Електрична струја

Електрична струја је усмерено кретање наелектрисаних честица . Различити материјали

не проводе наелектрисање подједнако.
Најбољи проводници су:
– метал, угаљ, графит, водени раствор соли, база и киселина
Слаби проводници или изолатори су:
– стакло, поливинил, парафин, смола, чиста вода, суво дрво, хартија, гума, ваздух

Разлика у проводљивости између материјала је условљена њиховом различитом честичном

структуром и грађом.

Подела материјала у односу на провођење наелектрисања:

- проводници – има доста слободних електрона
- полупроводници – нагло повећање електропроводљивости под утицајем спољашњих
фактора (температура, осветљеност, притисак, електрично, поље …)
– изолатори – електрони чврсто везани за атомска језгра – концентрација слободних
електрона занемарљиво мала
Материјали који добро проводе наелектрисање су проводници, а они који не проводе или
лоше проводе су изолатори. Не постоји оштра граница између проводника и изолатора. Неке
супстанције су под једним условима проводници а под другим изолатори.
У електротехници се користе и тзв. полупроводници, чија се електропроводљивост нагло
мења у зависности од спољашњих услова.

Носиоци наелектрисања (електрони, протони, јони):

•електрони, протони, позитивни и негативни јони

•ЈОНИ – атоми који имају вишак електрона или атоми који имају мањак електрона

У металима електричну струју чине електрони, а у течностима струју чине позитивни и

негативни јони, док се у гасовима поред јона јављају и слободни електрони као носиоци
наелектрисања.

Метали имају кристалну структуру. Кристална решетка је назив за одређену градивну

структуру метала. Места на којима стоје молекули метала у кристалној решетки називају се
чворовима. У чворовима кристалне решетке метала налазе се позитивни јони (атоми којима
недостаје један или више елетрона). Између позитивних јона крећу се електрони. Ови
електрони се називају слободни електрони. Од свих материјала метали имају највећу
концентрацију слободних електрона – зато су најбољи проводници .

Код проводника поред електрона који се налазе у саставу атома има и слободних електрона,
који су се ослободили атомских веза, па могу слободно да се крећу кроз проводник.

Слободни електрони у металима се крећу неуређено, сударају се међусобно и са јонима

решетке. Ово хаотично кретање (топлотно) не представља електричну струју.
Да би се појавила електрична струја треба да постоји електрично поље (разлика потенцијала)
услед којег електрони започињу усмерено кретање дуж проводника.

Сва тела која имају велику густину слободних електрона су проводници (метали).

У случају приказаном на цртежу струја је била краткотрајна, а условљена је разликом

потенцијала између електроскопа. Електрична струја тече док год се потенцијали не
изједначе. Да би струјна трајно протицала потребно је да се одржава стална разлика
потенцијала. Ово могу да чине електрични извори (џепна батерија, акумулатори, генератори).

Извори електричне струје

Да би се појавила електрична струја треба да постоји електрично поље (разлика потенцијала)
услед којег електрони започињу усмерено кретање дуж проводника.

Електрична струја тече док год се потенцијали не изједначе. Да би струја трајно протицала
потребно је да се одржава стална разлика потенцијала. Уређаји помоћу којих се то постиже су
извори електричне струје

До краја 18. века знало се само за електрицитет произведен трењем и електростатичком

индукцијом.

Италијански лекар Луиђи Галвани – приметио приликом секцирања жаба да се њихови батаци
трзају при истовременог додира са два различита метала. Галвани објашњава да су нерви и
мишићи услед животног процеса разноврсно наелектрисани, па кроз жицу којом их додирује
настаје пражњење ‘’ животињског електрицитета’’.

Алесандро Волта је приметио да између плочица различитих метала, потопљених у раствор

сумпорне киселине постоји одређена потенцијална разлика (напон). Кад се те плочице повежу
проводником кроз њега протиче електрична струја.
Електрични извори претварају друге врсте енергије у електричну енергију.

Код хемијских извора струје електрична струја се добија на рачун хемијске реакције.

У изворима електричне струје настаје раздвајање позитивних и негативних наелектрисања и

усмеравање њиховог кретања. Раздвојене наелектрисане честице долазе на одређене делове
извора који се називају полови извора струје. Код сваког извора једносмерне електричне
струје постоје два пола – позитивни (+) и негативни (-).

Раздвајање наелектрисања се врши хемијским или топлотним процесима, деловањем

магнетног поља или светлости, неким механичким кретањем …

Раздвајање наелектрисаних честица у изворима електричне струје врши под дејством

спољашње (стране) силе. Ова сила врши рад који омогућава кретање наелектрисаних
честица кроз електрични извор, чиме се одржава одређена разлика потенцијала између
полова извора.

Основна карактеристика сваког извора електричне струје је електромоторна сила. Обележава

се грчким словом епсилон ( )-грчко слово епсилон.

Електромоторна сила датог електричног извора бројно је једнака раду који је

потребан за преношење јединичног наелектрисања са једног на други пол унутар извора.

Јединица за електромоторну силу је волт (V), исто као и за потенцијал и напон.

Извор електричне струје, потрошач и прекидач, међусобно повезани проводницима чине коло
електричне струје или електрично коло.
Цртежи на којима се помоћу симбола представљају електрични уређаји називају се
електричне шеме.

Симбол извора једносмерне електричне струје:

Шема струјног кола:

Када се прекидач затвори омогућено је кретање електрона кроз коло, па се онда каже да кроз
коло тече електрична струја.

Смер протицања струје:

• технички смер – од позитивног ка негативном полу електричног извора

(супротно од кретања електрона)

• физички смер струје – поклапа се са смером кретања електрона (од негативног

ка позитивном полу електричног извора)
Унутрашње и спољашње коло су изрази који се односе на смер кретања наелектрисања и
смер протицања струје што нису исте ствари. Смер кретања наелектрисаних честица је
унутрашње коло – кретање позитивних и негативних јона или електрона ( позитивни ка + а
негативни ка – полу). Спољашње коло протицање струје – од негативног ка позитивном –
кретање електрона.

Брзина протицања електричне струје:

•електрична струја настаје практично истог тренутка када се коло затвори

•брзина кретања слободних електрона свега неколико милиметара у секунди

•треба разликовати брзину успостављања електричног поља од брзине кретања носиоца

наелектрисања

Мерење електричне струје и напона

За квантитативно описивање електричне струје користи се јачина електричне струје (једна од
7 основних физичких величина).

Јачина електричне струје бројно је једнака количини наелектрисања које протекне кроз
попречни пресек проводника у једној секунди .

Јачина електричне струје се означава словом .

 -јачина електричне струје

– количина наелектрисања

– време

Јединица за јачину електричне струје је ампер ( А).

Ако кроз попречни пресек проводника за време од 1 секунде прође количина наелектрисања
од 1C јачина електричне струје је 1A.

За мерење јачине електричне струје користи се амперметар.

Амперметар се укључује у струјно коло редно.

Амперметар може да се укључи у било који део струјног кола. При томе ће он у свим
случајевима показивати исту јачину електричне струје.

Напон електричне струје мери се волтметром.

Напон између појединих тачака струјног кола није исти (струја иста у свим тачкама).

Волтметри се прикључују на крајеве електричног извора или потрошача и на тај начин се

мери напон на њима.

Волтметар се везује паралелно потрошачу на чијим се крајевима мери напон.

Електрична отпорност проводника

Приликом кретања наелектрисаних честица кроз проводник, долази до њиховог међусобног
сударања, а сударају се и са јонима кристалне решетке. Ово деловање смањује брзину
усмереног кретања наелектрисаних честица, што утиче на јачину електричне струје у
проводнику.

То значи да наелектрисане честице наилазе на отпор – електрични отпор при кретању кроз
проводник.

На основу експеримената дошло се до закључка да електрична отпорност проводника зависи

од дужине проводника, површине попречног пресека проводника и материјала (супстанце) од
које је проводник направљен.

Електрична отпорност означава се словом R (resistant-отпор).

R – електрична отпорност

– специфична отпорност

– дужина проводника (метар m)

S – површина попречног пресека проводника (метар квадратни m2)

Електрична отпорност проводника сразмерана је његовој специфичној отпорности и
дужини , а обрнуто сразмеран површини попречног пресека .Мерна јединица за
електричну отпорност је ом ( ).

Јединица за специфичну отпорност:

– омметар

Специфична отпорност је електрична отпорност проводника дужине 1m и попречног

пресека 1m2 на температури од 200C.

Често је у пракси потребно мењати јачину електричне струје. Најједноставније је то урадити

променом отпорности. Променом отпорности у електричном колу мења се и јачина
електричне струје која протиче кроз њега.

Уређаји помоћу којих може да се мења електрична отпорност, а тиме и електрична струја у
колу називају се отпорници.

Отпорници се израђују од материјала са великом специфичном отпорношћу.

Врсте отпорника:

•стални – имају сталну вредност отпорности

•променљиви – електрична отпорност може да се мења

Омов закон
Омов закон за део струјног кола
Немачки физичар Георг Ом испитивао је зависност електричне струје кроз проводник и
напона на његовим крајевима.

– електрични потенцијал тачке А

– електрични потенцијал тачке В

U – напон (разлика потенцијала)

R – отпорност проводника (између тачака А и В)

I – јачина електричне струје која протиче кроз овај проводник

Јачина електричне струје у проводнику сразмерна је електричном напону на његовим

крајевима, а обрнуто сразмерна његовој електричној отпорности.

Мерна јединица за електричну отпорност је ом ( ).

на основу овога, може и:

Омов закон за цело струјно коло
Извор електричне струје, потрошач и прекидач, међусобно повезани проводницима чине коло
електричне струје или електрично коло.

Електромоторна сила омогућава кретање наелектрисаних честица у струјном колу. Део

струјног који је прикључен на полове електричног извора представља спољашњи део струјног
кола. У овом делу се налазе проводници, потрошачи, прекидачи… Под дејством електричног
поља електрони се крећу кроз спољашњи део струјног кола.

Поред тога до кретања електрона и јона долази и унутар извора електричне струје. Извор
електричне струје представља унутрашњи део струјног кола.

Цртежи на којима се помоћу симбола представљају електрични уређаји називају се

електричне шеме.
електромоторна сила – разлика потенцијала на половима неоптеређеног извора струје
узрокује електричну струју .

Електрична струја коју ствара извор пролази кроз спољашњи део сео струјног кола, где
наилази на отпорност R и кроз унутрашњи део струјног кола, где наилази на отпорност r.
Отпорност r представља унутрашњу отпорност струјног кола. Ове две отпорности су везане
редно.

Укупана отпорност струјног кола једнака је збиру спољашње и унутрашње отпорности – R+r.

Омов закон за цело струјно коло:

Јачина електричне струје у затвореном електричном колу сразмерна је електромоторној сили

извора, а обрнуто сразмерна збиру спољашње и унутрашње отпорности струјног кола.

Закључак: Електрични напон је увек мањи од електромоторне силе када кроз коло тече струја.

Унутрашња отпорност се временом повећава.

Када је прекидач отворен – кроз коло не тече електрична струја:

Кратка веза електричног извора

Када се полови електричног извора споје проводником занемарљиве отпорности јачина
електричне струје је максимална.

У овом случају се каже да је електрични извор кратко везан (кратак спој).

Пошто је унутрашња отпорност код већине електричних извора веома мала, струја кратког
споја може да има веома велику вредност. Због тога је кратак споја у већини случајева праћен
варницом и оштећењем електричног извора.

Појам кратке везе може да се прошири и на делове струјног кола.