ФАРМАКОГНОЗИЈА 3

ФАРМАКОГНОЗИЈА СА ФИТОТЕРАПИЈОМ 3
Фармакогнозија са
фитотерапијом
-за 3. разред-
1
АЛКАЛОИДИ
Специфични састојци биљака, продукти су секундарног метаболизма. Назив потиче од
арапске речи алкали (база) и грчког израза ејдис (сличан). Поседују јаку фармаколошку активност,
али су узрок отровности моногих биљака. Биљке које их садрже се користе углавном као сировина за
екстракцију и ретко се користе у облику галенских препарата. По својој хемијској природи се
разликују, заједничко им је једино присуство азота у молекулу.
Деле се на:
1. Праве алкалоиде- природни су састојци биљака и имају мање или више комплексну
структуру у којој доминира молекул азота у облику хетероциклуса. Хетероциклични азот води
порекло од аминокиселина и одговоран је за базне особине молекула.
2. Псеудоалкалоиди- не настају метаболизмом аминокиселина. Пример су терпенски и
стероидни алкалоиди и једињења која настају метаболизмом ацетатних јединица.
3. Протоалкалоиди- једноставни амини код којих азот није део хетероциклуса. Поседују
базне особине и настају метаболизмом аминокиселина.
Распрострањеност и локализација:
Широко су распрострањени у биљкама. Као дрога користи се онај део биљке у коме је
проценат алкалоида највећи, или део чије прикупљање не оштећује биљну врсту. Правилност у
акумулацији у одређеним биљним деловима не постоји.
У биљци је ретко присутан један алкалоид, обично се ради о смеши. Концентрација се
изражава кроз количину укупних алкалоида, прерачунату преко доминатног или фармаколошки
најјачег алкалоида. Количина у биљци је одређена генетески, али зависи од многих фактора.
У биљци су локализовани у паренхимским ћелијама периферних делова ткива. Некада могу
бити повезани и са специјализованим ћелијама. Граде соли са обичним киселинама присутним и
биљкама (јабучна, винкса, лимунска...) или са специфичним киселинама (меконска, хелидонинска,
аконитинска...). Соли су растворне у ћелијском соку и вакуолама. Нерастворни комплекси са
танинима или шећерима се налазе у облику аморфних маса у цитоплазми.
Настају метаболизмом аминокиселина (орнитина, лизина, тирозина, триптофана..). Синтеза се
одвија у деловима корена који расту или у ћелијама млечних цеви – касније се транспортују и
акумулирају у друге делове биљака.
Биолошка функција:
1. Утичу на однос биљка – предатор и штите биљку од хербивора
2. Штите биљку од инфекција
3. Везују слободне радикале који оштећују биљно ткиво
4. У облику соли транспортују одређене киселине кроз биљку
5. Неки алкалоиди су регулатори раста
2
Физичко – хемијске особине:

Алкалоиди су органска једињења, најчешће кристалне супстанце, ређе се налазе у облику
аморфних маса. Састоје се од N, H, C, садрже и О (они без О су у течном стању). Обично су безбојни:
изузетак берберин-жуте боје и соли сангвинарина – црвене боје. Мање више горког укуса: изузетак
капсаицин, папаверин и кавицин који су љути.
У биљном ткиву се налазе у слободном облику, у облику азотних оксида или у облику соли са
киселинама. У слободном облику су растворни у неполарним органским растварачима, нерастворни
у води. Соли се растварају у води. Фенолни алкалоиди су амфотерног карактера, а кофеин се
раствара у води.
Физиолошки активни су левогири облици. Рацемати се ретко налазе у биљкама, обично
настају сешењем.
Фармаколошка активност и примена:
Алкалоиди испољавају изразито специфичну активност и на хумани и на анимални организам.
У дефинисаним дозама су значајни лекови, примена већих доза манифестује се симптомима акутне и
хроничне токсичности.
Деловања алкалоида која налазе приману у терапији:
1. Деловање на ЦНС (депресивно и стимулативно)
2. Деловање на аутономни нервни систем (симпатомиметици, симпатолитици,
парасимпатолитици, антихолинергици, блокатори ганглија)
3. Анестезирајуће деловање
4. Цитотоксично
5. Антималарично
6. Антиаритмијско
7. Антибактеријско
8. Амебецидно
Дроге са алкалоидима данас представљају сировине за екстракцију. Такви или делимично
промењени се користе за израду дозирних фармацеутских препарата. Веома ретко се те дроге
користе за израду галенских препарата.
ТРОПАНСКИ АЛКАЛОИДИ
1. Belladonae folium, Atropa belladona, Solanaceae
Дрога: Сви делови велебиља садрже алкалоиде, најчешће се користе лист и корен. Плодови су врло
отровни и често су узроок тровања јер садрже велики проценат алкалоида. Лист се сакупља током
лета, када биљка цвета. Опојног мириса, бљутавог и горког укуса. Лишће се суши на температури до
50степени, уз често превртање, да би задржао зелену боју. Чува се добро запакован не дуже од
годину дана. Хигроскопан је, услед стајања губи одређени проценат алкалоида.
3
Састојци: Садржи тропанске алкалоиде. Тропански алкалоиди су естри алкохола (тропанола,

скопанола) и алифатичних или ароматичних киселина. Тропански скелет настаје метаболизмом
орнитина. Од алкалоида биљка садржи: хиосцијамин, атропин, скополамин, беладонин, апоатропин...
Хиосцијамин је естар тропанола и тропанске киселине. Физиолошки је активан само левогири облик.
Током екстракције или током сушења долази до изомеризације и стварања рацемичног атропина.
Сматра се да атропин није присутан у биљном ткиву него се ствара процесом обраде.
Када тропанска киселина естерификује скопанол, настаје скополамин.
Као естри ови алкалоиди су нестабилни и подложни променама: рацемизацији или хидролизи. Ове
промене смањују количину фармаколошки актривних алкалоида, због тога треба извршити
стабилизацију дроге. Сушење се мора одвијати на средње високим температурама брзо и проценат
влаге не сме бити већи од 6%. Дроге се морају чувати добро запаковане, на тамном и хладном месту.
Деловање:
1. Хиосцијамин и атропин:
- Блокирају мускаринске рецепторе и инхибирају везивање ацетилхолина
- Убрзавају рад срца
- У већим дозама на крвне судове делују као вазодилататори
- Делују бронходилаторно
- Смањују секрецију пљувачке, сузе и зноја
- У оку изазивају мидријазу и повећавају интраокуларни притисак
- Изазивају ретенцију мокраће
- Релаксација и смањивање покретљивости глатке мускулатуре
2. Скополамин
- Слабије делује од хиосцијамина. Делује и на ЦНС: седативно, у високим дозама изазива
делиријум и халуцинације, изазива хипнозу са амнезијом
Употреба:
1. Хиосцијамин и атропин:
- Преанестетичка припрема пацијента
- У офталмологији за изазивање мидријазе и лечења запаљења зеница
- За опуштање акутног болног спазма глатке мускулатуре (бубрежне и жучне колике)
- Антидот код тровања печуркама и органофосфатима
2. Скополамин:
- Терапија паркинсонизма
- За опуштање акутног болног спазма глатке мускулатуре
- Терапија кинетоза
4
Симптоми тровања: узнемиреност, дезорјентација, губитак рефлекса, халуцинације, ментална

конфузија, губитак сна, сувоћа уста, отежано гутање, проширене зенице.
Дрога се данас ретко користи за израду галенских препарата. Некада се користила у терапији астме и
непродуктивног кашља. Екстракт је чест састојак антацидних комбинација које се користе у терапији
пептичког улкуса.
2. Belladonae radix, Atropa belladona, Solanaceae
Корен се вади у јесен. Када је сув, смежуран је. Укус нагорак и љут, без мириса. Садржи
хиосцијамин. Користи се за екстракцију алкалоида. Ако је дрога старија и лошије чувана садржи
више атропина. У целини, оваква дрога садржи мањи проценат алкалоида.
3. Stramonii folium et semen, Datura stramonium, Solanaceae

Сви делови татуле садрже алкалоиде, али се најчешће користе лист и семе. Лист се бере током лета,
када биљка цвета и суши на температури до 50степени, хигроскопно је и мора бити добро
запаковано. Чува се на сувом месту. Горког и сланог укуса, непријатног мириса. Садржи 2/3
хисоцијамина и 1/3 скополамина. Семе испада из зреле чауре и користи се ређе као дрога, више за
екстракцију. За фармацеутске потребе татула се гаји. У народној медицини се користи за ублажавање
болова, против грчева, реуматизма и за лечење астме.
4. Hyoscyami folium et semen, Hyoscyamus niger, Solanaceae
Сви делови бунике садрже алкалоиде, али се најчешће користе лист и семе. Лист се бере током лета,
када биљка цвета и суши на температури до 50степени, хигроксопно је и мора бити добро
запаковано. Чува се на сувом месту. Горког укуса, непријатног мириса. Од алкалоида доминантан је
хиосцијамин. Некада се дрога користила као средство за умирење. Осим умирујућег има и
успављујуће дејство. Делује слабије од велебиља, јер садржи мањи проценат алкалоида. Кувањем
лишћа у уљу добија се уље бунике, које се користи за утрљавање, приликом лечења реуматизма и
неуралгија.
ДРОГЕ СА ЕКГОНИНСКИМ АЛКАЛОИДИМА

Cocae folium, Erythroxylum spp., Erythroxylaceae
Дрога: Користи се осушени лист хајене или самоникле коке. Као извор дроге користе се две врсте Е.
Coca и Е. Novogranatense
Састав: Садржи екгонинске алкалоиде који су естри метанола и бензојеве киселине или метанола и
деривата циметне киселине. Од алкалоида садржи кокаин (метанол + бензојева кис.) и
цинамилкокаин (циметна кис. + метанол). Поред алкалоида садржи и етарско уље, таниме и
флавоноиде.
Деловање: Кокаин је први изоловани локални анестетик. Делује тако што инхибира транспорт јона
кроз мембрану неурона и спречава пренос сигнала. Делује и као периферни вазоконстриктор.
Употреба: Дрога се користи за екстракцију алкалоида. Кокаин се ретко користи у терапијске сврхе,
користи се једино у офтамологији и оториноларингологији.
5
Кокаин се највише користи за злоупотребу. Приликом конзумирања доводи до стимулације ЦНС-а,

еуфорије и осећаја повећаних интелектуалних способности. Касније долази до депресије ЦНС-а која
се манифестује психичком и физичком млитавошћу и депресијом вазомоторних и респираторних
центара. Хронична токсичност се манифестује психичком зависношћу.
ДРОГЕ СА ПИРИДИНСКИМ И ПИПЕРИДИНСКИМ АЛКАЛОИДИМА

1. Lobeliae herba, Lobelia inflata, Lobeliaceae
Дрога: Као дрога користи се осушена херба лобелије која се бере када биљка цвета и суши на
температури до 50°С. Горког укуса.
Састав: Садржи алкалоиде који су деривати метилпиперидина са одређеним остацима који су везани
за С2 и С6. Најважнији алкалоид је лобелин (кето-алкохол) који у биљци постоји у оксидованом
(лобеланин) и редукованом облику (лобеланидин). Настају метаболизмом из фенилаланина и лизина.
Синтетски може да се добије изолобилин који има исте ефекте као лобелин.
Деловање: Лобелин делује тако што стимулише централни нервни систем, а ово се највише
манифестује на центру за дисање и повраћање. Рефлексно повећава фреквенцију и дубину дисања и
делује као бронходилататор. Јак еметик.
Употреба: Дрога се користи за екстракцију алкалоида. Лобелин сулфат се користи парентерално код
новорођенчади за подстицање дисања. Ови алкалоиди могу да се користе у препаратима за
одвикавање од пушења, код тровања неким гасовима и код тровања лековима који депресивно делују
на ЦНС. Даје се поткожно или интравенски, дат орално је неактиван.
Тровање: Смртоносну дозу представља неколико грама дроге. Поред повраћања и дијареје, јавља се
опадање крвног притиска, убрзавање а затим успоравање пулса, страх. Смрт наступа услед парализе
центра за дисање, често после једног периода конвулзија.
2. Punica cortex, Punicum granatum, Punicaceae
Дрога: Кора нара се скида у јесен или рано пролеће. Најчешће се користи кора корена. Суши се на
температури до 50°С. Изразито горког укуса, без мириса.
Састав:
1) Пелетиерин (алдехид и левогир)
2) Изопелетиерин (кетон и инактиван)
3) Метилпелетиерин
4) Псеудопелетиерин
5) Танини (изнад 20%)
Пелетиерин, изопелетиерин и метилпелетиерин су течни, псеудопелетиерин је чврст и оптички
неактиван.
Деловање:
1. Анхелминтик (спречава причвршћавање цревних паразита за глатку мускулатуру црева)
2. Адстрингентно (од танина)
6
Употреба: Користи се као анхелминтик код цревних паразита. Због адстрингентног деловања танина
може да се користи против дијареје. Данас се ретко користи у терапији зато што количине преко 80g
могу да доведу до тровања. Тровање се манифестује поремећајем перцепције, потом долази до
опуштања мишића а затим до спазма. Смрт наступа због престанка дисања.
3. Piperi fructus, Piperum nigrum, Piperaceae

Дрога: Као дрога користи се осушен плод зрелог бибера (црни бибер) ако се пре сушења скине
перикарп добија се бели бибер. Бели бибер је слабијег мириса и укуса. Дрога је љутог и горког укуса
и интензивног миреса.
Састав:
1) Пиперицин и кавицин
То су амиди пиперидина са пиперинском и кавицинском киселином.
2) Етарско уље- алфа, бета пине и лимонен
3) Угљени хидрати, масти и беланчевине
Деловање:
1. Депресивно на ЦНС
2. Антиепилептик
3. Антиоксидатив
Употреба: Због љутог и горког укуса користи се као аперитив пре јела и код диспептичних тегоба
после јела. У Кини се изоловани алкалоиди користе за лечење епилепсије. Највише се користи као
зачин.
4. Capsici fructus, Capsicum annum, Solanaceae
Дрога: Као дрога користи се осушен зрео плод љуте паприке. Бере се када је потпуно зрео. Љутог
укуса, благог специфичног мириса. Прах дражи на кашаљ.
Састав:
1. Капсаициноиди – деривати амида: капсаицин, дихидрокапсаицин, норхидрокапсаицин,
хомодихидрокапсаицин. Настају као екскрет у епидермалним ћелијама плаценте, где се највећим
делом и локализују.
2. Каротеноиди, органске киселине, липиди, минералне материје, етарско уље.
Деловање: Употребљен екстерно, капсаицин испољава специично деловање на нервне завршетке
који преносе надражај топлоте. Том приликом створени осећај топлоте рефлексно доводи до
хиперремизирања третираног подручја. Никада не изазива пликове, не делује као везиканс и ћелијски
отров, што га чини добрим за употребу.
Употреба: Плод се користи за ектракцију алкалоида. Екстракти паприке или раствори капсаицина
користе се екстерно за ублажавање болова код реуматизма (фластери, масти или препарати за
утрљавање). Интерно секористи за побољшање апетита и боље варење хране. Користи се и у
исхрани.
7
5. Nicotianae folium, Nicotiana tabacum, Solanaceae

Дрога: Као дрога користи се осушен лист гајеног дувана. Наљутог укуса, специфичног мириса.
Састав:
1. Алкалоид – никотин (количина зависи од сорте, климе, брања, процеса обраде). То је уљаста
течност, хигроскопна, левогира база. Настаје метаболизмом никотинске кислеине и орнитина. У
биљном ткиву се налази растворен са лимунском киселином.
2. Шећери, етарско уље, органске киселине.
Деловање: Никотин се веома лако ресорбује кроз слузницу. Делује на ВНС тако што изазива
депресију ганглија. На ЦНС и скелетне мишиће делује слично: краткотрајна стимулација, па
депресија активности и парализа. На КВС делује тако што изазива вазоконстрикцију и повећање
крног притиска.
Употреба: Користи се за екстракцију алкалоида и добијање никотинске киселине. Никотин је
изузетно активна и токсична супстанца и не налази примену у терапији. Користи се као контактни
инсектицид и антипаразитик у ветерини. Од њега се добија никотинска киселина и њен амид
(витамини Б- комплекса). Користи се у облику гума и фластера за одвикавање од пушења.
Токсичност: летална доза за одраслу особу је 60 милиграма.
ДРОГЕ СА ФЕНИЛАЛИКЛАМИНСКИМ АЛКАЛОИДИМА

Ephedrae herba, Ephedra sinica, Ephedraceae
Дрога: Као дрога користи се осушена херба ефедре која се бере када биљка цвета и суши на
температури до 50°С. Горког укуса, без мириса.
Састав:
1) Ефедрин
2) Псеудоефедрин
Ови алкалоиди су примарни, секундарни или терцијарни амини и настају метаболизмом
фенилаланина и тирозина.
Деловања: Ефедрин директно стимулише адренергичке рецеоторе, али делује и индиректно, тако што
изазива ослобађање норадреналина из депоа.
Ефедрин делује слично адреналину само слабије, убрзава рад срца, повећава крвни притисак, сужава
крвне судове, шири зенице, делује стимулативно на респираторни и вазомоторни центар.
Псеудоефедрин делује антиинфламаторно.
Употреба: Дрога се користи за екстракцију алкалоида. Екстраховани алкалоиди се уграђују у
дозиране фармацеутске облике (таблете, капсуле, ињекције, капи...). Препарати ефедрина се користе
у лечењу астме, бронхитиса, грознице, упале слузокоже носа и хипотензије. Данас се ефедрин добија
синтетски деловањем глукозе и квасца на бензалдехид.
8
ДРОГЕ СА ИЗОХИНОЛИНСКИМ АЛКАЛОИДИМА

1. Opium crudum, Papaver somniferum, Papaveraceae
Сви делови мака садрже бели млечни сок у коме се налазе алкалоиди, једино семе мака не садржи на
сок ни алкалоиде и зато се користи у исхрани.
*Опијум је на ваздуху згуснут и осушен млечни сок који се добија зарезивањем зелених чаура мака.
То је густа, тврда, смоласта маса, зрнастог прелома, црвено мрке боје, горког и опорог укуса,
специфичног мириса, делимично се раствара у води и етанолу. Због честе злоупотребе данас се
опијум ретко добија из мака. За добијање алкалоида користе се макова слама и чауре.
Састав:
1. Деривати морфинана:
• Морфин
• Кодеин
• Тебаин
2. Бензо-изохинонински алкалоиди:
• Папаверин
3. Нарцеин и Носкапин
Сви алкалоиди се у биљци налазе у комплексу са млечном, оксалном, фумарном, меконска кис.
Поред алкалоида садржи и слузи, гуме, минералне материје, угљене хидрате...
Деловање:
Морфин
• деловање на ЦНС: аналгезије, депресија центра за дисање и кашаљ, психичка зависност
• пееиферно деловање: изазива спазам попречно пругастих мишића
Папаверин
• Не делује на ЦНС. Делује као спазмолитик, инхибира центар за кашаљ, изазива бронхоспазам и
уапорава рад срца
Кодеин и Носкапин
• Антитусици и бронхоспазам
Употреба:
Морфин:
Користи се у терапији акутних и најјачих болова. Најчешће парентерално (дневна доза 0,08г).
Папаверин:
9
Користи се у терапији сенилности, када постоје поремећаји са равнотежом и код церебро-

васкуларних поремећаја.
Контраиндикована је примене код повећаног интракранијалног притиска.
Кодеин:
Користи се као антитусик у смеши са парацетамолом и ацетилсалицилном киселином делује као
аналгетик.
Носкапин:
Користи се као антитусик.
Контраиндикована је примена код астме.
2.Chelidoni herba, Chelidonus majus, Papaveraceae
Дрога: Као дрога користи се осушена херба русе, бере се када биљка цвета. Горког и опорог укуса,
без мириса.
Састав:
Алкалоиди бензофенантридинског типа:
1) Сангвинарин (црвен)
2) Берберин (жут)
3) Хелидонин
Деловање:
1. Антиинфламаторно
2. Антивирусно
3. Антибактеријско
4. Цитотоксично
Употреба: Користи се за лечење различитих упала у организму. Због горког укуса користи се као
аперитив и стомахик. Користи се и као благ седатив, холагог, бронхијални и цревни спазмолитик. У
народној медицини се користи споља као кератолитик и кератопластик (за лечење брадавица) и за
лечење кожних обољења. Испитује се могућност лечења неких тумора.
3. Curarae
Curarae је водени декокт који се добија из корена, стабла, грана и изданка. Strycnos и Chondrodendron
врсти. У зависности од начина чувања и састојака постоји више типова.
У оквиру састојака садржи бензотетрахидроизохинолинске алкалоиде од којих је најважнији
тубокурарин. Поред њих садржи и имидазолидне алкалоиде од којих је најважнији Ц-курарин.
Деловање: Делује тако што изазива парализу мишића, спречава стварање акционог потецијала и на
тај начин се спречава одговор мишића на надражај.
10
Употреба: У хирургији се тубокурарин користи за релаксацију мишића, па његови синтетски

деривати се користе уз анестезију, најчешће приликом интубације душника. Племена га користе као
отров за стреле. Готово тренутно усмрти животињу јер наступа престанак дисања. Не ресорбује се из
дигестивног тракта, па се месо може конзумирати.
4. Ipecacunhae radix, Cephaelis ipecacuanha et acuminata, Rubiaceae

Дрога: Користи се осушен корен ипекакуане. Горког укуса без мириса.
Састав:
1) Цефелин
2) Еметин
3) Оксидовани деривати (психотрин и метилпсихотрин)
Локализовани су у паренхимским ћелијама, сами или у облику соли. Фенолни су алкалоиди па се
мора водити рачуна о екстракцији. Корен садржи и још и скроб, рафиде калцијум-оксалата, масно
уље и флавоноиде.
Деловање: Делују као еметици и експекторанси (повећавају лучење слузи мањег вискозитеза),
повраћање се изазива рефлексним механизмом и деловањем на центар за повраћање. Цефелин је јачи
еметик, а еметин је јачи екпекторанс и еметин делује и амебецидно.
Употреба: Ретко се користе као еметици и експекторанси. Еметин се некад користио код амебне
дизентерије. Данас се више користи његов полусинтетски дериват (дехидроеметин). Корен се
користи за екстракцију алкалоида.
ДРОГЕ СА ТРОПОЛОНСКИМ АЛКАЛОИДИМА

Colhici semen et tuber, Colhicum autumnalae, Liliaceae
Дрога: Користи се зрело осушено семе мразовца. Из сакупљених чаура истреса се семе и суши.
Кртоле се ваде у јесен, када биљка цвета, ређе у пролеће.
Састав:
1. Алкалоиди: амиди, који су слабо или уопште нису базни, не формирају соли. Најважнији је
колхицин, који се раствара у води, у присуству светлости је нестабилан и изомеризује. Алкалоиди
припадају групи терпенских алкалоида. Претежно су везани за танине. Садржи и колхамин, који је
мање токсичан.
2. Танини, смоле, масно уље, шећери. Кртола има скроба и мање алкалоида.
Деловање: Колхицин зауставља деобу ћелија у метафази, јер спречава стварање деобног вретена. У
биљним ћелијама онемогућава раздвајање подељених хромозома и тако изазива полиплоидију.
Цитотоксичан је. Антиинфламаторни агенс, специфичан за терапију акутних напада гихта. Колхамин
делује као антимитотик.
Употреба: Дрога се користи искључиво за екстракцију алкалоида, због изузетне токсичности.
11
Колхицин се примењује орално код акутних напада гихта ( 3*1mg први дан, 2*1mg други дан и од
трећег дана по 1 mg до укупне количине од 10 mg). Не користи се дуже од 7 дана! Колхамин се
користи у терапији почетних карцинома коже.
Токсичност: Симптоми тровања настају при узимање 10 mg колхицина, након 40 mg наступа смрт.
Симптоми тровања: абдоминални бол, гастроенетеритис, дијареје, хипокалијемија, метаболичка
ацидоза.
ДРОГЕ СА ИМИДАЗОЛНИМ АЛКАЛОИДИМА
Jaborandi folium, Pilocarpus spp., Rutaceae
Дрога: Као дрога користи се лишће различитих Pilocarpus врста: P. Jaborandi, P. Pannatifolius, P.
Microphyllus. Лишће је нагорког укуса, изазива обилно лучење пљувачке када се жваће,
карактеристичног мириса.
Састав: Садржи имидазолидне алкалоиде: пилокарпин, пилозин, изопилозин, пилокарпидин.
Пилокарпин је лактон пилокарпинске киселине и настаје током сушења дроге. Такође, долази и до
изомеризације и формирања изопилокарпина. Дрога садржи и етарско уље.
Деловање:
Супротно атропину!
1. изазива миозу и снижавање интраокуларног притиска
2. повећава секрецију у организму
3. повећава спазам глатке мускулатуре
4. изазива брадикардију
5. доводи до хипотензије.
Употреба: Дрога се користи искључиво за екстракцију алкалоида. Пилокарпин-хлорид се у облику
масти користи у офталмологији у терапији глаукома (мање иритира коњуктиву од физостигмина).
Користи се као антидот атропину. Раније је коришћен као дијафоретик.
ДРОГЕ СА ТЕРПЕНСКИМ АЛКАЛОДИМА

Aconiti tuber, Aconitum pentheri, Ranunculaceae
Дрога: Дрогу чине осушене, младе, коренске кртоле једића извађене у јесен или рано пролеће. Укуса
је прво слатког, затим љутог, пецка и изазива осећај утрнулости језика и усне дупље, уз обилно
лучење пљувачке. Без мириса.
Састав: Садржи алкалоиде дитерпенског типа. Јављају се као амино-алкохоли или естри са
сирћетном или бензојевом киселином. Налазе се у паренхимским ћелијама, као растворене соли са
аконитинском киселином. Најважнији су аконитин и бензоаконитин. Кртола садржи још и скроб,
органске кислеине, масне матеије, смоле.
Деловање: Изазива парализу завршетака периферних нерава. Апсорбује се кроз кожу и слузкожу.
Након ресопције снижава телесну температуру, делује локално анестетично и мидријатично и
12
убразава рад срца. Примарно место деловања су натријумови канали ћелијских мембрана, где
повећава пропустљивост за натријумове јоне.
Употреба: Дрога се због токсичности користи за екстракцију алкалоида. Аконитин се користио у
препаратима против неуралгија, нарочито фацијалних. Користи се за тровање животиња. Често се
користи у хомеопатским лековима.
Токсичност: 2-5 mg аконитина је летална доза за одраслу особу. Симптоми тровања манифестују се
анестезијом и успореним дисањем. Смрт наступа због престанка дисања.
ДРОГЕ СА СТЕРОДИНИМ АЛКАЛОИДИМА
Veratri radix et rhizoma, Veratrum album, Liliaceae
Дрога: Дрогу представља осушен ризом са корењем. После цветања, краје лета ваде се подземни
органи и брзо суше. Током уситњавања дрога дражи на кијање. Горког и непријатног укуса, без
мириса.
Састав:
Дрога садржи стероидне алкалоиде. Имају разноврсну структуру и јављају се као:
1. слободни амино-алкохоли (алкамини):
- вералкамин, вератрамин, протоверин
2. хетерозиди амино-алкохола и шећера:
- Вератрозид – вератрамин + глукоза
- Псеудојервин – јервин + глукоза
3. естри амино-алкохола:
- протоверин А: протоверин + сирћетна киселина + метилбутерна киселина
- протоверин Б: протоверин + сирћетна киселина + дехидрокси- метилбутерна киселина
Деловање: Успорава ритам рада срца и доводи до снижења крвног притиска.
Употреба: Дрога се ретко користи у терапији, користи се као сировина за екстракцију алкалоида.
Естарски алкалоиди су уведени у терапију хипертензије , али је због мале терапијске ширине,
употреба напуштена. Препарати ових алкалоида дају се орално, некад интравенски. Пртовератрин А
се користи сам, или у комбинацији са протовератрином Б. Могу да успоре, па и зауставе дисање, а
имају и еметичко деловање. Користи се у ветеринарској пракси као стомахик и еметик. Једна од
наших најтоксичнијих биљних врста!
ДРОГЕ СА ПУРИНСКИМ АЛКАЛОИДИМА

Пуринске базе садрже скелет који настаје кондензације пиримидинског и имидазолинског језгра. Ова
структура настаје из глицина, глутамата, аспартанске киселине, формалдехида и других једињења.
Амфотерног су карактера, растварају се у топлој води и растварачима који садрже хлор.
Оксидовани нису често заступљени у биљкама. Најбоље проучена три једињења су: кофеин,
теофилин и теобромин. За фармацеутске потребе добијају се из биљне сировине.
Деловање:
13
1. Кофеин:
- Побољшава дисање, је повећава остљивост центра за дисање према угљен-диоксиду.
- Побољшава конгитивне способности и смањује осећај замора
- Убрзава рад срца
- Слаб диуретик
- Повећане количине доводе до узнемирености, губитка сна, дилатације крвних судова и
тахикардије
2. Теофилин:
- Дилатација бронхија
- Умерено диуретично
- На дисање као кофеин, само слабије
3. Теобромин:
- Умерено диуретично
- На дисање као кофеин, само слабије
Употреба: Дроге се користе за ектракцију алкалоида. Користе се свакодневно у облоику хладних или
топлих напитака. Кофеин улази у састав антипиретичких и аналгетичких мешавина. Теофилин се
користи код акутних напада астме и других обољења код којих се јавља бронхоспазам. Теобромин се
ретко користи као диуретик и вазодилататор.
1. Coffeae semen; Coffea spp.; Rubiaceae

Дрога: Као дрога користи се зрело семе биљака из рода Coffea. Данас се највећа количина
комерцијалне кафе добија од две врсте: arabica и canephora. Највећи произвођачи су Бразил и
Колумбија.
Производња: Плодови се беру када су попуно зрели и црвени. Оставе се да бубре у води. Потом се
механички скида перикарп. Остатак пулпе плода се одстрани након ферментације, а затим се семе
суши. Могуће је семе кафе механички извадити из претходно осушеног плода –суви поступак.
Сирова кафа се пре употребе пржи на 200-250 степени(торефракција-врста суве дестилације). Овим
процесом долази до бројних промена: вода испарава, целулоза се делимично угљенише, шећери се
карамелизују, долази до полимеризације деривата фурана (формирају се пигменти и мења се боја),
формира се велики број испарљивих једињења која доприносе ароми. Процесом пржења се ПА
ослобађају из комплекса са танинима и хлорогенском киселином. Дугим пржењем добија се угаљ од
кафе који се може користити као антидијароик и антидот код различитих тровања. Квалитет кафе
зависи и од врсте и од старости тј времена „одлежавања кафе“. Увек је боља кафа која одстоји 2-
3год. Кафа се затим цени по мирису, укусу, једноликости и чистоћи.
Састојци: Кофеин и мала количина других ПА. У сировој кафи ПА се налазе у комплексу са
танинима и хлорогенском киселином. Садржи и кафену и хина киселину, протеине и масне материје.
Употреба: за екстракцију ПА и за израду разних врста напитака.
2. Theae folium; Thea sinensis; Theaceae
Дрога: чине је осушени још неразвијени вршни листови или млади, вршни изданци гајених биљака.
Проценат кофеина је већи у младим листовима.
14
Производња: после брања ручно се врши селекција и одвајају се вршни, неоштећени пупољци, од
развијених, грубих листова чаја. После стабилизације, брзо се суше и машински завијају. Овако се
добија неферментисан зелени чај, који се користи у терапији и за израду козметичких препарата. За
добијање црног чаја, после брања и селекције, листови се оставе да увену, увијају се, гњече,
ферментирају неколико дана или сати. Затим се суше у струји топлог ваздуха и формира се коначна
црна боја. Током ферментације долази до промене боје, укуса, мириса, ароме и састојака. Формира се
мала количина етарског уља, које дају арому и ПА се ослобађају из комплекса са танинима.
Састојци: садржи кофеин, теофилин и малу количину осталих ПА. Садржи и полифенолне састојке,
сложену мешавину фенолкарбонских киселина: хлорогенска, кафена и гална киселина. Садржи и
флавоноиде, који у о-положају имају хидроксилину групу, оксидацијом те групе добијају се о-
хинони од којих потиче тамна боја. Садржи и танине, алкохоле, витамине....
Употреба: користи се за израду топлих напитака, за екстракцију ПА и за екстракцију „танина зеленог
чаја“- делују на коронарну циркулацију, везује слободне радикале, показује антимутагено и
антиканцерогено деловање (ин витро). Још није клинички доказана способност везивања холестерола
у ГИТ-у. По препоруци француске фармакопеје користи се код дијареје, као диуретик и код губитка
телесне масе. У козметологији делује емолијентно и смањује перутање површинских слојева коже.
3. Cacao semen; Theobroma cacao; Sterculiaceae

Дрога: потпуно зрели плодови какаа се беру у јесен и из њих се вади семе на различите начине.
Производња: плод се бере и отвара и из сочне пулпе вади се семе које је слично бадемовом. Семе је
прекривено танком, кртом, црвеном семењачом, а семено језгро је скоро беле боје. Сирово се остави
да ферментира, обично 3-9дана на температури од 30-60степени. После се семе суши. Током
ферментације мења боју, постаје црвеније, добија пријатну арому и губи се горчина. Следећа фаза је
пржење на т од 100-150 степени. После се лако одваја семењача и ослобађају котиледони. Током овог
процеса појачава се арома, а највећа количина ПА прелази у семењачу. Самлевени котиледони су
основна смеса за чоколаду. Процесом топлог цеђења из ове масе може се добити чврсто масно уље.
Састојци: теобромин и мала количина других ПА. У сировом семену има и фенола-танини. Процесом
пржења ова једињења прелазе у какао црвено. Садржи и масно уље и беланчевине.
Употреба: у индустрији чоколаде. Један од продуката-масно уље, користи се у технологији. Одвојена
семењача се користи за екстракцију теобромина.
4. Symphyti radix, Symphytum officinalis, Boraginaceae
Дрога: Користе се осушени подемни делови гавеза, ређе се користи надземни део. Ризом се вади у
пролеће или јесен, опере, исече и суши. Непријатног укуса, слабог мириса.
Састав:
1. алантоин – продукт разлагања мокраћне киселине и може се сматрати дериватом пуринских
алкалоида
2. слузи, танини, сапонозиди, пиролизиднски алкалоиди
Деловање: Алантоин стимулише егенерацију ткива
Употреба: Користи се за лечење оштећених лигамената, повреда, реуматичних обољења. Интерно се
користи у терапији плућних обољења и оштећења слузнице. За терапијске ефекте најзаслуженији је
15
алантоин, слузи и сапонозиди употпуњују деловање. Дуготрајна употреба није препоручљива због
пиролизиднских алкалоида.
5. Colae semen, Cola spp., Sterculiaceae
Дрога: Добија се котиледона разлчичитих Cola врста: C.acuminata, C.alba, C.nitilda. плодови се
скупљају незрели, отварају се и вади се семе. После неколико дана гули се семењача и ослобађају се
котиледони. У зависноти од варијетета, разликују се и боје. Секу се на неколико делова. Ако се
стабилизују и брзо суше, задржавају светлу боју, а када се суше полако потамне. Опорог укуса, без
мириса.
Састав: Мешавина кофеина и теобромина. Везани су за катехинске танине. Танини се оксидују,
полимеризјуу и прелазе у кола црвено, а ПА се ослобађају оз комплекса.
Употреба: За екстрајцију ПА и израду напитака.
6.Pasta guarana, Paullinia cupana, Sapindaceae
Дрога: Тврда, смоласта маса добијена од семена дивљих и гајених биљака. Ољуштено и пропржено
језгро се самеље и уз додатак скроба суши на сунцу. Добија се чврста маса, горког и опорог укуса,
слабог мириса.
Састав: Кофеин и мало теобромина, танини.
Употреба: Деловање је слабије и спорије, сматра се да је тако због присуства веће количине масних
материја и постепеног ослобађања алкалоида, али и дуготрајније. Користи се у облику чаја, као
средство за уживање и као адстрингенс.
ДРОГЕ СА ИНДОЛНИМ АЛКАЛОИДИМА

1. Physostigmati semen, Physostigma venenosum, Fabaceae
Дрога: Представља је зрело, осушено семе калабарског боба. Горког укуса, без мириса, по води
плива. Подсећа на пасуљ или боб.
Састав: Садржи индолне алкалоиде који настају из триптамина. Триптамин је продукт
декарбоксилације триптофана. Садрже два атома азота. Најважнији алкалоиди су: физостигмин
(езерин), генезерин, физовенин. То су естри алкохола езерола и метил-карбански киселине и разлажу
се на езероламин, метил-амин, угљен – диоксид и воду. Физостигмин је кристалан и безојан, али у
контакту са ваздухом распада се и поцрвени. Све његове соли су нестабилне.
Деловање: Делује супротно атропину!
Употреба: Дрога се користи за екстракцију алкалоида. Соли физостигмина се користе у 1%-ним
капима и мастима за очи као миотик и у терапији глаукома (врло често долази до иритације
коњуктиве). Користио се и код постоперативне атоније црева, али има много контраиндикација
(астма, улкуси...) и има безбеднијих лекова. Данас се као замена користе синтетске соли.
2. Strychni semen, Strychnos nux vomica, Loganiaceae
Дрога: Осушено, зрело семе стрихноса. Изузетно горко, без мириса.
Састојци: Садржи монотерпенске индолне алкалоиде: стрихнин и бруцин. Везани су за хлорогенску
киселину и бруцин је диметокси дериват стрихнина. Садржи и горке материје и масно уље.
16
Деловање: Стрихнин се везује за глицинске рецепторе и делује као глицин који инхибира
неуротрансмисију. Такође је и конвулзивни отров.
Употреба: Стрихнин се некада користио код пацијената са атрофијом оптичког нерва. Семе се
користило као горка дрога, али се због тровања ова употреба избегава. Бруцин је реагенс за
дефинисање горчине.
Стрихнин је један од најтоксичнијих алкалоида, летална доза је 0,2mg/kg. Симптоми тровања су:
узнемиреност, анксиозност, повећана перцепција за звук и светлост, престанак дисања. Тело заузима
специфичан положај, свест је очувана.
3. Secalae cornutum, Claviceps purpurea, Clavicipitaceae
Дрога: Claviceps purpurea је гљива која паразитира на многим травама из фамилије Poaceae. За
добијање дроге користи се гљива која паразитира на ражи и која има трајни и вегетативни облик.
Дрогу представља трајни облик – склероцијум. Данас се врши вештачка инфекција ражи гљивом.
Суспензија гљиве се добија од гљива које се хране на специјалним подлогама (бира се облик са
највећим процентом жељеног алкалоида).
Састојци: Ергот алкалоиди:
- Алкалоиди клавинске
- Алкалоиди ханоклавинске структуре
- Деривати лизергне киселине
- Деривати изолизергне киселине – неактивни
У алкалоиде ханоклавинске структуре спадају:
- Алкалоиди са алкохолима : ерготамин, ерометрин, ерготоксин
- Ерго-пептидни алкалоиди
- Синтетски деривати :ЛСД и бромкриптин
Деловање: Ерготамин делује окситоцински (повећава снагу, брзину и тонус контракције утеруса), а
сви они делује вазоконстрикторно и утеростиптично.
Употреба:
1. Екстракција алкалоида
2. Бромкриптин се користи за прекид лактације
3. Ергометрин се користи у терапији мигрене (ретко)
4. У гинекологији и акушерству (после порођаја за заустављање крварења или код нередовних
циклуса за изазивање крварења)
4. Rauwolfiae radix, Rauwolfia serpentina, Apocynaceae
Дрога: Дрогу представља осушен корен рауволфије. Горког укуса, без мириса. Најпознатија је
индијска дрога, данас се ова врста гаји ради добијања дроге. Искорењена је на природним
стаништима.
Састав: Најважнији су монотерпенски индолни алкалоиди:
17
- Прва група: јохимбански тип – резерпин и ресциамин

- Друга група: хетеројохимбански туп - ајмалицин
- Трећа група: дихидроиндолни деривати - ајмалин
Деловање: Резерпин главно деловање остварује на ЦНС – седативно и неуролептично и на КВС –
хипотензивно деловање. Ресциамин слично делује. Ајмалин делује анксиолитички и антиаритмик је
(због токсичности ретко се користи у терапији)
Употреба: Дрога се користи за екстракцију алкалоида, нарочито резерпина. Још увек се користи у
терапији хипертензије у комбинацији са диуретицима. У народној медицини користио се у облику
декокта за лечење поремећаја дигестивног тракта и нервних обољења. Примена резерпина узрокује
брадикардију и хипотензију. Кардиоваскуларно дејство јавља се тек после 3-4 дана непрекидне
примене, а маскимум достиже после више недеља. Хипотезија и брадикардија трају неколико недеља
након престанка коришћења.
5. Vincae minoris herba, Vinca minor, Apocynaceae
Дрога: Користи се лист, или осушена херба гајеног или самониклог зимзелена. Лист је горког и
опорог укуса, без мириса.
Састав: Састојци су монотерпенски индолни алкалоиди, најважнији је винкамин. Садржи и
винкалеукокристин и винкалеукобластин.
Деловање: Винкамин повећава проток крви у церебралном региону и доводи до вазодилатације
крвних судова.
Употреба: Винкамин се користи у терапији психичких и физичких симптома сенилности.
Примењујесе код неких траума ЦНС-а. Као антихипертензив се ограничено користи: дуготрајна
примена доводи до вентрикуларне аритмије. Винкалеукокристин и винкалеукобластин смањују и
заустављају бујање канцерогених ћелија.
Контраиндикације: Трудноћа и повећани интракранијални притисак.
18
ХЕТЕРОЗИДИ И ХЕТЕРОЗИДНЕ ДРОГЕ

Хетерозиди су специфични биљни метаболити комплексне струкуре. Под утицајем ензима,
киселина, база или загревањем долази до њихове разградње (хидролиза гликозидне везе). Тада се
ослобађају шећери (један или више њих) и неко органско, нешећерно једињење (агликонска
компонента).
Заступљеност и локализација:
Широко су распрострањени у биљкама, чак једна биљна врста може да садржи и по неколико
различитих група. Хидросолубилни су, налазе се у ћелијским вакуолама, растворени у ћелијском
соку. Неки су и обојени, па се голим оком може утврдити њихово присуство и локализација. Не може
се уочити правилост у акумулацији у биљним органима. У различитим биљним органима могу бити
присутне различите групе хетерозида. Некада су у биљкама присутни и слободни агликони.
Биолошка функција:
Није у потпуности разјашњена. Неке врсте хетерозида су пигменти и одговорни су за боју
листова, цветова и плодова. На тај начин утичу на успостављање односа између биљака, али и
биљака и других чиниоца њихове околине. Неке врсте су неопходне за функционисање ензима, имају
и заштитну улогу, која потиче од антимикробног деловања. Зашитна улога огледа се и у способности
апсорције љубичастог дела сунчевог спектра. Биљка се штити од штетних продуката метаболизма
тако што штетне продукте везује у облик хетерозида.
Структура хетерозида:
Хетерозиди се међусобно разликују по хемијској природи агликона. У шећерном делу
најчешће су присутни једноставни шећери хексозе и пентозе (глукоза, галактоза, маноза, рамноза...).
ретко се појављују специфични шећери. Алкохолна група шећера повезује се са протоном са
агликона: издваја се вода и ствара се хетерозид. У зависности да ли је протон скинут са хидроксилне,
амино, сулфахидрилне групе, или са угљоводоничног скелета постоје: О, C, N i S хетерозиди. Шећер
је најчешће везан за само једо место на агликону (монозид), срећу се хетерозиди са два ланца шећера
(биозиди), ређе са три ланца.
Физичко-хемисјке особине:
Изолована из биљке, то су чврста једињења, кристалне или аморфне структуре. Растварају се
у води, алкохолима и поларнијим растварачима. Могу бити обојени. Више или мање горког укуса.
Агликонске компоненте су углавном кристалне структуре. Најчешће су неиспрљиви, а неке врсте
могу да сублимују. Оптички су активни. Липофилни су и растварају се у органским растварачима.
Екстракција:
При екстракцији мора се имати на уму да су у питању осетљиве супстанце, које лако
хидролизују. Њихова постојаност се може повећати, ако се пре екстракције, свеж биљни материјал
стабилизује кључалим етанолом. Не постоје опште методе за екстракцију хетерозида. Процес је
19
веома сложен, због различите структуре и растворљивости. Ипак, један посупак би, теоријски могао
да има следећи ток:
1. У првој фази уситњена биљна дрога се најпре стабилизује кључалим етанолом, да се спречи
ензимска хидролиза и потом неутрализује. Перколација се обавља концентрованим етанолом, који
добро раствара хетерозиде.
2. Етанолни екстракт поред хетерозида садржи и разне баластна материје, које се одстрањују
таложењем помоћу раствора олово-ацетата.
3. Вишак олово јона у разблаженом етанолном раствору хетерозида таложи се у облику олово-
сулфида, увођењем водоник-сулфида.
4. Вишак олово-сулфида из филтрата одстрањује се загревањем и упаравањем раствора, из кога се
кристалише хетерозид.
Ектсракција етил-ацетатом као најбољим растварчем за већину хетерозида се врши на тај начин што
се етанолни екстракт, односно перколат дроге концентрише и баластне материје се у њему исталоже
додавањем олово-ацетата. Затим се течност измеша са безводним натријум-сулфатом и калцијум-
карбонатом, да се добије густа маса која се осуши, самеље и екстрахује етил-ацетатом у апарату по
Сокслету.
Фармаколошка деловања:
Деловање је повезано са хемијском структуром агликона. Шећер је одговоран за
растворљивост, ресорпцију, дистрибуцију и доступност агликона у ткивима у којима би требало да
се испољи деловање. Генерално не испољавају снажна деловања. Ретко се налазе изоловани у
дозираним фармацеутским препаратима, осим кардиотоничних хетерозида. Најделотворнија је
њихова примена у сврху профилаксе, лечења почетних фаза болести или као допунска терапија.
Користе се у самомедикацији, у облику чајних мешавина и једноставних галенских облика. Данас се
од хетерозидних дрога израђују стандардизовани екстракти, који се уграђују у различите
фитопрепарате.
ЛИГНАНСКИ ХЕТЕРОЗИДИ
Лигнани представљају специфичну групу секундарних метаболита биљака и продукти су
кондензације фенилпропанских јединица. Овим појмом обухваћено је неколико група сличне
структуре: лигнани, неолигнани, олиголигнани и норлигнани. Терапијски гледано најзначајнији су
лигнани.
Лигнани се у биљкама налазе слободни, везани са молекулом шећера или стварају комплексе
са другим молекулима (лигноиди). Најважнији лигноиди су флаволигнани, кумаролигнани и
ксантолигнани.
Делују антихипертензвно, антиреуматично и антиалергијски. Значајна је и антивирусна
активност. Делују цитотоксично па се користе као туморска средства. Од лигноида, најзначајнији су
флаволигнани-хепатопротектори.
1. Podophyllinum, Resina podophylli, Podophyllum peltatum, Berberidaceae
Дрога: Представља је смола добијена из алкохолног екстракта ризома.
20
Састојци: Главни састојци смоле су: подофилотоксин, деоксиподофилотоксин, алфа и бета-пелтатин.

Они се јављају и у облику хетерозида. Ова једињења су лактони и у слабоалкалној средини стварају
се цис облици који су фармаколошки неактивни.
Деловање: Подофилотоксин инхибира раст експериментално изазваних тумора. Спречавају
полимеризацију тубулина и настанак деобног вретена, па заустављају деобу ћелија у метафази.
Хетерозиди су мање активни али и мање токсични.
Употреба: Некада се смола користила као лаксантно средство и против цревних паразита. Данас је
ова примена напуштена због токсичности.
Смола се данас ретко производи, подофилотоксин се екстрахује из ризома. За изазивање некрозе
спољашњих кондилома користе се алкохолни раствори подофилотоксина. Подофилотоксни
представља основу за добијање тенипозида и етопозида. Етопозид се користи у оквиру комбиноване
хемиотерапије карцинома тестиса и бронхија, лимфома код акутне леукемије. Тенипозид се користи
у терапији лимфома, акутне леукемије, тумора на мозгу и урогениталних тумора.
2. Sylibi mariae fructus, Silybum marianum, Asteraceae
Дрога: представља је зрео, осушен плод бадеља.
Састојци: најважнији је комплекс лигноида који се назива силимарин. Најважнији су силибин,
силидианин и силикристин. Садржи још и фитостероле, флавоноиде, масно уље и беланчевине.
Деловање: састојци појачавају структуру спољашње мембране хепатоцита и спречавају продор
агенаса који могу да изазову оштећења. У јетри стимулишу и синтезу протеина у рибозомима. Због
оваквог деловања омогућавају брзу регенерацију и формирање нових хепатоцита.
Употреба: Користи се код поремећеног варења хране. Фитопрепарати се користе као допунска
терапија или профилакса код оштећења јетре, хроничних упалних процеса и цирозе. Израђују се од
стандардизованог екстракта који садржи најмање 70% силимарина.
3. Eleutherococci radix, Eleutherococcus senticosus, Araliaceae
Најважнији састојци сибирског жен-шена су елеутерозди. То су хетерозиди лигнана. Дрога се
користи као општи тоник за организам здравих особа и хроничних болесника. Делује окрепљујуће,
смањује замор, побољшава менталне и радне способности, повећава отпорност организма према
болестима, убрзава опоравак. Код испитаника уочено је повећање броја лимфоцита. Препоручује се
континурана примена најмање три месеца. Примена је контраиндикована код хипертензије.
ФЕНОЛНИ ХЕТЕРОЗИДИ
Као агликони фенолних хетерозида јављају се једноставни феноли и фенолкарбонске
киселине и њихови деривати. Једноставни феноли (флороглуцинол и катехол) се врло често могу
наћи у биљкама. Најчешћи је хидрохинон. Појмом фенолкарбонске киселине обухватају се сва она
једињења која имају најмање једну OH- и COOH- групу. У пракси су тим појмом обухваћени
деривати циметне и бензојеве киселине. У оквиру деривата бензојеве киселине, најважнији су
деривати салицилне киселине, који се налазе у кори врбе. Природни деривати циметне киселине су
разноврсни.
У ткиву биљака јављају се као слободне киселине, алдехиди, алкохоли естри, депсиди
киселина, хетерозиди… Растварају се у поларним растварачима и слабо базним растворима.
21
Деривати циметне киселине лако изомеризују у воденим растворима. У екстрактима дрога доказују
се на основу бојених реакција фенолне групе и на основу карактеристичног апсорпционог спектра.
Ови хетерозиди инхибирају различите ензимске системе, најзначајнија је инхибиција липидне
пероксидазе- конзерванси, антиинфламаторна средства и антиоксиданси. Дроге које их садрже
користе се код поремећене функције јетре, као холеретеци и холагози. Данас је значајна њихова
примена као хепатопротективних лекова.
1. Uvae ursi folium, Arctostaphylos uva ursi, Ericaceae
Дрога: користи се млад, осушен лист уве. За добијање дроге младе гранчице се одсецају за време
цветања. Горког и опорог укуса, без мириса.
Састојци: 1. Фенолни хетерозиди : арбутин, метиларбутин и ериколин.
2. Танини
3. Флавоноиди комплекс са хиперозидом
Арбутин и метил арбутин хидролизом дају хидрохинон односно метил хидрохинон који је неопходан
за деловање уве.
Деловање: диуретик, уроантисептик и адстрингентни ефекат. Фенолни хетерозиди делују
антисептично. Могу се користити као конзерванси, антиинфламаторни агенси, антиоксиданси.
Водени екстракт показује и антивирусно деловање.
Употреба: користи се за упалу мокраћних путева, упалу бубрега, мокраћне бешике, песка и камена у
мокраћним путевима и бубрегу.
Максимални ефекат се постиже када је концентрација хидрохинона у урину већа од 60mg/l и када је
pH урина већа од 8 (кашичица соде бикарбоне)
Комисија Е је прописује за лечење инфламаторних поремећаја у уринарном тракту .
Контраиндикације: особе са поремећеним радом бубрега, са дигестивним тегобама и киселим
урином, деца млађа од 12година, труднице и дојиље.
Интеракције: танини дроге могу са гвожђем да награде нерастворан комплекс који не може да се
апсорбује.
Токсичност: хепатотоксичност код деце! Хидрохинон је ефикасан уроантисептик, али је и
цитотоксичан и мутаген па треба избећи излагање повећаним дозама.
!!! не користити дуже од недељу дана, не више од 5 недеља годишње!
2.Salicis cortex, Salix alba, Salicaceae

Дрога: кора огуљена са дебљих грана врбе. Гули се у пролеће. Слузавог и нагорког укуса, благог,
специфичног мириса.
Састојци: 1. Хетерозиди фенолкарбонских киселина: салицин (агликон салицилалкохол), популин
(агликон бензосалицина киселина) и саликортин.
2. Флавоноиди
3. Проантоцијанидини
22
Деловање: у дигестивном тракту долази до постепене хидролизе салицина, а ослобођени салицил

алкохол се оксидише до салицилне киселине која је одговорна за терапијске ефекте:
антиинфламаторно, аналгетичко и антипиретичко деловање.
Употреба: за снижавање температуре, код прехладе и грипа, у терапији реуматских обољења, против
благих болова. Примењује се у облику уситњење коре, а од екстраката се израђују фитопрепарати.
3. Cynarae flos, folium, Cynara scolymus, Asteraceae

Дрога: цветне главице гајене артичоке, односно меснати листови. Користи се свежа или се суши. Сви
делови су слузавог, опорог и горког укуса.
Састојци: 1. деривати кафене киселине
2. цинарин
3. кафена киселина
4. флавоноиди, етарско уље
5. микроелементи: Cu, Zn, Ag, Mo, Fe, Al
6. макроелементи: Na, К, Ca, Mg, P
7. аминокиселине, протеини, минерали, дијетна влакна
Деловање: хиполипидемијски, сви делови имају и антигљивичну активност. Феноли делују
антисептично.
Употреба: користи се код поремећеног варења, надутости, застоја жучи, повећаног нивоа масти у
крви. Као благ диуретик, код обољења јетре, стимулише стварање и лучење жучи, код атеросклерозе.
Комисија Е: код диспептичних тегоба (холеретик)
Екстракт листа може помоћи да се смањи укупан холестерол у плазми одраслих особа, са благом до
умереном хиперхолестеролемијом.
Нежељена дејства: блага и ретка- надутост, осећај слабости, осећај глади, алергијски контактни
дерматитис.
Контраиндикације: дојиље, особе са оштећењем бубрега и јетре, пацијенти који пате од блокаде
жучних путева (могу да се појаве колике уколико пацијент болује од камена у жучи).
КАРДИОТОНИЧНИ ХЕТЕРОЗИДИ
Поред много синтеских сличних једињења, КХ представљају најзначајније лекове за лечење
срчење инсуфицијенције. Једини нчин њихове производње је екстракција и изолација из дрога које
их садрже.
Ограничено су распрострањени у природи. Присуни су у свега неколико биљних фамилија.
Налазе се у ћелијском соку и локализовани у паренхимском ткиву различитих органа. Концентрација
је максимално до 1%.
Агликони су једињења стероидне природе са 23 или 24 угљеникова атома. За положај 17
основног скелет везан је незасићен лактонски прстен. У зависности од врсте агликона разликујемо
карденолидне и буфадиенолидне хетерозиде. Поред уобичајних шећера, хексоза и пентоза, срећемо и
23
специфичне шећере, дезокси-дигитоксозе. Шећери се увек везују преко хидроксилне групе, која се
налази на трећем угљениковом атому основног скелета. Могу бити моносахариди и полисахариди. У
оквиру полисахарида налази се максимално 4 молекула шећера. Када је глукоза присутна увек је
последња у низу. Лабилно је везана и лако долази до гликолизе и одвајања глукозе (тада примарни
хетерозиди прелазе у секундарне). До делимичне хидролизе долази за време сушења. Да би се то
спречило врши се стабилизација.
Агликони су растворни у неполарним органским растварачима. Ту постоји разлика између
примарних и секундарних хетерозида. Примарни се растварају у води, а секундарни у неполарним
растварачима. Поред шећерног дела, аликон игра велику улогу у растворљивости. Хетерозиди су
врло нестабилни због незасићене лактонске структуре и због глукозе.
Присуство у дрогама се доказује Баљетовом и Келер-Килијани реакцијом. Одређивање се
врши спектрофотометријски или хроматографским методама. Наша Фармакопеја прописује посупак
одређивање помоћу биолошке титрације на голубовима. Пореде се фармаколошки ефекти одређене
количине екстраховане дроге са стандардизованим препаратима и на тај начин се дефинише садржај
хетерозида, односно активност дроге се изражава у интернационалним јединицама.
За фармаколошке ефекте одговоран је стероидни агликон. У терапијским дозама делују:
1. позитивно инотропно (успоравају ритам контракције срца)
2. негативно хронотропно (успоравају ритам контракције срца)
3. негативно дромотропно (успоравају спровођење импулса и продужују период релаксације)
Побољшава се рад срца, а без повећане потребе за кисеоником. Срце се контрахује снажније,
успореним и равномерним ритмом. Примењују се код разлилчитих облика срчане инсуфицијенције и
поремећаја срчаног ритма.
Највећи недостатак је мала терапијска ширина. Опасност од тровања или могућност
предозирања је појачана због ефекта кумулације. Тровање се мнифестује визуелним, дигестивним,
неуролошким и кардиолошким проблемима (неправилне контракције, тахикардије). Терапијске дозе
не делује на здраво срце. Примењују се искључиво у дозираним фармацеутским препаратима, на
основу препоруке и под сталним лекарским надзором.
1. Digtalis purpureae folium, Digtalis purpurea, Scrophulariaceae
Дрога: Представља је осушен лист пурпурног дигиталиса. Данас се ретко сакупља из природе и тада
се бере када биљка процвета. Добија се углавном од гајених биљака и тада се сакупља у првој години
из лисне розете. Стабилише се и суши на температури до 60 степени. Садржи максимум 6% влаге.
По пропису Фармакопеје квалитет дроге се одређује на основу њене активности, биолошком
титрацијом на голубовима. После тога се ради стандардизација. Дрога се данас користи за
индустријску екстракцију хетерозида. Потпуно осушена и стандардизована дрога чува се у облику
прашка, запакована у ампулама од мрког стакла у азоту или неком индиферентном гасу. На свакој
ампули мора да стоји име произвођача, датум када је извршена биолошка титрација и одређена
јачина дроге. Слабог мириса, горког укуса.
Састојци: Садржи карденолидне хетерозиде. У биљци и у свежем листу присутни су примарни
хетерозиди, пурпуреа гликозиди А, Б и Е. На OH- групи на положају три агликона везује се
олигосахарид од три молекула дигитоксозе и једног молекула глукозе
АГЛИКОН СЕКУНДАРНИ ХЕТЕРОЗИД
Диитоксигенин Дигитоксин
24
Гитоксигенин Гитоксин
Гиталоксигенин Гиталоксин
Садржи још и флавоноиде, фенолкарбонске киселине, антрахиноне, сапонозиде....

2. Digtalis lanatae folium, Digtalis lanata, Scrophulariaceae
Дрога: Представља је осушен лист вунастог дигиталиса. Данас се ретко сакупља из природе и тада се
бере када биљка процвета. Добија се углавном од гајених биљака и тада се сакупља у првој години из
лисне розете. Стабилише се и суши на температури до 60 степени. Садржи максимум 6% влаге.
Горког укуса, без мириса.
Састојци: Примарни хетерозиди су ланатозиди А и Ц. На OH- групи на положају три агликона везује
се олигосахарид од три молекула дигитоксозе и једног молекула глукозе
АГЛИКОН СЕКУНДАРНИ ХЕТЕРОЗИД

Дигитоксигенин Дигитоксин
Гитоксигенин Гитоксин
Гиталоксигенин Гиталоксин
Дигоксигенин Дигоксин
Дигинатигенин Дигинатин
Садржи још и флавоноиде, фенолкарбонске киселине, антрахиноне, сапонозиде....

** Пурпуреа гликозиди делују споро и дуготрајно. Дејство почиње након 24h, после се гликозиди
акумулирају. Дигоксин је најважнији хетерозид, добро се ресорбује и спорије елиминише из
организма.
** Сви фармацеутски облици са кардиотоничним хетерозидима се пију пет дана, па се прави пауза од
два дана, да не би дошло до токсичних ефеката.
3. Strophanthi semen, Strophanthus gratus, combe i hispidus, Apocynaceae

Дрога: Представља је зрело, осушено семе, без перјанице. Бере се када је зрело и суши. Горког
укуса, без мириса.
Састојци: Садржи смешу карденолидних хетерозида. Највише се јављају Г и К-строфантин, а као
агликони Г и К строфантидин. Најтраженија врста је цомбе, јер се највише користи за екстракцију
хетерозида.
Употреба: При оралној употреби, ови хетерозиди се у врло малој мери ресорбују. Због тога се не
производе галенски препарати, већ се у терапији примењују само чисти хетерозиди и то у облику
ињекција. Дају се у терапији акутне срчане слабости.
ЦИЈАНОГЕНИ ХЕТЕРОЗИДИ
ЦХ су кристални, горког укуса и без мириса. Акумулирани су у разним органима, нарочито у
младим ткивима која расту. Зато се сматра да имају заштитну улогу.
25
Хидролизом дају шећер и агликон карактеристичног мириса, у коме је лабилно везана

нитрилна група. Даљим разлагањем дају цијановодоник и један алдехид или кетон. Агликонску
компоненту представљају нестабилна једињења, алфа-хидроксинитрили, који настају метаболизмом
аминокиселина: леуцина, изолеуцина, валина и тирозина. Шећерна компонента је увек глукоза или
генциобиоза.
Локализовани су у ћелијама семена или младим, зељастим деловима. Просторно су одвојени
од ензима који изазивају њихову хидролизу.
Доказују се натријум-пикратом. Количина хетерозида се одређује посредно, на основу
количине цијано-водоника.
Токсични су јер хидролизом дају цијанидни јон. Он се везује са цитохром Ц-оксидазоом и
онемогућава реоксидацију цитохрома-ћелије не могу да користе кисеоник. Симптоми тровања су
убрзано и плитко дисање, главобоља, вртоглавица, кома, а смрт наступа због пресганка дисања.
Конзумирање ових дрога ретко доводи до тровања. Оне су упозоравајућег, непријатног укуса. И када
дође до уноса значајне количине, у ГИТ-у долази до хидролизе хетерозида. Цијанидни јон се
релативно брзо преводи у тиоцијанте (дејством ензима) и елиминише урином.
Терапијски значај је веома мали. Углавном се користе за израду ароматичних вода. Могу да
садрже до 100mg цијано-водоника на 100g. Користе се за ароматизацију козметичких препарата.
Раније су се користиле као спазмолитици и респираторни стимуланси.
1. Amygdaleae amarae semen, Prunus amygdalus, Rosaceae
Дрога: представља је зрело, осушено семе горког бадема. Горког је укуса, специфичног мириса.
Мора се чувати заштићно од светлости, влаге и топлоте. Користи се за израду бадемове воде и
масног уља.
Састав: 1. цијаногени хетерозиди: амигдалозид: гензиобиозид бензалдехидцијанхидрин
2. масно уље, беланчевине и шећер
Употреба: Користи се за ароматизацију кремова и козметичких препарата. Премазивање слузнице
овом водом смањује осетљивост, зато се некад користила као благ анестетик и у лековима
експерименталног антитусичног деловања. Некада се вода бадема користила за ароматизацију
намирница у прехрамбеној индустрији, данас је ова употреба забрањена. Не сме се користити ни
синтетска арома бадема.
2. Laurocerasi folium, Prunus laurocerasus, Rosaceae

Користи се лист ловорвишње. Садржи прулауразин- пруназин (глукозид бензалдехид). Користи се
свеж за добијање ароматичне воде, која се користи за ароматизацију козметичких препарата.
КУМАРИНСКИ ХЕТЕРОЗИДИ
Агликони су деривати алфа-пирона и сматрају се лактонима 2-хидрокси-Z-циметне киселине.
Широко су распрострањени у биљном свету. Настају из фенилаланина, преко циментне и п-
кумаринске киселине. Важан корак у синтези је увођење хидрокси групе у молекул, после тога
долази до изомеризације на двострукој вези (из Е у Z положај). На крају долази до спонтане
лактанизације и стварања кумарина. Некада се у биљци налазе хетерозиди циметне киселине, па тек
26
после ензимске хидролизе, која наступа после оштећења ткива, долази до лактонизације и стварања
кумарина.
Деле се на једноставне и хетероцикличне кумарине. У оквиру хетероцикличних кумарина
јављају се фурано и пиранокумарини. Локализовани су у свим органима биљке.
Једноставни кумарини се разликују по супституентима, најчешће су то хидрокси и метокси
групе. И најраспрострањенији су умбелиферон и херниарин .
Специфичну групу чине дикумарини. Настају тако што се два кумарина повежу метиленским
мостом. До овога долази у присуству микроорганизама, током процеса ферментације. Најпознатији је
дикумарол.
Растварају се у води и алкохолима. Кумарини су кристална једињења, специфичног и
пријатног мириса. Имају својство сублимације, али се ретко на овај начин изолују због могућих
промена струкуре. За доказивање у биљном ткиву користи се карактеристичан апсорпцони спектар.
За одређивање у дрогама, користе се колориметријске, флуориметријске и метода течне
хроматографије.
Кумарини смањују пермеабилност зидова капилара и крвних судова, па се користе код
инфламаторних процеса, нарочито крвних судова венске циркулације. Неки интензивирају
гломелуралну филтрацију, па се користе као диуретици. Фуранокумарини повећавају број
меланоцита и количину синтетисаног пигмента, па се користе у терапији псоријазе и витилинга.
Могу да се користе и у козметичким препаратима за сунчање, омогућавају брже тамњење коже и
штите од УВ зрачења. Због могућих преосетљивости, треба их опрезно користити. У лабораторији је
утврђена и мутагена активност-потенцијална употреба у лечењу карцнома.
Најважнији је виснадин-коронарни вазодилататор и дикумарол-спречава коагулацију крви и
користи се као антикоагуланс.
Дроге се користе као средства за ароматизацију у козметичкој, прехрамбеној, дуванској и у
индустрији алкохолних пића.
Биљке које садрже фуранокумарине могу да утичу на појаву преосетљивости и алергијских
реакција. Она се манифестује појавом упалних процеса на кожи, осипом, црвенилом и
хиперпигментацијом.
1. Meliloti herba, Мelilottus officinalis, Fabaceae
Дрога: Осушени, вршни део биљке кокоца у цвету.
Састојци: Најважнији су кумарински хетерозиди. Свежа биљка садржи мелилотозид, хетерозид
хидрокси-Е-циметне киселине, тако да се највећа количина кумарина формира приликом сушења.
Садржи и мелилотин-дихидрокумарин. У мањем проценту садржи и флавоноиде, фенолкарбонске
киселне и тритерпенске хетерозиде.
Деловање: антиедематозно, интензивира венску циркулацију и смањује пермеабилност капилара.
Потврђени су ефекти ове дроге на зарастање рана.
Употреба: Користи се интерно код хроничних поремећаја венске и лимфне циркулације, код упале,
отока и грчева екстремитета. Примењује се као помоћно средство код тромбофлебитиса, а екстерно
код удараца и крвних подлива. Од ове дроге се израђују дозирани фитопрепарати и то течни облици
који се примењују парентерално, масти, лосиони, супозиторије.
27
АНТОЦИЈАНИ И АНТОЦИЈАНСКЕ ДРОГЕ

Све нијансе плаве, љубичасте, црвене и ружичасте боје цветова, плодова и листова потичу од
пигмената, антоцијана. Појам антоцијан означава хетерозиде, а антоцијанидин су агликони.
Антоцијанидини су деривати 2-фенилбензопирилијум катјона. На положају С3 сви имају
хидроксилну групу. Поред обојених антоцијанидина, у биљном ткиву се налазе необојени облици.
То су леукоантоцијаниди и њихови олигомери проантоцијанидини. То су деривати 3,4 флавандиола,
лако могу да полимеризују и граде танине, а у присуству киселина се оксидују и прелазе у
одговарајуће, обојене антоцијанидине.
Антоцијани су углавном О-хетерозиди. Шећер се везује преко хидроксилних група на С3, С5 и С7.
Растворни су у ћелијском соку и углавном се налазе у вакуолама епидермалних ћелија цветова
и плодова. Растворљиви су у поларним растварачима, агликони се растварају у неполарним.
Кристални облици или раствори антоцијана и агликона су нестабилни, лако долази до разлагања
њихове структуре, тако да је изолација из биљке отежана. Одређивање се врши
спектрофотометријски.
Антоцијани су у биљном ткиву или у воденим растворима обојени само у киселој средини.
При pH 3 флавилијум катјон је стабилан и црвене је боје. У слабо киселој средини, pH 4-6, губи један
или два протона и прелази у облик неутралне анхидро-базе, која је плаве боје. Хидратација молекула
доводи до стварања псеудо базе која је необојена. У базној средини обојен је жуто. Ово значи да боја
ткива зависи од тренутне pH средине ћелијског сока и промењљива је. Многи антоцијани развијају
боју тек у комплексу са флавоноидима и одговарајућим металним јонима.
Делују слично флавоноидним хетерозидима, смањују кртост а повећавају еластичност зидова
капилара. Такође делују повољно на регенерацију видног пурпура. Користе се у терапији обољења
која су последица поремећаја венске циркулације и код специфичних поремећаја циркулације
ретине. Користе се и као адтиви за бојење животних намирница, козметичких препарата и лековитих
облика.
1. Myrtilli fructus, Vaccinum myrtillus, Vaccinaceae
Као дрога корист се зрео, осушен плод бруснице.
Састојци: садржи комплекс антоцијана сложеног састава. Ту се налазе хетерозиди цијанидина,
малвидна, делфинидина и петунидина. Садржи и танине, флавоноиде, фенолкарбонске киселине.
Вода, шећери и органске киселине су значајни састојци.
Деловање: антоцијани делују вазопротективно и антиедематозно. Умањују агрегацију тромбоцита и
повољно делују на синтезу родопсина и побољшавају вид при слабом осветљењу. Умањују
појављивање улкуса.
Употреба: Користи се код поремећаја капиларне циркулацје коже, слузокоже и ока. Због танина цео
плод може да се користи као антидијароик.
ИРИДОИДНИ ХЕТЕРОЗИДИ
Агликони из ове групе су бициклична, монотерпенска једињења која су изолована из иридана.
Називају се иридоиди и основни скелет се састоји од 10С атома. Хетерозиди су нестабилни и
лактонске структуре. Дроге које их садрже потамне на ваздуху. Хидролизом дају монотерпенски
агликон и шећер. Растварају се у води и алкохолима. Када су у чистом стању, кристалне су структуре
28
и изузетно су горки. Агликони су мање више горки. Растварају се у органским растварачима.

Присуство се доказује бојеним реакцијама: са бакар(II)-сулфатом у присуству хлороводоничне
киселине или са ванилином у присуству сумпорне киселине-добијају се црвени продукти.
Вредност дроге одређује се органолептички. Одређује се параметар горчина, на основу
испитивање горчине. Горчина се дефинише као прописно разблажење основног декокта дроге (1:100)
које се мора осетити горким од стране најмање 3 од 5 испитаника
Хетерозиди настају везивањем шећера преко хидроксилне групе на С1. Најчешћи шећер је
глукоза.
Деле се на праве, секоиридоиде, валепотријате и аминодеривате.
Велики број иридоида има метил групу на С8 па је овај положај подложан оксидацији и
епооксидацији. Између С7 и С8 долази до отварања и проширења прстена и настају секоридоиди.
ФАРМАКОЛОШКО ДЕЛОВАЊЕ И ПРИМЕНА:
Примењују се пре-ос као горка средства. Долазе у контакт са рецепторима на бази језика и
рефлексно изазивају лучење пљувачке, сокова и ензима у ГИТ-у. Због тога долази до повећаног
осећаја глади али и бољег и комплетнијег варења хране.
Користе се као тоници и аперитиви.
У експерименталним условима потврђена је антимикробна, антиинфламаторна,
антипиретичка и спазмолитичка активност ових хетерозида.
Терапијска вредност највећег број дрога није потврђена и документована, углавном се користе
као традиционални лекови.
1. Gentianae radix, Gentiana lutea, Gentianaceae

Дрога: Ферментисан и неферментисан корен! – то већ знате са вежби 
Састојци: 1. секоиридоиди: а) хетерозиди генциопикрозид, сверозид и сверцијамарин
б) естри најчешће бифенилкарбоксилних киселина где је глукоза
естерификована
2. Ксантонски деривати: гентизин и изогентизин
3. Алкалоид: генцијанин
4. Флавоноиди, пектини и шећери
Деловање: појачава лучење ензима у ГИТ-у, ксантони делују антиинфламаторно, хепатопротективно
и антимиркобно, алкалоид делује седативно
Употреба: Користи се као средство за јачање организма, стомахик, против грознице, за посипање
рана, корен се кува и пије против кашља и дијареје.
Користи се и као тоник за вене, код поремећаја циркулације, као и благо средство за умирење.
Пије се пре јела, никако за време или после оброка.
Контрандикације: Улкус желуца и дванаестопалачног црева.
2. Centaurii herba, Centaurium umbellatum et erythrea, Gentianaceae
Дрога: Користи се вршни део биљке у цвету, бере се када биљка почиње да цвета. Горког укуса, без
мириса.
29
Састојци: 1. Секоиридоиди: хетерозиди генциопикрозид, сверозид, сверцијамарин

2. Секоиридоиди бинарне структуре: центаурин, центапикрин, деацетилцентапикрин
3. Ксантони, фенолкарбонске киселине, етарско уље, флавоноиди
4. Алкалоиди: генцијанин
Деловање: Горак тоник, антинфламаторно, антипиретичко, благи седатив
Употреба: Улази у састав горких чајева за стомак. У народној медицини се користи за отварање
апетита, против грознице, слабокрвности, против сметњи у органима за варење.
Комисија Е: Диспептичне тегобе и губитак апетита
3. Harpagophyti radix, Harpagophytum procumbens, Pedaliaceae
Дрога: Користи се осушен корен ђавоље канџе.
Састојци: 1. Иридоидни хетерозиди: харпагозид и прокумбид; 2. Фитостероли, тритерпени,
флавоноиди, фенолкарбонске киселине и шећери.
Деловање: антиинфламаторно, седатив, благ аналгетик. Због горчине изазива повећано лучење
ензима у дигестивном тракту.
Употреба: Користи се код обољења јетре и стомачних тегоба, као средство за повећање апетита и
боље варење хране. Користи се и код реуматизма и других стања код којих се јавља бол.
Контраиндикације: Улкус желуца и дванаестопалачног црева, код камена у жучи примена мора бити
опрезна, уз консултацију са лекаром.
СУМПОРНИ ХЕТЕРОЗИДИ
Љути хетерозиди, који у оквиру агликона садрже сумпор. Локализовани су у вакуолама
паренхимских ћелија, различитих органа. Агликони настају из аминокиселина: тирозина,
фенилаланина, триптофана и хомометионаина. У биљкама долази до декарбоксилације
аминокиселина и стварања алдоксима, са којима реагује метионин (цистеин) и уводи се сумпор у
молекул. За тиохидрилну групу везује се шећер.
Агликон је нестабилан, у неутралној средини се трансформише у изотиоцијанате који су
испарљиви. При pH 5-6 и у присуству двовалентног гвожђа, агликони се разлажу, ослобађа се сумпор
и настају нитрили.
Хетерозиди и агликони су љути и драже слузнице. Пошто је један број агликона испраљив,
могу се доказати на основу специфичног мириса и стварања суза. Хемијски се доказују на основу
реакције на сумпор. Количина хетерозида одређује се после ензимске хидролизе и дестилације
воденом паром. Предестилисани агликон се одређује титрацијом и на основу количине сумпора
прерачунава се количина хетерозида.
Деловање и примена:
1. Антимикробно деловање-антисептици
2. Рубефацијенси- код болова површинских нерава (реуматизам, ишијас)
3. Смањују могућност настанка тумора дебелог црева, ако се користе у исхрани
Екстерно: користи се спрашена дрога или тинктура у облику облога, различитих масти или лосиона
за утрљавање.
30
Интерно: код обољења дисајних путева, губитка апетита, поремећеног варења хране (стомахци,
холеретици и холагози).
Биљке се свакодневно користе као поврће, зачини и конзерванси.
1. Allii sativi bulbus, Allium sativum, Alliaceae
Дрога: користи се свежа или осушена луковица гајених биљака. Вади се у касно лето, очисти од
спољашњих листова и користи свежа или се суши. Све се више користи поступак лиофлизације за
сушење.
Састав: 1.Комплекс фруктозана
2. Стероидни сапонозиди
3. Минералне материје
4. Селен
5. Сумпорна једињења, деривати цистеина
У свежој биљци налази се алиин, при најмањем оштећењу под дејством алииназе се разлаже на
млечну и 2-пропенилсулфонску киселину. 2-пропенилсулфонска киселина киселина димеризује и
гради алиицин. Из алиицина настаје диалилдисулфид, испраљиво једињење, од којег потиче арома.
Стандардизован прашак треба да садржи 1,3% алиина.
Деловање: антимикробно, смањује количину холетерола и триглицерида у крви, снижава крвни
притисак и смањује агрегацију тромбоцита
Употреба: користи се као додатак исхрани, за превенцију и као допунска терапија поремећаја
циркулацје, хипертензије и повећане концентрације липида у крви. Користи се и код прехладе и
грипа.
Нежељени ефекти: мирис, алергијки дерматитис, опекотине, пликови и асматични напад приликом
удисања, главобоља, несвестица, вртоглавица.
* свеж бели лук повећава горушицу, изазива мучнину, повраћање и дијареју.
Контраиндикације: алергија, варфарин и антикоагуланси, не сме се користити неколико недеља пре
операције, јер продужава време потребно за коагулацију крви. У трудноћи и током лактације не
постоји опасност.
2. Sinaps nigrae semen, Sinapis nigra, Crucifereae
Дрога: користи се осушено семе црне слчице.
Састав: Од сумпорних хетерозида садржи СИНИГРОЗИД, после хидролизе ослобађа се испраљиви
агликон, алилизотиоцијанат. Садржи и масно уље, беланчевине, ензиме и слуз.
Деловање: као и деловање сумпорних хетерозида
Употреба: Користи се као рубефацијенс код реуме и свих обољења периферних нерава. Препарат на
кожи треба да остане максимум 15мин, затим се улања. Терапија траје две недеље, без прекида.
Примењују се пажљиво јер могу да доведу до оштећења ткива и појаве лезија. Ређе се користи
интерно, за повећање апетита и боље варење хране. Користи се и као зачин и конзерванс.
3. Sinaps albae semen, Sinapis alba, Crucifereae
Дрога: користи се осушено семе беле слачице
31
Састав: најважнији састојак је сумпорни хетерозид синалбозид. У оквиру агликона налази се

синапин-сулфат. Синапин је естар холина и синапинске киселине. Агликон је неиспарљив. Садржи
још и масно уље, беланчевине и слуз.
Деловање: као и деловање сумпорних хетерозида
Употреба: ређе се користи као рубефацијенс. Цело семе се примењује интерно, као лаксанс, због
слузи. Највећа количина се користи у прехрамбеној индустрији, за израду сенфа. Због
антимикробног деловања сумпорних хетерозида користи се као конзерванс.
АНТРАХИНОНСКИ ХЕТЕРОЗИДИ
Агликони су деривати антрацена. Разликују се по степену оксидације на 9 и 10 С атому (антрони,
антроноли и антрахинони), али су сви хидроксиловани на С1 и С8. Оваква једињења додатно
супституисана на прстенима А и С називају се 1,8 дихидроксиантрахинони или лаксантни
антрахинони. Једњења супституисана само на прстену С су ализарински хетерозиди и ретко се
користе у терапијске сврхе.
Структура:
У биљци прво настају редуковани облици-антрони. Који ће се облик наћи, зависи од pH
вредности. Антрахинони су оксидовани облици антрона. Агликони се разликују на основу
супституције на С3 и С6. У биљци и током сужења долази до димеризације и стварања хомо и хетеро
диантрона. Шећери се везују преко ОН групе на С8 и/или С6. Некада се директно везује и преко С10.
Процесом сушења долази до разлагања диантрахинонских и формирања оксидованих
антрахинонских хетерозида. Оксидација се одвија постепено и може бити убрзана загревањем. Зато
увек постоји упозорење да се антрахинонске дроге могу користити тек после сушења на температури
од 100 степени током једног сата, односно тек после стајања од минимум годину дана.
Физичко-хемијске особине:
Редуковани облици агликона су жути, антрахинони су жуте или наранџасте боје. Апсорциони
спектар има 3 максимума. Агликони сублимују и граде карактеристичне кристале. Данас се за
квалитатитивну и квантитативну анализу користе хроматографске методе.
Фармаколошко деловање и примена:
Активни су само редуковани облици 1,8 дихидроксиантрони. Они регулишу промет
метаболита кроз зид црева утичу на мотилитет и перисталтику дебелог црева-лаксантни ефекат.
Терапијски значај имају само дроге које садрже антрахинонске хетерозиде. Ови облици су
растворљиви и делом се ресорбују у желуцу а делом пролазе кроз танко црево. Када се нађу у
дебелом цреву долази до хидролизе и редукције агликона под дејством цревне флоре и деловања
антрона. Ако дрога садржи слободне антроне, иритирајуће деловање се испољава већ на слузницу
уста, ждрела и желуца и долази до мучнине, грчева и повраћања. Користе се код акутних
опстипација. Контраиндикована је примена код опструкција, улцерација и инфламација органа
дигестивног тракта и код болова недефинисане етиологије. Не давати их деци млађој од 12година,
трудницама и дојиљама. Као нежељени ефекти јављају се болни грчеви, тада треба смањити дозу.
Хронична употреба доводи до дисбаланса електролита, поремећаја у раду срца, слабости
мишића.
Дужина примене је 2-3 недеље, дуготрајнија употреба може довести до губитка природног
рефлекса дефекације и такозване лењости црева.
32
Имају и антибактеријско и антивирусно деловање – антиспетици и кератопластици у

дерматолошким препаратима. У лабораторији је потврђена и мутагена и цитотоксична активност.
1. Frangulae cortex, Rhamnus frangula (Frangula alnus), Rhamnaceae

Као дрога користи се кора скинута са дебљих грана и стабала крушине. Горчина дроге се уклања
третирањем са магнезијум-оксидом.
Састојци: а) антрахинонски хетерозиди: хетерозиди емодина, хризофанола и фисциона
б) биозиди: гликофрангулин А и Б, франгулин А и Б
в) флавоноиди, слузи, шећери, пептидни алкалоиди
Деловање: лаксантно
Употреба: користи се код акутних опстипација.
2. Sennae folium, Casia acutifolia et angustifolia, Fabaceae
Као дрога користи се осушен лист индијске и александријске сене.
Састојци: а) сенозиди А и Б – основни састојци листа су 8-гликозиди реина и алое-емодина.
Делотворни саастојци су 1,8 дихидроксиантрахинонски хетерозиди диантронског типа- сенозиди
(агликони су сенидини). Диантрони настају током сушења листа, до димеризације долази деловањем
специфичних ензима на температури која не прелази 40 степени. Ако се суши на повишеној
температури долази до оксидације мономерних антронских до антрахинонских хетерозида и не
долази до димеризације.
б) флавоноиди, минералне материје, калцијум-оксалат
Деловање: лаксантно, појачава перисталтику у дигествном тракту и пасажу хране
Употреба: помаже природном варењу, спречава лењост црева и затвор
Контраиндикације: све акутне инфламаторне интестиналне болести, улцерозни колитис и хемороиди
3. Aloae, Aloe ferox et barbadensis, Liliaceae
Дрогу представља згуснути сок добијен из листова алоје. Из засечених листова цури жути сок.
Aloae hepatica: светлија, замућена кристална маса, добија се упаравњем сока на сунцу или под
вакумом.
Aloae lucida: Смоласта, крта маса, тамна и сјајна, добија се упаравањем сока на ватри.
Када се сок спраши добија се жут прашак, горког укуса, специфичног мириса. Раствара се у
алкохолу, слабије у води и ацетону, не раствара се у хлороформу. Ове дроге не треба мешати са алоја
гелом, који се добија из унутрашњости свежих листова биљке. Гел је раствор амино киселина,
минерала, елемената у траговима... и користи се у производима за негу косе и коже.
Састојци: а) антрахинонски хетерозиди: хетерозиди барбалоина
Б) Алоинозиди- 3-рамнозил-алоини
В) Метилхормони, гликопротеини
Употреба: лаксанс, листови и корен кувани у води се користе као лаксанси, затим код артритиса,
екцема, коњуктивитиса, стреса, хипертензије.
У дерматологији се користи као антисептик, гликопротеини делују адстригентно и као емолијенс.
Веће дозе изазвају болне грчеве.
33
Екстракт који се добија са ацетоном не садржи смоле и јачи је лаксанс.
ФЛАВОНОИДНИ ХЕТЕРОЗИДИ
Као агликонска компонента ових хетерозида, јавља се молекул флавоноида. Представљају
највећу групу биљних полифенола. Јављају се слободни или у облику хетерозида. То су биљни
пигменти, растворни у води, налазе се у ћелијском оку, у вакуолама епидермиса и ћелија мезофила.
Одговорни су за боју цветсова, плодова и листова. Када сами нису обојени јављају се као
копигменти. Често се налазе на површини цветова ии листова. Пошто су локализовани у епидермису,
штите биљку од штетних ефеката УВ зрачења и поседују антимиктобну активност. Настају из
халкона, из три активирана ацетата и деривата циметне киселине. На тај начин формира се основни
скелет С6-С3-С6.
На основу степена оксидације централног прстена постоје:
1. ПРАВИ ФЛАВОНОИДИ:
- Флавони и флавоноли (кемферол и кверцетин)
- Флаванони и дихидрофлаванони
- Изофлавони и изофлавонони
2. ГРАДИВНЕ ЈЕДИНИЦЕ ТАНИНА:

- Флаван
- Флаван 3-оли и флаван 3,4-диоли
3. ХАЛКОНИ И ДИХИДРОХАЛКОНИ
4. АУРОНИ
5. АНТОЦИЈАНИ
Физичко хемијске особине: Растворни су у води, алкохолима и поларним растварачима.
Агликони су липофилни и растварају се у неполарним растварачима. Ретко су видљиви при дневом
осветљењу, а на љубичастом светлу флуоресцирају. Интензитет и боја се мењају у присуству
алкалија или металних комплексирајућх агенаса. За доказивање у биљкама може да се користи
специфична флуоресценција комплекса ових једињења са оксалном и борном киселином. За
одређивање се примењују колориметријске и спектрометријске методе. Из биљног ткива екстрахују
се етанолом на повишеним температурама. После отпаравања растварача, остатак се раствара у
топлој води и наставља се течно-течна екстракција.
Деловање и примена: Делују на зидове крвних судова периферне циркулације, смањују
пермеабилност и кртост, а повећавају тонус и еластичност зида капилара-користе се у терапији
различитих обољења која су условљена поремећајем и инсуфицијенцјом крвне и лимфне периферне
циркулације. Примењују се код инсуфицијенције коронарних и церебралних крвних судова. Имају и
диуретично, антиинфламаторно, спазмолитичко деловање, хепатопротективно и смањују агрегацију
тромбоцита. Имају и антимикробну, цитостатску и антиоксидативну активност.
1. Sambuci flos, Sambucus nigra, Sambucaceae
34
Као дрога користи се осушен цвет зове убран за време цветања биљке.
Састојци: 1. Комплекс флавоноидних хетерозида: кверцетина ии кемферола; 2. Хетерозиди
фенолкарбонских кселина (хлорогенска, кафена, кумарнска и ферулинска); 3. Цијаногени
хетерозиди; 4. Етарско уље, масне киселине, слуз, танини, фитостероли
Деловање: дијафоретик, повећава бронхијалну секрецију и излучивање мокраће.
Употреба: Користи се код прехладе, грипа, различитих врста кашља. Делује и као диуретик, често се
комбинује са липом.
Плодови се традиционално користе као лаксанси, али водити рачуна да се не оштети семе због
цијаногених хетерозида!!!
Комисија Е: кашаљ, бронхитис, прехлада, грозница
2.Tiliae flos, Tilia cordata et platyphyllus, Tiliaceae
Као дрога користи се осушен цвет липе убран за време цветања биљке.
Састојци: 1. Фавоноидни хетерозиди: хетерозидии кемферола и кверцетина; 2. Кафена, п-кумарна и
хлорогенска киселина; 3. Слуз, леукоантоцијанидини, етарско уље
Деловање: дијафоретично, диуретично и спазмолитично. Слуз ствара заштитни слој на органима
горњих дисајних путева. Делује и као благи седатив, аналгетик.
Употреба: за знојење, против грчева, за умиривање болова, против прехладе, хроничног кашља,
дијареје, као ии за зацељивање рана ии опекотина. Користи се и за израду козметичких препарата.
Комисија Е: кашаљ и бронхитис
3.Crategi folium, flos et fructus, Crategus monogyna, Rosaceae
Састојци: 1. Флавоноидни хетерозиди: хиперозид, рутин, кемферол и кверцетин; 2. Процијаниди; 3.
Фенолкарбонске киселине (хлорогенска и кафена); 4. Аминокиселине, витамини, ароматични амини
Деловање: коронорни вазодилататор, хипотензив, геријатрик, кардиотоник. Спречава аритмију,
снижава ниво холестерола и триглицерида, смањују симптоме ангине пекторис. Позитивно
инотропно, негатвно дронотропно и хронотропно. Благ диуретик.
Употреба: користи се као благ лек за умирење, против несанице, разних узбуђења, гушења, као
срчани седатив, за снижавање крвног притиска смањивање тонуса покрета материце и црева.
Нежељени ефекти: гит-тегобе, вртоглавица, главобоља, црвенило у лицу. Опрез приликом употребе
код пацијената са аритмијом-може доћи до погоршања аритмија.
Са кардиотоничним хетеорозидима не сме да се комбинује јер повећава њихову активност!
** Дужом свакодневном употребом може изазвати неподношљивост и тровање. После 5-7 дана прави
се пауза 2-3 дана, болесник мора бити под надзором лекара.
4.Ginkgo folium, Ginkgo biloba, Gingkoaceae
Састојци: 1. Флавоноидни хетерозиди: флавони- хетерозиди лутеолина, апигенина, флавоноли-
хетерозиди кемферола, кверцетина, бифлавоноиди; 2. Дитерпенски лактони- гинколиди (А, Б, Ц)-
делимичним разлагањем настају сесквитерпенска једињења-билобалиди; 3. Стероли, алкохоли,
киселине.
Данас се дрога и не користи, осим за израду сувог екстракта. Због хемијске разноврсности и
нестабилности састојака технолошки процес обраде је врло сложен. Екстракт се припрема од сувог,
35
спрашеног листа и екстрахује се мешавином воде и ацетона. Стандардизује се на 22-27%

флавоноидних хетерозида и 5-7% лактона.
Деловање: Повећава толеранцију према хипоксији, нарочито церебралног ткива, успорава настанак и
развој церебралног едема, смањује едем ретине, повећава способност учења и памћења, врши
инактивацију слободних радикала и има неуропротективни ефекат.
Употреба: Комисија Е: симптоматско олакшање органске дисфункције мозга (поремећаји памћења,
потешкоће са концентрацијом), вертиго, тинитус, повремено храмљење због склерозе артерија.
Нежељени ефекти: стомачни, интестинални поремећаји, главобоља, алергијске реакције. Изазива
вртоглавицу и лупање срца. Продужена терапија доводи до дијареје, мучнине, повраћања, умора,
слабости и узнемирености.
Треба бити опрезан када се узима са антитромбоцитним и антикоагулантним лековима!!
5. Betulae folium, Betula pendula,Betulaceae
Као дрога користи се осушени лист брезе. Нагорког укуса, благог и специфичног мириса.
Састав: садржи флавоноидне хетерозиде (хиперозид), етарско уље, танине, сапонозиде,
фенолкарбонске киселие, смоле, минералне материје, витамин С.
Деловање: користи се као диуретик, док су лисни пупољци уроантисептици. Једна од најбољих дрога
за лечење мокраћних путева, не надражује бубреге.
Контраиндикована је примена код едема који су настали због бубрежне и срчане инсуфицијенције.
36

ФАРМАКОГНОЗИЈА 3

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

ФАРМАКОГНОЗИЈА 3

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ФАРМАКОГНОЗИЈА СА ФИТОТЕРАПИЈОМ 3

Физичко – хемијске особине:

Састојци: Садржи тропанске алкалоиде. Тропански алкалоиди су естри алкохола (тропанола,

Симптоми тровања: узнемиреност, дезорјентација, губитак рефлекса, халуцинације, ментална

3. Stramonii folium et semen, Datura stramonium, Solanaceae

ДРОГЕ СА ЕКГОНИНСКИМ АЛКАЛОИДИМА

Кокаин се највише користи за злоупотребу. Приликом конзумирања доводи до стимулације ЦНС-а,

ДРОГЕ СА ПИРИДИНСКИМ И ПИПЕРИДИНСКИМ АЛКАЛОИДИМА

3. Piperi fructus, Piperum nigrum, Piperaceae

5. Nicotianae folium, Nicotiana tabacum, Solanaceae

ДРОГЕ СА ФЕНИЛАЛИКЛАМИНСКИМ АЛКАЛОИДИМА

ДРОГЕ СА ИЗОХИНОЛИНСКИМ АЛКАЛОИДИМА

Користи се у терапији сенилности, када постоје поремећаји са равнотежом и код церебро-

Употреба: У хирургији се тубокурарин користи за релаксацију мишића, па његови синтетски

4. Ipecacunhae radix, Cephaelis ipecacuanha et acuminata, Rubiaceae

ДРОГЕ СА ТРОПОЛОНСКИМ АЛКАЛОИДИМА

ДРОГЕ СА ТЕРПЕНСКИМ АЛКАЛОДИМА

ДРОГЕ СА ПУРИНСКИМ АЛКАЛОИДИМА

1. Coffeae semen; Coffea spp.; Rubiaceae

3. Cacao semen; Theobroma cacao; Sterculiaceae

ДРОГЕ СА ИНДОЛНИМ АЛКАЛОИДИМА

- Прва група: јохимбански тип – резерпин и ресциамин

ХЕТЕРОЗИДИ И ХЕТЕРОЗИДНЕ ДРОГЕ

Састојци: Главни састојци смоле су: подофилотоксин, деоксиподофилотоксин, алфа и бета-пелтатин.

2.Salicis cortex, Salix alba, Salicaceae

Деловање: у дигестивном тракту долази до постепене хидролизе салицина, а ослобођени салицил

3. Cynarae flos, folium, Cynara scolymus, Asteraceae

Садржи још и флавоноиде, фенолкарбонске киселине, антрахиноне, сапонозиде....

АГЛИКОН СЕКУНДАРНИ ХЕТЕРОЗИД

Садржи још и флавоноиде, фенолкарбонске киселине, антрахиноне, сапонозиде....

3. Strophanthi semen, Strophanthus gratus, combe i hispidus, Apocynaceae

Хидролизом дају шећер и агликон карактеристичног мириса, у коме је лабилно везана

2. Laurocerasi folium, Prunus laurocerasus, Rosaceae

АНТОЦИЈАНИ И АНТОЦИЈАНСКЕ ДРОГЕ

и изузетно су горки. Агликони су мање више горки. Растварају се у органским растварачима.

1. Gentianae radix, Gentiana lutea, Gentianaceae

Састојци: 1. Секоиридоиди: хетерозиди генциопикрозид, сверозид, сверцијамарин

Састав: најважнији састојак је сумпорни хетерозид синалбозид. У оквиру агликона налази се

Имају и антибактеријско и антивирусно деловање – антиспетици и кератопластици у

1. Frangulae cortex, Rhamnus frangula (Frangula alnus), Rhamnaceae

Екстракт који се добија са ацетоном не садржи смоле и јачи је лаксанс.

2. ГРАДИВНЕ ЈЕДИНИЦЕ ТАНИНА:

1. Sambuci flos, Sambucus nigra, Sambucaceae

спрашеног листа и екстрахује се мешавином воде и ацетона. Стандардизује се на 22-27%

You might also like