ФАКУЛТЕТ ЗА ДИПЛОМАТИЈУ И БЕЗБЕДНОСТ

ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ

Предмет:

Основи дипломатије

ВИНСТОН ЧЕРЧИЛ У ДИПЛОМАТИЈИ

СЕМИНАРСКИ РАД

Meнтор: Aутор:

Doц. Др Данијела Бјеља Дејан Гојсовић 096/2020

-Београд 2020-
 САДРЖАЈ

1. УВОД …………………………………………………………………………… 2-3

2. МЛАДИ ПОЛИТИЧАР…………………………………………………………

3. МИНИСТАРСКИ КАБИНЕТ...........................................................................

4. НОВИ УСПОН.................................................................................................

5. ИЗМЕЂУ ДВА РАТА......................................................................................

6. РАТНИ ПРЕМИЈЕР.........................................................................................

6.1 Окупација Норвешке луке..................................................................

6.2 Премијер на снази...........................................................................

6.3 Односи са Рузвелтом........................................................................

6.4 Утицај у Европи и Азији...................................................................

7. ЗАКЉУЧАК............................................................................................

8.ЛИТЕРАТУРА..........................................................................................

1
 УВОД

Британски политичар и премијер Уједињеног краљевства у два мандата од

1940. до 1945. и од 1951. до 1955. Године, Черчил је такође био официр у
Британској војсци, не-академски историчар, писац и сликар. Добио је
Нобелову награду за књижевност 1953. године због својих дела које је
писао током целог живота. Први је од само осам људи који су постали
почасни грађани САД. За педесет година на високој политичкој сцени,
Черчил је одржао бројне политичке и министарске положаје. Пре Првог
светског рата, радио је као председник Одбора за трговину, министар
унутрашњих послова, и први лорд адмиралитета као део Аксвитове
либералске владе. За време рата био је на дужности првог лорда
адмиралитета све до катастрофалне Галипољске операције која је
проузроковала његов одлазак из владе. Тада је на кратко наставио
активну војну службу на Западном фронту као командант 6. батаљона
Краљевских шкотских фисилира. Вратио се у владу као министар
муниције, државни секретара за рат и државног секретара за
ваздухопловство. Од 1921. до 1922. Черчил је био државни секретар за
колоније, затим канцелар благајне у Болдвиновој конзервативној влади
1924-1929. Као канцелар благајне начинио је контроверзан потез
враћањен фунте стерлинга 1925. на златни стандард у свом предратном
паритету, што многи сматрају као стварање дефлацијској притиска на
привреду Уједињеног Краљевства. Контроверзни потези су били и његово
противљење повећању самоуправе за Индију и супротстављање
абдикацији Едварда VIII 1936. Ван дужности и у политичкој "дивљини"
током 1930-их, Черчил је био предводник у упозоравању на опасност од
нацистичке Немачке и заступник кампање за поновно наоружавање. На
почетку Другог светског рата, био је поново именован за првог лорда
адмиралитета. Након оставке Невила Чемберлена 10. маја 1940, Черчил је
постао премијер. Његово упорно одбијање да размишља о капитулацији је
послужио као инспирација за британски отпор, нарочито током тешких

2
првих дана рата, када су Британска империја и Комонвелт остали
усамљени у активном супротстављању Адолфу Хитлеру. Черчил је
посебно познат по својим говорима и радио емисијама, које су помогле да
инспиришу британски народ. Предводио је Уједињено Краљевство као
премијер све док победа над нацистичком Немачком није била
осигурана.Након што је Конзервативна партија изгубила изборе 1945,
постао је лидер опозиције лабуристичкој влади. Јавно је упозоравао о
"гвозденој завеси" због совјетског утицаја у Европи и промовисао је
европско јединство. После победе на изборима из 1951. године, Черчил је
поново постао премијер. Његов други термин је преокупиран спољним
проблемима, укључујући Малајски грађански рат, устанак Мау-Мау,
Корејски рат и државни удар у Ирану уз британску подршку. Черчил се
повукао након што је претрпео мождани удар 1955. Након његове смрти у
деведесетој години 1965, Елизабета II му је доделила част на државну
сахрану, која је била један од највећих скупова светских државника у
историји. Изабран је за највећег Британца свих времена у анкети из 2002.
године.

МЛАДИ ПОЛИТИЧАР

С озбиром на то да је био син успешног политичара, није било изненађење

када је млади Черчил одлучио да се политички ангажује. Прве политичке
наступе имао је 1890. године као говорник на скуповима Конзервативаца.
Било је приметно да је у раним годинама своје политичке каријере и
касније средином двадесетих година 20. века често користио политички
слоган свог оца о „Торијевској демократији“. Многи су сматрали да је
Черчил на почетку своје политичке каријере био опседнут жељом да
настави политичке битке свог оца од пре петнест година.

3
Године 1899. био је један од потенцијалних кандидата за представника
града Олдхема. Један од дотадашња два представника града у
Парламенту је преминуо, а други је био лошег здравља због чега је
замољен да да оставку на ту функцију како би оба представника била
истовремено изабрана. У веома занимљивој и бурној предизборној
кампањи Черчил је направио неколико грешака због којих је са малом
разликом изгубио од свог противкандидата али то није оставило трајније
последице на његову политичку каријеру. После неуспеха на изборима
Черчил је постао ратни дописник у Другом бурском рату између Британаца
и Холандских досељеника у Јужној Африци који су се називали
Африканерима. Био је заробљен од стране Бура али је успео да побегне и
да пређе границу са Мозамбиком. Брзо се вратио у Јужну Африку где се
придружио Јужноафричкој коњичкој регименти са којом је учествовао у
неколико бруталних и крвавих битака. Због храбрости коју је показао у
овим биткама био је предложен за одликовање Викторијин крст али је
Хорејшио Киченер ставио вето на овај предлог. ерчил се касније вратио у
Олдхем и искористио стечени публицитет да се кандидује за место у
парламенту и буде изабран на општим изборима 1900. године. То је био
успешан почетак његове политичке каријере дуге шездесет две године као
представника у Доњем дому парламента од 1900. до 1922. године и од
1924. до 1964. године. Био је политички активан чак и у кратком периоду у
којем није био посланик у Доњем дому. Иако је на почетку своје политичке
каријере био члан Конзервативне странке 1904. је због свог противљења
заштитном опорезивању морао да пређе у Либералну странку.Дванаест
година раније успео је из трећег покушаја да упише Краљевску војну
академију и касније дипломира као осми у класи. Био је распоређен у 4.
хусарској коњичкој регименти. 1895. године пре него што ће његова
регимента бити послата у Индију. Учествовао је као војни посматрач на
страни шпанске војске у борби против побуњеника на Куби и обављао
посао ратног извештача у бици код Омдурмана.

4
 МИНИСТАРСКИ КАБИНЕТ

На општим изборима 1906. године Черчил је освојио место у Манчестеру.

У Либералној влади Хенрија Кемпбела-Банермана био је на функцији
Државног подсекретара за колоније. Черчил је ускоро постао најзначајнији
члан владе изван Кабинета због чега јавност није била изненађена када га
је нови премијер Херберт Хенри Асквит 1908. године увео у Кабинет као
председника Одбора за трговину. По тадашњем закону новопостављени
министар у Кабинету је морао да прође реизбор. Черчил је изгубио своје
место у Манчестеру од конзервативца Вилијама Џојнсона-Хикса али је
ускоро освојио место на изборима у Дандију. Као председник Одбора за
трговину форсирао је радикалне социјалне реформе у координацији са
тадашњим министром финансија Дејвидом Лојд Џорџом. Године 1910.
Черчил је био постављен за Државног секретара и његова улога на овој
позицији била је донекле контроверзна. Чувена фотографија из тог
времена показује нестрпљивог Черчила који је лично предводио опсаду у
улици Сидни јануара 1911. године како вири иза угла не би ли видео
ватрени окршај између припадника Шкотске гарде и опкољених анархиста.
Његова улога у опсади изазвала је негативе реакције. одине 1911. Черчил
је постављен на положај Првог Лорда Адмиралитета на којем ће дочекати
почетак Првог светског рата. Са овог положаја подстицао је војне реформе
које су обухватале развој морнаричког ваздухопловства, тенкова и
прелазак са угља као основног погонског горива на нафту. Као Први Лорд
Адмиралитета био је идејни творац и заговорник катастрофалног
искрцавања снага Антанте код Галипоља на Дарданелима у Првом
светском рату због чега је у јавности добио надимак „галипољски касапин“.
Када је Аскет формирао коалициону владу састављену од представника
свих политичких странака конзервативци су свој улазак у владу условили
Черчиловом сменом са тренутног положаја. Следећих неколико месеци

5
Черчил је био министар без портфеља да би затим дао оставку
сматрајући да су његов потенцијал и енергија протраћени на оваквом
положају. Поново је приступио армији, иако је задржао посланичко место и
служио је неколико месеци на Западном фронту. Током овог периода
његов потчињени био је млади Арчибалд Синклер који ће касније постати
вођа Либералне партије.

НОВИ УСПОН

У децембру 1916. године Аскет је изгубио поверење и заменио га је Лојд

Џорџ. Ипак политичке прилике биле су исувише варљиве да би ризиковао
да на себе навуче бес конзервативаца тиме што би дозволио Черчилу
повратак у владу. Ипак, јула 1917. године Черчил је именован за Министра
муниције. По завршетку рата Черчил је био на положају Државног
секретара рата и Државног секретара за ваздухопловство (1919—1921). О
могућој употреби бојних отрова при гушењу побуна на територијама
бившег Османског царства под британским мандатом Черчил је написао:

„ Није ми јасна халабука која се диже око питања употребе гаса. Ми смо
дефинитивно на Мировној конференцији постигли сагласност о даљој
примени бојних отрова као метода ратовања. Ја се снажно залажем за
примену бојних отрова против дивљачких племена. Морални ефекат би
био изузетан, а број људских жртава би био сведен на минимум. Нема
потребе за коришћењем најсмртоноснијих бојних отрова: могу се
користити и бојни отрови који изазивају иритацију и мучнину и који би
ширили терор међу становништвом а чије дејство не би изазвало
трајније последице по здравље људи који су дошли у непосредан
контакт са отровом. „

6
У овом периоду (1919—1921) свестрано се залагао за смањење војног
буџета. Ипак, његова главна преокупација као Министра рата била је
савезничка интервенција у Руском грађанском рату. Черчил је заговарао
страну интервенцију тврдећи да бољшевизам треба угушити и затрети у
корену. У том циљу Черчил је успео да од разједињеног Кабинета добије
сагласност за интензивирање и продужење британског ангажовања у овом
сукобу и то противно ставовима свих важијих парламентарних група и
упркос великом противљењу енглеске радничке класе. 1920. године после
повлачења и последњег енглеског војника из Русије Черчил је
издејствовао слање наоружања Пољској која је извршила инвазију на
Украјину. 1921. године именован је за Државног секретара за колоније и
био је један од потписника Англо-ирског споразума 1921. године којим је
успостављена Ирска Слободна Држава.

ИЗМЕЂУ ДВА РАТА

У октобру 1922. године Черчил је оперисао слепо црево. По изласку из

болнице сазнао је да је влада пала и да предстоје општи избори.
Либерална партија била је ослабљена унутрашњим поделама због чега је
Черчилова предизборна кампања прошла јако лоше. Изгубио је место у
Дандију жалећи се да је истовремено изгубио и министарску позицију и
посланичко место и слепо црево. 1923. године поново се кандидовао као
представник Либералне странке за место у Лестеру и изгубио. У наредних
годину дана његови политички ставови приближили су се ставовима
Конзервативне странке иако је себе називао антисоцијалистом и
конституционистом. Две године касније на општим изборима 1924. године
изабран је да представља Епинг као конституциониста и то уз свестрану
подршку Конзервативаца. Следеће године је и формално приступио
чланству Конзервативне странке уз примедбу да :

7
 „ Свако може да промени политичку странку али да је потребна
генијалност да се то учини више пута „

Године 1924. је постављен за министра финансија у влади Стенлија

Болдвина у којој је био задужен за катастрофални повратак Уједињеног
Краљевства на Златни стандард што је изазвало дефлацију,
незапосленост и проузроковало штрајк рудара који је 1926. године
прерастао у генерални штрајк у Уједињеном Краљевству 1926.. Одлуке
које су проузроковале овакве последице инспирисале су познатог
енглеског економисту Џона Мејнарда Кејнса да напише дело Економске
последице господина Черчила у којем је изнео аргументе који су указивали
на то да ће повратак на златни стандард изазвати светску депресију.
Черчил је касније признао да је ово била најгора одлука коју је донео у
својој политичког каријери. Ипак, мора се имати у виду да Черчил није био
економиста и да се у обављању функције министра финансија у великој
мери ослањао на савете гувернера енглеске банке Монтаги Нормана.
Током генералног штрајка 1926. године забележено је да је Черчил
предложио да се против рудара штрајкача употребе митраљези. Черчил
који је истовремено био и уредник владиног листа Британска газета је у
једној расправи изнео следећи став „или ће држава сломити генерални
штрајк, или ће генерални штрајк сломити државу“. У својим изјавама
отишао је толико далеко да је чак забележено да је рекао да је фашизам
који је спроводио Бенито Мусолини у Италији учинио услугу свету
показавши му како треба да се бори против субверзивних снага сматрајући
да владајући режим треба да представља брану о коју ће се разбити талас
комунистичке револуције. Конзервативна влада је поражена на општим
изборима 1929. године. Током следеће две године Черчил се разишао са
руководством Конзервативне странке по питањима заштитног
опорезивања и индијске самоуправе. Када је Рамзи Мекдоналд формирао
Националну владу 1931. године Черчил није позван да у њој учествује.

8
У том тренутку нашао се на најнижој тачки у својој дотадашњој политичкој
каријери. У овом периоду углавном се бавио писањем и јавним иступима у
којима се жестоко противио идеји о независности Индије. Убрзо затим
његову пажњу привукао је брзи успон на власт Адолфа Хитлера у
Немачкој праћен поновним наоружавањем Немачке. Почетком тридесетих
година 20. века био је један од ретких политичара који је био свестан
опасности коју Хитлер представља због чега је инсистирао на јачању
британске одбрамбене моћи и спровођењу агресивније спољне политике.
Био је један од најжешћих критичара помирљивог става који је Невил
Чемберлен заузео у односу на Адолфа Хитлера. У исто време пружио је
свестрану подршку краљу Едварду VIII током абдикационе кризе што је
изазвало шпекулације у јавности да му је заузврат понућено да буде
премијер уколико би краљ одбио да прихвати Болдвинов савет што би
довело до распуштања владе. Ипак, до тога није дошло и Черчил се нашао
у политички непогодној и непријатној ситуацији.

РАТНИ ПРЕМИЈЕР

Окупација Норвешке луке

По избијању Другог светског рата Черчил је постављен за Првог лорда

Адмиралитета. На овој позицији био је један од најангажованијих
британских министара током тзв. „Лажног рата“ у којем су се зараћене
стране углавном сукобљавале на мору. Као Први лорд Адмиралитета
организовао је напад на немачке снаге у Норвешкој.Черчил је упркос
проглашеној неутралности Норвешке заговарао превентивну окупацију
норвешке луке Нарвик која је била кључна за транспорт гвоздене руде
ископане у рудницима Кируне у Шведској. Оклевање владе Невила

9
Чемберлена да донесе одлуку о искрцавању британских трупа у Нарвику
због страха од америчке реакције с обзиром на норвешку неутралност
омогућила је Немачкој да припреми и изведе војну операцију у којој је
окупирала Данску и Норвешку. Британске снаге су се ипак искрцале код
Нарвика и потиснуле немачке снаге из града. Међутим, како је Француска
била пред поразом, а припреме за евакуацију Британског експедиционог
корпуса у току ове трупе су повучене из Норвешке како би биле
ангажоване на одбрани британских острва и како би подржале ратне
напоре у Француској.

Премијер на снази

Упркос неуспеху операција у Норвешкој након Чемберленове оставке

1940. године Черчил је изабран за премијера и формирао је владу
састављену од представника свих политичких странака. Као одговор на
свеопшту критику на рачун владе која се односила на непостојање
конкретне министарске функције која би се бавила искључиво вођењем
рата Черчил је успоставио и одмах заузео додатну функцију Министра
рата. Одмах након тога поставио је свог доброг пријатеља и повереника,
индустријалца и новинара Лорда Бивербрука на функцију са које је
руководио целокупном ваздухопловном индустријом. Управо Бивербрукова
запањујућа пословна способност омогућила је Британији да за кратко
време значајно убрза и повећа производњу постојећих и конструисање
нових типова авиона што је имало значајног утицаја на даљи ток рата.
Черчилови говори инспирисали су поражену јавност Уједињеног
Краљевства на наставак борбе. Први говор који је Черчил одржао као
премијер је остао запамћен као један од његових најбољих говора у којем
се енглеском народу обратио са речима: „Могу вам понудити само крв,
зној и сузе“. Убрзо затим одржао је још два позната говора непосредно
пред почетак битке за Британију. Први говор садржао је ове бесмртне
речи: „Бранићемо наше острво, без обзира на цену, борићемо се на
плажама, борићемо се на десантним зонама, борићемо се на пољима и

10
на улицама,борићемо се у брдима; никада се нећемо предати." Други
говор је такође садржао његове познате речи: „Зато прионимо на наше
обавезе, учинимо крајњи напор како би уколико Британска Империја и
Комонвелт потрају хиљаду година људи без размишљања говорили 'То
је био њихов најславнији час.'" На врхунцу битке за Британију његово
одлично познавање одбрамбених напора британског краљевског ратног
ваздухопловства било је овековечено у једној чувеној реченици: „Никада у
историји људског ратовања није се догодило да велики број појединаца
дугује толико много тако малом броју људи“ притом мислећи на енглеске
пилоте од чије победе у бици за Британију је зависила судбина Енглеске.

Односи са Рузвелтом

Његови одлични односи са Френклином Д. Рузвелтом обезбедили су

Уједињеном Краљевству испоруке значајне количине ратног материјала
који је транспортован бродским конвојима преко северног Атлантског
океана. Управо из тих разлога Черчил је осетио велико олакшање када је
Рузвелт по трећи пут изабран са америчког председника. Одмах по
реизбору Рузвелт је иницирао успостављање специјалних економских
односа са Уједињеним Краљевством који су омогућили да се Енглеској
обезбеди потребан ратни материјал без надокнаде као и транспортни
бродови и то без плаћања пореза. Једноставно речено Рузвелт је убедио
амерички Конгрес да се цена коју Енглеска плаћа састоји у одбрани
Америке и њених интереса; и тако је настао Закон о зајму и најму. Черчил
је имао 12 састанака на највишем нивоу са Рузвелтом који су резултовали
доношењем Атлантске повеље, прве европске стратегије, Декларације
Уједињених нација као и других ратних и политичких одлука. Черчил је
такође иницирао и стварање Управе за специјалне операције под
руководством министра ратне индустрије Хјуа Далтона који је са
запаженим успехом организовао партизански отпор и субверзивне акције

11
на окупираним територијама у Европи; као и командосе који ће касније
постати шаблон за формирање специјалних снага у армијама широм
света. Руси су Черчилу због његове упорности и тврдоглавости дали
надимак „Британски булдог“.

Утицај у Европи и Азији

Упркос успешном вођењу рата неки Черчилови поступци изазвали су

контроверзу. Черчил је у великој мери био индиферентан, а можда и
сагласан са изазивањем Велике Бенгалске глади 1943. године због које је
умрло 2,5 милиона Бенгалаца. Након успешног освајања Британске Бурме
јапанске снаге запретиле су Британској Индији. Сматра се да је одсуство
британске помоћи изгладнелима у Бенгалу било део смишљене политике
„спаљене земље“ како би се у случају успешне јапанске инвазије овај
проблем натоварио непријатељу на врат. Черчил је такође подржао и
бомбардовање Дрездена непосредно пред крај рата упркос томе што је
град имао мали војни значај али је зато био претворен у велико
прихватилиште за немачке избеглице са истока које су се повлачиле пред
напредовањем Црвене армије. Черчил је био један од главних учесника
преговора који ће поново исцртати послератне границе у Европи и Азији.
Преговори на ту тему започети су почетком 1943. године. Предлози
споразума о европским границама били су озваничени од стране Харија С.
Трумана, Черчила и Стаљина на конференцији у Потсдаму. Део споразума
који се односио на границе Пољске као и на њену границу са Совјетским
Савезом и Немачком сматрао се издајничким зато што је био закључен
противно ставовима званичне Пољске владе у егзилу. Черчил је сматрао
да је једини начин да се отклони тензија између ове две нације да се
изврши размена становништва у пограничним крајевима. Трансфер
становништва је на крају спроведен на начин који је за последицу имао
патњу и смрт великог броја људи. Черчил је био велики противник анексије

12
Пољске од стране Совјетског Савеза. У својим делима жестоко се
успротивио анексији али није био у могућности да је спречи.

ЗАКЉУЧАК

Од првих политичких искустава у младости , до политичког повлачења због

можданог удара 1955. године, Винстон Черчил се прославио више пута ,
мада нису увек била у питању само славља него и порази и
повлачења.Ратник није ратник ако за собом нема повреда , било да се
ради о међународним сукобима на вишем нивоу , или пак решавањима
ситнијих проблема за питања унутрашње стабилности државе. Због својих
подвига и храбрости на политичкој сцени постао је познат ондашњим
политичарима , како своје , тако и туђих земаља. За већину је
представљао великог дипломатског ривала , поготово међу „домаћима“.
Остао је упамћен по својим говорима. Својим дипломатским знањима и
вештинама , у Другом светском рату извео је своју земљу као победницу ,
не само на политичком , већ и на економском плану. За одређене
дипломатске и политичке потезе је био и осуђиван од стране тадашњих
ривала , али на крају крајева , они играју значајан удео у реалнијем
приказивању политичке и дипломатске сцене на којој лидери и министри
играју и постављају игре , на основу искључиво интереса матичне земље
или понекад својих сопствених , у зависности од ситуације.

13
 ЛИТЕРАТУРА

https://www.biografija.org/politika/vinston-cercil/

https://edukacija.rs/izreke-i-citati/vinston-cercil

https://en.wikipedia.org/wiki/Winston_Churchill

https://srednjeskole.edukacija.rs/biografije-poznatih-licnosti/vinston-cercil

14
.