MEHANIKA

Statika i otpornost materijala

Izvodi iz predavanja
Zoran Jovanović
Sadržaj
Uvod _________________________________________________________________________ 1
Definicija i podela mehanike ___________________________________________________________ 1
Osnovni pojmovi statike _________________________________________________________ 2
Sila _______________________________________________________________________________ 2
Sistemi sila _________________________________________________________________________ 2
Aksiome statike _____________________________________________________________________ 3
Aksioma 1 _________________________________________________________________________________ 3
Aksioma 2 _________________________________________________________________________________ 3
Aksioma 3 _________________________________________________________________________________ 3
Aksioma 4 _________________________________________________________________________________ 4
Aksioma 5 _________________________________________________________________________________ 4

Veze, primeri veza, aksioma o vezama ___________________________________________________ 4

Glatka površ ili oslonac. _______________________________________________________________________ 4
Gipko uže __________________________________________________________________________________ 5
Veza štapom _______________________________________________________________________________ 5
Cilindarski zglob _____________________________________________________________________________ 5
Uklještenje ________________________________________________________________________________ 5

Aksioma o vezama: __________________________________________________________________ 6

Sistem sučeljnih sila u ravni ______________________________________________________ 7
Grafičke metode slaganja sučeljnih sila __________________________________________________ 7
Metoda paralelograma _______________________________________________________________________ 7
Metoda poligona sila _________________________________________________________________________ 7

Grafički uslovi ravnoteže ______________________________________________________________ 7

Teorema o tri sile u ravni: _____________________________________________________________ 8
Grafičke metode razlaganja sila ________________________________________________________ 8
Ortogonalne projekcije sila na ose ______________________________________________________________ 8

Analitičko slaganje sila _______________________________________________________________ 9

Analitički uslov ravnoteže sistema sučeljnih sila __________________________________________ 10
Primeri zadataka – sučeljni sistem _____________________________________________________ 10
Ravanski sistem sila ____________________________________________________________ 13
Moment sile za tačku _______________________________________________________________ 13
Varinjonova teorema _______________________________________________________________________ 14
Spreg sila _________________________________________________________________________ 14
Teorema o paralelnom prenošenju sile _________________________________________________ 16
Redukcija ravanskog sistema sila ______________________________________________________ 16
Analitički uslov ravnoteže sistema proizvoljnih sila u ravni _________________________________ 17
Primeri zadatka – ravnoteža ravanskog sistema __________________________________________ 17
Nosači _______________________________________________________________________ 23
Pojam ____________________________________________________________________________ 23
Oslonci ___________________________________________________________________________ 23
Podela ___________________________________________________________________________ 23
 Opterećenje nosača _________________________________________________________________ 25
Određivanje reakcija (otpora) oslonaca nosača _________________________________________ 25
Primer određivanja otpora oslonaca grede i konzole ______________________________________________ 26
Zadaci za vežbanje određivanja otpora oslonaca (uklještenja) _______________________________________ 28

Statičke veličine u presecima nosača ___________________________________________________ 28

Primeri zadataka ___________________________________________________________________________ 29
Zadaci za vežbanje __________________________________________________________________________ 30

Dijagrami statičkih veličina nosača _____________________________________________________ 31

Primeri zadataka ___________________________________________________________________________ 32
Zadaci za vežbanje – statični dijagrami __________________________________________________________ 34

Trenje _______________________________________________________________________ 41
Statičko trenje klizanja ______________________________________________________________ 41
Određivanje koeficijenta trenja _______________________________________________________________ 41
Ravnoteža tela vezanog hrapavom vezom _______________________________________________________ 43
Primeri zadataka – trenje i hrapave veze ________________________________________________________ 44

Težište ______________________________________________________________________ 45
Centar sistema paralelnih sila _________________________________________________________ 45
Težište tela ________________________________________________________________________ 46
Težište površine ____________________________________________________________________ 48
Težište linije _______________________________________________________________________ 52
Primeri zadataka – težište složene površine i linije ________________________________________________ 54

Geometrijske karakteristike poprečnih preseka _____________________________________ 55

Definicije momenata inercije _________________________________________________________ 55
Štajnerova teorema _________________________________________________________________ 56
Otporni momenti ___________________________________________________________________ 57
Momenti inercije nekih površina ______________________________________________________ 57
Primeri zadataka ___________________________________________________________________________ 58

Određivanje sopstvenih momenata inercije složenih površina_______________________________ 58

Primeri zadataka – momenti inercije složenih površina ____________________________________________ 60

Otpornost materijala ___________________________________________________________ 62

Osnovni pojmovi ___________________________________________________________________ 62
Naprezanje, napon i deformacija ______________________________________________________ 62
Napon____________________________________________________________________________________ 62
Deformacije _______________________________________________________________________________ 63
Vrste naprezanja ___________________________________________________________________________ 63

Zadaci otpornosti materijala __________________________________________________________ 65

Osnovne pretpostavke otpornosti materijala ____________________________________________ 65
Aksijalno naprezanje ___________________________________________________________ 66
Opterećenje, napon i deformacija pri aksijalnom naprezanju _______________________________ 66
Dimenzionisanje aksijalno napregnutih štapova __________________________________________ 68
Ispitivanje materijala zatezanjem ______________________________________________________________ 68
Postupak dimenzionisanja štapova _____________________________________________________________ 70
Primeri zadataka iz aksijalnog naprezanja _______________________________________________ 72
Smicanje _____________________________________________________________________ 74
Оптерећење, напон и деформација при смицању ______________________________________ 74
Primeri smicanja iz prakse____________________________________________________________ 74
Određivanje potrebne sile za odsecanje ________________________________________________________ 75
Dimenzionisanje delova napregnutih na smicanje _________________________________________________ 76

Primeri zadataka iz smicanja __________________________________________________________ 77

Uvijanje _____________________________________________________________________ 78
Opterećenje, napon i deformacija kod uvijanja ___________________________________________ 78
Dimenzionisanje vratila ______________________________________________________________ 80
Primeri zadataka iz uvijanja __________________________________________________________ 81
Savijanje _____________________________________________________________________ 82
Vrste savijanja _____________________________________________________________________ 82
Напон и деформација при савијању __________________________________________________ 84
Proračun nosača napregnutih na savijanje_______________________________________________ 86
Određivanje nosivosti _______________________________________________________________________ 86
Izbor materijala ____________________________________________________________________________ 87
Dimenzionisanje nosača opterećenih na savijanje _________________________________________________ 87
Primeri zadataka iz savijanja __________________________________________________________________ 88

Prilog: Mehaničke karakteristike nekih čelika _______________________________________ 89

Prilog: tablice I i U profila _______________________________________________________ 90
Prilog: Domaći zadaci __________________________________________________________ 91
Prvi domaći zadatak ________________________________________________________________ 91
Drugi domaći zadatak _______________________________________________________________ 92
 1

Uvod
Ovaj tekst predstavlja izvode iz predavanja predmeta mehanika za mašinske tehničare
motornih vozila i automehaničare.

Delovi teksta i zadaci označeni jednom zvezdicom (*) su za dodatnu nastavu i pripremu za
takmičenje iz statike.

Ostali zadaci su za vežbanje i pripremu kontrolnih i pismenih zadataka. Na kraju, u prilogu se

nalaze domaći zadaci za mašinske tehničare motornih vozila.

Definicija i podela mehanike

Mehanika je nauka o kretanju, mirovanju i uzajamnim dejstvima materijalnih tela. Deli se na
mehaniku čvrstih tela i mehaniku fluida.

Mehanika čvrstih tela deli se na mehaniku deformabilnih i mehaniku krutih tela.

Mehaniku najčešće delimo na kinematiku, dinamiku i statiku.

Statika se bavi proučavanjem uslova ravnoteže (mirovanja) materijalnih tela izloženih dejstvu
sila.

Otpornost materijala je tehnička disciplina koja se bavi rešavanjem praktičnih zadataka

vezanih za ponašanje tela pod dejstvom opterećenja.
 2

Osnovni pojmovi statike

Sila
Mehanička sila je vektorska fizička veličina koja određuje mehaničko uzajamno dejstvo
materijalnih tela. Sila je određena svojim pravcem (nazivamo ga napadna linija sile),
smerom i intenzitetom.

Intenzitet sile izražavamo u Njutnima (N). Njutn je izvedena jedinica koja se izražava pomoću

osnovnih jedinica . Kada silu predstavljamo na crtežu, predstavljamo je u pogodno

izabranoj razmeri, pa ćemo, na primer, silu od 5N nacrtati kao orijentisanu duž dužine 5cm,

što znači da ćemo je predstaviti u razmeri .

Mehaničke sile delimo na zapreminske i površinske sile. Zapreminske sile (gravitaciona,

magnetna) deluju “na rastojanju” i deluju na svaki element (delić) tela.

Površinske ili “kontaktne” sile deluju na materijalna tela preko površine tela. Delimo ih na
spoljašnje i unutrašnje. U statici se bavimo spoljašnjim silama, koje dalje delimo na aktivne i
reaktivne (pasivne). Aktivne su one sile koje mogu izazvati kretanje tela, a pasivne (sile reakcije
ili otporne sile) to ne mogu, nego, naprotiv, sprečavaju kretanje tela.

Ako sila na telo deluje u jednoj njegovoj tački, nazivamo je koncentrisanom silom. Ako
spoljašnje sile na telo deluju duž neke linije ili površine tela, govorimo o silama sa
rasporedjenim (kontinualnim) dejstvom.

Telo na koje deluju spoljašnje sile nazivamo napregnutim (opterećenim) telom.

Kada na telo deluje više sila, kažemo da na njega deluje sistem sila.

Sistemi sila
Sisteme sila delimo na sisteme kolinearnih sila (kada sve sile imaju istu napadnu liniju),
sisteme ravanskih sila (napadne linije svih sila leže u jednoj ravni) i sisteme prostornih sila.

Posebni slučajevi ravanskog sistema sila su sistem paralelnih sila (napadne linije paralelne),
sisteme sučeljnih ili sučeonih sila (napadne linije se seku u jednoj tački).
 3

Aksiome statike
Aksioma je naučna istina jasna sama po sebi, koja se ne dokazuje.

Aksioma 1
Da bi kruto telo, na koje deluju dve sile, bilo u ravnoteži, potrebno je da te
sile imaju zajedničku napadnu liniju, jednake intenzitete i suprotne
smerove.

Ovakav sistem sila naziva se “sistem uravnoteženih sila”.

Aksioma 2
Dejstvo datog sistema sila na kruto telo neće se promeniti ako mu se doda ili oduzme jedan ili
konačan broj uravnoteženih sistema sila.

Prva i druga aksioma imaju posledicu koja je važna u rešavanju zadataka a glasi:

Dejstvo date sile na kruto telo ne menja se ako se napadna tačka sile pomeri duž napadne
linije sile. Sila je klizni vektor.

Aksioma 3
Ako u jednoj tački materijalnog tela deluju dve sile, njihovo dejstvo na telo neće se promeniti
ako ih zamenimo rezultantom određenom dijagonalom paralelograma čije su stranice te dve
sile.

Rezultanta Fr nije nova sila koju

smo mi dodali postojećim silama
F1 i F2. Rezultanta deluje
“umesto” sila F1 i F2, ona je
njihov “vektorski zbir”, a na telo
deluje isto onako kako na njega deluju sile F1 i F2 zajedno.
 4

Rezultanta je vektorski zbir sila F1 i F2. Vektorski zbir nije običan zbir. Ako sila F1 ima intenzitet
3N, a sila F2 intenzitet 5N, to ne znači da će rezultanta obavezno imati
intenzitet 8N, jer je njihov zbir. Vektorski zbir se matematički zapisuje:

Aksioma 4
Dva materijalna tela deluju jedno na drugo silama koje imaju isti intenzitet,
zajedničku napadnu liniju, a suprotne smerove. Ove dve sile, obzirom da ne
deluju na jedno telo, ne čine osnovni uravnoteženi sistem sila. Ovo je III
Njutnov zakon ili Zakon akcije i reakcije.

Aksioma 5
Ako se deformabilno telo nalazi u ravnoteži pod dejstvom datog sistema sila, to stanje se neće
promeniti ako deformabilno telo postane kruto.

Veze, primeri veza, aksioma o vezama

Za telo čije kretanje u prostoru nije ograničeno, kažemo da je slobodno. Ako mu je kretanje
ograničeno u makar jednom pravcu, telo je vezano. Telo koje drugom telu ograničava kretanje
naziva se veza.

Neki predmet koji se nalazi na stolu može da se kreće u svim pravcima, osim u pravcima kroz
sto – takvo telo je, dakle, vezano telo, a sto je veza.

Vezano telo na vezu deluje silom koja se naziva pritisak na vezu. Po zakonu akcije i reakcije,
veza uzvraća silom istog pravca i intenziteta, a suprotnog smera, koja se
naziva reakcija ili otpor veze. Reakcija veze je uvek usmerena u smeru suprotnom od smera u
kojem veza ne dopušta pomeranje tela.

Karakteristični primeri veza su:

Glatka površ ili oslonac.

Pridev glatka znači da se zanemaruje trenje.

Posmatrajmo kuglu ili disk koji leži na krivoj površi, koju

dodiruje u tački A. Sa T je obeležena zajednička tangenta
(tangenta je prava koja krivu liniju dodiruje u jednoj tački).

Reakcija veze (Fn) ima pravac normale na zajedničku

tangentu, a smer je od veze ka telu.

U istu vrstu veze spada i primer grede oslonjene na ivicu C, a drugim krajem oslonjene na zid
(tačka A) i pod (tačka B).
 5

Gipko uže
Telo je (a) jednim užetom vezano za
nepokretnu tačku A ili (b) sa dva užeta za
nepokretne tačke A i B.

Reakcija veze (S) ima pravac užeta, a smer je

ka tački vešanja.

Veza štapom
Kod veze štapom, reakcija veze ima pravac štapa,
ali smer nije unapred poznat.

Cilindarski zglob
Nepokretni cilindarski zglob

Pravac i smer reakcije veze (Fa) nisu unapred poznati.

Pokretan cilindarski zglob

Ovaj zglob može da se kreće u pravcu horizontale.

Reakcija veze ima pravac normale na ravan po kojoj
zglob može da se kreće, a smer nije unapred poznat.

Uklještenje
Pravac i smer Fa nisu unapred poznati, kao ni smer
momenta uklještenja Ma.
 6

Aksioma o vezama:
Svako vezano telo može da se posmatra kao slobodno, ako veze uklonimo a njihov uticaj na
telo zamenimo reakcijama veza.

Spoljašnje i unutrašnje veze (*)

Umesto oslonaca A i E, nacrtane su njihove reakcije.

Preostale reakcije S i FB predstavljaju reakcije unutrašnjih

veza, pošto njima međusobno dejstvuju štapovi AB i ED
jedan na drugi.
 7

Sistem sučeljnih sila u ravni

Sistem sučeljnih ravanskih sila čine sile čije napadne linije leže u istoj ravni i seku se u istoj
tački.

Grafičke metode slaganja sučeljnih sila

Metoda paralelograma
Metoda paralelograma je, zapravo, više puta ponovljen postupak naveden u trećoj aksiomi.
Sve sile pomerimo duž njihovih napadnih linija (posledica druge aksiome) tako da sve deluju u
istoj tački tela. Zatim možemo na sile F1 i F2 primeniti treću aksiomu, tj. konstruisati
paralelogram sa tim silama kao stranicama
– dijagonala tog paralelograma je
rezultanta sila F1 i F2, sila F1,2. Za sile F1,2
i F3 konstruišemo paralelogram, čija je
dijagonala, sila F1,2,3 rezultanta sila F1, F2
i F3. Postupak se ponavlja do poslednje
sile sistema.

Metoda poligona sila

Posmatramo sistem tri sučeljne sile koje
na telo deluju u tački O.

Poligon sila ćemo konstruisati tako što

ćemo sile „nadovezivati“ jednu na drugu,
tj. početak svake naredne sile
postavićemo na završetak prethodne.
Poligon sila koji smo dobili u ovom
primeru naziva se „otvoreni“ poligon sila. Rezultanta se postavlja od početka prve sile u
poligonu, do kraja poslednje sile u poligonu.

Grafički uslovi ravnoteže

Ako postoji „otvoren“, logično je da postoji
i „zatvoren“ poligon sila. Na slici je prikazan
sistem tri sučeljne sile čiji je poligon
zatvoren. Rezultante nema, odnosno
jednaka je nuli. Telo će se nalaziti u stanju
mirovanja, a sistem sila u ravnoteži.

Grafički uslov ravnoteže sistema sučeljnih sila: Da bi ravanski sistem sučeljnih sila bio u
ravnoteži, potrebno je i dovoljno da je njegov poligon sila zatvoren.
 8

Teorema o tri sile u ravni:

Grafički uslov ravnoteže tri sile: Da bi sistem tri sile koje deluju na jedno telo bio u ravnoteži,
potrebno je i dovoljno 1. Da te sile čine sistem sučeljnih sila, tj. da im se napadne linije seku
u jednoj tački i 2. Da je njihov trougao (poligon) sila zatvoren.

Grafičke metode razlaganja sila

Sila F, na slici, je razložena na dve
komponente, F1 i F2, koje imaju
pravce OC i OB. Ako bi smo sliku
posmatrali u smislu treće
aksiome, videli bi smo da je sila
F rezultanta sila F1 i F2. Na
trećoj slici (c) prikazan je poligon sila koji
je, možemo primetiti, polovina paralelograma sila.

Razložiti silu na komponente znači naći dve ili više sila čijim bi se slaganjem dobila baš ta sila
kao rezultanta.

Ortogonalne projekcije sila na ose

Trigonometrijske funkcije

Trigonometrijske funkcije su: sinus, kosinus,

tangens i kotangens.

Sinus ugla alfa definiše se kao količnik

naspramne katete i hipotenuze, a kosinus kao
količnik nalegle katete i hipotenuze.

Tangens ugla alfa se definiše kao količnik naspramne i nalegle katete ili kao količnik sinusa
i kosinusa istog ugla.
 9

Kako je u pravouglom trouglu: 𝛽 = 90° − 𝛼: 𝒄𝒐𝒔𝜶 = 𝐬𝐢𝐧⁡(𝟗𝟎° − 𝜶) i 𝒔𝒊𝒏𝜶 = 𝐜𝐨𝐬⁡(𝟗𝟎° − 𝜶)

Vrednosti trigonometrijskih funkcija za neke karakteristične uglove:

sin α

sin α 0,5 0,71 0,86

cos α cos α 0,86 0,71 0,5
tg α 0,58 1 1,72

tg α

Projekcije sila na koordinatne ose

Kako je:

Projekciju možemo izraziti:

Na isti način možemo izraziti i projekciju na Y osu:

Analitičko slaganje sila

Poligon sistema sučeljnih sila i postavljen je u
koordinatni sistem. Sile F1, F2, F3 i F4 imaju projekcije
na X osu X1, X2, X3 i X4.

Fr je njihova rezultanta. Njena projekcija na X osu

jednaka zbiru projekcija sila:

tj.

Za Y osu: tj.

Primenom Pitagorine teoreme:

ugao koji rezultanta zaklapa sa X osom:

 10

Analitički uslov ravnoteže sistema sučeljnih sila

Sistem je u ravnoteži ako je rezultanta jednaka nuli. To je moguće samo ako su i Xr i Yr jednaki
nuli. Tada je:

Analitički uslov ravnoteže sistema ravanskih sučeljnih: da bi sistem sučeljnih sila u ravni bio
u ravnoteži, potrebno je i dovoljno da je algebarski zbir projekcija svih sila tog sistema i na
jednu i na drugu osu koordinatnog sistema jednak nuli.
𝒏

∑ 𝑿𝒊 = 𝟎
𝒊=𝟏
𝒏

∑ 𝒀𝒊 = 𝟎
𝒊=𝟏

Primeri zadataka – sučeljni sistem

1. O vertikalni glatki zid oslanjena je kugla o, obešena o konac. Ugao koji zatvara konac sa
zidom je α=30⁰ , a težina kugle G=200N. Odrediti silu 𝑆⃗ u koncu i pritisak 𝑁
⃗⃗ kugle na zid.

Najpre se „oslobađamo“ veza. Sila u koncu S je usmerena ka tački vešanja, a sila

pritiska kugle je jednaka reakciji glatkog zida, dakle usmerena ka kugli i
upravna na zid. Kako se sistem sastoji od tri sile one moraju biti
sučeljne, a sreću se u tački O.
Grafički postupak: Paralelnim prenošenjem sila konstruiše se
trougao sila:

Najlakše je podeliti katete sa hipotenuzom i dobiti trigonometrijske

funkcije ugla:

𝐺 200𝑁 200𝑁
= 𝑠𝑖𝑛60° → = 0,86 → 𝑆 = = 232,56𝑁
𝑆 𝑆 0,86
𝑁 𝑆
= 𝑐𝑜𝑠60° → = 0,5 → 𝑆 = 0,5 ∙ 232,56𝑁 = 116,28𝑁
𝑆 232,56𝑁

60°
 11

Analitički (računski) postupak: Odredi se koordinatni sistem i postave jednačine uslova

ravnoteže sučeljnog sistema:

∑ 𝑋 = 0⁡; ⁡⁡𝑆 ∙ 𝑐𝑜𝑠60° − 𝑁 = 0

∑ 𝑌 = 0⁡;⁡⁡−𝐺 + 𝑆 ∙ 𝑠𝑖𝑛60° = 0

N = S · cos60⁰
60°
S · sin60⁰ = G
Kako su dobijene potpuno iste jednačine kao i grafičkim postupkom,
nastavlja se rešavanje na isti način.

2. Odredi sile u štapovima:

α (°) 90 90 90 45 30 60

β(°) 45 60 30 45 60 30

3. Teret težine Q = 1,5 kN preko

štapova AB, AC i AD obešen je o tavanicu i dva zida. Veza
između štapova i mesta učvršćenja na tavanici i zidovima
ostvarena je preko dinamometara 1, 2 i 3. Na
dinamometru 1 registrovana je sila intenziteta F1=850N.
Kolika su pokazivanja dinamometara 2 i 3. Težinu štapova
i dinamometara zanemariti.

4. Ako je težina
cilindra C=400 N,
odrediti težinu
cilindra A tako da cilindri ostanu u istom položaju kao
na slici. Odredi silu u užetu DE.
 12

5. Sila u užetu kojom remorker vuče šleper je 50kN.

Odrediti sile BC i BD tako da sistem sila bude u
ravnoteži.

6. U užetu AB dužine 1.5m izmerena je sila 3500N.

Odrediti dužinu užeta BC kao i silu koja vlada u njemu,
ako je težina tereta 1750 N.

7. Ako je masa tereta G=30kN, odrediti sile AB, BC i BD

tako da sistem sila bude u ravnoteži.

8. Ako uže o koje je, na koturu, okačen teret težine 500N ima ulegnuće 0.15m, odrediti silu
u užetu ABC.

9. Ako štap AB može da

nosi maksimalno 3kN,
a štap AC maksimalno
2,5kN, odredi
maksimalnu težinu
tereta tako da sistem
sila bude uravnoteži.

10. Ako je težina bloka D=3kN a bloka B=2,75kN,

odrediti težinu bloka C i ugao ko da sistem sila bude u
ravnoteži.

11. Odrediti sile u kablovima AB, BC i CD, kao i ugao

θ ako je težina semafora u tački B 100N, a u tački C
150 N.
 13

Ravanski sistem sila

Moment sile za tačku
Moment sile je vektorska fizička veličina koja karakteriše obrtno dejstvo sile.

Ploča ima jednu nepokretnu tačku

– O. Na ploču deluje sila F, tako da
ploča može da se kreće samo na
jedan način – da se obrće oko
tačke O.

Da bi smo mogli da odredimo

karakteristike tog obrtanja, moramo prvo da utvrdimo uzrok obrtanja
– silu F i njen moment u odnosu na tačku O.

Intenzitet momenta sile u odnosu na tačku se izračunava kao

proizvod intenziteta sile i kraka sile.
→
𝑴𝒐𝑭 = 𝑭⁡ × ⁡𝒅

Jedinica kojom se izražava moment je Njutnmetar.

Krak sile je najkraće rastojanje između napadne linije sile i momentne (obrtne) tačke O.

Važno je primetiti da će, ako napadna linija sile prolazi kroz momentnu tačku, krak sile biti
jednak nuli, a time će i moment sile za tu tačku biti jednak nuli.

Smer obrtanja može biti u smeru kazaljke na časovniku (to je, po dogovoru, negativan
matematički smer) ili u smeru suprotnom od kazaljke na časovniku (pozitivan matematički
smer).

Vektor momenta vezan je za obrtnu tačku (polazi iz nje), normalan je na obrtnu ravan (ploča
na slici) i usmeren je ka posmatraču ako posmatrač vidi obrtanje u pozitivnom
matematičkom smeru (pravilo desnog zavrtnja ili palca).

Vektor momenta se može nazvati vezanima vektorom, za razliku od vektora sile koji nazivamo
klizećim vektorom (jer se može premeštati duž napadne linije).

Primeri zadatka:

1. Odrediti moment sile za

tačku O.
 14

MO = –50N ∙ 0.75m = – 37.5Nm MO = – 40N ∙ (4+2cos30°)m

= C229Nm MO = 60N ∙ 1sin 45°m = 42,4Nm

2. Izračunati rezultujući moment oko tačke O, za sve četiri sile koje deluju na nosač.

MO= –50N ∙ 2m – 60N ∙ 0m + 20N ∙ 3m sin 30° – 40N (4m

+ 3mcos30°) = 334Nm

Varinjonova teorema
Moment rezultate jednak je
zbiru momenata
komponenata.

MO = Fd = Fyx - Fxy

Spreg sila
Spreg sila obrazuju dve sile istog pravca i
intenziteta, a suprotnog smera, čije se napadne
linije nalaze na određenom rastojanju. Veličina
koja karakteriše dejstvo takvih sila na telo naziva
se moment sprega. Moment sprega je vektorska
veličina čiji je intenzitet jednak proizvodu
intenziteta jedne
sile tog sprega i rastojanja između napadnih linija sila. To se
rastojanje naziva krak sprega.
 15

Spreg sila uglavnom simbolički predstavljamo njegovim smerom obrtanja i

oznakom M.

Pojam sprega sila je blizak pojmu momenta sile za tačku jer i jedan i drugi izazivaju
obrtno kretanje tela. Obe veličine su vektorske, pravac i smer njihovih vektora se
određuje na isti način, ali postoji i bitna razlika: moment sprega ne zavisi od
izbora momentne tačke. Moment sprega je isti u svakoj tački krutog tela, nije vezan za tačku
i za njega se može reći da je slobodan vektor.

Ako na telo deluje više spregova, onda kažemo da na njega deluje sistem spregova.

Sistem spregova može biti zamenjen jednim rezultujućim spregom čiji je moment, po
intenzitetu, jednak algebarskom zbiru momenata svih spregova tog sistema. 𝑀𝑠𝑅 = ∑𝑛𝑖=1 𝑀𝑠𝑖

Ako je taj zbir jednak nuli, onda je sistem spregova u ravnoteži i telo na koje deluje se neće
obrtati. Dakle, uslov ravnoteže sistema spregova je: ∑𝑛𝑖=1 𝑀𝑠𝑖 = 0

Primeri zadatka:

1. Izračunaj rezultujući spreg.

MR= -F1∙d1 + F2∙d2 - F3∙d3

MR= -200N∙4m + 450N∙3m - 300N∙5m= -950Nm

2. Odredi rezultujući moment za tačke A i B.

 16

Teorema o paralelnom prenošenju sile

Sila se može paralelno preneti u ma koju tačku krutog tela ako joj se doda spreg čiji je
moment jednak momentu sile za tu tačku.

Dokaz: Dodajmo u tački B

uravnoteženi sistem sila čiji je
intenzitet isti kao intenzitet sile F

Silu F koja deluje u tački A i silu –F

koja deluje u tački B možemo
posmatrati kao spreg sila čiji je moment jednak proizvodu intenziteta sile F i rastojanja a
između tačaka A i B.

Redukcija ravanskog sistema sila

Redukcija sistema podrazumeva njegovo uprošćavanje. Sistem ćemo redukovati na
proizvoljno izabranu tačku u ravni njihovog dejstva, što znači da ćemo svaku silu paralelno
preneti u tu tačku. Pri tome ćemo joj, u
skladu sa prethodnom teoremom, dodati
odgovarajući spreg.

Umesto sistema
proizvoljnih sila, dobijen
je sistem sučeljnih sila i
sistem spregova. Sistem
sučeljnih sila možemo
zameniti jednom
rezultujućom silom koja
se naziva glavni vektor (FR), a sistem spregova jednim spregom koji se naziva glavni
moment (Mo).

Telo se neće obrtati ako je glavni moment

jednak nuli (sučeljni sistem). Takođe, ako je
glavni vektor jednak nuli, telo se neće
translatorno pomerati (sistem spregova).

Primeri zadataka:

Redukuj sistem sila koji deluje na

pravougaonu ploču na tačke A i B.
 17

Analitički uslov ravnoteže sistema proizvoljnih sila u

ravni
Ako su i glavni vektor FR i glavni moment Mo jednaki nuli, tada se dobija analitički uslov
ravnoteže ravanskog sistema sila:

Da bi sistem proizvoljnih ravanskih sila bio u ravnoteži, potrebno je i dovoljno

da je algebarski zbir projekcija svih sila tog sistema i na jednu i na drugu koordinatnu
osu jednak nuli i da je algebarski zbir momenata tih sila u odnosu na proizvoljno
izabranu momentnu tačku u ravni njihovog dejstva jednak nuli.

Primeri zadatka – ravnoteža ravanskog sistema

1. (*) Homogena greda dužine L i
težine 200 N krajem A je oslonjena
na gladak horizontalan pod, a u
tački C na glatku ivicu, pri čemu sa
podom zaklapa ugao od 30 (45, 60)
stepeni. U datom položaju održava
je sila F. Izračunati reakcije veze i
intenzitet sile F. Visina h je data u
tabeli.

Postupak rešavanja:

Prvo treba ucrtati reakcije veze,

vodeći računa o tome da kada je
veza ravan, reakcija veze ima pravac
normale na ravan, a smer od ravni ka
telu, dok kod ivice reakcija veze je
normalna na gredu i usmerena od ivice
ka gredi. Na sredini grede, u težištu,
treba ucrtati vektor težine grede. Vektor
Fc treba rastaviti na komponente Fcx i
Fcy i primeniti analitičke uslove
ravnoteže.

m
 18

Najbolje je zbir momenata odrediti za tačku A jer za nju sile F i Fa imaju moment jednak nula,
pa bi u jednačini bila samo jedna nepoznata, sila Fc.

Potrebni su kraci sila Q i Fc. Visina h = AC sinα, odakle se dobija

Krak sile Q je m i iznosi:

Sada možemo da napišemo:

Iz treće jednačine nalazimo:

Iz druge:

Iz prve:

2. Štap AB dužine 6m, težine G=6kN, opterećen je na sredini vertikalnom silom F. Krajem a
štap je vezan nepokretnim cilindričnim zglobom, a krajem B lakim neistegljivim užetom pod
uglom od 45°, koje je prebačeno preko kotura D. Na kraju C užeta okačen je teret težine
Q=10√2kN=14,1kN. Odredi silu u užetu BC, silu F i reakciju u zglobu A, ako je dati sistem u
ravnoteži.
 19

3. Odredi reakcije veza zgloba A i štapa BD, ako je a = 1m, a kotur je zanemarljivih dimenzija

Q (kN) F1(kN) α β k1 k2
2 3 60 45 2 2
1 2 30 60 1 3
4 2 45 45 3 1
3 5 60 30 1 1

4. Greda AB vezana je cilindričnim zglobom A za vertikalni

zid, a za drugi kraj B vezano je uže, koje je prebačeno preko nepomičnog kotura S,
zanemarlјive težine, na čijem kraju visi teret Q=5 kN. Na gredi se nalazi teret G=10 kN
udaljen za x od zgloba A. Izračunati reakciju veze A i veličinu x za slučaj ravnoteže, ako je l=4
m. Zanemariti težinu grede i trenje kotura.
 20

5. (*) Homogeni štap AB, težine G=500 N, dužine l=6 m,

oslanja se na vertikalni zid u tački B i horizontalni pod u tački
A. Pomoću horizontalnog užeta DC, štap je vezan za zid, tako
da je AD = l1 =1m. Odrediti sve reakcije veza, ako je ugao
α=60°. Zid i pod smatrati idealno glatkim.
6. (*) Dizalica je sastavljena od grede AB i užeta CB. Donji kraj
grede vezan je zglobom A za zid, a gornji B pridržava
horizontalno uže CB. Težina grede je 1kN, ugao α=45°, težina
tereta je P =2kN. Odrediti silu u užetu i reakciju zgloba A.

7. (*) Kran prikazan na slici

podiže teret težine G=3000N.
Odrediti opterećenje u užetu CD i
otpor zgloba A.

8. (*) Greda AB težine G/2 oslonjena je nepokretnim zglobom u tački A, a vezana neistegljivim
užetom u tački B, pod uglom od 30°, koje je prebačeno preko lakog kotura C i vezano za ploču
oblika pravouglog jednakokrakog trougla u tački D pod uglom od 75°. Prizma je oslonjena na
glatku ravan u tački E,
tako da je sistem u
ravnoteži. Odrediti
reakciju u zglobu A, silu u
užetu BD, reakciju glatke
površi u tački E i ugao α
koji ploča zaklapa sa
ravni.
 21

9. (*)

10. (*)

11. (*)
G=300 N, F=500 N. Odredi reakcije u A i B i silu u užetu
CD. (alternativno: F=G/2)

9. (**)Greda AB je
teška G=2kN,
postavljena je u
jarak prema skici.
Ako je α=30°,
odredi reakcije u
tačkama A i C i
širinu jarka a.
10. (**) Greda AB (težine 2G i dužine 2a), krajem A je
vezana za nepokretni oslonac, i svojim središtem C
slobodno se oslanja na horizontalnu gredu CD (težine
G i dužine a), koja je krajem D ukleštena u vertikalni
zid. Odredi reakcije svih veza, ako u položaju
ravnoteže, greda AB gradi ugao α=30(45,60)° sa
horizontalom.
 22

11. (*) Greda AB zanemarljive težine oslonjena je na zid i konzolu težine G i dužine
R. Dužina grede AB je AB = 2R. Opterećena je silom G u tački B. Odredi
pritisak grede AB na zid, reakcije veza u tačkama C i K. Odredi dužinu AK
tako da greda bude u ravnoteži.

12. (*) Homogeni štap AB, težine Q1 i dužine 3l uklješten je u zid

krajem A. U tački C, na štap se oslanja disk, težine Q2 i
poluprečnika R, koji se održava u ravnoteži pomoću užeta OD.
Odrediti reakcije veza, ako je rastojanje AC=l.
Brojni podaci: l = 1m, 𝑄1 = 4√3𝑘𝑁, 𝑄1 = 12√3𝑘𝑁

13. (*)

14. (*)
 23

Nosači
Pojam
Nosači su tela koja nose opterećenje. Najčešće se sastoje od jednog, ili više povezanih štapova.

Oslonci
Nosači su za druga tela vezana osloncima. Oslonci mogu biti nepokretni cilindrični zglob, pokretni
cilindrični zglob i uklještenje. Kako oslonci predstavljaju veze, potrebno ih je „zameniti“ njihovim
reakcijama.

Oslonci se na crtežima predstavljaju simbolima:

Podela
Mogu biti prostorni, ravanski (svi štapovi u jednoj ravni) i linijski (samo jedan štap).
 24

Najčešći oblici ravanskih nosača u okvirni i rešetkasti.

Linijski nosači mogu biti: prosta greda (pokretni i nepokretni oslonac na krajevima), greda sa
prepustima (oslonci nisu na krajevima) i konzola (uklještena na jednom kraju).
 25

Opterećenje nosača
Može biti neposredno i posredno. Neposredno opterećenje može biti koncentrisana sila F(N),
kontinualno (raspodeljeno) opterećenje q(N/m) i koncentrisani spreg (moment) M (Nm).
Najjednostavniji oblik kontinualnog opterećenja je konstantno – pravougaono). Osim toga, može biti
trougaono, trapezno, ali i oblika ma koje ravne figure.

Posredno opterećenje čini sila preko nekog drugog štapa:

U tom slučaju, primenom

teoreme o paralelnom
prenošenju sile, posredno
opterećenje se pretvara u jednu
koncentrisanu silu i jedan
koncentrisani spreg (moment).

Određivanje reakcija (otpora) oslonaca nosača

Nosači su tela opterećena ravanskim sistemom sila.

Kako se mogu postaviti tri jednačine, zadatak je rešiv ako ima tri nepoznate. Tada
se kaže da je nosač statički određen. Moguće kombinacije oslonaca da bi bio
statički određen su:

1. Nepokretan i pokretan oslonac

2. Uklještenje i
3. Tri pokretna oslonca
 26

Primer određivanja otpora oslonaca grede i konzole

27
 28

Zadaci za vežbanje određivanja otpora oslonaca (uklještenja)

F1 = 2kN, F2 = 3kN, F3 = 1,5kN, q = 2kN/m

Statičke veličine u presecima nosača

Nosač je opterećen spoljašnjim aktivnim i reaktivnim silama, koje su u ravnoteži. U svakom preseku
nosača javljaju se unutrašnje sile, koje se nazivaju statičke veličine u preseku nosača. Vrednost ovih sila
je potrebno odrediti, kako bi se moglo znati da li će nosač od određenog materijala moći da izdrži
opterećenje kome je izložen.

Da bi odredili sile u presecima, podelićemo, na rastojanju x, nosač na dva dela presekom c (I i II).
Posmatrani nosač je u ravnoteži. Na presečnoj površini dejstvo uklonjenog dela nosača mora se
nadoknaditi silama. Ako se izvrši redukcija sistema sila sa uklonjenog dela na težište poprečnog
preseka, dobija se uzdužna i poprečna komponenta glavnog vektora Fac i Ftc, kao i glavni moment Msc.
Ova tri vektora nazivaju se statičke veličine u preseku i to: aksijalna (uzdužna) sila Fac (izaziva aksijalno
naprezanje), transverzalna (poprečna) sila Ftc (izaziva smicanje) i moment savijanja Msc (izaziva
savijanje). Prema, ranije opisanom načinu izračunavanja glavnog vektora i glavnog momenta, vrednost
statičkih veličina se dobija:
 29

𝑛 𝑛

𝐹𝑎𝑐 = ∑ 𝑋𝑖𝑙 = ∑ 𝑋𝑖𝑑

𝑖=1 𝑖=1
𝑛 𝑛

𝐹𝑡𝑐 = ∑ 𝑌𝑖𝑙 = ∑ 𝑌𝑖𝑑

𝑖=1 𝑖=1
𝑛 𝑛
→𝑙 →𝑑
𝑀𝑠𝑐 = ∑ 𝑀𝑐 = ∑ 𝑀𝑐𝐹 𝑖
𝐹𝑖

𝑖=1 𝑖=1
Aksijalna sila Fac u preseku c štapa Fac Msc
jednaka je zbiru komponenata svih sila
Ft
koje deluju u pravcu ose nosača levo ili
desno od preseka c.
Transverzalna sila Ftc u preseku c
jednaka je zbiru komponenata svih Msc Fac
spoljašnjih sila koje deluju u pravcu
upravnom na osu nosača, levo ili desno Ft
od tog preseka c.
Moment savijanja Msc u preseku c štapa
jednak je zbiru momenata svih sila koje deluju levo ili
desno od preseka c, z a težište preseka.
Znak presečni sila određen je konvencijom
(dogovorom):

Opasni presek

Presek u kome je moment savijanja najveći zove se opasan (kritični) presek. Maksimalna vrednost
momenta savijanja nalazi se u preseku u kome je transverzalna sila jednaka nuli.

Primeri zadataka
1. Odredi statičke veličine u
presecima C i D nosača (sile F 1=
YA F2= FB
su date u kN, a dužine u m):
Y2
Razlaganje sile F2:
X2 = F2cos45° = XA C X2 D
28,28∙0,71 = 20kN
Y2 = F2sin45° = 28,28∙0,71 = 20kN
Vrednosti reakcija oslonaca:
∑X=0; -X+X2 = 0; -XA+20 = 0; XA= 20kN
∑Y=0; YA+FB-F1-Y2 = 0; YA+FB-15-20 = 0; YA+FB=35
∑MA=0; -F1∙1-Y2∙3+5∙FB = 0; -15∙1-20∙3+5∙FB = 0; FB=15kN, YA=20kN
Vrednost statičkih veličina u tački C lakše je odrediti sa leve strane:
 30

Fac = XA = 20kN, Ftc = YA; Msc = YA∙1 = 20kNm

Vrednosti u tački D sa desne strane:
FaD = 0; FtD = - FB = - 15kN; MsD = FB∙2 = 30kNm

2. Odredi statičke veličine u presecima A i D grede, kao i u tački E na polovini duži AD.

Određeni su otpori oslonaca:

XA = 3kN, YA= 12kN i FB = 7kN
Sila F je prethodno razložena
na X = Y = 3kN.
3m E
Veličine u tački A određuju se
sa leve strane:

FaA = 0; FtA = Fq1 = - q∙2m = -

4kN; MsA = - Fq1∙1m = -
q∙2m∙1m = -4kNm
Veličine u tački D određuju se
sa desne strane:

FaD = 0; FtD = - FB = - 7kN;

MsD = FB∙3m = 21kNm
Veličine u tački E odredićemo sa desne, a zatim, radi provere, i sa leve strane:

Desno: FaE = - X = - 3 kN; FtE = - FB + Y + q∙3m = - 7 + 3 + 6 = 2kN; MsE = FB∙6m - Y∙3m –

q∙3m∙1,5m = 42 – 9 – 9 = 24kNm
Levo: FaE = - XA = - 3 kN; FtE = - q∙5m + YA = - 10 + 12 = 2kN; MsE = YA∙3m + M –
q∙5m∙2,5m = 36 + 13 – 25 = 24kNm

Zadaci za vežbanje
1. Odredi statičke veličine na sredini grede ili konzole
 31

2. Odredi statičke veličine na sredini grede ili konzole, računajući sa leve i desne

strane. F1 = 2kN, F2 = 3kN, F3 = 1,5kN, q = 2kN/m

Dijagrami statičkih veličina nosača

Dijagrami statičkih veličina su grafički prikazi vrednosti aksijalne sile, transverzalne sile i momenta
savijanja u svakom preseku nosača. Osim crtanja dijagrama, zadatak obično uključuje i pronalaženje
opasnog preseka, odnosno maksimalne vrednosti momenta savijanja u tom preseku. Zadatak se
može rešiti na više načina. Biće pokazana dva: jednostavniji, nazvaćemo ga metoda tačaka i teži, ali
pravilniji i pouzdaniji metoda segmenata (**).

Postupak crtanja dijagrama metodom tačaka

1. Na skici opterećenog nosača označi se koordinatni sistem, tako da je osa nosača x, a upravna osa
y. Za koordinatni početak, po pravilu, se bira se tačka nepokretnog oslonca ili uklještenja. Za
pozitivan smer momenata uzima se pozitivan matematički smer (obrnuto od kazaljke sata).
2. Kontinualna opterećenja (ako postoje) zamenjuju se koncentrisanom silom koja deluje u težištu
preseka (kod pravougaonog na sredini).
3. Sile koje deluju koso na osu nosača (ako postoje) razlažu se na dve u uzdužnom i poprečnom
pravcu (x i y osa).
4. Izvrši se „oslobađanje“ od veza.
5. Izračunavaju se otpori oslonaca ili uklještenja.
6. Crta se skica nosača u izabranoj razmeri (npr. UL=2m/1cm) sa silama razloženim na x i y pravac.
7. Izračunavaju se vrednosti aksijalne sile (Fa), transverzalne (Ft) i momenta savijanja (Ms) u
karakterističnim tačkama, tj. u svim tačkama nosača gde deluju koncentrisane sile i spregovi i
gde počinje i završava se kontinualno opterećenje. Računanje se vrši sa leve ili desne strane. Na
početku i na kraju nosača vrednosti su uvek nula.
8. U izabranoj razmeri (npr. UFa=2kN/1cm, UFa=1kN/1cm, UMs=3kNm/1cm), nanose se izračunate
vrednosti ispod karakterističnih tačaka. Kod sila je pozitivne vrednosti su iznad nulte ose, a kod
momenata ispod.
9. Na dijagramu sila, između tačaka povlači se horizontalna linija, a na mestu tačke (gde deluje sila)
vertikalna linija jednaka dužini sile u razmeri. Ispod kontinualnog opterećenja vrednosti u
susednim tačkama se spajaju kosom linijom. Tačke na dijagramu momenta se spajaju pravim
linijama, osim ispod kontinualnog opterećenja, gde se tačke spajaju parabolom ispupčenom na
dole. Ispod tačke u kojoj deluje spreg, takođe se povlači vertikalna linija jednaka dužini momenta
u razmeri.
10. Opasni presek je onaj u kome je moment maksimalan, a transverzalna sila menja znak. izuzetno,
kod konzole i greda opterećenih spregovima može biti i na drugom mestu.
U svakom slučaju treba proveriti da li je opasan presek ispod kontinualnog opterećenja, ako
transverzalna sila tamo menja znak (detaljnije objašnjenje na primeru).
 32

Primeri zadataka
Izračunati otpore oslonaca, nacrtati dijagrame statičkih veličina i odrediti maksimalni moment
savijanja. Dužine su date u (m), sile u (kN), momenti u (kNm), kontinualna opterećenja u (kN/m).

1. Prosta greda

Fq=3∙4=12kN;
X1=20∙cos30°=17,32kN;
Y1=20∙sin30°=10kN

Otpori oslonaca:

∑X=0 XA +17.32=0 XA=-

17.32kN
∑Y=0 YA+YB-10-12-4=0
YA+YB=26
∑MA=0 -10∙1-12∙3-4∙5+6∙YB=0
YB=11kN, YA=15kN

Vrednosti sila i momenata u

karakterističnim tačkama:
Fa1=Fa5=0; Ft1=Ft5=0; M1=M5=0
Fa2= -17.32kN; Ft2=15kN;
M2=15kN∙1m=15kNm (leva strana)
Fa3=-17,32+17,32=0; Ft215-10=5kN;
M3=15kN∙2.67m-10kN∙1.67m-
3kN/m∙1.67m∙1.67m/2=19.17kNm
(leva strana)
M3=11kN∙(1m+4m-1.67m)-4kN∙(4m-
1.67m)-3kN/m∙(4m-
1.67m)2/2=19.17kNm (desna strana -
provera)
Fa4=0, Ft4=-11kN; M4=11kN∙1m=11kNm (desna strana)

Opasni presek (između tačaka 2 i 3): 5kN-3kN/m∙x=0; x=1,67m;

Maksimalni moment: Mmax=11kN∙(1m+1,67m)-4kN∙1,67m-3kN/m∙1,67m∙(1,67m/2)=19,17kNm
 33

2. Konzola
Fq=4*1=4kN;
X=23,09∙cos60°=11,5kN;
Y=23,09∙sin60°=20kN

Otpori oslonaca:
∑X=0 XA +11.5=0 XA=-
11.5kN
∑Y=0 YA -4-20=0 YA =24kN
∑MA=0 -4∙0.5-20∙2-3+MA=0
MA=-45kNm

Vrednosti sila i momenata u

karakterističnim tačkama:
Fa1=0; Ft1=0; M1=-3kNm (desna
strana)
Fa2=0; Ft2=0; M2=-3kNm (desna
strana)
Fa3=11,5kN; Ft3=20kN; M3=-
3kNm-20kN∙1m=-23kNm
Fa4=0; Ft4=0; M4=-45kNm (leva
strana)
M4=-3kNm-20kN∙1m-
4kN/m∙1m∙0.5m=-45kNm (desna
strana – provera)

Opasni presek je na mestu

uklještenja i iznosi Mmax=-
45kNm.
 34

3. Greda sa prepustima

Fq1=7∙2=14kN; Fq2=3∙2=6kN;
X1=14,14∙cos45°=10kN;
Y1=14,14∙sin45°=10kN;
X2=7,07∙cos45°=5kN;
Y2=7,07∙sin45°=5kN

Otpori oslonaca:
∑X=0 XA +10-5=0 XA =-5kN
∑Y=0 YA+YB-14-10-5-6=0
YA+YB=35kN
∑MA=0 -10∙1+15-5∙4-
6∙5+5∙YB=0 YB=9kN, YA=26kN

Vrednosti sila i momenata u

karakterističnim tačkama:
Fa1=Fa6=0; Ft1=Fa6=0; M1=
M6=0
Fa2=5kN; Ft2=-7∙1=-7kN; M2=-
7kN/m∙1m∙0.5m=-3.5kNm (leva
strana)
Fa3=5-10=-5kN; Ft3=26-
7∙2=12kN; M3=26kN∙1m-
7kN/m∙2m∙1m=12kNm (leva
strana)
Fa4= 0; Ft4=-9+6∙1=-3kN;
M4=9kN∙1m-
3kN/m∙2m∙1m=3kNm (desna
strana)
Fa5=0; Ft5=3∙1=3kN; M5=-
3kN/m∙1m∙0.5m=-1.5kNm

Opasan presek je u tački 3, maksimalni moment Mmax=12kNm.

Zadaci za vežbanje – statični dijagrami

Na adresi http://beamguru.com/online/beam-calculator/ mogu se samostalno formirati zadaci i
proveriti rešenja.
1. Nacrtati dijagrame i odrediti maksimalni moment za nosače date u zadacima iz prethodnog
poglavlja (zadatak 1 na strani 30. i zadatak 2 (*) na strani 31)
2. Odredi otpore oslonaca i nacrtati statičke dijagrame grede (konzole)
 35

a[m] b[m] c[m] d[m] F1[kN] F2[kN] M[kNm]

1. 2 1 3 1 4 2 2
2. 3 1 2 2 3 2 1
3. 4 2 1 1 2 5 2
4. 1 2 3 2 2 3 4
5. 2 2 2 1 5 1 1
6. 5 1 1 2 1 1 5
7. 3 1 4 1 2 3 4
8. 3 3 3 2 6 2 1
9. 2 5 3 1 4 4 1
10. 1 2 3 2 2 1 2

Primeri crtanja dijagrama metodom segmenata (*)

1. a=2m, b=2,5m,
c=d=1m, e=1,5m,
α=68°, F1=10kN,
F2=15kN, q=3kN/m,
M=40kNm (vrednosti
statičkih veličina
računati sa leve strane)
Dobijene su vrednosti otpora oslonaca Ax=-3,75kN; Ay=1,77kN; Ma=-45,15kNm
 36

Segment 1-1

Segment 2-2

Segment 3-3

Segment 4-4

Segment 5-5
 37

2.
Ranije je određeno:
Fq1=4kN, Fq2=12kN,
X=Y=3kN, XA=3kN, YA=7kN,
FB=7kN
38
39
 40

Zadaci za vežbanje (*)

 41

Trenje
Sila trenja nastaje kada se jedno telo kreće, ili teži da se pokrene po površini drugog.

Na telo u ravnoteži deluje statičko trenje, a na telo koje se kreće dinamičko trenje. Trenje može biti:
trenje klizanja, trenje kotrljanja i trenje obrtanja.

Za razliku od glatke (idealne) veze, hrapava (realna) veza, zbog postojanja sile trenja Fμ, koja je
usmerena suprotno od sile koja teži da pokrene telo, rezultujuća reakcija zaklapa sa površinom ugao
manji od pravog..

Statičko trenje klizanja

Da bi se pokrenulo telo po površini drugog, potrebno je savladati otpor koji se naziva sila trenja klizanja.
Ovu pojavu prvi je proučavao Kulon, iz čijih su eksperimenata proizašli zakoni:

1. Sila trenja je nezavisna je od veličine dodirnih površina (tačno, ukoliko ne postoji ogromna
razlika veličina površina)
2. Intenzitet sile trenja ne zavisi od brzine kretanja (nije sasvim tačno za veće brzine)
3. Sila trenja je srazmerna normalnoj reakciji podloge: Fμ = μN, koeficijent srazmere
nazivamo koeficijent trenja.
4. Veličina sile trenja može da ima vrednosti:

Granična vrednost sile trenja Fgr naziva se statičko trenje klizanja i proporcionalna je normalnoj
reakciji podloge:

Koeficijent trenja μ zavisi od vrste materijala tela i veze, stanja površine, podmazanosti, vlažnosti itd.

Određivanje koeficijenta trenja

Koeficijent trenja može se izmeriti na dva načina, koristeći uslove ravnoteže sučeljnog sistema sila koje
deluju na telo:
 42

1. Telo poznate težine G postavi se na površinu. Dodavanjem tegova, uravnoteži se sila Q i sila
trenja Fμ.. Vrednost koeficijenta trenja dobiće se merenjem Q i G u trenutku kada se telo
pokrene.

∑ 𝑋 = −𝐹𝜇 + 𝑄 = 0

∑𝑌 = 𝑁 − 𝐺 = 0

𝐹𝜇 = 𝜇 ∙ 𝑁 ⟹ 𝑄 = 𝜇 ∙ 𝐺

𝐐
𝝁=
𝐆

2. Telo se postavi na strmu ravan (tribometar) i povećava nagibni ugao dok telo ne počne da se
kreće. Preko nagibnog ugla izračuna se koeficijent trenja.
 43

Ravnoteža tela vezanog hrapavom vezom

Kao i kod primera gde ne postoji hrapava veza, zadatak se rešava oslobađanjem od veza, vodeći računa
o sili trenja. Pravac sile trenja je duž površine, a smer suprotan od smera mogućeg kretanja. Intenzitet
sile trenja srazmeran je normalnoj reakciji površine:

Primer 1: Odrediti kolikom silom F usmerenom pod uglom a=300 prema horizontali treba delovati
na teret težine G=10kN koji leži na horizontalnoj ravni, da bi se telo pomerilo sa mesta,
ako statički koeficijent trenja tereta o ravan iznosi μ=0,6.

Primer 2: Greda težine G i dužine L oslonjena je prema skici na gladak

zid i hrapav pod. Koliki mora biti koeficijent trenja μ da bi greda bila u
ravnoteži?

FB 60°
A μ
4

∑ 𝑋 = 𝜇𝐹𝐴 − 𝐹𝐵 = 0 ⟹ 𝜇𝐹𝐴 = 𝐹𝐵
Lsin60°

G ∑ 𝑌 = 𝐹𝐴 − 𝐺 = 0 ⟹ 𝐹𝐴 = 𝐺 ⟹ 𝐹𝐵 = 𝜇𝐺

𝐿
∑ 𝑀𝐴 = 𝐹𝐵 𝐿𝑠𝑖𝑛60° − 𝐺 𝑐𝑜𝑠60° = 0⁡
Fμ=μFA 2
𝐿
𝜇𝐺𝐿𝑠𝑖𝑛60° − ⁡𝐺 𝑐𝑜𝑠60° = 0
2
FA
(L/2)cos60° 𝑐𝑡𝑔60° √3
𝜇= = = 𝟎, 𝟐𝟗
2 6
 44

Primeri zadataka – trenje i hrapave veze

1. Kolikom silom je potrebno delovati na telo težine
G=1 (2, 4, 7)kN postavljeno na strmu ravan nagiba
L/4 B
α=30 (45, 60)°da ne bi klizalo naniže, ako je
koeficijent trenja μ=0,1 (0,05; 0,23; 0,09).
2. Kolika je sila potrebna da se povuče telo težine G=1
(2, 4, 7)kN po horizontalnoj podlozi, ako je
koeficijent trenja μ=0,1 (0,05; 0,23; 0,09).
3. Štap je dužine L, a uže je na L/4 od B. Greda je
težine G=4KN, koeficijenti trenja sa zidom i podom
su 0,25. Koliko je najmanji teret Q potreban da bi
štap bio u ravnoteži? 45°
4. Komodu treba pomeriti po podu silom F. Ako sila F Q
4
deluje na prevelikoj visini, komoda će se izvrnuti A
pre klizanja. Ako je koeficijent trenja između
komode i poda μ, koja je najveća visina h na kojoj može da se deluje silom? (brojni primer:
širina komode b=1,5m; koeficijent trenja μ=0,6)

5. .
 45

Težište
Centar sistema paralelnih sila
Na telo deluje sistema paralelnih sila
poznatih intenziteta Fi i napadnih linija (xi).
Rezultanta R jednaka je zbiru intenziteta
paralelnih sila i deluje u pravcu koji je
paralelan pravcima sila.
4

𝑅 = ∑ 𝐹𝑖
1

Potrebno je odrediti mesto gde R deluje,

odnosno rastojanje x.

Koristeći Varinjonovu teoremu o

momentu rezultante:
4 4

𝑀(𝑅) = 𝑅 ∙ 𝑥 = ∑ 𝑀(𝐹𝑖) = ∑ 𝐹𝑖 ∙ 𝑥𝑖
1 1

Iz prethodnih jednačina sledi:

∑𝒏𝟏 𝑭𝒊 ∙ 𝒙𝒊
𝒙=
∑𝒏𝟏 𝑭𝒊
Dobijeni rezultat može se uopštiti na sistem paralelnih sila u prostoru, odnosno na zadatak
pronalaženja napadne tačke rezultatne, koju nazivamo centar sistema paralelnih sila.

∑𝒏𝟏 𝑭𝒊 ∙ 𝒙𝒊 ∑𝒏𝟏 𝑭𝒊 ∙ 𝒚𝒊 ∑𝒏𝟏 𝑭𝒊 ∙ 𝒛𝒊

𝒙= ; ⁡𝒚 = ; ⁡𝒛 =
∑𝒏𝟏 𝑭𝒊 ∑𝒏𝟏 𝑭𝒊 ∑𝒏𝟏 𝑭𝒊
 46

Težište tela
Težište je napadna tačka sile Zemljine
teže. Težina tela razlikuje se od sile
teže. Iako imaju isti intenzitet, pravac
i smer (vertikalno naniže), imaju
različitu napadnu tačku.

Sila teže deluje u težištu S, a težina (Q)

na tačku oslonca ili vešanja.

Sila teže je zapreminska sila, što znači

da deluje na svaki delić tela.
Usmerena je ka centru Zemlje, koji je
dovoljno daleko, tako da se sile koje
deluju na deliće mogu smatrati paralelnim. Dakle, na telo deluje sistem paralelnih sila, čija je rezultanta
sila teže (jednaka težini tela) koja deluje u težištu.

Određivanje položaja težišta svodi se na nalaženje centra sistema

paralelnih sila:

Tela mogu homogena – iste specifične težine celom zapreminom

(γ=const) i heterogena.

Za homogena tela važi G=γΔV i G=γV (ΔV – zapremina delića, V –

ukupna zapremina). Položaj težišta homogenih tela može se odrediti:

Na ovaj način mogu se odrediti težišta složenih homogenih tela (Vi su zapremine pojedinih delova iz
kojih se složeno telo sastoji, a xi, yi i zi koordinate težišta tih delova).

Primer: Odredi težište složenog tela:

 47

Složeno telo je podeljeno na tri, čije su zapremine:

V1 = 4x2x2 = 16m3
V2 = 1,5x1,2x2 = 3,6m3
V3 = 2x2x0,8 = 3,2m3 1,3
Ukupna zapremina:
C2,2
3
V = 16+3,6+3,2 = 22,8m
0,9
Koordinate težišta pojedinih tela u prikazanom
koordinatnom sistemu (težište prizme na
polovinama dužine, širine i visine):

x1 = 2m, y1 = 1m, z1 = 1m
x2 = 0,75m, y2 = 2+0,6 = 2,6m, z2 = 1m
x3 = 4+1 = 5m, y3 = 1m, z3 = 0,4m
Koordinate težišta složenog tela dobijaju se po formulama:

∑𝟑𝟏 𝑽𝒊 𝒙𝒊 𝑽𝟏 𝒙𝟏 + 𝑽𝟐 𝒙𝟐 + 𝑽𝟑 𝒙𝟑 𝟏𝟔 ∙ 𝟐 + 𝟑, 𝟔 ∙ 𝟎, 𝟕𝟓 + 𝟑, 𝟐 ∙ 𝟓
𝒙𝒄 = ⁡ = = = 𝟐, 𝟐𝒎
𝐕 𝑽 𝟐𝟐, 𝟖
∑𝟑𝟏 𝑽𝒊 𝒚𝒊 𝑽𝟏 𝒚𝟏 + 𝑽𝟐 𝒚𝟐 + 𝑽𝟑 𝒚𝟑 𝟏𝟔 ∙ 𝟏 + 𝟑, 𝟔 ∙ 𝟐, 𝟔 + 𝟑, 𝟐 ∙ 𝟏
𝒚𝒄 = ⁡ = = = 𝟏, 𝟑𝒎
𝐕 𝑽 𝟐𝟐, 𝟖
∑𝟑𝟏 𝑽𝒊 𝒛𝒊 𝑽𝟏 𝒛𝟏 + 𝑽𝟐 𝒛𝟐 + 𝑽𝟑 𝒛𝟑 𝟏𝟔 ∙ 𝟏 + 𝟑, 𝟔 ∙ 𝟏 + 𝟏 ∙ 𝟎, 𝟒
𝒛𝒄 = ⁡ = = = 𝟎, 𝟗𝒎
𝐕 𝑽 𝟐𝟐, 𝟖

Koordinate težišta C (2,3m; 1,3m; 0,6m).

Težište heterogenih tela vrlo je teško odrediti, jer mogu biti veoma složenog oblika i strukture (mašine,
motorna vozila, avion, brod…). Zato se koriste ekperimentalne metode (npr. kačenjem o uže sa dva
merenja i kačenjem o dva užeta).
 48

Težište motornog vozila može se odrediti merenjem na vagama (više u predmetu motorna vozila u 4.
razredu):

Težište površine
Na sličan način kao kod homogenih tela, može se odrediti i težište složene homogene površine. Kako
su mnoga tela, koja se u tehnici koriste jednakog preseka, to je za određivanje težišta dovoljno znati
položaj težišta preseka tj. ravne figure.

Na isti način kao kod tela dobijaju se koordinate težišta C

složene površine:

Ai su površine pojedinih delova iz kojih se složeno telo sastoji, a xi, yi i zi koordinate težišta tih
delova. Naravno, za određivanje položaja tačke C, potrebno je znati formule za izračunavanje
površine pojedinih geometrijskih slika, kao i položaje njihovih težišta.
 49

Primer 1: Za datu površ odredi koordinate težišta u prikazanom koordinatnom sistemu, ako je R=1cm

Površina se podeli na 5 figura, zatim odrede površine i težišta. Površine otvora računaju se kao
negativne.
 50

Primer 2 (primena tabele): Odredi težište složene površi, ako je R=1cm

 51

Podela figure na delove:

 52

Napomene u vezi simetrije:

1. Ako telo (površ) ima osu simetrije, težište se nalazi na toj osi.
2. Ako ima više osa simetrije, težište je u njihovom preseku.
3. Ako telo (površ) ima centar simetrije, to je istovremeno težište.

Težište linije
U tehnici se sreće mnogo tela čija je jedna dimenzija mnogo veća u odnosu na druge, pa se te dimenzije
zanemaruju (linijski nosali, šipke, cevi…). Položaj težišta tada zavisi samo od oblika i dužine linije.

I u ovom slučaju, potrebno je znati odrediti dužinu i položaj težišta elemenata složene linije. Za pravu
liniju je jasno da je težište na sredini dužine, dok je kod polukružne i linije četvrtine kruga:
L=Rπ/2
L=Rπ
2R/3π
2R/3π

2R/3π

Primer: Odredi položaj težišta zatvorene kružne linije ABDA, ako je R=4cm
 53

Princip rešavanja je isti kao kod tela i površine. Linija se podeli na 3 elementarne linije, odrede se
dužine i položaji težišta elementarni linija i izračunaju koordinate težišta.
 54

Primeri zadataka – težište složene površine i linije

1. Odrediti položaj težišta složene površine i linije koja predstavlja
konturu površi, ako je
zadato R i a (uzeti
proizvoljno).
2. Položaj težišta odrediti u
zavisnosti od R ili a (*).

3. (*) Površina prikazana na slici ima težište u

tački M(xM=47mm, yM=?). Potrebno je za
date podatke (sve mere su date u mm),
odrediti:

a. vrednost kote „y“ (vrednost

zaokružiti na najbliži ceo broj u
milimetrima),
b. položaj težišta površine u
pravcu ose y (yM).
 55

Geometrijske karakteristike poprečnih

preseka
Inercija je svojstvo tela da se suprotstavi
promeni svog stanja, odnosno dejstvu sile.
Možda je razumljivija reč tromost. Konkretno,
kod nosača, veću inerciju imaju nosači čija je
površina poprečnog preseka veća. Međutim,
veličina preseka nije uvek dovoljan pokazatelj
inercije. Oblik površine i položaj u prostoru
mogu biti značajni, kao na primeru na slici. Zbog
toga je potrebno definisati fizičke veličine koje
će, pored površine uzeti u obzir i oblik i položaj
površine u odnosu na sile koje deluju na presek.

Ove veličine nazvane su momenti inercije površine i otporni momenti. Momenti inercije mogu biti:
aksijalni (za ose), polarni i centrifugalne, a otporni momenti mogu biti aksijalni i polarni. Momenti
inercije imaju dimenziju [m4], a otporni momenti [m3].

Definicije momenata inercije

Na slici je prikazana ravna površina proizvoljnog oblika čija je veličina označena sa A. Uočimo na toj
površini elementarne (vrlo male) veličine ΔA, čije su koordinate x i y, a ρ rastojanje do koordinatnog
početka O.

Aksijalni moment inercije ravne površine je

zbir proizvoda elementarne površine ΔA i
kvadrata rastojanja njenog težišta od ose.

Polarni moment inercije za tačku je zbir

proizvoda elementarnih površina ΔA i kvadrata
rastojanja njenog težišta od te tačke .

Aksijalni moment inercije ravne površine za

osu x je:

𝑰𝒙 = ∑ ∆𝑨 ∙ 𝒚𝟐

Aksijalni moment inercije ravne površine za osu y je:

𝑰𝒚 = ∑ ∆𝑨 ∙ 𝒙𝟐

Polarni moment inercije za tačku O:

𝑰𝑶 = ∑ ∆𝑨 ∙ 𝝆𝟐
 56

Polarni moment inercije proizvoljne za tačku jednak je zbiru aksijalnih momenata inercije za normalne
ose koje se seku u toj tački.

𝝆𝟐 = 𝒙𝟐 + 𝒚𝟐 ⁡ ⟹ 𝑰𝑶 = ∑ ∆𝑨 ∙ (𝒙𝟐 + 𝒚𝟐 ) = ⁡ 𝑰𝒙 + 𝑰𝒚

Centrifugalni moment inercije ravne površine je zbir proizvoda elementarne površine ΔA i rastojanja
njenog težišta od osa x i y.

𝑰𝒙𝒚 = ∑ ∆𝑨 ∙ 𝐱𝐲

Aksijalni i polarni momenti inercije uvek su pozitivne veličine. Centrifugalni moment inercije može biti
pozitivan, negativan, a za sve ose simetrije površine jednak je nuli.

Momenti inercije za težišne ose nazivaju se sopstveni momenti inercije. Vrednosti sopstvenih
momenata inercije nekih od osnovnih geometrijskih oblika dati su u tabeli u prilogu.

Štajnerova teorema
Često je potrebno (npr. kod složenih površina) odrediti
momente inercije za ose paralelne težišnim osama.

Prema Štajnerovoj teoremi: Moment inercije ravne površine

za osu paralelnu težišnoj osi jednak je zbiru sopstvenog
momenta inercije za težišnu osu i položajnog momenta
inercije.

Za aksijalne momente inercije, položajni moment jedak je

proizvodu površine i kvadrata rastojanja težišne ose i ose za
koju se moment određuje. Ukupni momenti inercije biće:

𝑰𝝃 = 𝑰𝒙 + 𝑨𝒂𝟐 ⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡𝑰𝜼 = 𝑰𝒚 + 𝑨𝒃𝟐

Polarni moment inercije jednak je zbiru aksijalnih, pa će biti:

𝐼𝑂 = 𝐼𝜉 + 𝐼𝜂 = 𝐼𝑥 + 𝐼𝑦 + 𝐴𝑎2 + 𝐴𝑏 2 = 𝐼𝑂 + 𝐴(𝑎2 + 𝑏 2 ) = 𝐼𝑂 + 𝐴𝑟 2

Položajni moment kod polarnog moment inercije jednak je proizvodu površine i rastojanja tačke
(pola) od težišta površine. Ukupni polarni moment inercije biće:

𝑰𝑶 = 𝑰𝑻 + 𝑨𝒓𝟐
Centrifugalni položajni moment dobija se kao proizvod površine i rastojanja težišne ose i ose za koju
se moment traži, a ukupni je:

𝑰𝒙𝒚 = 𝑰𝒙𝒚 + 𝑨𝒙𝒚

 57

Otporni momenti
Otporni moment poprečnog preseka neke
ravne površine definisan je kao količnik
sopstvenim momenta inercije i rastojanje
najudaljenijeg tačke površine od te ose, pa
su za težišne ose x i y otporni momenti
inercije dati su izrazima:

𝑰𝒙 𝑰𝒚
𝑾𝒙 = ⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡𝑾𝒚 =
𝒚𝒎𝒂𝒙 𝒙𝒎𝒂𝒙
Polarni otporni moment jednak je količniku
polarnog momenta inercije za težište i
rastojanja najudaljenije tačke površine od
težišta:

𝑰𝑻
𝑾𝑻 = ⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡
𝒓𝒎𝒂𝒙

Momenti inercije nekih površina

Izračunate vrednosti sopstvenih momenata inercije nekih površi:

𝑑3 𝜋
𝑊𝐶 =
16
 58

Nosači se vrlo često prave od standardnih profila (I, U, P, L). Vrednosti karakteristika nekih od njih dati
su u prilogu na kraju.

Primeri zadataka
1. Dat je pravougaonik ABCD 25 x 42 cm. Odredi sopstvene aksijalne momente inercije i
momente inercije za ose određene stranicama AB i AD.
2. Odredi aksijalne momente inercije prikazanih profila za ose ξ i η.

3. Odredi polarni otporni moment za centar preseka cevi spoljašnjeg prečnika 150mm, debljine
zida 20mm.
4. Odredi polarni moment inercije za težište pravouglog trougla kateta 16 i 23 cm.

Određivanje sopstvenih momenata inercije složenih

površina
Postupak rešavanja:

1. Podela površine na delove, čiji su sopstveni momenti inercije poznati.

2. Određivanje momenata inercije tih delova.
3. Određivanje težišta složene površine.
4. Uz pomoć Štajnerove teoreme, određivanje momenata inercije svih delova za težišne ose
složene površine
5. Sabiranje dobijenih vrednosti (otvori se računaju kao negativne vrednosti)

Primer 1: Odrediti sopstvene aksijalne momente inercije Ix i Iy i otporne

momente Wx i Wy za figuru na skici. Mere su date u cm.

Najpre se mora odrediti težište figure. Pošto je simetrična, određuje se samo

koordinata η, jasno je da je ξC=25cm.

Površine figura su A1 = 400cm2, A2 = 1000cm2, ukupna A =1400cm2, a

koordinate težišta η1 = 20cm, η2 = 50cm

𝐼𝐶 = 𝐼𝑥 + 𝐼𝑦 = 29,07 + 58,94 = 88𝑐𝑚4

 59

𝐴1 𝜂1 + 𝐴2 𝜂2 400 ∙ 20 + 1000 ∙ 50
𝜂𝑇 = = = 41,43𝑐𝑚
𝐴 1400
Dobijene su težišne ose x i y za koje treba
y
odrediti momente inercije i otporne
momente.

Sopstveni aksijalni moment inercije T2

pravougaonika 1 i 2 za osu x dobijaju se iz x
Štajnerove teoreme :

𝑏1 ℎ1 3
𝐼𝑥1 = + 𝐴1 (𝜂1 − 𝜂 𝑇 )2
12 T1
3
𝑏2 ℎ2
𝐼𝑥2 = + 𝐴2 (𝜂2 − 𝜂 𝑇 )2
12
Ukupni sopstveni aksijalni moment za celu
figuru dobija se sabiranjem ova dva.

𝟏𝟎 ∙ 𝟒𝟎𝟑 𝟓𝟎 ∙ 𝟐𝟎𝟑
𝑰𝒙 = + 𝟒𝟎𝟎 ∙ 𝟐𝟏, 𝟒𝟑𝟐 + + 𝟏𝟎𝟎𝟎 ∙ 𝟖, 𝟓𝟕𝟐 = 𝟑𝟒𝟑𝟖𝟎𝟗, 𝟓𝟎𝒄𝒎𝟒
𝟏𝟐 𝟏𝟐
Kako je y osa simetrije oba figure, rastojanje osa pojedinih delova i cele figure je 0, pa se ukupni aksijalni
moment za y osu dobija sabiranjem sopstvenih momenata oba dela.

𝑏1 3 ℎ1 𝑏2 3 ℎ2
𝐼𝑦 = 𝐼𝑦1 + 𝐼𝑦2 = +
12 12
𝟏𝟎𝟑 ∙ 𝟒𝟎 𝟓𝟎𝟑 ∙ 𝟐𝟎
𝑰𝒚 = + = 𝟐𝟏𝟏𝟔𝟔𝟔, 𝟔𝟕𝒄𝒎𝟒
𝟏𝟐 𝟏𝟐
Otporni momenti se određuju po formulama:

Najudaljenije tačke od težišta figure u pravcima osa x i y određene

su prema skici.

𝑰𝒙 𝟑𝟒𝟑𝟖𝟎𝟗, 𝟓𝟎𝒄𝒎𝟒
𝑾𝒙 = = = 𝟖𝟐𝟗𝟖, 𝟓𝟔𝒄𝒎𝟑
𝒚𝒎𝒂𝒙 𝟒𝟏, 𝟒𝟑𝒄𝒎
𝑰𝒚 𝟐𝟏𝟏𝟔𝟔𝟔, 𝟔𝟕𝒄𝒎𝟒
𝑾𝒚 = = = 𝟖𝟒𝟔𝟔, 𝟔𝟕𝒄𝒎𝟑
𝒙𝒎𝒂𝒙 𝟐𝟓𝒄𝒎

Primer 2: Za profil sastavljen od profila I10 i U5.0 zavarenih

prema slici, odrediti aksijalne momente inercije i otporne
momente za težišne ose.

Podaci iz tablice za I10:

h=10cm, b=5cm, A=10,6cm2, Ix=171cm4, Iy=12,2cm4

Podaci iz tablice za U5:

h=5cm, b=3,8cm, A=7,12cm2, e=1,37 cm Iy=26,4cm4, Ix=9,12cm4 (zbog okretanja profila,

aksijalni momenti su zamenili vrednosti)
 60

Određivanje težišta T:

Koordinate težišta I i U profila u sistemu ξη su: T1(0;5),

T2((0;10,37). Osa y (η) je osa simetrije, pa je ξT=0. Potrebno je
odrediti ηT.
𝐴1 𝜂1 + 𝐴2 𝜂2
𝜂𝑇 = =
𝐴
10,6 ∙ 5 + 7,12 ∙ 10,37
= = 7,16𝑐𝑚
17,72
Koordinate težišta celog preseka T(0;7,16), a rastojanja do
težišta I i U profila:

a1=7,16-5=2,16cm i a2=2,84+1,37=4,21cm

Aksijalni moment za x osu:

𝐼𝑥 = 𝐼𝑥1 + 𝐴1 ∙ 𝑎12 + 𝐼𝑥2 + 𝐴2 ∙ 𝑎22 =

𝐼𝑥 = 171 + 10,6 ∙ 2,162 + 9,12 + 7,12 ∙ 4,212

𝑰𝒙 = 𝟑𝟓𝟓, 𝟕𝟕𝒄𝒎𝟒
Aksijalni moment za y osu

𝐼𝑦 = 𝐼𝑦1 + 𝐼𝑦2 = 12,2 + 26,4

𝑰𝒚 = 𝟑𝟖, 𝟔𝒄𝒎𝟒
Najudaljenije tačke figure od težišta su: xmax = 2,5cm; ymax = 7,16cm

Otporni momenti:
𝐼𝑥 355,77
𝑊𝑥 = = ⁡ ⟹ 𝑾𝒙 = 𝟒𝟗, 𝟔𝟗𝒄𝒎𝟑
𝑦𝑚𝑎𝑥 7,16
𝐼𝑦 38,6
𝑊𝑥 = = ⟹ 𝑾𝒚 = 𝟏𝟓, 𝟒𝟒𝒄𝒎𝟑
𝑥𝑚𝑎𝑥 2,5

Primeri zadataka – momenti inercije složenih površina

1. Odredi aksijalne inercije i otporne momente datih figura ako je a=3 (2..4..)cm
 61

2. Odredi aksijalne momente inercije i otporne momente figura sastavljenih od standardnih I i U

profila.

I24 (20,16…)
I20

U18
U12 (10,8…)
I18 (14,12…) U18 (14,12…)
 62

Otpornost materijala
Osnovni pojmovi
Otpornost materijala je tehnička disciplina, zasnovana na
mehanici deformabilnih tela (posebno teorijama
elastičnosti i plastičnosti), koja se bavi proučavanjem
ponašanja tela pod dejstvom opterećenja. Kako su
matematičke jednačine kojima se opisuju ove pojave
veoma komplikovane, otpornost materijala u velikoj meri koristi iskustva iz
prakse ljudi koji su se bavili arhitekturom, građevinarstvom i mašinstvom.

Materijalno telo je opterećeno dejstvom sila i momenata. U statici se telo smatra krutim, dakle ne
deformiše se pod dejstvom opterećenja. Realna tela su deformabilna pa će, pod dejstvom opterećenja
promeniti oblik i dimenzije.

Naprezanje, napon i deformacija

Pod dejstvom spoljašnjih sila, u telu se javljaju unutrašnje sile.

Unutrašnje sile teže da deformisano telo vrate u prvobitno stanje, što izaziva pojavu koju nazivamo
naprezanje.

Napon
Jedan od osnovnih zadataka otpornosti materijala je da odredi
(izmeri) unutrašnje sile. Mera unutrašnjih sila naziva se napon.

F N
p= [  Pa]
 A m2
 63

Napon p je količnik unutrašnje sile koja deluje na neki presek tela i površine tog preseka. Napon je
vektor, koji se radi olakšavanja proračuna razlaže na dve
komponente:

1. σ – normalni napon ima pravac normale na presek

2. τ – tangentni napon ima pravac koji pripada ravni
preseka

Deformacije
Deformacija je promena oblika i dimenzija nastala pod dejstvom spoljašnjih sila. Deformacije mogu
biti elastične (nestaju po prestanku dejstva sila) i plastične (koje ostaju po prestanku dejstva sile, pa
se nazivaju i trajne i zaostale).

Deformacije nastaju zbog promene međusobnog položaja molekula od kojih je telo sastavljeno. Tako

l
posmatrano, deformacija može biti:

1. dilatacija je odnos je promene dužine Δl, u odnosu na prvobitnu l0. =

lo

2. klizanje je posledica pomeranja jednog sloja

materijala u odnosu na drugi; meri se uglom klizanja γ

Vrste naprezanja
Različiti pravci i smerovi spoljašnjih sila izazivaju različita naprezanja. Naprezanje realnog tela je
složeno, ali kada jedno perovladava, možemo govoriti o osnovnim vrstama naprezana:

- aksijalno naprezanje
- smicanje
- uvijanje i
- savijanje

Aksijalno naprezanje
Izazvano je dejstvom dve kolinearne sile suprotnog smera koje
deluju duž ose tela (aksijalne sile). Zavisno od smera dejstva sila,
aksijalno naprezanje može biti zatezanje i pritisak.
 64

Smicanje
Nastaje dejstvom paralelnih sila suprotnog
smera, koje deluju poprečno na osu tela
(transverzalne sile)

Uvijanje
Dejstvom sprega (momenta) u ravni normalnog preseka tela nastaje uvijanje.

Savijanje
Savijanje izazivaju spregovi u ravni uzdužnog preseka
tela (momenti savijanja). Savijanje koje izazivaju sile
nije u pravom smislu osnovno naprezanje, jer se, pored
savijanja, javlja i smicanje zbog dejstva transverzalnih
sila.
 65

Zadaci otpornosti materijala

Kada je potrebno nešto konstruisati telo (zakivak, ruka dizalice, nosač motora, most, stepenice)
određenog oblika, razmišlja se i donosi odluka o:

1. dimenzijama tela
2. materijalu od koga će se telo praviti
3. opterećenjima (sile i momenti) koje će delovati na telo tokom upotrebe

U vezi s tim, otpornost materijala rešava sledeće zadatke:

1. dimenzionisanje, odnosno određivanje veličine tela (npr. prečnik osovine) ako su poznata
opterećenja koja deluju na telo i materijal od koga će se telo praviti;
2. određivanje materijala od koga će se telo napraviti, ako su poznate dimenzije tela i sile koje
će na njega delovati tokom rada; poznajući svojstva materijala, usvaja se onaj koji će izdržati
naprezanja koja mogu nastati tokom upotrebe tela koje pravimo;
3. nosivost je maksimalno opterećenje koje određujemo za telo od određenog materijala i
definisanog oblika i dimenzija.

Pored toga, često je potrebno odrediti vrstu i veličinu deformacija tela, njegovu krutost i stabilnost.

Osnovne pretpostavke otpornosti materijala

Kada bi se uzeli u obzira sva mehanička, fizička i hemijska dejstva i pojave koje nastaju pri naprezanju
deformabilnih tela, zadatke otpornosti materijala bilo bi nemoguće rešiti. Zato se uvode pretpostavke
i uprošćenja koja omogućavaju da se dobiju dovoljno tačna rešenja za praktičnu primenu. Osnovne
pretpostavke otpornosti materijala su:

1. Pretpostavka o malim deformacijama. Smatramo da su deformacije male u odnosu na veličinu

tela.
2. Pretpostavka o solidifikaciji je pomenuta peta aksioma statike (deformabilno telo u ravnoteži
ostaće u ravnoteži ako postane kruto)
3. Pretpostavka o ravnim presecima. Preseci tela koji su bili ravni pre dejstva sile, ostaće ravni i
kada sile deluju; (za preseke daleko od mesta dejstva sile ovo je uglavnom ispunjeno, ali blizu
dejstva sile, tj. bliže krajevima štapa može doći do pojave ispupčenja).
 66

Aksijalno naprezanje
Opterećenje, napon i deformacija pri aksijalnom
naprezanju
Kod svih vrsta naprezanja razmatra se:

- opterećenje (sile i/ili momenti) koje izaziva naprezanje

- napon (intenzitet, pravac i smer) koji pri tome nastaje
- deformacije
- veza napona i deformacija (u zavisnosti od osobina materijala tela)

Opterećenje
Aksijalno naprezanje obično se posmatra na štapovima. Dve sile suprotnog smera koje deluju duž ose
štapa izazivaju zatezanje ili pritisak (sabijanje).

Napon

Ako je površina poprečnog preseka mala u odnosu na dužinu štapa, smatra se da je napon nepromenljiv
po celoj površini preseka A, normalnog na osu štapa x. Kako je napon jednak:
F ,N
p= [ pojaviće
 Pa]se samo normalni napon:
 A m2

Osnovna merna jedinica je paskal Pa=N/m2.

Pošto je napon od 1Pa mali, češće se koristi:

Napon ima isti smer kao sila, dakle kod pritiska je usmeren suprotno od zatezanja.

Deformacije
Pri aksijalnom naprezanju se pojavljuju dve vrste deformacija: uzdužne i poprečne, odnosno
izduživanje (skraćivanje) i sažimanje (širenje).

Izražavaju se u apsolutnom iznosu (mm) ili relativnom, koje se naziva uzdužna i poprečna dilatacija.
 67

Između uzdužnih i poprečnih deformacija eksperimentalno je utvrđena veza:

𝜺𝒑 = −𝝁𝜺
μ je Poasonov broj, koji se kreće u granicama od 0 do 0,5. Za većinu metala μ=0,33. Za vezu uzdužnih i
poprečnih deformacija koristićemo formulu:
𝜺
𝜺𝒑 = −
𝟑
 68

Veza napona i deformacije

Ako su deformacije elastične, vezu napona i deformacije opisuje Hukov zakon:
 = E 
gde je E broj koji zavisi od vrste materijala i naziva se modul elastičnosti (Pa), Za čelik iznosi 2x1011 Pa.

Pomoću Hukovog zakona, možemo izračunati apsolutno izduženje (skraćenje):

Kako je: σ=F/A i sledi: odnosno .

Apsolutno izduženje (skraćenje) biće:

Primer: Odrediti izduženje čeličnog štapa dužine l=1m, pravougaonog preseka bxd=10x20mm, koji je
izložen zatezanju silom od 150kN, kao i smanjenje dužine stranica b i d. Koliki je napon zatezanja?

𝑭𝒍 𝟏𝟓𝟎𝟎𝟎𝟎𝑵 ∙ 𝟏𝒎
𝚫𝒍 = = = 𝟒𝟓 ∙ 𝟏𝟎−𝟒 𝒎 = 𝟒, 𝟓𝒎𝒎
𝑬𝑨 𝟐 ∙ 𝟏𝟎𝟏𝟏 𝑵 ∙ 𝟎, 𝟎𝟏𝒎 ∙ 𝟎, 𝟎𝟐𝒎
𝒎𝟐
𝜺 𝚫𝒂 𝚫𝒍 𝚫𝒍 𝟒, 𝟓𝐦𝐦
𝜺𝒑 = − ⇒ =− ⇒ 𝚫𝒂 = −𝒂 = −𝟏𝟎𝒎𝒎 ∙ = −𝟎, 𝟎𝟏𝟓𝒎𝒎
𝟑 𝒂 𝟑∙𝒍 𝟑𝒍 𝟑𝟎𝟎𝟎𝒎𝒎
𝚫𝒍 𝟒, 𝟓𝐦𝐦
𝚫𝒃 = −𝒃 = −𝟐𝟎𝒎𝒎 ∙ = −𝟎, 𝟎𝟑𝒎𝒎
𝒍 𝟑𝟎𝟎𝟎𝒎𝒎
𝑭 𝟏𝟓𝟎𝟎𝟎𝑵 𝑵
𝝈= = = 𝟕𝟓 ⁡(𝑴𝑷𝒂)
𝑨 𝟏𝟎 ∙ 𝟐𝟎𝒎𝒎𝟐 𝒎𝒎𝟐

Dimenzionisanje aksijalno napregnutih štapova

Dimenzionisanje podrazumeva određivanje dimenzija poprečnog preseka štapa (npr. prečnika štapa
kružnog preseka) kako u štapu ne bi došlo do neželjenog stanja (najčešće plastične deformacije ili
loma). Pri tome se, osim intenziteta sile zatezanja ili pritiska, mora voditi računa i o vrsti materijala od
koga je štap napravljen. Naime, različiti materijali mogu da izdrže različite sile, pre nego što se plastično
deformišu ili slome. Ispitivanje zatezanjem je najčešće primenjivani postupak ispitivanja materijala.

Ispitivanje materijala zatezanjem

Za ispitivanje se koristi posebno oblikovan i obrađen komad materijala (epruveta) i mašina kidalica. Sila
zatezanja se postepeno povećava i istovremeno meri izduženje epruvete. Ispitivanje se vrši do pojave
 69

loma. Rezultat ispitivanja je dijagram napon – dilatacija ili sila – izduženje,

pomoću koga se određuju vrednosti napona koje će predstavljati
karakteristike ispitivanog materijala.

Kod različitih materijala dijagram napon – dilatacija

ima različit oblik. Za prikazivanje svih
karakterističnih tačaka na dijagramu koristi se
dijagram dobijen ispitivanjem mekog čelika.

εemax

Pomoću karakterističnih tačaka na dijagramu, određuju se

vrednosti napona:

- σP je granica proporcionalnosti i predstavlja vrednost napona do koga važi Hukov zakon. Do

te vrednosti linija dijagrama je prava, a za njen nagib važi tgα = E (moduo elastičnosti).
- σE je granica elastičnosti i predstavlja vrednost napona posle koga deformacije više nisu
elastične, tako da se vertikalnom linijom može dobiti maksimalna vrednost dilatacije za
elastične deformacije (εemax).
- σT je granica tečenja i predstavlja napon pri kome dolazi do naglog porasta deformacija i pri
malom povećanju napona. Predstavlja jednu od najvažnijih karakteristika materijala, jer je lako
vidljiva i smatra se početkom značajnih plastičnih deformacija. Merodavna je za
dimenzionisanje žilavih materijala.
- σM je zatezna čvrstoća, odnosno najveći napon koji materijal izdržava pri zatezanju. Najvažnija
karakteristika materijala, lako vidljiva pri ispitivanju svakog materijala. Merodavna je za
dimenzionisanje krtih materijala, jer kod njih granicu tečenja nije moguće uočiti.
- σS je tačka loma.
 70

Tabela vrednosti granice tečenja i zatezne čvrstoće nekih materijala (tablica vrednosti za čelike u
prilogu na kraju):

Materijal Granica Zatezna

tečenja čvrstoća
(MPa) (MPa)
Dijamant 2800
Bakar 70 220
Čelik, visoko poboljšana legura ASTM A514 690 760
Nerđajući čelik AISI 302 – hladno valjan 520 860
Čelik za poboljšanje Č 1630 420 – 550 750 – 900
Konstrukcioni čelik Č 0362 250 400
Liveno gvožđe 4,5% C 130 200
Volfram 1510
Ljudska kosa 380
Borovo drvo (uzduž vlakana) 40
Beton 3
Aluminijska legura 6063-T6 248

Postupak dimenzionisanja štapova

Da ne bi došlo do neželjene pojave (plastična deformacija, lom…) kod štapa, napon izazvan aksijalnim
naprezanjem ne sme biti veći od dozvoljenog.

𝝈𝒛(𝒑) ≤ 𝝈𝒅
Dozvoljeni napon se dobija tako što se merodavna karakteristika materijala podeli sa stepenom
sigurnosti ν. Stepen sigurnosti zavisi od mesta primene dela koji se dimenzioniše i veći je za odgovornije
delove. Služi da „pokrije“ sve greške koje mogu nastati u postupku, projektovanja, konstruisanja,
ispitivanja itd. Obično iznosi:

𝑺 = 𝟐…𝟓
Merodavna karakteristika materijala za žilave materijale je granica tečenja, a za krte zatezna čvrstoća:
𝝈𝑻 𝝈𝑴
𝝈𝒅 = ⁡ ;⁡𝝈𝒅 = ⁡
𝑺 𝑺
Kako je:
𝑭 𝑭
𝝈 =⁡ ⇒ ≤ 𝝈𝒅
𝑨 𝑨
Sledi:
𝑭
𝑨≤ ⁡
𝝈𝒅
Dakle, površina poprečnog preseka mora biti manja od količnika sile i dozvoljenog napona.

Za kružni presek štapa (A=πd2/4):

 71

Za kvadratni: (A=a2):

Kada se dobiju rezultati, usvajaju se prve veće standardne vrednosti. Pri dimenzionisanju pritisnutih
delova, postupak je isti, s tim što je u najvećem broju slučajeva dozvoljeni napon nešto veći (dp
=1,2dz).

primer1: Dimenzionisati štap kružnog i kvadratnog preseka izložen sili zatezanja od 250kN, ako je
dozvoljeni napon σd =40N/mm2.

Kružni presek:

𝑭 𝟐𝟓𝟎𝟎𝟎𝟎𝑵
𝒅 ≥ 𝟏, 𝟐𝟕𝟑√ = 𝟏, 𝟐𝟕𝟑√ = 𝟑𝟏, 𝟖𝟐𝟓𝒎𝒎
𝝈𝒅 𝑵
𝟒𝟎
𝒎𝒎𝟐

Usvaja se d=35mm

Kvadratni presek:

𝑭 𝟐𝟓𝟎𝟎𝟎𝟎𝑵
𝒅≥√ =√ = 𝟐𝟓𝒎𝒎
𝝈𝒅 𝑵
𝟒𝟎
𝒎𝒎𝟐

Usvaja se a=25mm.

premer 2: Dimenzionisati kružni štap od livenog gvožđa zategnut silom od 100kN, ako je stepen
sigurnosti S=2, tako da ne dođe do plastičnih deformacija.

Prema tabeli, granica tečenja livenog gvožđa je 130N/mm2, što je merodavna karakteristika kada se ne
žele plastične deformacije.

𝑭 𝑭 𝟏𝟎𝟎𝟎𝟎𝟎𝑵
𝒅 ≥ 𝟏, 𝟐𝟕𝟑√ = 𝟏, 𝟐𝟕𝟑√ 𝝈 = 𝟏, 𝟐𝟕𝟑 = 𝟒𝟔, 𝟒𝟖𝒎𝒎
𝝈𝒅 𝑻 √ 𝟏𝟑𝟎 𝑵
𝑺 𝒎𝒎𝟐
𝟐

Usvaja se d=50mm.

primer 3: Dimenzionisati vertikalni betonski stup kvadratnog preseka koji treba da nosi teret od 40kN,
ako je stepen sigurnosti S=3.

Zatezna čvrstoća betona uzeta je iz tablice, a za pritisak je dozvoljeni napon uvećan za 20%.

𝑭 𝑭 𝟒𝟎𝟎𝟎𝟎𝑵
𝒅≥√ =√ = = 𝟏𝟖𝟐, 𝟓𝟕𝒎𝒎
𝟏, 𝟐𝝈𝒅 𝟏, 𝟐𝝈𝑴 √ 𝑵
𝟏, 𝟐 ∙ 𝟑
𝑺 𝒎𝒎𝟐
𝟑

Usvaja se a=185mm.
 72

Primeri zadataka iz aksijalnog naprezanja

1. Odrediti potrebne dimenzije poprečnog preseka štapova opterećenih kao na slici, ako je
dozvoljeni napon pri zatezanju σdZ = 40MPa a pri pritiskivanju σdP =68MPa. Štap 1 je kružnog,
a štap 2 kvadratnog poprečnog preseka (a i b); štap 1 je kvadratnog, a 2 kružnog poprečnog
preseka (c i d).
Ako je početna dužina štapa 1 l = 4 m, izračunati izduženje (skraćenje) štapa 1 Δl, kao i
promenu dimenzije poprečnog preseka (Δd , odnosno Δa).

Uglovi: a
skica: a b c d
α[°] 30 45 60 45
β[°] 60 45 30 45

b c
d

Rešenje primera a):

x
1. Određivanje sila u štapovima 1 i 2:
∑ 𝑿 = 𝑭𝒄𝒐𝒔𝟔𝟎° + 𝑭𝟐 = 𝟎 ⟹ 𝟏𝟎 ∙ 𝟎, 𝟓 + 𝑭𝟐 = 𝟎
y 60
⟹ 𝑭𝟐 = −𝟓𝒌𝑵
Pogrešno pretpostavljen smer sile – štap 2 je pritisnut.
F2
∑ 𝒀 = −𝑭𝒔𝒊𝒏𝟔𝟎° − 𝑭𝟏 = 𝟎 ⟹ −𝟏𝟎 ∙ 𝟎, 𝟖𝟔 + 𝑭𝟏
= 𝟎 ⟹ 𝑭𝟏 = 𝟖, 𝟔𝒌𝑵
60
30 F1 Štap 1 je zategnut.

2. DImenzionisanje štapova:

𝑭 𝟖𝟔𝟎𝟎𝑵
Štap 1: 𝒅 ≥ 𝟏, 𝟐𝟕𝟑√ = 𝟏, 𝟐𝟕𝟑√ 𝑵 = 𝟏𝟖, 𝟔𝟕𝒎𝒎; Usvaja se d=20mm
𝝈𝒅𝒛 𝟒𝟎
𝒎𝒎𝟐

𝑭 𝟓𝟎𝟎𝟎𝑵
Štap 2: 𝒂 ≥ √ =√ 𝑵 = 𝟖, 𝟓𝟕𝒎𝒎; Usvaja se a=10mm
𝝈 𝒅𝒑 𝟔𝟖
𝒎𝒎𝟐

3. Deformacije štapa 1:
 73

Izduženje:
𝑭𝒍 𝟖𝟔𝟎𝟎𝑵 ∙ 𝟒𝒎
𝚫𝒍 = = = 𝟎, 𝟎𝟏𝟕𝟐𝒎 = 𝟏, 𝟕𝟐𝒎𝒎
𝑬𝑨 𝑵 𝝅 ∙ (𝟐𝟎 ∙ 𝟏𝟎−𝟑 )𝟐 𝒎𝟐
𝟐 ∙ 𝟏𝟎𝟏𝟏 𝟐 ∙
𝒎 𝟒
Poprečno širenje:

𝜺 𝚫𝒅 𝚫𝒍 𝚫𝒍 𝟏, 𝟕𝟐𝐦𝐦
𝜺𝒑 = − ⇒ =− ⇒ 𝚫𝒅 = −𝒅 = −𝟐𝟎𝒎𝒎 ∙ = −𝟎, 𝟎𝟎𝟐𝟗𝒎𝒎
𝟑 𝒅 𝟑∙𝒍 𝟑𝒍 𝟏𝟐𝟎𝟎𝟎𝒎𝒎
2. Odredi nosivost čeličnog užeta sastavljenog od 19 žica prečnika 2mm, ako je dozvoljeni napon
σd=100MPa. Koliko će se izdužiti uže dužine 2m pri dejstvu takve sile?

𝑭 𝝅𝒅𝟐 𝑵 𝝅 ∙ 𝟐𝟐 𝒎𝒎𝟐
𝝈= ⟹ 𝑭𝒎𝒂𝒙 = 𝝈𝒅 ∙ 𝟏𝟗 = 𝟏𝟎𝟎 ∙ 𝟏𝟗 = 𝟓𝟗𝟔𝟗𝑵
𝝅𝒅𝟐 𝟒 𝒎𝒎𝟐 𝟒
𝟏𝟗 𝟒

𝑭𝒍 𝟓𝟗𝟔𝟗𝑵 ∙ 𝟐𝒎 −𝟕
𝚫𝒍 = = 𝟐 ∙ 𝟏𝟎−𝟔 𝒎𝟐 = 𝟏𝟎 𝒎 = 𝟎, 𝟎𝟎𝟎𝟏𝒎𝒎
𝑬𝑨 𝑵 𝝅 ∙ 𝟐
𝟐 ∙ 𝟏𝟎𝟏𝟏 𝟐 ∙ 𝟏𝟗
𝒎 𝟒
3. Odrediti intenzitet aksijalne sile pritiska koju može sa sigurnošću da nosi gvozdeni stub oblika
cevi, čiji je prečnik otvora d=150mm, a spoljašnji D=180mm, ako je dozvoljeni napon na
pritisak σd=60MPa.Koliko je ukupno skraćenje cevi i dilatacija pri maksimalnom dozvoljenom
opterećenju, ako je dužina cevi l=1,1m, a modul elastičnosti materijala E=1,3⋅1011Pa.
4. Odrediti silu zatezanja koju može sa sigurnošću da nosi štap od čelika oblika cevi, čiji je otvor
d=140mm i debljina zida 10mm, ako je dozvoljeni napon σd=80MPa. Koliko je izduženje štapa
i dilatacija, ako je njegova dužina l=1,5m.
5. Čelična šipka prečnika 30mm i dužine l=1,3m pri zatezanju dobila je izduženje Δl=0,003m.
Odrediti dilataciju šipke i veličinu napona u poprečnom preseku štapa.
6. Odredi prečnik čelične cilindrične podloge visine
h=0,5m, pritisnute silom od F=60kN, ako je
dozvoljeni napon 40MPa. Odredi ukupne F
deformacije u uzdužnom i poprečnom pravcu.

h
 74

Smicanje
Оптерећење, напон и деформација при смицању
Opterećenje
Smicanje izazivaju poprečne – transverzalne sile, odnosno dve paralelne
sile suprotnog smera.

Napon
Ako je površina poprečnog preseka mala, smatra se
da je napon nepromenljiv po celoj površini preseka
A. Pošto sila deluje samo u ravni preseka, javlja se
samo tangentni napon:

𝑭
𝝉=
𝑨
Deformacije
Pri smicanju dolazi do klizanja slojeva tela u
smeru dejstva sile. Deformacija se naziva
ugao klizanja (γ – gama).

Veza napona i deformacije

Za smicanje važi nešto izmenjen oblik Hukovog zakona:

𝝉 = 𝑮𝜸
G je moduo klizanja, koji se određuje po formuli: G=E/2(1+μ), μ je Poasonov broj, tako da je za većinu
metala, G=0,375E, dakle za čelik oko 0,75x1011Pa.

Primeri smicanja iz prakse

Najčešći praktični zadaci vezani za smicanje su:

1. određivanje potrebne sile za odsecanje, probijanje ili prosecanja lima

2. dimenzionisanje ili provera napona smicanja u mašinskim
elementima za spajanje (klin, zakovica, zavrtanj, zavareni
spoj)
3. U ova slučaja, prvo se mora odrediti površina po kojoj se
vrši smicanja:
- Kod zakovica i poprečno opterećenih zavrtanja površina
smicanja je krug, pa je A=πd2/4.
 75

- Ako ima više presečnih linija, površina se

umnožava A=2πd2/4.

- Ako je veza ostvarena sa više (n) zakovica ili zavrtanja,

površina smicanja dobija se množenjem sa brojem
zakovica (zavrtanja) A=nA1.

- Pri odsecanju površina će biti pravougaonik, čija je jedna

strana debljina lima, a druga dužina reza A=δL.

- Pri probijanju i prosecanju, površina smicanja je

omotač valjka A= πdδ.

- Sličan slučaj je kod klina i glave zavrtnja ili zakovice A=dπh

Određivanje potrebne sile za odsecanje

Potrebna sila zavisi od čvrstoće materijala. Materijal je manje otporan na smicanje nego na zatezanje,
pa je čvrstoća na smicanje: 𝝉𝑴 = 𝟎, 𝟖𝝈𝑴 .

Kako je F=Aτ, minimalna sila za odsecanje biće:

𝑭𝒎𝒊𝒏 = 𝑨𝝉𝑴
primer: Kolika je sila potrebna da se probije otvor prečnika d=50mm u limu od čelika Č.0362 debljine
δ=20mm?
 76

Prema tabeli zatezna čvrstoća datog čelika je 400N/mm2. Čvrstoća na smicanje τM biće
0,8x400=320N/mm2.
𝑵
𝑭𝒎𝒊𝒏 = 𝑨 = 𝝅𝒅𝜹𝝉𝑴 = 𝝅 ∙ 𝟓𝟎𝒎𝒎 ∙ 𝟐𝟎𝒎𝒎 ∙ 𝟑𝟐𝟎 = 𝟏⁡𝑴𝑵
𝒎𝒎𝟐

Dimenzionisanje delova napregnutih na smicanje

Kako i kod zatezanja dimenzionisanje se vrši prema dozvoljenom naponu: 𝝉 ≤ 𝝉𝒅 i zasniva se na

određivanju najmanje moguće površine smicana. Kako je A=F/τ, osnovni obrazac za dimenzionisanje
biće:

𝑭
𝑨≥
𝝉𝒅
Dozvoljeni napon smicanja je manji od dozvoljenog napona zatezanja:
𝝈𝑻
𝝉𝒅 = ⁡𝟎, 𝟖
𝑺
σT – granica tečenja materijala
S – stepen sigurnosti
primer 1: Dva poprečnom silom F=50kN opterećena lima od čelika 0362 moraju se spojiti sa
n=8 zakovica. Odrediti prečnik zakovica, ako je stepen sigurnosti S=2,5.

𝑭 𝒏𝝅𝒅𝟐 𝑭 𝟒𝑭
𝒏𝑨 ≥ ⟹ ≥ ⟹𝒅≥√
𝝉𝒅 𝟒 𝝉𝒅 𝒏𝝅𝝉𝒅

Prema tabeli, granica tečenja čelika Č.0362 je 250N/mm2, pa je dozvoljeni napon smicanja:
𝑵
𝝉𝒅 = ⁡𝟎, 𝟖 ∙ 𝟐𝟓𝟎 = 𝟐𝟎𝟎 𝒎𝒎𝟐. Sledi:

𝟒 ∙ 𝟓𝟎𝟎𝟎𝟎𝑵
𝒅≥√ ⟹ 𝒅 ≥ 𝟔, 𝟑𝒎𝒎
𝑵
𝟖𝝅 ∙ 𝟐𝟎𝟎
𝒎𝒎𝟐

Usvaja se prečnik zakovice d=8mm.

primer 2: Odredi visinu glave klina prečnika d=50mm, ako je sila F=100kN.
Dozvoljeni naon smicanja τd=60MPa.
𝑭 𝑭 𝑭 𝟏𝟎𝟎𝟎𝟎𝟎𝑵
𝑨≥ 𝝅𝒅𝒉 ⟹ 𝒉 ≥ ⟹𝒉≥ ⟹ 𝒉 ≥ 𝟏𝟎, 𝟔𝟏𝒎𝒎
𝝉𝒅 𝝉𝒅 𝝅𝒅𝝉𝒅 𝑵
𝝅 ∙ 𝟓𝟎𝒎𝒎 ∙ 𝟔𝟎
𝒎𝒎𝟐
Usvaja se h=12mm.
 77

Primeri zadataka iz smicanja

1. Da li ekser od čelika 1630 prečnika 2mm, ukucan u zid, može držati težine 200N, ako je
stepen sigurnosti S=2?
2. Ploča težine 1kN pričvršćena je za vertikalan zid sa četiri zavrtnja. Odrediti prečnik zavrtnja
ako je dozvoljeni napon materijala vijka τd=20MPa.

3. Kolika dužina lima, debljine 10mm, može biti isečena hidrauličkim makazama na koje deluje
sila od 5MN, ako je τM=70MPa?
4. Sa koliko zakivaka prečnika d=10mm je potrebno pričvrstiti spoj na slici ako je F=200kN i
τd=50MPa?
5. Dva lima, opterećena silom , kao na slici povezana su sa tri jednake zakovice.
Dimenzionisati zakovice na smicanje, ako je dozvoljeni napon smicanja za materijala
zakovica τd=10MPa.

6. Uz pomoć prese, iz lima debljine 2mm iseca se krug prečnika 40mm. Odrediti potrebnu silu
na presi ako je čvrstoća na smicanje τM=300MPa.
 78

Uvijanje
Opterećenje, napon i deformacija kod uvijanja
Opterećenje
Uvijanje izaziva jedan ili više spregovi sila u ravni normalnoj na ravan poprečnog preseka tela.
Momenti tih spregova nazivaju se i obrtni momenti, pošto teže da izazovu obrtanje tela. Uvijanje
ćemo objasniti na primeru štapova kružnog preseka.

Slično kao kod momenta savijanja, može se

nacrtati dijagram momenata uvijanja nosača.
Pozitivan smer momenata je smer suprotan
smeru kazaljke na satu, ako se gleda u pravcu
ose, prema telu.

Primer: Vratilo dobija pogon M1 = 5kNm, a prosleđuje, na

jednu stranu M2 = 2kNm, a na drugu M3 = 3kNm. Nacrtati
dijagram momenta uvijanja vratila.
 79

Napon
Pošto je opterećenje isključivo u ravni poprečnog
preseka, kod uvijanja će se javiti isključivo poprečni
– tangentni napon. Za razliku od smicanja, napon
nije jednak u svakoj tački preseka, već raste od
centra (gde je jednak nuli) do obima (gde je
maksimalan).

Napon na rastojanju ρ od centra, određuje se po

formuli:

𝑴𝒖
𝝉= 𝝆
𝑰𝑶
gde je Mu moment uvijanja u posmatranom preseku, a IO polarni
𝜋𝑑 4
moment inercije (za krug 𝐼𝑜 = 32
).

𝐼𝑂 𝜋𝑑 3
Najveći napon uvijanja je za ρ = r. Kako je otporni moment 𝑊𝑂 = 𝑟
⁡ (za krug 𝑊𝑂 = 16
), maksimalni
tangencijalni napon uvijanja biće:

𝑴𝒖 𝑴𝒖 𝑴𝒖
𝝉𝒎𝒂𝒙 = 𝒓= =
𝑰𝑶 𝑰𝑶 𝑾𝑶
𝒓
Deformacije
Deformacija štapa je definisanja uglom klizanja (γ –
gama), odnosno uglom uvijanja

𝜸𝑳
𝝋=
𝒓
(Dužina luka: 𝐴′ 𝐴′′ = 𝑟𝜑 = 𝐿𝛾).

Deformacija uvijanjem često se izražava po jedinici

dužine štapa [°/m], odnosno 𝝋/𝑳.

Za uvijanje važi Hukov zakon kao za smicanje:

𝝉 = 𝑮𝜸
G je moduo klizanja, za čelik oko 0,75x1011Pa.

Iz izraza za napon i ugao uvijanja i Hukovog zakona, dobija se obrazac za izračunavanje ugla uvijanja:

𝟏𝟖𝟎° 𝑴𝒖 ∙ 𝑳
𝝋[°] =
𝝅 𝑰𝑶 ∙ 𝑮
 80

Dimenzionisanje vratila
Najznačajniji mašinski elementi
napregnuti na uvijanje su vratila.

Vratila se dimenzionišu:

1. prema dozvoljenom naponu

uvijanja i
2. prema dozvoljenoj deformaciji
(relativnom uglu uvijanja).

Dimenzionisanje vratila prema

dozvoljenom naponu

𝑴𝒖
𝝉𝒎𝒂𝒙 = ≤ 𝝉𝒅
𝑾𝑶
𝜋𝑑 3
Kako je 𝑊𝑂 = 16
, dobija se obrazac za
određivanje prečnika vratila:

𝟑 𝑴𝒖
𝒅 ≥ 𝟏, 𝟕𝟐𝟏⁡√
𝝉𝒅

Usvaja se prva veća standardna vrednost prečnika.

Dozvoljeni napon uvijanja dobija deljenjem čvrstoće materijala na uvijanje, koja iznosi oko 60%
zatezne čvrstoće, sa stepenom sigurnosti:

𝟎, 𝟔𝝈𝑴
𝝉𝒅 =
𝑺
Dobija se izraz za određivanje prečnika vratila:

𝟑 𝑴𝒖 𝑺
𝒅 ≥ 𝟏, 𝟕𝟐𝟏⁡√
𝟎, 𝟔𝝈𝑴

(zatezne čvrstoće nekih materijala nalaze se u tabeli na strani 9)

Dimenzionisanje vratila prema dozvoljenoj deformaciji

Za maksimalnu dozvoljenu deformaciju uzima se relativni ugao uvijanja od 1/4 [°/m]. Iz obrasca za
ugao 𝜑, a za modul klizanja čelika od G=0,75x1011Pa, dobija se obrazac za određivanje prečnika
vratila:

𝟒
𝒅[𝒎𝒎] ≥ 𝟕, 𝟒𝟕𝟏 √𝑴𝒖 [𝑵𝒎]
Usvaja se prva veća standardna vrednost.
 81

Primeri zadataka iz uvijanja

1. Odredi najveći napon i ugao uvijanja čeličnog vratila prečnika d, dužine L, u preseku
koji je opterećen momentom uvijanja Mu.

d [mm] 50 100 80 75 120

L [m] 0,4 0,6 0,5 0,8 1
Mu [Nm] 200 400 800 600 1000

2. Dimenzionisati vratilo dužine 0,6m, prema dozvoljenom naponu i uglu uvijanja, ako
je dat dozvoljeni napon τd i moment uvijanja Mu.

τd [MPa] 25 30 35 40 45
Mu [Nm] 150 250 350 400 450

3. Odredi prečnik vratila od čelika, opterećenog momentom uvijanja od 500Nm, od

materijala zadatog u tabeli, ako je stepen sigurnosti S

materijal: ASTM A514 AISI 302 Č.1630 Č.0362 gvožđe 4,5%C

S 3 2,5 3,5 2 2,8

Rešenja primera iz prve kolone:

𝑴𝒖 𝑴𝒖 𝟏𝟔∙𝟐𝟎𝟎𝟎𝟎𝟎𝑵𝒎𝒎 𝑵
1. 𝝉𝒎𝒂𝒙 = = 𝝅𝒅𝟑
= = 𝟖, 𝟏𝟓
𝑾𝑶 𝝅∙𝟓𝟎𝟑 𝒎𝒎𝟑 𝒎𝒎𝟐
𝟏𝟔

𝟏𝟖𝟎° 𝑴𝒖 ∙ 𝑳 𝟏𝟖𝟎° 𝟐𝟎𝟎𝑵𝒎 ∙ 𝟎, 𝟒𝒎

𝝋[°] = = 𝝋[°] = = 𝟎, 𝟎𝟎𝟎𝟒°
𝝅 𝑰𝑶 ∙ 𝑮 𝝅 𝝅 ∙ 𝟎, 𝟎𝟓𝟒 𝒎𝟒 𝟏𝟏 𝑵
∙ 𝟎, 𝟕𝟓 ∙ 𝟏𝟎
𝟑𝟐 𝒎𝟐

𝟑 𝑴𝒖 𝟑 𝟏𝟓𝟎𝟎𝟎𝟎𝑵𝒎𝒎
2. 𝒅 ≥ 𝟏, 𝟕𝟐𝟏⁡ √ ≥ 𝟏, 𝟕𝟐𝟏⁡ √ 𝑵 ≥ 𝟑𝟏, 𝟐𝟕𝒎𝒎
𝝉𝒅 𝟐𝟓
𝒎𝒎𝟐

𝟒 𝟒
𝒅[𝒎𝒎] ≥ 𝟕, 𝟒𝟕𝟏 √𝑴𝒖 [𝑵𝒎] ≥ 𝟕, 𝟒𝟕𝟏 √𝟏𝟓𝟎 ≥ 𝟐𝟔, 𝟏𝟓𝒎𝒎

Usvaja se veća vrednost: d = 35 mm

3. Vrednost zatezne čvrstoće datog materijala je σM =760 N/mm2.

𝟑 𝑴𝒖 𝑺 𝟑 𝟓𝟎𝟎𝟎𝟎𝟎𝑵𝒎𝒎 ∙ 𝟑
𝒅 ≥ 𝟏, 𝟕𝟐𝟏⁡ √ ≥ 𝟏, 𝟕𝟐𝟏⁡ √ ≥ 𝟏𝟏, 𝟖𝟖𝒎𝒎
𝟎, 𝟔𝝈𝑴 𝑵
𝟎, 𝟔 ∙ 𝟕𝟔𝟎
𝒎𝒎𝟐

Usvaja se d = 15 mm
 82

Savijanje
Vrste savijanja
Savijanje može biti čisto i savijanje silama.

Čisto savijanje izazivaju spregovi (momenti) u ravni osnog preseka tela, odnosno momenti savijanja, a
savijanje silama je izazvano poprečnim (transverzalnim) silama, ili kombinovanim dejstvom
transverzalnih sila i momenata savijanja. Savijanje se, dakle, javlja u svim presecima nosača u kojima
moment savijanja nije jednak nuli.

Primeri чisтog savijanja

1. Kada spregovi momenaтa M i -M delуjу na krajevima grede, у svim preseцima posтoji samo
momenт savijanja.
 83

2. deo grede između prepusta napregnut je samo na savijanje

3. Konzola opterećena samo momentom

izaziva čisto savijanje, jer je jedina
reakcija moment uklještenja.

Primeri savijanja silama

Kod savijanja silama, moment savijanja je
različito raspoređen duž nosača, ali se u svakom preseku može odrediti pomoću dijagrama. Naravno,
najvažnije je mesto najvećeg opterećenja, odnosno „opasan presek“ u kome je moment savijanja
najveći.

Pored savijanja, javlja se i naprezanje na smicanje od

transverzalnih sila. Međutim, za većinu primera iz prakse,
smicanje (i aksijalno naprezanje, ako postoji) ima značajno
manji uticaj nego savijanje, pa se može zanemariti, odnosno
„pokriti“ stepenom sigurnosti.
 84

Напон и деформација при савијању

Površina tela koja nije

opterećena, a time ni
deformisana naziva se
neutralna površina.
Zavisno od smera
momenta, vlakna iznad
neutralne površine su
pritisnuta, a ispod
zategnuta, ili obrnuto.
Presek neutralne površi i
ravni savijanja je neutralna
(elastična) linija. Na slici je to osa z. Osa x se naziva neutralna osa. Neutralna osa „odvaja“ delove
preseka napregnuta na zatezanje i pritisak. Neutralna linija prolazi kroz težište preseka. U većini
slučajeva nalazi se na sredini debljine nosača.

Naprezanje, a time i deformacija rastu što se više udaljavamo od neutralne površine. Očigledno je da
napon nije isti u svim tačkama preseka i da je najveći na gornjoj i donjoj površini nosača.
 85

Kako se radi o zatezanju i pritisku, usled savijanja nastaju normalni naponi σ. Napon raste što se više
udaljavamo od neutralne ose x, odnosno težišta preseka. Tačna vrednost napona na rastojanju y od
neutralne ose određuje se po formuli:

𝑴𝒔
𝝈= 𝒚
𝑰𝒙
Ms – moment savijanja u prikazanom preseku

Ix – aksijalni moment inercije za neutralnu osu

y – rastojanje od neutralne ose

Mesto najvećeg naprezanja je u najudaljenijim

tačkama od neutralne ose, odnosno na površini
nosača, gde vlada maksimalni napon:

𝑴𝒔 𝑴𝒔
𝝈𝒎𝒂𝒙 = 𝒚𝒎𝒂𝒙 =
𝑰𝒙 𝑰𝒙
𝒚𝒎𝒂𝒙
𝑴𝒔
⁡𝝈𝒎𝒂𝒙 =
𝑾𝒙
Wx – otporni moment za neutralnu osu

primer: Odredi maksimalni napon u pravougaonom preseku grede, dimenzija 100x300mm, izloženom
momentu savijanja Ms = 60KNm; odredi vrednost napona savijanja na 100mm ispod površine grede.

Koliki bi bio maksimalni napon ako je nosač napravljen od I34 (U30) profila?
𝑏ℎ 2 100∙3002 𝑚𝑚3
Aksijalni otporni moment: 𝑊𝑥 = = = 1500000𝑚𝑚3
6 6

𝑀𝑠 60000000𝑁𝑚𝑚 𝑁
𝜎𝑚𝑎𝑥 = = 3
= 40
𝑊𝑥 1500000𝑚𝑚 𝑚𝑚2
 86

𝑏ℎ 3 100∙3003 𝑚𝑚4
Aksijalni moment inercije pravougaonika: 𝐼𝑥 = 12
= 12
= 225000000𝑚𝑚4 ; rastojanje od
težišta y = 150 – 100 = 50 mm.
𝑀𝑠 60000000𝑁𝑚𝑚 𝑁
𝜎= 𝑦= 50𝑚𝑚 = 13,33
𝐼𝑥 225000000𝑚𝑚 4 𝑚𝑚2
Otporni momenti I i U profila (prema tablici u prilogu): WxI34 = 923000 mm3; WxUI40 = 535000 mm3
𝑀𝑠 60000000𝑁𝑚𝑚 𝑁
𝜎𝑚𝑎𝑥 = = = 65
𝑊𝑥 923000𝑚𝑚3 𝑚𝑚2
𝑀𝑠 60000000𝑁𝑚𝑚 𝑁
𝜎𝑚𝑎𝑥 = = 3
= 112,15
𝑊𝑥 535000𝑚𝑚 𝑚𝑚2

Proračun nosača napregnutih na savijanje

Najvažniji zadaci pri proračunu nosača napregnutih na savijanje su:

1. Određivane nosivosti, odnosno opterećenja (koncentrisane, ili kontinualne sile i momenata)

koji mogu delovati na nosač datog oblika i dimenzija, od poznatog materijala;
2. Određivanje materijala od koga će se nosač praviti i
3. dimenzionisanje, odnosno određivanje dimenzija poprečnog preseka nosača za dato
opterečenje

Određivanje nosivosti
Odrediti nosivost praktično znači odrediti moment savijanja u opasnom preseku: 𝑀𝑠 = 𝜎𝑑 𝑊𝑥 , a
zatim silu koja je izazvala taj moment savijanja. Dozvoljeni napon 𝜎𝑑 dobija se deljenjem
merodavne karakteristike materijala (granica tečenja, zatezna čvrstoća itd) sa stepenom
𝜎
sigurnosti: 𝜎𝑑 = 𝑆𝑇 .

primer: odredi nosivost konzole dužine 1m opterećene

silom na kraju, ako je poprečni presek krug prečnika
𝑁
100mm, a dozvoljeni napon 𝜎𝑑 = 100 𝑚𝑚2 . Kolika će biti
nosivost, za isto opterećenje konzole od 2 I10 profila?
Opasan presek je mesto uklještenja, gde deluje moment
uklještenja
𝑀𝐴 = 𝐹𝐿 = 𝐹 ∙ 1𝑚
𝜋 𝑁 𝜋
𝑀𝐴 = 𝜎𝑑 𝑊𝑥 = 𝜎𝑑 16 𝑑 3 ; 𝐹 ∙ 1000𝑚𝑚 = 100 𝑚𝑚2 16 1003 𝑚𝑚3; 𝐹 = 1963,5𝑁

Za I10: Wx = 34200mm3; za dvostruki Wx2 = 68400 mm3.

𝑁
𝐹 ∙ 1000𝑚𝑚 = 100 𝑚𝑚2 ∙ 68400𝑚𝑚3 ; 𝐹 = 6840𝑁
 87

Izbor materijala
Materijal se bira tako što se odredi najmanja moguća merodavna karakteristika (obično granica
𝑀
tečenja) u zavisnosti od stepena sigurnosti, opterećenja, oblika i dimenzija nosača: 𝜎𝑇 = 𝑆𝜎𝑑 = 𝑆 𝑊𝑠 .
𝑥
Zatim se iz tablica izabere materijal sa većom granicom tečenja.
primer: Odrediti materijal proste grede sa slike, ako je
stepen sigurnosti S = 2, a presek grede:

a) kvadrat stranice 100mm

b) polukrug prečnika 150mm
c) dvostruki U12 profil

Kako je grede simetrično opterećena, otpori oslonaca su FA = FB = 20kN.

Opasan presek je u tački C, pa je moment u toj tački 𝑀𝑠𝑚𝑎𝑥 = 20𝑘𝑁 ∙ 1𝑚 = 20𝑘𝑁𝑚

𝑎3 1003 𝑚𝑚3 𝑀 20000000𝑁𝑚𝑚
a) 𝑊𝑥 = = = 166667𝑚𝑚3; 𝜎𝑇 = 𝑆 𝑊𝑠 = 2 ;
6 6 𝑥 166667𝑚𝑚3
𝑁
𝜎𝑇 = 240 𝑚𝑚2 ; usvaja se prvi čelik iz tablice koji zadovoljava – Č.0545
𝑀 20000000𝑁𝑚𝑚
b) 𝑊𝑥 = 0,191𝑟 3 = 0,191 ∙ 753 𝑚𝑚3 = 80578𝑚𝑚3 ; 𝜎𝑇 = 𝑆 𝑊𝑠 = 2 ;
𝑥 80578𝑚𝑚3
𝑁
𝜎𝑇 = 497 𝑚𝑚2 ; usvaja se Č.4732
𝑀 20000000𝑁𝑚𝑚
c) 𝑊𝑥 = 2 ∙ 54700𝑚𝑚3 = 109400𝑚𝑚3 ; 𝜎𝑇 = 𝑆 𝑊𝑠 = 2 ;
𝑥 109400𝑚𝑚3
𝑁
𝜎𝑇 = 366 ; usvaja se Č.1530.
𝑚𝑚2

Dimenzionisanje nosača opterećenih na savijanje

Dimenzionisanje nosača podrazumeva određivanje dimenzija poznatog poprečnog
preseka (krug, kvadrat, I profil itd). Postupak se sastoji u sledećem:
𝜎𝑇
1. Ako nije zadat, određuje se dozvoljeni napon savijanja: 𝜎𝑑 = .
𝑆
2. Određuje se maksimalni moment savijanja (Msmax), odnosno moment u opasnom
preseku, najčešće pomoću dijagrama savijanja.
3. Minimalni dozvoljeni aksijalni otporni moment za neutralnu osu mora biti:
𝑀𝑠𝑚𝑎𝑥
𝑊𝑥𝑚𝑖𝑛 = ; ako se radi o geometrijskom obliku, iz obrasca za otporni moment,
𝜎𝑑
određuje se minimalna vrednost dimenzije preseka (prečnik, stranica kvadrata itd)
𝜋𝑑3 𝑀𝑠𝑚𝑎𝑥
Na primer, za kružni presek: ≥
16 𝜎𝑑

𝟑 𝑴𝒔𝒎𝒂𝒙
𝒅 ≥ 𝟏, 𝟕𝟐√
𝝈𝒅
𝜋𝑎3 𝑀𝑠𝑚𝑎𝑥
Slično, za kvadratni presek: ≥
6 𝜎𝑑
𝟑 𝑴𝒔𝒎𝒂𝒙
𝒂 ≥ 𝟏, 𝟖𝟐 √ ;
𝝈𝒅
4.⁡usvaja se prva veća standardna vrednost dimenzija standardnog oblika ili profila.
 88

primer: dimenzionisati prikazanu gredu, ako je:

a) kružnog preseka
b) pravougaonog preseka h=2b
c) I profila
d) U profila
Greda je od Č.0645, a stepen sigurnosti S=2
Dozvoljeni napon je:
𝑁
𝜎𝑇 320 𝑚𝑚2 𝑁
𝜎𝑑 = = = 160
𝑆 2 𝑚𝑚2
Kako je opterećenje simetrično, to će otpori
oslonaca biti jednaki, po 10kNm, a mesto
maksimalnog momenta na sredini grede, u
tački C . Maksimalni moment se može
izračunati kao zbir momenata svih sila levo od tačke C:
𝑀𝑠𝑚𝑎𝑥 = 10𝑘𝑁 ∙ 1𝑚 − 10𝑘𝑁 ∙ 0,5𝑚 = 5𝑘𝑁𝑚
3 𝑀𝑠𝑚𝑎𝑥 5000000𝑁𝑚𝑚
a) 𝑑 ≥ 1,72 √ ≥ 1,72 3√ 𝑁 ≥ 51,18𝑚𝑚; usvaja se d = 60mm
𝜎𝑑 160
𝑚𝑚2
𝑏ℎ 3 𝑏(2𝑏)3 8𝑏3 2𝑏3
b) za pravougaonik h=2b: 𝑊𝑥 = = = =
12 12 12 3

𝑀𝑠𝑚𝑎𝑥 2𝑏3 𝑀𝑠𝑚𝑎𝑥 3 3𝑀𝑠𝑚𝑎𝑥 3 3 ∙ 5000000𝑁𝑚𝑚

𝑊𝑥 ≥ ⟹ ≥ ⟹𝑏≥ √ ⟹𝑏≥ √
𝜎𝑑 3 𝜎𝑑 2𝜎𝑑 𝑁
2 ∙ 160
𝑚𝑚2

𝑏 ≥ 16,75𝑚𝑚; usvaja se b=20mm; h=40mm

𝑀𝑠𝑚𝑎𝑥 5000000𝑁𝑚𝑚
c) 𝑊𝑥 ≥ ≥ 𝑁 ≥ 31250𝑚𝑚3 ; usvaja se profil I10
𝜎𝑑 160
𝑚𝑚2

d) Za 𝑊𝑥 ≥ 31250𝑚𝑚3 usvaja se U10.

Primeri zadataka iz savijanja

𝑁
1. Za grede i konzole iz zadatka 2 (str. 34 i 35.) dozvoljeni napon savijanja je 𝜎𝑑 = 100 𝑚𝑚2 .
Dimenzionisati gredu (konzolu) ako je:
a. kružnog preseka
b. presek je čelični I profil
c. presek je dvostruki U profil
2. U sva tri slučaja, odrediti napon u tački B.
3. Za stepen sigurnosti S=2, odrediti od kog bi materijala greda mogla da se napravi, tako da
bude polukružnog preseka, prečnika d=150mm
 89

Prilog: Mehaničke karakteristike nekih

čelika
STATIČKE KARAKTERISTIKE MATERIJALA
Oznaka
Zatezna čvrstoća, Rm Napon tečenja, Re
materijala 2
N/mm N/mm2
d=16mm 16…40 40…100
Č.0270 340…420 210 200 190
Konstrukcioni

Č.0370 370…430 240 230 220

čelik

Č.0460 420…500 260 250 240

Č.0545 500…600 300 290 280
Č.0645 600…700 340 330 320
Č.0745 700…850 370 360 350
d=16mm 16…40 40…100
Č.1330 550…700 500…630 - 360 300 -
Č.1530 710…860 670…820 630…780 490 420 380
Poboljšani

Č.1730 850…1000 800…950 750…900 580 500 460

čelik

Č.3130 900…1100 800…950 700…850 650 550 450

Č.4130 900…1100 800…950 700…850 700 600 470
Č.4732 1100…1300 1000…1200 900…1100 900 780 650
Č.5431 1200…1400 1100…1300 1000…1200 1000 900 800
d=11mm d=30mm d=63mm d=11mm d=30mm d=63mm
Cementirani

Č.1120 650…800 500…650 400 300

Č.1220 750…900 600…800
čelik

450 360
Č.4320 900…1200 800…1100 650…950 650 600 450
Č.4721 1150…1450 1100…1400 1000…1300 850 800 700
Č.5421 1250…1500 1200…1450 1100…1350 850 800 700

Modul elastičnosti E (N/mm)2

Čelik (2,1…2,2)·105
 90

Prilog: tablice I i U profila

 91

Prilog: Domaći zadaci

Prvi domaći zadatak
1. Za nosač od čelika na skici:
a) Odredi otpore oslonaca
b) Nacrtaj statičke dijagrame aksijalnih i transverzalnih sila i momenta savijanja
c) Odredi opasan presek i maksimalni moment savijanja

Бр. F1 (kN) F2(kN) q(kN/m) M(kNm) α(°) a (m) b (m)

1. 1 2 2 3 60 2 6
2. 2 2 3 4 30 1 4
3. 3 2 2 3 45 3 8
4. 4 2 2 6 60 1 4
5. 5 2 3 4 45 2 6
6. 5 4 2 2 30 3 8
7. 4 4 6 2 60 2 4
8. 3 4 3 4 30 1 4
9. 2 2 3 4 45 3 6
10. 1 4 2 6 60 1 4
11. 1 3 3 4 45 2 6
12. 2 3 2 2 30 3 8
13. 3 3 2 8 60 2 6
14. 4 3 3 4 30 1 6
15. 5 3 4 6 45 3 6
16. 2 2 2 6 60 1 4
17. 4 3 3 4 45 2 6
18. 3 4 4 2 30 3 4
19. 2 3 2 2 60 2 6
20. 1 2 3 4 30 1 6
21. 2 3 2 2 45 3 8
22. 3 3 2 6 60 1 4
23. 4 4 3 4 45 2 6
24. 5 4 2 4 30 3 8
25. 5 4 2 5 60 1 4
26. 4 2 3 4 45 3 8
27. 3 2 4 3 30 1 4
28. 2 3 2 2 45 1 4
29. 4 3 3 6 60 1 6
30. 3 3 4 3 45 2 6
 92

Drugi domaći zadatak

Odredi položaj težišta složene ravne figure i složene linije koja predstavlja konturu date
figure; broj zadatka je AB
A=0 - e=2 cm A=1 - e=2,5 cm A=2 - e=3 cm A=3 - e=3,5 cm

B= (1) (2) (3)