1.

Primarna prevencija dijabetesa:

•Korekcija i prevencija gojaznosti

•Izbegavanje visoko masne dijete
•Unos nerafinisanih biljnih vlakana
•Izbegavanje ili pažljiva upotreba dijabetogenih lekova
•Povećana fizička aktivnost

2.Socijalne karakteristike KVS oboljenja:

•Velika rasprostranjenost
•Veća učestalost u gradskoj u odnosu na seosku sredinu
•Visok udeo u morbiditetu i mortalitetu
•Pomeranje granice ka mlađim uzrastnim grupama
•Postoji veća predispozicija za određene profesije

3.Zadatak: Stanovnika 12933, novorodjenih 74, umrlih 206 (114 od KVB)

N = 74/12933 * 1000 = 5.7‰

Mt(opšti) = 206/12933 * 1000 = 15.9‰
Mt(specifični) = 114/12933 * 100000 = 881.5‰
PP = (74-206)/12933 * 1000 = -10.2 ‰

4. Prednosti i mane masovnih komunikacija:

Prednosti:•Ekonomičnost•Savremenost
Nedostaci:•Nemogućnost kontrole uspešnosti komuniciranja•Dominacija opšteg na račun
specifičnog•Nedovoljno poznavanje primalaca

5. Socijalne determinante zdravlja:

•Položaj u društvu
•Srećno detinjstvo
•Osećaj pripadnosti društvu i zajednicI
•Zadovoljstvo poslom
•Bavljenje sportom (rekreacija)

6.Faktori koji mogu dominantno uticati na zdravlje ljudi u 21. veku su:

•Široko rasprostranjeno siromaštvo

•Starenje stanovništva
•Povećavanje gradova
•Globalne ekološke opasnosti uslovljene ljudskim faktorima

7.Komunikacione metode rada u zdravstvenom vaspitanju su:

•Predavanja
•Diskusije
•Intervjui
•Savetovanja
•Medijske tehnike

8. Koncept unapređivanja zdravlja baziran je na shvatanjima da je zdravlje osnovno pravo svih

ljudi koje treba obezbediti preko:

Promocije zdravih životnih stilova

Društvenih akcija za zdravlje

9. Definicija zdravstvenog planiranja:

Planiranje je proces pomoću koga se obezbeđuju resursi potrebni za budućnost, a na osnovu

raspoloživog znanja i pomoću specijalizovanih metoda i tehnika.

10. Prva faza planiranja zdravstvene zaštite:

Analiza zdravstvenog stanja -prikupljanje i analiza svih dostupnih izvora podataka o indikatorima
zdravstvenog stanja:
•Demografski pokazatelji
•Vitalni pokazatelji
•Pokazatelji oboljevanja i smrtnosti
•Pokazatelji socijalno-ekonomskih prilika
•Pokazatelji epidemioloških karakteristika
•Pokazatelji životne sredine
•Pokazatelji obima i kvaliteta rada zdravstvenih ustanova
•Finansijske situacije u zdravstvu i strukture raspodele sredstava namenjenih zdravstvenoj zaštiti

11. Koji su osnovni izvori finansiranja zdravstvenih ustanova odnosno privatne prakse?

•Organizacija zdravstvenog osiguranja

•Budžet (pokrajina, opština,grad)
•Prodaja usluga i prozivoda koji su u neposrednoj vezi sa zdravstvenom delatnošću zdravstvene
ustanove
•Obavljanje naučno-istraživačke i obrazovne delatnosti
•Izdavanje u zakup slobodnog kapaciteta
•Legata, poklona i zaveštanja

12. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) je 1987. godine sve sisteme finansiranja
zdravstvene zaštite podelila u tri grupe, definiši osnovne karakteristike sistema:

•Sistem nacionalne zdravstvene zaštite (Beveridge):-Finansiranje kroz poreze, javno pružanje

usluga i javna kontrola pružanja zdravstvene zaštite.
•Sistem socijalnog osiguranja (Bismarck):-finansiranje na osnovu doprinosa obaveznog
zdravstvenog osiguranjakoji se uplaćuju u fond
•Sistem privatnog osiguranja (nezavisni korisnici):-postoji osnovno osiguranje, a dodatno se
uplaćuje po želji

13. Prednosti i mane obaveznog zdravstvenog osiguranja:

Prednosti:Izdvajanja su vezana za lične dohotke, nezavisno rukovođenje fondovima onemogućava
politčku manipulaciju, rizici su zajednički za celokupno stanovništvo, transparentnost i veza
između izdvajanja i korišćenja je jasno i precizno definisana
Nedostaci:Visoki troškovi poslodavaca se prebacuju na zaposlene u obiku nižih plata, prihod je
određen izdvajanjima, smanjuje se međunarodna konkurentnost, zahteva jako zakonodavstvo,
povezanost uz posao i nedostatak fleksibilnosti.
14. Objasni načelo pristupačnosti:

Ostvaruje se obezbeđivanjem odgovarajuće zdravstvene zaštite građana Republike koja je fizički,

geografski i ekonomski dostupna, odnosno kulturno prihvatljiva, a posebno primarna zdravstvena
zaštita.

15. Definicija primarne zdravstvene zaštite:

Primarna zdravstvena zaštita je esencijalna zdravstvena zaštita zasnovana na praktičnim, naučno

ispravnim i društveno prihvatljivim metodama i tehnologiji opšte pristupačnoj pojedincima,
porodicama i širim zajednicama uz njihovo puno učešće, po ceni koju te zajednice i zemlje mogu
da podnesu u svakoj fazi njihovog razvoja, a u skladu sa oslanjanjem na sopstvene mogućnosti i
samooodlučivanje.

16. Definiši nivoe preventivne zdravstvene zaštite:

Primarna prevencija-mere izbegavanja nastanka bolesti

Sekundarna prevencija-Rano otkrivanje bolesti kroz uvećanje mogućnosti za intervencije
preveniranja napretka bolesti i nastanak simptoma
Tercijarna prevencija-Smanjuje negativan uticaj na već utvrđene bolesti obnavljanjem funkcija i
smanjenjem mogućih komplikacija bolesti

17. Ustanove u primarnoj zdravstvenoj zaštiti:

•Dom zdravlja
•Apoteka
•Zavod
•Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata
•Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika
•Zavod za hitnu medicinsku pomoć
•Zavod za gerontologiju
•Zavod za stomatologiju
•Zavod za kožno-venerične bolesti
•Zavod za plućne bolesti i tuberkulozu
18. Zdravstveni radnik –definicija:

Zdravstveni radnici su lica koja imaju završen medicinski, stomatološki, odnosno farmaceutski
fakultet, kao i lica sa završenom drugom školom zdravstvene struke, a koja neposredno kao
profesiju obavljaju zdravstvenu delatnost u zdravstvenim ustanovama ili privatnoj praksi.

19. Endo i egzogeni faktori za smrt novorođenčadi:

Endogeni:•Genetski faktori•Posledice faktora rizika u trudnoći

Egzogeni:•Uslovi porodične sredine•Socijalno-ekonomski faktori•Način života i ishrana
majke•Nivo zdravstvene kulture roditelja•Izloženost infekcijama

20. 4 osnovna cilja u zdravstvenoj zaštiti školske dece:

•Sticanje i usvajanje znanja o zdravom životnom stilu

•Postizanje željenih oblika ponašanja
•Uspostavljanje odnosa sa vršnjacima
•Prevencija bolesti zavisnosti
•Prevencija zaraznih bolesti

21.Šta je sekundarna zdravstvena zaštita?

Obuhvata:
•specijalističko-konsultativnu(složenijemere
ipostupkeotkrivanjabolestiipovredakaoilečenjairehabilitacijebolesnihipovređenihu odnosu na
primarnu)
•bolničku zdravstvenu delatnost(dijagnostika, lečenje i rehabilitacija, zdravstvenu nega i smeštaj u
bolnicama, kao i farmaceutska zdravstvena delatnost u bolničkoj apoteci.

22.Načelo kontinuiranosti:

Načelo kontinuiranosti zdravstvene zaštite ostvaruje se ukupnom organizacijom sistema

zdravstvene zaštite koja mora biti funkcionalno povezana i usklađena po nivoima, od primarnog
preko sekundarnog do tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite i koja pruža neprekidnu zdravstvenu
zaštitu građana Republike u svakoj životnoj dobi.

23. Mere za unapređenje zdravlja:

•Opšta i lična higijena

•Pravilna ishrana i upotreba ispravne vode za piće
•Zaštita i unapređenje životne sredine
•Unapređenje ličnog i društvenog standarda
•Opšte obrazovanje i zdravstveno vaspitanje
•Promovisanje zdravog životnog stila
•Uvećanje socijalnog kapitala
•Ostvarivanje socijalne i ekonomske jednakosti

24. 2 globalna prioriteta SZO:

•Promocija i zaštita zdravlja ljudi tokom života

•Smanjenje incidence vodećih oboljenja, povreda i patnji koje nastaju kao posledica nekih bolesti

25. Dijabetes kao socijalna bolest:

•U stalnom porastu (naročito u razvijenim zemljama sveta)

•Posledica modernog životnog stila i povećanja broja spoljašnjih etioloških činilaca (gojaznost)
•Javlja se u starijoj životnoj dobi kao posledica opštih degenerativnih i sklerotičnih promena
•Kod mladih osoba može nastati zbog genetskih poremećaja ili oštećenja pankreasa kod
određenih zaraznih bolesti

26. Primarna prevencija kardiovaskularnih bolesti:

•Edukacija o
•pravilnoj ishrani
•fizičkoj aktivnosti i
•borbi protiv stresa
•Eliminisanje faktora rizika
•Hipertenzija
•Gojaznost
•Hiperglikemija
•Pušenje
•Alkohol

27. Cilj planiranja zdravstvene zaštite:

•Uspešno realizovanje zdravstvene politike države

•Kvalitetna realizacija mera zdravstvene zaštite
•Racionalizacija aktivnosti
•Podvrgavanje slučajnosti proučavanju
•Organizacija neorganizovanog
•Svesna kontrola umesto spontanog prilagođavanja

28. Nivoi zdravstvenog osiguranja:

•Obavezno zdravstveno osiguranje

•Dopunsko zdravstveno osiguranje
•Dodatno zdravstveno osiguranje
•Privatno zdravstveno osiguranje
•Putničko zdravstveno osiguranje

29. Indikatori zdravlja u porodici

•Karakteristike porodice –veličina i struktura

•Događaji u porodici –razvodi, smrtnosti
•Oblasti funkcionisanja –komunikacija, podela zaduženja, aktivnosti...
•Indikatori rizika –okolina, ishrana, genetski faktori...
•Indikatori zdravlja –rast i razvoj dece, rezultati sistematskih pregleda
•Indikatori bolesti –incidenca i prevalenca bolesti, korišćenje određenih službi, odustvo s posla i iz
škole

30. Mere zdravstvene zaštite žena:

•Planiranje porodice
•Zdravstvena zaštita trudnica, porodilja i babinjara
•Lečenje steriliteta
•Osiguranje zdravstvene zaštite u vezi sa sprečavanjem i ranim otkrivanjem malignih bolesti, a
posebno na reproduktivnim organima i dojci
•Rešavanje vodećih zdravstvenih problema žena generativnog i postgenerativnog doba
otkrivanjem zdravstvenih i socijalnih faktora kod žena u porodici i široj zajednici
•Ocena socijalnih potreba i obezbeđenje socijalne zaštite žena

31. 2. korak u planiranju zdravstvene zaštite:

Određivanje prioriteta –kompleksan zadatak, a kriterijumi za njegovo definisanje zahtevaju

poznavanje:
•Stepena raširenosti određenih bolesti
•Stepena fatalnosti određenih bolesti
•Ekonomske dobiti, koja bi se ostvarila rešavanjem određenih zdravstvenih problema
•Mogućnost za rešavanje sagledane patologije raspoloživim medicinskim kapacitetima, tehnikom i
savremenim medicinskim saznanjima

32. Cilj savremene zdravstvene zaštite:

•Univerzalnost –obezbediti pristup zdravstvenom osiguranju svim stanovnicima

•Ekonomičnost –očuvanje troškova zdravstvene zaštite na određenom nivou
•Pravičnost –ljudima sa jednakim potrebama mora biti osiguran jednak kvalitet zdravstvenih
usluga
•Sloboda izbora za korisnike zdravstvenih usluga
•Autonomija za davaoce zdravstvenih usluga

33. Dom zdravlja i osnovne delatnosti:Ustanova u vlasništvu države u kojoj se obezbeđuje

najmanje:

•Preventivna zdravstvena zaštita za sve kategorije stanovništva

•Hitna medicinska pomoć
•Opšta medicina
•Zdravstvena zaštite žena i dece
•Patronažna služba
•Laboratorijska i druga dijagnostika
•Prevencija i lečenje stomatološke zdravstvene zaštite
•Medicina rada i fizikalna medicina i rehabilitacija
•Sanitetski prevoz
•Farmaceutska zdravstvena zaštita

34. Intervju –prednosti i mane:

Prednosti:•Direktna metoda –postavljaju se konkretna pitanja•Indirektno –parafraziranje

emocionalnog odgovora osobe
Mane:•Nedostatak iskustva•Nepoznavanje psihologije ljudi•Loša verbalna i neverbalna
komunikacija•Loše tumačenje odgovora ispitanika

35. Dopunsko i privatno osiguranje

Dopunsko -pokriva razliku do pune vrednosti za uslugu koje su iznad paketa usluga obaveznog
zdravstvenog osiguranja
Privatno –plaćaju ga pojedinci ili njihovi poslodavci

36. Ishodi unapređivanja zdravlja uključuju:

•Zdravstvenu pismenost
•Zdravu javnu politiku
•Aktivnost zajednice na polju zdravlja

37. Strategije sticanja veština podrazumevaju:

•Grupni rad
•Kreativne radionice
•Sticanje veština (demonstracije, vežbe)
•Simulacije (igre, dramatizacije, igranje uloga)

38. Zadatak: Stanovnika 12933, novorodjenih 74, umrlih 206 (114 od KVB)

N = 74/12933 * 1000 = 5.7‰

Mt(opšti) = 206/12933 * 1000 = 15.9‰
Mt(specifični) = 114/12933 * 1000 = 8.8‰
PP = (74-206)/12933 * 1000 = -10.2 ‰

39. Tri izvora finansiranja zdravstvene zaštite od strane zajednice:

•Republički zavod za zdravstveno osiguranje

•Ministarstvo zdravlja
•Organi pokrajine, opštine ili grada

40. Zdravstveni saradnik –definicija

Zdravstveni saradnik je lice sa srednjom, višom ili visokom stručnom spremom koje obavlja
određene poslove zdravstvene zaštite u zdravstvenoj ustanovi ili u privatnoj praksi.

41. Navesti najmanje 5 organizacionih jedinica doma zdravlja

•OJ opšte medicine

•OJ zdravstvene zaštite dece
•OJ zdravstvene zaštite žena
•OJ hitne medicinske pomoći
•OJ medicine rada
•OJ stomatološke zaštite

42. Navesti najmanje 4 oblasti gde se primenjuje zdravstvena informatika:

•Organizacija zdravstvenog rada

•Medicinska istraživanja
•Medicinska edukacija
•„zdravstvena usluga“

43. Navesti 5 osobina socijalnih bolesti:

•Izazvane su faktorom socijalne sredine

•Izazivaju posledice po pojedinca, porodicu i društvo
•Velika rasprostranjenost i učestalost
•Prouzrokuju komplikacije i radnu nesposobnost
•Visoki udeo u morbiditetu i mortalitetu

44. U čemu se sastoji zadatak poslednje faze zdravstveno-vaspitnog programa:

Faza evaluacije -označava procenu vrednosti programa ili pojedinačnih specifičnih ciljeva, čija je
realizacija planirana. Može se odnositi i na proveru određenih metoda, a najznačajnije je da se
sagledaju promene koje se dešavaju kod ljudi.

45. Navesti najmanje 4 grupe bolesti koje se svrstavaju u porodičnu patologiju:

•Maligne bolesti
•Kardiovaskularne bolesti
•Bolesti zavisnosti
•Zarazne bolesti

46. Subjekti u zdravstvenom vaspitanju su:

•Zdravo stanovništvo
•Osobe pod rizikomObolelo stanovništvo
•Rekonvalescenti

47. Navedi najmanje 5 faktora rizika po zdravlje seoskog stanovništva:

•Zarazne bolesti
•Otežan pristup zdravstvenim ustanovama
•Izloženost pesticidima
•Težak fizički rad
•Česte povrede na radu
•Zanemarivanje preventive

48. Obeleži činioce socijalne okoline:

•Znanja
•Verovanja
•Zdravstveno ponašanje
•Način ishrane
•Društveni odnosi

49. Zdravstveno vaspitanje u vezi bolesti zavisnosti sprovodi se sa najvećim uspehom:

•Kod školske dece i omladine

50. Kakve su ustanove zavodi za javno zdravlje i čime se bave:

•To su ustanove koje obavljaju zdravstvenu delatnost na primarnom nivou i sprovodi zdravstvenu
zaštitu pojedinih grupacija stanovništva, odnosno zdravstvenu delatnost iz pojedinih oblasti
zdravstvene zaštite.
•U državnom je vlasništvu i može se osnovati samo na teritoriji koja sadrži sedište univerziteta koji
u svom sastavu ima fakultet zdravstvene struke.

51. Planiranje u zdravstvu podrazumeva sledeće etape:

•Analiza zdravstvenog stanja

•Određivanje prioriteta
•Donošenje plana
•Realizacija plana
•Evaluacija

52. Najčešće zarazne bolesti u razvijenim i nerazvijenim zemljama:

Nerazvijene: respiratorne i crevne zarazne bolesti

Razvijene: Trovanje hranom i polne zarazne bolesti

53. Komponente zdravog životnog stila:

•Pravilna ishrana
•Redovna fizička aktivnost
•Kontrola stresa
•Opšta lična higijena
•Bezbedno seksualno ponašanje
•Zaštita od povreda

54. Koje su osobine porodice od značaja za zdravlje:

•Razumevanje
•Saosećanje
•Ljubaznost
•Pravednost
•Poštovanje

55. Navesti najmanje 4 faktora značajna za zdravlje žena generativnog doba:

•Planiranje porodice
•Zdravstvena zaštita trudnica, porodilja i babinjara
•Lečenje steriliteta
•Sprečavanje i rano otkrivanje maligniteta -posebno reproduktivnih organa

56. Delatnost kliničkog centra:

•Obavljanje visoko specijalizovane specijalističko-konsultativne i stacionarne zdravstvene

delatnost
•Obrazovno –nastavna delatnost
•Naučno –istraživačka delatnost

57. 5 uzroka smrti odojčadi:

•Virusne infekcije
•Štetna dejstva pušenja
•Uzimanje pojedinih lekova u trudnoći
•Neadekvatna ishrana majke
•Zračenje

58. Nivoi zdravstvene zaštite:

•Primarni
•Sekundarni
•Tercijarni