hn

a Temperatura “t” ºC

PTP1

Sl.26.: Ostvareno prostorno temperaturno polje betonskog panela na podu.

Ova kriva je referenca za uporednu analizu varijanti grejnih panela, radi određivanja
uticaja automatske regulacije na energetski input uzgojnog ciklusa u prasilištu i odgajivalištu. Pri
tome se uzima u obzir i kontrola uticajnih faktora ambijentalnog okruženja.
Horizontalna ravan trodimenzionalnog dijagrama, istovremeno je kontaktna površina
posmatranog panela. Njegova duža stranica je graduisana skala rezultantne temperature kontaktne
površine. Vertikalne ravni predstavljaju podeonu skalu referentnih nivoa vazduha: H1, H2 i H3.

5.13.2.1.Toplotna inercija betonskog panela na podu, pri konstantnom protoku tople vode i
podešenoj temperaturi u zoni referentne tačke na PI regulatoru sa PIDR-
kontrolerom.
Podešena temperatura u zoni referentne tačke tpRT=38ºC i polazna temperatura radnog
fluida t0=38,1ºC, rezultirale su prosečnom rezultantnom temperaturom površine betonskog panela
u zoni referentne tačke, tRT=38,5ºC. Po ostvarenju vrednosti podešene temperature referentne
tačke, PI-regulator (sa temperaturnim histerezisom 1%), daje signal PIDR-kontroleru, sl.27.
Kontroler aktivira kontaktore K1 i K2, tj. grejače G1 i G2. Vreme postizanja vrednosti rezultantne
temperature u zoni referentne tačke, bilo je TRT=54 min. Grejač G1 je u aktiviran do 57,0ºC, a G2
do temperature radnog fluida 62,0ºC (podešene PIDR kontrolerom). Grejač G1 deaktiviran je
nakon 38 min, dok je G2 nastavio tok zagrevanja radnog fluida, praćen PIDR kontrolerom (sl.28).
37
 Dm

P2

PMP

PR
P1
PC
V1
TP2
TP3
CP1
V2
G1
PIDR

K2
AP
TRm
TP1
G2
K1

PIR
AV1

AV2
TPo
CP2

KRT

BETONSKI PANEL

Sl. 27.: Funkcionalna šema regulacije temperature u zoni referentne tačke, pri Q=const i
tRT=const.

Ravan: Ho

70

60

50
Temperatura, C

40
tus
30
tRT
20
tprRT
10
tpRT
0
0 20 40 60 80 100 120 140 160 180 200 220 240 260 280 300 320 340 360
tpoda
Vreme, min
tsvani

Sl. 28.: Toplotna inercija betonskog panela, pri Q=const i tRT=const.

tus- temperatura vode na usisnoj grani cirkulacione pumpe, tRT- ostvarena rezultantna
temperatura u zoni referentne tačke, tprRT- ostvarena prosečna rezultantna temperatura u zoni
referentne tačke, tpRT- podešena temperatura u zoni referentne tačke PI-regulatora, tpoda-
rezultantna temperatura poda u zoni betonskog panela, tsvani- temperatura spoljnog vazduha.

38
Nakon deaktiviranja grejača G2, temperatura radnog fluida opada, a rezultantna temperatura u
zoni referentne tačke, po inerciji raste. Maksimalna rezultantna temperatura u zoni referentne
tačke, ostvarena je u intervalu 125-145 min (44ºC). Nakon toga, uočena je tendencija njenog
opadanja. U 270-om min (pri tRT=37,95ºC), aktiviraju se oba grejača, da bi kroz 10 min bila
ostvarena zadana vrednost u zoni referentne tačke, a time deaktivirani grejači. Uočena je
smanjena inercija rezultantne temperature u zoni referentne tačke.
Prvo dostizanje vrednosti tpRT, predstavlja početak kontrolisanog stacionarno-toplotnog
stanja «KSTS» panela. U tom periodu, ostvarena je tprRT=41,02ºC, sa standardnom devijacijom
σ=1,8ºC. Primentna je značajna toplotna inercija sistema u okviru KSTS. Na osnovu toga,
sistem regulacije nije prihvatljiv. Posebno se ističe problem neuravnoteženosti referentnog
temperatunog polja u funkciji udaljenosti grejnog panela od izvora toplote.

5.13.2.2.Temperaturna inercija u zoni referentne tačke betonskog panela na podu pri

Q≠const i podešenoj temperaturi PI regulatora i trofaznog termostata.
Uloga termoregulacionog elementa temperature radnog fluida dodeljena je kapilarnom
trofaznom termostatu, sa temperaturnim histerezisom ±2,5ºC. Regulaciju tpRT=38,00ºC obavljao
je PI-regulator, sl.29. Postizanjem podešene vrednosti (uz temperaturni histerezis 1%), PI-
regulator šalje signal kontaktoru K, čime se naizmenično aktiviraju-deaktiviraju elektromagnetni
ventili V3 i V4. Na taj način je radnom fluidu, prinudnim kretanjem od strane cirkulacione pumpe,
promenjen smer kretanja direktno ka rezervoaru.
Vreme uspostavljanja KSTS betonskog panela bilo je TRT=51 min. Ostvarena je prosečna
rezultantna temperatura u zoni referentne tačke tprRT=38,02ºC, sa standardnom devijacijom
σ=0,51ºC (sl.30).

Dm

P2

PMP

P1
PC
V1

TP3
CP1
V2
G1

S TT
AP
TRm
G2
K

PIR
AV1

AV2
TPo
CP2

V3 V4

KRT

BETONSKI PANEL

39
 Sl. 29.: Funkcionalna šema regulacije temperature panela oko reperne tačke analognim
termostatom pri: Q≠const i tRT=const.
Temperaturni histerezis kod varijante Q≠const. i tRT≈const., 3,6 puta je manji. Analiza
dijagrama ukazuje na vezu između temperature radnog fluida i odstupanja tRT od njene podešene
vrednosti u PI-regulatoru. Povećanjem temperature radnog fluida, raste temperaturna inercija u
zoni referentne tačke. Time se produžava vreme aktiviranja protoka tople vode kroz
razmenjivačke cevi betonskog panela. Ovo ukazuje na potrebu podešavanja temperature radnog
fluida prema toplotnom fluksu sa kontaktne površine panela na laboratorijski ambijent. Kao
rezultat međusobno značajnih temperaturnim razlika, povećava se razmena toplote i broj
aktiviranja-deaktiviranja elektromagnetnih ventila V3, V4.

40
 Ravan: Ho

70

60

50
Temperatura, C

40 tus
30
tRT
tprRT
20

tpRT
10
tpoda
0
0 30 60 90 120 150 180 210 240 270 300 330 360 390 420 450
tsvani
Vreme, min
tiz

Sl. 30.: Toplotna inercija betonskog panela na podnoj podlozi pri Q≠const i tRT≈const.
tiz–temperatura radnog fluida na izlazu iz panela ()

Ovaj način kontrole toplotnog ponašanja betonskog panela, pokazao je značajno bolje
rezultate u odnosu na prethodnu varijantu. Stepen neujednačenosti ostvarenog temperaturnog
polja (sl.22), ukazuje na potrebu njegovog poboljšanja.

5.13.3. Formirano temperaturno polje u zonama aktivne i pasivne površine betonskog panela
na visini 0,9 m od podne površine.
Pri sagledavanju uticaja termoizolovanosti pasivne površine panela, potrebno je poznavati
pri tome realizovano temperaturno polje. Na osnovu toga proračunaju se toplotni gubici. Pri
određivanju temperaturnog polja, panel je podignut na visinu 0,9 m u odnosu na površinu poda.
Tako su dobijeni podaci za referentne nivoe –Ho i –H3, sl.31. Zatim je mereno realizovano
temperaturno polje aktivne površine u ravnima Ho i H3, sl.32.


Napomena: Kod narednih dijagrama toplotne inercije nisu prikazane linije podešene temperature u zoni
referentne tačke tpRT , jer su one približne prosečnim temperaturama u zoni referentne
tačke tprRT, ( na dijagramu bi nastupilo preklapanje, pa je prikazivana samo tprRT).

41
 y = -2E-10x6 + 5E-08x5 - 4E-06x4 + 0,0001x3 - 0,0039x2 +
0,169x + 31,234
R 2 = 0,941

42
42
41
41 tmax 40
40
39
39 tsr 38
38 37

Temperatura, C
37 Yk 36

Temperatura, C
36 35
35 tx 34
34 33
33
tmin 32
32 31
31 30
30 y= 6E-07x5- 9E-05x4 + 29
29 0,0054x3 - 0,1323x2 + 28
28 1,3678x + 31,4 27
27 R2 = 1 26
26
0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100
0 10 20 30 40 50
Dužina betonskog panela, cm
Širina betonskog panela, cm

σHo= 3,09ºC

42
40
38
Temperatura, C

36 40-42

34 38-40
32 36-38
30 34-36
28 32-34
26
30-32
28-30
26-28

-26
-28
-30
Temperatura, C

-32
-28--26 90 cm
-30--28
-34
-32--30
-36
-38 -34--32
-40 -36--34
-42 -38--36
-40--38
-42--40

σ-Ho= 3,18ºC
Dužina betonskog panela, cm Širina betonskog panela, cm

-28
-27 y = 2E-06x5 - 0,0002x4 +
-29 0 10 20 30 40 50
-28 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 0,0084x3 - 0,1126x2 +
-29 -30 0,0627x - 32,27
-30 -31 R2 = 1
-31 -32
-33
Temperatura, C

-32
Temperatura, C

-33 -34 tmax

-34 -35
-35 -36 tsr
-36 -37
-37
Yk
-38
-38 -39 tx
-39
-40
-40
-41 tmin
-41
-42
-42

y = -1E-09x6 + 3E-07x5 - 4E-05x4 + 0,0022x3 - 0,0514x2 +

0,3071x - 32,219
R 2 = 0,9686

Sl. 31.: Ostvareno temperaturno polje aktivne i pasivne površine betonskog panela u ravnima:
-Ho i Ho

42
 y = 2E-10x 6 - 6E-08x5 + 7E-06x4 - 0,0004x3 + 0,0126x2 -
0,1383x + 22,91
R 2 = 0,8352
25
25
tmax
tsr 24
24

Temperatura, C
Yk

Temperatura, C
tx 23
23
tmin
22
22 y = -7E-08x5 + 6E-06x4 -
0,0001x3 - 0,0019x2 +
0,0249x + 23
R2 = 1 21
21
0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100
0 10 20 30 40 50
Dužina betonskog panela, cm
Širina betonskog panela, cm

σH3= 0,53ºC

25

24
Temperatura, C

23

22
24-25

21 23-24
22-23
21-22

30 cm

30 cm

-21
Temperatura, C

-22

-23

-24 -22--21
-23--22
-24--23

σ-H3= 0,68ºC
Dužinabetonskog panela, cm Širina betonskog panela, cm

-21 -20
y = -2E-07x5 + 2E-05x4 -
0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 0 10 20 30 40 50
0,0007x3 + 0,01x2 - 0,068x
- 22,78
-21
R2 = 1
-22
Temperatura, C
Temperatura, C

-22
tmax
-23
-23 tsr
Yk
-24
-24 tx
tmin
-25 -25
y = 1E-10x6 - 3E-08x5 + 2E-06x4 - 9E-05x3 + 0,0027x2 -
0,0885x - 22,155
R 2 = 0,898

Sl. 32.: Ostvareno temperaturno polje vazduha u ravnima: –H3 i H3

43
 Uočena je značajna razlika između prosečne rezultantne temperature aktivne i pasivne
površine betonskog panela, ∆t=1,3ºC (u korist pasivne). Ovo je rezultat pozicije zmijolike cevi u
betonu i odavanja toplote konvekcijom, za slučaj plafonskih panela.
Standardne devijacije aktivne i pasivne površine, približno su iste (σ-Ho,Ho=3,1ºC). One
se razlikuju od standardnih devijacija podnog panela za 0,4ºC. Blagi toplotni uzgon vazduha
uzrok je uravnoteženju njegovog temperaturnog polja.
Pri poređenju proseka matrica rezultantnih temperatura u ravnima H3 i –H3, nema
značajnih razlika. Brzina strujanja vazduha u ravni H3, veća je za 10%. Shodno tome, prosečna
rezultantna temperatura manja je za 0,37ºC. Razlog ovome je i efekat zračenja pasivne površine
sa višom prosečno-rezultantnom temperaturom.

5.13.3.1.Toplotna inercija betonskog panela na visinama 0,47 i 0,90 m, pri Q≠const.,

podešenom temperaturom PI regulatora i trofaznog termostata.
Pri analizi toplotnog ponašanja betonskog panela, bitno je uporediti njegovu stvarnu
visinsku poziciju (vezanu za kavezni uzgoj prasadi) sa prethodno opisanom. U svrhu toga,
posmatrane su dve visinske pozicije betonskog panela, sl.33.

0,90 m
0,47 m

Sl. 33.: Merenje toplotnog ponašanje betonskog panela na visinama 0,47 i 0,90 m.

Varijanta 0,9 m nije praktična pozicija. Zbog ograničenih mogućnosti metalne ramske
konstrukcije, izdizanje panela je izvršeno radi određivanje ostvarenog ravansko-prostornog
temperaturnog polja pasivne površine panela.
Vreme uspostavljanja KSTS (u odnosu na podnu varijantu), pri tpRT=37,75ºC, bilo je:
1,27 puta kraće na visini 0,47 m (21,56%) i 1,15 puta (13,72%) na visini 0,9 m (sl.334,35). Ovo
se objašnjava promenom načina prenosa toplote: «umesto sprovođenja kod podne varijante,
zračenje+ konvekcija na visini 0,47 m». Brzina strujanja vazduha u zoni razmenjivačkih površina
panela (aktivna+pasivna), bila je 0,50 m/s. Smanjeno odavanje toplote pasivne površine panela
putem konvekcije, rezultat je njenog usmerenja ka dole (tavanica). Zbog male vrednosti
prosečene rezultante temperature ostvarenog temperaturnog polja, efekat zračenja je relativno
mali. Odnos odavane toplote pasivne prema aktivnoj razmenjivačkoj površini, bio je 40/60%.
Međutim, postavlja se pitanje razlike u vremenu ostvarivanja KSTS za dve različite visine
betonskog panela. Razlog ovome je brzina strujanja vazduha u zoni razmenjivačkih površina
panela, Vv=0,08-0,20 m/s. Odstupanje brzine srujanja vazduha, na relativno malim visinskim
razlikama, posledica je: prirodnog toplotnog uzgona u zoni panela i strujanja vazduha izazvanog
44
laboratorijskim radijatorom. Ovim se objašnjava povećanje efektivne razmene toplote na račun
konvekcije.

Ravan: Ho

70

60

50
Temperatura, C

40 tus
30
tRT
20
tprRT

10
tpRT
tpoda
0
0 20 40 60 80 100 120 140 160 180 200
tsvani
Dužina betonskog panela, cm
tiz

Sl.34.: Toplotna inercija betonskog panela na visini 0,47 m od podne površine, pri Q≠const i
tRT≈const.

Ravan: Ho

70

60

50
Temperatura, C

40 tus
30
tRT
20
tprRT

10
tpRT
tpoda
0
0 20 40 60 80 100 120 140 160 180 200 220 240
tsvani
Vreme, min
tiz

Sl. 35.: Toplotna inercija betonskog panela na visini 0,90 m od podne površine, pri Q≠const i
tRT≈const.

45
 Za obe varijante, ostvarena je približno ista prosečna temperatura u zoni referentne tačke
(tpRT=37,7ºC), sa neznatnom razlikom standardnih devijacija σpr=0,43ºC.

5.13.4. Ostvareno temperaturno polje betonskog panela na visini 0,47 m od poda, sa

termoizolovanom pasivnom površinom stiroporom δ=5 cm.
Termoizolovanost pasivne površine panela utiče na uniformnost ostvarenog
temperaturnog polja aktivne površine (promena intenziteta i usmerenja toplotnog fluksa).

tmax

40
tsr 27
39
38
Yk
26
37
tx
36
25

Temperatura, C
Temperatura, C

35
tmin
34
33 24
32
31 23
30
29 Y2 = -3E-07x5 + 3E-05x4 - 0,0005x3 - y = -8E-09x5 - 2E-06x4 + 0,0003x3 -
22
28 0,0221x2 + 0,6784x + 31,02 0,0113x2 + 0,1597x + 24,1
27 R2 = 1 R2 = 1
26 21
0 10 20 30 40 50 0 10 20 30 40 50

Širina betonskog panela, cm Širina betonskog panela, cm

Ravan: Ho, σHo=3,02ºC Ravan: H1, σH1=0,88ºC

25 25

24 24
Temperatura, C
Temperatura, C

23 23

22 22
y = 1E-08x5 - 5E-06x4 + 0,0005x3 - y = -1E-07x5 + 1E-05x4 - 0,0005x3 +
0,0167x2 + 0,1808x + 23,23 0,0055x2 - 0,0128x + 22,87
R2 = 1 R2 = 1
21 21
0 10 20 30 40 50 0 10 20 30 40 50

Širina betonskog panela, cm Širina betonskog panela, cm

Ravan: H2, σH2=0,55ºC Ravan: H3, σH3=0,45ºC

Sl.36.: Ostvareno temperaturno polje betonskog panela izolovanog stiroporom δ=5 cm

Pri istoj rezultantnoj temperaturi u zoni referentne tačke, ostvarena je identična prosečna
rezultantna temperatura kontaktne površine u ravni Ho (txo=33,36ºC), sl.36. Standarna devijacija
izolovane u odnosu na podno neizolovanu varijantu, manja je za 0,5ºC. Termoizolovanost
pasivne površine panela povećava uniformnost ostvarenog temperaturnog polja u razmenjivačkoj
ravni. U ravni H1, ostvarena je približno ista prosečna rezultantna temperatura suvog vazduha
(razlika od 0,07ºC u korist izolovane varijante). Standardna devijacija (σH1=0,95ºC), rezultat je
brzine strujanja vazduha VvH1=0,85 m/s.

46
U ravni H2, brzina kretanja vazduha bila je VvH2=0,80 m/s. Ona je izazvala smanjenje standardne
devijacije na vrednost σH2=0,69ºC, pri prosečnoj temperaturi tx2=23,26ºC. Ravan H3 karakteriše
prosečna rezultantna temperatura suvog vazduha tx3=22,76ºC, sa standardnom devijacijom
σH3=0,6ºC i brzinom strujanja VvH3=0,65 m/s.
Ostvarene vrednosti temperaturnih polja u referentnim ravnima kontrolisanog prostora
ukazuju na značaj prisutne konvekcije. Efekat zračenja, prema konvekciji niskotemperaturnog
područja, definisan je odnosom 0,3:0,7 (za stacionarna toplotna stanja). Međutim, povećanjem
brzinskog polja, pojačava se efekat prinudne konvekcije.
Vrednost rezultantne temperature vazduha opada približno linerano do visine referentnog
nivoa H1. Njena minimalna vrednost je na ≈15 cm u odnosu na ravan Ho (23,0ºC), a
maksimalna na visini ≈25 cm (23,9ºC). Uzrok ovome je brzinsko polje vazduha. Razlike između
izolovanog i neizolovanog panela, prema efektima prenosa toplote u vazdušnoj zoni
kontrolisanog prostora, beznačajne su.

5.13.4.1.Ostvareno temperaturno polje betonskog panela na visini 0,47 m od poda, sa

termoizolovanom pasivnom površinom stiroporom δ=2 cm

27
41 tmax
tmax
39 26
tsr
tsr
37 25 Yk
Yk
Temperatura, C
Temperatura, C

35
24 tx
tx
33 tmin
tmin 23
31
22
29 y = 2E-07x5 - 4E-05x4 + y = 4E-07x5 - 5E-05x4 +
0,0024x3 - 0,065x2 + 0,0021x3 - 0,039x2 + 0,2825x
27 0,8772x + 30,63 21
+ 24,1
R2 = 1 R2 = 1
25 20
0 10 20 30 40 50 0 10 20 30 40 50

Širina betonskog panela, cm Širina betonskog panela, cm

Ravan: Ho, σHo=3,20ºC Ravan: H1, σH1=0,99ºC

25 25
tmax tmax
tsr tsr
24 24
Yk Yk
Temperatura, C

Temperatura, C

tx tx
23 23
tmin tmin

22 y = 2E-07x5 - 3E-05x4 + 22 y = 7E-08x5 - 1E-05x4 +

0,0013x3 - 0,024x2 + 0,1363x 0,0006x3 - 0,0134x2 +
+ 23,5 0,1185x + 22,7
R2 = 1 R2 = 1
21 21
0 10 20 30 40 50 0 10 20 30 40 50

Širina betonskogpanla, cm Širina betonskog panela, cm

Ravan: H2, σH2=0,55ºC Ravan: H3, σH3=0,47ºC

Sl.37.: Ostvareno temperaturno polje betonskog panela izolovanog stiroporom δ=2 cm

47
 Kao rezultat greške pri podešavanju PI regulatora, prosečna temperatura u zoni referentne
tačke bila je viša za 1,76ºC u odnosu na panel sa stiroporom δ=5cm, sl.37. Međutim, prosečna
rezultantna temperatura u ravni Ho (txo=33,17ºC), niža je u odnosu na varijantu sa stiroporom δ=5
cm za ∆t=0,18ºC. Ostvareno temperaturno polje karakteriše 5,6% niži stepen uravnoteženosti.
Posmatrani parametari temperaturnog polja ukazuju na razlike u pogledu utroška energije.
Energetske razlike su približne procentualnim razlikama uniformnosti ostvarenih temperaturnih
polja za posmatrane debljine izolatora.
Pri poređenju referentnih nivoa kontrolisanog prostora (H1,H2 i H3), ostvarene su
približno identične vrednosti sa različitim debljinama izolatora, tj. prosečne rezultantne
temperature suvog vazduha: tx1=23,93ºC, tx2=23,00ºC i tx3=22,5 3ºC.
Ostvarena prostorna temperaturna polja posmatranih varijanti, nisu značajno promenjena
u odnosu na neizolovanu varijantu panela. Uočena je blaga «izduženost» u zoni linearne
zavisnosti temperature od visine kontrolisanog prostora.

5.13.4.2.Ostvareno temperaturno polje betonskog panela sa termoizolovanom pasivnom

površinom izotermom: δ=3 cm i δ=6 cm.

29
40 tmax
39 tmax 28
38 tsr
tsr 27
37
Yk
Yk
Temperatura, C

36
Temperatura, C

26
35 tx
34 tx 25
33 tmin
32 tmin 24
31 y = -4E-07x5 + 4E-05x4 -
y = 2E-07x5 - 3E-05x4 + 23
30 0,0015x3 + 0,0123x2 +
0,0018x3 - 0,0531x2 +
29 22 0,0918x + 24,53
0,7557x + 31,21
28 R2 = 1
R2 = 1
27 21
0 10 20 30 40 50 0 10 20 30 40 50

Širina betonskog panela, cm Širina betonskog panela, cm

Ravan: Ho, σHo = 2,85ºC Ravan: H1, σH1 = 1,33ºC

27
27
tmax tmax
26 tsr 26 tsr
25
Yk Yk
Temperatura, C

25
Temperatura, C

tx tx
24 24
tmin tmin
23 23
y= -2E-08x5 - 3E-06x4 +
y = 1E-07x5 - 2E-05x4 + 0,0005x3 - 0,0196x2 +
22 0,0009x3 - 0,0216x2 + 22 0,2229x + 23,02
0,1853x + 23,56 R2 = 1
R2 = 1
21 21
0 10 20 30 40 50 0 10 20 30 40 50

Širina betonskog panela, cm Širina betonskog panela, cm

Ravan: H2, σH2 = 0,76ºC Ravan: H3, σH3 = 0,82ºC

Sl.38.: Ostvareno temperaturno polje betonskog panela izolovanog izotermom δ=6 cm

48
 Uočene su male razlike standardnih devijacija od 0,06ºC (pri vrednosti σH2(δ=3cm)=0,70ºC),
sl.38,39.
Prosečna rezultantna temperatura suvog vazduha u referentnoj ravni H3, bila je
tx3=22,72ºC. Zabeleženo je neznatno odstupanje standardne devijacije δ=6 cm (σH3=0,82ºC) u
odnosu na δ=3 cm (σH3=0,71ºC).
Kod posmatranih debljina izoterma, trend temperaturnih promena, u funkciji visine
kontrolisanog prostora, identičan je. Nema značajnih razlika u odnosu na panel bez izolatora.
Praktično, bez termičke izolovanosti pasivne površine grejnog panela, sa aspekta
uniformnosti ostvarenog temperaturnog polja u referentnoj ravni Ho, nema preduslova za
uspešnu automatsku kontrolu grejnog procesa u prasilištu i odgajivalištu.

40 27
39 tmax tmax
38 26
37
tsr tsr
36 Yk 25 Yk
Temperatura, C

Temperatura, C
35
34 tx tx
24
33
32
tmin tmin
31 23
y = 3E-07x5 - 6E-05x4 + y = 9E-07x5 - 0,0001x4 +
30
0,0035x3 - 0,0937x2 + 0,0043x3 - 0,0755x2 +
29 22
1,1222x + 30,5 0,4761x + 24,24
28 R2 = 1 R2 = 1
27 21
0 10 20 30 40 50 0 10 20 30 40 50

Širina betonskog panela, cm Širina betonskog panela, cm

Ravan: Ho, σHo = 3,02ºC Ravan: H1, σH1 = 0,94ºC

27 27
tmax tmax
26
26 tsr tsr
Yk 25 Yk
Temperatura, C

25
Temperatura, C

tx tx
24 24
tmin tmin
23 23
y = 3E-07x5 - 3E-05x4 + y = -2E-07x5 + 2E-05x4 -
22 0,0015x3 - 0,0311x2 + 0,0004x3 - 0,0008x2 +
22
0,2304x + 23,29 0,0957x + 22,76
R2 = 1 R2 = 1
21 21
0 10 20 30 40 50 0 10 20 30 40 50
Širina betonskog panela, cm Širina betonskog panela, cm

Ravan: H2, σH2 = 0,70ºC Ravan: H3, σH3 = 0,71ºC

Sl. 39.:Ostvareno temperaturno polje betonskog panela izolovanog izotermom δ=3 cm

49
5.13.4.3.Toplotna inercija betonskog panela na visini 0,47 m, termički izolovane pasivne
površine i Q≠const, pri podešenoj temperaturi PI regulatora i trofaznog termostata.
Uočena je značajna prednost termoizolovanog u odnosu na varijantu podnog betonskog
panela (tab.3). Koeficijent inercije (po varijantama izolatora), bio je u intervalu 1,19-1,31
(sl.40,41,42,43). Međutim, poređenjem izolovanih sa neizolovanim varijantama, koeficijent
inercije je smanjen kod oba izolatora sa manjom debljinom (0,93-0,97). Za veće debljine,
vrednost koeficijenta raste. Imajući u vidu različite vrednosti rezultantnih temperatura u zoni
referentne tačke (≈1ºC između debljina posmatranih izolatora), pretpostavlja se da su ovi
koeficijenti približno isti.

Ravan: Ho

70

60

50
tus
Temperatura, C

tRT
40

30
tprRT
tpRT
20

10
tpoda
0
0 40 80 120 160 200 240 280 320 360 400 tsvani
Vreme, min
tiz

Sl. 40.: Toplotna inercija betonskog panela na visini 0,47 m od podne površine, pri Q≠const i
tRT≈const, sa termoizolacijom pasivne površine stiroporom δ=2 cm .

Ravan: Ho

70

60

50
tus
Temperatura, C

tRT
40

30
tprRT
tpRT
20

10
tpoda
0
0 40 80 120 160 200 240 280 320 360 400 tsvani
Vreme, min
tiz

Sl. 41.: Toplotna inercija betonskog panela na visini 0,47 m od podne površine, pri Q≠const i
tRT≈const. sa termoizolacijom pasivne površine stiroporom δ=5 cm .

50
 Ravan: Ho

70

60

50
Temperatura, C

40
tus
30 tRT
20 tprRT
10
tpRT

0
tpoda
tsvani
0 20 40 60 80 100 120 140 160 180 200 220 240 260 280 300 320

Vreme, min
tiz

Sl. 42. : Toplotna inercija betonskog panela na visini 0,47 m od podne površine, pri Q≠const. i
tRT≈const., sa termoizolacijom pasivne površine izotermom δ=3 cm .

Ravan: Ho

70

60

50
Temperatura, C

tus
40

tRT
30
tprRT
20 tpRT
tpoda
10

tsvani
0 20 40 60 80 100 120 140 160 180 200 220 240 260 280 300 320 340 360

Dužina betonskog segmenta, cm

tiz

Sl. 43.: Toplotna inercija betonskog panela na visini 0,47 m od podne površine, pri Q≠const i
tRT≈const., sa termoizolacijom pasivne površine izotermom δ=6 cm .

51
 Tabela 3.: Parametri toplotne inercije izolovanog betonskog panela
ki1- koeficijent inercije u odnosu na podni panel
ki2- koeficijent inercije, prema neizolovanom panelu na visini 0,47 m

Parametar
Izolator ki2
ki1
TRT, tprRT, σ,
min ºC ºC

1. Stiropor δ=2 cm 45 38,18 0,51 1,19 0,93

2. Stiropor δ=5 cm 40 37,04 0,41 1,31 1,05

3. Izoterm δ=3 cm 43 38,20 0,57 1,22 0,97

4. Izoterm δ=6 cm 41 37,82 0,42 1,28 1,02

Prema odstupanju tRT od prosečno ostvarene, kod stiropora δ=5 cm, temperaturna inercija
je smanjena za 1,31 puta, dok je kod izoterma δ=6 cm 1,35 puta.
Sa produženjem kontrolisanog stacionarno toplotnog stanja panela, temperaturna inercija
izolovanih, značajno opada u odnosu na neizolovanu varijantu, prosečno za 1,45 puta. Ovaj
podatak ukazuje na potrebu izolovanja pasivne površine panela.

5.13.5.Ostvareno temperaturno polje betonskog panela ispod lučne komore

Kod betonskog panela ispod lučne komore, u ravni Ho ostvarena je približno ista
prosečna rezultantna temperatura (txo=33,16ºC). Međutim, uočena je značajna razlika standarne
devijacije (σHo=2,63ºC) u odnosu na slobodan betonski panel, sl.44. Sa slike je primetno
povećanje uniformnosti temperaturnog polja u centralnoj zoni. Periferni delovi površine panela
izloženi su strujanju vazduha usled toplotnog uzgona. Brzina vazdušne struje u zoni izdignuća
komore za 10 cm od ravni Ho, bila je Vvo=0,12 m/s. Rezultati kontrolnog merenja, pri
spuštenosti komore u nivo ravni Ho i zaptivenosti nalegajućih površina, ukazuju na značajno
smanjenje ovih razlika.
U ravni H1, ostvarena je prosečna rezultantna temperatura suvog vazduha približno
varijanti bez komore tx1=24,30ºC, sa standardnom devijacijom σH1=1,18ºC (sl.45).
Ostvareno temperaturno polje u ravni H2 pokazalo je tendenciju porasta presečne
rezultantne temperature na vrednost tx2=24,64ºC, sa standardnom devijacijom σH2=0,56ºC (sl.46).
Lučna tavanica (kao akumulator toplote), akumuliše odavanu toplotu panela sa
zanemarljivim gubitkom. Zračenjem (uz oslabljenu konvekciju), toplota se povratno prenosi po
radijalnom pravcu, sa žižom u podužnoj osi posmatranog panela. Zbog toga je u ravni H3
ostvarena maksimalna rezultantna temperatura suvog vazduha, tx3=25,2ºC (sl.47). Ovo je
rezultiralo formiranjem široko uniformnog temperaturnog polja betonskog panela u referentnoj
ravni Ho. Formirano prostorno temperaturno polje betonskog panela ispod lučne komore,
značajno se razlikuje od varijante slobodnog panela, sl.48.

52
 y = -4E-10x6 + 1E-07x5 - 1E-05x4 + 0,0007x3 - 0,0215x2 + 0,3222x +
31,382
R 2 = 0,5191
39 39
38 tmax 38
37
tsr σ 37
36 36
35 Yk H 35

Temperatura, C
Temperatura, C

34 34
o
33 tx 33
32 = 32
31
tmin 31
30 30
29 29
y = 9E-07x5 - 0,0001x4 + 0,0062x3 - 28
28
0,134x2 + 1,2706x + 30,28
27 R2 = 1 27
26 26
0 10 20 30 40 50 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100

Širina betonskog panela, cm Dužina betonske ploče,cm

2,63ºC

38

36
Temperatura, C

34

32

30 36-38

28 34-36
32-34
26
30-32
28-30
26-28

Sl. 44.: Ostvareno temperaturno polje betonskog panela ispod lučne komore u ravni Ho

53
 y = -2E-10x6 + 5E-08x5 - 6E-06x4 + 0,0003x3 - 0,0082x2 + 0,1355x +
23,404
R 2 = 0,9326
28
σ 28

27
H
27
1
26 = 26
Temperatura, C

Temperatura, C
25 25

24 24

y = -2E-07x5 + 2E-05x4 -
23 0,0007x3 + 0,0043x2 + 0,1113x + 23
24,35
R2 = 1
22 22
0 10 20 30 40 50 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100
Širina betonskog panela, cm Dužina betonskog panela, cm

1,18ºC

28

26
Temperatura, C

24

22

26-28
20
24-26
22-24
20-22

10 cm

Sl. 45.: Ostvareno temperaturno polje betonskog panela ispod lučne komore u ravni H1
54
 y = -2E-10x6 + 6E-08x5 - 7E-06x4 + 0,0003x3 - 0,007x2 + 0,0613x +
24,015
R 2 = 0,9361
26
σ 26

H
2
25 = 25
Temperatura, C

Temperatura, C
24 24

y = -3E-08x5 + 3E-06x4 - 6E-05x3 -

0,0016x2 + 0,0589x + 24,6
R2 = 1
23 23
0 10 20 30 40 50 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100

Širina betonskog panela, cm Dužina betonskog panela, cm

0,56ºC

26
Temperatura, C

25

24

23
25-26
24-25
23-24

20 cm

Sl. 46.: Ostvareno temperaturno polje betonskog panela ispod lučne komore u ravni H2
55
 y = 6E-10x6 - 2E-07x5 + 2E-05x4 - 0,001x3 + 0,021x2 - 0,1037x +
24,508
R 2 = 0,8124
28 28

27 27

Temperatura, C
Temperatura, C

26 26

25 25
27
y = -2E-09x5 + 1E-06x4 - 8E-05x3
+ 0,0012x2 + 0,0287x + 25
R2 = 1
24 24
0 10 20 30 40 50 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100

Temperatura, C
Širina betonskog panela, cm 26 Dužina betonskog panela, cm

σH3= 0,54ºC
25
26-27
25-26
24
24-25

30 cm

Sl. 47.: Ostvareno temperaturno polje betonskog panela ispod lučne komore u ravni H3

56
 t  0,001  H n3  0,090  H n2  1,645  H n  33,16...R 2  1
a =0...1 m, b = 0...0,5 m

Visina referentnog prostora, Hn

a
Temperatura “t” ºC

PTP8

Sl. 48.: Ostvareno prostorno temperaturno polje betonskog panela ispod lučne komore.

5.13.5.1.Toplotna inercija betonskog panela ispod lučne komore.

Prednost lučne komore, sa aspekta toplotne inercije grejnog sistema, očigledna je prema
vremenu uspostavljanja KSTS, TRT=35 min. Ovo vreme je 1,51 puta kraće od vremena kod
betonskog panela na podu ili 1,25 puta prema izolovanom betonskom panelu na visini 0,47 m
(sl.49).
Ravan Ho

70

60

50
Temperatura, C

40

30

20 tRT
10 tprRT
0
0 20 40 60 80 100 120 140 160 180 200 220 240 260 280
tpoda
Vreme, min tsvani

Sl. 46.: Temperaturna inercija referentne tačke betonskog panela ispod lučne komore.
57
Ostvarena prosečna rezultantna temperatura u zoni referentne tačke (tprRT=37,6ºC), bila je sa
izraženijom toplotnom inercijom, tj. standardnom devijacijom σ=0,7ºC. Rezultat ovako nemirnog
KSTS je relativno visoka prosečna temperatura radnog fluida za ovaj tip grejnog elementa
(56,9ºC). Pored toga, uniformnost ostvarenog temperaturnog polja u referentnoj ravni panela Ho,
u saglasnosti je sa predočenim vrednostima parametara inercije celog sistema. Ovo ukazuje na
značaj kontrole toplotne inercije zagrevnog sistema lokalno-uzgojnog prostora.

5.13.6.Ostvareno temperaturno polje vodenog jastučeta

PVC kućište vodenog jastučeta ispunjeno je vodom, sl.50. Zagrevanje vode (pri njenom
statičnom stanju), izvedeno je betonskim panelom (izolovane pasivne površine izotermom δ=6
cm). Prosečno ostvarena rezultantna temperatura u ravni Ho, bila je txo=35,4ºC. Ova vrednost je
za 2,0ºC viša u odnosu na slobodan betonski panel (sl.51), a uzrok je značajnog poboljšanja
uniformnosti ostvarenog temperaturnog polja. Tome svedoči vrednost standardne devijacije
σHo=1,57ºC (prosečno 1,9 puta manja u odnosu na slobodan betonski panel).

Sl.50.: Vodeno jastuče na betonskom panelu kao izvoru toplote

Bez obzira na statično stanje vode u jastučetu, uniformnost temperaturnog polja je

rezultat njenog toplotnog ponašanja kao baznog materijala, a time i sredstva za prenos toplote.
Uočena je viša prosečna rezultantna temperatura suvog vazduha u ravni H1 (prema istoj
ravni betonskog panela), približno 1,3ºC. Pri tome je zabeležen odnos zračenja i konvekcije
0,5:0,5. Vrednost prosečne rezultantne temperature suvog vazduha u ravni H1, bila je tx1=24,8ºC,
sa standardnom devijacijom σH1=1,0ºC (pri brzini strujanja vazduha vv1=0,54 m/s).
U ravnima H2 i H3, ostvarene su prosečne rezultantne temperature suvog vazduha
tx2=22,9ºC i tx3=22,5ºC, sa prosečnom standardnom devijacijom σH2,H3=0,4ºC.
Ostvareno prostorno temperaturno polje vodenog jastučeta karakteriše ujednačenost u
intervalu 15-25 cm visine kontrolisanog prostora. Nadalje, njegove vrednosti asimptotski teže
vrednosti prosečne temperature laboratorijskog ambijenta (22,5ºC).

58
 28
40
tmax
tmax 27
38 tsr
tsr
26
36 Yk
Yk

Temperatura, C
Temperatura, C

34 25
tx
tx
32 24 tmin
tmin
30 23

y = -1E-07x5 + 1E-05x4 -
28 y= 2E-07x5- 4E-05x4
+ 0,002x3 -
22 0,0002x3 - 0,0044x2 + 0,135x +
0,0437x2 + 0,3357x + 35,6
24,7
R2 = 1
26 R2 = 1
21
0 10 20 30 40 50
0 10 20 30 40 50
Širina vodenog jastučeta, cm
Širina vodenog jastučeta, cm

Ravan: Ho, σHo = 1,57ºC Ravan: H1, σH1 = 1,00ºC

25 24
tmax tmax
tsr tsr
24
Yk 23 Yk
Temperatura, C

Temperatura, C

tx tx
23

tmin tmin
22
22

y = 7E-08x5 - 9E-06x4 + 0,0004x3 - y = -2E-07x5 + 2E-05x4 - 0,001x3

0,0076x2 + 0,0547x + 23,1 + 0,0187x2 - 0,114x + 22,8
R2 = 1 R2 = 1
21 21
0 10 20 30 40 50 0 10 20 30 40 50

Širina vodenog jastučeta, cm Širina vodenog jastučeta, cm

Ravan: H2, σH2 = 0,45ºC Ravan: H3, σH3 = 0,44ºC

Sl.51.: Ostvareno temperaturno polje vodenog jastučeta

5.13.6.1.Temperaturna inercija u zoni referentne tačke vodenog jastučeta na visini 0,47 m,

termoizolovane pasivne površine pri: Q≠const., podešenoj temperaturi PI regulatora i
trofaznog termostata.
Vreme uspostavljanja KSTS značajno je produženo, TRT=224 min (sl.52). Uzrok ovome
je prenos toplote sa betonskog panela kroz PVC kućište, a sa njega na statičan sloj vode.
Karkterističan vremenski interval ovog dijagrama je 50-80 min. Greškom podešena temperatura u
zoni referentne tačke, izazvala je blokadu elektromagnetnog ventila V4 i deblokadu V3. Ovim je
zagrevni fluid usmeren u recirkulacioni tok. Nakon podešavanja temperature u zoni referentne
tačke na vrednost 37,50ºC, započinje proces zagrevanja vodenog jastučeta. Do momenta
uspostavljanja KSTS, razlika između temperatura vode na ulazu i izlazu je 1,80ºC. Nakon toga,
pri temperaturi vode 60,00ºC, 1 h nastupa proces recirkulacije radnog fluida, sa neznatim
gubitkom toplote kroz distribucione PVC cevi i termoizolaciju rezervoara. U 275-om min,
ponovo se aktivira protok radnog fluida kroz betonski panel. Bez obzira na opisanu toplotnu

59
inertnost betonskog panela, nakon 7 min ponovo je uspostavljena vrednost podešene temperature
u zoni referentne tačke PI-regulatora i nastavljen recirkulacioni tok vode.
Voda, kao akumulator toplote, poseduje značajnu prednost u odnosu na čvrste materijale
za niskotemperaturno područje. Pri njenoj temperaturi 60,00ºC (pri normalnim atmosferskim
pritiskom), ona raspolaže sa 46,51 kWh toplotne energije. Kod akumulatora od naslaganog
kamena, ova vrednost je 19,53 kWh. Ovim se objašnjava uniformnost ostvarene temperature u
zoni referentne tačke vodenog jastučeta u odnosu na betonski panel. U prilog tome idu vrednosti
baznih parametara toplotne inercije sistema: tRT=37,34ºC i σ=0,26ºC.
Na osnovu iznešenih podataka, nameće se ideja za varijantu vodenog jastučeta sa
kontrolom temperature i protoka radnog fluida. Regulacijom temperature i brzine radnog fluida, u
saglasnosti sa parametrima neposrednog okruženja, moguće je formiranje značajno
uravnoteženijeg temperaturnog polja aktivne površine jastučeta i smanjenje koeficijenta toplotne
inercije. Na vrednost pomenutih parametara utiče i viskozitet radnog fluida, tj. njegova specifična
toplota.

Ravan: Ho

70

60

50

tus
Temperatura, C

40

30
tRT
tprRT
20

tpRT
10

tpoda
0
0 40 80 120 160 200 240 280 320 360 400
tsvani
Vreme, min
tiz

Sl.52.: Toplotna inercija betonskog panela sa vodenim jastučetom na visini 0,47 m od podne
površine, pri Q≠const., tRT≈const. i termoizolacijom pasivne površine izotermom δ=6 cm .

5.13.7.Ostvareno temperaturno polje gumiranog bakarno-cevnog panela

Bakarno-cevni panel je prototipno rešenje razmenjivača toplote-trapezoidnog oblika,
sl.53. Oblik je prilagođen raspoloživom prostoru za prasad u kavezu prasilišta (boks).
U ravni Ho, razmenjivač je ostvario prosečnu temparaturu txo=34,77ºC (sl.54). Prema
vrednosti standardne devijacije σHo=1,59ºC, ostvareno je uniformnije temperaturno polje u
odnosu na prethodno opisana.
Ravan H1 karakteriše uobičajena vrednost prosečne rezultantne temperature suvog
vazduha, tx1=24,37ºC. Standardna devijacija σH1=1,38ºC, rezultat je pojačanog toplotnog fluksa
prema laboratorijskom ambijentu.
60
 Sl.53.: Gumirani bakarno-cevni panel

y = 1E-09x6 - 3E-07x5 + 2E-05x4 - 0,0003x3 - y = 3E-09x6 - 7E-07x5 + 6E-05x4 - 0,0023x3 +

0,0009x2 + 0,1105x + 33,51 0,0395x2 - 0,135x + 22,696
R 2 = 0,9642 R 2 = 0,9936
40
28
39
38 27
37
36
Temperatura, C
26
Temperatura, C

35
34 25
33
32 24
31
30 23
29
28 22

0 10 20 30 40 50 60 70 0 10 20 30 40 50 60 70

Širina PVC-Cu panela, cm Širina PVC-Cu panela

Ravan: Ho, σHo = 1,59ºC Ravan: H1, σH1 = 1,38ºC

y = 2E-09x6 - 5E-07x5 + 4E-05x4 - 0,0013x3 + y = -3E-10x6 + 3E-08x5 - 1E-06x4 - 3E-05x3 +

0,0205x2 - 0,0865x + 22,102 0,0023x2 - 0,0277x + 21,898
R 2 = 0,9589 R 2 = 0,9369

24 24

23 23
Temperatura, C

Temperatura, C

22 22

21 21

20 20
0 10 20 30 40 50 60 70 0 10 20 30 40 50 60 70
Širina PVC-Cu panela, cm Širina PVC-Cu panela, cm

Ravan: H2, σH2 = 0,83ºC Ravan: H3, σH3 = 0,64ºC

Sl.54.: Ostvareno temperaturno polje gumiranog bakarno-cevnog panela

61
 U ravnima H2 i H3, ostvarene su prosečne rezultantne temperature suvog vazduha:
tx2=22,39ºC i tx3=21,95ºC, sa blagim povećanjem vrednosti standardnih devijacija: σH2=0,83ºC i
σH3=0,64ºC.
Intenzitet odavanje toplote rezultat je povećanog učešća aktivne u odnosu na pasivnu
površinu razmenjivača. Doprinos ovome je i suprotnosmerno strujanje susednih delova cevno-
razmenjivačke mreže.
Prema statističkim parametrima ostvarenog temperaturnog polja, pored zastupljenog
dinamičkog kretanja radnog fluida, uočena je sličnost sa vodenim jastučetom. Cena izrade i
troškovi održavanja, eliminišu ovu varijantu grejnog panela kao primenljivu.
Pored povišene prosečne vrednosti rezultantne temperature referentne ravni Ho, ostvareno
prostorno temperaturno polje nije značajno promenilo karakteristike po visini vazdušno
kontrolisanog prostora.

5.13.7.1.Toplotna inercija bakarno-cevnog panela na podu sa gumenom oblogom,

termoizolovane pasivne površine, pri: Q≠const., podešenoj temperaturi PI regulatora i
trofaznog termostata.
Prema očekivanju, bakarno-cevni razmenjivač je ostvario stacionarno toplotno stanje sa
skraćenim vremenom zaleta ,TRT=38 min (pri temperaturi vode 49,00ºC), sl.55.

Ravan: Ho

70

60

50
Temperatura, C

40

tus
30
tRT
20
tprRT
10 tpRT
0 tpoda
0 20 40 60 80 100 120 140 160 180 200 220 240 260 280

Vreme, min
tsvani
tiz

Sl.55.: Toplotna inercija bakarno-cevnog panela na podu pri: Q≠const i tRT≈const., sa

termoizolacijom pasivne površine izotermom δ=6 cm .

Zbog visokog koeficijenta provođenja, bez obzira na prisustvo gumene obloge, intenzivirano je
odavanje toplote. Do postizanja temperature vode 46,00ºC (za TRT=75 min), bila su tri

62
preusmerenja njenog toka. U intervalu TRT=75-125 min, temperatura vode je opala na 42,00ºC. U
tom intervalu, protok tople vode je konstantan kroz cevnu mrežu panela. Temperatura u zoni
referentne tačke dostigla je minimalnu vrednost 38,12ºC (razlika temperatura ulaz-izlaz vode je
1,20ºC). U tom momentu, aktivirani su grejači i podešena maksimalna temperatura radnog fluida
54,00ºC (do 200 min). Taj vremenski interval je dokaz značajnom uticaju temperature vode na
toplotnu inerciju cevnog panela. Broj aktivno-pasivnih stanja elektromagnetnih ventila, imao je
tendenciju povećanja. Nakon 200 min izvršeno je podešavanje trofaznog termostata na
maksimalnu temperaturu radnog fluida 60,00ºC.
Ostvarena prosečna temperatura u zoni referentne tačke (tRT=39,37ºC), odgovarala je
približno podešenoj temperaturi PI-regulatora. Standardna devijacija (σ=1,56ºC), ukazuje na
izraženo neuravnoteženo toplotno stanje bakarno-cevnog razmenjivača.
Ovaj tip razmenjivača toplote ukazuje na značaj usaglašavanja karakteristika zagrevnog
sistema: toplotna akumulacija i toplotna inercija.

5.13.8.Ostvareno temperaturno polje betonskog radijator panela

Sl.56.: Betonski radijator panel

Novoformirani toplotni razmenjivač (sl.56), ostvario je srednju rezultantnu temperaturu u

ravni Ho (txo=36,37ºC), sa relativno niskom standardnom devijacijom , σHo=1,74ºC (sl.57).
U referentnoj ravni kontrolisanog prostora H1, ostvarena je niža vrednost od uobičajenih
za sve tipove razmenjivača sa toplom vodom (tx1=23,88ºC), sa σH1=1,18ºC.
U ravni H2, prosečna rezultantna temperatura suvog vazduha bila je tx2=22,81ºC, sa
standardnom devijacijom σH2=0,99ºC.
Ravan H3, okarakterisana je prosečnom rezultantnom temperaturom suvog vazduha
tx3=20,65ºC. Ovo je minimalna zabeležena vrednost, sa σH3=0,57ºC. Brzina strujanja vazduha u
ovoj ravni bila je Vv3=0,78 m/s.
Promena vrednosti rezultantne temperature u funkciji visine ograničenog prostora, slična
je betonskom panelu, sa približno istom tendencijom u intervalu 15-25 cm, sl.58.

63
 y = -3E-07x5 + 5E-05x4 - 0,0026x3 + 0,0623x2 - 0,4809x + 35,73
R2 = 1 y = 2E-08x5 - 5E-06x4 + 0,0003x3 - 0,0068x2 + 0,1417x + 22,47
R2 = 1
42
28
41

40 27

39
26
Temperatura,C

38

Temperatura, C
25
37

36 24

35
23
34

33 22

32
21
0 10 20 30 40 50
0 10 20 30 40 50
Širina "radijator" panela, cm
Širina "radijator" panela, cm

Ravan: Ho, σHo = 1,74ºC Ravan: H1, σH1 = 1,18ºC

y = -1E-07x 5 + 1E-05x4 - 0,0005x3 + 0,0078x2 - 0,0226x + 20,02

y = -8E-09x5 + 8E-08x4 + 1E-05x3 - 0,0007x2 + 0,0714x + 21,6
R2 = 1
R2 = 1
23
26

25
22

24
Temperatura, C
Temperatura, C

21
23

22
20

21

20 19
0 10 20 30 40 50 0 10 20 30 40 50

Širina "radijator" panela, cm Širina "radijator" panela, cm

Ravan: H2, σH2 = 0,99ºC Ravan: H3, σH3 = 0,57ºC

Sl.57.: Ostvareno temperaturno polje betonskog radijator panela

t  0,002  H n3  0,119  H n2  2,237  H n  36,37...R 2  1

a =0...1 m, b = 0...0,5 m
Visina referentnog prostora, Hn

a Temperatura “t” ºC

PTP10

Sl.58.: Ostvareno prostorno temperaturno polje betonskog radijator panela

64
5.13.8.1.Toplotna inercija betonskog radijator panela na visini 0,47 m, termoizolovane
pasivne površine pri: Q≠const., podešenoj temperaturi PI regulatora i PIDR-
kontrolera.
Kod merne procedure betonskog radijator panela izvršena je adaptacija sistema kontrole.
Razmatrane su tri kontrolne varijante:

1. Kontrola temperature tople vode PI-regulatorom i ograničenjem maksimalno

dozvoljene temperature, podešene temperaturom u zoni referentne tačke tpRT, sl.59.

Dm

P2

PMP

PR
P1
PC
V1
TP2
TP3
CP1
V2
G1
PIDR

K2
AP
TRm
TP1
G2
K1

PIR
AV1
NK
tv
AV2
TPo
CP2

V3 V4

KRT

RADIJATORSKI PANEL

Sl.59.: Funkcionalna šema kontrole toplotne inercije zagrevnog sistema kod radijator panela

Instalacijom PIDR kontrolera, omogućena je kontrola 15 kanala i formiranje signala ka

izvršnim elementima. Zadatak PI regulatora je slanje signala naizmeničnom kontaktoru NK i
kanalu PIDR kontrolera za nezavisno aktiviranje grejača. Preusmerenja toka radnog fluida
značilo je ON-OFF stanje grejača. Maksimalna temperatura radnog fluida je bez prisutnog
ograničenja u dozvoljenom temperaturnom području. Informacija o temperaturnom stanju
laboratorijskog vazduha nije uzeta kao parametar povratne sprege.
Uočeno je značajno smirenje toplotnog stanja aktivne razmenjivačke površine u odnosu
na bakarno cevni razmenjivač, sl.60. Vreme postizanja KSTS (TRT=35 min), kraće je u odnosu na
bakarno cevni razmenjivač. Pri temperaturi radnog fluida 53,00ºC, ostvarena je prosečna
temperatura u zoni referentne tačke tprRT=40,20ºC, sa relativno visokim koeficijentom
temperaturne inercije i standardnom devijacijom σ=0,71ºC.
65
 60
58
56
54
52
50
48
46
44
42
40
38 tus
Temperatura, C
36
34
32
30
28
tRT
26
24
22
20
tprRT
18
16
14
12
tpRT
10
8
6
4
tpoda
2
0
0 60 120 180 240 300 360 420 tsvani
tiz
Vreme, min

Sl.60.: Toplotna inercija radijator panela na visini 0,47 m pri: Q≠const. i tRT≈const., sa
termoizolacijom pasivne površine izotermom δ=6 cm, uz kontrolu temperature
radnog fluida PI-regulatorom .

2.Kontrola temperature radnog fluida PI-regulatorom i PIDR-kontrolerom, sa

ograničenjem maksimalno dozvoljene temperature, uz informaciju o temperaturi
vazduha u neposrednom okruženju radijator panela.
Kod ove varijante, podešena je maksimalno dozvoljena temperatura radnog fluida
50,00ºC (na PIDR-kontroleru za oba grejača) i uzeta u obzir informacija o toplotnom stanju
vazduha u zoni radijator panela, tv.

54
52
50
48
46
44
42
40
38
36
34 tus
Temperatura, C

32
30
28
26
tRT
24
22
20
18
tprRT
16
14
12 tpRT
10
8
6
4
tpoda
2
0
0 60 120 180 240 300 360 420 tsvani
tiz
Vreme, min

Sl.61.: Toplotna inercija radijator panela na visini 0,47 m, pri: Q≠const i tRT≈const, sa
termoizolacijom pasivne površine izotermom δ=6 cm, uz kontrolu temperature radnog fluida
PIDR- kontrolerom .

66
Signal PI regulatora je izvršni na naizmeničnom kontaktoru NK (za ON-OFF pozicije ventila V3
i V4), a transmitovani oblik do kanala PIDR kontrolera. Na taj način se potencijalno aktiviraju
kontaktori K1 i K2, tj. grejači G1 i G2, sl.59.
Vreme uspostavljanja KSTS (TRT=33 min), posledica je smanjene vrednosti podešene
temperature u zoni referentne tačke, 38,00ºC (za stepen niže u odnosu na prethodnu varijantu).
Prosečna temperatura u zoni referentne tačke bila je tprRT=38,04ºC. S vrednošću standardne
devijacije σ=0,23ºC, ostvareno je značajno toplotno uravnoteženje.

2. Kontrola temperature radnog fluida PI-regulatorom i PIDR-kontrolerom, uz

informaciju o temperaturi spoljnog okruženja i srednjoj rezultantnoj temperaturi
vazduha laboratorijskog ambijenta.
PIDR kontrolerom, podešene su maksimalno dozvoljene vrednosti temperature radnog
fluida u rezervoaru, na osnovu: signala spoljne temperature vazduha, temperature unutrašnjih i
spoljnih pregrada i prosečne temperature vazduha u laboratorijskom okruženju, sl.62. PI-
regulator je imao zadatak kontrole smera strujanja tople vode iz radnog u cirkulacioni i obrnuto.
Vreme uspostavljanja KSTS bilo je TRT=33 min. Prosečna rezultantna temperatura u zoni
referentne tačke bila je tprRT=36,56ºC, sa standardnom devijacijom σ=0,06ºC, sl.63.

Dm

P2

PMP

PR
P1
PC
V1
TP2
TP3
CP1
V2
G1
K2
PIDR

AP
TRm
TP1
G2
K1

PIR
AV1
NK
AV2 tv
TPo
CP2

V3 V4

KRT

RADIJATORSKI PANEL

Sl.62.: Kontrola temperature radnog fluida PI-regulatorom i PIDR-kontrolerom, uz

informaciju o temperaturi spoljnog okruženja, temperaturi unutrašnjih pregrada i ostvarene
prosečne rezultantne temperature vazduha laboratorijskog ambijenta.

67
 52
50
48
46
44
42
40
38
36
34
32
Temperatura, C

30
28
26
24 tus
22
20
18 tRT
16
14
12
tprRT
10
8
6
tpRT
4
2 tpoda
0
0 60 120 180 240 300 360 420
tsvani
Vreme, min
tiz

Sl.63.: Toplotna inercija radijator panela na visini 0,47 m, pri Q≠const. i tRT≈const., uz
kontrolu temperature radnog fluida PIDR kontrolerom, na osnovu faktora spoljnog okruženja
i laboratorijskog ambijenta.

Bez obzira na približno konstantnu temperaturu laboratorijskog vazduha, uočena je

promena temperature radnog fluida prema temperaturi spoljnog okruženja.
Praktična realizacija ovakvog stepena kontrole zahteva radikalne mere adaptacije
postojećih objekata za uzgoj prasadi (termoizolovanost i primenjena sredstva za održavanje
mikroklimata).

5.13.8.2.Temperaturna inercija u zoni referentne tačke radijator panela na visini 0,47 m,

termički izolovane pasivne površine, za razne varijante protoka radnog fluida Qn
Promenom protoka, pri konstantnoj temperaturnoj razlici «ulaz-izlaz) (tFu–tFi=const),
proporcionalno se menja količina odavane toplote sa površine klasičnog radijatora. Interesantno
je ponašanje betonskog radijator panela, pri promeni ovog parametra kao regulacionog faktora.
Radi ove analize, izvršeno je osam merenja u trajanju po 8 h. Praćeni su parametri:
ulazno-izlazna temperature radnog fluida, vreme toplotnog zaleta, podešena i ostvarena
rezultantna temperatura u zoni referentne tačke.
Radi racionalne prezentacije, prikazani su dijagrami baznih parametara:

a) Zavisnost vremena «toplotnog zaleta»-TRT u funkciji varijanti protoka Qn.

b) Zavisnost temperaturnih odstupanja od podešene temperature na PI regulatoru i
varijanti protoka.

Vreme uspostavljanja KSTS radijator panela, u intervalu posmatranih varijanti protoka

radnog fluida (sl.64), odstupalo je za 1,5 h. Ovo nije slučaj kod klasičnih Al-radijatora, sa

68
približno linearnom zavisnošću posmatranih parametara i visokim temperaturama radnog fluida
(uz značajnu temperaturnu razliku ulaz-izlaz).

130

120

110

100

"Vreme zaleta", min

90

80

70

60

50

40

30

20
0,5 1 1,5 2 2,5 3 3,5 4

Protok Q, m3/h

Sl.64.: Zavisnost vremena «toplotnog zaleta»-TRT u funkciji varijanti protoka Qn.

Regulacija temperature kontaktne površine posmatranog panela (promenom protoka

radnog fluida), moguća je uz primenu servomotornih ventila i kontrolom njihovih izvršnih
pozicija.

39,2

39
2
38,8

38,6
Temperatura, C

38,4

38,2
1
38

37,8

37,6
3
37,4
0 0,5 1 1,5 2 2,5 3 3,5 4 4,5

Protok Q, m3/h

Sl.65.: Zavisnost ekstremnih temperaturnih odstupanja od podešene temperature PI-

regulatora u funkciji varijanti protoka Qn:
1-podešena temperatura referentne tačke(tpRT),
2- maksimalne temperature referentne tačke (tRtmax) i
3-minimalne temperature referentne tačke (tRtmin).

69
 U oblasti KSTS radijator panela (pri konstantnoj temperaturi radnog fluida održavanoj
prema sl.59), zabeležena su značajna temperaturna odstupanja u zoni referentne tačke, sl.65.
Najmanja odstupanja odgovarala su minimalnom, a najveća maksimalnom protoku
radnog fluida.
Standardna devijacija temperature u zoni referentne tačke, pri protoku 0,5 m3/h, bila je
σmin=0,15ºC. Pri maksimalnom protoku, njena vrednost porasla je na σmax=1,25ºC.

5.13.9.Ostvareno temperaturno polje električne IC-lampe.

Električna IC-lampa, kao varijanta zračećeg izvora, postavljena je na visinu 0,6 m u
odnosu na površinu betonskog panela, sl.66.

29

27
Temperatura, C

25

23

21 27-29
25-27
19
23-25
21-23
19-21

Sl.66.: Ostvareno temperaturno polje električne IC-lampe u ravni Ho

Ostvareno temperaturno polje po referentnim nivoima karakterišu vrednost, sl.67:

 Ravan Ho: txo = 23,06ºC sa σHo = 2,20ºC.

 Ravan H1: tx1 = 24,00ºC sa σH1 = 1,87ºC.
 Ravan H2: tx2 = 24,10ºC sa σH2 = 1,69ºC.
 Ravan H3: tx3 = 23,99ºC sa σH3 = 1,08ºC.

Izražena je tendencija povećanja prosečne rezultantne temperature suvog vazduha do 15

cm visine kontrolisanog prostora, a potom njeno smanjenje, sl.68. Ovo je rezultat prenosa toplote
putem zračenja (po usmerenju “od gore ka dole”) i karaktera transformacije IC zraka u oblik
toplotne energije.

70
 y = 1E-09x6 - 4E-07x5 + 5E-05x4 - 0,0027x3 + 0,0572x2 - 0,2815x +
21,228
R 2 = 0,6359
29 29

28 28
tmax
27 27 tsr
26 26 Yk

Temperatura, C

Temperatura, C
25 25
tx
24 24
tmin
23 23

22 22

21 21
y = 4E-07x5 - 5E-05x4 + 0,0021x3 -
20 20 0,0324x2 + 0,2539x + 21,83
R2 = 1
19 19
0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 0 10 20 30 40 50

Dužina "crnog" panela, cm Širina "crnog" panela, cm

Ravan: Ho, σHo = 2,20ºC

y = -1E-09x6 + 4E-07x5 - 4E-05x4 + 0,0023x3 - 0,0564x2 + 0,5414x +
22,673
R 2 = 0,8108
30
30
29
29
28
28
27
27
Temperatura, C

Temperatura, C
26
26
25 25
24 24

23 23

22 22
y = 2E-07x5 - 2E-05x4 + 0,0009x3 -
21 0,0145x2 + 0,2067x + 22,23
21
R2 = 1
20 20

0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 0 10 20 30 40 50

Dužina "crnog" panela, cm Širina "crnog" panela, cm

Ravan: H1, σH1 = 1,87ºC

y= -2E-09x6 + 5E-07x5 - 6E-05x4 + 0,0031x3 - 0,0718x2 + 0,5791x +
24,173
R 2 = 0,6525
29
29
28
28
27
27

26
Temperatura, C

26
Temperatura, C

25
25

24 24

23 23 y = 1E-07x5 - 2E-05x4 +
0,0006x3 - 0,0103x2 + 0,203x +
22 22 22,56
R2 = 1
21 21

0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 0 10 20 30 40 50

Dužina "crnog" panela, cm Širina "crnog" panela, cm

Ravan: H2, σH2 = 1,69ºC

y= -7E-10x6 + 2E-07x5 - 2E-05x4 + 0,001x3 - 0,0221x2 + 0,183x +
23,948
R 2 = 0,5381
28 28

26 26
Temperatura, C

Temperatura, C

24 24

22 22

y = 6E-07x5 - 7E-05x4 + 0,0029x3 -

0,0507x2 + 0,4087x + 22,92
R2 = 1
20 20
0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 0 10 20 30 40 50

Dužina "crnog" panela, cm Širina "crnog" panela, cm

Ravan: H3, σH3 = 1,08ºC

Sl.67.: Ostvareno temperaturno polje električne IC-lampe po referentnim nivoima

kontrolisanog prostora.
71
 t  0,0001  H n3  0,007  H n2  0,161  H n  23,06...R 2  1
a =0...1 m, b = 0...0,5 m

Visina referentnog prostora, Hn

a Temperatura “t” ºC

PTP11

Sl.68.: Ostvareno prostorno temperaturno polje električne IC lampe.

5.13.9.1.Inercija rezultantne temperature u zoni referentne tačke panela, pri zagrevanju sa

električnom IC- lampom
Kod električne IC-lampe nije primenjena regulacija temperature u zoni referentne tačke.
Razlog tome je nemogućnost postizanja vrednosti rezultantne temperature ostvarene grejnim
panelima u intervalu 37,00-38,00ºC. Lampa je bila aktivirana tokom celog testa.

Ravan: Ho

30

25

20
Temperatura, C

15

10
tRT
tprRT
5

0
0 60 120 180 240 300 360 420 480 540 600
tpoda
Vreme, min tsvani

Sl. 68.: Inercija rezultantne temperature u zoni referentne tačke akumulacionog panela, pri
zagrevanju sa električnom IC-lampom

72
 Ostvarene vrednosti parametara toplotne inercije, sl.68:

 Vreme uspostavljanja uslovno stacionarnog toplotnog stanja TRT=173 min.

 Prosečna rezultantna temperatura u zoni referentne tačke tprRT=25,57ºC sa σ=1,08ºC.

Ovi rezultati su posledica lošeg usmerenja IC-zraka i značajnih gubitaka transformisane

toplote u zoni poklopca (konvekcija + zračenje). Prosečna temperatura poklopca bila je ≈ 95ºC.

5.13.10.Ostvareno temperaturno polje električne IC-lampe sa lučnom komorom.

Zbog problema merenja sa drvenom ramskom konstrukcijom, lučna komora je podignuta
10 cm u odnosu na ravan panela Ho, sl.69.

Sl.69.: Lučna komora sa električnom IC-lampom

Vrednosti parametara ostvarenog temperaturnog polja po referentnim ravnima, sl.70:

 Ravan Ho: txo = 27,27ºC sa σHo = 3,04ºC.

 Ravan H1: tx1 = 27,23ºC sa σH1 = 2,38ºC.
 Ravan H2: tx2 = 28,55ºC sa σH2 = 1,75ºC.
 Ravan H3: tx3 = 29,20ºC sa σH3 = 1,95ºC.

73
 Slično betonskom panelu, prisutan je problem toplotnog uravnoteženja u zoni 0-10 cm po
visini referentno kontrolisanog prostora. Izraženo je povećanje toplotnog uzgona, kao uzroka
neuravnoteženosti ostvarenih ravanskih temperaturnih polja. Registrovana brzina strujanja
vazduha u ravni Ho, bila je Vv(0,2)=0,2 m/s. U zoni horizontalnog pojasa (oko lučne komore),
izmerena brzina strujanja vazduha bila je 0,15 m/s. Uticaj toplotnog uzgona prikazan je na
dijagramu ostvarenog prostornog temperaturnog polja, sl.71. Kontrolni rezultati spuštene komore
na akumulacioni panel, ukazali su na približno stacionarno brzinsko polje vazduha, tj. smanjenje
efekta toplotnog uzgona. U odnosu na slobodnu IC-lampu, lučna komora zauzima značajno
mesto na listi mogućih načina poboljšanja već postojećih grejnih sistema ovog tipa.

36 35
35 tmax
34 33
33 tsr
32
31
Yk

Temperatura, C
31
Temperatura, C

30
29 tx 29
28
27 tmin 27
26
25
25 y = 1E-07x5 - 1E-05x4 + 0,0005x3 -
24 y = -2E-07x5 + 4E-05x4 - 0,0019x3 +
0,0118x2 + 0,2663x + 26,1
0,0319x2 + 0,143x + 24,8
23 R2 = 1
R2 = 1 23
22
0 10 20 30 40 50 0 10 20 30 40 50

Širina "crnog" panela, cm Širina "crnog" panela, cm

Ravan: Ho, σy = 3,04ºC Ravan: H1, σy = 2,38ºC

35 40

34
38
33
36
32
Temperatura, C

Temperatura, C

31 34

30 32

29
30
28
28 y = -2E-08x5 + 1E-05x4 - 0,0009x3
27 y = -0,0037x2 + 0,1896x + 27,223 + 0,0237x2 - 0,0455x + 27,79
R 2 = 0,9653 R2 = 1
26 26
0 10 20 30 40 50 0 10 20 30 40 50

Širina "crnog" panela, cm Širina "crnog" panela, cm

Ravan: H2, σy = 1,75ºC Ravan: H3, σy = 1,95ºC

Sl.70.: Ostvareno temperaturno polje električne IC-lampe sa lučnom komorom

74
 t  0,0003  H n3  0,017  H n2  0,139  H n  27,27...R 2  1
a =0...1 m, b = 0...0,5 m

Visina referentnog prostora, Hn

a Temperatura “t” ºC

PTP12

Sl.71.: Ostvareno prostorno temperaturno polje električne IC lampe ispod lučne komore.

5.13.10.1.Toplotna inercija betonskog panela ispod lučne komore, zagrevanog električnom

IC-lampom.

Ravan: Ho

30

25

20
Temperatura, C

15

10

tRT
5
tprRT
0
0 20 40 60 80 100 120 140 160 180 200 220 240 260 280 300 tpoda
Vreme, min tsvani

Sl.72.: Temperaturna inercija u zoni referentne tačke betonskog panela, ispod lučne komore,
zagrevanog električnom IC-lampom

Vreme uspostavljanja stacionarnog toplotnog stanja u zoni referentne tačke bilo je TRT=82
min. Ono je kraće za 2,1 puta u odnosu na slobodnu IC-lampu, sl.72. Prosečna rezultantna
temperatura u zoni referentne tačke bila je tprRT=25,18ºC, sa standardnom devijacijom σ=0,88ºC.

75
5.13.11.Ostvareno temperaturno polje gasne IC-grejalice
Slobodna IC-gasna grejalica postavljena je pod uglom 15º u odnosu na horizontalnu
ravan i visini 1,5 m u odnosu na panel, sl.73.

29

28

Temperatura, C
27

26

25
28-29
27-28
24
26-27
25-26
24-25

Sl.73.: Ostvareno temperaturno polje IC gasne lampe u referentnoj ravni Ho

Interesantan je zakon promene prostornog temperaturnog polja u zoni kontrolisanog

prostora, sl.74. Veći deo emitovanih infracrvenih zraka je transformisan u toplotnu energiju u
ravni Ho. Sa povećanjem visine kontrolisanog prostora (do referentne ravni H1), rezultantna
temperatura suvog vazduha je smanjena u relativno uskom temperaturnom intervalu, ∆t=1ºC. U
referentnoj ravni H3, ona je povećana do tx3=25,46ºC.
U ravni Ho, ostvarena je približno ista rezultantna temperatura akumulacionog panela kao
primenom električne IC-lampe sa lučnom komorom (txo=26,54ºC), sl.75. Izraženo je povećanje
uravnoteženosti ostvarenog temperaturnog polja, sa standardnom devijacijom σHo=0,70ºC.
Ostvareno temperaturno polje gasne grejalice ukazuje na značajno bolje karakteristike u odnosu
na električnu IC-lampu.

t  0,0002  H n3  0,011  H n2  0,174  H n  26,54...R 2  1

a =0...1 m, b = 0...0,5 m
Visina referentnog prostora, Hn

a Temperatura “t” ºC

PTP13

Sl.74.: Ostvareno prostorno temperaturno polje IC gasne grejalice.

76
 y = -2E-10x6 + 7E-08x5 - 9E-06x4 + 0,0006x3 - 0,0169x2 + 0,2227x + 25,4
R 2 = 0,8212
tmax
29 29
tsr

28 Yk 28

tx

Temperatura, C

Temperatura, c
27 tmin 27

26 26

25 25
y = -1E-07x5 + 2E-05x4 - 0,0009x3 +
0,0145x2 - 0,037x + 26,18
R2 = 1
24 24
0 10 20 30 40 50 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 110

Širina "crnog" panela, cm Dužina "crnog" panela, cm

Ravan: Ho, σHo = 0,70ºC

y = 1E-10x6 - 4E-08x5 + 5E-06x4 - 0,0003x3 + 0,0047x2 + 0,0299x + 23,638
R 2 = 0,9066

30 30

29 29

28 28
Temperatura, C

Temperatura, C
27 27

26 26

25 25

24 24
y = -2E-07x5 + 2E-05x4 - 0,0006x3 +
23 0,0066x2 - 0,022x + 25,73 23
R2 = 1
22 22
0 10 20 30 40 50 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 110
Širima "crnog" panela, cm Dužina "crnog" panela, cm

Ravan: H1, σH1 = 1,51ºC

y = -9E-11x6 + 3E-08x5 - 3E-06x4 + 0,0001x3 - 0,002x2 + 0,0191x + 24,839
R 2 = 0,9132

28 28

27 27
Temperatura, C

Temperatura, C

26 26

25 25

24 24
y = -2E-07x5 + 3E-05x4 - 0,0011x3 +
0,0149x2 - 0,0495x + 25,67
R2 = 1
23 23
0 10 20 30 40 50 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 110
Širina "crnog" panela, cm Dužina "crnog panela", cm

Ravan: H2, σH2 = 0,79ºC

y = -7E-11x6 + 2E-08x5 - 2E-06x4 + 0,0001x3 - 0,0021x2 + 0,0505x + 22,735
R 2 = 0,9902

30 30

29 29

28 28

27 27
Temperatura, C
Temperatura, C

26 26

25 25

24 24

23 23

22
22
5 4 3
y = -2E-07x + 3E-05x - 0,0011x +
21
21 0,0159x2 - 0,0474x + 25,16
R2 = 1 20
20
0 10 20 30 40 50 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 110

Širina "crnog" panela, cm Dužina "crnog" panela, cm

Ravan: H3, σH3 = 1,90ºC

Sl.75.: Ostvareno temperaturno polje IC-gasne grejalice

77
 Pri poređenju sa grejnim panelima zagrevanim toplom vodom, rezultati zračećih toplotnih
izvora su značajno lošiji po realizovanoj rezultantnoj temperaturi referentne ravni Ho. Prema
visini kontrolisanog prostora, situacija je obrnuta. Glavni uzrok je pozicija toplotnog izvora, sa
smerom prenosa toplote “odozgo prema dole”.

5.13.11.1.Temperaturna inercija u zoni referentne tačke panela, pri zagrevanju sa gasnom IC-
grejalicom
Regulator temperature, u zoni referentne tačke panela, nije obezbedio rezultantnu
temperaturu pomenutog intervala kod toplog poda. Nakon 60 min (pri temperaturi u zoni
referentne tačke 27,00ºC), deaktivirano je sagorevanje gasa sa prisutnim pilot plamenom. Kroz
nepunih tri minuta, regulator je ponovo aktivirao sagorevanje gasa. Sa dijagrama (sl.76),
primetno je povećanje temperature poda u zoni akumulacionog panela. Izražen je njen porast sa
produženjem zagrevnog procesa. Sledeće deaktiviranje sagorevanja obavljeno je nakon 95 min.
Vreme ostvarenja stacionarnog toplotnog stanja bilo je TRT=23 min. Ostvarena prosečna
rezultantna temperatura u zoni referentne tačke akumulacionog panela, bila je tprRT=25,10ºC, sa
standardnom devijacijom σ=0,80ºC.

Ravan: Ho

30

25

20
Temperatura, C

15

10
tRT
5
tprRT
0 tpoda
0 20 40 60 80 100

Vreme, min tsvani

Sl.73.: Inercija rezultantne temperature u zoni referentne tačke akumulacionog panela, pri
zagrevanju sa gasnom IC-grejalicom

5.13.12.Uporedna analiza ostvarenog temperaturnog polja i energetskog bilansa posmatranih

izvora toplote

Analizirane varijante:

1. Betonski panel na podu bez termoizolatora, pri: protoku radnog fluida Q=const.,
podešenoj temperaturi u zoni referentne tačke t pRT i radnog fluida tus (na PI regulatoru
sa PIDR–kontrolerom).

78
2. Betonski panel na podu bez termoizolatora, pri: protoku radnog fluida Q≠const.
(ON/OFF), podešenoj temperaturi PI regulatora tpRT i temperaturi radnog fluida tus-
regulisanoj trofaznim termostatom.
3. Betonski panel na visini 0,47 m od poda bez termoizolatora, pri: protoku radnog fluida
Q≠const.(ON/OFF), podešenoj temperaturi PI regulatora tpRT i temperaturi radnog
fluida tus -regulisanoj trofaznim termostatom.
4. Betonski panel na visini 0,90 m od poda bez termoizolatora, pri: protoku radnog fluida
Q≠const.(ON/OFF), podešenoj temperaturi PI regulatora tpRT i temperaturi radnog
fluida tus -regulisanoj trofaznim termostatom.
5. Betonski panel na visini 0,47 m termički izolovane pasivne površine stiroporom δ=2
cm, pri: Q≠const.(ON/OFF), podešenoj temperaturi kontaktne površine PI regulatorom
tpRT i temperaturi radnog fluida tus-regulisanoj trofaznim termostatom.
6. Betonski panel na visini 0,47 m termički izolovane pasivne površine stiroporom δ=5
cm, pri: Q≠const.(ON/OFF), podešenoj temperaturi kontaktne površine PI regulatorom
tpRT i temperaturi radnog fluida tus -regulisanoj trofaznim termostatom.
7. Betonski panel na visini 0,47 m termički izolovane pasivne površine izotermom δ=3
cm, pri: Q≠const.(ON/OFF), podešenoj temperaturi kontaktne površine PI regulatorom
tpRT i temperaturi radnog fluida tus -regulisanoj trofaznim termostatom.
8. Betonski panel na visini 0,47 m termički izolovane pasivne površine izotermom δ=6
cm, pri: Q≠const.(ON/OFF), podešenoj temperaturi kontaktne površine PI regulatorom
tpRT i temperaturi radnog fluida tus -regulisanoj trofaznim termostatom.
9. Betonski panel ispod lučne komore, termički izolovane pasivne površine izotermom
δ=6 cm, pri: Q≠const.(ON/OFF), podešenoj temperaturi kontaktne površine PI
regulatorom tpRT i temperaturi radnog fluida tus-regulisanoj trofaznim termostatom.
10. Vodeno jastuče na visini 0,47 m, termički izolovane pasivne površine betonskog panela
(izvor toplote) izotermom δ=6 cm, pri: Q≠const.(ON/OFF), podešenoj temperaturi
kontaktne površine PI regulatorom tpRT i temperaturi radnog fluida tus-regulisanoj
trofaznim termostatom.
11. Gumirani bakarno-cevni panela na visini 0,47 m termički izolovane pasivne površine
izotermom δ=6 cm, pri: Q≠const.(ON/OFF), podešenoj temperaturi kontaktne površine
PI regulatorom tpRT i temperaturi radnog fluida tus- regulisanoj trofaznim termostatom.
12. Betonski radijator panel na visini 0,47 m, termički izolovane pasivne površine uz
kontrolu temperature radnog fluida tus PI-regulatorom sa podešenom temperaturom
kontaktne površine tpRT , prema sl.56.
13. Betonski radijator panel na visini 0,47 m, termički izolovane pasivne površine
izotermom δ=6 cm, pri: regulisanoj temperaturi u zoni referentne tačke kontaktne
površine sa PI-regulatorom tRT, temperaturi radnog fluida tus-regulisanoj PI-
regulatorom sa PIDR-kontrolerom (uz kontrolu maksimalno dozvoljene temperature
prema temperaturi vazduha u neposrednom laboratorijskom okruženju panela, sl.56).
14. Betonski radijator panel na visini 0,47 m, termički izolovane pasivne površine
izotermom δ=6 cm, pri: regulisanoj temperaturi u zoni referentne tačke kontaktne
površine sa PI-regulatorom tRT, temperaturi radnog fluida tus-regulisanoj PI-
regulatorom i PIDR-kontrolerom sl.59.
15. Betonski radijator panel na visini 0,47 m, termički izolovane pasivne površine za razne
varijante protoka radnog fluida Qn (temperatura radnog fluida održavana PI
regulatorom kao kostantna).
16. Električna IC-lampa.
17. Električna IC-lampa sa lučnom komorom.
79
 18. Gasna IC-grejalica.

5.13.12.1.Uporedna analiza ostvarenog temperaturnog polja izvora toplote

Uticaj posmatranih faktora, po varijantama «1»-»18, analiziran je prema zajedničkom
dijagramu, sl.77. Na slici je prikazana funkcionalna zavisnost rezultantne temperature kontaktne
površine panela i rezultantne temperature suvog vazduha od visine referentnog prostora (po
ravnima prosečnih matričnih vrednosti, Hn).
Dijagram ukazuje na promenu karakteristika prostornog temperaturnog polja posmatranih
varijanti, kao prosečne vrednosti temperatura po definisanim ravnima Hn. Uticaj tipa i debljine
izolatora na karakteristike temperaturnog polja u ravni Ho, moguće je sagledati preko već
opisanih dijagrama za posmatrane varijante «1»-«8». Važe konstatacije:

 Pri upotrebi termoizolatora pasivne površine betonskog panela, na visini 0,47 m,

angažovano je 9,44% manje enrgije za ostvareno temperaturno polje.
 Tip toplotnog izolatora, za relativno bliske vrednosti koeficijenata provođenja toplote,
nije pokazao značajne razlike. Postoji uticaj debljine izolatora na uniformnost
ostvarenog temperaturnog polja: 6% veća za δ=5 cm u odnosu na δ=2 cm .

Kod svih varijanti iz familije razmenjivača sa toplom vodom, po visini ograničenog

prostora, nema značajnih razlika između ostvarenih prostornih temperaturnih polja. Ista
tendencija je kod proseka matričnih vrednosti rezultantne temperature suvog vazduha na visini
H1, da bi se razlika povećavala prema ravnima H2 i H3.
Naročito je interesantna varijanta «9» (betonskog panela ispod lučne komore), gde se
delimično povećava prosečna matrična temperatura u ravni Ho, ostaje približno ista u H1-zbog
toplotnog uzgona, da bi potom nastavila sa blagim porastom do ravni H3 (dostiže vrednost
25ºC). Kod ove varijante razmenjivača, ostvareno temperaturnog polje u ravni Ho pokazuje
tendenciju proširene zone centralnog uravnoteženja.
Kod snopa krivih, po varijantama «10-15», u ravni Ho povećava se prosečna rezultantna
temperatura kontaktne površine u intervalu 34,7-36,5ºC. Od posmatranih, posebno se ističe
varijanta vodenog jastučeta «10», sa prilično uniformnim temperaturnim poljem (1,9 puta veća u
odnosu na varijantu betonskom panelu na podu). Sličnu tendenciju pokazala je i varijanta
bakarno-cevnog razmenjivača.
Varijante «12, 13, 14 i 15», predstavljaju novoformiranu varijantu betonskog-radijator
panela. Betonskom podlogom uticalo se na povećanje akumulacione sposobnosti klasičnog Al-
radijatora, a istovremeno je ublažena toplotna inercija (smanjen efekat prolaza toplote samo kroz
metal).
Ostvareni rezultati novoformirane varijante razmenjivača dokaz su pretpostavci:

Poznavanje ostvarenog ravansko-prostornog temperaturnog polja izvora toplote, predstavlja

osnov za njegov izbor.

Za varijante zračećih izvora toplote «16÷18» (sa toplotnim dejstvom odozgo), ostvarene
su niže rezultantne temperature kontaktne površine betonskog panela (kao akumulatora toplote).
Osim varijante električne IC-lampe sa lučnom komorom «17», rezultati varijanti «16 i 18» loši
su. Kod ovih varijanti prisutan je nizak stepen transformacije zračne u formu toplotno efektivne
energije. Pri poređenju slobodne i električne IC-lampe sa lučnom komorom, uočeno je povećanje
koeficijenta transformacije za 1,8 puta u korist varijante sa lučnom komorom. Koeficijent
80
iskorišćenja raspoložive efektivne energije IC-lampe sa lučnom komorom je 34,76%, dok je kod
gasne grejalice 31,7% (značajno niske vrednosti). Ovo je rezultiralo potragom za adekvatnim
rešenjem toplotno akumulacionog ležišta, sa znatno većim koeficijentom apsorpcije usmerenih
zraka različite talasne dužine (kog elektične i gasne IC varijante). Termički izolovana metalna
posuda, sa vodom i mat crnim limenim poklopcem, nakon 24 h zračno toplotnog tretmana,
transformisala je 4,5 puta više zračeće energije kod slobodne električne IC-lampe, u odnosu na
varijantu izolovanog betonskog panela. Ovo je rezultiralo povećanjem koeficijenta transformacije
energije zraka u toplotnu na 78%. Kod gasne lampe, vrednost koeficijenta porasla je na 90%. U
kombinaciji sa lučnom komorom, ova vrednost bila bi značajno veća (predmet novih
istraživanja).

37 1
Series1

36 2
Series2
35 3
Series3
34 4
Series4
33
5
Series5
32
6
Series6
31
7
Series7
Temperatura, C

30
29
8
Series8

28
9
Series9
27 10
Series10
26 11
Series11
25
12
Series12
24
13
Series13
23
14
Series14
22
21
15
Series15

20
16
Series16
0 10 20 30 17
Series17

Visina referentnog prostora Hn, cm 18

Series18

Sl.77.: Funkcionalna zavisnost rezultantne temperature kontaktne površine

panela i rezultantne temperature suvog vazduha od visine referentnog
prostora po ravnima prosečnih matričnih vrednosti, Hn.

Iz navedenog sledi:

«Rezultati laboratorijskog ispitivanja zračećih varijanti toplotnih izvora ukazuju na

mogućnosti poboljšanja postojećih rešenja, na osnovu njima ostvarenih temperaturnih polja.»

Značaj poznavanja toplotne inercije posmatranih toplotnih izvora ogleda se u razlikama

angažovane energije i uniformnosti ostvarenog ravansko-prostornog temperaturnog polja.

81
Toplotna inercija sagledana je preko: vremena uspostavljanja stacionarnog toplotnog stanja TRT,
odtupanja stvarne temperature reperne tačke u odnosu na podešenu (prema varijantama sistema
automatske regulacije), vrste termoizolatora i njegove debljine, regulacije protoka radnog fluida i
načina regulacije temperature radnog fluida. Na osnovu rezultata toplotne inercije posmatranih
varijanti konstatuje se:

«Prema efektivno angažovanoj specifičnoj snazi PEF, pozitivna je varijanta betonskog panela sa
lučnom komorom, pri: TRT=35 min, PEF=90 W/m2. U odnosu na njegovu varijantu «1» (na
podu bez termoizolatora, pri: TRT=54 min, PEF=149 W/m2), rezultiralo je značajnim
poboljšanjem ostvarenog ravansko-prostornog temperaturnog polja.»
5.13.12.2.Energetski bilans posmatranih toplotnih izvora
Za uporednu analizu toplotnih izvora korišćeni su parametri:

 PEF – Prosečno angažovana specifična snaga električnih grejača, IC-lampe i gasne

grejalice, za efektivno korišćenje u zoni ležanja prasadi, tj. aktivnoj površini
posmatranog panela, W/m2.
 PG – Deo ukupno angažovane snage direktno usmeren na zagrevanje laboratorijskog
ambijenta kod zračećih izvora, W.
 PΣ –Ukupno angažovana snaga zračećih izvora, W.
 PEF1 –Efektivno angažovana specifična snaga određena metodom «BAJPASA», W/m2.
 PEFpr –Prosečno angažovana specifična snaga za grejanje ispitivanih panela, W/m2.
 QEFpr –Prosečna efektivno odavana količina toplote u zoni aktivnih površina panela, kJ/h.

5.13.12.2.1.Grejni paneli
Pri analizi toplotnog bilansa grejnih panela uporedni parametar je efektivno
angažovana specifične snaga, tab.4. Kod varijanti betonskog panela na podu, sa različitim
sistemima regulacije temperature u zoni referentne tačke, PEF=150 W/m2. Ona je rezultat prenosa
toplote: sa aktivne površine panela (zračenja+konvekcija) na laboratorijski ambijent i provođenja
između pasivne (termički neizolovane) površine prema zemljištu, kao značajnom provodniku
toplote. Ova vrednost je maksimalna i uzima se kao referenca za upoređenje sa ostalim
varijantama panela iz iste familije.
Za varijante posmatranog betonskog panela «1-10», prosečna temperatura radnog fluida
tus=57,20ºC.
Dobijena vrednost angažovane specifične snage laboratorijskog izvora toplote, putem
parcijalne analize, približna je proračunatoj vrednosti (prema izrazu za podne panele):

PEF = 8,22-11,6·(t1-t2)1,1 , W/m2

PEF = 11,2·[tx0 - (tx1+tx2 + tx3) / 3] 1,1 = 11,2·(33,4-22,8)1,1= 150,3 W/m2

Pri tome važi aproksimacija pozicije pasivne površine izložene prenosu toplote provođenjem.
Prenos toplote sa pasivne površine posmatranog panela na podnu, vidan je iz rezultata njegovog
podizanja na visine 0,47 i 0,90 m (prenos toplote «zračenje+ konvekcija» za obe površine). Pri
visini panala 0,47 m od poda, PEF je smanjena za 15,33%.
Podizanjem panela na 0,9 m, PEF je smanjena za 17,16%. Međusobna razlika dve visinske
pozicije od 2,36%, ukazuje na uticaj toplotnog uzgona vazduha.

82
 Sledeći uticajni faktor na prenos toplote je termoizolacija pasivne površine betonskog
panela (tab.4), gde je PEF(δ=2)=117 W/m2 za stiropor δ=2 cm (kao termoizolator). U odnosu na
varijantu «1», ona je manja za 21,78%. Sa energetskog aspekta ovo je značajna ušteda, a
vrednosti statističkihi parametara ostvarenog rezultantnog temperaturnog polja, ukazuju na
povećanje stepena njegovog uravnoteženja.
Povećanje debljine izolatora na δ=5 cm, uzrokovalo je vrednost PEF(δ=5)=114 W/m2. U
odnosu na stiropor δ=2 cm, ova vrednost je manja za 2,56%. Ovaj podatak nije za
marginalizaciju. Ograničavajući faktor za primenu debljeg izolatora su tehnička izvedba panela u
kaveznom sistemu uzgoja i razlika u cenama izolatora. Ista tendencija je bila zastupljena kod
izoterma. Beznačajne su uporedne razlike ovih varijanti termoizolatora, «7 i 8».
Međutim, varijanta «9» (betonski panel ispod lučne komore, podignute u odnosu na
referentnu ravan Ho za 10 cm), rezultirala je značajnim smanjenjem PEF=90 W/m2. U odnosu na
varijantu «1», manja je za 39,6%. Razlog tome je akumulacija toplote u gipsano-lučnom
akumulatoru, sa povratnim dejstvom više zračenjem nego konvekcijom. Pri analizi ostvarenog
temperaturnog polja, uočeno je njegovo smirenje, naročito u zonama H2 i H3 posmatranih ravni.
U praksi, komora treba da je postavljena na pod, sa zaptivenim nalegajućim površinama i
automatskom kontrolom mikroklimata lokalnog ambijenta. Ostvareni rezultati ove varijante su
dobri.
Varijanta vodenog jastučeta angažovala je PEF=112 W/m2, tj. 25,08% manju vrednost u
odnosu na varijantu «1». Ostvareno je značajno uniformnije temperaturno polje u ravni Ho.
Uzrok tome je toplotna karakteristika vode kao baznog materijala ovog razmenjivača. Osim toga,
PVC-omotačem je smanjen efekat toplotnog uzgona. Pri statičnom stanju vode i neuniformnom
temperaturnom polju u zoni aktivne površine betonskog panela (kao izvora toplote), očekuju se
bolje karakteristike ostvarenog temperaturnog polja u praktičnim uslovima (kretanje prasadi po
jastučetu, tj. mešanje različitih izotermskih slojeva vode i primena adekvatnog izvora
zagrevanja).
Kod varijante bakarno-cevnog razmenjivača «11», pri prosečnoj temperaturi radnog
fluida tus=50,10ºC, angažovana je PEF=135 W/m2 (9,9 % manje u odnosu na varijantu «1»). Ovaj
rezultat je posledica povećanog intenziteta prenosa toplote sa kontaktne površine panela na
laboratorijski ambijent. Povećan intenzitet prenosa toplote, rezultat je promene smera i brzine
strujanja radnog fluida kroz bakarne cevi. Količina akumulisane energije osetno je manja u
odnosu na betonski panel i vodeno jastuče.
Značaj dobre regulacije panelnog sistema zagrevanja, vezano za problem toplotne
inercije, posmatran je preko varijanti «12, 13 i 14». Temperaturna inercija grejnog panela, u zoni
referentne tačke, uzrok je značajne promene uniformnosti ostvarenog temperaturnog polja u ravni
Ho. Posledica ovoga je povećanje efektivno angažovane specifične snage za odavanje toplote
prema okruženju i loš uticaj na tok uzgojnog ciklusa u prasilištu (gomilanje prasadi na toplije
zone ili bežanje od vrućih zona)
Varijanta radijator panela «12», angažovala je specifičnu snagu PEF=123 W/m2 (17,82%
manju u odnosu na varijantu «1»).
Kod varijante radijator panela «13», angažovana je PEF=120 W/m2. Ova vrednost je
manja u odnosu na prethodnu varijantu za 2,44%, a 19,80% u odnosu na varijantu «1»
Za betonski radijator panel na visini 0,47 m, termički izolovane pasivne površine
izotermom δ=6 cm, pri tprRT=36,60ºC i tus=49,00ºC (regulacija prema sl.59), prosečno angažovana
specifična snaga PEF=112 W/m2. Ova vrednost je manja:
 u odnosu na varijantu «12» za 8,94%,
 u odnosu na varijantu «13» za 6,66% i
 u odnosu na varijantu «1» za 25,08%.
83
 Tabela 4.: Prosečno angažovana specifična snaga pri odavanju toplote ispitivanih tipova toplotnih
izvora (parcijalna analizo)

Prosečna relativna vlažnost laboratorijskog vazduha, φlv = 45,0%

Prosečna temperatura laboratorijskog vazduha, tlv = 20,0ºC
Prosečno podešena temperatura referentne tačke, tpRT ≈ 38ºC
Rregulator temperature gasne grejalice podešen na: tGTP = max

Prosečno
Radni fluid
Vrsta angažovana snaga
tx1
Izvor hp Protok termo tprRT tx0 tx2 tx3 TRT
toplote m tople vode izolatora PG
ºC
panela tus ºC ºC ºC ºC min PEF W PΣ
Regulator
ºC W W
m2
1 0 const. - 56,5 PI, PIDR 38,1 33,0 23,8 22,9 21,7 54 149 0 -
2 0 ON/OFF - 56,4 TT 38,0 33,4 24,2 23,3 22,8 51 150 0 -
3 0,47 ON/OFF - 56,1 TT 37,7 33,7 24,5 23,4 22,6 40 127 0 -
4 0,90 ON/OFF - 56,3 TT 37,6 34,9 24,8 23,2 22,9 44 124 0 -
5 0,47 ON/OFF ST δ=2cm 56,1 TT 38,2 33,2 23,9 23,0 22,5 44 117 0 -
6 0,47 ON/OFF ST δ=5cm 56,4 TT 37,0 33,3 23,9 23,0 22,7 41 115 0 -
7 0,47 ON/OFF IZ δ=3cm 56,8 TT 38,2 33,7 23,9 22,9 21,9 43 116 0 -
8 0,47 ON/OFF IZ δ=6cm 56,7 TT 37,8 33,2 24,1 23,0 22,6 42 114 0 -
9 0,47 ON/OFF IZ δ=6cm 56,9 TT 37,6 33,2 24,3 24,6 25,2 35 90 0 -
10 0,47 ON/OFF IZ δ=6cm 60,0 TT 37,3 35,4 24,8 22,9 22,5 61 112 0 -
11 0,47 ON/OFF IZ δ=6cm 50,1 TT 39,4 34,7 24,4 22,3 21,9 38 135 0 -
12 0,47 ON/OFF IZ δ=6cm 54,0 PI 40,2 36,4 23,9 22,8 20,6 63 123 0 -
13 0,47 ON/OFF IZ δ=6cm 48,8 PI, PIDR 38,0 35,9 24,1 23,0 21,2 65 120 0 -
14 0,47 ON/OFF IZ δ=6cm 49,0 PI, PIDR 36,6 36,0 23,8 23,2 22,0 66 112 0 -
35,6 30 123
15 0,47 ON/OFF IZ δ=6cm 54,0 PI 37,5
36,0
23,4 22,9 21,8
120 127
0 -
23,1 - -
16 0 - IZ δ=6cm - - 25,6
28,1
24,0 24,1 24,0 173
44 206
250
27,3 - -
17 0 - IZ δ=6cm - - 25,2
32,3
27,2 28,5 29,2 82
79 171
250
26,5 - -
18 0 - IZ δ=6cm - GTR 25,1
30,5
25,7 25,8 25,4 23
53 67
120

LEGENDA:
hp – visina posmatranog panela u odnosu na podnu površinu,
ON/OFF – protok radnog fluida kroz posmatrani panel
ST – stiropor kao termoizolator pasivne površine panela,
IZ – izoterm kao termoizolator pasivne površine panela,
tus – prosečna temperatura radnog fluida,
PI – proporcionalno-integralni regulator,
PIDR – proporcionalno-integralni-diferencijalni kontroler,
TT – podesivi trofazni termostat,
GTR – gasni termoregulator,
tprRT – prosečna temperatura referentne tačke,
tx0,x1,x2,x3 – prosečne rezultantne temperature po nivoima Ho, H1, H2 i H3,
TRT – vreme uspostavljanja stacionarnog toplotnog stanja panela,
PEF – efektivno angažovana specifična snaga,
PG – izgubljeni deo energije zračenjem i konvekcijom i
PΣ – ukupno angažovana snaga.
Prezentovani rezultati ukazuju
na značaj automatskog vođenja zagrevnog procesa, kako sa aspekta uštede energije, tako i

84
uniformnosti temperaturnog polja. Uticaj primenjenih načina regulacije rezultantne temperature u
zoni referentne tačke radijator panela, na uniformnost ostvarenog temperaturnog polja, očigledan
je sa sl.78. Uniformnost ostvarenog temperaturnog polja kod varijante «14» veća je za 11,83 puta
u odnosu na varijantu «12», tj. 3,83 puta u odnosu na varijantu «13».

RAD12 RAD13

RAD14

Sl. 78.: Uticaj sistema regulacije temperature u zoni referentne tačke na uniformnost
ostvarenog temperaturnog polja betonskog radijator panela.
RAD12 – kontrola varijante «12», σ=0,71ºC
RAD13 – kontrola varijante «13», σ=0,23ºC
RAD14 – kontrola varijante «14», σ=0,06ºC

5.13.12.2.2.Zračeći izvori
Prosečna rezultantantna temperatura kontaktne površine betonskog panela,
zagrevanog električnom IC-lampom, bila je tx0=23,10ºC (tab.4. varijanta «16»). Ostvarena
prosečna rezultantna temperatura suvog vazduha, u posmatranom vremenskom intervalu 300 min,
bila je 24,00ºC. U odnosu na grejne panele, ovo je značajno niža rezultantna vrednost stacionarno
toplotnog stanja. Produženjem vremena, izražen je blag porast toplotne akumulacije. Ovom
toplotnom procesu pripisan je termin «uslovno stacionarno toplotno stanje». Radi toga,
produženo je praćenje zagrevanja akumulacionog panela električnom IC-lampom na 48 h. Pri
tome su merene ostvarene temperature u zoni referentne i 24 kontrolne tačke, sa prosečnom
vrednosti 28,10ºC. Ista procedura je sprovedena sa druga dva slučaja zračećih izvora (sa

85
naznačenim razlikama ostvarenih temperatura u ravni Ho-varijante «17» i «18»). Prema
izrazima:

PEF16 = 9,34·[tx0 - (tx1+tx2 + tx3) / 3] 1,1 = 9,34·[28,1-(24,0+24,1+24,0)/3]1,1= 44,1 W/m2

PEF17 = 9,34·[tx0 - (tx1+tx2 + tx3) / 3] 1,1 = 9,34·[35,3-(27,2+28,5+29,2)/3]1,1= 79,4 W/m2
PEF18 = 9,34·[tx0 - (tx1+tx2 + tx3) / 3] 1,1 = 9,34·[30,5-(25,7+25,8+25,4)/3]1,1= 53,2 W/m2

dobijene su vrednosti u tabeli 4.

5.13.12.3.Utvrđivanje koeficijenta korisnog dejstva električne IC-lampe

Za određivanje koeficijenta korisnog dejstva električne IC-lampe, izvršen je poseban
eksperiment provere stepena transformacije zračeće energije u toplotnu, shodno apsorpciono-
akumulacionoj sposobnosti materijala. Pri tome je usmerivački poklopac IC-lampe izolovan
izotermom δ=1 cm i međuvazdušnim slojem δ1=1,5 cm. Upotrebljena je termoizolovana
pljosnato-plitka metalna posuda, u koju je ubačena voda i pokrivena mat limom debljine 2 mm,
sl.79.

60 cm

1 3

Stiropor

Sl 79.: Eksperiment za proveru koeficijenta korisnog dejstva električne IC-lampe

1- metalna posuda, 2 metalni mat poklopac δ=2 mm, 3- omotač od stiropora debljine 5 cm,

Nakon 24 h, temperatura metalnog mat poklopca bila je 42,00ºC, a prosečna temperatura vode
39,50ºC. Prosečna rezultantna temperatura suvog vazduha ostala je nepromenjena (≈24,00ºC).

Efektivno angažovana specifična snaga:

PEFICL = 9,34·[tx0 - (tx1+tx2 + tx3) / 3] 1,1 = 9,34·(40-24)1,1= 197,2 W/m2,

Ova vrednost je 4,5 puta veća u odnosu na varijantu izolovanog betonskog panela.
Ostvarena vrednost PEFICL i smanjeni gubici pregrejano-slobodnog usmerivača vazduha za 80%
(zračenje+konvekcija), ukazuju na nužan smer pravca za poboljšanje energetskog stanja jednog
proizvodnog ciklusa sa IC-lampom (kao baznim elementom zagrevnog sistema).
Tabela 5.: Prosek prosečno angažovane specifične snage pri odavanju toplote ispitivanih
toplotnih izvora prema metodama «BAJPASA» i parcijalnih učešća.

86
 Prosečna relativna vlažnost laboratorijskog vazduha, φlv = 48,0%
Prosečna temperatura laboratorijskog vazduha, tlv = 21,0ºC
Prosečno podešena temperaturau zoni referenzne tačke, tpRT ≈ 38º

Vrsta
Prosečno
Izvor hp Protok termo
angažovana specifična snaga
Toplote m tople vode izolatora Regulator W/m2
panela
PEF PEF1 PEFpr
1 0 const. - PI, PIDR 149 144 146,5
2 0 ON/OFF - TT 150 146 148,0
3 0,47 ON/OFF - TT 127 120 123,5
4 0,90 ON/OFF - TT 124 115 119,5
5 0,47 ON/OFF ST δ=2cm TT 117 113 115,0
6 0,47 ON/OFF ST δ=5cm TT 115 114 114,5
7 0,47 ON/OFF IZ δ=3cm TT 116 110 113,0
8 0,47 ON/OFF IZ δ=6cm TT 114 108 111,0
9 0,47 ON/OFF IZ δ=6cm TT 90 100 95,0
10 0,47 ON/OFF IZ δ=6cm TT 112 108 110,0
11 0,47 ON/OFF IZ δ=6cm TT 135 128 131,5
12 0,47 ON/OFF IZ δ=6cm PI 123 115 119,0
13 0,47 ON/OFF IZ δ=6cm PI, PIDR 120 115 117,5
14 0,47 ON/OFF IZ δ=6cm PI, PIDR 112 105 108,5
123 119 121,0
15 0,47 ON/OFF IZ δ=6cm PI
127 125 126,0

LEGENDA:
hp – visina posmatranog panela u odnosu na podnu površinu,
ON/OFF – protok radnog fluida kroz posmatrani panel
ST – stiropor kao termoizolator pasivne površine panela,
IZ – izoterm kao termoizolator pasivne površine panela,
PI – proporcionalno-integralni regulator,
PIDR – proporcionalno-integralni-diferencijalni kontroler,
TT – podesivi trofazni termostat,
PEF – efektivno angažovana specifična snaga određena parcijalnim metodom
PEF1 – efektivno angažovana specifična snaga određena metodom “BAJPASA”
PEFpr – prosečno agažovana specifična snaga.ispitivanih panela.

Količina akumulisane toplote direktno je zavisna od zapremine njenog akumulatora. Pri

eventualnoj primeni toplotno-akumulacionih ležišta, o njihovoj zapremini treba povesti računa.
Segmentna ušteda električne energije ovih ležišta, u komorski kontrolisanim uslovima,
omogućena je: sistemom kontrole prisutnosti prasadi (u skladu sa akumulisanom toplotom u
ležišnom akumulatoru) i podešavanjem količine akumulisane toplote-regulacijom temperature
akumulacionog sredstva.

Tabela 6: Prosečna efektivno odavana količina toplote u zoni ispitivanih panela putem konvekcije i zračenja pri
definisanim laboratorijskim uslovima

87
 Prosečna relativna vlažnost laboratorijskog vazduha, φlv = 48,0%
Prosečna temperatura laboratorijskog vazduha, tlv = 21,0ºC
Prosečno podešena temperaturau zoni referentne tačke, tpRT ≈ 38º

Vrsta
PEFpr
Izvor hp Protok termo QEpr
Regulator AP
Toplote tople vode izolatora
m2 W/m 2
m panela kJ/h

1 0 const. - PI, PIDR 1,00 146,5 527,4

2 0 ON/OFF - TT 1,00 148,0 532,8
3 0,47 ON/OFF - TT 1,00 123,5 444,6
4 0,90 ON/OFF - TT 1,00 119,5 430,2
5 0,47 ON/OFF ST δ=2cm TT 0,50 115,0 207,0
6 0,47 ON/OFF ST δ=5cm TT 0,50 114,5 206,1
7 0,47 ON/OFF IZ δ=3cm TT 0,50 113,0 203,4
8 0,47 ON/OFF IZ δ=6cm TT 0,50 111,0 199,8
9 0,47 ON/OFF IZ δ=6cm TT 0,50 95,0 171,0
10 0,47 ON/OFF IZ δ=6cm TT 0,50 110,0 198,0
11 0,47 ON/OFF IZ δ=6cm TT 0,50 131,5 236,7
12 0,47 ON/OFF IZ δ=6cm PI 0,25 119,0 107,1
13 0,47 ON/OFF IZ δ=6cm PI, PIDR 0,25 117,5 105,7
14 0,47 ON/OFF IZ δ=6cm PI, PIDR 0,25 108,5 97,6
121,0 108,9
15 0,47 ON/OFF IZ δ=6cm PI 0,25
126,0 113,4
16 0 - IZ δ=6cm - 0,66 44,0 104,5
17 0 - IZ δ=6cm - 0,66 79,0 187,7
18 0 - IZ δ=6cm GTR 0,66 53,0 125,9

LEGENDA:
hp – visina posmatranog panela u odnosu na podnu površinu,
ON/OFF – protok radnog fluida kroz posmatrani panel
ST – stiropor kao termoizolator pasivne površine panela,
IZ – izoterm kao termoizolator pasivne površine panela,
PI – proporcionalno-integralni regulator,
PIDR – proporcionalno-integralni-diferencijalni kontroler,
TT – podesivi trofazni termostat,
AP – Aktivna površina panela,
PEFpr – prosečno agažovana specifična snaga.ispitivanih panela.
QEfpr – prosečna efektivno odavana količina toplote u zoni posmatranih panela

Podaci opisanog eksperimenta ukazuju na ideju paralelnih alternativa podnog i zračećeg

zagrevanja (u slučaju komorski kontrolisanih prostora za uzgoj prasadi u prasilištu). Ova ideja je
nepoznata u literaturnim izvorima (predmet je budućeg laboratorijskog istraživanja). Identičan
postupak je primenjen na slobodnu gasnu grejalicu. Temperatura mat lima bila je 39,40ºC,
prosečna temperatura vode 37,40ºC i prosečna rezultantna temperatura suvog vazduha 26,00ºC.
Kao potvrda tačnosti merenja, izvšeno je ispitivanje efektivno angažovane specifične
snage metodom «BAJPASA», tab.5. Obzirom na beznačajne razlike, obavljeno je uprosečavanje

88
ovih vrednosti. Rezultati prosečne, efektivno odavane količine toplote (u zoni ispitivanih panela
putem konvekcije i zračenja), za definisane laboratorijske uslove, prikazani su u tab.6.

Efektivno angažovana specifična snaga je:

PEFGG = 9,34·[tx0 - (tx1+tx2 + tx3) / 3] 1,1 = 9,34·(37,4-26,0)1,1= 135,8 W/m2.

Ova vrednost je za 2,5 puta veća u odnosu na varijantu izolovanog betonskog panela. Uzrok
ovome je 3,6 puta veća udaljenost emitera IC zraka u odnosu na električnu IC-lampu. Ostvareni
koeficijent korisnog dejstva efektivno raspoložive snage zračećih izvora toplote bio je: kod
električne IC-lampe 0,78 a kod gasne grejalice 0,9.

Na osnovu efektivno angažovane specifične snage PEF (tab.4), uzimajući za referencu

betonski panel bez izolacije pasivne površine na visini 0,47 m od poda i sprovedene tehničke
mere, parcijalne uštede su:

 termoizolacija pasivne površine grejnog panela IZ=9,44%,

 primena komore na visini 10 cm od ravni Ho: K10=21,72%,
 primena komore na panelu: K0=15,67% i
 smanjena toplotna inercija: IN=8,94%.

Sabiranjem parcijalnih ušteda, dobija se podatak o ukupnoj uštedi energije  =55,77% u

laboratorijskim uslovima.
Na osnovu dokazane direktno merljive uštede, pozivajući se na podatke tehnoloških
ušteda domaćih istraživanja izloženih u uvodnom delu, hipotetičke pretpostavke su dokazane.
Temperatura radnog fluida (u odnosu na njegov protok), podesnija je veličina za
regulaciju rezultantne temperature referentne tačke, a time i cele aktivne površine toplotnog
razmenjivača, ali su rezultati laboratorijske kontrole ukazali na potrebu paralelne regulacije oba
parametra.

5.13.12.4.Predlog automatske regulacije rezultantne temperature kontaktne površine

Primena parne ili trosusedne automatske regulacije temperature u zoni referentne
tačake kontrolnog panela, po principu Q≠const (ONN/OFF), sl.80 ili Q≠const, uz prisustvo
ventila sa servomotorima regulisanim PID regulatorom, značajno će doprineti uravnoteženju
temperaturnog polja.
Pri izboru vode (kao radnog fluida), u otvorenim podnim sistemima panelnog grejanja,
preporučen je postupak njene demineralizacije u demineralizatoru «teške vode» DMH2O. U
protivnom, prisustvo mineralnog sloja na zidovima cevi, smanjuje efekat prenosa toplote i bitno
utiče na vrednosti baznih parametara ostvarenog temperaturnog polja razmenjivača. Parcijalni
sistem regulacije rezultantne temperature kontaktne površine panela, podrazumeva ugrađen
termoelemenat kao referentnu tačku TEk; (k=1...n). On šalje signale: pripadajućem
elektromagnetnom ventilu za aktiviranje protoka radnog fluida kroz cevni razmenjivač panela
EMk i regulatoru RQ-kao parcijalnu potrebu za njegovim preusmerenjem preko «BAJPAS»
elektromagnetnog ventila EM5. Na taj način, svaki panel će biti u približno istom toplotnom
stanju, bez obzira na njegovu udaljenost od izvora toplote. Realno je očekivati hijerarhijsko

89
uspostavljanje stacionarnog toplotnog stanja po indeksima 1...n. Pri postizanju ukupnog
stacionarnog stanja, regulator aktivira EM5, tj skraćuje put radnog fluida.

EM6
DMH2O

CP
EM5
EM1
RQ TE1 GP1

EM2
TE2
GP2

EM3
TE3 GP3

EM4
TE4 GP4

Sl. 80.:Parcijalna regulacija temperature kontaktne površine grejnih panela za grejanje

prasadi u prasilištu i odgajivalištu
CP-cirkulaciona pumpa, GP1...GP5-grejni paneli, TE1...TE5-termoparovi, EM1...EM4-
elektromagnetni ventili za regulaciju protoka kroz panele ( ON-OFF), EM5-elektromagnetni
ventil za preusmerenje protoka radnog fluida u slučaju deaktiviranih EM1...EM4, RQ-
regulator za preusmerenje protoka radnog fluida, DMH2O-demineralizator vode kao radnog
fluida, EM6-elektromagnetni ventil za održavanje nivoa radnog fluida u njegovom rezervoaru.

Doktorska disertacija

7.

90
1. Izmerene vrednosti rezultantne temperature suvog vazduha u Misenarovom cilindičom
termometru i formiranim komoricama, razlikovale su se na prvoj decimali, bez obzira
na prisustvo Al-folije poluotvorene drvene komorice i promenu stanja brzinskog polja
vazduha. Izmerene vrednosti temperature vazduha u granicama strujanja 0,05-1,80
m/s odstupale su u intervalu 3ºC (odnos između temperatura tri odredišne tačke), pri
približno istoj prosečnoj temperaturi laboratorijskog ambijenta.
2. Identifikovani su faktori koji značajno utiču na toplotnu inerciju posmatranog sistema.
3. Radi realne ocene uticaja toplotnog izvora na telo praseta, potrebno je uzeti u obzir
rezultantnu temperaturu suvog vazduha u kontrolisanoj zoni izvora toplote i
rezultantne temperature kontaktne površine na kojoj ono leži.
4. Pri upotrebi termoizolatora pasivne površine betonskog panela, na visini 0,47 m od
podne površine, angažovano je 9,44% manje enrgije prema njegovoj poziciji na podu
bez termoizolatora. Tip toplotnog izolatora, za relativno bliske vrednosti koeficijenata
provođenja toplote, nije pokazao značajne razlike, ali je uočen značajan uticaj na
uniformnost temperaturnog polja prema njegovoj debljini: 6% veća za δ=5 cm u
odnosu na δ=2 cm .
5. Kod ispitivanih varijanti, u familiji razmenjivača sa toplom vodom, po visini
ograničenog prostora nema značajnih razlika u karakteristikama ostvarenog
prostornog temperaturnog polja. Ista tendencija primećena je kod proseka matričnih
vrednosti rezultantne temperature suvog vazduha na visini H1, da bi razlika postajala
veća prema ravnima H2 i H3.
6. Interesantna je varijanta betonskog panela ispod lučne komore. U ovom slučaju,
prosečna matrična temperatura u referentnoj ravni Ho delimično se povećava, ostaje
približno ista u H1-zbog toplotnog uzgona, da bi potom nastavila sa blagim porastom do
ravni H3, gde dostiže vrednost 25ºC. Kod ove varijante razmenjivača, ostvareno
temperaturno polje u ravni Ho pokazuje tendenciju proširene zone centralnog
uravnoteženja.
7. Pri poređenju posmatranih varijanti toplotnih izvora, posebno se ističe varijanta
vodenog jastučeta, sa zadovoljavajuće uniformnim temperaturnim poljem, (1,9 puta
većom uniformnošću u odnosu na betonskom panelu na podu). Sličnu tendenciju
pokazala je i varijanta bakarno-cevnog razmenjivača (bazno skupa i neprihvatljiva
varijanta u praksi.
8. Kod novoformiranog betonskog radijator panela, betonska podloga je uticala na:
povećanje akumulacione sposobnosti klasičnog Al-radijatora, smanjenje stepena
toplotne inercije, tj. povećanje stepena uniformnosti ostvarenog temperaturnog polja.
9. Izborom adekvatnog sistema automatizacije značajno je povećan stepen uniformnosti
ostvarenog temperaturnog polja betonskog radijator panela
10. Pri poređenju slobodne i električne IC-lampe sa lučnom komorom, uočava se povećanje
koeficijenta transformacije zračeće energije u efektivno toplotnu za 1,8 puta kod
varijante sa lučnom komorom. Koeficijent iskorišćenja raspoložive efektivne energije
električne IC-lampe sa lučnom komorom je 34,7%, dok je kod gasne grejalice 31,7%.
11. Termički izolovana metalna posuda sa vodom i mat crnim limenim poklopcem, nakon
24 h zračno toplotnog tretmana, transformisala je 4,5 puta više zračne energije kod
slobodne električne IC-lampe u odnosu na varijantu izolovanog betonskog panela. Ovo
je rezultiralo povećanjem koeficijenta transformacije energije zraka u toplotnu na
0,78, dok je kod gasne lampe vrednost koeficijenta porasla na 0,90.
12. Prema efektivno angažovanoj specifičnoj snazi PEF, pozitivna je varijanta betonskog
panela sa lučnom komorom (pri TRT=35 min, PEF = 90 W/m2). Isti panel na podu (bez
91
 termoizolatora, pri TRT=54 min), angažovao je PEF=149 W/m2. Ovo je rezultiralo bitnim
poboljšanjem karakteristika ostvarenog ravansko-prostornog temperaturnog polja.
13. Na osnovu efektivno angažovane specifične snage (referenca je betonski panel bez
izolacije pasivne površine na visini 0,47 m od poda, i sprovedenom tehničkom
procedurom), parcijalne uštede su: termoizolacija pasivne površine grejnog panela
(IZ=9,44%), primena komore na visini 10 cm od ravni Ho (K10=21,72%), spuštanje
komore napovršinu panela (K0=15,67%) i smanjena toplotna inercija (IN=8,94%).
Sabiranjem parcijalnih ušteda dobija se podatak o ukupnoj uštedi energije ( =55,77%)
u laboratorijskim uslovima.
14. Regulacijom temperature i protoka radnog fluida, uz informaciju o temperaturi
spoljnog okruženja, značajno se utiče na toplotnu inerciju zagrevnog sistema, tj.
uniformnost ostvarenog temperaturnog polja grejnog panela.
15. Radi eliminacije uticaja udaljenosti grejnog panela od centralnog izvora toplote,
neophodna je primena automatske kontrole temperature u zoni njegove referentne
tačke.
16. Tavanica lučne komore treba da je termoizolovan razmenjivač-akumulator toplote. U
zimskom režimu je dogrevno-akumulacioni, a u letnjem elemenat za hlađenje
kontrolisano-lokalnog ambijenta.

Doktorska disertacija

8.

92
1. Ashrae Handbook – Equipment, American Societz of Heating, Refrigerating and Air –
Conditioning Engineers, Inc., Atlanta, 1998.
2. Gregorka, D.: Priručnik za izračunavanje toplotnih gubitaka u zgradama, 1972.
3. Hirning H. J., Jensen A. H.: Energy Utiliyzation for Swine Production in Modified,
Open – Front Sheds, University of Illinois, June 22-25, 1975.
4. Hirning H. J., Jensen A. H.: Effect of Electric Heat on Pigs in Semi-Open Front
Buildings, Universitz of Illinois, December 10-15, 1974.
5. Hongwei Xin: Comparison of Energy Use and Piglet Performance between
Convectional and Energy Efficient Heat Lamps. Department of Agricultural and
Biosystems Engineering, Iowa State University, Ames, Iowa, 2004.
6. Kozić, Đ., Vasiljević, B., Bekavac, V.: Priručnik za termodinamiku, Mašinski fakultet,
Beograd, 1996.
7. Kreider, J., A. Rabl: Heating and and Cooling of Buildings, Mc-Graw-Hill, Inc., New
York, 1994.
8. MacDonald Ron: Indoor Air Quality and Ventilation Systems in Pig Barns. Community
of International Business to Animal Production, Pig Industry Area, 2004.
9. McQuiston, S.: Cooling and Heating Load Calculationm Manual, II izd., Ashrae,
Atlanta, SAD, 1992.
10. Molbert, H.: Veredlungs wirtshaft, Eugen Ulmer, Stuttgart, 1975.
11. Muehling A. J, Daum D. R.: Electric Heating Cable for Swine, University of Illinois,
College of Agriculture Extension Service in Agriculture and Home Economics, March,
1961.
12. Pig International. February–Volume 26, Number 2, 1996.
13. Pig International. February–35, 1987.
14. Porges, J.: Handbock of Heating, Ventilating and Air Conditioning, London, 1952.
15. Potkonjak, V., Zoranović, M.: Tehnika zagrevanja ležišta za prasad u boksovima za
prašenje, Savremena poljoprivredna tehnika. Pregledni rad, 0350-2953, 23:1-2, p. 7-13,
1997.
16. Potkonjak, V., i sar.: Grejanje prasadi u prasilištu primenom toplog poda proizvodnje
TERMING – Kula, Izveštaj o ispitivanju, Novi Sad, 1999.
17. Radonić, M.: Grejanje i vetrenje, Beograd, 1976.
18. Simonović, M., Seman, G., i dr.: Poljoprivredne zgrade i objekti, Građevinska knjiga,
Beograd, 1989.
19. Stanković, M., Seman, G., i dr.: Domaći keramički podovi za svinje, Farmer, 2;4, str. 7,
1996.
20. Teodorović, M., Radović, I.: Svinjarstvo. Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni
Fakultet, 2003.
21. Teodorović, M., Potkonjak, V., Petrović Milica, Radović, I.: Primena toplog poda u
odgoju prasadi. Savremena poljoprivreda, 1-2, 1999.
22. Todorović, B.: Klimatizacija. Savez mašinskih i elektrotehničkih inžinjera i tehničara
Srbije (SMEITS), Beograd, 1998.
23. Todorović, B.: Projektovanje postrojenja za centralno grejanje, Mašinski fakultet,
Beograd, 1996.
24. Tošić, M., Komarčević, D.: Mehanizacija stočarske proizvodnje, Naučna knjiga,
Beograd, 1989.
25. Vasić, I.: Metoda transfer funkcija za izračunavanje toplotnih dobitaka. Diplomski rad
(mentor B. Teodorović), Mašinski fakultet, Beograd, 1995.

93
 26. Zoranović, M., Karadžić, B., Radović, I., Potkonjak, V., Teodorović, I.: Zagrevanje
poda toplom vodom u odgajivalištu za prasad. Originalni naučni rad 0350–2953, 24:5,
p. 177-182, 1998.
27. Zoranović, M., Karadžić, B., Potkonjak, V., Teodorović, M.: Lučna komora kao
mogućnost ostvarivanja optimalnog temperaturnog polja grejne ploče u prasilištu.
Savremena poljoprivreda. Vol. 52, 3-4 101-105, 2003.
28. Zrnić, S., Ćulum, Ž.: Grejanje i klimatizacija. Naučna knjiga, Beograd, 1978.
29. Zulovich M. Joseph: Proper Infrared Heat Lamp Use for Efficient Livestock
Production. Department of Agricultural Engineering, University of Missouri-
Columbia, 2004.
30. http://www.thewellfedpig.com/ceramicheating.htm
31. www.factoryfarming.com/pork.
32. htm www.factoryfarming.com/too_tough.htm
33. www.organic-research.com/LawsRegs/db/db_prod_pigs.asp
34. www.energy.iastate.edu/efficiency/ agricultural/cs/cs-swine_lamp.html
35. montanakids.com/activitiesandgames/ printandplay/Production_Math.htm
36. www.ncbi.nlm.nih.gov/entrez/query.fcgi?cmd=Retrieve&
db=PubMed&list_uids=8881765&dopt=Abstract
37. www.ncbi.nlm.nih.gov/entrez/query.fcgi?cmd=Retrieve&
db=PubMed&list_uids=10917910&dopt=Abstract
38. www.sac.ac.uk/research/sls/researchnotes/ animalbehaviour/mixingofpregnantsows
39. www.ofac.org/factsheets/fact13.html
40. collections.ic.gc.ca/hog/myths.html
41. www.organic-research.com/ LawsRegs/db/db_conv_animal_int.asp
42. www.agr.gc.ca/cal/epub/1442e/1442-0006_e.html
43. www.darcof.dk/research/darcofii/ii10.html
44. ianrpubs.unl.edu/swine/nf224.htm
45. www.aps.uoguelph.ca/~gking/Ag_2350/pork.htm - 29k
46. www.nutrition.org/cgi/content/abstract/130/8/1971
47. www.nutrition.org/cgi/content/full/130/8/1971
48. www.wageningenacademic.com/books/lactating.htm
49. www.infigen.com/news/news_20010508.html
50. www.ingentaconnect.com/content/ bva/vet/2003/00000152/00000013/art01525
51. www.publish.csiro.au/nid/44/paper/RDv17n2Ab42.htm
52. www.ingentaconnect.com/content/ urban/481/2001/00000204/00000004/art00052
53. web.agrsci.dk/PHD/hef/hefDorte%20Bossen.html
54. web.agrsci.dk/PHD/hef/hefPhilippKoch.html
55. www.umanitoba.ca/faculties/afs/animal_science/ swineresearch_00_01/articles/lewis2.html
56. www.sjv.se/.../SJV/Amnesomraden/Statistik%252C%2520fakta/
Husdjur/JO20/JO20SM0402/JO20SM0402_inEnglish.htm
57. www.banffpork.ca/proc/2000pdf/10-Law-gutmucins.pdf
58. www-cru.slu.se/sem020327.htm
59. www.mercolleida.com/Inglés/LonjaIng.html
60. www.antecint.co.uk/main/swine.htm

9. BIOGRAFIJA

Mr Miodrag Zoranović rođen je 24.11.1962. godine u Bosanskom Šamcu, opština

Bosanski Šamac. Osnovnu školu je završio u Obudovcu 1977. godine, a gimnaziju u Brčkom
1981. godine. Maturirao je sa vrlo dobrim uspehom. Poljoprivredni fakultet, smer za
poljoprivrednu tehniku, upisao je 1981. godine, da bi studije započeo 1982. godine po odsluženju
vojnog roka. Apsolvirao je 1986. godine a diplomirao 1988. godine sa prosečnom ocenom 8,45.

94
Diplomski rad pod naslovom:“Kvalitet semena soje u funkciji režima rada vršajnog uređaja
kombajna” odbranio je 20.06.1989. godine sa ocenom 10 (deset).
Postdiplomske studije na poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, smer “Ratarska
mehanizacija” upisao je 1989. godine.
U zvanje asistenta za predmet Poljoprivredne mašine III (mehanizacija u stočarstvu) na
Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu izabran je 01.03.1989. godine odlukom Saveta
fakulteta br. 277/1. Radni odnos u Institutu za poljoprivrednu tehniku i racionalizaciju,
Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, zasnovao je 10.03.1989. godine.
Magistarsku tezu pod naslovom “Analiza tehničko-eksploatacionih parametara kosačica”
odbranio je 27.10.1995. godine.
U dosadašnjem radu orjentisan je na mehanizaciju stočarske proizvodnje.
Služi se engleskim i ruskim jezikom.

95