Ekonomska škola “Stana Milanović”, Šabac

REFERAT

Predmet:
Finansijsko poslovanje
Tema:
Hartije od vrednosti

Učenik: Tijana Đukić IV-4

Profesor: Snežana Vasiljević

Šabac, 07.02.2021.godine
 SADRŽAJ
Uvod 3
Sadržina hartija od vrednosti 4
Vrste hartija od vrednosti 5
Akcije
6
Menica 7
Ček 7
Obveznica 8
Skladistnica
10
Blagajnički zapis
10
Centralni registar hartija od vrednosti
10
Trgovina hartijama od vrednosti
11
 Uvod

 Hartije od vrednosti predstavljaju dokumente kojima se obećava isplata

novca, kamate,zarade ili dividende.
Sam papir koji predstavlja hartiju od vrednosti nema neku posebnu vrednost. Pošto
se pravo na koje se odnosi hartija od vrednosti ne moze vršiti ni prenositi bez te
hartije, ona u pravnom prometu dobija onu vrednost koju ima to pravo.
Hartije od vrednosti u užem smislu su investicioni instrumenti, odnosno one
hartije od vrednosti kod kojih postoji rizik ulaganja koji se kompenzuje
potencijalnom zaradom. U ovoj grupi hartija nalaze se akcije, obveznice, opcije,
drugi derivati . Ove hartije su izraz ili vlasničkog (akcije) ili indirektno vlasničkog
(opcije) ili kreditnog (obveznice) aranžmana. One se prodaju i kupuju na
specijalizovanom finansijskom tržištu tj. tržištu kapitala i predstavljaju
najznačajniju grupu finansijskih instrumenata kojima se trguje na finansijskim
tržištima.
U širem smislu, hartijama od vrednosti pripadaju i instrumenti kredita i plaćanja,
kao što su čekovi, menice, skladišnice, konosmani i slično.
Prema propisima Srbije hartije od vrednosti može emitovati savezna država,
republika članica, pokrajina, grad, opština, i drugo pravno lice.
 3.
Sadržina hartija od vrednos ti

 Svaka hartija od vrednosti mora da poseduje određena svojstva, odnosno

mora da ispuni tri uslova :
1. da je u pisanoj formi
2. da je u toj ispravi sadržano neko građansko (najčešće imovinsko) pravo
3. da je postojanje i ostvarenje imovinskog prava povezano sa
postojanjem hartija od vrednosti

 Hartije od vrednosti u savremenom prometu mogu da igraju razne uloge i da

se pojave kao sredstva plaćanja, kredita, obezbeđenja potraživanja, robnog prometa
i slično.
Svaka hartija od vrednosti mora da sadrži sledece elemente:
1. Oznaka vrste hartije od vrednosti
2. Naziv i sedište izdavaoca hartije od vrednosti
3. Tačno utvrđenu obavezu izdavača hartije od vrednosti
4. Mesto, datum i serijski broj izdavanja hartije od vrednosti
5. Potpis izdavaoca hartije od vrednosti ili faksimil potpisa
Kod hartije od vrednosti postoje dva prava:
1. pravo na hartiji
2. pravo iz hartije.

Pravo na hartiji je: pravo svojine ili pravo zaloge koje za svoj objekt ima hartiju
kao telesnu pokretnu stvar.
Pravo iz hartije je, po svojoj pravnoj prirodi : stvarno pravo (npr. pravo svojine na
robi predatoj brodaru na prevoz i opisanoj u konosmanu) ili neko obligaciono pravo
(npr. najčešće pravo na isplatu sume novca) ili neko člansko pravo (npr. pravo
učešća).

4.

Vrste hartija od vrednosi.

 1. Hartija od vrednosti na ime predstavlja ispravu u kojoj je, prilikom
njenog izdavanja, tačno naznačeno ime lica ili naziv firme poverioca, odnosno,
vlasnika
2. Hartija od vrednosti po naredbi je praktično novi oblik hartije od
vrednosti kojim se otklanjaju svi nedostaci izraženi kod hartije od vrednosti na ime.
Hartija od vrednosti po naredbi je isprava kao i hartija na ime, s tom razlikom što je
kod njenog izdavanja ugrađena dodatna klauzula Na ovaj način izdavalac hartije se
obavezuje da će obavezu plaćanja izvršiti licu na koje svoja prava iz hartije prenese.
3. Hartija od vrednosti na donosioca je pismena isprava koja, pored
drugih bitnih karakteristika i sastojaka, sadrži u sebi označenje da se radi o hartiji na
donosioca. Ova hartija se odlikuje velikom sposobnošću cirkulacije
 Hartija od vrednosti prema prirodi prava , sadržanog u hartiji, može biti:
1. Stvarnopravana hartija od vrednosti ona sadrži određeno stvarno
pravo na pokretnim ili nepokretnim stvarima (pravo svojine ili založno pravo, takav
je na primer, konosman, koji se izdaje kod pomorskog prevoza robe; prenosom
konosmana prenosi se i pravo svojine na robi koja je u njemu opisana i koja se
nalazi na brodu, bez potrebe da se izvrši i predaja same robe).
2. Obligaciona hartija od vrednosti ona inkorporira određenu obligaciju
čiji je sadržaj neko potraživanje, najčešće izraženo u izvesnoj svoti novca.
U obligacione hartije od vrednosti spadaju: ček, menica, obveznica, blagajnički
zapis i drugo.
3. Hartija sa pravom učešća- ona sadrži pravo članstva njenog vlasnika u
nekom pravnom licu. Najtipičniji primer za ovu hartiju od vrednosti je akcija ili
deonica.
 Hartija od vrednosti prema karakteru potraživanja moze biti:
1. Novčane hartija od vrednosti koja moze biti emitovana kao
pojedinačna dakle menica ili ček ili emitovana u seriji kao sto su akcije, obveznice,
sertifikati o depozitu, finansijski derivati, blagajnički + komercijalni +državni
zapisi)
2. Robne hartije od vrednosti u koje spadaju skladišnica, tovarni list i
teretnica odnosno konosman
 Hartija od vrednosti prema roku dospelosti moze biti:
1. Kratkoročna hartija od vrednosti kod nje je rok dospelosti kraci od
jedne godine.
2. Dugoročna hartija od vrednosti kod koje je rok dospelosti duzi od jedne
godine
 Hartije od vrednosti prema svojoj vezi sa osnovnim poslom povodom kojeg
su izdatemogu biti:
1. Kauzalne kod kojih se vidi veza sa osnovnim poslom, vidi se povodom
kojeg posla su izdate (npr. konosman, štedna knjižica, obveznice narodnih zajmova
2. Apstraktne su one hartije iz kojih se ne vidi povodom kojeg posla su
izdate (npr. menica). 5.
Akcije

 Deonice ili akcije su udeo koji svaki učesnik u akcionarskom drušvu ima u
imovini društva i podrazumeva ispravu pomoću koje njen vlasnik stiče pravo učešća
u raspodeli dobiti akcionarskog društva, to jest ostvarivanju prava na dividendu.
U zavisnosti od veličine sopstvenog učešća ostvaruje se pravo na: dividendu,
upravljanje ili likvidacioni ostatak. Sredstva uložena u akcije nose sa sobom rizik da
ne budu vraćena, ukoliko na primer dođe do likvidacije preduzeća.Sa druge strane,
akcije pružaju i veću mogućnost ostvarivanja dobiti na uložena sredstva, bilo po
osnovu porasta cene akcija bilo po osnovu dividende koja se distribuira akcionarima
ukoliko preduzeće ostvari pozitivan finansijski rezultat.
Osnovni kapital društva podeljen je na akcije čija je najniža nominalna vrednost
određena zakonskim propisima.
Maksimalna vrednost se određuje statutom društva, odnosno ugovorom
zaključenim između učesnika u društvu.
Pod pojmom akcija najčešće se podrazumeva isprava koja se izdaje učesniku
društva koji uplati svoj udeo i na osnovu koje se stiče pravo, kako na učešće u
organima upravljanja društva, tako i u raspodeli njegove dobiti. Akcije se izdaju, po
pravilu, u obliku hartija od vrednosti koje glase na ime ili na donosioca. Moguće je i
izdavanje akcija po naredbi. Akcije se mogu prenositi bez obzira kako je vlasnik
određen. Prema vremenu izdavanja dele se na privremene i stalne akcije.
Privremene se izdaju prilikom osnivanja društva, i traju dok vlasnik takve akcije ne
uplati određenu svotu na ime svog udela, nakon čega se privremene akcije povlače i
zamenjuju se stalnim.
Prema sadržini prava imaoca, akcije mogu biti obične (statutom garantovana
prava) i prioritetne (gde vlasnici imaju određene privilegije u odnosu na ostale
učesnike). Akcijama trguju brokersko-dilerska društva ili ovlašćene banke, na
organizovanom tržištu, berzi.
 Dividenda je deo profita koji akcionar naplaćuje na osnovu svoje akcije, a
čiju
visinu određuje skupština akcionara u zavisnosti od rezultata preduzeća i u skladu
sa pravilima akcionarskog društva. Obično se utvrđuje u procentu od vrednosti
akcije, a taj procenat se menja u zavisnosti od ostvarenog poslovnog rezultata.
Akcije imaju varijabilnu dividendu koja zavisi od visine dobiti preduzeća. Tržišna
cena sigurnih akcija je njihova sadašnja vrednost. Dnevno kretanje cena akcija
deluje nepredvidivo ali opšti indeks cena akcija pokazuje uzlazno kretanje na duži
rok. Koeficijent koji meri stepen rizičnosti svake akcije naziva se beta-koeficijent.
On predstavlja odnos između rizičnosti date akcije i opšteg nivoa rizičnosti celog
tržišta akcija i procenjuje se uobičajenim statističkim metodama.

6.
Menica

 Menica je hartija od vrednosti po naredni kojom njen izdavalac (trasant)

izdaje bezuslovni nalog drugom licu (trasatu) da zahteva isplatu naznačenog
novčanog iznosa od meničnog dužnika.
Svaku menicu karakterišu: pismenost, formalnost, inkorporiranost, strogost,
samostalnost, solidarnost. Menica se ispisuje čitko i pismeno po predviđenom
formatu i javlja se u vidu trasirane i sopstvene menice. Kod sopstvene menice
postoji izjava o neopozivoj isplati dok kod trasirane menice postoji naredba o
neopozivoj isplati.
Menice se javljaju u sledećim oblicima: blanko, komisiona, kreditna, operativna ,
cirkulaciona,domicilirana…
Ipak razlikujemo dva osnovna tipa menica : trasirana i sopstvena
Suštinska razlika između trasirane i sopstvene menice je u tome što kod sopstvene
menice postoji izjava o neopozivoj isplati dok kod trasirane postoji naredba o
neopozivo isplati.

Ček
 Ček je strogo formalna hartija od vrednosti kojom izdavalac ĉeka - trasant
daje bezuslovni nalog banci - trasatu da iz sredstava sa njegovog raĉuna isplati
odredjeni iznos naznaĉen na čeku, imaocu čeka - remitentu ili donosiocu ili nekom
drugom licu po njegovoj naredbi.
Na brzi razvoj čeka kao sredstva plaćanja uticalo je i to što se pomoću čeka
upotreba gotovog novca svodi na najmanju meru, a podstiče bezgotovinski platni
promet.
U pogledu izdavaoca i lica kojem se isplaćuje ček (trasanta i trasata), razlikujemo
bankarske i nebankarske čekove.
Za razliku od menice, koja se izdaje i kada nema novca na računu, ček se izdaje
samo uz postojanje novčanog pokrića jer se novac za isplaćivanje povlači iz
deponovanih sredstava izdavaoca čeka.
Ček uvek sadrži: naznaku koja vrsta hartije od vrednosti je u pitanju, bezuslovni
nalog za isplatu naznačene svote, ime lica koje isplaćuje novčanu svotu, datum i
mesto izdavanja, kao i potpis izdavaoca čeka (trasanta).
U zavisnosti od namene.
Ček može biti: gotovinski, virmanski, obračunski, putnički...
Ček se ne može izdati blanko i on može biti opoziv.

7.
Obveznica

 Obveznica je hartija od vrednosti kojom se njen izdavalac (emitent)

obavezuje da će licukoje je naznačeno na njoj ili donosiocu iste (zavisno da li se
radi o obveznici na ime ili donosioca) isplatiti iznos koji je naveden na njoj
(nominalnu vrednost obveznice) i platiti kamatu za određeni vremenski
period.Vlasništvo nad njima se stiče ispunjenjem obaveza u novcu. Svaka
obveznica se sastoji iz plašta i kamatnih kupona.
Prvi deo sadrži osnovne podatke o obveznici kao što su oznaka da je ta hartija od
vrednosti obveznica i koja je vrsta obveznice, naziv i sedište emitenta, naziv i
sedište kupca ili pak oznaku da glasi na donosioca, iznos na koji glasi obveznica
(nominalnu vrednost obveznice), visinu kamatne stope, datum i mesto plaćanja
kamate i glavnice (nominalne vrednosti), mesto i datum izdavanja, ime garanta (ako
je obveznica garantovana, procenat učešća u dobiti (ako je to učešće predviđeno),
oznaku serije i kontrolni broj obveznice, faksimil potpisa ovlašćenog lica i pečat
emitenta.
Kamatni kuponi sadrže , osnovne podatke o samoj isplati kamate: oznaku serije i
broj kupona, visinu kamate, datum dospeća, mesto, datum i način plaćanja kamata
kao i potpis ovlašćenog lica i pečat emitenta. Ovaj drugi deo obeveznice je značajan
zato što vlasnik odnosno imalac obveznice isti mora pokazati emitentu, zajedno sa
plaštom, kada dođe vreme za naplatu kamate.
U skladu sa postojećom regulativom, emitent može da, umesto štampanja
obveznice, izda potvrdu koja bi sadržala iste elemente kao i plašt obveznice s tim
što ona onda mora biti overena od strane banke kod koje emitent ima otvoren depo
račun.

 Podela obveznica:
1. Prema roku dospeća, dele se na: kratkoročne koje dospevaju na naplatu u
roku koji je kraći od godinu dana , dugoročne koje dospevaju na naplatu u roku koji
je duži od godinu dana.
2. Prema načinu označavanja vlasništva nad njima, dele se na: obveznice
na ime
koje na plaštu imaju navedeno ime kupca. Takve obveznice se prenose na novog
vlasnika indosiranjem - pismenim izjavljivanjem vlasnika iste da svoje pravo
prenosi na drugo lice, obveznice na donosioca koje na plaštu imaju navedeno da
glase na donosioca, one se na neko drugo lice prenose prostom predajom.
3. Prema načinu na koji se ostvaruje pravo na kamatu, dele se na:
obveznice
bez kupona kod kojih se kamata isplaćuje odjednom o roku dospeća i koje kao
takve nemaju kamatne kupone, obveznice sa kuponima kod kojih se kamata
isplaćuje peridično i koje kao takve imaju kamatne kupone koji se moraju
prezentirati prilikom njene naplate.

8.
4. Prema načinu obračuna kamate, dele se na: obveznice sa fiksnom
kamatom
kod kojih je kamata u momentu kupovine poznata i ona je fiksna obveznice sa
promenljivo(varijabilnom) kamatom kod kojih je kamatna stopa obveznice
promenljiva i vezuje se za kamatnu stopu neke kratkoročne hartije od vrednosti (a to
je najčešće ona koja ima najniži kreditni rizik) , obveznice sa indeksiranom
kamatom kod kojih se fiksna kamata, u momentu isplate koriguje indeksom rasta
cena na malo ili nekim drugim ugovorenim indeksom.
5. Prema vremenu u kome se isplaćuje glavnica, dele se na: jednokratne
obveznice kod kojih se glavnica (nominalna vrednost, vrednost na koju glase)
isplaćuje odjednom o roku dospeća , anuitetne obveznice kod kojih se glavnica
otplaćuje periodično.
6. Prema načinu obezbeđivanja otplate, dele se na: hipotekarne obveznice
kod kojih emitent zalaže svoju imovinu kao garanciju da će obaveze po
osnovu obveznica biti isplaćene njihovim imaocima. Ukoliko emitent ne bude
sposoban da iste izmiri izvršiće se prodaja te imovine i tako omogućiti naplata
potraživanja koja vlasnik ima prema izdavaocu obveznice ,garantovane obveznice
za čiju isplatu o roku dospeća garantuje određeno pravno lice kao što je na primer
komercijalna banka, što znači da vlasnik obveznice može svoja potraživanja iz
obveznice da naplati od banke ukoliko emitent nema sredstava za isplatu svojih
obaveza po osnovu obveznica negarantovane obveznice kod kojih vlasnik svoja
potraživanja po osnovu obveznice koju poseduje može da naplati jedino od
emitenta.
7. Prema mogućnosti otkupa pre roka dospeća, dele se na: opozive koje u
sebi
sadrže pravo emitenta da ih otkupi pre roka dospeća, po unapred utvrđenoj ceni koja
je, po pravilu, veća od nominalne vrednosti obveznice , neopozive koje u sebi ne
sadrže pravo emitenta da ih otkupi pre roka dospeća.
Prema tome ko se javlja kao emitent obveznica, dele se na: državne obveznice koje
emituje država odn ovlašćeni državni organ, radi obezbeđenja sredstava iz realnih
izvora radi usklađivanja priliva i odliva bužeta odnosno za pokriće trenutnih
buđžetskih deficita kao i anticipativne buđžetske potrošnje. municipalne obveznice
(obveznice lokalnih organa vlasti) koje emituju gradovi, regioni, škole, univerziteti.
Radi obezbeđenja potrebnih sredstava za finansiranje budžetskog deficita lokalnih
organa vlasti, za izgradnju škole, bolnice, uličnog osvetljenja, sportskih objekata
korporativne obveznice koje emituju preduzaća bilo da su to javna preduzeća,
transportna i industrijska preduzeća, banke ili druge finansijske kompanije.

9.
Skladišnica
 Skladišnica je stvarno-pravna hartija koju izdaju ovlašćena skladišta kao
dokaz
da je roba primljena na čuvanje.
U skladišnicu se unose svi bitni podaci o pologu, ali ona na sebi može nositi i
vrijednost pologa iskazanu u valuti kako bi se na temelju toga iznosa moglo
ostvariti založno pravo.
Skladišnica se sastoji od priznanice i založnice, pri čemu prva daje pravo prodaje
robe ako nema zaloga, dok imatelj založnice ima pravo naplate založnog
potraživanja prema ugovoru sklopljenom s imateljem skladišnice.

Blagajnički zapis
 Blagajnički zapis je vrsta hartije od vrednosti kojom se emitent obavezuje
da
će njenom imaocu u roku dospeća platiti nominalnu vrednost naznačenu na hartiji.
Blagajnički zapis izdaje Narodna banka ili poslovna banka. Narodna banka izdaje
zapise u cilju regulisanja novčane mase u opticaju (operacije na otvorenom tržištu).
Prodajom blagajničkih zapisa poslovnim bankama Narodna banka povlači novac
sa tržišta. Rokovi dospeća ovih zapisa su najčešće 15, 30 i 60 dana i imaju kamatnu
stopu od 10 do 15 posto na godišnjem nivou.

Centralni registar hartija od vrednosti

 Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti jeste institucija koja

vodi
jedinstvenu evidenciju zakonitih imalaca hartija od vrednosti i evidenciju o pravima
iz tih hartija, kao i o pravima trećih lica na hartijama od vrednosti.
Centralni registar hartija od vrednosti vrši prenos vlasništva nad hartijama od
vrednosti istovremeno sa plaćanjem tako da ne može da se dogodi situacija u kojoj
neko proda hartiju od vrednosti i ne dobije novac.
Pored zaloga odnosno založno pravo trećih lica na hartijama od vrednosti se
konstituiše upisom u Centralni registar hartija od vrednosti. Ovo je veoma dobar
način za otklanjanje rizika banaka u procesu kreditiranja, naročito zbog toga što se u
slučaju neblagovremenog izvršenja obaveza dužnika, založene hartije od vrednosti
mogu lako prodati (bez sudske procedure).
U Centralnom registru je napravljen indirektan holding, što znači da svi klijenti
otvaraju račune preko članova Centralnog registra. Svi korisnici prelaze u ruke
korporativnih agenata–članova Centralnog registra koji će im elektronskim putem
otvarati račune.
Njegovo poslovanje obuhvata registraciju različitih vrsta hartija od vrednosti u
koje spadaju: obveznice, blagajnički zapisi i akcije koje nastaju iz procesa
privatizacije koji se odvija u Srbiji.
10.

Trgovina hartijama od vrednosti

 Trgovina hartijama od vrednosti se vrsi na berzi.
Berza je fizički i poslovno organizovan prostor, na kome se po strogo utvrđenim
pravilima trguje hartijama od vrednosti, novcem i stranim sredstvima plaćanja.
Berza je institucija finansijskog tržišta, ali je i sama po sebi finansijsko tržište.
Berze kao institucije organizovanog finansijskog tržišta kapitala, predstavljaju
samostalne organizacije koje poseduju sopstveni poslovni prostor, članstvo i
poslovna pravila. Iako berze u promet ne unose svoje hartije od vrednosti, niti same
kupuju i prodaju hartije od vrednosti, one spadaju u finansijske institucije, ali nisu
intermedijarne finansijske institucije.
Predmet trgovanja na berzi mora da bude tipiziran i standardizovan kako bi bio
lako zamenljiv, i time trgovina njime jednostavna, brza i efikasna. Ovo omogućava
odsustvo predmeta trgovanja sa mesta na kom se trguje.
Članovi berze su brokersko-dilerska društva i ovlašćene banke. Prijem u članstvo
berze vrši se na osnovu podnetog zahteva i dokumentacije propisane aktima berze.
Trgovina se odvija po posebnim pravilima berze, obično potvrđenim od strane
državne vlasti. Na berzi se samo zaključuju poslovi, dok se isporuke i plaćanja
odvijaju van berze.
Pravila trgovanja na berzi izrasla su iz običajnog trgovinskog prava i uobličavala
su se
zajedno sa postepenim nastankom berze tokom razvoja tržišta i tržišnih odnosa. Ova
pravila imaju dvostruku funkciju: da obezbede standardizaciju predmeta trgovine i
samih pravila trgovanja, i da pruže zaštitu učesnicima u trgovanju.
Berza utvrđuje i publikuje cene hartija od vrednosti. Cene pojedinih hartija od
vrednosti utvrđuju se na bazi efektivne kupovine i prodaje, odnosno ponude i
tražnje konkretne hartije od vrednosti. Objavljujući pregled cena različitih hartija od
vrednosti i zahtevajućida se finansijski izveštaji preduzeća koja ih emituju učine
dostupnim javnosti, berze omogućavaju postojećim i perspektivnim ulagačima da
procene rizik i rentabilnost svojih ulaganja i usmere ih u skladu sa svojim
preferencijama prema riziku i rentabilnosti
Berza je dužna da u svom poslovanju obezbedi: zakonito obavljanje trgovine na
berzi, zaštitu interesa učesnika na berzi, poštovanje pravila i standarda berze koji se
odnose na ponašanje učesnika na berzi, i informacije za javnost o svim činjenicama
značajnim za rad berze.

11.