НАСТАВА ПРИРОДЕ И ДРУШТВА

СПЕЦИФИЧНОСТИ НАСТАВЕ ПРИРОДЕ И ДРУШТВА

Настава природе и друштва усмерена је на стицање основних знања о природним и

друштвеним феноменима и развој способности, вештина и вредности које ће оспособити
ученика за одговоран живот у свету који га окружује, сада и у будућности. Циљ, исходи
учења и наставни садржаји СОН, одн. ПИД прописани су у наставним програмима за ове
предмете.

Значај наставе природе и друштва

Значај наставе ПИД произилази из значаја који су сазнања о свету који нас окружује одувек
имали и имају за човека и његов опстанак. Од првих људских заједница постојала је тежња
да се спознаје о свету који нас окружује пренесу на млађе генерације, како би оне биле у
стању да опстану и даље развијају друштво у коме живе, али и да сачувају природне ресурсе
за будуће генерације. У томе је и основна улога наставе ПИД.

Значај наставе ПИД сагледава се из три угла – образовног, практичног и васпитног.

Образовни значај наставе ПИД односи се на чињенице и генерализације које су интегрисане

у систем појмова о природним и друштвеним феноменима, когнитивни развој ученика,
изграђивање научног погледа на свет и учење учења. Улога наставника је да селектује
чињенице и креира наставно окружење у коме ће ученици бити у прилици да самостално и у
сарадњи са другима конструишу нова значења, одн. појмове о природним и друштвеним
феноменима.

Васпитни значај наставе ПИД огледа се у развијању система универзалних људских

вредности, подстицање ученика за активно учешће у друштву, истрајности у сазнавању света
и раду, као и неговању специфичности везаних за конкретне услове у којима ученици живе
(очување националног идентитета, природних и културних добара).

Практични значај наставе ПИД огледа се у неопходности практичног деловања приликом

усвајања наставних садржаја у циљу развијања различитих вештина и навика (радних,
хигијенских, еколошких, културних, саобраћајних).

Историјски развој наставе природе и друштва у Србији

Настава ПИД базира се на достигнућима природних и друштвених наука и то је био први
предуслов за њено успостављање и развијање. Посебан подстицај за развијање наставе ПИД
била су нова научна сазнања првенствено из природних наука и индустријска револуција у
18. веку.

1845. год. Познавање природе,

Земљопис,
Историја
Период између два светска рата Почетна стварна настава (Почетна стварна
обука, Почетна стварна и животна обука и
сл.) – у прва два разреда
Затим се диференцира на: Земљопис,
Историја Срба, Хрвата и Словенаца,
Познавање природе
Од ослобођења до 1958. год. Садржај Почетне стварне наставе изучавао
се у оквиру матерњег језика (у 1. и 2.
разреду).
Затим се диференцирао на: Земљопис,
Историју, Познавање природе (у 3. и 4.
разреду)
Од 1958. год. 1 – 3. разреда – Познавање природе и
друштва
У 4. разреду – дели се на два предмета:
Познавање природе и Познавање друштва
2000. год. 1. и 2. разред – Свет око нас
3. разред – Природа и друштво
4. разред – Познавање природе и Познавање
друштва
2004. год. 4. разред – Природа и друштво

Какву наставу природе и друштва желимо?

Декларативно знање, одн. усвајање корпуса хијерархијски организованих знања као

културног добра представља само један део потребног знања за живот у савременом друштву
и сналажење у свакодневним ситуацијама.

Чињенично знање је база, основ на који морају да се надограде конкретне вештине

(оперативна знања), као и развијање потребе и оспособљавање ученика за (самостално)
истраживање и анализирање природних и друштвених појава и процеса.

Ове две врсте знања представљају интегративну целину која премошћава јаз имеђу теорије и
праксе, одн. мисаоног и практичног.

Овакав приступ изучавању природних и друштвених феномена, одн. настави ПИД можемо
уочити и кроз Клафкијева општа начела за планирање наставе, од којих издвајамо:
 1. Развијање способности самоодређења и солидарности
2. Поучавање и учење засновано на интеракцији ученика и наставника
3. Учење засновано на открићу, смислено учење са разумевањем
4. Учење за ученике и са ученицима – укључивање ученика у планирање и вредновање
наставе

Уколико ова начела додатно спецификујемо, издвајају се неки принципи ефикасне наставе
ПИД:

1. Узимање у обрзир претходних знања ученика

2. Уважавање индивидуалних разлика међу ученицима
3. Јасна циљна усмереност
4. Обезбеђивање социјалне интеракције међу ученицима
5. Укључивање реалног контекст
6. Укључивање ученика у релевантне практичне активности како би применили своја
знања у различитим контекстима

ЦИЉЕВИ, ЗАДАЦИ, ИСХОДИ УЧЕЊА И ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ У НАСТАВИ

ПРИРОДЕ И ДРУШТВА

Наставу, као и све организоване људске делатности, карактерише сврсисходност.

Циљеви и задаци наставе ПИД представљају интенцију друштва, одн. државе, и основни су
показатељ учитељима шта код ученика треба развијати и подстицати радом на одређеним
наставним садржајима. Требало би да буду формулисани на начин који ће омогућити
наставнику да планира, реализује и вреднује наставни процес.

Наставници бирају начине, одн. активности које ће довести ученике до постављених циљева
у одређеном року (до краја разреда, првог циклуса основне школе, краја основне школе итд.).

Циљ и задаци наставе природе и друштва

Циљ наставе ПИД своди се на спознају себе, природног и друштвеног окружења и

оспособљавање за одговоран живот у данашњем и будућем времену.

Циљ наставног предмета представља прву упоришну тачку учитељу приликом планирања,
реализације и вредновања наставног процеса. Наставнику је остављена слобода методичког
моделовања начина на који ће реализовати наставне садржаје у функцији остваривања циља
СОН/ПИД, задатака/исхода учења и образовних стандарда за ове наставне предмете.

Задаци наставног предмета у старим наставним програмима представљају

операционализовани циљ наставног предмета за одређени разред и помажу учитељу
приликом планирања наставног процеса. За разлику од задатака, исходи учења су конкретно
описани резулатати које ученици треба да достигну до краја одређеног разреда.

Прелажењем на наставне програме базиране на исходима учења губе се уопштене

формулације циља и задатака СОН/ПИД, а наставни програм се састоји од циља предмета,
исхода учења, препоручених садржаја и упутстава за реализацију наставног програма.

Исходи одређују очекиване резултате учења, док се учитељу оставља слобода да их

реализује на начин који сматра најцелисходнијим путем препоручених садржаја или да
одабере садржаје које сматра адекватнијим у датим околностима (средина у којој ученици
живе, интересовања ученика, актуелни догађаји и сл).

Исходи учења у настави природе и друштва

Савремене тенденције у формулисању циљева наставе и учења су такве да се фокус помера

са питања шта учитељи треба да поучавају своје ученике на питање зашто је важно нешто
научити и како ученици научено могу применити у свакодневним животним ситуацијама.

Зато су главна новина у новим наставним програмима исходи учења који су формулисани
тако да описују шта ће ученик бити у стању да уради кад заврши сваки од појединачних
разреда.

Исходи треба да буду дефинисани тако да сеу конкретни, реалистични и оствариви; јасно
видљиви и погодни за посматрање; разумљиви и јасни, исказани једноставним и разумљивим
језиком.

Редослед исхода у Програму наставе и учења не исказује њихов значај нити редослед по
коме их треба реализовати. Многи исходи се не могу реализовати на једном или два часа, већ
представљају кумулативни резултат образовно-васпитног рада, током одређеног временског
периода, кроз многе теме и садржаје унутар предмета, али и у различитим предметима и
током целог првог циклуса у различитим васпитно-образовним ситуацијама.

Без обзира на то како је формулисан одређени исход, конструисан је у складу са

одговарајућим правилима, одн. „формулом“:
Уводна фраза + радња (активност) + објекат/и (шта?) + услов
По завршетку разликује природу од на примерима из
разреда ученик ће производа људског непосредног
бити у стању да... рада окружења

Добро формулисани исходи треба да буду: јасни, прецизни и проверљиви.

Однос исхода учења, препоручених програмских садржаја и активности ученика

Исходи подразумевају и ослањају се на знања и на овладавање знањима (чињеницама,

класификацијама, законитостима) и без знања се не могу ни замислити. Концепт наставе
засноване на исходима подразумева наставу чији превасходни циљ није преношење
предметних садржаја, већ развој и овладавање знањима као основе на којој се развијају
разноврсна умења. Однос између исхода и садржаја програма је такав да се један исход може
остваривати кроз рад на различитим садржајима и обрнуто, један садржај може да буде од
користи у остваривању различитих исхода.

Образовни стандарди за природу и друштво

Образовни стандарди одговарају на веома важна питања: какве резултате постижемо у

образовању и где можемо и морамо достићи боље резултате.

Образовни стандарди су искази који представљају суштинска знања, вештине и умења која
ученици треба да поседују на крају одређеног нивоа образовања.

Стандарди су усмерени на опис кључних знањаи вештина (делимично и компетенција) које

ученици треба да достигну до краја одређеног образовног циклуса.

Као и исходи учења, и образовни стандарди су фокусирани на резултате учења (постигнућа

ученика), за разлику од циљева предмета који представљају пројекцију, очекивање.
Формулације стандарда су конкретне, оперативне и дате у исказима шта ученик зна, може и
уме и могуће их је проверити тестирањем, посматрањем и другим начинима провере
постигнућа ученика. За разлику од исхода, стандарди су општији, јер се односе на крај
(четворогодишњег) циклуса, док се исходи односе на крај (сваке) године учења. Условно
речено, исходи представљају операционализоване стандарде.

Образовни стандарди у Србији диференцирани су на три нивоа: основни, средњи и напредни

ниво.

Основни ниво – базични ниво знања, одређује минимум нивоа знања и вештина потребних за
даљи наставак школовања
Средњи ниво – представља оно што „просечан“ ученик може да покааже

Напредни ниво – указује на знања и вештине које могу да покажу ученици који ће вероватно
бити успешни и у старијим разредима

За разлику од стандарда који су формулисани на три нивао, исходи имају само један ниво –
очекује се да исходе достигну (скоро) сви ученици.

Образовни стандарди су кумулативни, одн. узимају у обзир сва битна знања која ученик
стиче током одређеног образовног циклуса, а највиши ниво знања подразумева овладаност
садржајима са претходних нивоа.

Стандарди постигнућа за предмет ПИД груписани су у следеће области:

1. Жива и нежива природа

2. Екологија
3. Материјали
4. Кретање и оријентација у простору и времену
5. Друштво
6. Држава Србија и њена прошлост

ПД. 1. 1. 6. ученик/ученица разликује станишта према условима живота и живим бићима у

њима

ПД – назив предмета

1. 1. 6.

1 – Ниво постигнућа

1 – Редни број области у којој се налази тај исказ

6 – Редни број исказа на једном од нивоа постигнућа и у одређеној области

Задатак учитеља у имплементацији образовних стандарда у настави је да уочи везу између

циљева, задатака/исхода учења и садржаја наставног програма и образовних стандарда.

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ У НАСТАВИ ПРИРОДЕ И ДРУШТВА

Наставни саджаји прописани су у наставним програмим који су дати за сваки разред
понаособ.

Основна обележја садржаја наставе природе и друштва

Основне карактеристике садржаја СОН/ПИД су:

1. Засновани су на научим сазнањима природних и друштвено-хуманистичких наука

2. Бирани су на основу општих и специфичних критеријума и прилагођени узрасту
ученика
3. Поређани су по спирално-узрасном моделу

1. Заснованост наставних садржаја на нааучим сазнањима природних и друштвено-

хуманистичких наука

Садржаји наставе ПИД воде порекло из различитих природних и друштвено-хуманистичких

наука, првенствено: биологије, географије, историје, физике, хемије, социологије, као и
граничних дисциплина као што су екологија и саобраћај.

Садржаји СОН/ПИД су по својој природи интердисциплинарног карактера.

Садржаји који потичу из различитих наука морају бити адектватно дидактичко-методички

трансформисани како би могли да буду примењени у настави и примерени узрасту ученика.
Задатак и изазов за учитеља је да пронађе равнотежу између сцијентизације и педагогизације
наставних садржаја из СОН/ПИД.

Заједничко наставном садржају СОН/ПИД и наукама из којих је потекао тај садржај је:

1. Предмет изучавања
2. Методологија
3. Недовршеност научних знања – У свакој науци стално се откривају нове чињенице и
редефинишу постојеће. Таква је и настава.
4. Систем појмова – уређеност и повезаност.
5. Контрола и оцењивање успеха

Разлике које чине наставни предмет посебним у односу на научну дисциплину из које је
потекао су:
 1. Сврха изучавања – Овладавање наставним садржајима није у функцији откривања
нових научних истина, већ у функцији остваривања циљева и задатака наставе.
2. Селектованост наставних садржаја
3. Дубина и обим садржаја који се изучавају
4. Грађење система појмова

Дакле, наставни предмети СОН и ПИД истовремено су и ужи и шири од научних дисциплина
које улазе у њихов састав. Ужи – јер се научни садржаји и наставни садржаји разликују по
обиму и дубини интерпретације, а шири – јер рад у настави има и бројне друге задатке осим
овладавања научим/наставним садржајима и донекле методологијом научне дисциплине из
које потичу ти садржаји.

2. Усклађеност са општим и специфичим критеријумима и прилагођеност узрасту

ученика

Неопходна је усклађеност садржаја наставе ПИД са:

 Циљем васпитања; циљем основог образовања и васпитања и на крају са циљем и

задацима/исходима учења наставних предмета СОН и ПИД
 Узрасним могућностима ученика

Специфични критеријуми карактеристични су за ова два предмета и односе се на:

 Репрезентативност и актуелност наставних садржаја

 Просторна и временска блискост наставних садржаја – Садржаји наставе ПИД
конципирани су тако да се креће од ученицима најближег окружења који се шири све
до 4. разреда.
Садржаји СОН/ПИД засновани су на завичајном принципу, што значи да се појаве
(природне и друштвене) изучавају у контексту ближег или даљег окружења ученика.
Иста логика прати се и када је реч о временским одредницама – креће се од
ученицима најближих одредница ка удаљенијим, па све до оних о којима ученици
немају непосредно искуство.

3. Распоређеност наставних садржаја по спирално-узлазном моделу

Садржаји СОН/ПИД кроз сва четири разреда имају заједничко појмовно језгро. То да су
садржаји СОН/ПИД распоређени и развијају се по спирално-узлазном моделу значи да се
њихови садржаји понављају из разреда у разред, али тако да се стално повећава њихов обим
и дубина.