Горски вијенац-

Петар Перовић Његош

* историјска основа, тематика, фабула, композиција

Историјска основа ,,Горског вијенца“: чин истраге потурица с почетка 18. века, која је
трајала неколико година

Потурице су Црногорци који су за време турске владавине променили веру. Прихватање

ислама није променило њихово порекло, они су са Црногорцима остали браћа по крви. То
онда значи да је истрага потурица била један веома трагичан чин у црногорској историји,
то је у ствари био братоубилачки рат у коме се проливала црногорска крв.

Питање које се може поставити је да ли је истрага потурица била чин љубави или чин
мржње.

Одговор на ово питање дају монолози водећих ликова ,,Горског вијенца“, владике
Данила и игумана Стефана.
Владика Данило је тај који мора да донесе одлуку да ли ће Црногорци започети рат са
потурицама. Нимало му није лако, он управо говори о потурицама као браћи по крви, о
рату у коме ће се проливати братска крв и зато од Црногораца прво тражи да се закаже
састанак са првацима потурица и да се покуша измирење. Владика Данило говори о
идентитету, слободи, части Црногораца који се морају бранити и одбранити, али говори и
о љубави према потурченој браћи и љубави и разумевању за сваког човека.
Игуман Стефан је слепи старац и мудрац ,,Горског вијенца“. За њега је рат Црногораца и
потурица неминовност која се не може спречити, јер сукоб добра и зла непрестано траје у
свету и животу, сукоб супротности у животу је неминовност, а Црногорци и потурице су
супротности – у вери, у схватању отаџбине, слободе, части, националног идентитета.

Зато о истрази потурица говоримо као о љубави према националном идентитету, према
слободи, части, према одбрани живота и вредности и опстанку црногорског народа. Та
љубав прераста у трагедију јер одбрана набројаних вредности није била могућа без
сукоба са браћом по крви, без братоубилачког рата у коме се проливала црногорска крв.
Тако о истрази потурица најпрецизније треба да говоримо као о трагедији једног народа
који мора да страда да би опстао.
Објашњење наслова дела: ИЗВИИСКРА па ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Његош је делу најпре дао наслов ИЗВИИСКРА. На тај начин је желео да објасни истрагу
потурица у Црној Гори као извијање искре светлости и слободе у мраку ропства, као
поново рађање националне слободе, као кретање црногорског народа ка светлости. Зато
је и цело дело непрекидна борба од таме ка светлости, од тмурне ноћи на Ловћену, када
дело почиње мучним дилемама владике Данила, до праскозорја на Цетињу када стижу
радосне вести о победама Црногораца.

ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ у наслову симболички означава све вредности црногорског народа, то је

венац исплетен од слободољубивости, чојства и јунаштва, хуманости, пожртвованости,
али то је и венац страдања, мучеништва и херојских погибија.

Тематика:

1. ужа тема: доношење одлуке о истрази потурица и чин истраге

2. шира тема: борба за коначно ослобођење од Турака, друштвени живот Црне
Горе 18. века

Сам чин истраге потурица у „Горском вијенцу“ није приказан, нису приказани бојеви, на
крају дела владици Данилу на Цетиње само стижу гласови о бојевима који се воде свуда
по Црној Гори и о победама Црногораца.

Фабула и композиција:

Прва композициона целина: Посвета праху оца Србије

Дело започиње посветом Карађорђу, кога Његош сматра оцем Србије. У Посвети Његош
говори о инспирацији херојством нашег народа, о инспирацији косовским јунацима и
косовским митом и о инспирацији Карађорђем и његовим устанком.

Друга композициона целина: Скупштина уочи Тројичина дне (Света Тројица)на Ловћену

1. монолог владике Данила – дилема о истрази, замишљеност

2. одговор Вука Мићуновића - прекорева владику због неодлучности
и износи став о одлучности и снази народа да се бори
Трећа композициона целина: Скупштина на Цетињу у јесен

1. песма кола о косовским јунацима

2. Мартиновићи доносе вест да су Турци уграбили једну жену
3. Састанак са првацима потурица – покушај измирења
4. претеће писмо Селима-везира у коме вређа и понижава
црногорски народ
5. одговор владике Данила – одлука о истрази потурица
6. сан Вука Мандушића – сања лепотицу, снаху Милоњића, која
оплакује погинулог девера
7. причање војводе Драшка о Млецима – епизода
8. ручак и гатање уз плећку
9. тужбалица и смрт сестре Батрићеве
10. довођење бабе вештице – епизода – Турци су је смрћу породице
уценили да завади Црногорце
11. долазак игумана Стефана који даје филозофско образложење
нужности истраге потурица

Четврта композициона целина: Бадње вече

1. одлазак у цркву на божићну литургију

2. заклетва црногорских главара и јунака
3. пуцњи у даљини – знак да је истрага почела
4. писма и гласови о бојевима, победама и погибијама

Пета композициона целина: Епилог – владика Данило, Вук Мандушић и поломљен

џефердар

Иако је тема „Горског вијенца“ епска, јединственог приповедања и фабуле нема. Нема
јединственог фабуларног тока, „Горски вијенац“ сачињен је од дијалога, монолога и
прозних делова: мнолог владике Данила, прича војводе Драшка, причају јунаци своје
снове, прича баба вештица, прича игуман Стефан о свом виђењу света, тужи сестра
Батрићева, прича ђак о боју на кули Радоњи, певају кола, певају сватови, гатају главари уз
плећку.
Такође, у структури казивања у „Горском вијенцу“ учествују и једноставни облици из
народног усменог казивања: анегдоте, хумористичке приче, зудравице, клетве, молитве,
пословице, афоризми.
Форма: „Горски вијенац“ је специфична уметничка творевина, спој лирског, епског и
драмског, ЕПСКО-ДРАМСКА ФОРМА ПРОЖЕТА БОГАТИМ ЛИРИЗМОМ.

Епско: тема, наративна места, традиционална колективна хероика

Лирско: сан Вука Мандушића, тужбалица сестре Батрићеве, лирика кола, херојска лирика

Драмско: драматичност историјуског тренутка и догађаја, драматичност доношења

одлуке, драматична смрт сестре Батрићеве, драма у души владике Данила, лица, форма
дијалога, сценичност