1/30/22, 4:44 AM .:: Magazin Tabloid 511 ::.

Natrag

Intervju
Prof. dr Milo Lompar, ekskluzivno za Magazin Tabloid, objašnjava
uzroke i posledice tihe okupacije Srbije

Izbori neće doneti promene

Kad društvo istruli do poslednje tačke, da nezadovoljstvo ostane neoblikovano, ali javno
nezadrž ivo, tada kontrolisani haos mož e dovesti do smene vlasti bez promene politike. Izbori
su potrebni vlastima i stranim činiocima, jer je za njih bolje da duboko štetne i, čak, izdajničke
odluke vlasti budu donete u što legitimnijem skupštinskom sazivu. Potrebni su i opoziciji, jer je
u ovakvom stanju uskraćena za pristup finansijama i medijima. Izbori neće doneti promene,
tvrdi prof. dr Milo Lompar u ekskluzivnom intervjuu za Magazin Tabloid.

View Statistics Predrag Popović

Univerzitetski profesor knjiž evnosti Milo Lompar sebe opisuje kao intelektualca, koji se
knjigama, predavanjima i intervjuima protivi antinacionalnoj i antidemokratskoj politici
rež ima. Odbija da učestvuje u manifestacijama u korist rež ima i u televizijskim i novinskim
programima koje ne odobrava.

U intervjuu za naš Magazin profesor Lompar objašnjava zašto narod ne pruž a otpor vlasti,
koja uništava drž avu i izaziva truljenje društva, ali i kakvu ulogu u tome imaju opozicioni
derivati Demokratske stranke, koji imaju ista stanovišta kao i rež im, kao i iste kontrolore iz
stranih centara moći.

Popović: Kaž e se da "svaki narod zasluž uje vlast koju ima". Da li je moguće da su Srbi toliko
grešni da zaista zasluž uju Vučića i SNS?

Lompar: Ova izreka podrazumeva da dominantni kulturni model unutar kog postoji jedan
narod, ili jedno društvo, određuje političko ponašanje vlasti. Taj model je do 2000. godine
uglavnom bio određen titoističkim nasleđem: odnos prema jugoslovenstvu i komunizmu bio je
protivrečan, srpsko nasleđe je postepeno dobijalo znatnije prisustvo, ratovi su imali dvostruka
obrazlož enja: kao ratovi za odbranu jugoslovenske drž ave i kao ratovi za srpska nacionalna
prava. No, pojam srpskog naroda bio je bitno fragmentarizovan: davnašnje regionalne
predstave nadograđene su republičkim i pokrajinskim granicama. Tek je zločinačko NATO
bombardovanje 1999. godine dalo isključivo srpski karakter ratnim događajima.

Taj mutni model počeo se raspadati posle 2000 godine. Ključna je bila prva decenija, jer je
trebalo sačekati novo pokolenje koje bi prihvatilo novo poimanje drž ave, društva, okruž enja,
komunikacije, posla. To se upadljivo obrazuje u poslednjoj deceniji. Taj model, na kome počiva
sadašnja vlast, ima dva sastojka. Prvi je kulturno nasleđe koje se priziva u javnu svest da bi se
obezbedio privid političkog kontinuiteta vladajuće stranke sa prethodnom rodoljubivom
ideologijom: dan zastave, ćirilica, navijačka poistovećivanja sa nacijom. Svi ti činioci su
nesprovodivi, ali zadovoljavaju folklornu predstavu o nacionalnoj politici.

Drugi sastojak je duhovna situacija vremena kojom se postavljaju temelji novog poimanja
javnog morala: potpuna predaja imovine u ruke stranih činilaca: aerodrom, zemljište Beograda
na vodi, Rio Tinto; netradicionalna seksualna orijentacija kao zvanični i opresivni činilac

https://magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=503&cl=08 1/9
1/30/22, 4:44 AM .:: Magazin Tabloid 511 ::.

uprkos većinskoj volji ljudi; zakon o obaveznoj upotrebi rodne ravnopravnosti u jeziku;
odbijanje da se poveća broj časova srpskog jezika i istorije u školama. Itd. Ti činioci su agenda
koja će se u budućnosti sprovoditi. Ona ima svoju cenu za društvo: kriminalizacija koju
tolerišu strani činioci da bi se srpska nacionalna prava i u Republici Srpskoj, i u Crnoj Gori
mogla postepeno svoditi na što manju meru.

Nedavno smo imali i simboličko pokazivanje ovog sklopa: posle nemačkih zastava,
upriličenih za vreme posete Angele Merkel, kada je trebalo da se javnim napisima na
nemačkom jeziku u ljudsku svest urež e kolonijalni ž ig, došao je dan srpskih zastava, kao
zadovoljavanje folklornih predstava. Mogli bismo kazati da sadašnja vlast forsira dva oblika
srpskog nacionalizma: dekorativno-nemački i navijačko-folklorni. Reč je, dakle, o slož enom
spletu propagandnih dejstava koja onemogućavaju veliku većinu stanovništva da rasuđuje i da
se orijentiše.

Popović: Otkad je SNS na vlasti, više od 700.000 ljudi je napustilo Srbiju, drž ava je
zaduž ena s još 15 milijardi evra, institucije su urušene, vladar krši Ustav i zakone, sloboda
medija ne postoji, privreda je u kolapsu, u usponu je samo organizovani kriminal... Kako
objašnjavate ćutanje naroda? Zašto nema otpora?

Lompar: Otpor podrazumeva organizaciju. Organizacija podrazumeva ideologiju. Ako i

vlast i opozicija prianjaju uz istu, evroatlantsku ideologiju, kako organizovati otpor? Sa kog
stanovišta dati odgovor na nacionalna i demokratska pitanja kao odgovor koji bi bio različit u
odnosu na vlast? To stanovište je ukinuto kod nas. To je vidljiv momenat tihe okupacije.
Hiperosetljiv na medijsko prisustvo, predsednik drž ave proganja po alternativnim portalima
ono malo ljudi koji mu se protive u ime srpskih nacionalnih i demokratskih prava. U takvim
okolnostima narod nije u mogućnosti da se bori za normalniji oblik ž ivota, osim sporadičnih
buntova koji se medijski prikrivaju.

Popović: Citirate Njegoševu mudrost "Odbrana je sa ž ivotom skopčana". Zašto sad, kad su
ugrož eni, Srbi ne brane pravo na normalan ž ivot?

Lompar: Prvi momenat: zato što je izdaja nagrađena. Podtekst je jasan: ako su oni koji su
decenijama sve proglašavali izdajnicima postali to što su kod drugih osuđivali, sugestija je da je
izdaja neminovna. Drugi momenat: radikalni individualizam nagriza svako osećanje
solidarnosti. Njegova posledica je korupcija na svim nivoima, koja je - kako je davno pisao
Slobodan Jovanović - pouzdan znak kvarenja naravi. Treći momenat: bekstvo od političke ideje
u korist depolitizacije stvarnosti uvek je bio znak nedemokratskog karaktera društva, čak i
diktature, pisao je takođe Slobodan Jovanović. Rezultat: kako je epohalna situacija
postmoderna, kod nas imamo nedemokratsku situaciju u društvu na postmoderni način.

Popović: Da li je narod okovan strahom, pa zato trpi torturu vlasti?

Lompar: Strah za posao pokazao se dobrim mehanizmom kontrole masa. Novo pokolenje
ljudi - posle 2000. godine - nema nikakve parametre da proceni stvarnost: oni ne znaju za
bolje od ovoga. Glavni impuls mladih ljudi nije pobuna nego prilagođavanje. Slež u ramenima:
sistem je loš, ali kako da se uklopim? Bez mladih ljudi, pobuna je neizvodiva. Sebičluk starijih
ocenjuje se kao mudrost. I ko onda da se buni?

Popović: Šta bi trebalo da se desi, pa da pukne trpilo?

Lompar: U spontanitet negativnog raspolož enja mogu poverovati, ali u spontanitet

organizovanog bunta ne verujem. Samo zapadni (američki, nemački) činioci mogu stvoriti
probleme vlastima i u spoljnoj i u unutrašnjoj politici. Zašto bi oni to činili, kad na najmanji
pritisak ova vlast daje neki ustupak? Sa stanovišta zapadnih činilaca, ova vlast je najbolja: ima
oreol nacionalne, dok izdaje nacionalne interese; ustupa KiM istrajno; podriva Srbe u Republici
Srpskoj tako što priznaje Šmita za visokog komesara UN uprkos tome što ga ne priznaju ni
Rusija ni Kina; učestvuje u političkoj smutnji u Crnoj Gori sa osnovanom sumnjom da pomaž e
večitom crnogorskom predsedniku.

Popović: Zašto opozicione stranke ne mogu da kanališu nezadovoljstvo naroda?

Lompar: Zato što nisu autonomne: ne nastoje da svoju snagu potvrde u narodu, da bi tako
potvrđene postale poštovane i priznate kod zapadnih činilaca, nego se trude da snagu
pronađu u bliskosti sa tim činiocima, pa da tako ojačaju svoj uticaj u narodu. To je namesnički,
https://magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=503&cl=08 2/9
1/30/22, 4:44 AM .:: Magazin Tabloid 511 ::.

a ne demokratski put. Prednost vladajuće stranke je u tome što je snagu koju je SRS imala u
narodu pretvorila u kapital kod zapadnih činilaca.

Popović: Ko nanosi više štete Srbiji: građanske stranke s komesarima iz NVO, ili laž ne
patriotske organizacije, koje kohabitiraju s rež imom?

Lompar: Građanske stranke su hipnotisane titoističkom definicijom nacionalizma, koju je u

javnoj svesti odomaćila nevladina inteligencija: da je za sve na svetu, uključiv i zemljotrese na
Aljasci i poremećeno kretanje kometa, kriv srpski nacionalizam. Drugi predmet njihove
fascinacije su zapadni politički činioci, kojima ova definicija idealno odgovara za neutralizaciju
srpskih interesa i ruskih uticaja. DS je rasejala brojne opozicione derivate kao školske primere
nepromenljivosti: ono što su mislili dok su bili na vlasti, do 2012, oni i danas misle.

Nijedan korak nisu napravili u svesti da preispitaju iskustvo poraza. Ako bi se sad vratili na
vlast, opet bi ostao isti program na televiziji, mož da i isti direktor, koji ne podlež e ni penzionim
ni biološkim kriterijumima; opet bi komesarska uprava Vide Ognjenović postala javni pogon
Ministarstva kulture; opet bi objašnjavali da je privatizacija bila dobra. Oni ne ž ele da se
menjaju u skladu sa prilikama, sa prož ivljenim iskustvima, ne ž ele da rizikuju, ne osećaju
nikakvu duž nost prema narodu sa kojim ž ive, već čekaju da ih neko ustoliči. Mesto je,
međutim, zauzeto.

Patriotske organizacije su fiksirane za vlast: ne pada im na pamet da se mož e biti u

opoziciji, da veze sa narodom nisu veze sa vlašću, da se ž ivi od svog rada a ne od iznajmljivanja
svoje podrške vlastima. One su klijentelističke: ako bi se promenila vlast, mogle bi postati
buntovne, kao do 2012, pod uslovom da njihovi interesi bude zanemareni. Ova vlast ih
servisira kao beznačajne, ali jeftine klijente. I njima lepo: malo slikanja, malo priče. I kritikuju
Gordanu Č omić kao ministra koji predlaž e zakone o istopolnim zajednicama. A ne pitaju: kako
se zove onaj čovek koji je osobu, koja je bila bič ideološke netolerancije desetinu godina,
postavio za ministra, iako na izborima nije nastupala za vladajuću stranku, nego navodno
protiv nje, i dobila veličanstveno manje od 1%. Pišu pisma protiv aktuelne vlasti zbog
nametanja broja ubijenih u Jasenovcu i novog direktora Muzeja genocida, ali ne imenuju ko je
čovek koji je to politički omogućio? Postoji samo jedno ime. To se vidi po tome što ga ne
izgovaraju.

Obe političke formacije su plod delovanja dve vrste inteligencije: nevladine inteligencije,
koja je strukturno vezana za strane činioce, pa je tako jači činilac u drž avnoj administraciji, i
nacionalne inteligencije, koja je strukturno usmerena na vlast kao takvu, pa se zadovoljava
statusnim i materijalnim kompenzacijama.

Popović: Vlast deset godina nanosi štetu drž avnim i nacionalnim interesima, a nijedna
stranka nije uspela da stekne poverenje birača, da uđe u prostor koji su napustili SRS i DSS.
Zašto?

Lompar: Zato što su zapadni činioci uspeli da podele političku scenu na dva pola, a oba oni
kontrolišu. Treću poziciju, nacionalnu i demokratsku, uklanjaju iz vidokruga, jer komplikuje
raspored dejstava. Najtež e je kontrolisati demokratsku vlast, jer često počiva na koalicijama, i
nacionalnu javnost, jer njeno mišljenje izvire iz vezanosti za nacionalne interese. Svaka
okupacija to uklanja iz svesti. To je spoljašnji razlog.

Unutrašnji razlog je velika briga srpskog predsednika da se na političkom polu koji bi

njegovu politiku s pravom osudio iz nacionalne perspektive ne pojavi neka politička
organizacija. Ona bi mogla postati privlačna za njegove glasače.

Kao dopunski momenat se pojavljuje odsustvo vezanosti nacionalnih političara za politiku,

za mišljenja, za uverenja. Oni su podređeni predstavi o politici kao isključivoj borbi za vlast,
premda se ona mož e shvatiti i kao borba za ideje, za načine ž ivota, za oblike otpora, za
raznovrsnu javnost. Učinak takve politike dolazi sporije, ali je dugotrajniji. Č ovek bez istinskih
uverenja nije političar nego politikant: najjeftiniji učesnik razmene usluga na političkoj pijaci.

Popović: Promene ne mogu da pokrenu stranke iz "N1 opozicija", nastale iz restlova DS-a.
Da li je ta procena pogrešna?

Lompar: Mož da i mogu, ali društvo mora da istruli do poslednje tačke, da nezadovoljstvo
ostane neoblikovano, ali javno nezadrž ivo. Tada kontrolisani haos mož e dovesti do smene
https://magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=503&cl=08 3/9
1/30/22, 4:44 AM .:: Magazin Tabloid 511 ::.

vlasti bez promene politike. To je ključni momenat zapadnih političkih akcija.

Popović: Kako objašnjavate da taj deo opozicije, proevropske, deli iste stavove s rež imom
po ključnim pitanjima - odnosu prema Kosovu i Metohiji, odnosu prema SAD i EU, migrantima,
javnim izvršiteljima?

Lompar: Iz zajedničke vezanosti za zapadne činioce. Oni ne ž ele da vide da je vladajuća

stranka izdala svoju političku agendu, premda ne i svoje ponašanje, pa da na polu zapadnih
interesa, na kojem se nalaze derivati DS, nema više samo njih. To uništava decenijsku
samoumišljenost DS da je ona istorijska avangarda (tu predstavu su preuzeli od komunista),
da ona zna koji put vodi u budućnost, da su oni nosioci kulture i civilizacije, šamanske
modernizacije, simboli evropejstva i vrednosti.

Oni su ž iva slika zatvorenog uma. Da bi održ ali tu predstavu, oni se nude za bolje izvršioce.
Opozicija ni u jednoj tački nije išla u susret nacionalnim interesima, ako to ne odgovara stranim
činiocima: ona nije energično osudila Inckov zakon o genocidu u Srebrenici, ona je zanemarila
predsednikovo priznanje Šmita kao visokog predstavnika uprkos Rusiji, Kini i Srbima u Bosni.
A to su bile teme koje su joj - zbog grešaka vlasti - omogućavale prodor među nacionalno
orijentisane birače.

Njeno protivljenje priznanju KiM za samostalnu drž avu je svakako pohvalno, ali nebitno,
jer je i rež im - koji je na KiM izdao sve što je mogao - deklarativno na toj poziciji. I - presudno -
zato što priznanje i ne zavisi od srpskih vlasti nego od ruskog veta u UN. Opozicija, dakle, prati
strane činioce u sadrž aju politike: čak i kad se ne slaž e sa njenim nosiocima. Izgleda da u ovih
deset godina nije bilo potrebe za promenom nosilaca vladajuće politike: sadašnji predsednik i
njegovi saradnici su idealni izvršioci političke izdaje i civilizacijske regresije.

Popović: Srpsko društvo je uvek bilo sklono podelama, ali nekad su one ostajale na nivou
visoke politike i krupnog biznisa, a naprednjačka vlast je uspela da ih unese u svaku kuću, u
svaku porodicu. Mož e li se to prevazići i naći zajednički interes, makar po egzistencijalnim
pitanjima?

Lompar: Mora da se dogodi još veća propast i još veća sramota. Kako promeniti vlast koju
bezuslovno podrž avaju sve ustanove društva: stranke, mediji, ustanove kao SANU i SPC,
Univerzitet? Kako promeniti vlast koju vode - kako mudro reče Vesna Pešić povodom
Briselskog sporazuma - Č erčil i De Gol? Kako promeniti vlast koju ovako odrešito i nemački
kategorično nedavno podrž a Angela Merkel? Da bi uzdrmala vlast, opozicija bi morala da se
zameri zapadnim (američkim, nemačkim) činiocima. Oni to nikako ne smeju i ne ž ele da urade.

Popović: Kako objašnjavate ćutanje tzv. intelektualne elite, koja ne reaguje na probleme koji
uništavaju drž avu i narod?

Lompar: Mislim da reaguju. Predsednik SANU predlaž e elegantno napuštanje KiM.

Akademik Ljubomir Simović pita šta bismo sa KiM i da nam ga vrate. Akademik Dušan
Kovačević tvrdi da nemamo više snage ni za kakav otpor i predlaž e nam - u propagandnom
spotu koji je snimio za drž avnu televiziju - da slavimo dan zastave: zastave izgleda imamo. Bar
nešto. Predsednik MOK-a Bož idar Maljković kaž e da moramo stajati pored kosovskih sportista
na postolju, što potom ponavlja i predsednik drž ave: Španci, začudo, na nedavnoj fudbalskoj
utakmici, nisu morali ni ime da im izgovore. Lako je Špancima. Predsednik MS piše - sa
udvoričkim naklonom predsedniku drž ave - da se zna ko je najzasluž niji za formiranje
kulturne politike: protiv koga onda organizuje skup koji dovodi u pitanje rodnu
ravnopravnost u jeziku? Pred svake izbore, predsednik drž ave se slika sa svim istaknutim
članovima intelektualne, estradne i crkvene elite. Nema greške: ovo je njihova vlast. Dok ne
padne.

Popović: Kako je moguće da pismo podrške predsedniku Vučiću potpiše šest akademika i
osamdesetak univerzitetskih profesora, zajedno s kriminalcima poput Kristijana Golubovića i
starleta Soraje i Tijane Ajfon?

Lompar: Mož da pitanje treba drukčije postaviti: zašto su ovi koji su poslednje pomenuti
dozvolili da osvanu u društvu koje čine oni koji su prvo pomenuti?

Popović: Pored zakonodavne, izvršne i sudske, Vučić je uveo i četvrtu granu vlasti -
medijsku. Ta mu je najvaž nija, nju koristi za progone političkih protivnika i kritičara. Da li
https://magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=503&cl=08 4/9
1/30/22, 4:44 AM .:: Magazin Tabloid 511 ::.

pratite te medije? Koliko su toksični?

Lompar: Pratim elektronske medije u ograničenom obimu. Obično me neko obavesti kada
me negde negativno pomenu. Kada me je predsednik drž ave - u Ć irilici ? laž no optuž io da sam
bio mentor Bošku Obradoviću, to je objavljeno u elektronskom izdanju Politike, pa sam
demantovao. Onda mi je jedan poslanik SNS rekao: Vaš demanti su videli samo čitaoci
elektronskog izdanja, a ovo što mi kaž emo - milioni. To je mera ponašanja vlasti: naša laž vredi,
jer je milionska; istina je beznačajna, jer je zastupljena na malo mesta.

Televiziju ne gledam. Uvek se šalim sa jednim kolegom, koji ima izvesnih simpatija za vlast,
po logici sopstvene nostalgije, jer je emotivno vezan za Miloševića. On ima na programu N1 i
Novu. Ja nemam. Kaž em: ovi koji su za vlast mogu da gledaju opoziciju, ali ovi koji su za
opoziciju mogu samo da gledaju vlast.

Moj stav je karakterističan za individualno poimanje opozicionog ponašanja: uvek

podrž avam alternativne oblike izraž avanja. Male izdavače, medije i štampu. Ne brkam brojnost
i vrednost, jer i u knjiž evnosti razlikujem uspeh, moć i vrednost.

Popović: Vučić je okupirao političku scenu i na njoj instalirao kult svoje ličnosti. Da li je to
dokaz da Srbi ne prihvataju demokratiju već traž e samo vođu?

Lompar: Tako je lakše. Ako prebrojimo pripadnike i sledbenike DS i DSS u sadašnjoj vlasti,
videćemo da ih je veoma mnogo. Kad je tako, zašto se nisu dogovorili 2008. godine i nastavili
da vode drž avu u teškim okolnostima, nego su stranački ratovali do obostranog uništenja? A
sad marširaju zajedno. Zato što su sad odgovornost preneli na predsednika drž ave i SNS, kriju
se ispod njegovih potreba za javnim pojavljivanjem, da bi - kad ova vlast padne - sve svalili na
njen vidljivi deo. Kad imate vođu, on je kriv. Kada učestvujete u vlasti, delimično ste odgovorni.
Prenos odgovornosti na vođu štiti od preispitivanja lične odgovornosti.

Popović: Vučić se često poredi s Josipom Brozom Titom. Da li Vi uočavate sličnosti?

Lompar: Bio sam izlož en podsmehu nevladine (drugosrbijanske) inteligencije kada sam -
pre 15 godina - opisivao obnovu titoizma koja nam predstoji: kao sistema neutralisanja
srpskih nacionalnih prava, a ne kao komunističke ideologije. A eto Angela Merkel nam je
nedavno pomogla da ponešto vidimo: kada odgovara nemačkim interesima, autoritarni rež im
biva podrž an. Nije ga samo Putin odlikovao. Unutrašnja jednoobraznost, medijski monopol,
saglasnost stranih činilaca.

U razgovoru za agenciju BETA, nedavno sam kazao da bi se moglo desiti da predsednik

Srbije počne da trguje interesima Srba u Crnoj Gori i Republici Srpskoj. Nije prošlo ni nedelju
dana od te izjave, a on je primio Šmita u svojstvu visokog predstavnika UN uprkos odlukama
Rusije i Kine da ovaj nemački političar to nije. Ako bude uspela da neutrališe srpska nacionalna
prava u Republici Srpskoj i Crnoj Gori, potom i Vojvodini, ova vlast će ostvariti titoističko
rešenje u drugim uslovima. Izdvajanje KiM iz drž avnog sastava Srbije se podrazumeva, ali ova
vlast je sve učinila što se tu moglo učiniti: ruski veto u UN je poslednja prepreka.

Popović: Da li je ikad postojao srpski vladar koji se prema Kosmetu odnosio slično Vučiću
danas?

Lompar: Ako se izuzme titoistički poredak, nije bilo ovakve situacije: u ideološkom smislu,
izrugivanje kosovskom mitu; u drž avnom smislu, predaja čitavog niza činilaca suverenosti na
KiM; u političkom smislu, odricanje od kosovske komponente srpske politike. To ni kralj Milan
- kao najkooperativniji srpski vladar u odnosu na zapadnu politiku - nije činio.

Popović: Kako smo došli do toga da niko ne reaguje kad predsednik drž ave tvrdi da Srbija
treba da se odrekne Prištine, Prizrena i ostalih kosovskih gradova kao što se Nemačka odrekla
Kenigsberga, danas Kalinjingrada?

Lompar: Paralela je besmislena. Nemačka je izazvala rat u kojem je poraž ena. Ona je
okupirana. Ako tako stoje stvari, a ne stoje, što pokazuje Rezolucija 1244, onda nama ne treba
predsednik, neka postave okupacionog namesnika. On ne mora da se zaklinje na
Miroslavljevom jevanđelju. Ako se već razvijaju neka poređenja, mož e se kazati da se Rusija
povukla hiljadama kilometara na istok bez ispaljenog metka. I - da li su zapadne sile prestale da
vode propagandni rat protiv nje? I sad tvrde da je Rusija agresor, jer se odupire zapadnoj
https://magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=503&cl=08 5/9
1/30/22, 4:44 AM .:: Magazin Tabloid 511 ::.

dominaciji nad svojim narodom i svojim interesima u Ukrajini i Belorusiji. Da li su stali posle
progona Srba iz Krajine? Neće stati ni na Drini. Otud: „odbrana je s ž ivotom skopčana". A ima
mnogo načina odbrane. Ako nema volje da se bori, čovek ne treba da laž e: neka prizna da je
odustao od sebe.

Popović: Vučić tvrdi da "narod razume da Srbija više nema ni metar na Kosovu" i da se zato
"niko na ulici ne buni protiv" njegove spoljne politike. Da li je u pravu?

Lompar: U ovakvoj medijskoj dominaciji nevladine politike, sa čitavim nizom pratećih

efekata, pravo je čudo da još poneko diž e glas. I to ljuti predsednika drž ave: „neki tamo opet
diž u glave", govorio je drug Tito. Tu je ključna uloga SPC. Ako se ona ne buni protiv takvih
tvrdnji, onda je popustila poslednja linija odbrane. Mitropolit Amfilohije je pokazao da ne
mora da bude tako.

Popović: Da li bi definitivna predaja Kosmeta, kroz tzv. Sporazum o dobrosusedskim

odnosima, ugrozio Vučićev opstanak na vlasti?

Lompar: Zavisi od spoljnih činilaca više nego od unutrašnjih, ako izuzmemo SPC. Ukoliko bi
zapadni (američki) činioci procenili da im on ne mož e pomoći oko Republike Srpske, da je
njegova politička upotrebljivost iscrpljena, moglo bi biti kao u slučaju crnogorskog
predsednika: postepeno uklanjanje ličnosti i suštinsko očuvanje politike. Ostaje sfinga ruske
politike: ako bi oni stavili veto u UN, to bi pojačalo unutrašnji pritisak na vlast. Suviše
nepoznanica za moje znanje.

Popović: Da li je moguće da do smene vlasti dođe na izborima?

Lompar: Kome su politički potrebni izbori posle tek jedne godine novog skupštinskog
saziva? Nesumnjivo vlastima, jer ovakva skupština jasno pokazuje da vlast nema legitimitet
koji bi bio uverljiv i u unutrašnjoj i u spoljnoj politici. To bi značilo da novim izborima treba
stvoriti privid legitimiteta vlasti. Svojim ulaskom u skupštinu u zanemarljivom broju, lišena
medijskog uticaja i decenijski ž igosana u svim sadrž ajima, od opštih do pojedinačnih, opozicija
bi davala legitimnost različitim rđavim odlukama: od Rio Tinta do Kosova i Metohije i
Republike Srpske. Kome su još politički potrebni izbori? Stranim činiocima, jer je za njih bolje
da duboko štetne i, čak, izdajničke odluke vlasti budu donete u što legitimnijem skupštinskom
sazivu. Kome su finansijski, promotivno i pojedinačno potrebni izbori? Opoziciji, jer je u
ovakvom stanju potpuno uskraćena za sva ova područja.

Na izborima u Crnoj Gori 2020. godine pokazalo se da poraz vladajuće stranke ne znači
nuž no pad rež ima, pošto su sve druge ustanove ostale netaknute. I to su obezbedili strani
činioci. Pokrenut je dug i neizvestan proces relativne korekcije jedne politike uz čuvanje onih
njenih sadrž aja koji su potrebni zapadnim (američkim) činiocima.

Kao da je taj način promene vlasti kod nas trenutno neostvarljiv. U odnosu na devedesete,
stanje stvari je bitno različito: sadašnja vlast je uspela da sve bitne nacionalne činioce dovede u
klijentelistički odnos, pa je tako SPC mnogo čvršće uz nju nego što je bilo devedesetih, dok
opozicija ne menja političko ponašanje s kojim je poraž ena 2012. godine.

Popović: Ističete da ste za "pasivan otpor, da se radi s najmanjim mogućim rizikom". S

obzirom na stanje u kome se nalaze drž ava i narod, šta još mož e da se rizikuje?

Lompar: Srpska pozicija je istorijski rizična: na granici svetova. To podrazumeva

neprestanu koncentraciju. A mi smo narod mahova: prvi ustanak na Balkanu je srpski, jedina
pobednička balkanska vojska u Prvom svetskom ratu je srpska. Itd. Dragiša Vasić je pisao kako
su - posle pobedničkog Prvog svetskog rata - mislili da treba da legnu na livadu, gledaju u
zvezde i odmaraju se. Nema toga na granici. Uticaji koje trpimo su raznostrani. Otud sam uvek
smatrao da je neophodan preokret u unutrašnjoj politici: dovođenje u što veću saglasnost
činilaca unutrašnje politike sa shvatanjima i tradicijama naroda. Zašto? Zato što je takvo
ponašanje jedina pouzdana osnova sa koje srpski političari mogu neutralisati ili razblaž ivati
strane, neminovne, pritiske.

Sadašnje manipulativne tehnike dovode u sumnju ovakvo shvatanje. Jer, one menjaju
opštu svest: cilj je da se promene osnovi ljudskog ponašanja, a ne nosioci političkog delovanja.
To se vidi u knjiž evnosti i umetnosti: menjate ukus publike i ona jednostavno ne čuje ono što

https://magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=503&cl=08 6/9
1/30/22, 4:44 AM .:: Magazin Tabloid 511 ::.

vredi. Njen sluh je tako postavljen da ne čuje. Otud pisac hita da vidi šta nju obuzima, prenosi
te predstave u svoje delo i nastoji da bude opaž en. Tako se vrednost potiskuje zbog uspeha.

U politici stvari idu sporije, jer su kolektivne predstave čvršće od umetničkih, ali ipak idu u
tom pravcu. To znači da se treba prilagoditi komunikaciono, da bi se očuvalo ono što je vredno.
Treba, dakle, stvoriti alternativni prostor u što većem broju sadrž aja. Kaž e se da je to spor put.
Mož da. Naročito ako njime ne idete. Ali, zašto moćne adrese isijavaju gnev u odnosu na
postojanje takve alternative? Oni koji nude radikalnije alternative treba da poštuju načelo: sam
koračaj po putokazima koje postavljaš. Neka pokušaju revoluciju, reakciju, šta god, ali lično. Da
vidimo rezultat.

Popović: Šta će, posle Vučića, ostati od Srbije?

Lompar: Ista politika, sa korekcijama na mestima koja su suviše osramoćena. Kao u Crnoj
Gori. Pred kraj ž ivota, u svojoj Knjizi o Zmaju, iz 1902. godine, koja ga je dovela u sukob sa
preovlađujućim javnim mnjenjem, Laza Kostić je pisao da je srpski narod na nizbrdici. A
desetak godina potom, u balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu, slava srpskog oruž ja i
imena prošla je svetom. Č inilo se da je veliki pesnik potpuno promašio. Kad je on mogao
promašiti, sa takvim umetničkim i intelektualnim dometom, kao i ž ivotnim i političkim
iskustvom, ne bi bila nikakva šteta da i jedan univerzitetski profesor knjiž evnosti pogreši u
svojim procenama.

Popović: Iako svoju javnu delatnost drž ite u okvirima svoje profesije - predajete srpsku
knjiž evnost, pišete i javno kritikujete antinacionalnu i antidemokratsku politiku rež ima -
mnogi u Vama vide čoveka koji bi mogao da, kao predsednički kandidat, značajno doprinese
pobedi nad Vučićem i oslobođenju Srbije. Šta bi trebalo da se desi, pa da se prihvatite tog ili
takvog angaž mana?

Lompar: Imamo situaciju koja nije nepoznata. Već na prvim izborima 1990. godine bilo je
trezvenih glasova koji su upozoravali da opozicija - zbog neravnopravnih uslova - ne mož e
računati da bude nešto više od demokratskog dekora. To se pokazalo kao tačno. Potom je
obrazovana Srpska liberalna stranka (Nikola Milošević, Kosta Č avoški) koja je traž ila
poštovanje načela o ravnopravnosti izbornih uslova i neizlaž enje na izbore dok se tako nešto
ne ostvari.

Bila je malobrojna, zbog čvrstog nacionalnog stava neinteresantna stranim činiocima, kao
glas savesti neprijatna drugim opozicionim strankama, i otud potpuno neuticajna, pa je često
služ ila za podsmeh sve brojnijim pragmatičarima i oportunistima na našoj političkoj sceni.
Jedan njihov deo, vezan za DS i DSS, ipak je bio primoran da bojkotuje izbore 1997. godine.
Niko se nije setio da ih pita zašto kasne sedam godina. Takva pitanja se u našoj politici nikad ne
postavljaju.

Promenu vlasti 2000. godine omogućilo je oko 600.000 glasova razlike u korist Vojislava
Koštunice u odnosu na Slobodana Miloševića. To je bio rezultat predsedničkih izbora, dok su
na izborima za skupštinu SRJ pobedili SPS i SNP. Ali, promene je izazvao pad rež ima, a ne
izborni bilans. Jer, značenje predsedničke pobede ciljano je preneto na trenutno, nasilno i
neosnovano zaposedanje televizije, Narodne banke i drugih drž avnih ustanova. Bio je to meki
drž avni udar. Njegovu ostvarljivost obezbedili su zapadni (američki) činioci: uz prećutnu ili
javnu podršku vojne i policijske strukture.

Kako strani činioci nisu zainteresovani za promenu nosilaca sadašnje politike, nastojanje
opozicije da izađe na izbore deluje samo kao njen ustupak stranim činiocima i ostajanje u
vidnom polju javnosti za neko buduće (hipotetičko) stanje. Otud sledi da bi jedino istinsko
opoziciono rešenje podrazumevalo promenu političke agende i ulazak u rizično polje učestalih
protesta. Jer, sadašnji kurs opozicione politike nema mobilizacijsku snagu za raspolož enje
aktivnog dela javnosti. On deluje nedovoljno podsticajno. Otud izbori ništa ne mogu rešiti. Oni
su puka manifestacija. Milan Grol je tačno kazao: „Manifestacije prolaze, problemi ostaju." To bi
značilo da se opšte društveno truljenje nastavlja. Kakav politički razlog onda mož e biti u
izlasku opozicije na izbore?

Intelektualac po prirodi stvari mož e sebi dozvoliti da kritikuje vlast, da joj protivreči, da
zanemaruje medije, da ide suprotno od njihovih tokova. On to sebi mož e dozvoliti, jer oličava
jednu duhovnu i političku poziciju: bori se za vrednosti, a ne za vlast. Otud mora da zna gde su

https://magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=503&cl=08 7/9
1/30/22, 4:44 AM .:: Magazin Tabloid 511 ::.

mu granice: njegovo je da kaž e šta vidi, da objasni šta razume, da pouči ako ima koga. Nije
njegovo da upravlja: on svoj hleb treba da zarađuje izvan servisiranja svog političkog mišljenja.
To je lako reći, ali je teško izdrž ati u takvom opredeljenju. Jer, on svakako smeta, katkad i
nervira, uznemirava miran san i lep odraz u ogledalu tolikih propagandista.

Čovek bez mrlje

Milo Lompar (Beograd 19. april 1962) je srpski istoričar knjiž evnosti i esejista, redovni
profesor Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, predsednik Zaduž bine Miloša
Crnjanskog i nekadašnji generalni direktor Politike i potpredsednik Srpske knjiž evne zadruge.

Lomparova studija "Duh samoporicanja" postala je jedna od najčitanijih knjiga na srpskom

jeziku.

Milo Lompar je rođen 19. aprila. 1962. godine u Beogradu. Završio je Jedanaestu
beogradsku gimnaziju 1980. godine, već tada je dobio Oktobarsku nagradu grada Beograda za
maturski rad iz oblasti humanističkih nauka.

U septembru 1981. godine nakon odsluž enog vojnog roka, upisao je studije jugoslovenskih
i opšte knjiž evnosti na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Dobio je 1984. godine
nagradu Straž ilovo Zaduž bine Miloša Crnjanskog 1987. godine (Grupa za jugoslovenske
knjiž evnosti i Opštu knjiž evnost), bio je na osnovu studentskih ocena i rezultata - između
1987. i 1989. godine stipendista Republičke fondacije za naučni podmladak.

U februaru 1989. godine izabran je na osnovu visoke prosečne ocene, između 14

kandidata, za asistenta-pripravnika za predmet Srpska knjiž evnost XVIII i XIX veka na
Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Godine 1993. odbranio je magistarski rad
posvećen delu Laž ni car Šćepan Mali Petra II Petrovića Njegoša.

Izabran je u zvanje asistenta 1994.

Doktorirao je na istom fakultetu 2000. godine tezom Istorijsko, knjiž evno i poetičko
nasleđe XVIII i XIX veka u poznim delima Miloša Crnjanskog pred komisijom koju su činili
akademik Nikola Milošević, prof. dr. Jovan Deretić i prof. dr. Novica Petković.

U 2000. godini je izabran za docenta za predmet Srpska knjiž evnost XVIII i XIX veka na
Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Kao docent, počeo je 2001. na Filološkom
fakultetu Univerzita u Beogradu da bi nekoliko godina kasnije počeo predavati isti predmet i
na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu.

Godine 2002. postao je predsednik Naučnog odbora Njegoševe zaduž bine da bi u 2004.
godini postao član Uređivačkog odbora kritičkog izdanja sabranih dela Petara II Petrovića
Njegoša.

U 2005. godini je izabran za vanrednog profesora Srpske knjiž evnosti XVIII i XIX veka na
Filološkom fakultetu u Beogradu. Krajem 2010. godine izabran je za redovnog profesora
Srpske knjiž evnosti XVIII i XIX veka na istom fakultetu.

Nikada nije bio član Saveza komunista Jugoslavije.

Prema nekim izvorima, Lompar je bio član Srpske liberalne stranke čiji je lider bio dr
Nikola Milošević.

Potom je bio blizak Demokratskoj stranci Srbije i Vojislavu Koštunici.

Za nestranačkog člana Političkog saveta Srpskog pokreta Dveri izabran je 2015. godine,
zajedno sa prof. dr Kostom Č avoškim, prof. dr Aleksandrom Lipkovskim, dr Vladimirom
Dimitrijevićem, prof. dr Zoranom Čvorovićem i drugim nacionalno orijentisanim
intelektualcima. Pomogao je koaliciji Patriotski blok.

Politički savet Dveri napustio je u januaru 2018. godine, zbog neslaganja sa odlukom da ta
stranka učestvuje na lokalnim izborima u Beogradu.

https://magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=503&cl=08 8/9
1/30/22, 4:44 AM .:: Magazin Tabloid 511 ::.

Lompar je odbio da govori na svečanoj akademiji povodom 800. godina od autokefalnosti

Srpske pravoslavne crkve održ ane u Centru Sava 8. oktobra 2019. godine, jer se protivio
odluci Svetog arhijerejskog sinoda i patrijarha Irineja da predsedniku Republike Aleksandru
Vučiću bude dodeljen orden Svetog Save prvog reda, najviše priznanje u SPC.
podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane

magazin-tabloid.com © 30-Jan-2022

https://magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=503&cl=08 9/9