2/9/22, 5:13 AM Aktuelnosti - Arhiva - Tekst...

::: Helsinski odbor za ljudska prava u Srbiji

         

NASLOVNA  
AKTUELNOSTI
- AKTUELNOSTI -

AKTUELNOSTI STRANA 2/5 ::: 1 | 2 | 3 | 4 | 5

INFO   :::  Naslovna - Aktuelnosti > Aktuelnosti arhiva - STRANA 2 > Genocidnost je kroz istoriju bila
bitno obeležje srpskog...

Dr. Aleksandar Sekulović, potpredsjednik Saveza antifašista Srbije

Genocidnost je kroz istoriju bila bitno obeležje srpskog nacionalizma

Razgovarao: Bedrudin Gušić

Objavljeno: 3. mart 2017.

https://www.helsinki.org.rs/serbian/aktuelnosti_t277.html 1/6
2/9/22, 5:13 AM Aktuelnosti - Arhiva - Tekst... ::: Helsinski odbor za ljudska prava u Srbiji

 
 

To je najbolje izrazio jedan od istaknutih eksponenata srpskog nacionalizma književnik Brana Crnčević
kada je povodom formiranja Tribunala u Hagu rekao: „Za zločine učinjene nad Srbima nadležan je sud, a
za zločine koje Srbi počine drugima nadležan je Bog. Polazeći od ovog aksioma Srbi nikako ne mogu da
se načude zbog čega Tribunal u Hagu sudi i Srbima, umesto da sudi samo Hrvatima i Bošnjacima. Za njih
su srpski predstavnici optuženi u Hagu „heroji“, njihovim porodicama Srbija dodeljuje brojne novčane
naknade, po povratku iz Haga priređuju im se zvanični dočeci i odaju priznanja i zahvalnosti, njihove
knjige se odmah štampaju i predstavljaju na svečanim promocijama itd. Ako se sve to ima u vidu onda
uopšte ne treba da čudi žestoka reakcija srpskih vlasti na zahtev Bosne i Hercegovine da se izvrši revizija
presude Međunarodnog suda pravde i Srbija osudi za genocid nad Bošnjacima. A da je  genocida bilo, ne
samo u Srebrenici već i u Prijedoru, Foči, Sarajevu, Tuzli, tj. na Markalama i Kapiji, te da je Srbija
neposredni organizator tih genocidnih akata – to je notorna stvar koju ne bi trebalo ni dokazivati….

Nemci su danas, u duhovnom smislu, najzdravija nacija i najveći antifašisti upravo zato što su sa sebe
zbacili teret nacističkih zločina…..Iz ratova 90-tih, u kojima je doživeo vojnički poraz naročito od Hrvata,
srpski nacionalizam je izvukao pouku da se ideja Velike Srbije ne može ostvariti blic-krigom, već da je to
dugoročan projekat. Zbog toga je on sada osnovnu pažnju usmerio na obrazovni sistem i na vaspitanje
mladih generacija u nacionalističkom duhu. Izrada udžbenika, pre svega istorije, poverena je ortodoksnim
nacionalistima koji pripovedaju da su četnici izgubili zato što su bili borci protiv komunizma a nema ni
reči o njihovim genocidnim zločinima i tesnoj saradnji sa okupatorima, dok se za ratove 90-tih kaže da su
se Srbi samo branili od paklenih namera Hrvata, Bošnjaka i Albanaca. Kada se to ima u vidu onda nije
čudo što ekstremni nacionalizam i neofašizam najveći broj pripadnika regrutuju među mladim ljudima…..

Mi se protiv istorijskog revizionizma i rehabilitacije četništva borimo javnom rečju i argumentima.

Međutim, mi naše stavove jedva uspevamo da izvučemo iz ilegalnosti  jer se skoro ceo medijski prostor
nalazi pod kontrolom srpskog nacionalizma i vladajuće garniture…..

Ne govori se uzalud „Ko s đavolom tikve sadi, o glavu mu se lupaju“. Ne shvata se da srpski nacionalizam
gaji duboku mržnju prema Zapadnoj Evropi, a ono što se sada radi u podgledu približavanja motivisano je
isključivo lukrativnim razlozima…..

Meni se zato čini da Nedić neće biti pravno rehabilitovan, ali to nije ni mnogo bitno. On je već
rehabilitovan politički, uvršten je u knjigu 100 najznačajnijih Srba, dodeljena mu je „titula“ borca protiv
komunizma i „srpske majke“, a to su najveća priznanja koja srpski nacionalizam može da dodeli. Dakle,
Srbija ide u pravcu još veće hegemonije srpskog nacionalizma i gušenja onoga što se zove građanska
Srbija….. Srpska pravoslavna crkva je jedan od glavnih kreatora i stubova srpskog nacionalizma a time i
istorijskog revizionizma, kao i rehabilitacije četništva koje je ustvari bilo vojno krilo srpskog nacionalizma
zaduženo, i tokom Drugog svetskog rata i tokom ratova 90-tih,  da operativno realizuje ideju Velike
Srbije…..

Savez boraca se još u doba Miloševića pretvorio u državnu organizaciju koja je svesrdno podržavala
agresiju Srbije na Hrvatsku i Bosnu, a nedavno je delegacija Saveza boraca išla u posetu četničkom
vojvodi Tomislavu Nikoliću, trenutnom predsedniku Republike. Oni u svoje članstvo primaju i takozvane
borce iz ratova 90-tih, tj. najekstremnije nacionaliste, pa mi sa Savezom boraca ne želimo ništa da
imamo…..

https://www.helsinki.org.rs/serbian/aktuelnosti_t277.html 2/6
2/9/22, 5:13 AM Aktuelnosti - Arhiva - Tekst... ::: Helsinski odbor za ljudska prava u Srbiji
Aleksandar Vučić se politički formirao u ekstremnom srpskom nacionalizmu, a ko jednom uđe u to
društvo više mu nema izlaska. To se vidi i po njegovoj sadašnjoj demagoškoj, agresivnoj i teatralnoj
retorici. On sam kreira dramatične situacije i navodne opasnosti po Srbiju i njega lično a zatim  svečano
izjavljuje da on neće nikome dozvoliti da Srbiju „ponižava i gazi“ makar ga to koštalo života…..Zato
licemerno deluju izjave srpskih političara, na primer ministra spoljnih poslova Dačića, o bujanju fašizma u
Hrvatskoj, a ti isti ljudi su autori vulgarnog istorijskog revizionizma u Srbiji i rehabilitacije ratnih
zločinaca. Dakle, i u tom pogledu Srbija je prva počela, što je dalo podstrek drugima da pokušaju sa
revizijom istorije Drugog svetskog rata…..

S obzirom da itekako znam u kakvom vremenu živim(o) i šta muči onaj zdraviji dio čovječanstva, pa i
mene samog, razgovor sa antifašistima poput ovog sa gospodinom Sekulovićem mi dođe kao reliksir.
Vjerujte mi na riječ!

Gospodine Sekuloviću! Da li je po Vašim spoznajama i eventualnim istraživanjima neofašizam,

kojem je vaš Savez po definiciji suprostavljen, zahvatio visok procenat društva u Srbiji i u kojim
slojevima je naročito prisutan?

SEKULOVIĆ: Problem neofašizma u Srbiji ne može se razumeti bez uvida u ukupnu društvenu klimu, u
stanje društvene svesti. A njih, još od polovine 80-tih godina, tj. od pojave Memoranduma SANU,
karakteriše totalna duhovna hegemonija srpskog nacionalizma. On određuje pravce društvenog kretanja,
modelira društvenu svest, upravlja javnom i političkom scenom, vaspitava u svom duhu mlade generacije
– jednom rečju, apsolutni je komandant u društvu. Tu poziciju srpski nacionalizam je ostvario služeći se
nekim primitivnim i demagaškim formulama u čijem je centru ideja o Srbima kao najplemenitijem narodu
na svetu, kao izabranom, „nebeskom“ narodu koji ima tu nesreću da je okružen „zlim“ narodima –
Hrvatima, Bošnjacima, Albancima. Srbi su svima njima kroz istoriju činili dobro, a oni su ih uvek
napadali i želeli da ih unište. To je imalo za posledicu da jedino srpski narod na ovim prostorima nije
ostvario prirodno pravo da ima svoju državu – Veliku Srbiju. Sa ovim mentalnim sklopom praktično je
nemoguće komunicirati, nije ga moguće dovesti na teren materijalne istine, etike, prava i pravne države i
onoga što su vrednosni standardi savremenog sveta jer on ima sopstveni normativni sistem po kome sudi
šta je ispravno a šta ne. To je najbolje izrazio jedan od istaknutih eksponenata srpskog nacionalizma
književnik Brana Crnčević kada je povodom formiranja Tribunala u Hagu rekao: „Za zločine učinjene nad
Srbima nadležan je sud, a za zločine koje Srbi počine drugima nadležan je Bog. Polazeći od ovog aksioma
Srbi nikako ne mogu da se načude zbog čega Tribunal u Hagu sudi i Srbima, umesto da sudi samo
Hrvatima i Bošnjacima. Za njih su srpski predstavnici optuženi u Hagu „heroji“, njihovim porodicama
Srbija dodeljuje brojne novčane naknade, po povratku iz Haga priređuju im se zvanični dočeci i odaju
priznanja i zahvalnosti, njihove knjige se odmah štampaju i predstavljaju na svečanim promocijama itd.
Ako se sve to ima u vidu onda uopšte ne treba da čudi žestoka reakcija srpskih vlasti na zahtev Bosne i
Hercegovine da se izvrši revizija presude Međunarodnog suda pravde i Srbija osudi za genocid nad
Bošnjacima. A da je  genocida bilo, ne samo u Srebrenici već i u Prijedoru, Foči, Sarajevu, Tuzli, tj. na
Markalama i Kapiji, te da je Srbija neposredni organizator tih genocidnih akata – to je notorna stvar koju
ne bi trebalo ni dokazivati. Ustvari, genocidnost je kroz istoriju bila bitno obeležje srpskog nacionalizma.
Kada se 1917. godine razgovaralo o stvaranju Jugoslavije i kada je Ivan Meštrović upozorio da treba biti
posebno pažljiv prema Bosni, srpski političar Stojan Protić mu je rekao: „Pustite vi to nama, mi imamo
rešenje za Bosnu. Kad pređe naša vojska Drinu, daćemo Turcima (Bošnjacima, m.p.) dvadeset četiri, pa
makar i četrdeset osam sati vremena da se vrate na pradedovsku veru. Što ne bi htelo, to poseći, kao što
smo radili u svoje vreme u Srbiji“. A 90-tih godina režiser Dragoslav Bokan iz Beograda, osnivač jedne
paravojne formacije, izjavio je: „Prosuti tursku krv, to je srpska dužnost najsvetija“. Kada bi se stvari
posmatrale sa stanovišta pravde i etike, onda bi Srbija trebala da bude prva koja bi zahtevala da se utvrdi
istina i osude krivci za genocid, a ne da izmišlja neke proceduralne začkoljice. Ona bi to trebala da uradi
zbog sebe kako bi izašla iz ovog bolesnog stanja, kao što su to uradili Nemci suočavajući se sa istinom o
zlodelima nacizma. Nemci su danas, u duhovnom smislu, najzdravija nacija i najveći antifašisti upravo
zato što su sa sebe zbacili teret nacističkih zločina.

Dakle, da odgovorim na pitanje: Neofašizam u Srbiji je samo jedan od ventila preko kojeg srpski
nacionalizam emituje svoje poruke i to onda kada oceni da, zbog međunarodne zajednice, nije oportuno da
se te poruke emituju direktno preko organa vlasti, nekih kulturnih institucija ili medija. Za tu svrhu se
koriste tzv.navijačke grupe, inače tesno povezane sa kriminalom, a sve je to pod kontrolom određenih
državnih struktura. Navešću samo jedan primer kako to funkcioniše. Nedavno je u mafijaškom obračunu
ubijen čovek sa kriminalnim dosijeom i vođa navijača fudbalskog kluba Partizan. Posle nekoliko dana
fudbaleri Partizana odali su poštu tom ubijenom kriminalcu tako što su izašli na teren u majicama sa
njegovim likom. A u upravi Partizana sede mnoge istaknute javne i političke ličnosti, a predsednik je
Milorad Vučelić, notorni srpski nacionalista koji je u doba Miloševića bio direktor ratnohuškačke
nacionalne televizije.

Kako stoje stvari u obrazovnom sistemu Srbije kada je u pitanju istina o događajima iz Drugog
svjetskog rata te ratova iz ranih 90-tih prošloga stoljeća?

https://www.helsinki.org.rs/serbian/aktuelnosti_t277.html 3/6
2/9/22, 5:13 AM Aktuelnosti - Arhiva - Tekst... ::: Helsinski odbor za ljudska prava u Srbiji
SEKULOVIĆ: Iz ratova 90-tih, u kojima je doživeo vojnički poraz naročito od Hrvata, srpski
nacionalizam je izvukao pouku da se ideja Velike Srbije ne može ostvariti blic-krigom, već da je to
dugoročan projekat. Zbog toga je on sada osnovnu pažnju usmerio na obrazovni sistem i na vaspitanje
mladih generacija u nacionalističkom duhu. Izrada udžbenika, pre svega istorije, poverena je ortodoksnim
nacionalistima koji pripovedaju da su četnici izgubili zato što su bili borci protiv komunizma a nema ni
reči o njihovim genocidnim zločinima i tesnoj saradnji sa okupatorima, dok se za ratove 90-tih kaže da su
se Srbi samo branili od paklenih namera Hrvata, Bošnjaka i Albanaca. Kada se to ima u vidu onda nije
čudo što ekstremni nacionalizam i neofašizam najveći broj pripadnika regrutuju među mladim ljudima.

Koji su, zapravo, oblici vaše borbe protiv istorijskog revizionizma i rehabilitacije četništva i
kolaboracionista iz Drugog svetskog rata?

SEKULOVIĆ: Mi se protiv istorijskog revizionizma i rehabilitacije četništva borimo javnom rečju i

argumentima. Međutim, mi naše stavove jedva uspevamo da izvučemo iz ilegalnosti  jer se skoro ceo
medijski prostor nalazi pod kontrolom srpskog nacionalizma i vladajuće garniture. Mi smo čak pokušali da
stupimo u direktan dijalog sa nosiocima istorijskog revizionizma i da na javnoj sceni suočimo činjenice i
argumente. Međutim, oni takav dijalog ne prihvataju a u par prilika kada su ga prihvatili mi praktično
nismo uspeli da dođemo do reči. Ti ljudi su agresivni i netolerantni fanatici koji govore povišenim tonom,
upadaju vam u reč, skaču sa stolice, mašu nekim papirima koje vam ne daju da vidite – i u takvoj situaciji
nikakav dijalog nije moguć.

Borili ste se protiv rehabilitacije Draže Mihailovića te izjednačavanja prava partizana i četnika iz
Drugog svjetskog rata i znamo kakav je ishod na kraju. Da li i koliko takav odnos prema Draži
Mihailoviću i četnicima uopće službene Srbije krnji njen ugled u Evropi i svijetu, barem onom
antifašističkom?

SEKULOVIĆ: Neki krugovi u susedstvu i u Evropi osudili su rehabilitaciju četnika i Draže Mihailovića,
mada mi ukupnom reakcijom nismo zadovoljni. Ponekad se stiče utisak da između Evropske unije i vlasti
u Srbiji postoji neki prećutni dogovor da se Srbija usmeri prema EU a da EU, za uzvrat, prepusti vlastima
da u Srbiji rade šta im je volja. Ako toga ima – to je kratkovida politika. Ne govori se uzalud „Ko s
đavolom tikve sadi, o glavu mu se lupaju“. Ne shvata se da srpski nacionalizam gaji duboku mržnju prema
Zapadnoj Evropi, a ono što se sada radi u podgledu približavanja motivisano je isključivo lukrativnim
razlozima.

Sada smo svjedoci procesa rehabilitacije Milana Nedića. Kuda, zapravo, ide današnja Srbija, u
ideološkom smislu?

SEKULOVIĆ: U pogledu pravne rehabilitacije Milana Nedića aktuelna vlast se nalazi u velikoj dilemi.
Svi pravni razlozi za to su ispunjeni a pošto je do sada rehabilitovano oko 15 ratnih zločinaca, nema
razloga da se to ne uradi i sa Nedićem, što je i želja aktuelne vlasti. Ali tome se snažno protive razne
jevrejske organizacije a ovoj vlasti je veoma stalo do dobrih odnosa sa Izraelom kako bi se lakše prodala
priča da su sudbine Srba i Jevreja identične. Meni se zato čini da Nedić neće biti pravno rehabilitovan, ali
to nije ni mnogo bitno. On je već rehabilitovan politički, uvršten je u knjigu 100 najznačajnijih Srba,
dodeljena mu je „titula“ borca protiv komunizma i „srpske majke“, a to su najveća priznanja koja srpski
nacionalizam može da dodeli. Dakle, Srbija ide u pravcu još veće hegemonije srpskog nacionalizma i
gušenja onoga što se zove građanska Srbija.

Ima li, po Vama, na revizionističke i pročetničke trendove službene Srbije utjecaja Srpska
pravoslavna crkva?

SEKULOVIĆ: Srpska pravoslavna crkva je jedan od glavnih kreatora i stubova srpskog nacionalizma a
time i istorijskog revizionizma, kao i rehabilitacije četništva koje je ustvari bilo vojno krilo srpskog
nacionalizma zaduženo, i tokom Drugog svetskog rata i tokom ratova 90-tih,  da operativno realizuje ideju
Velike Srbije. Evo samo dva primera: Srpska pravoslavna crkva je dodelila visoko zvanje „mučenika“
popu Macu Vukojičiću iz Pljevalja koga su posle rata partizani streljali jer je izvršio 57 ubistava.
Pouzdano je utvrđeno da je svojeručno zaklao šest žena, među njima i majku poznatog glumca Miše
Janketića. Kada ga je na suđenju sestra te žene pitala „Zbog čega si je ubio“, on je odgovorio: „I opet bih“.
Drugi primer: Poznatog zločinca Arkana, uoči  odlaska u Hrvatsku i Bosnu, gde su njegove paravojne
formacije uključene u vojsku Srbije počinile  strašne zločine i pljačku, primio je i blagoslovio srpski
patrijarh Pavle. A da bi opravdala zločine koje su Srbi počinili 90-tih godina u Hrvatskoj i Bosni Srpska
pravoslavna crkva je lansirala dosetku da su to učinili komunisti koji, samim tim što nisu bili pripadnici
pravoslavne religije, nisu bili ni Srbi.

https://www.helsinki.org.rs/serbian/aktuelnosti_t277.html 4/6
2/9/22, 5:13 AM Aktuelnosti - Arhiva - Tekst... ::: Helsinski odbor za ljudska prava u Srbiji
 

Kako tumačite pasivnost Saveza boraca Srbije na pojave neočetništva u Srbiji? Zar ne bi bilo
prirodno da ste i vi i oni na istoj strani i praktično?

SEKULOVIĆ: Savez boraca se još u doba Miloševića pretvorio u državnu organizaciju koja je svesrdno
podržavala agresiju Srbije na Hrvatsku i Bosnu, a nedavno je delegacija Saveza boraca išla u posetu
četničkom vojvodi Tomislavu Nikoliću, trenutnom predsedniku Republike. Oni u svoje članstvo primaju i
takozvane borce iz ratova 90-tih, tj. najekstremnije nacionaliste, pa mi sa Savezom boraca ne želimo ništa
da imamo.

Znamo ko je bio Aleksandar Vučić ranih 90-tih a znamo kako se predstavlja danas. Vjerujete li u
njegovo istinsko preobraćenje?

SEKULOVIĆ: Aleksandar Vučić se politički formirao u ekstremnom srpskom nacionalizmu, a ko jednom

uđe u to društvo više mu nema izlaska. To se vidi i po njegovoj sadašnjoj demagoškoj, agresivnoj i
teatralnoj retorici. On sam kreira dramatične situacije i navodne opasnosti po Srbiju i njega lično a zatim
 svečano izjavljuje da on neće nikome dozvoliti da Srbiju „ponižava i gazi“ makar ga to koštalo života. U
tom cilju se svaki čas „otkriva“ po neka zavera protiv Srbije ili njega lično. Nedavno je u blizini kuće
njegovih roditelja „pronađen“ automobil pun oružja i od toga su mediji stvorili neviđenu nacionalnu
dramu. Policija je obećala temeljnu istragu, ali je stvar brzo pala u zaborav i bila zatrpana novim aferama i
skandalima. Očigledno je da je sve to bio običan pseudo-događaj u režiji same policije. Ukratko, između
Vučića i srpskog nacionalizma postoji bliska saradnja što se može videti i iz izjave Veselina Šljivančanina,
osuđenog ratnog zločinca, koji kaže „Život bih dao za Vučića“.

Kako komentirate neofašističke pojave i djelovanja u okruženju, kao naprimjer u BiH i Hrvatskoj?
U BiH se osuđeni ratni zločinci doživljavaju kao nacionalni heroji, a u Hrvatskoj je neoustaštvo
itekako metastaziralo, dok aktuelna vlast ne samo da se ne distancira od njega, nego čak i koketira s
njim? Hrane li, zapravo, neofašistički pokreti u regionu jedni druge ili djeluju potpuno nezavisno?

SEKULOVIĆ: Što se tiče neofašizma u okruženju, toga ima pre svega u srpskom entitetu BiH gde su
nedavno ravnogorci (četnici), u crnim uniformama, organizovali nekakvu svoju smotru, gde svi ratni
zločinci srpske nacionalnosti uživaju veliki ugled i poštovanje, gde se studentskom domu daje ime
Radovana Karadžića itd. U Hrvatskoj je situacija ipak drugačija. Tačno je da u njoj ustaštvo i istorijski
revizionizam poprimaju zabrinjavajuće razmere, ali je takođe tačno i to da se veliki deo hrvatskog društva
tome odlučno suprotstavlja i ima mogućnosti da svoje stavove iznosi kroz medije. U Srbiji toga nema i mi
koji smo protiv četništva i istorijskog revizionizma predstavljamo ilegalne organizacije. Zato licemerno
deluju izjave srpskih političara, na primer ministra spoljnih poslova Dačića, o bujanju fašizma u
Hrvatskoj, a ti isti ljudi su autori vulgarnog istorijskog revizionizma u Srbiji i rehabilitacije ratnih
zločinaca. Dakle, i u tom pogledu Srbija je prva počela, što je dalo podstrek drugima da pokušaju sa
revizijom istorije Drugog svetskog rata.

Da li SAFS ili Vi lično imate neki službeni stav za kojeg kandidata bi trebalo glasati na predstojećim
predsjedničkim izborima u Srbiji?

SEKULOVIĆ: Naša organizacija u Vojvodini već je odlučila da na predsedničkim izborima podrži

kandidata Sašu Jankovića. Naše Predsedništvo će u tom smislu podneti predlog Glavnom odboru koji će
doneti konačnu odluku. Ja lično se sa ovom orijentacijom slažem ali mislim da kod Jankovića postoji
potreba za jasnijim određivanjem prema nekim gorućim pitanjima. Naime, on je obavljao funkciju
zaštitnika građana, što znači svih građana bez obzira na njihovu političku orijentaciju, pa postoji bojazan
da on taj svoj generalni pristup ne ispolji i tokom predizborne kampanje, da se obraća svim slojevima i
društvenim grupama i da vodi politiku, kako se to u Bosni kaže, „dobro jutro čaršijo na sve četiri strane“.
On se mora jasno odrediti prema antifašizmu i istorijskom revizionizmu, mora reći da nije kandidat
četnika i srpskog nacionalizma, mora osuditi ulogu Srbije u ratovima 90-tih i reći jasno da je u Srebrenici
počinjen genocid itd. Koketiranje sa srpskim nacionalizmom se ne isplati jer je jasno da ni jedan
nacionalista neće za njega glasati ma šta on rekao. Zoran Đinđić je pokušao da koketira sa nacionalistima,
pa su ga oni na kraju ubili.

Na samom kraju, da se dotaknemo i Vaše knjige “Rehabilitacija Draže Mihailovića – Političko

nasilje nad istinom i pravom”. Kada je izdata i kako se može doći do nje?

SEKULOVIĆ: Moju knjigu su 2016. godine objavili Savez antifašista Srbije i izdavačko preduzeće
Mostart i, koliko znam, može se naći samo u Beogradu kod izdavača.
https://www.helsinki.org.rs/serbian/aktuelnosti_t277.html 5/6
2/9/22, 5:13 AM Aktuelnosti - Arhiva - Tekst... ::: Helsinski odbor za ljudska prava u Srbiji
 

Hvala Vam velika za ovaj razgovor:

AKTUELNOSTI STRANA 2/5 ::: 1 | 2 | 3 | 4 | 5

   

Copyright * Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji - 2008

Web Design * Eksperiment

https://www.helsinki.org.rs/serbian/aktuelnosti_t277.html 6/6