Канцонијер –

Франческо Петрарка

Кључне речи: канцона, канцонијер, песничка збирка, петраркизам, сонет,

платонска љубав
Канцона (итал) – песма
Канцонијер – збирка песама, песмарица
Сонет – утврђена песничка форма, форма лирске песме, сонет увек има 14 стихова
распоређених у четири строфе; прве две строфе имају по четири стиха, зато се зову
катрени, друге две строфе имају по три стиха и зову се терцине. СОНЕТ = 2 КАТРЕНА + 2
ТЕРЦИНЕ
Песничка збирка – књига у којој су обједињене песме блиске по мотивима,
тематици, стваралачком поступку. Понекад се у песничким збиркама окупља неколико
обимом мањих целина, које се називају песнички циклуси.
Петраркизам - утицај Канцонијера и љубавне лирике Франческа Петрарке на
стваралаштво других аутора
Платонска љубав – љубав издалека, неоткривена љубав, платонском љубављу
волимо некога коме нисмо ни на који начин ставили до знања шта према њему осећамо

Франческо Петрарка био је веома учен човек. Његов песнички опус (целокупно
створено песничко дело) је веома обиман, писао је на латинском и италијанском
народном језику. Његово најзначајније дело је Канцонијер.
Канцонијер је једна од најзначајнијих и најпознатијих песничких збирки у историји
светске књижевности. То је у ствари збирка љубавних песама у којој песник пева о својим
најдубљим осећањима: љубав, дивљење према лепоти и савршенству вољене жене, очај
због неостварености и неузвраћености те љубави, анализа унутрашњих немира.
Све песме посвећене су госпи Лаури и Петрарка је песме о својој љубави према њој
писао током већег дела свог живота. Петрарка је Лауру волео платонском љубављу, а у њу
се заљубио на први поглед када ју је први пут видео у авињонској цркви Свете Кларе 6.
априла 1327. године.
Збирка садржи 367 песама, највише је сонета, нешто преко триста, и песме су
подељена у два дела: песме настале док је Лаура била жива и песме настале после њене
смрти.
У збирци можемо да пратимо утврђени љубавни роман, који су касније следили
сви петраркисти ( песници који су певали по угледу на Петрарку): љубав на први поглед,
описивање лепоте изабране „госпође“ , стварање идеала женске лепоте (плава коса
сакупљена у пунђу, два прамена слободно падају низ лице, нежан тен, умиљат глас,
држање), обожавање издалека, јадиковање због неуслишене и неузвраћене љубави,
разочарење у љубав и овоземаљске радости.
 Овом збирком песама Петрарка је раскинуо са разматрањем моралних,
филозофских и религиозних мотива и окренуо се љубавној поезији и унутрашњим
осећањима. Управо та велика тематска промена чини ову збирку изузетно важном, она је
означила раскид са средњовековном црквеном књижевношћу. Управо ова збирка
сведочи о препороду људског духа који се више није могао ни спречити ни зауставити.
Захваљујући овом коренитом заокрету, многи млади песници имитирали су
Петрарку, створена је Петраркистичка песничка школа.

Петраркизам данас подразумева:

1. писање љубавне лирике на народном језику;

2. љубав према жени је јединствена стваралачка инспирација;
3. сонет је доминантна форма лирске песме;
4. честа употреба мотива из грче и римске митологије;
5. формира се дневник љубави;
6. пева се о лепоти и муци љубавног доживљаја, љубав је и смисао постојања и
разочарење које изазива велику патњу;
7. вољена особа је недостижна, често и несвесна постојања онога ко је обожава и
посвећује јој своје стихове;
8. увек се наглашава место сусрета са изабраницом срца: црква, градски трг,
шеталиште, бал...;
9. идеал женске лепоте: плава коса, увојци, бело лице, сјај очију, посебан начин
облачења.

61. сонет

Нека је блажен дан, месец и доба,

Година, час и тренут, оно време
И лепи онај крај и место где ме
Згодише ока два, спуташе оба.

Блажене прве патње које вежу

У слатком споју с љубављу мене,
И лук и стреле што погодише ме,
И ране које до срца ми сежу.

Блажени били сви гласови, које

Уз уздах, жудњу и сузе без броја
Просух, зовући име Госпе моје;

И блажене све хартије где пишем

У славу њену, и мисао моја
Која је њена, и ничија више.