Andrej:

(iza pozornice)
Odmah. (Ulazi i ide za stol.)
(Ulazi Natalija Ivanovna; ona je u ružičastoj haljini sa zelenim pojasom.)
Nataša:
(Nabrzo se ogleda u ogledalu, namješta se. Ugledavši Irinu) Mila Irina Sergejevna, čestitam!
(Ljubi je snažno i dugo.)
Olga:
No, evo i Natalije Ivanovne. Da ste mi zdravo, mila. (Ljube se.)
Nataša:
Došla sam da čestitam. Kod vas je već društvo, ja sam užasno zbunjena...
Olga:
(Poluglasno i preplašeno:) Na vama je zelen pojas! Mila moja, to ne valja!
Nataša:
Zar je to kakvo zlo znamenje?
Olga:
Ne, nego naprosto ne priliči... i nekako je čudnovato...
Nataša:
(plačnim glasom)
Da? Ali to i nije pravo zeleno, nego više zagasito.
Maša:
(kuca vilicom po tanjuru)
Ispit ću čašu rakijice! Aoj, živote ubavi, kud ode june, tud i uže!
Veršinjin:
Liker je dobar. Od čega se pravi?
Olga:
Za večeru će biti pečeni puran i slatka pita s jabukama. Hvala Bogu, danas sam cijeli dan kod
kuće, i uvečer kod kuće... Dođite uvečer.
Nataša:
Kod vas je sve tako jednostavno.
Maša:
Jedino rad ljubavi priroda nas stvori. (Smije se.)
Andrej:
(ljutito)
Prestani!
Maša:
"Na igalu zelen hrast, a na hrastu zlatan lanac... A na hrastu zlatan lanac"... (Plačljivo) No, zašto
ja to govorim? Ne mogu da se oslobodim te rečenice od jutros...

(Glasan smijeh; Nataša: bježi iz dvorane u salon, za njom Andrej:.)

Andrej:
Ne obazirite se! Pričekajte... Stojte, molim vas...
Nataša:
Stid me je... Ne znam što se sa mnom zbiva, a oni mi se ismjehuju. Što sam sada otišla od stola,
to je nepristojno, noja ne mogu... ne mogu... (Pokriva lice rukama.)
Andrej:
Draga moja, molim vas, preklinjem, nemojte se uzrujavati. Uvjeravam vas, oni se šale, oni to
rade od dobra srca. Draga moja, dobra moja, svi su oni dobri, srdačni ljudi i vole mene i vas.
Dođite amo k prozoru, odavde nas ne mogu vidjeti... (Ogledava se.)
Nataša:
Ja tako nisam navikla biti u društvu!...
Andrej:
O mladosti, divna, krasna mladosti! Draga moja, dobra moja, ne uzbuđujte se tako!... Vjerujte
mi, vjerujte... Meni je tako lijepo, duša mi je puna ljubavi, zanosna... O, ne vide nas! Ne vide!
Zašto sam vas zavolio, zašto i kada - o, ništa ne shvaćam. Draga moja, dobra, čista, budite moja
žena! Ja vas volim, volim... kao nikad nikoga... (Poljubac.)
Andrej:
(iza pozornice)
Odmah. (Ulazi i ide za stol.)
(Ulazi Natalija Ivanovna; ona je u ružičastoj haljini sa zelenim pojasom.)
Nataša:
(Nabrzo se ogleda u ogledalu, namješta se. Ugledavši Irinu) Mila Irina Sergejevna, čestitam!
(Ljubi je snažno i dugo.)
Olga:
No, evo i Natalije Ivanovne. Da ste mi zdravo, mila. (Ljube se.)
Nataša:
Došla sam da čestitam. Kod vas je već društvo, ja sam užasno zbunjena...
Olga:
(Poluglasno i preplašeno:) Na vama je zelen pojas! Mila moja, to ne valja!
Nataša:
Zar je to kakvo zlo znamenje?
Olga:
Ne, nego naprosto ne priliči... i nekako je čudnovato...
Nataša:
(plačnim glasom)
Da? Ali to i nije pravo zeleno, nego više zagasito.
Maša:
(kuca vilicom po tanjuru)
Ispit ću čašu rakijice! Aoj, živote ubavi, kud ode june, tud i uže!
Veršinjin:
Liker je dobar. Od čega se pravi?
Olga:
Za večeru će biti pečeni puran i slatka pita s jabukama. Hvala Bogu, danas sam cijeli dan kod
kuće, i uvečer kod kuće... Dođite uvečer.
Nataša:
Kod vas je sve tako jednostavno.
Maša:
Jedino rad ljubavi priroda nas stvori. (Smije se.)
Andrej:
(ljutito)
Prestani!
Maša:
"Na igalu zelen hrast, a na hrastu zlatan lanac... A na hrastu zlatan lanac"... (Plačljivo) No, zašto
ja to govorim? Ne mogu da se oslobodim te rečenice od jutros...

(Glasan smijeh; Nataša: bježi iz dvorane u salon, za njom Andrej:.)

Andrej:
Ne obazirite se! Pričekajte... Stojte, molim vas...
Nataša:
Stid me je... Ne znam što se sa mnom zbiva, a oni mi se ismjehuju. Što sam sada otišla od stola,
to je nepristojno, noja ne mogu... ne mogu... (Pokriva lice rukama.)
Andrej:
Draga moja, molim vas, preklinjem, nemojte se uzrujavati. Uvjeravam vas, oni se šale, oni to
rade od dobra srca. Draga moja, dobra moja, svi su oni dobri, srdačni ljudi i vole mene i vas.
Dođite amo k prozoru, odavde nas ne mogu vidjeti... (Ogledava se.)
Nataša:
Ja tako nisam navikla biti u društvu!...
Andrej:
O mladosti, divna, krasna mladosti! Draga moja, dobra moja, ne uzbuđujte se tako!... Vjerujte
mi, vjerujte... Meni je tako lijepo, duša mi je puna ljubavi, zanosna... O, ne vide nas! Ne vide!
Zašto sam vas zavolio, zašto i kada - o, ništa ne shvaćam. Draga moja, dobra, čista, budite moja
žena! Ja vas volim, volim... kao nikad nikoga... (Poljubac.)
Andrej:
(iza pozornice)
Odmah. (Ulazi i ide za stol.)
(Ulazi Natalija Ivanovna; ona je u ružičastoj haljini sa zelenim pojasom.)
Nataša:
(Nabrzo se ogleda u ogledalu, namješta se. Ugledavši Irinu) Mila Irina Sergejevna, čestitam!
(Ljubi je snažno i dugo.)
Olga:
No, evo i Natalije Ivanovne. Da ste mi zdravo, mila. (Ljube se.)
Nataša:
Došla sam da čestitam. Kod vas je već društvo, ja sam užasno zbunjena...
Olga:
(Poluglasno i preplašeno:) Na vama je zelen pojas! Mila moja, to ne valja!
Nataša:
Zar je to kakvo zlo znamenje?
Olga:
Ne, nego naprosto ne priliči... i nekako je čudnovato...
Nataša:
(plačnim glasom)
Da? Ali to i nije pravo zeleno, nego više zagasito.
Maša:
(kuca vilicom po tanjuru)
Ispit ću čašu rakijice! Aoj, živote ubavi, kud ode june, tud i uže!
Veršinjin:
Liker je dobar. Od čega se pravi?
Olga:
Za večeru će biti pečeni puran i slatka pita s jabukama. Hvala Bogu, danas sam cijeli dan kod
kuće, i uvečer kod kuće... Dođite uvečer.
Nataša:
Kod vas je sve tako jednostavno.
Maša:
Jedino rad ljubavi priroda nas stvori. (Smije se.)
Andrej:
(ljutito)
Prestani!
Maša:
"Na igalu zelen hrast, a na hrastu zlatan lanac... A na hrastu zlatan lanac"... (Plačljivo) No, zašto
ja to govorim? Ne mogu da se oslobodim te rečenice od jutros...

(Glasan smijeh; Nataša: bježi iz dvorane u salon, za njom Andrej:.)

Andrej:
Ne obazirite se! Pričekajte... Stojte, molim vas...
Nataša:
Stid me je... Ne znam što se sa mnom zbiva, a oni mi se ismjehuju. Što sam sada otišla od stola,
to je nepristojno, noja ne mogu... ne mogu... (Pokriva lice rukama.)
Andrej:
Draga moja, molim vas, preklinjem, nemojte se uzrujavati. Uvjeravam vas, oni se šale, oni to
rade od dobra srca. Draga moja, dobra moja, svi su oni dobri, srdačni ljudi i vole mene i vas.
Dođite amo k prozoru, odavde nas ne mogu vidjeti... (Ogledava se.)
Nataša:
Ja tako nisam navikla biti u društvu!...
Andrej:
O mladosti, divna, krasna mladosti! Draga moja, dobra moja, ne uzbuđujte se tako!... Vjerujte
mi, vjerujte... Meni je tako lijepo, duša mi je puna ljubavi, zanosna... O, ne vide nas! Ne vide!
Zašto sam vas zavolio, zašto i kada - o, ništa ne shvaćam. Draga moja, dobra, čista, budite moja
žena! Ja vas volim, volim... kao nikad nikoga... (Poljubac.)
Andrej:
(iza pozornice)
Odmah. (Ulazi i ide za stol.)
(Ulazi Natalija Ivanovna; ona je u ružičastoj haljini sa zelenim pojasom.)
Nataša:
(Nabrzo se ogleda u ogledalu, namješta se. Ugledavši Irinu) Mila Irina Sergejevna, čestitam!
(Ljubi je snažno i dugo.)
Olga:
No, evo i Natalije Ivanovne. Da ste mi zdravo, mila. (Ljube se.)
Nataša:
Došla sam da čestitam. Kod vas je već društvo, ja sam užasno zbunjena...
Olga:
(Poluglasno i preplašeno:) Na vama je zelen pojas! Mila moja, to ne valja!
Nataša:
Zar je to kakvo zlo znamenje?
Olga:
Ne, nego naprosto ne priliči... i nekako je čudnovato...
Nataša:
(plačnim glasom)
Da? Ali to i nije pravo zeleno, nego više zagasito.
Maša:
(kuca vilicom po tanjuru)
Ispit ću čašu rakijice! Aoj, živote ubavi, kud ode june, tud i uže!
Veršinjin:
Liker je dobar. Od čega se pravi?
Olga:
Za večeru će biti pečeni puran i slatka pita s jabukama. Hvala Bogu, danas sam cijeli dan kod
kuće, i uvečer kod kuće... Dođite uvečer.
Nataša:
Kod vas je sve tako jednostavno.
Maša:
Jedino rad ljubavi priroda nas stvori. (Smije se.)
Andrej:
(ljutito)
Prestani!
Maša:
"Na igalu zelen hrast, a na hrastu zlatan lanac... A na hrastu zlatan lanac"... (Plačljivo) No, zašto
ja to govorim? Ne mogu da se oslobodim te rečenice od jutros...

(Glasan smijeh; Nataša: bježi iz dvorane u salon, za njom Andrej:.)

Andrej:
Ne obazirite se! Pričekajte... Stojte, molim vas...
Nataša:
Stid me je... Ne znam što se sa mnom zbiva, a oni mi se ismjehuju. Što sam sada otišla od stola,
to je nepristojno, noja ne mogu... ne mogu... (Pokriva lice rukama.)
Andrej:
Draga moja, molim vas, preklinjem, nemojte se uzrujavati. Uvjeravam vas, oni se šale, oni to
rade od dobra srca. Draga moja, dobra moja, svi su oni dobri, srdačni ljudi i vole mene i vas.
Dođite amo k prozoru, odavde nas ne mogu vidjeti... (Ogledava se.)
Nataša:
Ja tako nisam navikla biti u društvu!...
Andrej:
O mladosti, divna, krasna mladosti! Draga moja, dobra moja, ne uzbuđujte se tako!... Vjerujte
mi, vjerujte... Meni je tako lijepo, duša mi je puna ljubavi, zanosna... O, ne vide nas! Ne vide!
Zašto sam vas zavolio, zašto i kada - o, ništa ne shvaćam. Draga moja, dobra, čista, budite moja
žena! Ja vas volim, volim... kao nikad nikoga... (Poljubac.)
Andrej:
(iza pozornice)
Odmah. (Ulazi i ide za stol.)
(Ulazi Natalija Ivanovna; ona je u ružičastoj haljini sa zelenim pojasom.)
Nataša:
(Nabrzo se ogleda u ogledalu, namješta se. Ugledavši Irinu) Mila Irina Sergejevna, čestitam!
(Ljubi je snažno i dugo.)
Olga:
No, evo i Natalije Ivanovne. Da ste mi zdravo, mila. (Ljube se.)
Nataša:
Došla sam da čestitam. Kod vas je već društvo, ja sam užasno zbunjena...
Olga:
(Poluglasno i preplašeno:) Na vama je zelen pojas! Mila moja, to ne valja!
Nataša:
Zar je to kakvo zlo znamenje?
Olga:
Ne, nego naprosto ne priliči... i nekako je čudnovato...
Nataša:
(plačnim glasom)
Da? Ali to i nije pravo zeleno, nego više zagasito.
Maša:
(kuca vilicom po tanjuru)
Ispit ću čašu rakijice! Aoj, živote ubavi, kud ode june, tud i uže!
Veršinjin:
Liker je dobar. Od čega se pravi?
Olga:
Za večeru će biti pečeni puran i slatka pita s jabukama. Hvala Bogu, danas sam cijeli dan kod
kuće, i uvečer kod kuće... Dođite uvečer.
Nataša:
Kod vas je sve tako jednostavno.
Maša:
Jedino rad ljubavi priroda nas stvori. (Smije se.)
Andrej:
(ljutito)
Prestani!
Maša:
"Na igalu zelen hrast, a na hrastu zlatan lanac... A na hrastu zlatan lanac"... (Plačljivo) No, zašto
ja to govorim? Ne mogu da se oslobodim te rečenice od jutros...

(Glasan smijeh; Nataša: bježi iz dvorane u salon, za njom Andrej:.)

Andrej:
Ne obazirite se! Pričekajte... Stojte, molim vas...
Nataša:
Stid me je... Ne znam što se sa mnom zbiva, a oni mi se ismjehuju. Što sam sada otišla od stola,
to je nepristojno, noja ne mogu... ne mogu... (Pokriva lice rukama.)
Andrej:
Draga moja, molim vas, preklinjem, nemojte se uzrujavati. Uvjeravam vas, oni se šale, oni to
rade od dobra srca. Draga moja, dobra moja, svi su oni dobri, srdačni ljudi i vole mene i vas.
Dođite amo k prozoru, odavde nas ne mogu vidjeti... (Ogledava se.)
Nataša:
Ja tako nisam navikla biti u društvu!...
 Andrej:
O mladosti, divna, krasna mladosti! Draga moja, dobra moja, ne uzbuđujte se tako!... Vjerujte
mi, vjerujte... Meni je tako lijepo, duša mi je puna ljubavi, zanosna... O, ne vide nas! Ne vide!
Zašto sam vas zavolio, zašto i kada - o, ništa ne shvaćam. Draga moja, dobra, čista, budite moja
žena! Ja vas volim, volim... kao nikad nikoga... (Poljubac.)
Andrej:
(iza pozornice)
Odmah. (Ulazi i ide za stol.)
(Ulazi Natalija Ivanovna; ona je u ružičastoj haljini sa zelenim pojasom.)
Nataša:
(Nabrzo se ogleda u ogledalu, namješta se. Ugledavši Irinu) Mila Irina Sergejevna, čestitam!
(Ljubi je snažno i dugo.)
Olga:
No, evo i Natalije Ivanovne. Da ste mi zdravo, mila. (Ljube se.)
Nataša:
Došla sam da čestitam. Kod vas je već društvo, ja sam užasno zbunjena...
Olga:
(Poluglasno i preplašeno:) Na vama je zelen pojas! Mila moja, to ne valja!
Nataša:
Zar je to kakvo zlo znamenje?
Olga:
Ne, nego naprosto ne priliči... i nekako je čudnovato...
Nataša:
(plačnim glasom)
Da? Ali to i nije pravo zeleno, nego više zagasito.
Maša:
(kuca vilicom po tanjuru)
Ispit ću čašu rakijice! Aoj, živote ubavi, kud ode june, tud i uže!
Veršinjin:
Liker je dobar. Od čega se pravi?
Olga:
Za večeru će biti pečeni puran i slatka pita s jabukama. Hvala Bogu, danas sam cijeli dan kod
kuće, i uvečer kod kuće... Dođite uvečer.
Nataša:
Kod vas je sve tako jednostavno.
Maša:
Jedino rad ljubavi priroda nas stvori. (Smije se.)
Andrej:
(ljutito)
Prestani!
Maša:
"Na igalu zelen hrast, a na hrastu zlatan lanac... A na hrastu zlatan lanac"... (Plačljivo) No, zašto
ja to govorim? Ne mogu da se oslobodim te rečenice od jutros...

(Glasan smijeh; Nataša: bježi iz dvorane u salon, za njom Andrej:.)

Andrej:
Ne obazirite se! Pričekajte... Stojte, molim vas...
Nataša:
Stid me je... Ne znam što se sa mnom zbiva, a oni mi se ismjehuju. Što sam sada otišla od stola,
to je nepristojno, noja ne mogu... ne mogu... (Pokriva lice rukama.)
Andrej:
Draga moja, molim vas, preklinjem, nemojte se uzrujavati. Uvjeravam vas, oni se šale, oni to
rade od dobra srca. Draga moja, dobra moja, svi su oni dobri, srdačni ljudi i vole mene i vas.
Dođite amo k prozoru, odavde nas ne mogu vidjeti... (Ogledava se.)
Nataša:
Ja tako nisam navikla biti u društvu!...
Andrej:
O mladosti, divna, krasna mladosti! Draga moja, dobra moja, ne uzbuđujte se tako!... Vjerujte
mi, vjerujte... Meni je tako lijepo, duša mi je puna ljubavi, zanosna... O, ne vide nas! Ne vide!
Zašto sam vas zavolio, zašto i kada - o, ništa ne shvaćam. Draga moja, dobra, čista, budite moja
žena! Ja vas volim, volim... kao nikad nikoga... (Poljubac.)
Andrej:
(iza pozornice)
Odmah. (Ulazi i ide za stol.)
(Ulazi Natalija Ivanovna; ona je u ružičastoj haljini sa zelenim pojasom.)
Nataša:
(Nabrzo se ogleda u ogledalu, namješta se. Ugledavši Irinu) Mila Irina Sergejevna, čestitam!
(Ljubi je snažno i dugo.)
Olga:
No, evo i Natalije Ivanovne. Da ste mi zdravo, mila. (Ljube se.)
Nataša:
Došla sam da čestitam. Kod vas je već društvo, ja sam užasno zbunjena...
Olga:
(Poluglasno i preplašeno:) Na vama je zelen pojas! Mila moja, to ne valja!
Nataša:
Zar je to kakvo zlo znamenje?
Olga:
Ne, nego naprosto ne priliči... i nekako je čudnovato...
Nataša:
(plačnim glasom)
Da? Ali to i nije pravo zeleno, nego više zagasito.
Maša:
(kuca vilicom po tanjuru)
Ispit ću čašu rakijice! Aoj, živote ubavi, kud ode june, tud i uže!
Veršinjin:
Liker je dobar. Od čega se pravi?
Olga:
Za večeru će biti pečeni puran i slatka pita s jabukama. Hvala Bogu, danas sam cijeli dan kod
kuće, i uvečer kod kuće... Dođite uvečer.
Nataša:
Kod vas je sve tako jednostavno.
Maša:
Jedino rad ljubavi priroda nas stvori. (Smije se.)
Andrej:
(ljutito)
Prestani!
Maša:
"Na igalu zelen hrast, a na hrastu zlatan lanac... A na hrastu zlatan lanac"... (Plačljivo) No, zašto
ja to govorim? Ne mogu da se oslobodim te rečenice od jutros...

(Glasan smijeh; Nataša: bježi iz dvorane u salon, za njom Andrej:.)

Andrej:
Ne obazirite se! Pričekajte... Stojte, molim vas...
Nataša:
Stid me je... Ne znam što se sa mnom zbiva, a oni mi se ismjehuju. Što sam sada otišla od stola,
to je nepristojno, noja ne mogu... ne mogu... (Pokriva lice rukama.)
Andrej:
Draga moja, molim vas, preklinjem, nemojte se uzrujavati. Uvjeravam vas, oni se šale, oni to
rade od dobra srca. Draga moja, dobra moja, svi su oni dobri, srdačni ljudi i vole mene i vas.
Dođite amo k prozoru, odavde nas ne mogu vidjeti... (Ogledava se.)
Nataša:
Ja tako nisam navikla biti u društvu!...
Andrej:
O mladosti, divna, krasna mladosti! Draga moja, dobra moja, ne uzbuđujte se tako!... Vjerujte
mi, vjerujte... Meni je tako lijepo, duša mi je puna ljubavi, zanosna... O, ne vide nas! Ne vide!
Zašto sam vas zavolio, zašto i kada - o, ništa ne shvaćam. Draga moja, dobra, čista, budite moja
žena! Ja vas volim, volim... kao nikad nikoga... (Poljubac.)
Andrej:
(iza pozornice)
Odmah. (Ulazi i ide za stol.)
(Ulazi Natalija Ivanovna; ona je u ružičastoj haljini sa zelenim pojasom.)
Nataša:
(Nabrzo se ogleda u ogledalu, namješta se. Ugledavši Irinu) Mila Irina Sergejevna, čestitam!
(Ljubi je snažno i dugo.)
Olga:
No, evo i Natalije Ivanovne. Da ste mi zdravo, mila. (Ljube se.)
Nataša:
Došla sam da čestitam. Kod vas je već društvo, ja sam užasno zbunjena...
Olga:
(Poluglasno i preplašeno:) Na vama je zelen pojas! Mila moja, to ne valja!
Nataša:
Zar je to kakvo zlo znamenje?
Olga:
Ne, nego naprosto ne priliči... i nekako je čudnovato...
Nataša:
(plačnim glasom)
Da? Ali to i nije pravo zeleno, nego više zagasito.
Maša:
(kuca vilicom po tanjuru)
Ispit ću čašu rakijice! Aoj, živote ubavi, kud ode june, tud i uže!
Veršinjin:
Liker je dobar. Od čega se pravi?
Olga:
Za večeru će biti pečeni puran i slatka pita s jabukama. Hvala Bogu, danas sam cijeli dan kod
kuće, i uvečer kod kuće... Dođite uvečer.
Nataša:
Kod vas je sve tako jednostavno.
Maša:
Jedino rad ljubavi priroda nas stvori. (Smije se.)
Andrej:
(ljutito)
Prestani!
Maša:
"Na igalu zelen hrast, a na hrastu zlatan lanac... A na hrastu zlatan lanac"... (Plačljivo) No, zašto
ja to govorim? Ne mogu da se oslobodim te rečenice od jutros...

(Glasan smijeh; Nataša: bježi iz dvorane u salon, za njom Andrej:.)

Andrej:
Ne obazirite se! Pričekajte... Stojte, molim vas...
Nataša:
Stid me je... Ne znam što se sa mnom zbiva, a oni mi se ismjehuju. Što sam sada otišla od stola,
to je nepristojno, noja ne mogu... ne mogu... (Pokriva lice rukama.)
Andrej:
Draga moja, molim vas, preklinjem, nemojte se uzrujavati. Uvjeravam vas, oni se šale, oni to
rade od dobra srca. Draga moja, dobra moja, svi su oni dobri, srdačni ljudi i vole mene i vas.
Dođite amo k prozoru, odavde nas ne mogu vidjeti... (Ogledava se.)
Nataša:
Ja tako nisam navikla biti u društvu!...
Andrej:
O mladosti, divna, krasna mladosti! Draga moja, dobra moja, ne uzbuđujte se tako!... Vjerujte
mi, vjerujte... Meni je tako lijepo, duša mi je puna ljubavi, zanosna... O, ne vide nas! Ne vide!
Zašto sam vas zavolio, zašto i kada - o, ništa ne shvaćam. Draga moja, dobra, čista, budite moja
žena! Ja vas volim, volim... kao nikad nikoga... (Poljubac.)
Andrej:
(iza pozornice)
Odmah. (Ulazi i ide za stol.)
(Ulazi Natalija Ivanovna; ona je u ružičastoj haljini sa zelenim pojasom.)
Nataša:
(Nabrzo se ogleda u ogledalu, namješta se. Ugledavši Irinu) Mila Irina Sergejevna, čestitam!
(Ljubi je snažno i dugo.)
Olga:
No, evo i Natalije Ivanovne. Da ste mi zdravo, mila. (Ljube se.)
Nataša:
Došla sam da čestitam. Kod vas je već društvo, ja sam užasno zbunjena...
 Olga:
(Poluglasno i preplašeno:) Na vama je zelen pojas! Mila moja, to ne valja!
Nataša:
Zar je to kakvo zlo znamenje?
Olga:
Ne, nego naprosto ne priliči... i nekako je čudnovato...
Nataša:
(plačnim glasom)
Da? Ali to i nije pravo zeleno, nego više zagasito.
Maša:
(kuca vilicom po tanjuru)
Ispit ću čašu rakijice! Aoj, živote ubavi, kud ode june, tud i uže!
Veršinjin:
Liker je dobar. Od čega se pravi?
Olga:
Za večeru će biti pečeni puran i slatka pita s jabukama. Hvala Bogu, danas sam cijeli dan kod
kuće, i uvečer kod kuće... Dođite uvečer.
Nataša:
Kod vas je sve tako jednostavno.
Maša:
Jedino rad ljubavi priroda nas stvori. (Smije se.)
Andrej:
(ljutito)
Prestani!
Maša:
"Na igalu zelen hrast, a na hrastu zlatan lanac... A na hrastu zlatan lanac"... (Plačljivo) No, zašto
ja to govorim? Ne mogu da se oslobodim te rečenice od jutros...

(Glasan smijeh; Nataša: bježi iz dvorane u salon, za njom Andrej:.)

Andrej:
Ne obazirite se! Pričekajte... Stojte, molim vas...
Nataša:
Stid me je... Ne znam što se sa mnom zbiva, a oni mi se ismjehuju. Što sam sada otišla od stola,
to je nepristojno, noja ne mogu... ne mogu... (Pokriva lice rukama.)
Andrej:
Draga moja, molim vas, preklinjem, nemojte se uzrujavati. Uvjeravam vas, oni se šale, oni to
rade od dobra srca. Draga moja, dobra moja, svi su oni dobri, srdačni ljudi i vole mene i vas.
Dođite amo k prozoru, odavde nas ne mogu vidjeti... (Ogledava se.)
Nataša:
Ja tako nisam navikla biti u društvu!...
Andrej:
O mladosti, divna, krasna mladosti! Draga moja, dobra moja, ne uzbuđujte se tako!... Vjerujte
mi, vjerujte... Meni je tako lijepo, duša mi je puna ljubavi, zanosna... O, ne vide nas! Ne vide!
Zašto sam vas zavolio, zašto i kada - o, ništa ne shvaćam. Draga moja, dobra, čista, budite moja
žena! Ja vas volim, volim... kao nikad nikoga... (Poljubac.)
Andrej:
(iza pozornice)
Odmah. (Ulazi i ide za stol.)
(Ulazi Natalija Ivanovna; ona je u ružičastoj haljini sa zelenim pojasom.)
Nataša:
(Nabrzo se ogleda u ogledalu, namješta se. Ugledavši Irinu) Mila Irina Sergejevna, čestitam!
(Ljubi je snažno i dugo.)
Olga:
No, evo i Natalije Ivanovne. Da ste mi zdravo, mila. (Ljube se.)
Nataša:
Došla sam da čestitam. Kod vas je već društvo, ja sam užasno zbunjena...
Olga:
(Poluglasno i preplašeno:) Na vama je zelen pojas! Mila moja, to ne valja!
Nataša:
Zar je to kakvo zlo znamenje?
Olga:
Ne, nego naprosto ne priliči... i nekako je čudnovato...
Nataša:
(plačnim glasom)
Da? Ali to i nije pravo zeleno, nego više zagasito.
Maša:
(kuca vilicom po tanjuru)
Ispit ću čašu rakijice! Aoj, živote ubavi, kud ode june, tud i uže!
Veršinjin:
Liker je dobar. Od čega se pravi?
Olga:
Za večeru će biti pečeni puran i slatka pita s jabukama. Hvala Bogu, danas sam cijeli dan kod
kuće, i uvečer kod kuće... Dođite uvečer.
Nataša:
Kod vas je sve tako jednostavno.
Maša:
Jedino rad ljubavi priroda nas stvori. (Smije se.)
Andrej:
(ljutito)
Prestani!
Maša:
"Na igalu zelen hrast, a na hrastu zlatan lanac... A na hrastu zlatan lanac"... (Plačljivo) No, zašto
ja to govorim? Ne mogu da se oslobodim te rečenice od jutros...

(Glasan smijeh; Nataša: bježi iz dvorane u salon, za njom Andrej:.)

Andrej:
Ne obazirite se! Pričekajte... Stojte, molim vas...
Nataša:
Stid me je... Ne znam što se sa mnom zbiva, a oni mi se ismjehuju. Što sam sada otišla od stola,
to je nepristojno, noja ne mogu... ne mogu... (Pokriva lice rukama.)
Andrej:
Draga moja, molim vas, preklinjem, nemojte se uzrujavati. Uvjeravam vas, oni se šale, oni to
rade od dobra srca. Draga moja, dobra moja, svi su oni dobri, srdačni ljudi i vole mene i vas.
Dođite amo k prozoru, odavde nas ne mogu vidjeti... (Ogledava se.)
Nataša:
Ja tako nisam navikla biti u društvu!...
Andrej:
O mladosti, divna, krasna mladosti! Draga moja, dobra moja, ne uzbuđujte se tako!... Vjerujte
mi, vjerujte... Meni je tako lijepo, duša mi je puna ljubavi, zanosna... O, ne vide nas! Ne vide!
Zašto sam vas zavolio, zašto i kada - o, ništa ne shvaćam. Draga moja, dobra, čista, budite moja
žena! Ja vas volim, volim... kao nikad nikoga... (Poljubac.)
Andrej:
(iza pozornice)
Odmah. (Ulazi i ide za stol.)
(Ulazi Natalija Ivanovna; ona je u ružičastoj haljini sa zelenim pojasom.)
Nataša:
(Nabrzo se ogleda u ogledalu, namješta se. Ugledavši Irinu) Mila Irina Sergejevna, čestitam!
(Ljubi je snažno i dugo.)
Olga:
No, evo i Natalije Ivanovne. Da ste mi zdravo, mila. (Ljube se.)
Nataša:
Došla sam da čestitam. Kod vas je već društvo, ja sam užasno zbunjena...
Olga:
(Poluglasno i preplašeno:) Na vama je zelen pojas! Mila moja, to ne valja!
Nataša:
Zar je to kakvo zlo znamenje?
Olga:
Ne, nego naprosto ne priliči... i nekako je čudnovato...
Nataša:
(plačnim glasom)
Da? Ali to i nije pravo zeleno, nego više zagasito.
Maša:
(kuca vilicom po tanjuru)
Ispit ću čašu rakijice! Aoj, živote ubavi, kud ode june, tud i uže!
Veršinjin:
Liker je dobar. Od čega se pravi?
Olga:
Za večeru će biti pečeni puran i slatka pita s jabukama. Hvala Bogu, danas sam cijeli dan kod
kuće, i uvečer kod kuće... Dođite uvečer.
Nataša:
Kod vas je sve tako jednostavno.
Maša:
Jedino rad ljubavi priroda nas stvori. (Smije se.)
Andrej:
(ljutito)
Prestani!
Maša:
"Na igalu zelen hrast, a na hrastu zlatan lanac... A na hrastu zlatan lanac"... (Plačljivo) No, zašto
ja to govorim? Ne mogu da se oslobodim te rečenice od jutros...

(Glasan smijeh; Nataša: bježi iz dvorane u salon, za njom Andrej:.)

Andrej:
Ne obazirite se! Pričekajte... Stojte, molim vas...
Nataša:
Stid me je... Ne znam što se sa mnom zbiva, a oni mi se ismjehuju. Što sam sada otišla od stola,
to je nepristojno, noja ne mogu... ne mogu... (Pokriva lice rukama.)
Andrej:
Draga moja, molim vas, preklinjem, nemojte se uzrujavati. Uvjeravam vas, oni se šale, oni to
rade od dobra srca. Draga moja, dobra moja, svi su oni dobri, srdačni ljudi i vole mene i vas.
Dođite amo k prozoru, odavde nas ne mogu vidjeti... (Ogledava se.)
Nataša:
Ja tako nisam navikla biti u društvu!...
Andrej:
O mladosti, divna, krasna mladosti! Draga moja, dobra moja, ne uzbuđujte se tako!... Vjerujte
mi, vjerujte... Meni je tako lijepo, duša mi je puna ljubavi, zanosna... O, ne vide nas! Ne vide!
Zašto sam vas zavolio, zašto i kada - o, ništa ne shvaćam. Draga moja, dobra, čista, budite moja
žena! Ja vas volim, volim... kao nikad nikoga... (Poljubac.)
Andrej:
(iza pozornice)
Odmah. (Ulazi i ide za stol.)
(Ulazi Natalija Ivanovna; ona je u ružičastoj haljini sa zelenim pojasom.)
Nataša:
(Nabrzo se ogleda u ogledalu, namješta se. Ugledavši Irinu) Mila Irina Sergejevna, čestitam!
(Ljubi je snažno i dugo.)
Olga:
No, evo i Natalije Ivanovne. Da ste mi zdravo, mila. (Ljube se.)
Nataša:
Došla sam da čestitam. Kod vas je već društvo, ja sam užasno zbunjena...
Olga:
(Poluglasno i preplašeno:) Na vama je zelen pojas! Mila moja, to ne valja!
Nataša:
Zar je to kakvo zlo znamenje?
Olga:
Ne, nego naprosto ne priliči... i nekako je čudnovato...
Nataša:
(plačnim glasom)
Da? Ali to i nije pravo zeleno, nego više zagasito.
Maša:
(kuca vilicom po tanjuru)
Ispit ću čašu rakijice! Aoj, živote ubavi, kud ode june, tud i uže!
Veršinjin:
Liker je dobar. Od čega se pravi?
Olga:
Za večeru će biti pečeni puran i slatka pita s jabukama. Hvala Bogu, danas sam cijeli dan kod
kuće, i uvečer kod kuće... Dođite uvečer.
Nataša:
Kod vas je sve tako jednostavno.
Maša:
Jedino rad ljubavi priroda nas stvori. (Smije se.)
Andrej:
(ljutito)
Prestani!
Maša:
"Na igalu zelen hrast, a na hrastu zlatan lanac... A na hrastu zlatan lanac"... (Plačljivo) No, zašto
ja to govorim? Ne mogu da se oslobodim te rečenice od jutros...

(Glasan smijeh; Nataša: bježi iz dvorane u salon, za njom Andrej:.)

Andrej:
Ne obazirite se! Pričekajte... Stojte, molim vas...
Nataša:
Stid me je... Ne znam što se sa mnom zbiva, a oni mi se ismjehuju. Što sam sada otišla od stola,
to je nepristojno, noja ne mogu... ne mogu... (Pokriva lice rukama.)
Andrej:
Draga moja, molim vas, preklinjem, nemojte se uzrujavati. Uvjeravam vas, oni se šale, oni to
rade od dobra srca. Draga moja, dobra moja, svi su oni dobri, srdačni ljudi i vole mene i vas.
Dođite amo k prozoru, odavde nas ne mogu vidjeti... (Ogledava se.)
Nataša:
Ja tako nisam navikla biti u društvu!...
Andrej:
O mladosti, divna, krasna mladosti! Draga moja, dobra moja, ne uzbuđujte se tako!... Vjerujte
mi, vjerujte... Meni je tako lijepo, duša mi je puna ljubavi, zanosna... O, ne vide nas! Ne vide!
Zašto sam vas zavolio, zašto i kada - o, ništa ne shvaćam. Draga moja, dobra, čista, budite moja
žena! Ja vas volim, volim... kao nikad nikoga... (Poljubac.)
Andrej:
(iza pozornice)
Odmah. (Ulazi i ide za stol.)
(Ulazi Natalija Ivanovna; ona je u ružičastoj haljini sa zelenim pojasom.)
Nataša:
(Nabrzo se ogleda u ogledalu, namješta se. Ugledavši Irinu) Mila Irina Sergejevna, čestitam!
(Ljubi je snažno i dugo.)
Olga:
No, evo i Natalije Ivanovne. Da ste mi zdravo, mila. (Ljube se.)
Nataša:
Došla sam da čestitam. Kod vas je već društvo, ja sam užasno zbunjena...
Olga:
(Poluglasno i preplašeno:) Na vama je zelen pojas! Mila moja, to ne valja!
Nataša:
Zar je to kakvo zlo znamenje?
Olga:
Ne, nego naprosto ne priliči... i nekako je čudnovato...
Nataša:
(plačnim glasom)
Da? Ali to i nije pravo zeleno, nego više zagasito.
Maša:
(kuca vilicom po tanjuru)
Ispit ću čašu rakijice! Aoj, živote ubavi, kud ode june, tud i uže!
Veršinjin:
Liker je dobar. Od čega se pravi?
Olga:
Za večeru će biti pečeni puran i slatka pita s jabukama. Hvala Bogu, danas sam cijeli dan kod
kuće, i uvečer kod kuće... Dođite uvečer.
Nataša:
Kod vas je sve tako jednostavno.
Maša:
Jedino rad ljubavi priroda nas stvori. (Smije se.)
Andrej:
(ljutito)
Prestani!
Maša:
"Na igalu zelen hrast, a na hrastu zlatan lanac... A na hrastu zlatan lanac"... (Plačljivo) No, zašto
ja to govorim? Ne mogu da se oslobodim te rečenice od jutros...

(Glasan smijeh; Nataša: bježi iz dvorane u salon, za njom Andrej:.)

Andrej:
Ne obazirite se! Pričekajte... Stojte, molim vas...
Nataša:
Stid me je... Ne znam što se sa mnom zbiva, a oni mi se ismjehuju. Što sam sada otišla od stola,
to je nepristojno, noja ne mogu... ne mogu... (Pokriva lice rukama.)
Andrej:
Draga moja, molim vas, preklinjem, nemojte se uzrujavati. Uvjeravam vas, oni se šale, oni to
rade od dobra srca. Draga moja, dobra moja, svi su oni dobri, srdačni ljudi i vole mene i vas.
Dođite amo k prozoru, odavde nas ne mogu vidjeti... (Ogledava se.)
Nataša:
Ja tako nisam navikla biti u društvu!...
Andrej:
O mladosti, divna, krasna mladosti! Draga moja, dobra moja, ne uzbuđujte se tako!... Vjerujte
mi, vjerujte... Meni je tako lijepo, duša mi je puna ljubavi, zanosna... O, ne vide nas! Ne vide!
Zašto sam vas zavolio, zašto i kada - o, ništa ne shvaćam. Draga moja, dobra, čista, budite moja
žena! Ja vas volim, volim... kao nikad nikoga... (Poljubac.)
Andrej:
(iza pozornice)
Odmah. (Ulazi i ide za stol.)
(Ulazi Natalija Ivanovna; ona je u ružičastoj haljini sa zelenim pojasom.)
Nataša:
(Nabrzo se ogleda u ogledalu, namješta se. Ugledavši Irinu) Mila Irina Sergejevna, čestitam!
(Ljubi je snažno i dugo.)
Olga:
No, evo i Natalije Ivanovne. Da ste mi zdravo, mila. (Ljube se.)
Nataša:
Došla sam da čestitam. Kod vas je već društvo, ja sam užasno zbunjena...
Olga:
(Poluglasno i preplašeno:) Na vama je zelen pojas! Mila moja, to ne valja!
Nataša:
Zar je to kakvo zlo znamenje?
Olga:
Ne, nego naprosto ne priliči... i nekako je čudnovato...
Nataša:
(plačnim glasom)
Da? Ali to i nije pravo zeleno, nego više zagasito.
Maša:
(kuca vilicom po tanjuru)
Ispit ću čašu rakijice! Aoj, živote ubavi, kud ode june, tud i uže!
Veršinjin:
Liker je dobar. Od čega se pravi?
Olga:
Za večeru će biti pečeni puran i slatka pita s jabukama. Hvala Bogu, danas sam cijeli dan kod
kuće, i uvečer kod kuće... Dođite uvečer.
Nataša:
Kod vas je sve tako jednostavno.
Maša:
Jedino rad ljubavi priroda nas stvori. (Smije se.)
Andrej:
(ljutito)
Prestani!
Maša:
"Na igalu zelen hrast, a na hrastu zlatan lanac... A na hrastu zlatan lanac"... (Plačljivo) No, zašto
ja to govorim? Ne mogu da se oslobodim te rečenice od jutros...

(Glasan smijeh; Nataša: bježi iz dvorane u salon, za njom Andrej:.)

Andrej:
Ne obazirite se! Pričekajte... Stojte, molim vas...
Nataša:
Stid me je... Ne znam što se sa mnom zbiva, a oni mi se ismjehuju. Što sam sada otišla od stola,
to je nepristojno, noja ne mogu... ne mogu... (Pokriva lice rukama.)
Andrej:
Draga moja, molim vas, preklinjem, nemojte se uzrujavati. Uvjeravam vas, oni se šale, oni to
rade od dobra srca. Draga moja, dobra moja, svi su oni dobri, srdačni ljudi i vole mene i vas.
Dođite amo k prozoru, odavde nas ne mogu vidjeti... (Ogledava se.)
Nataša:
Ja tako nisam navikla biti u društvu!...
 Andrej:
O mladosti, divna, krasna mladosti! Draga moja, dobra moja, ne uzbuđujte se tako!... Vjerujte
mi, vjerujte... Meni je tako lijepo, duša mi je puna ljubavi, zanosna... O, ne vide nas! Ne vide!
Zašto sam vas zavolio, zašto i kada - o, ništa ne shvaćam. Draga moja, dobra, čista, budite moja
žena! Ja vas volim, volim... kao nikad nikoga... (Poljubac.)
Andrej:
(iza pozornice)
Odmah. (Ulazi i ide za stol.)
(Ulazi Natalija Ivanovna; ona je u ružičastoj haljini sa zelenim pojasom.)
Nataša:
(Nabrzo se ogleda u ogledalu, namješta se. Ugledavši Irinu) Mila Irina Sergejevna, čestitam!
(Ljubi je snažno i dugo.)
Olga:
No, evo i Natalije Ivanovne. Da ste mi zdravo, mila. (Ljube se.)
Nataša:
Došla sam da čestitam. Kod vas je već društvo, ja sam užasno zbunjena...
Olga:
(Poluglasno i preplašeno:) Na vama je zelen pojas! Mila moja, to ne valja!
Nataša:
Zar je to kakvo zlo znamenje?
Olga:
Ne, nego naprosto ne priliči... i nekako je čudnovato...
Nataša:
(plačnim glasom)
Da? Ali to i nije pravo zeleno, nego više zagasito.
Maša:
(kuca vilicom po tanjuru)
Ispit ću čašu rakijice! Aoj, živote ubavi, kud ode june, tud i uže!
Veršinjin:
Liker je dobar. Od čega se pravi?
Olga:
Za večeru će biti pečeni puran i slatka pita s jabukama. Hvala Bogu, danas sam cijeli dan kod
kuće, i uvečer kod kuće... Dođite uvečer.
Nataša:
Kod vas je sve tako jednostavno.
Maša:
Jedino rad ljubavi priroda nas stvori. (Smije se.)
Andrej:
(ljutito)
Prestani!
Maša:
"Na igalu zelen hrast, a na hrastu zlatan lanac... A na hrastu zlatan lanac"... (Plačljivo) No, zašto
ja to govorim? Ne mogu da se oslobodim te rečenice od jutros...

(Glasan smijeh; Nataša: bježi iz dvorane u salon, za njom Andrej:.)

Andrej:
Ne obazirite se! Pričekajte... Stojte, molim vas...
Nataša:
Stid me je... Ne znam što se sa mnom zbiva, a oni mi se ismjehuju. Što sam sada otišla od stola,
to je nepristojno, noja ne mogu... ne mogu... (Pokriva lice rukama.)
Andrej:
Draga moja, molim vas, preklinjem, nemojte se uzrujavati. Uvjeravam vas, oni se šale, oni to
rade od dobra srca. Draga moja, dobra moja, svi su oni dobri, srdačni ljudi i vole mene i vas.
Dođite amo k prozoru, odavde nas ne mogu vidjeti... (Ogledava se.)
Nataša:
Ja tako nisam navikla biti u društvu!...
Andrej:
O mladosti, divna, krasna mladosti! Draga moja, dobra moja, ne uzbuđujte se tako!... Vjerujte
mi, vjerujte... Meni je tako lijepo, duša mi je puna ljubavi, zanosna... O, ne vide nas! Ne vide!
Zašto sam vas zavolio, zašto i kada - o, ništa ne shvaćam. Draga moja, dobra, čista, budite moja
žena! Ja vas volim, volim... kao nikad nikoga... (Poljubac.)
Andrej:
(iza pozornice)
Odmah. (Ulazi i ide za stol.)
(Ulazi Natalija Ivanovna; ona je u ružičastoj haljini sa zelenim pojasom.)
Nataša:
(Nabrzo se ogleda u ogledalu, namješta se. Ugledavši Irinu) Mila Irina Sergejevna, čestitam!
(Ljubi je snažno i dugo.)
Olga:
No, evo i Natalije Ivanovne. Da ste mi zdravo, mila. (Ljube se.)
Nataša:
Došla sam da čestitam. Kod vas je već društvo, ja sam užasno zbunjena...
Olga:
(Poluglasno i preplašeno:) Na vama je zelen pojas! Mila moja, to ne valja!
Nataša:
Zar je to kakvo zlo znamenje?
Olga:
Ne, nego naprosto ne priliči... i nekako je čudnovato...
Nataša:
(plačnim glasom)
Da? Ali to i nije pravo zeleno, nego više zagasito.
Maša:
(kuca vilicom po tanjuru)
Ispit ću čašu rakijice! Aoj, živote ubavi, kud ode june, tud i uže!
Veršinjin:
Liker je dobar. Od čega se pravi?
Olga:
Za večeru će biti pečeni puran i slatka pita s jabukama. Hvala Bogu, danas sam cijeli dan kod
kuće, i uvečer kod kuće... Dođite uvečer.
Nataša:
Kod vas je sve tako jednostavno.
Maša:
Jedino rad ljubavi priroda nas stvori. (Smije se.)
Andrej:
(ljutito)
Prestani!
Maša:
"Na igalu zelen hrast, a na hrastu zlatan lanac... A na hrastu zlatan lanac"... (Plačljivo) No, zašto
ja to govorim? Ne mogu da se oslobodim te rečenice od jutros...

(Glasan smijeh; Nataša: bježi iz dvorane u salon, za njom Andrej:.)

Andrej:
Ne obazirite se! Pričekajte... Stojte, molim vas...
Nataša:
Stid me je... Ne znam što se sa mnom zbiva, a oni mi se ismjehuju. Što sam sada otišla od stola,
to je nepristojno, noja ne mogu... ne mogu... (Pokriva lice rukama.)
Andrej:
Draga moja, molim vas, preklinjem, nemojte se uzrujavati. Uvjeravam vas, oni se šale, oni to
rade od dobra srca. Draga moja, dobra moja, svi su oni dobri, srdačni ljudi i vole mene i vas.
Dođite amo k prozoru, odavde nas ne mogu vidjeti... (Ogledava se.)
Nataša:
Ja tako nisam navikla biti u društvu!...
Andrej:
O mladosti, divna, krasna mladosti! Draga moja, dobra moja, ne uzbuđujte se tako!... Vjerujte
mi, vjerujte... Meni je tako lijepo, duša mi je puna ljubavi, zanosna... O, ne vide nas! Ne vide!
Zašto sam vas zavolio, zašto i kada - o, ništa ne shvaćam. Draga moja, dobra, čista, budite moja
žena! Ja vas volim, volim... kao nikad nikoga... (Poljubac.)
Andrej:
(iza pozornice)
Odmah. (Ulazi i ide za stol.)
(Ulazi Natalija Ivanovna; ona je u ružičastoj haljini sa zelenim pojasom.)
Nataša:
(Nabrzo se ogleda u ogledalu, namješta se. Ugledavši Irinu) Mila Irina Sergejevna, čestitam!
(Ljubi je snažno i dugo.)
Olga:
No, evo i Natalije Ivanovne. Da ste mi zdravo, mila. (Ljube se.)
Nataša:
Došla sam da čestitam. Kod vas je već društvo, ja sam užasno zbunjena...
Olga:
(Poluglasno i preplašeno:) Na vama je zelen pojas! Mila moja, to ne valja!
Nataša:
Zar je to kakvo zlo znamenje?
Olga:
Ne, nego naprosto ne priliči... i nekako je čudnovato...
Nataša:
(plačnim glasom)
Da? Ali to i nije pravo zeleno, nego više zagasito.
Maša:
(kuca vilicom po tanjuru)
Ispit ću čašu rakijice! Aoj, živote ubavi, kud ode june, tud i uže!
Veršinjin:
Liker je dobar. Od čega se pravi?
Olga:
Za večeru će biti pečeni puran i slatka pita s jabukama. Hvala Bogu, danas sam cijeli dan kod
kuće, i uvečer kod kuće... Dođite uvečer.
Nataša:
Kod vas je sve tako jednostavno.
Maša:
Jedino rad ljubavi priroda nas stvori. (Smije se.)
Andrej:
(ljutito)
Prestani!
Maša:
"Na igalu zelen hrast, a na hrastu zlatan lanac... A na hrastu zlatan lanac"... (Plačljivo) No, zašto
ja to govorim? Ne mogu da se oslobodim te rečenice od jutros...

(Glasan smijeh; Nataša: bježi iz dvorane u salon, za njom Andrej:.)

Andrej:
Ne obazirite se! Pričekajte... Stojte, molim vas...
Nataša:
Stid me je... Ne znam što se sa mnom zbiva, a oni mi se ismjehuju. Što sam sada otišla od stola,
to je nepristojno, noja ne mogu... ne mogu... (Pokriva lice rukama.)
Andrej:
Draga moja, molim vas, preklinjem, nemojte se uzrujavati. Uvjeravam vas, oni se šale, oni to
rade od dobra srca. Draga moja, dobra moja, svi su oni dobri, srdačni ljudi i vole mene i vas.
Dođite amo k prozoru, odavde nas ne mogu vidjeti... (Ogledava se.)
Nataša:
Ja tako nisam navikla biti u društvu!...
Andrej:
O mladosti, divna, krasna mladosti! Draga moja, dobra moja, ne uzbuđujte se tako!... Vjerujte
mi, vjerujte... Meni je tako lijepo, duša mi je puna ljubavi, zanosna... O, ne vide nas! Ne vide!
Zašto sam vas zavolio, zašto i kada - o, ništa ne shvaćam. Draga moja, dobra, čista, budite moja
žena! Ja vas volim, volim... kao nikad nikoga... (Poljubac.)
Andrej:
(iza pozornice)
Odmah. (Ulazi i ide za stol.)
(Ulazi Natalija Ivanovna; ona je u ružičastoj haljini sa zelenim pojasom.)
Nataša:
(Nabrzo se ogleda u ogledalu, namješta se. Ugledavši Irinu) Mila Irina Sergejevna, čestitam!
(Ljubi je snažno i dugo.)
Olga:
No, evo i Natalije Ivanovne. Da ste mi zdravo, mila. (Ljube se.)
Nataša:
Došla sam da čestitam. Kod vas je već društvo, ja sam užasno zbunjena...
 Olga:
(Poluglasno i preplašeno:) Na vama je zelen pojas! Mila moja, to ne valja!
Nataša:
Zar je to kakvo zlo znamenje?
Olga:
Ne, nego naprosto ne priliči... i nekako je čudnovato...
Nataša:
(plačnim glasom)
Da? Ali to i nije pravo zeleno, nego više zagasito.
Maša:
(kuca vilicom po tanjuru)
Ispit ću čašu rakijice! Aoj, živote ubavi, kud ode june, tud i uže!
Veršinjin:
Liker je dobar. Od čega se pravi?
Olga:
Za večeru će biti pečeni puran i slatka pita s jabukama. Hvala Bogu, danas sam cijeli dan kod
kuće, i uvečer kod kuće... Dođite uvečer.
Nataša:
Kod vas je sve tako jednostavno.
Maša:
Jedino rad ljubavi priroda nas stvori. (Smije se.)
Andrej:
(ljutito)
Prestani!
Maša:
"Na igalu zelen hrast, a na hrastu zlatan lanac... A na hrastu zlatan lanac"... (Plačljivo) No, zašto
ja to govorim? Ne mogu da se oslobodim te rečenice od jutros...

(Glasan smijeh; Nataša: bježi iz dvorane u salon, za njom Andrej:.)

Andrej:
Ne obazirite se! Pričekajte... Stojte, molim vas...
Nataša:
Stid me je... Ne znam što se sa mnom zbiva, a oni mi se ismjehuju. Što sam sada otišla od stola,
to je nepristojno, noja ne mogu... ne mogu... (Pokriva lice rukama.)
Andrej:
Draga moja, molim vas, preklinjem, nemojte se uzrujavati. Uvjeravam vas, oni se šale, oni to
rade od dobra srca. Draga moja, dobra moja, svi su oni dobri, srdačni ljudi i vole mene i vas.
Dođite amo k prozoru, odavde nas ne mogu vidjeti... (Ogledava se.)
Nataša:
Ja tako nisam navikla biti u društvu!...
Andrej:
O mladosti, divna, krasna mladosti! Draga moja, dobra moja, ne uzbuđujte se tako!... Vjerujte
mi, vjerujte... Meni je tako lijepo, duša mi je puna ljubavi, zanosna... O, ne vide nas! Ne vide!
Zašto sam vas zavolio, zašto i kada - o, ništa ne shvaćam. Draga moja, dobra, čista, budite moja
žena! Ja vas volim, volim... kao nikad nikoga... (Poljubac.)
Andrej:
(iza pozornice)
Odmah. (Ulazi i ide za stol.)
(Ulazi Natalija Ivanovna; ona je u ružičastoj haljini sa zelenim pojasom.)
Nataša:
(Nabrzo se ogleda u ogledalu, namješta se. Ugledavši Irinu) Mila Irina Sergejevna, čestitam!
(Ljubi je snažno i dugo.)
Olga:
No, evo i Natalije Ivanovne. Da ste mi zdravo, mila. (Ljube se.)
Nataša:
Došla sam da čestitam. Kod vas je već društvo, ja sam užasno zbunjena...
Olga:
(Poluglasno i preplašeno:) Na vama je zelen pojas! Mila moja, to ne valja!
Nataša:
Zar je to kakvo zlo znamenje?
Olga:
Ne, nego naprosto ne priliči... i nekako je čudnovato...
Nataša:
(plačnim glasom)
Da? Ali to i nije pravo zeleno, nego više zagasito.
Maša:
(kuca vilicom po tanjuru)
Ispit ću čašu rakijice! Aoj, živote ubavi, kud ode june, tud i uže!
Veršinjin:
Liker je dobar. Od čega se pravi?
Olga:
Za večeru će biti pečeni puran i slatka pita s jabukama. Hvala Bogu, danas sam cijeli dan kod
kuće, i uvečer kod kuće... Dođite uvečer.
Nataša:
Kod vas je sve tako jednostavno.
Maša:
Jedino rad ljubavi priroda nas stvori. (Smije se.)
Andrej:
(ljutito)
Prestani!
Maša:
"Na igalu zelen hrast, a na hrastu zlatan lanac... A na hrastu zlatan lanac"... (Plačljivo) No, zašto
ja to govorim? Ne mogu da se oslobodim te rečenice od jutros...

(Glasan smijeh; Nataša: bježi iz dvorane u salon, za njom Andrej:.)

Andrej:
Ne obazirite se! Pričekajte... Stojte, molim vas...
Nataša:
Stid me je... Ne znam što se sa mnom zbiva, a oni mi se ismjehuju. Što sam sada otišla od stola,
to je nepristojno, noja ne mogu... ne mogu... (Pokriva lice rukama.)
Andrej:
Draga moja, molim vas, preklinjem, nemojte se uzrujavati. Uvjeravam vas, oni se šale, oni to
rade od dobra srca. Draga moja, dobra moja, svi su oni dobri, srdačni ljudi i vole mene i vas.
Dođite amo k prozoru, odavde nas ne mogu vidjeti... (Ogledava se.)
Nataša:
Ja tako nisam navikla biti u društvu!...
Andrej:
O mladosti, divna, krasna mladosti! Draga moja, dobra moja, ne uzbuđujte se tako!... Vjerujte
mi, vjerujte... Meni je tako lijepo, duša mi je puna ljubavi, zanosna... O, ne vide nas! Ne vide!
Zašto sam vas zavolio, zašto i kada - o, ništa ne shvaćam. Draga moja, dobra, čista, budite moja
žena! Ja vas volim, volim... kao nikad nikoga... (Poljubac.)
Andrej:
(iza pozornice)
Odmah. (Ulazi i ide za stol.)
(Ulazi Natalija Ivanovna; ona je u ružičastoj haljini sa zelenim pojasom.)
Nataša:
(Nabrzo se ogleda u ogledalu, namješta se. Ugledavši Irinu) Mila Irina Sergejevna, čestitam!
(Ljubi je snažno i dugo.)
Olga:
No, evo i Natalije Ivanovne. Da ste mi zdravo, mila. (Ljube se.)
Nataša:
Došla sam da čestitam. Kod vas je već društvo, ja sam užasno zbunjena...
Olga:
(Poluglasno i preplašeno:) Na vama je zelen pojas! Mila moja, to ne valja!
Nataša:
Zar je to kakvo zlo znamenje?
Olga:
Ne, nego naprosto ne priliči... i nekako je čudnovato...
Nataša:
(plačnim glasom)
Da? Ali to i nije pravo zeleno, nego više zagasito.
Maša:
(kuca vilicom po tanjuru)
Ispit ću čašu rakijice! Aoj, živote ubavi, kud ode june, tud i uže!
Veršinjin:
Liker je dobar. Od čega se pravi?
Olga:
Za večeru će biti pečeni puran i slatka pita s jabukama. Hvala Bogu, danas sam cijeli dan kod
kuće, i uvečer kod kuće... Dođite uvečer.
Nataša:
Kod vas je sve tako jednostavno.
Maša:
Jedino rad ljubavi priroda nas stvori. (Smije se.)
Andrej:
(ljutito)
Prestani!
Maša:
"Na igalu zelen hrast, a na hrastu zlatan lanac... A na hrastu zlatan lanac"... (Plačljivo) No, zašto
ja to govorim? Ne mogu da se oslobodim te rečenice od jutros...

(Glasan smijeh; Nataša: bježi iz dvorane u salon, za njom Andrej:.)

Andrej:
Ne obazirite se! Pričekajte... Stojte, molim vas...
Nataša:
Stid me je... Ne znam što se sa mnom zbiva, a oni mi se ismjehuju. Što sam sada otišla od stola,
to je nepristojno, noja ne mogu... ne mogu... (Pokriva lice rukama.)
Andrej:
Draga moja, molim vas, preklinjem, nemojte se uzrujavati. Uvjeravam vas, oni se šale, oni to
rade od dobra srca. Draga moja, dobra moja, svi su oni dobri, srdačni ljudi i vole mene i vas.
Dođite amo k prozoru, odavde nas ne mogu vidjeti... (Ogledava se.)
Nataša:
Ja tako nisam navikla biti u društvu!...
Andrej:
O mladosti, divna, krasna mladosti! Draga moja, dobra moja, ne uzbuđujte se tako!... Vjerujte
mi, vjerujte... Meni je tako lijepo, duša mi je puna ljubavi, zanosna... O, ne vide nas! Ne vide!
Zašto sam vas zavolio, zašto i kada - o, ništa ne shvaćam. Draga moja, dobra, čista, budite moja
žena! Ja vas volim, volim... kao nikad nikoga... (Poljubac.)
Andrej:
(iza pozornice)
Odmah. (Ulazi i ide za stol.)
(Ulazi Natalija Ivanovna; ona je u ružičastoj haljini sa zelenim pojasom.)
Nataša:
(Nabrzo se ogleda u ogledalu, namješta se. Ugledavši Irinu) Mila Irina Sergejevna, čestitam!
(Ljubi je snažno i dugo.)
Olga:
No, evo i Natalije Ivanovne. Da ste mi zdravo, mila. (Ljube se.)
Nataša:
Došla sam da čestitam. Kod vas je već društvo, ja sam užasno zbunjena...
Olga:
(Poluglasno i preplašeno:) Na vama je zelen pojas! Mila moja, to ne valja!
Nataša:
Zar je to kakvo zlo znamenje?
Olga:
Ne, nego naprosto ne priliči... i nekako je čudnovato...
Nataša:
(plačnim glasom)
Da? Ali to i nije pravo zeleno, nego više zagasito.
Maša:
(kuca vilicom po tanjuru)
Ispit ću čašu rakijice! Aoj, živote ubavi, kud ode june, tud i uže!
Veršinjin:
Liker je dobar. Od čega se pravi?
Olga:
Za večeru će biti pečeni puran i slatka pita s jabukama. Hvala Bogu, danas sam cijeli dan kod
kuće, i uvečer kod kuće... Dođite uvečer.
Nataša:
Kod vas je sve tako jednostavno.
Maša:
Jedino rad ljubavi priroda nas stvori. (Smije se.)
Andrej:
(ljutito)
Prestani!
Maša:
"Na igalu zelen hrast, a na hrastu zlatan lanac... A na hrastu zlatan lanac"... (Plačljivo) No, zašto
ja to govorim? Ne mogu da se oslobodim te rečenice od jutros...

(Glasan smijeh; Nataša: bježi iz dvorane u salon, za njom Andrej:.)

Andrej:
Ne obazirite se! Pričekajte... Stojte, molim vas...
Nataša:
Stid me je... Ne znam što se sa mnom zbiva, a oni mi se ismjehuju. Što sam sada otišla od stola,
to je nepristojno, noja ne mogu... ne mogu... (Pokriva lice rukama.)
Andrej:
Draga moja, molim vas, preklinjem, nemojte se uzrujavati. Uvjeravam vas, oni se šale, oni to
rade od dobra srca. Draga moja, dobra moja, svi su oni dobri, srdačni ljudi i vole mene i vas.
Dođite amo k prozoru, odavde nas ne mogu vidjeti... (Ogledava se.)
Nataša:
Ja tako nisam navikla biti u društvu!...
Andrej:
O mladosti, divna, krasna mladosti! Draga moja, dobra moja, ne uzbuđujte se tako!... Vjerujte
mi, vjerujte... Meni je tako lijepo, duša mi je puna ljubavi, zanosna... O, ne vide nas! Ne vide!
Zašto sam vas zavolio, zašto i kada - o, ništa ne shvaćam. Draga moja, dobra, čista, budite moja
žena! Ja vas volim, volim... kao nikad nikoga... (Poljubac.)
Andrej:
(iza pozornice)
Odmah. (Ulazi i ide za stol.)
(Ulazi Natalija Ivanovna; ona je u ružičastoj haljini sa zelenim pojasom.)
Nataša:
(Nabrzo se ogleda u ogledalu, namješta se. Ugledavši Irinu) Mila Irina Sergejevna, čestitam!
(Ljubi je snažno i dugo.)
Olga:
No, evo i Natalije Ivanovne. Da ste mi zdravo, mila. (Ljube se.)
Nataša:
Došla sam da čestitam. Kod vas je već društvo, ja sam užasno zbunjena...
Olga:
(Poluglasno i preplašeno:) Na vama je zelen pojas! Mila moja, to ne valja!
Nataša:
Zar je to kakvo zlo znamenje?
Olga:
Ne, nego naprosto ne priliči... i nekako je čudnovato...
Nataša:
(plačnim glasom)
Da? Ali to i nije pravo zeleno, nego više zagasito.
Maša:
(kuca vilicom po tanjuru)
Ispit ću čašu rakijice! Aoj, živote ubavi, kud ode june, tud i uže!
Veršinjin:
Liker je dobar. Od čega se pravi?
Olga:
Za večeru će biti pečeni puran i slatka pita s jabukama. Hvala Bogu, danas sam cijeli dan kod
kuće, i uvečer kod kuće... Dođite uvečer.
Nataša:
Kod vas je sve tako jednostavno.
Maša:
Jedino rad ljubavi priroda nas stvori. (Smije se.)
Andrej:
(ljutito)
Prestani!
Maša:
"Na igalu zelen hrast, a na hrastu zlatan lanac... A na hrastu zlatan lanac"... (Plačljivo) No, zašto
ja to govorim? Ne mogu da se oslobodim te rečenice od jutros...

(Glasan smijeh; Nataša: bježi iz dvorane u salon, za njom Andrej:.)

Andrej:
Ne obazirite se! Pričekajte... Stojte, molim vas...
Nataša:
Stid me je... Ne znam što se sa mnom zbiva, a oni mi se ismjehuju. Što sam sada otišla od stola,
to je nepristojno, noja ne mogu... ne mogu... (Pokriva lice rukama.)
Andrej:
Draga moja, molim vas, preklinjem, nemojte se uzrujavati. Uvjeravam vas, oni se šale, oni to
rade od dobra srca. Draga moja, dobra moja, svi su oni dobri, srdačni ljudi i vole mene i vas.
Dođite amo k prozoru, odavde nas ne mogu vidjeti... (Ogledava se.)
Nataša:
Ja tako nisam navikla biti u društvu!...
Andrej:
O mladosti, divna, krasna mladosti! Draga moja, dobra moja, ne uzbuđujte se tako!... Vjerujte
mi, vjerujte... Meni je tako lijepo, duša mi je puna ljubavi, zanosna... O, ne vide nas! Ne vide!
Zašto sam vas zavolio, zašto i kada - o, ništa ne shvaćam. Draga moja, dobra, čista, budite moja
žena! Ja vas volim, volim... kao nikad nikoga... (Poljubac.)
Andrej:
(iza pozornice)
Odmah. (Ulazi i ide za stol.)
(Ulazi Natalija Ivanovna; ona je u ružičastoj haljini sa zelenim pojasom.)
Nataša:
(Nabrzo se ogleda u ogledalu, namješta se. Ugledavši Irinu) Mila Irina Sergejevna, čestitam!
(Ljubi je snažno i dugo.)
Olga:
No, evo i Natalije Ivanovne. Da ste mi zdravo, mila. (Ljube se.)
Nataša:
Došla sam da čestitam. Kod vas je već društvo, ja sam užasno zbunjena...
Olga:
(Poluglasno i preplašeno:) Na vama je zelen pojas! Mila moja, to ne valja!
Nataša:
Zar je to kakvo zlo znamenje?
Olga:
Ne, nego naprosto ne priliči... i nekako je čudnovato...
Nataša:
(plačnim glasom)
Da? Ali to i nije pravo zeleno, nego više zagasito.
Maša:
(kuca vilicom po tanjuru)
Ispit ću čašu rakijice! Aoj, živote ubavi, kud ode june, tud i uže!
Veršinjin:
Liker je dobar. Od čega se pravi?
Olga:
Za večeru će biti pečeni puran i slatka pita s jabukama. Hvala Bogu, danas sam cijeli dan kod
kuće, i uvečer kod kuće... Dođite uvečer.
Nataša:
Kod vas je sve tako jednostavno.
Maša:
Jedino rad ljubavi priroda nas stvori. (Smije se.)
Andrej:
(ljutito)
Prestani!
Maša:
"Na igalu zelen hrast, a na hrastu zlatan lanac... A na hrastu zlatan lanac"... (Plačljivo) No, zašto
ja to govorim? Ne mogu da se oslobodim te rečenice od jutros...

(Glasan smijeh; Nataša: bježi iz dvorane u salon, za njom Andrej:.)

Andrej:
Ne obazirite se! Pričekajte... Stojte, molim vas...
Nataša:
Stid me je... Ne znam što se sa mnom zbiva, a oni mi se ismjehuju. Što sam sada otišla od stola,
to je nepristojno, noja ne mogu... ne mogu... (Pokriva lice rukama.)
Andrej:
Draga moja, molim vas, preklinjem, nemojte se uzrujavati. Uvjeravam vas, oni se šale, oni to
rade od dobra srca. Draga moja, dobra moja, svi su oni dobri, srdačni ljudi i vole mene i vas.
Dođite amo k prozoru, odavde nas ne mogu vidjeti... (Ogledava se.)
Nataša:
Ja tako nisam navikla biti u društvu!...
 Andrej:
O mladosti, divna, krasna mladosti! Draga moja, dobra moja, ne uzbuđujte se tako!... Vjerujte
mi, vjerujte... Meni je tako lijepo, duša mi je puna ljubavi, zanosna... O, ne vide nas! Ne vide!
Zašto sam vas zavolio, zašto i kada - o, ništa ne shvaćam. Draga moja, dobra, čista, budite moja
žena! Ja vas volim, volim... kao nikad nikoga... (Poljubac.)
Andrej:
(iza pozornice)
Odmah. (Ulazi i ide za stol.)
(Ulazi Natalija Ivanovna; ona je u ružičastoj haljini sa zelenim pojasom.)
Nataša:
(Nabrzo se ogleda u ogledalu, namješta se. Ugledavši Irinu) Mila Irina Sergejevna, čestitam!
(Ljubi je snažno i dugo.)
Olga:
No, evo i Natalije Ivanovne. Da ste mi zdravo, mila. (Ljube se.)
Nataša:
Došla sam da čestitam. Kod vas je već društvo, ja sam užasno zbunjena...
Olga:
(Poluglasno i preplašeno:) Na vama je zelen pojas! Mila moja, to ne valja!
Nataša:
Zar je to kakvo zlo znamenje?
Olga:
Ne, nego naprosto ne priliči... i nekako je čudnovato...
Nataša:
(plačnim glasom)
Da? Ali to i nije pravo zeleno, nego više zagasito.
Maša:
(kuca vilicom po tanjuru)
Ispit ću čašu rakijice! Aoj, živote ubavi, kud ode june, tud i uže!
Veršinjin:
Liker je dobar. Od čega se pravi?
Olga:
Za večeru će biti pečeni puran i slatka pita s jabukama. Hvala Bogu, danas sam cijeli dan kod
kuće, i uvečer kod kuće... Dođite uvečer.
Nataša:
Kod vas je sve tako jednostavno.
Maša:
Jedino rad ljubavi priroda nas stvori. (Smije se.)
Andrej:
(ljutito)
Prestani!
Maša:
"Na igalu zelen hrast, a na hrastu zlatan lanac... A na hrastu zlatan lanac"... (Plačljivo) No, zašto
ja to govorim? Ne mogu da se oslobodim te rečenice od jutros...

(Glasan smijeh; Nataša: bježi iz dvorane u salon, za njom Andrej:.)

Andrej:
Ne obazirite se! Pričekajte... Stojte, molim vas...
Nataša:
Stid me je... Ne znam što se sa mnom zbiva, a oni mi se ismjehuju. Što sam sada otišla od stola,
to je nepristojno, noja ne mogu... ne mogu... (Pokriva lice rukama.)
Andrej:
Draga moja, molim vas, preklinjem, nemojte se uzrujavati. Uvjeravam vas, oni se šale, oni to
rade od dobra srca. Draga moja, dobra moja, svi su oni dobri, srdačni ljudi i vole mene i vas.
Dođite amo k prozoru, odavde nas ne mogu vidjeti... (Ogledava se.)
Nataša:
Ja tako nisam navikla biti u društvu!...
Andrej:
O mladosti, divna, krasna mladosti! Draga moja, dobra moja, ne uzbuđujte se tako!... Vjerujte
mi, vjerujte... Meni je tako lijepo, duša mi je puna ljubavi, zanosna... O, ne vide nas! Ne vide!
Zašto sam vas zavolio, zašto i kada - o, ništa ne shvaćam. Draga moja, dobra, čista, budite moja
žena! Ja vas volim, volim... kao nikad nikoga... (Poljubac.)