Vezbe Mat 2 Zbircica

Fiziqki fakultet u Beogradu Matematiqki fakultet u Beogradu
Vebe iz Matematike 2 B i 2 C Asistent: Mihailo Krsti

Xkolska godina: 2018/2019, 2019/2020, 2020/2021, 2021/2022 mihailo_krstic@matf.bg.ac.rs
1 LINEARNA ALGEBRA
1.1 Uvodni zadaci
1. Neka su dati vektori x “ px1 , 0, 0q, y “ py1 , y2 , 0q i z “ pz1 , z2 , z3 q u prostoru R3 . Ukoliko su ovi vektori linearno
zavisni odrediti x1 ¨ y2 ¨ z3 .
2. Neka je n P Nzt1u i neka su u, v P Rn linearno nezavisni vektori. Ako je A P Rnˆn invertibilna matrica dokazati
da su tada vektori Au i Av linearno nezavisni.
Rexeǌe. Neka su α, β P R proizvoǉni skalari takvi da vai αAu ` βAv “ 01 . Potrebno je pokazati da je α “ β “ 0.
Odavde sledi, na osnovu homogenosti matrice A, da vai Apαuq ` Apβvq “ 0. Sada, na osnovu aditvnosti, imamo
da je Apαu ` βvq “ 0. Ostalo je jox da iskoristimo uslov zadatka da je matrica A invertibilna. Ovaj uslov nam
govori da je matrica A, posmatana kao preslikavaǌe, bijektivna pa samim tim i 1-1 preslikavaǌe2 . Odavde sledi
da mora biti αu ` βv “ 0. Kako su vektori u i v linearno nezavisni, na osnovu definicije linearne nezavisnosti,
imamo da je α “ β “ 0 xto je i trebalo pokazati.
3. Za koje vrednosti a P R skup vektora

"„  „  „  „ *
1 0 1 1 3 ´3 1 0
Ba “ , , ,
0 1 a 2 0 0 0 0
predstavǉa bazu3 prostora R2ˆ2 ?
4. Neka je n P N i A, B P Rnˆn takve da vai AB “ In . Tada vai BA “ In . Dokazati.

Rexeǌe. Moemo da zakǉuqimo najpre
def
( ` ˘
AB “ In ùñ dim RpABq “ dim RpIn q “ dim In x | x P Rn “ dim Rn “ n.
Kako je RpABq podprostor4 konaqno-dimenzionalnog prostora Rn i ima istu dimenziju imamo da je RpABq “ Rn .
Kako je
Rn “ RpABq Ď RpAq Ă Rn ùñ RpAq “ RpABq “ Rn .
Dokaimo da mora biti i RpBq “ Rn . Ukoliko bi bilo dim RpBq ă n ùñ n “ dim RpABq ă n jer je RpABq Ď RpAq.
Dakle, dobili smo da je n ă n xto je kontradikcija, te naxa pretpostavka nije dobra pa mora biti (kako je
RpBq Ď Rn podprostor) dim RpBq “ n a sada koristei opet da RpBq Ď Rn podprostor, koji ima istu dimenziju kao
ceo prostor, imamo da je RpBq “ Rn . Kako je
B “ BI “ BpABq “ pBAqB ùñ pI ´ BAqB “ On .
Dokaimo da mora biti I ´ BA “ On . Neka je y P Rn proizvoǉno. Kako je RpBq “ Rn postoji x P Rn takvo da je
` ˘
y “ Bx ùñ pI ´ BAqy “ pI ´ BAqBx “ pI ´ BAqB x “ 0.
looooomooooon
“ On
n
Kako je y bilo proizvoǉno iz R imamo da je I ´ BA “ On xto je i trebalo pokazati.
1 Sa
0n emo oznaqavati nulu (neutral tj. neutralni element u odnosu na aditivnu operaciju `) vektorskih prostora Rn i Cn (ili samo sa 0,
n
hkkkkikkkkj
ukoliko je jasno koja je dimenzija posmatranog prostora), odnosno n-torku p0, 0, . . . , 0q.
2 Moe se pokazati da je na skupu svih kvadratnih matrica istog formata, qiji su elementi realni ili kompleksni brojevi, invertibilnost matrice
ekvivalentna sa tim da je matrica 1-1 preslikavaǌe ili sa tim da je matrica preslikavaǌe na. Ako ne ide, javiti se na konsultacije.
3 Skup predstavǉa bazu vektorskog prostora ako su vektori iz tog skupa linearno nezavisni i ukoliko je taj skup potpun. Skup je potpun ukoliko se
proizvoǉan vektor vektorskog prostora moe prikazati kao neka linearna kombinacija vektora iz tog skupa. Na primer, u prostoru R2 skup vektora
tp1, 0q, p0, 1qu predstavǉa bazni skup jer se bilo koji vektor x P R2 moe napisati kao x “ α ¨ p1, 0q ` β ¨ p0, 1q za neke skalare α, β P R. Vektorski
prostor moe imati vixe razliqitih baznih skupova. Dokazuje se da svi bazni skupovi imaju jednak broj elemenata.
def
4 Neka je A P Cnˆm . Tada je RpAq “ tAx P Rn | x P Rm u. Lako je pokazati da je ovaj skup podprostor u Rn . Ovaj skup se naziva i slika matrice A
i jedan je od bitnijih prostora vezanih za matricu A, odnosno za opeator u opxtem sluqaju.
1
5. Neka je n P N i A, B P Rnˆn takve da je matrica
In ´ AB
invertibilna. Dokazati da je tada i matrica

In ´ BA
invertibilna.
Rexeǌe. Pretpostavimo suprotno, da matrica In ´ BA nije invertibilna. To znaqi da postoji u P Rn zt0u takvo da
je pIn ´BAqu “ 0. Ovo je oqigledno jer ukoliko homogen sistem ima singularnu matricu sistema to znaqi da postoji
ǌegovo netrivijalno rexeǌe. Imamo da za vektor u vai 0 “ In u ´ BAu “ u ´ BAu odnosno u “ BAu. Ne moe biti
Au “ 0 jer ukoliko bi to bio sluqaj onda bi imali da je u “ Bp0q “ 0 xto je nemogue. Delujmo matricom In ´ AB
na vektor Au. Imamo da vai
` ˘ ` ˘
In ´ AB pAuq “ In Au ´ ABAu “ In Au ´ A lo
BAu
omoon “ Au ´ Au “ 0.
“u
Ovo nije mogue jer je matrica In ´ AB po uslovu zadatka invertibilna te ne moe slikati ni jedan drugi vektor
osim nula vetora u nulu vektor. Dakle, naxa pretpostavka je pogrexna te zakǉuqujemo da je matrica In ´ BA
takoe invertibilna.
Napomena 1. Primetimo da vai
pIn ´ BAqpIn ` pIn ´ ABq´1

loooooomoooooon Aq “ In ùñ pI ´ BAq´1 “ In ` pI ´ ABq´1 A.
postoji po uslovu zadatka
6. (a) Po definiciji izraqunati determinante

ˇ ˇ
ˇ ˇ ˇ 1 2 3 ˇ
ˇ a a12
D1 “ ˇˇ 11
ˇ ˇ ˇ
ˇ i D2 “ ˇˇ 0 1 2 ˇ.
a21 a22 ˇ
ˇ 3
ˇ
0 1 ˇ
(b) Neka je » fi
1 2 3
A“– 0 1 2 fl .
3 0 1
1
Izraqunati A´1 koristei formulu A´1 “ detA ¨ adjA.
(v) Neka je n P N i A P Rnˆn . Dokazati nejednakost

´ ¯
det In ` A2 ě 0.
Rexeǌe. (a) Navedimo najpre definiciju determinante. Neka je data matrica

» fi
a11 a12 . . . a1n
— a21 a22 . . . a2n ffi
nˆn
A“— . , n P N.
— ffi
. .. . . .. ffi P C
– . . . . fl
an1 an2 . . . ann
Definixemo ˇ ˇ
ˇ a11 a12 ... a1n ˇ
ˇ ˇ
ˇ a21 a22 ... a2n ˇ
ˇ def ÿ
det A “ ˇ . p´1qinvppq a1pp1q a2pp2q ¨ ¨ ¨ anppnq , n P N, (1)
ˇ
.. .. .. ˇ“
ˇ .. . . . ˇ pPS
ˇ ˇ n
ˇ an1 an2 ... ann ˇ
gde je Sn skup svih permutacija skupa t1, 2, . . . , nu a invppq broj inverzija koji pravi konkretna permutacija p P Sn .
Broj sabiraka u sumi na desnoj strani jednakosti (1) je n!. Radi potpunosti, napomenimo da su permutacije u
stvari bijektivne
` ˘ ` ˘(funkcije iz ` skupa t1, 2, . . . , nu u sebe samog. Sada moemo izraqunati D1 . U ovom sluqaju je n “ 2
i S2 “ 11 22 , 12 21 . Oznaka 12 21 predstavǉa funkciju odnosno permutaciju q : t1, 2u Ñ t1, 2u koja je definisana sa
˘
qp1q “ 2 i qp2q “ 1. Inverzija se raquna tako xto gledamo svaki broj u permutaciji od koliko brojeva je vei
2
koji dolaze posle ǌega. Te sve brojeve saberemo i dobijamo broj inverzija koju pravi neka konkretna permutacija.
Kada su nam poznati svi termini i kako se oni koriste lako izraqunavamo vrednost determinante po definiciji.
Za matricu D1 imamo
det D1 “ p´1qinvppq a1pp1q a2pp2q ` p´1qinvpqq a1qp1q a2qp2q , (2)
`1 2˘ `1 2˘
gde je p “ 1 2 i q “ 2 1 a invppq “ 0 i invpqq “ 1. Imamo da jednakost (2) postaje
ˇ ˇ
ˇ a a12 ˇˇ
det D1 “ ˇˇ 11 “ p´1q0 a11 a22 ` p´1q1 a12 a21 “ a11 a22 ´ a21 a12 .
a21 a22 ˇ
Izraqunajmo sada determinantu D2 . U ovom sluqaju je n “ 3 i

$ ,
’
’ /
’ˆ ˙ ˆ ˙ ˆ ˙ ˆ ˙ ˆ ˙ ˆ ˙/ /
& 123 123 123 123 123 123 .
S3 “ , , , , , .
’
’looomooon 1 3 2 looomooon
1 2 3 looomooon 3 1 2 looomooon
2 1 3 looomooon 321 /
2 3 1 looomooon /
’
% /
-
“ p1 “ p2 “ p3 “ p4 “ p5 “ p6
Lako odreujemo i broj inverzija za svaku permutaciju pi , i P t1, 2, 3, 4, 5, 6u. Imamo da je invpp1 q “ 0, invpp2 q “ 1,
invpp3 q “ 1, invpp4 q “ 2, invpp5 q “ 2 i invpp6 q “ 3. Sada, koristei definiciju (1), izraqunavamo lako da je det D2 “ 4.
(b) Na osnovu prethodnog dela pod (a) imamo da je det A “ 4 ‰ 0 te imamo da je matrica A invertibilna, odnosno
postoji A´1 P R3ˆ3 . Izraqunavamo sada matricu adjA, koja je data sa

» ˇ ˇ ˇ ˇ ˇ ˇ fiT
1`1 ˇ 1 2 ˇ 1`2 ˇ 0 2 ˇ 0 1 ˇˇ
ˇ ˇ ˇ ˇ ˇ
1`3 ˇ
p´1q ˇ 0 1 ˇ p´1q ˇ 3 1 ˇ p´1q
—
—
ˇ 3 0 ˇ ffi
ffi
— ffi
— ffi
— ˇ ˇ ˇ ˇ ˇ ˇ ffi
2`1 ˇ 2 3 ˇ 2`2 ˇ 1 3 ˇ 1 2 ˇˇ ffi
— ˇ ˇ ˇ ˇ ˇ
2`3 ˇ
adjA “ — p´1q ffi .
ˇ 0 1 ˇ p´1q ˇ 3 1 ˇ p´1q
—
—
ˇ 3 0 ˇ ffi
ffi
— ffi
— ffi
— ˇ ˇ ˇ ˇ ˇ ˇ ffi
3`1 ˇ 2 3 ˇ 3`2 ˇ 1 3 ˇ 1 2 ˇ fl
– ˇ ˇ ˇ ˇ ˇ
3`3 ˇ
ˇ
p´1q ˇ 1 2 ˇ p´1q ˇ 0 2 ˇ p´1q ˇ 0 1 ˇ
` ˘T
Napomenimo samo da je pravilo (teorema!) po kome upisujemo elemente u matricu adjA to da na poziciju pi, jq
dolazi element:
p´1qi`j ¨ (”determinanta koja se dobija izbacivaǌem i-te vrste i j-te kolone”).
Sve determinante koje se javǉaju u matrici adjA izraqunavamo pomou dela pod (a) odnosno korisetei se izrazom
za determinantu D1 tako da dobijamo da je
» 1
fiT 4 ´ 24 1 fi
4 » 1
´ 12 1 fi
» » fi
1 ´p´6q ´3 1 ´2 1 — ffi 4 4
1 1 — 6
ffi
A´1 “ ¨ – ´2 ´8 ´p´6q fl “ ¨ – 6 ´8 ´2 fl “ — 4 ´ 84 ´ 42 ffi “ – 32 ´2 ´ 12 fl .
4 4 — ffi
1 ´2 1 ´3 6 1 – fl ´ 43 3
2
1
4
3 6 1
´4 4 4
(v) Imamo da vai
In ` A2 “ pIn ` i ¨ AqpIn ´ i ¨ Aq.

Sada, koristei Koxi-Bineovu teoremu5 , dobijamo da je
` ˘ ´` ˘` ˘¯ ` ˘ ` ˘
det In ` A2 “ det In ` i ¨ A In ´ i ¨ A “ det In ` i ¨ A ¨ det In ´ i ¨ A . (3)
” ı ” ı
def
Definiximo operaciju koǌugovaǌa matrica sa aij “ aij . Kako je matrica A P Rnˆn imamo da je
i,j“1,n i,j“1,n
` ˘ ` ˘ ` ˘
det In ´ i ¨ A “ det In ´ i ¨ A “ det In ` i ¨ A . (4)
Kako operacija koǌugovaǌa prolazi kroz konaqne zbirove i proizvode brojeva iz skupa C dobijamo, na osnovu
definicije (1), da vai
` ˘ ` ˘
det In ` i ¨ A “ det In ` i ¨ A . (5)
5 Teorema Koxi-Binea tvrdi da za kvadratne matrice A i B istog formata sa realnim ili kompleksnim elementima vai det pABq “ det A ¨ det B.
3
Sada, iz (3), (4) i (5) dobijamo da je
´ ¯ ´ ¯ ´ ¯ ˇ ´ ¯ˇ2
det In ` A2 “ det In ` i ¨ A ¨ det In ` i ¨ A “ ˇ det In ` i ¨ A ˇ ě 0,
ˇ ˇ
loooooooooooooooooooooooooooooooooooomoooooooooooooooooooooooooooooooooooon
Ovde koristimo jednakost p@x P Cq xx “ |x|2
xto je i trebalo pokazati.

Napomena 2. Ukoliko paǉivije pogledamo definiciju (1), primeujemo da se za proizvoǉnu permutaciju p P Sn
ǌoj odgovarajui sabirak formira tako xto se iz svake vrste i svake kolone izabere (u zavisnosti od p naravno)
taqno jedan element. Ovakvo gledaǌe na definiciju determinante moe znatno pomoi kod izraqunavaǌa nekih
determinanti.
7. Da li postoji matrica A P R2ˆ2 tako da je

„ 
25 6
AAT “ ?
6 1
Rexeǌe. Pretpostavimo da postoji matrica sa traenim uslovima. Tada mora biti det A P R jer je po uslovu
zadatka matrica sa realnim elementima. Na osnovu Koxi-Bineove teoreme imamo da je
ˆ„ ˙
` ˘ ` ˘ ` ˘ 25 6
det A ¨ det AT “ det AAT “ det “ 25 ¨ 1 ´ 6 ¨ 6 “ ´11 ă 0.
6 1
Kako je det A “ det AT (ovo vai za svaku kvadratnu matricu) imamo da je

` ˘2
det A “ ´11
xto je nemogue jer je kvadrat svakog realnog broja nenegativan. Dakle, kako smo dobili kontradikciju, pretpo-
stavka nije mogua te sledi da matrica sa zahtevanim svojstvima ne postoji.
8. Neka je dat broj a P Czt1u za koji je a3 “ 1. Izraqunati vrednost determinante

ˇ ˇ
ˇ 1 1 a ˇˇ
ˇ
ˇ 1 1
ˇ 2 a2 ˇˇ
ˇ a a 1 ˇ
Rexeǌe. Jednaqina x3 “ 1 ima u skupu C taqno tri razliqita rexeǌa. Jedno je realno i to je broj 1. Ostala dva
su kompleksna koja nisu realna i jedno od tih rexeǌa je po uslovu zadatka oznaqeno sa a. Sada lako raqunamo (uz
uslov a ‰ 1) da je ˇ ˇ
ˇ 1 1 a ˇ 3
ˇ 1 1 a2 ˇ “ ¨ ¨ ¨ “ a2 ` a ´ 2 “ pa2 ` a ` 1q ´ 3 “ a ´ 1 ´ 3 “ 0 ´ 3 “ ´3.
ˇ ˇ
ˇ 2
ˇ a a 1 ˇ
ˇ a´1
` ˘
9. Neka je A P C2ˆ2 takva da vai trA “ 3 i tr A2 “ 5. Dokazati da je A regularna matrica.
Rexeǌe. O invertibilnosti matrice kazuje ǌena determinanta, te pokuxajmo da je odredimo. Neka je
„ 
x y
A“ , x, y, r, s P C.
r s
Tada je „ „  „ 
x y x y x2 ` yr xy ` ys
A“ “ .
r s r s rx ` rs ry ` s2
Na osnovu uslova zadatka imamo da je x ` s “ 3 i px2 ` yrq ` pry ` s2 q “ 5. Kada kvadriramo prvu jednakost i
ukombinujemo je sa drugom imamo da vai 5´2yr “ 9´2xs odnosno 2xs´2yr “ 4. Posledǌa jednakost je ekvivalentna
sa xs ´ yr “ 2. Izraz xs ´ yr predstavǉa determinantu matrice A. Dakle, det A “ 2 ‰ 0 xto je ekvivalentno sa tim
da je matrica A regularna.
4
10. Neka su » fi » fi » fi
2 4 3 1 2 1 2 1 ´1
A“– 1 0 ´2 fl , B “ – 0 1 2 fl i C “ – ´1 0 2 fl .
2 1 3 1 0 ´2 3 1 0
U skupu R3ˆ3 rexiti jednaqinu
` ˘T ` ˘´1
AX ´1 “ BT X T ` C ´1 .
11. Neka su A, B P Rnˆn takve da je matrica A ` B invertibilna. Dokazati jednakost
ApA ` Bq´1 B “ BpA ` Bq´1 A.
Rexeǌe. Imamo
pA ` BqpA ` Bq´1 B “ In B “ B ùñ ApA ` Bq´1 B ` BpA ` Bq´1 B “ B (6)
BpA ` Bq´1 pA ` Bq “ BIn “ B ùñ BpA ` Bq´1 A ` BpA ` Bq´1 B “ B. (7)

Oduzimajui jednakosti (6) i (7) imamo da je
ApA ` Bq´1 B “ BpA ` Bq´1 A.
12. Neka je n P N i A, B P Rnˆn takve da vai
A ` B ` AB “ On .
Dokazati da matrice A i B komutiraju.

Rexeǌe. Kako je pA ` In qpB ` In q “ AB À`B
loooooomoooooon Ìn “ In imamo sledei niz implikacija pA ` In qpB ` In q “
“ A ` B ` AB “ On
Zadatak 4
On “ A ` B ` AB ùñ BA ` B ` A “
In ùùùùùùñ pB ` In qpA ` In q “ In ùñ BA ` B ` A ` In “ In ùñ BA ` B ` A “ looooooooooomooooooooooon
Ovo je uslov zadatka
A ` B ` AB ùñ AB “ BA.
13. (a) Neka su dati brojevi n, m P N i matrice A P Cnˆm i B P Cmˆn . Dokazati da vai jednakost
` ˘ ` ˘
tr AB “ tr BA .
(b) Neka je n P N. Da li postoje matrice A, B P Cnˆn koje zadovoǉavaju jednakost
AB ´ BA “ In ?
Rexeǌe. (a) Neka je A “ raij s i“1:n , B “ rbij si“1:m , Cnˆn Q AB “ rrij s i“1:n i Cmˆm Q BA “ rsij s i“1:m . Na osnovu
j“1:m j“1:n j“1:n j“1:m
definicija mnoeǌa matrica imamo da je
˜ ¸ ˜ ¸
n n m m n m
` ˘ def ÿ ÿ ÿ ÿ ÿ ÿ def
` ˘
tr AB “ rii “ aik bki “ bki aik “ skk “ tr BA .
i“1 i“1 k“1 k“1 i“1
looooooooooooooooooooooomooooooooooooooooooooooon k“1
Zaxto smemo da zamenimo mesta sumama?
(b) Matrice sa zahtevanim uslovima ne postoje. Zaista, ako bi postojale, na osnovu dela pod (a) e slediti
0 “ trpABq ´ trpBAq “ trpAB ´ BAq “ trpIn q “ n.
Posledǌe je nemogue jer je n ě 1.
14. Neka je matrica A P Rnˆn takva da komutira sa dijagonalnom matricom D “ diagpd1 , . . . , dn q P Rnˆn , za koju vai
di ‰ dj kad god je i ‰ j. Dokazati da je A dijagonalna matrica.
5
15. Neka je n P N. Da li postoji matrica A P Rnˆn takva da vai
A3 “ In ` A ?
Rexeǌe. Primetimo da za n “ 1 problem svodimo na pitaǌe da li jednaqina a3 “ 1 ` a ima realnih rexeǌa.

Pokuxajmo da za svako n P N problem svedemo na ispitivaǌe da li postoje realna rexeǌa ove jednaqine. Potraimo
matricu A u nekom specijalnom obliku, na primer A “ a ¨ In , a P R. Zameǌujui ovu matricu u polaznu matriqnu
jednaqinu vidimo da smo problem sveli zaista na ispitivaǌe prirode rexeǌa jednaqine a3 “ 1 ` a, a ovo je zadatak
onda iz Matematike 1. Podsetimo se6 da polinom treeg stepena sa realnim koeficijentima ili ima sve tri nule
koje su realne ili ima dve kompleksno koǌugovane nule i jednu realnu nulu. Odavde sledi postojaǌe matrice sa
realnim elementima koja je rexeǌe jednaqine A3 “ In ` A.
1.2 Kramerova teorema i linearni sistemi
16. Neka je dat sistem Ax “ b gde je A proizvoǉna (ne obavezno kvadratna) matrica i neka je x0 jedno rexeǌe
ovog sistema. Oznaqimo sa SpA, bq skup rexeǌa ovog sistema i SpA, 0q skup rexeǌa homogenog sistema. Dokazati
da vai jednakost ! ˇ )
SpA, bq “ x0 ` a ˇ a P SpA, 0q .
ˇ
Rexeǌe. Zadatak rexavamo iz dva dela. Najpre pokazujemo da je

! ˇ )
SpA, bq Ď x0 ` a ˇ a P SpA, 0q . (8)
ˇ
Neka je x P SpA, bq proizviǉno.

! Naˇ osnovu definicije
) skupa SpA, bq imamo da je Ax “ b. Napiximo element x kao
x “ x0 ` px ´ x0 q. Da bi x P x0 ` a ˇ a P SpA, 0q potrebno je da vai Apx ´ x0 q “ 0. Iz linearnosti matrice A imamo
ˇ
da je Apx ´ x0 q “ Ax ´ Ax0 “ b ´ b “ 0, odakle zakǉuqujemo da vai relacija (8). Dokaimo sada da je

! ˇ )
SpA, bq Ě x0 ` a ˇ a P SpA, 0q . (9)
ˇ
! ˇ )
Zbog toga, biramo x P x0 ` a ˇ a P SpA, 0q proizvoǉno. To znaqi da postoji a P SpA, 0q tako da je x “ x0 ` a (vektor
ˇ
a zavisi od x te je pravilnije pisati ax ali da ne komplikujemo). Sada, na osnovu aditivnosti matrice A, imamo
Ax “ Apx0 ` aq “ Ax0 ` Aa “ b ` 0 “ b.
Dakle, x P SpA, bq te vai i relacija (9). Sada, na osnovu (8), (9) i antisimentriqnosti skupovne relacije Ď imamo
tvreǌe zadatka.
17. U zavisnosti od a P R, koristei Kramerovu teoremu7 , rexiti sistem jednaqina
a¨x` y` z“1
xàÿ` z“a
x` y ` a ¨ z “ a2 .
Rexeǌe. Izraqunajmo najpre determinantu sistema ∆. Imamo (moemo koristiti Sarusovo pravilo jer je deter-
minanta treeg reda) da je ˇ ˇ
ˇ a 1 1 ˇ
ˇ ˇ
∆ “ ˇˇ 1 a 1 ˇˇ “ 2 ´ 3a ` a3 “ pa ´ 1q2 p2 ` aq.
ˇ 1 1 a ˇ
Ukoliko je a P Rzt´2, 1u tada po Kramerovoj teoremi sistem ima jedinstveno rexeǌe i ono je dato formulama
ˇ ˇ
ˇ 1 1 1 ˇ
ˇ ˇ
ˇ a a 1 ˇ
ˇ 2 ˇ
∆x ˇ a 1 a ˇ ´1 ` a ` a2 ´ a3 ´p1 ` aqpa ´ 1q2 1à
x“ “ 2
“ 2
“ “´ ,
∆ pa ´ 1q p2 ` aq pa ´ 1q p2 ` aq pa ´ 1q2 p2 ` aq 2à
6 Ovo je lako videti ukoliko primetimo da kod svakom polinoma ppxq P Rrxs vai da ukoliko je x0 P C takvo da je ppx0 q “ 0 tada je i ppx0 q “ 0.
7 Kramerova teorema tvrdi da linearni sistemi qija je determinanta razliqita od nule imaju jedinstveno rexeǌe. Zaista, iz linearnosti deter-
minante sistema po kolonama sledi da ukoliko sistem ima rexeǌa ona moraju zadovoǉavati xi ¨ ∆ “ ∆i za svako i “ 1, n gde je n dimenzija sistema.
Moemo takoe primetiti sledeu bitnu stvar za zadatke. Ako postoji i0 P t1, 2, . . . , nu takvo da je ∆i0 ‰ 0 a ∆ “ 0 tada sistem nema rexeǌa. Ukoliko
je ∆ “ 0 i ukoliko je ∆i “ 0 za svako i “ 1, n ne moemo zakǉuqiti da sistem ima beskonaqno mnogo rexeǌa. Zaista, ukoliko posmatramo sistem
x ` y ` z “ 1, x ` y ` z “ 2, x ` y ` z “ 3 imamo da je ∆ “ ∆x “ ∆y “ ∆z “ 0. Sa druge strane je oqigledno da ovaj sistem nema rexeǌa.
6
ˇ ˇ
ˇ a 1 1 ˇ
ˇ ˇ
ˇ 1 a 1 ˇ
ˇ ˇ
∆y ˇ 1 a2 a ˇ 1 ´ 2a ` a2 p1 ´ aq2 1
y“ “ “ “ “ ,
∆ pa ´ 1q2 p2 ` aq pa ´ 1q2 p2 ` aq pa ´ 1q2 p2 ` aq 2à
ˇ ˇ
ˇ a 1 1 ˇ
ˇ ˇ
ˇ 1 a a ˇ
ˇ ˇ
∆z ˇ 1 1 a2 ˇ 1 ´ 2a2 ` a4 p1 ´ a2 q2 p1 ` aq2
z“ “ “ “ “ .
∆ pa ´ 1q2 p2 ` aq pa ´ 1q2 p2 ` aq pa ´ 1q2 p2 ` aq 2à
Dakle, rexeǌe sistema u sluqaju a P Rzt´2, 1u je
p1 ` aq2
ˆ ˙
1à 1
px, y, zq “ ´ , ,´ P R3 .
2à 2à 2à
Neka je sada a “ ´2. Zamenom u sistem dobijamo
´2 ¨ x ` y ` z“1
x´2ÿ` z “ ´2
x` y ´ 2 ¨ z “ 4.
Sabirajui sve jednaqine sistema dobijamo 0 “ 3 odakle zakǉuqujemo da u ovom sluqaju sistem nema rexeǌa jer
sabiraǌe jednaqina sistema moemo da uradimo ukoliko postoji barem jedna trojka px, y, zq koja zadovoǉava sistem
a onda u tom sluqaju dobijamo kontradikciju iz 0 “ 3. Neka je sada a “ 1. Dobijamo sistem jednaqina
x`y`z “1
x`y`z “1
x ` y ` z “ 1.
Oqigledno je da ovaj sistem ima beskonaqno mnogo rexeǌa. Sva ona su opisana skupom
!` ˘ ˇ )
R “ x, y, 1 ´ x ´ y P R3 ˇ x, y P R .
ˇ
18. Za brojeve a, b, c P R sistem

b¨xàÿ “c
c¨x à¨z “b
c ¨ y ` b ¨ z “ a.
ima jedinstveno rexeǌe. Dokazati da je abc ‰ 0 i rexiti sistem.
Rexeǌe. Po uslovu zadatka ovaj sistem ima jedinstveno rexeǌe xto je ekvivalentno (po Krameovoj teoremi) sa
tim da je determinanta sistema razliqita od 0. Dakle (koristei na primer Sarusovo pravilo) imamo
ˇ ˇ
ˇ b a 0 ˇ
ˇ ˇ
0 ‰ ˇˇ c 0 a ˇˇ “ ´2abc “ ∆,
ˇ 0 c b ˇ
xto je ekvivalentno sa abc ‰ 0. Rexeǌe ovog sistema (koje je jedinstveno) je dato sa

¨ ˇˇ ˇ ˇ ˇ ˇ ˇ˛
ˇ c a 0 ˇ ˇ b c 0 ˇ ˇ b a c ˇ
ˇ ˇ ˇ ˇ ˇ
˚ ˇ b 0 a ˇ ˇ c b a ˇ ˇ c 0 b ˇˇ ‹
ˇ ˇ ˇ ˇ ˇ
˚ˇ ‹ ˆ 2
a ´ b2 ´ c2 b2 ´ a2 ´ c2 c2 ´ a2 ´ b2
˙
˚ a c b ˇ ˇ 0 a b ˇ ˇ 0 c a ˇ‹ 1
px, y, zq “ ˚
˚ , , ‹ “ ¨ , , .
˚ ´2abc ´2abc ´2abc ‹ ‹ ´2 bc ac ab
˝ ‚
19. Rexiti sistem jednaqina

2x ` y ` z ` u “ 1
x ` 2y ` z ` u “ 1
x ` y ` 2z ` u “ 1
x ` y ` z ` 2u “ 1.
7
Rexeǌe. Primetimo najpre da sistem ima dosta karakteristiqan oblik. Moemo ga rexavati standardnim meto-
dama. Ukoliko iskoristimo karakteristiqan oblik sistema moemo skratiti dosta posao. Ideja je da saberemo
sve jednaqine. Ukoliko to uradimo dobijamo 5x ` 5y ` 5z ` 5u “ 4. Ovo znaqi da ukoliko sistem ima rexeǌa tada sva
rexeǌa moraju zadovoǉavati jednakost x ` y ` z ` u “` 54 . Iskombinujmo
˘ sada ovu jednakost sa jednaqinama sistema.
Kombinacija ove i prve jednaqine sistema daje 2x ` 45 ´ x “ 1. Odavde dobijamo da mora biti x “ 15 . Analogno,
dobijamo da mora biti i y “ z “ u “ 15 . Ne zaboravimo, ukoliko imamo implikaciju (u naxem sluqaju sabiraǌe
svih jednaqina) moramo proveriti da li je dobijena mogunost zaista i rexeǌe sistema (jer je tada svako rexeǌe
sistema sadrano u dobijenom skupu rexeǌa ali obrnutno ne mora vaiti, xto je jako bitno). U ovom sluqaju je
to lako, direktnom zamenom. Dakle, ovaj sistem ima jedinstveno rexeǌe
ˆ ˙
` ˘ 1 1 1 1
x, y, z, u “ , , , P R4 .
5 5 5 5
20. U zavisnosti od parametra a P R rexiti sistem jednaqina
x1 ` a ¨ x2 “ 0
x2 ` a2 ¨ x3 “ 0
x3 ` a3 ¨ x4 “ 0
.........................
x2018 ` a2018 ¨ x2019 “ 0
x2019 ` a2019 ¨ x1 “ 0.
` ˘ ` ˘
Rexeǌe. Ukoliko je a “ 0 sistem ima jedinstveno rexeǌe x1 , . . . , x2019 “ 0, 0, . . . , 0 P R2019 u xta se ( uveravamo
direktnom zamenom a “ 0. Neka je na daǉe a ‰ ( 0. Primetimo da ukoliko postoji j 0 P 1, 2, . . . , 2019 tako da je
x
`j “ 0 to povlaqi
˘ ` da je za˘ svako j P 1, 2, . . . , 2019 zadovoǉeno x j “ 0. Dakle i u sluqaju
( kada je a ‰ 0 imamo rexeǌe
x1 , . . . , x2019 “ 0, 0, . . . , 0 P R2019 . Neka je na daǉe xj ‰ 0 za svako j P 1, 2, . . . , 2019 . Polazni sistem je ekvivalentan
sa sistemom
x1 “ á ¨ x2
x2 “ á2 ¨ x3
x3 “ á3 ¨ x4
(10)
.........................
x2018 “ á2018 ¨ x2019
x2019 “ á2019 ¨ x1 .
Mnoei odgovarajue strane u sistemu (10) (to je u redu jer sada sve razliqite od nule) dobijamo
x1 x2 ¨ ¨ ¨ x2019 “ p´1q2019 ¨ a1`2`...`2019 ¨ x1 x2 ¨ ¨ ¨ x2019 . (11)

2019
ÿ
Nakon sreivaǌa (kraeǌe obe strane sa x1 x2 ¨ ¨ ¨ x2019 ‰ 0 i sabiraǌe sume8 j) imamo da je (11) ekvivalentno sa
j“1
paran broj
hkkkkkikkkkkj
2019¨p2019`1q
1 “ p´1q ¨ a 2 ðñ ´1 “ a1010 ¨ 2019 . (12)
` ˘
`Kako a P R˘ sledi da posledǌa jednakost u (12) nije mogua. Dakle, sistem ima jedinstveno rexeǌe x1 , . . . , 2019 “
0, 0, . . . , 0 P R2019 bez obzira na vrednost parametra a P R.
21. Rexiti sistem jednaqina
x1 ` x2 ` x3 “ 0
x2 ` x3 ` x4 “ 0
......................... (13)
x99 ` x100 ` x1 “ 0
x100 ` x1 ` x2 “ 0.
8 Primetimo da sa zbir prvih n prirodnih broja moe izraqunati tako xto uoqimo da prvi i posledǌi sabirak, drugi i pretposledǌi sabirak i
tako redom uvek imaju konstantan zbir. Sada ostaje samo da vidimo koliko takvih parova ima.
8
22. Dva igraqa naizmeniqno upisuju koeficijente u prazna poǉa sistema
¨x` ÿ` ¨z “0
¨x` ÿ` ¨z “0
¨ x ` ¨ y ` ¨ z “ 0.
Igra se zavrxava kada sva poǉa budu popuǌena. Dokazati da prvi igraq moe obezbediti, bez obzira na igru
drugog igraqa, da sistem ima beskonaqno mnogo rexeǌa9 .
Rexeǌe. Dokazaemo da prvi igraq uvek moe da obezbedi da determinanta sistema bude 0, odakle e slediti da
sistem ima beskonaqno mnogo rexeǌa. Strategija koju e voditi prvi igraq je ta da obezbedi da matrica sistema
ima proporcionalne vrste ili kolone, odakle e (na osnovu svojstava determinati) slediti da je determinanta
sistema jednaka nuli. U centralno poǉe p2, 2q prvi igraq upisuje bilo koji broj. Ukoliko, na primer, drugi igraq
upixe u poǉe p1, 3q broj s tada prvi igraq upisuje u poǉe p3, 3q isti broj s. Ukoliko pak, drugi igraq upixe na
primer u poǉe p2, 1q broj s tada prvi igraq upisuje u poǉe p2, 3q isti broj s,. . . . Pobeda sledi. (Zaxto?)
1.3 Stepenovaǌe matrica, Binomna formula i rekurentne jednaqine
23. Neka je n P N i A, B P Cnˆn . Dokazati da matrice A i B komutiraju ako i samo ako vai Binomna formula
n ˆ ˙
n
ÿ n n n´k
pA ` Bq “ A B .
k“0
k
24. Neka je » fi
„  ´2 0 0
7 3
A“ i B“– b ´2 0 fl .
8 5
0 b ´2
Koristei ǋutnovu binomnu formulu izraqunati An i B n za svako n P N pri qemu je b P R parametar.
Rexeǌe. Najpre, da bi primenili ǋutnovu binomnu formulu na neke dve matrice one moraju da komutiraju
(zaxto?). Zbog toga napiximo matricu A kao
„ 
6 3
A “ I2 ` .
8 4
Ovo radimo jer jediniqna matrica komutira sa svakom drugom kvadratnom matricom istog formata. Drugo je
pitaǌe da li e matrica B imati lepe stepene. U naxem sluqaju e imati lepe stepene (ugavnom treba traiti
te matrice u obliku A “ B ` α ¨ I gde broj α P R treba pogodno odabrati). Raqunamo stepene matrice B u nadi da
uoqimo pravilnost (a potom je i dokaemo!). Imamo
„ „  „  „ 
2 6 3 6 3 60 30 6 3
B “ BB “ “ “ 10 ¨ “ 10B.
8 4 8 4 80 40 8 4
Nakon ovog koraka je ve oqigledno koja je pravilnost ali za svaki sluqaj uradimo jox jedan korak. Dobijamo
B 3 “ B 2 B “ p10BqB “ 10B 2 “ 102 B.
Primetimo da se u ovim operacijama koristi samo asocijativnost mnoeǌa matrica. Kao xto je ve reqeno,
nasluujemo da vai
B n “ 10n´1 B za svako n P N.
Dokaimo ovo matematiqkom indukcijom. Bazu smo ve uradili. Pretpostavimo da tvreǌe vai za proizvoǉan10
n P N i dokaimo da vai i za n ` 1. Zaista
B n`1 “ B n B “ 10n´1 BB “ 10n´1 B 2 “ 10n´1 10B “ 10n B,

9 U ovom zadatku je u pitaǌu homogen linearan sistem. Primetimo da homogeni sistemi uvek imaju trivijalno rexeǌe, tj. nula vektor. Ukoliko je
determinanta ovog sistema razliqita od nule tada po teoremi Kramera ovaj sistem ima jedinstveno rexeǌe koje je trivijalno. Ako je determinanta
homogenog sistema jednaka nuli imamo (po Kramerovoj teoremi) da sistem nema jedinstveno rexeǌe. Kako nije mogua situacija da sistem nema rexeǌa
(jer je nula vektor rexeǌe) sledi da sistem ima i netrivijalno rexeǌe v . Tada je svaki vektor oblika α ¨ v, α P R netrivijalno rexeǌe homogenog
sistema te sistem mora imati beskonaqno mnogo rexeǌa. Jasno je da vai i obrnuto. Ovo razmatraǌe emo koristiti u zadacima. Napomenimo takoe
bitnu stvar. Zadatak 16 govori da linearan sistem koji nema jedinstveno rexeǌe ne moe imati konaqno mnogo rexeǌa jer ako nema jedinstveno rexeǌa
determinanta tog sistema je 0 pa homogen sistem ima netrivijalno rexeǌe te je skup SpA, bq beskonaqan jer je skup SpA, 0q beskonaqan.
10 Ovde je jako bitno naglasti da pretpostavǉamo da tvreǌe vai za proizvoǉan broj n P N jer u suprotnom sistem zakǉuqivaǌa matematiqkom
indukcijom ne bi funkcionisao.
9
xto je i trebalo pokazati. Sada moemo lako primeniti ǋutnovu binomnu formuli jer matrice I2 i B komutiraju
a uz to matrica B ima lepe stepene. Imamo
n ˆ ˙ n ˆ ˙
n
` ˘n ÿ n k n´k
ÿ n
A “ I2 ` B “ B I2 “ B k , @n P N0 .
k“0
k k“0
k
Ovde malo zastanimo. Primetimo da suma kree od indeksa k “ 0. Zbog toga sumu napiximo u sledeem obliku
ˆ ˙ n ˆ ˙
n n 0
ÿ n
A “ B ` B k , @n P N.
0 k“1
k
`n˘
Kako je B 0 “ I2 i 0 “ 1 imamo da je
n ˆ ˙ n ˆ ˙ n ˆ ˙ n ˆ ˙
ÿ n ÿ n ` k´1 ˘ ÿ n 1 ÿ n
An “ I2 ` B k “ I2 ` 10 B “ I2 ` B ¨ 10k´1 “ I2 ` ¨B¨ 10k , @n P N0 .
k“1
k k“1
k k“1
k 10 k“1
k
Kako je ˜ ¸
n ˆ ˙ n ˆ ˙
ÿ n ÿ n ` ˘n
10k “ 10k ´ 1 “ 10 ` 1 ´ 1,
k“1
k k“0
k
imamo da je
» 6
` ˘ 3
` ˘
11n ´ 1 11n ´ 1
fi
„  „  1` 10 10
1 1 0 1` n ˘ 6 3
An “ I 2 ` ¨ B ¨ p11n ´ 1q “ ` 11 ´ 1 ¨ “– fl .
10 0 1 10 8 4 8
` n
˘ 4
` n
˘
10 11 ´ 1 1` 10 11 ´ 1
Nakon skraivaǌa razlomaka imamo da je

` ˘ ` n ˘ fi
1 ` 53 11n ´ 1 3
»
10 11 ´ 1
An “ – ` n ˘ ` n ˘ ,
fl @n P N0 .
4 2
5 11 ´ 1 1 ` 5 11 ´ 1
25. Neka je „ 
3 1
A“ .
0 3
Odrediti sve kvadratne matrice M P R2ˆ2 koje komutiraju sa matricom A a potom za svako n P N izraqunati M n .
26. Neka su date matrice » fi

„  4 2 1
3 ´1
A“ i B “ – ´3 ´1 1 fl .
6 8
0 0 1
Metodom rekurentnih jednaqina odrediti An i B n za svako n P N.
27. (Mart i Septembar 2021) Neka je data matrica

» fi
1 2 2
A “ –2 1 2fl .
2 2 1
(a) Odrediti brojeve α, β P R tako da vai

A2 ` αA ` βI3 “ O3 .
(b) Za svako n P N izraqunati An .
Rexeǌe. Deo pod (a): Ovaj deo zadatka nam slui da bismo rexili deo pod (b). Direktnom zamenom matrice A u
jednakost A2 ` αA ` βI3 “ O3 dobijamo
» fi » fi
α`β`9 2α ` 8 2α ` 8 0 0 0
– 2α ` 8 α`β`9 2α ` 8 fl “ – 0 0 0 fl ùñ pα, βq “ p´4, ´5q.
2α ` 8 2α ` 8 α`β`9 0 0 0
10
Deo pod (b): Ideja je da za svako n P N odredimo brojeve αn , βn P R koji zadovoǉavaju jednakost An “ αn A ` βn I3 .
Za n “ 2 ve imamo α2 “ 4 i β2 “ 5. Probajmo diferencnim jednaqinama. Imamo da je
αn`1 A`βn`1 I3 “ An`1 “ AAn “ Apαn A`βn I3 q “ αn A2 `βn A “ αn p4A`5I3 q`βn A “ p4αn `βn qA`5αn I3 za svako n ě 2.
Reximo sistem diferencnih jednaqina
αn`1 “ 4αn ` βn i βn`1 “ 5αn , n ě 2. (14)
Iz druge jednaqine imamo da je βn “ 5αn´1 za svako n ě 3 pa kada to zamenimo u prvu jednaqinu dobijamo αn`1 “
4αn ` 5αn´1 za svako n ě 3, tj. αn`2 “ 4αn`1 ` 5αn za svako n ě 2. Karakteristiqna jednaqina dobijene diferencne
jednaqine je λ2 ´4λ´5 “ 0 a ǌena rexeǌa su λ “ ´1 i λ “ 5 pa je opxte rexeǌe naqe diferencne jednaqine opisano sa
αn “ c1 ¨p´1qn `c2 ¨5n za svako n ě 2, pri qemu su c1 i c2 proizvoǉne realne konstante (to znaqi da ovakva diferencna
jednaqina ima beskonaqno mnogo rexeǌa, za svaki izbor konstanti c1 i c2 po jedno). Konsante c1 i c2 emo odrediti
iz poqetnih uslova (deo pod (a) ovog zadatka) jer je α2 “ 4 i β2 “ 5. Imamo da je 4 “ α2 “ c1 ¨ p´1q2 ` c2 ¨ 52
i α3 “ c1 ¨ p´1q3 ` c2 ¨ 53 . Da bismo rexili ovaj sistem po c1 i c2 treba nam i vrednost α3 . To dobijamo iz
(14) kada zamenimo n “ 2. Imamo` α3 “˘ 4α2 ` β2 “ 4 ¨ 4 ` 5 “ 21. ` Ostalo je˘ da se rexi sistem 4 “ c1 ` 25c2 i
1 1 1 n`1 n
21 “ ć1 ` 125c odakle
` 2 n`1 je pc , c
˘ 15 `2 q “ ´ ,
6 6 a˘ samim tim i αn “ 6 ¨ p´1q ` 5 za svako n ě 2 pa je iz (14) konaqno
1 n n`1 n
βn`1 “ 5 ¨ 6 ¨ p´1q ` 5 “ 6 p´1q ` 5 za svako n ě 2 a ako zamenimo n “ 1 vidimo da formula vai i tada tj.
da je β2 “ 5 od qega smo i krenuli da raqunamo. Dakle, vae jednakosti
1 ` ˘ 5 ` ˘
αn “ ¨ p´1qn`1 ` 5n i βn “ ¨ p´1qn ` 5n´1 za svako n ě 2.
6 6
Odavde je za sve n ě 2 ispuǌeno
fi˛ » 5n 2 1 n n
fi
n`1 n`1
` 53 1 n`1
` 53
¨ » fi »
1
1 2 2 1 0 0 3 n´ 3 p´1q 3 p´1q n n
3 p´1q
2p´1q 5n
` ˘ ` ˘
An “ ˝ p´1qn`1 ` 5n –2 1 2fl ` 5 p´1qn ` 5n´1 –0 1 0fl‚ “ – 5 1 n
` 53 1 n
fl .
— ffi
6 3n ´ 3 p´1q n
3 3 ń 3 p´1qn
2 2 1 0 0 1 5 1 5 1 2p´1q
3 ´ 3 p´1q
n
3 ´ 3 p´1q
n
3 ` 53
28. (Septembar 2021) Neka je data matrica

» fi
1 ´2 0
A“– 0 1 ´2 fl .
0 0 1
Odrediti sve matrice X P C3ˆ3 za koje vai X 2 “ A.

Rexeǌe. Pretpostavimo da zadatak ima rexeǌa i neka je traena matrica
» fi
x11 x12 x13
X “ – x21 x22 x23 fl P C3ˆ3 .
x31 x32 x33
Nax zadatak je da odredimo brojeve xij za svako i, j P t1, 2, 3u. Pogrexno je odmah zameniti ovu matricu u jednakost
X 2 “ A i raspisati jer se dobija nelinearni sistem jednaqina koji je texko rexiv (probajte. . . ). Ideja je da
najpre linearizujemo problem. Zbog toga, ako postoji matrica X P C3ˆ3 koja zadovoǉava jednakost X 2 “ A tada
vai
A ¨ X “ X 2 ¨ X “ X 3 “ X ¨ X 2 “ X ¨ A.
Zamenimo matricu X u jednakost AX “ XA i raspiximo. Dobijamo linearan sistem
» fi » fi
x11 ´ 2x21 x12 ´ 2x22 x13 ´ 2x23 x11 x12 ´ 2x11 x13 ´ 2x12
A ¨ X “ – x21 ´ 2x31 x22 ´ 2x32 x23 ´ 2x33 fl “ – x21 x22 ´ 2x21 x23 ´ 2x22 fl “ X ¨ A.
x31 x32 x33 x31 x32 ´ 2x31 x33 ´ 2x32
Nakon oduzimaǌa imamo da je

» fi » fi » fi
´2x21 2x11 ´ 2x22 2x12 ´ 2x23 0 0 0 x11 x12 x13
– ´2x31 2x21 ´ 2x32 2x22 ´ 2x33 fl “ – 0 0 0 fl ùñ X “ – 0 x11 x12 fl .
0 2x31 2x32 0 0 0 0 0 x11
Dakle, za sada smo sveli problem na maǌi broj nepoznatih i odredili smo blie kako izgledaju kandidati za
rexeǌe (kandidati su gorǌe trougaone matrice). Sada oblik matrice X koji smo dobili meǌamo u jednakost
11
X 2 “ A (sada je to u redu jer imamo dosta nula i neemo dobiti tako nezgodan sistem naspram onog koji bi dobili
da smo odmah zamenili):
» 2 fi » fi
x11 ´ 1 2x11 x12 ` 2 2x11 x13 ` x212 0 0 0 "ˆ ˙ ˆ ˙*
1 1
X 2 “ A ðñ – 0 x211 ´ 1 2x11 x12 ` 2 fl “ – 0 0 0 fl ùñ px11 , x12 , x13 q P 1, ´1, ´ , ´1, 1, .
2 2
0 0 x211 ´ 1 0 0 0
Direktnnom proverom (ovaj korak lak ali nuan jer smo u dosadaxeǌm zakǉuqivaǌu imali implikacije) dobijamo
$» fi » fi,
& 1 ´1 ´ 21 ´1 1 1
2 .
X 2 “ A ðñ X P – 0 1 ´1 fl , – 0 ´1 1 fl .
0 0 1 0 0 ´1
% -
29. Neka je vektor x1 P R2 dobijen rotacijom vektora x P R2 za ugao ϕ u pozitivnom matematiqkom smeru oko
koordinatnog poqetka. Odrediti matricu Rot11 P R2ˆ2 tako da vai x1 “ Rot ¨ x.
` ˘
Rexeǌe. Neka su x “ px1 , x2 q P R2 i x1 “ x11 , x12 P R2 takvi da je vektor x1 dobijen rotacijom vektora x oko
koordinatnig poqetka za ugao ϕ. Vektore x i x1 moemo posmatrati kao kompleksne brojeve x “ x1 ìx2 i x1 “ x11 ìx12 .
Poznato je12 da se mnoeǌem kompleksnog broja x “ x1 ` ix2 sa brojem cos ϕ ` i sin ϕ dobija broj koji je zarotiran za
ugao ϕ u pozitivnom matematiqkom smeru. Tada je
x1 “ x11 ` ix12 “ px1 ` ix2 qpcos ϕ ` i sin ϕq “ px1 cos ϕ ´ x2 sin ϕq ` ipx2 cos ϕ ` x1 sin ϕq.
Izjednaqavaǌem realnih i imaginarnih delova13 dobijamo da je
x11 “ x1 cos ϕ ´ x2 sin ϕ i x12 “ x1 sin ϕ ` x2 cos ϕ,
odnosno, lepxe zapisano, imamo da je

„  „ „ 
x11 cos ϕ ´ sin ϕ x1
“ .
x12 sin ϕ cos ϕ
looooooooomooooooooon x2
def
“ Rot
30. Neka je n P Nzt1u fiksiran broj. Da li postoji matrica A P Rnˆn tako da vai
A2019 “ In i A, A2 , . . . , A2018 ‰ In ?
2π
Rexeǌe. Ukoliko je n “ 2 tada je rexeǌe matrica rotacije za ugao ϕ “ 2019 , odnosno matrica
« 2π 2π
ff
cos 2019 ´ sin 2019
A“ .
2π 2π
sin 2019 cos 2019
Zaista, kako za bilo koju matricu rotacije (koja odgovara uglu ϕ) vai
« ffk « ff
cos ϕ ´ sin ϕ cos kϕ ´ sin kϕ
“ , @k P Z,
sin ϕ cos ϕ sin kϕ cos kϕ
imamo da je uoqena matrica A rexeǌe zadatka u sluqaju n “ 2. Neka je sada n ą 2. U ovom sluqaju je rexeǌe
» 2π 2π fi
cos 2019 ´ sin 2019 0 0 ... 0 0
2π 2π
— sin 2019 cos 2019 0 0 ... 0 0ffi
— ffi
— ffi
— 0 0 1 0 ... 0 0ffi
— ffi
A“— 0 .
— ffi
— 0 0 1 ... 0 0ffiffi
— .
.. .
.. .. .. . . .. .. ffi
ffi
—
— . . . . . ffi
– 0 0 0 0 ... 1 fl
0 0 0 0 ... 0 1 nˆn
11 Ukoliko elimo da neki vektor zarotiramo za neki ugao ϕ dovoǉno je matricu Rot pomnoiti sa tim vektorom. Naravno, matrica Rot zavisi od
ugla ϕ.
12 Zaista, neka je potrebno da kompleksan broj z “ a ` ib “ |z|pcos α ` i sin αq zarotiramo za ugao ϕ. Imamo da je z ¨ pcos ϕ ` i sin ϕq “ |z|pcos α ` i sin αq ¨
` ˘
pcos ϕ ` i sin ϕq “ |z| pcos α cos ϕ ´ sin α sin ϕq ` ipsin α cos ϕ ` sin ϕ cos αq “ |z| ¨ pcos pα ` ϕq ` i sin pα ` ϕqq. Dakle, mnoei broj z sa cos ϕ ` i sin ϕ
imamo da se ǌegov argument poveao za ϕ dok je moduo ostao isti, te je ovaj broj dobijen rotacijom broja z za ugrao ϕ.
13 Dva kompleksna broja su jednaka ako i samo ako su im jednaki realni i imaginarni delovi, redom.
12
31. (Rotacija prostora R3 ) Neka je M : R3 Ñ R3 rotacija. Dokazati da je M ortogonalna transformacija, tj. da
vai M M T “ I.
! )
32. Neka je Ti pxi , yi q niz taqaka definisan sa x0 “ 1, y0 “ 0 i
iPN0
# ?
xn`1 “ 3xn ´ yn
?
yn`1 “ xn ` 3yn ,
za svako n P N. U kom kvadrantu se nalazi taqka T2019 ?
33. Neka je dat trougao 4ABC u ravni xOy i S P R2ˆ2 invertibilna matrica. Dokazati da je
Sp4ABCq “ 4SpAqSpBqSpCq.
Rexeǌe. Taqka D pripada trouglu 4ABC ako i samo je postoje brojevi α, β, γ ě 0 za koje je α ` β ` γ “ 1 i
D “ αA ` βB ` γC. Ovo je poznato tvreǌe i na osnovu ǌega zavrxavamo vrlo brzo zadatak. Neka je D proizvoǉna
taqka trougla 4ABC. Tada vai pomenuta jednakost, koju emo pomnoiti matricom S (sa leve jer je ovo vektorska
jednakost (temena A, B i C su ureeni parovi realnih brojeva)). Dobijamo SpDq “ αSpAq ` βSpBq ` γSpCq, gde je
α, β, γ ě 0 za koje je α ` β ` γ “ 1. Kako je matrica S invertibilna imamo da taqke SpAq, SpBq i SpCq grade trougao
ÝÝÑ ÝÑ
jer su taqke (vektori) A, B i C takve da grade trougao (jer su vektori AB i AC linearno nezavsni tj. vektori
Ñ
Ý Ñ
Ý Ñ
Ý Ñ
Ý
B ´ A i C ´ A su linearno nezavisni a to upravo znaqi da taqke SpAq, SpBq i SpCq grade trougao). Sada, po
pomenutom tvreǌu imamo da je taqka SpDq u trouglu 4SpAqSpBqSpCq tj. pokazli smo S p4ABCq Ď 4SpAqSpBqSpCq.
Da vai i suprotna inkluzija imamo jer je matrica invertibilna.
1.4 Teorema Kejli-Hamiltona
34. Neka je » fi
1 1 2
A“– 9 2 0 fl .
5 0 3
Koristei teoremu Kejli-Hamiltona14 izraqunati A´1 .
Rexeǌe. Neka je PA karakteristiqni polinom matrice A. Na osnovu teoreme Kejli-Hamiltona imamo da je PA pAq “
O3 . Izraqunajmo sada karakteristiqni polinom PA . Imamo da je
¨» fi » fi˛ ¨» fi˛
1 1 2 1 0 0 1´x 1 2
def
PA pxq “ det ˝– 9 2 0 fl ´ x – 0 1 0 fl‚ “ det ˝– 9 2´x 0 fl‚, x P C.
5 0 3 0 0 1 5 0 3´x
Koristei Sarusovo pravilo (jer je matrica formata 3 ˆ 3) ili na neki drugi naqin izraqunavamo da je
PA pxq “ ´x3 ` 6x2 ` 8x ` lo´41

omoon .
´1
“ detpAq ùñ DA
Kombinujui posledǌe sa PA pAq “ O3 sledi da je

1´ ¯ ´1´ ¯¯
Á3 ` 6A2 ` 8A ´ 41I3 “ O3 ùñ I3 “ ´ A3 ` 6A2 ` 8A “ A ¨ ´ A2 ` 6A ` 8I3 .
41 41
loooooooooooooooomoooooooooooooooon
Desni inverz matrice A
Odavde, po definiciji, zakǉuqujemo da matrica A ima desni inverz. Ukoliko matricu A izvuqemo sa desne strane
ili direktnim pozivom na Zadatak 4 imamo da je ova matrica i levi inverz matrice A te je matrica A invertibilna
(ovo smo mogli jox da vidimo i iz slobodnog koeficijenta u karakteristiqnom polinomu PA , kao xto je naznaqeno)
i vai » 6 3 4 fi
´ 41 41 41
1 ´ ¯
A´1 “ ´ A3 ` 6A2 ` 8A “ – 27 7
´ 18
41 fl .
— ffi
41 41 41
10 5 7
41 ´ 41 41
14 Teorema Kejli-Hamiltona tvrdi da je svaka matrica (u opxtem sluqaju operator) nula svkog karakteristiqnog polinoma. Napomenimo da dokaz ove
def
teoreme nije trivijalan kao i da sledee razmatraǌe nije taqno: Ppxq “ detpA ´ xIq ùñ PpAq “ detpA ´ AIq “ detpA ´ Aq “ detpOq “ 0. Zaxto?
13
35. Neka je A P Cnˆn regularna matrica. Dokazati da postoji polinom p takav da je ppAq “ A´1 .
Rexeǌe. Ovaj zadatak je uopxteǌe Zadatka 34. Kako je matrica invertibilna ǌena determinanta je razliqita od
nule. Sa druge strane, slobodni koeficijent u karakteristiqnom polinomu PA p0q je jednak detpAq. Neka je
PA pxq “ an xn ` an´1 xn´1 ` ¨ ¨ ¨ ` a1 x ` a0 , x P C.
Na osnovu teoreme Kejli-Hamiltona imamo da je
PA pAq “ On ðñ an An ` an´1 An´1 ` ¨ ¨ ¨ ` a1 A1 ` looamo
0 on I n “ On .
“ detpAq ‰ 0
Prebacimo slobodni qlan na desnu stranu i podelimo obe strane (moemo jer je matrica invertibilna) skalarom
´ detpAq ‰ 0. Dobijamo
1 ´ ¯ 1 ´ ¯
´ an An ` an´1 An´1 ` ¨ ¨ ¨ ` a1 A “ In ðñ ´ an An´1 ` an´1 An´2 ` ¨ ¨ ¨ ` a1 In A “ In .
detpAq detpAq
Odavde zakǉuqujemo (formalno, primena Zadatka 4 ili izvlaqeǌem matrice A i sa leve strane, sada ve poznato
zaxto) da je
1 ´ ¯
A´1 “ ´ an An´1 ` an´1 An´2 ` ¨ ¨ ¨ ` a1 In .
detpAq
loooooooooooooooooooooooooooooomoooooooooooooooooooooooooooooon
´ ¯
1
ùñ Traeni polinom je ppxq “ ´ detpAq an xn´1 ` an´1 xn´2 ` ¨ ¨ ¨ ` a1
Tvreǌe je upravo dokazano.
36. Neka su A, B P R2ˆ2 takve da vai A “ AB ´ BA. Dokazati da je tada A2 “ O2 .

„ 
a11 a12
Rexeǌe. Neka je A “ P R2ˆ2 . Tada imamo da je karakteristiqni polinom dat sa
a21 a22
ˇ ˇ
def
ˇ a ´x a12 ˇˇ `
PA pxq “ ˇˇ 11
˘` ˘ ` ˘
“ a11 ´ x a22 ´ x ´ a21 a12 “ x2 ´ looooomooooon
a11 ` a22 x ` a11 a22 ´ a21 a12 , x P C. (15)
a21 a22 ´ x ˇ loooooooomoooooooon
“trA “ det A
Na osnovu Kejli-Hamiltonove teoreme imamo da je

O2 “ PA pAq “ A2 ´ trA ¨ A ` det A ¨ I2
odnosno
A2 “ trA ¨ A ´ det A ¨ I2 .
` ˘
Na osnovu Zadatka 13, dela pod (a), imamo da je tr AB “ trpBAq te je
A2 “ ´ det A ¨ I2 .
Cela ova priqa do sada je bila bez upotrebe uslova zadatka. Iskoristimo uslov zadataka na dva naqina, mnoei
ovu jednakost sa matricom A sa leve i sa desne strane. Dobijamo dve jednakosti
A2 “ A2 B ´ ABA i A2 “ ABA ´ BA2 ,
ǋihovim sabiraǌem imamo da je 2A2 “ A2 B ´BA2 te smo sada u mogunosti da primenimo jednakost A2 “ ´ det AÏ2 .
Dobijamo ´ ¯ ´ ¯
2A2 “ ´ det A ¨ I2 ¨ B ´ B ¨ ´ det A ¨ I2 “ O2
te je i A2 “ O2 xto je i trebalo pokazati.
` ˘2 ` ˘2
37. Neka su A, B P R2ˆ2 takve da je AB “ O2 . Dokazati da je tada BA “ O2 .
Rexeǌe. Primenimo teoremu Kejli-Hamiltona na matricu AB. Imamo da vai
` ˘ ` ˘ ` ˘
pABq2 ´ loomoon
loomoon det AB Ï2 “ O2 ùñ tr BA ¨ AB “ O2 ùñ tr BA “ 0 _ AB “ O2 .
trpABq ÄB ` loooomoooon
“ O2 =tr(BA) “0
Sada primenimo Kejli-Hamiltonovu teoremu na matricu BA. Imamo

` ˘2 ` ˘ ` ˘2 ` ˘
BA ´ tr BA ¨ BA ` detpBAq
looomooon Ï2 “ O2 ùñ BA “ tr BA ¨ BA.
“0
` ˘ ` ˘2 ` ˘
˘ je tr BA “ 0 tada je odmah (zbog druge jednakosti) BA “ O2 . Ako je sada AB “ O2 tada je tr AB “
Ukoliko
`
tr BA “ 0 pa iz druge jednakosti sledi direktno tvreǌe zadatka.
14
38. Neka je A P R2ˆ2 singularna matrica za koju vai trA ‰ ´1. Dokazati jednakost
` ˘´1 1
I2 ` A “ I2 ´ ¨ A.
1 ` trA
Da li ova formula vai za singularne matrice formata veeg od 2 ˆ 2 qiji trag nije jednak ´1 ?
Rexeǌe. Proverimo po definiciji inverza ovu jednakost. Imamo da je
ˆ ˙
` ˘ 1 1 1
I2 ` A I2 ´ ¨ A “ I2 ´ ÄÀ´ ¨ A2
1 ` trA 1 ` trA 1 ` trA
1 ´ ¯
“ I2 ´ ¨ A ´ p1 ` trAqA ` A2 (16)
1 ` trA
1 ´ ¯
“ I2 ´ ¨ A2 ´ trA ¨ A
1 ` trA
Primenimo sada teoremu Kejli-Hamiltona. Imamo da je
O2 “ PA pAq “ A2 ´ trA ¨ A ` det A ¨ I2 ùñ A2 ´ trA ¨ A “ ´ det

omoA
lo on Ï2 . (17)
“ 0 jer je A singularna
Sada, na osnovu (16) i posledǌe jednakosti u (17) je

“ 0 jer je
hkkAiksingularna
kj
ˆ ˙
` ˘ 1 det A
I2 ` A I2 ´ Ä “ I2 ` ¨ I2 “ I2 .
1 ` trA 1 ` trA
looooooooooooooomooooooooooooooon
“ O2
Analogno moemo proveriti da vai i jednakost

ˆ ˙
1 ` ˘
I2 ´ ¨ A I2 ` A “ I2 (18)
1 ` trA
a moemo i direktno iskoristiti Zadatak 4 te imamo jednakost (18). Sada, na osnovu (16), (18) i definicije inverza
matrice imamo da je
` ˘´1 1
I2 ` A “ I2 ´ ¨ A,
1 ` trA
xto je i trebalo pokazati. Primetimo da uslov zadatka trA ‰ ´1 koristimo samo da bismo mogli da pixemo
1
razlomak 1`trA . Drugaqije reqeno, ne moemo da radimo sa objektima koji ne postoje.
39. Neka su A, B P R3ˆ3 . Dokazati da je

` ˘ 1 ´` ˘3 ¯
det AB ´ BA “ tr AB ´ BA .
3
1.5 Rang matrice i teorema Kroneker-Kapelija
40. Za svaku od sledeih matrica» odrediti rang: fi

„  1 2 3 4 „ 
1 2 3 — 0 1 0 0 ffi
ffi (c) A3 “ cos ϕ sin ϕ , ϕ P R
(a) A1 “ (b) A2 “ —
4 5 6 – 1 0 0 0 fl sin ϕ cos ϕ
´1 ´2» ´3 ´4 fi
» fi 2 3 4
1 1 α — 1 1 1 ffi
(d) A4 “ – 1 α 1 fl , α P C (e) A4 “ — – 1 ´1 3 fl , α P R.
ffi
α 1 1
4 α 6
Rexeǌe. (c) Kako je matrica A3 kvadratna, moemo izraqunati determinantu. Ideja je da koristimo tvreǌe koje
kae da je kvadratna matrica punog ranga ako i samo ako joj je determinatna razliqita od 0 tj. ako i samo ako je
invertibilna. Imamo da je detpA3 q “ cos2 ϕ ´ sin2 ϕ “ cos 2ϕ, @ϕ P R. Dakle, kada je cos 2ϕ ‰ 0 ðñ ϕ ‰ π4 ` kπ
2 , k P Z,
imamo da je rangpA3 q “ 2. Neka je sada ϕ “ π4 ` kπ
2 za k P Z. Kako je u ovom sluqaju determinanta matrice A 3 jednaka
0, rang mora biti maǌi od 2. Zbog toga xto ne mogu istovremeno i kosinus i sinus biti jednaki nuli imamo da je
15
rangpA3 q “ 1.
(d) I u ovom sluqaju (jer je A4 kvadratna matrica) moemo koristiti determinante. Kako je detpA4 q “ ´2`3α´α3 “
´pα ´ 1q2 pα ` 2q za svako α P C. Za svako α P Czt1, ´2u je rangpA4 q “ 3. Neka je α “ 1. Tada je

» fi
1 1 1
A4 “ – 1 1 1 fl ùñ rangpA4 q “ 1.
1 1 1
Na kraju, neka je α “ ´2. Tada je

» fi » fi » fi
1 1 ´2 1 1 ´1 1 0 0
A4 “ – 1 ´2 1 fl loomo – on – 0 ´1 1 fl loomo
– on – 0 1 0 fl ùñ rangpA4 q “ 2.
´2 1 1 V1 `V2 ÑV3 0 0 0 ´K2 ÑK3 0 0 0
´V1 ÑV2 V2 ÑV1
´V3 ÑV1 ´1¨V2
1V
3 2
41. U zavisnosti od a P R rexiti sistem jednaqina
x` y´ 3z “ 1
´2x ` y ` z“2
´x ` 2y ` a ¨ z “ 3
x ` 4y ` 4a ¨ z “ 1 ´ 2a.
Rexeǌe. U ovom zadatku nije mogue koristiti Kramerovu teoremu jer sistem nije kvadratni. Zbog toga emo
koristiti Kroneker-Kapelijevu teoremu15 . Neka je matrica A P R4ˆ3 matrica sistema i neka je b P R4ˆ1 slobodni
vektor. Tada imamo
» fi » fi
1 1 ´3 | 1 1 1 ´3 | 1
— ´2 1 1 | 2 ffi — 0 3 ´5 | 4 ffi
rA | b s “ —
– ´1 2 a | fl – on – 0 3 a ´ 3 |
ffi loomo — ffi –
3 4 fl loomoon
1 4 4a | 1 ´ 2a ´V 1 ÑV4
V1 ÑV3 0 3 4a ` 3 | ´2a ´V 3 ÑV4
V2 ÑV3
2V1 ÑV2
» fi » fi
1 1 ´3 | 1 1 1 ´3 | 1
— 0 3 ´5 | 4 ffi — 0 3 ´5 | 4 ffi
— – on —
ffi loomo ffi .
– 0 0 a`2 | 0 fl – 0 0 a`2 | 0 fl
´3V3 ÑV4
0 0 3a ` 6 | ´2a ´ 4 0 0 0 | ´2a ´ 4
Kako je matrica A dovedena u Gaus-ordanov stepenasti oblik razmatramo sledee sluqajeve iz kojih moemo
direktno videti koliko iznosi rang matrice. Ukoliko je a ‰ ´2 tada je rangA “ 3 i rangA
r “ 4, te kako je 3 ă 4 po
teoremi Kroneker-Kapelija imamo da sistem nema rexeǌa. Ukoliko je a “ ´2 tada imamo
» fi
1 1 ´3 | 1
— 0 3 ´5 | 4 ffi
rA | b s “ —
– 0 0 0 | 0 fl .
ffi
0 0 0 | 0
Sada je rangA “ rangA

r “ 2, te po teoremi Kroneker-Kapelija imamo da sistem ima beskonaqno mnogo rexeǌa, gde je
broj slobodnih promenǉivih jednak
3 on
loomo ´rangpAq “ 3 ´ 2 “ 1.
broj promenǉivih
Izraavajui redom unazad rexeǌe, imamo da je y “ 35 z ` 4 i x “ 34 z ´ 13 odnosno rexeǌe sistema je potpuno opisano
skupom #ˆ ˙ ˇˇ +
4 1 5 4
R“ z ´ , z ` , z ˇ z P R Ă R3 .
ˇ
3 3 3 3 ˇ
15 Neka je matrica sistema A P Rmˆn odnosno neka je dato m jednaqina i n nepoznatih i A r proxirena matrica sistema tj. matrica sistema kojoj je
dodat slobodni vektor sistema kao posledǌa kolona je proxirena matrica. Kroneker-Kapelijevu teoremu koristimo u sluqaju da sistem nije kvadratni.
Ova teorema tvrdi da ( sistem ima rexeǌa ako i samo ako je rang matrice jednak rangu proxirene matrice. Ukoliko je rangA “ rangA “ k gde je
r
k P 1, . . . , mintm, nu tada rexeǌe sistema ima n ´ k slobodnih promenǉivih.
16
42. U zavisnosti od a P R rexiti sistem jednaqina
2x ´ y ` 28t “ 3
´x ` z ` 16t “ 1
5x ´ 3y ` z ` a2 ¨ t “ a.
43. Neka su a1 “ p´1, 1, 3, 5q, a2 “ p1, 2, 3, 4q, a3 “ p4, 3, 2, 1q i a4 “ p0, 1, 2, 3q vektori iz R4 . Odrediti maksimalan
linearno nezavisan podskup datog skupa vektora.
Rexeǌe. Postavimo ove vektore u matricu tako da prva vrsta matrice bude vektor a1 , druga vektor a2 , trea
vektor a3 i qetvrta vektor a4 . Oznaqimo ovu matricu sa A. Kako je rang matrice broj linearno nezavisnih
vrsta odnosno kolona16 Nax problem se svodi na odreivaǌe ranga matrice A. Kada odredimo rang, taj broj e
nam kazivati koliko imamo linearno nezavisnih vektora u datom skupu vektora. Postavǉa se pitaǌe kako ih i
odrediti. To se vrlo lako moe videti iz Gaus-ordanove stepenaste forme matrice A. Odredimo najpre rang
matrice A koristei samo elementarne transformacije nad vrstama (da bismo mogli kasnije da postupkom unazad
rekonstruixemo koji su traeni linearno nezavisni vektori). Dobijamo sledei niz transformacija matrice A:
» fi » fi » fi » fi
´1 1 3 5 ´1 1 3 5 ´1 1 3 5 ´1 1 3 5
— 1 2 3 4 ffi
ffi – on — 0 3 6 9 ffi loomo
— 0 3 6 9 ffi
ffi – on — 0 1 2 3 ffi .
— ffi — ffi
– 0 7 14 21 fl – on – 0 0 0 0 fl loomo
— —
– 4 3 2 1 fl loomo – 0 0 0 0 fl
0 1 2 3 4V V1 ÑV2
0 1 2 3 ´ 1 V2 ÑV4 0 0 0 0 1V
0 0 0 0
2 3 2
1 ÑV3 4V ÑV 1 3
Odavde lako zaǉuqujemo da je rang matrice A jednak 2 i da su prve dve vrste posledǌe matrice traeni vektori17 .
Takoe, napomenimo da posledǌi korak gde smo podelili sve elemente u drugoj vrsti skalarom 2 nije bio nuan,
jer smo i bez tog koraka mogli da zakǉuqimo koliko iznosi rang matrice.
44. Odrediti broj linearno nezavisnih vektora i lineal18 skupa

! )
S “ p1, ´1, 0, 0q, p0, 1, ´1, 0q, p0, 0, 1, ´1q, p6, ´3, ´4, 5q, p0, 0, 0, 1q Ă R4 .
45. Neka su A i B matrice istog formata. Dokazati nejednakost

rangpA ` Bq ď rangpAq ` rangpBq.
46. Neka su date matrice A P Rnˆm i B P Rmˆr . Dokazati da vai

rangpABq ď rangpAq.
Ukoliko je B kvadratna nesingularna matrica tada je
rangpABq “ rangpAq.
Dokazati.
Rexeǌe. Dokaimo prvo prvi deo tvreǌa. Pokazaemo da je RpABq Ď RpAq odakle e slediti da je
dim RpABq ď dim RpAq ðñ rangpABq ď rangpAq.
Neka je y P RpABq proizvoǉno. To znaqi da postoji x P Rr takvo da je pABqx “ y. Kako je mnoeǌe matrica
asocijativno imamo da je posledǌe ekvivalentno sa ApBxq “ y odakle sledi da y P RpAq. Dakle, kako je y bilo
proizvoǉno iz RpABq imamo da je RpABq Ď RpAq. Dokaimo sada drugi deo tvreǌa. Kako je sada B kvadratna
matrica takva da je definisan proizvod AB mora biti m “ r. Primeǌujui prvi deo tvreǌa koji smo pokazali,
imamo da je ` ˘ ` ˘ ` ˘ ` ˘ ` ˘ ` ˘
rang pABqB ´1 ď rang AB ď rang A looooooooooooooooomooooooooooooooooon
rang A “ loooooooooooooooooomoooooooooooooooooon ùñ rang A “ rang AB .
Ovde koristimo prvi deo tvreǌa Antisimetriqnost relacije ď u R
16 Moe se pokazati da je beoj linearno nezavisnih vrsta svake matrice jednak broju linearno nezavisnih kolona matrice. Na osnovu ovog, jedan naqin
za definisaǌe ranga matrice je upravo broj linearno nezavisnih vrsta.
17 Primetimo da smo u ovom zadatku imali situaciju u kojoj nije bilo potrebno da vektore mnoimo konstantama i ih dodajemo drugim vrstama nego da
smo samo oduzimali vrste i meǌali redosled vrsti tako da su qak dva vektora ostala ista na kraju ove procedure. Ukoliko brojevi nisu naxtelovani
kao u ovom zadatku na kraju emo dobiti matricu koja je sliqna sa polaznom ali nee imati u opxtem sluqaju ni jedanu istu vrstu. Tada je potrebno
sprovesti inverzni postupak i odrediti koji su to vektori iz datog skupa vektora.
18 Lineal skupa vektora realnog (ukoliko je kompleksni, tada je sve isto samo se skalari uzimaju iz poǉa C) vektorskog prostora V se definixe kao
$ ˇ ,
n
&ÿ ˇ .
def
skup svih linearnih kombinacija vektora iz tog skupa. Simboliqki, ukoliko je S Ď V tada je LpSq “ αj ¨ vj ˇ αj P R, vj P V, j “ 1, n, n P N .
ˇ
% ˇ -
j“1
Naravno, LpSq nije samo skup u vektorskom prostoru V, nego je i podprostor. Kada skup vektora qini podprostor?
17
Napomena 3. Moe se pokazati da je rang proizvoda matrica (koje ne moraju biti kvadratne) maǌi ili jednak od
ranga svake matrice u tom proizvodu.
(
47. Neka je A` kvadratna
˘ matrica formata n ˆ n koja na poziciji pi, jq ima element i ` j za svako i, j P 1, . . . , n .
Odrediti rang A .
` ˘
Rexeǌe. Ukoliko je n “ 1 tada je A “ r2s1ˆ1 te je rang A “ 1. Neka je sada n ą 1. Tada je matrica A data sa
» fi
2 3 ... n`1
—
— 3 4 ... n ` 2 ffi
ffi
A“—
— .. .. .. .. ffi .
— . . . . ffi
ffi
– n n`1 ... 2n ´ 1fl
n`1 n`2 ... 2n nˆn
Od i-te vrste oduzmimo pi ´ 1q-vu vrstu za svako i “ n, 2. Pri ovim transformacijama se ne meǌa rang matrice A.
Dobijamo ekvivalentnu matricu » fi
2 3 ... n`1
—1 1 ... 1 ffi
— ffi
A1 “ — ... .. .. .. ffi .
—
— . . . ffi
ffi
–1 1 ... 1 fl
1 1 ... 1 nˆn
Sada, od i-te vrste oduzmimo pi ´ 1q-vu vrstu za svako i “ n, 3. Dobijamo ekvivalentnu matricu
» fi
2 3 ... n ` 1
— 1 1 ... 1 ffi
— ffi
— 0 0 ... 0 ffi
A2 “ — . . . .
— ffi
.. ffi
— .. .. .. . ffi
— ffi
– 0 0 ... 0 fl
0 0 ... 0 nˆn
Prve dve vrste matrice A2 su linearno

` ˘nezavisne (kada bi bile zavisne imali bismo 1 ¨ 2 “ 3, xto je netaqno) te je
po definiciji ranga19 matrice rang A2 “ 2. Kako se rang matrice odrava pri elementarnim transformacijama,
imamo da je ` ˘ ` ˘ ` ˘
rang A “ rang A1 “ rang A2 “ 2.
1.6 Sopstvene vrednosti i sopstveni vektori matrica
48. Odrediti sopstvene vrednosti i sopstvene vektore matrice

» fi
5 3 3
A “ – 3 1 1 fl .
3 1 1
Ako postoji, odrediti regularnu matricu P i dijagonalnu matricu D, tako da vai
A “ P DP ´1 .
Rexeǌe. Odredimo najpre sopstvene vrednosti matrice A. Potrebno je nai karakteristiqni polinom PA matrice
A a potom odrediti ǌegove korene. Nekon raqunaǌa polinoma PA po definiciji dobijamo da je spektar20 matrice
A dat sa σpAq “ t0, ´1, 8u. Odredimo sopstvene vektore koji odgovaraju sopstvenoj vrednosti λ1 “ 0. Rexavamo
linearan sistem pA ´ 0 ¨ I3 qx1 “ 03 ðñ Ax1 “ 03 . Kada raspixemo jednaqine, dobijamo rexeǌe
! ) ! ˇ )
N pA ´ 0 ¨ I3 q “ p0, ´t, tq | t P R “ t ¨ p0, ´1, 1q ˇ t P R .
ˇ
19 Isti komentar kao i u Zadatku 78, vezan za definiciju ranga matrice.

! )
20 Neka def ˇ ` ˘
je A P Cnˆn . Definixemo skup σpAq “ λ P C ˇ det A ´ λ ¨ In “ 0 , koji nazivamo spektar matrice A. Drugaqije reqeno, to je skup
` ˘
svih kompleksnih brojeva takvih da matrica A ´ λ ¨ In nije invertibilna. Ovaj skup je konaqan jer izraz det A ´ λ ¨ In “ 0 predstavǉa polinomsku
jednaqinu stepena n po λ koja ima n rexeǌa, raqunajui svako onoliko puta koliko iznosi ǌena vixestrukost.
18
fi »
0
Za sopstveni vektor x1 koji odgovara sopstvenoj vrednosti λ1 moemo uzeti vektor x1 “ – ´1 fl. Algebarska
1
vixestrukost sopstvene vrednosti λ1 je 1, dok je geometrijska vixestrukost sopstvene vrednosti λ1 takoe jednaka
1, jer je ! ˇ )
dim t ¨ p0, ´1, 1q ˇ t P R “ 1.
ˇ
Analognim postupkom, rexavajui sistem pA ´ λ2 I3 qx2 “ 03 ðñ pA ` I3 qx2 “ 03 , dobijamo rexeǌe

! ˇ ) ! ˇ )
N pA ´ 1 ¨ I3 q “ p´t, t, tq ˇ t P R “ t ¨ p´1, 1, 1q ˇ t P R .
ˇ ˇ
fi »
´1
Za sopstveni vektor x2 , koji odgovara sopstvenoj vrednosti λ2 , moemo odabrati x2 “ – 1 fl. Algebarska vixe-
1
strukost sopstvene vrednosti λ2 je 1, dok je geometrijska vixestrukost sopstvene vrednosti λ1 takoe jednaka 1,
jer je ! ˇ )
dim t ¨ p´1, 1, 1q ˇ t P R “ 1.
ˇ
» fi
2
Analognim postupkom dobijamo da je x3 “ – 1 fl sopstveni vektor koji odgovara sopstvenoj vrednosti λ3 “ 8.
1
Algebarska vixestrukost ove sopstvene vrendosti je 1. Kako je rexeǌe linearnog sistema koje se dobija za λ3 dato
sa ! ˇ ) ! ˇ )
N pA ´ 8 ¨ I3 q “ t ¨ p2, 1, 1q ˇ t P R ùñ dim t ¨ p2, 1, 1q ˇ t P R “ 1,
ˇ ˇ
imamo da je geometrijska vixestrukost sopstvene vrednosti λ3 jednaka 1. Sada, imamo da je matrica A proste
strukture21 te se moe dijagonalizirati22 . Vektor x1 je prva, vektor x2 druga i vektor x3 trea kolona matrice
P . Matrica D na poziciji p1, 1q ima element λ1 , na poziciji p2, 2q element λ2 i na poziciji p3, 3q element λ3 . Na
ostalim pozicijama ima nule. Imamo da je
Dekompozicija matrice A
hkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkikkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkj
» fi » fi » fi » fi´1
5 3 3 0 ´1 2 0 0 0 0 ´1 2
– 3 1 1 fl “ – ´1 1 1 fl – 0 ´1 1 fl – ´1 1 1 fl .
3 1 1
looooooomooooooon 1 1 1
loooooooooomoooooooooon 0 0 8
loooooooomoooooooon 1 1 1
looooooooooomooooooooooon
“A “P “ D “ diagp0, ´1, 8q “ P ´1
49. Odrediti a P R tako da matrica » fi

2 1 ´3
A“– 0 3 a fl
0 4 ´1
ima sopstvenu vrednost jednaku nuli. Za tako odreeni parametar a odrediti ostale sopstvene vrednosti i sop-
stvene vektore matrice A.
50. U zavisnosti od a P C odrediti sopstvene vrednosti i sopstvene vektore matrice

» fi
3 a 0
A“– 0 3 a fl .
0 0 3
51. Neka je „ 
2 2
A“ .
2 2
Odrediti sve matrice B P C2ˆ2 za koje vai A “ B 2 .
21 Kvadratna matrica je proste strukture ukoliko se za prizvoǉnu sopstvenu vrednost matrice poklapaju ǌena algebarska i geometrijska vixestrukost.
22 Ova teorema tvrdi da se kvadratna matrica moe dijagonalizovati ako i samo ako je proste strukture. Jox jedan ekvivalent ove teoreme tvrdi da
se matrica moe dijagonalizovati ako i samo ako su sopstveni vektori linearno nezavisni. U zadacima je operativniji prvi ekvivalent jer se direktno
vidi kroz postupak da li je zadovoǉen.
19
Rexeǌe. Pretpostavmo da matrica B postoji i potraimo je u obliku
„ 
b1 b2
B“ ,
b3 b4
gde su b1 , b2 , b3 , b4 P C. Odredimo najpre sopstvene vrednosti i sopstvene vektore matrice A. Karakteristiqni

polinom matrice A je dat sa
„ 
2´x 2
PA pxq “ “ p2 ´ xq2 ´ 2 ¨ 2 “ x2 ´ 4x “ xpx ´ 4q, x P C.
2 2´x
Odavde sledi da je σpAq “ tλ1 , λ2 u “ t0, 4u. Odredimo prvo sopstveni vektor koji odgovara sopstvenoj vrednosti
λ1 “ 0. ǋega dobijamo rexavajui homogeni sistem jednaqina
„ „ 1  „ 
2´0 2 x1 0
pA ´ λ1 I2 qx1 “ 02 ðñ “ .
2 x12
2 ´ 0 loomoon 0 on
loomo
“ x1 “ 02
 „
´1
Odavde dobijamo 2x11 `2x12
“ 0 ðñ x11 `x12
“ 0. Za vektor x1 moemo uzeti x1 “ . Napomenimo da je algebarska
1
vixestrukost sopstvene vrednosti λ1 jednaka 1 i da je geometrijska vixestrukost sopstvene vrednosti λ1 jednaka
1. Odredimo sada sopstveni vektor koji odgovara sopstvenoj vrednosti λ2 “ 4. Ovaj sopstveni vektor dobijamo
rexavajui homogen sistem jednaqina
„ „ 2  „ 
2´4 2 x1 0
pA ´ λ2 I2 qx2 “ 02 ðñ “ .
2 x22
2 ´ 4 loomoon 0 on
loomo
“ x2 “ 02
Imamo da je ´2x21 `2x22 “ 0 i 2x21 ´2x 2 2 2

„ 2 “0, odakle vidimo da ustvari imamo samo jednu jednaqinu x1 “ x2 . Odaberimo
1
za drugi sopstveni vektor x2 “ . Primetimo da se i u ovom sluqaju dobija sopstvena vrednost qija je
1
algebarska vixestrukost jednaka geometrijskoj vixestukosti, odnosno jednaka 1. Kako se algebarske vixestrukosti
sopstvenih vektora poklapaju sa ǌihovim geometrijskim vixestrukostima, imamo da je matrica A proste strukture
pa po Teoremi o dijagonalizaciji imamo da se matrica A moe dijagonalizovati, tj. moe se predstaviti u
´1
„ A “ PDP , gde je P invertibilna matrica qije su kolone redom sopstveni vektori matrice A odnosno
obliku
´1 1
P “ dok je matrica
1 1 „ 
0 0
D “ diagpλ1 , λ2 q “ .
0 4
Imamo da je
` ´1 ˘2
A “ P DP ´1 ùñ D “ P ´1 AP “ P ´1 B 2 P “ P ´1 B lo
PoP ´1
moon BP “ P BP .
“ In
1 2
` ˘
Uvedimo oznaku B 1 “ P ´1 BP . Tada imamo D “ B . Iz ove jednakosti sledi da matrica B 1 komutira sa matricom
D. Zaista, mnoei posledǌu jednakost sa leva i sa desna matricom B 1 dobijamo B 1 D “ pB 1 q3 “ DB 1 . Iskoristimo
Zadatak 14. To moemo jer je λ1 ‰ λ2 . Imamo da mora i matrica B 1 da bude dijagonalna. Ovo je bitan korak jer
znatno smaǌujemo broj nepoznatih. Takoe, vrlo lako izvrxavamo operacije sa dijagonalnom matricom. Iz toga
` ˘2
xto je D “ B 1 imamo da je „  „ 2 
0 0 x 0 ` ˘2
“ “ B1 ,
0 4 0 y2
„ 
x 0
gde je B 1 “ , za neke x, y P C. Odavde dobijamo da je 0 “ x2 i 4 “ y 2 . Dakle, jedini kandidati za matricu B 1
0 y
su matrice iz skupa "„  „ *
1 0 0 0 0
B “ , .
0 ´2 0 2
loooooooooooooooomoooooooooooooooon
Ukoliko u ovom skupu nema rexeǌa problema A “ B 2 onda ih uopxte nema
Kako je B “ P B 1 P ´1 . Transformacijom B 1 ÞÑ P B 1 P ´1 svake matrice iz skupa B 1 dobijamo sve kandidate za matricu

B. Sada nastupa samo raqun, odnosno provera koji kandidati su u stvari i rexeǌe.
Kandidat za B
hkkkkkkikkkkkkj
„  „  „ ´1 „ 
´1 1 0 0 ´1 1 ´1 ´1
“ .
1 1 0 ´2
looooomooooon 1 1 ´1 ´1
Kandidat za B 1
20
„ 2
´1 ´1
Kada ispitamo da li je “ A dobijamo da ova matrica jeste rexeǌe.
´1 ´1
Kandidat za B
hkkkkikkkkj
„  „  „ ´1 „ 
´1 1 0 0 ´1 1 1 1
“ .
1 1 0 2
loooomoooon 1 1 1 1
Kandidat za B 1
„ 2
1 1
Kada ispitamo da li je “ A dobijamo da je i ova matrica rexeǌe. Dakle, nakon provera smo dobili
1 1
rexeǌe
) "„  „ *
1 1
! ˇ
´1 ´1
B P C2ˆ2 ˇ A “ B 2 “ , Ă R2ˆ2 .
ˇ
´1 ´1 1 1
Zadatak moemo rexavati i primenom Teoreme Kejli-Hamiltona. Neka je σpBq “ tµ1 , µ2 u Ă C. Tada za svako µ P σpBq
vai µ2 P σpAq, xto sledi na osnovu Teoreme o preslikavaǌu spektra polinomom. Dakle, mora biti µ P t0, ´2, 2u.
Odavde sledi da je σpBq “ t0, ´2u ili σpBq “ t0, 2u. Neka je najpre σpBq “ t0, ´2u. Tada je (na osnovu Zadatka 54)
detpBq “ 0 ¨ p´2q “ 0 i trpBq “ 0 ` p´2q “ ´2 te na osnovu jednakosti (15) imamo
„ 
2 1 ´1 ´1
O2 “ PB pBq “ looB
moon ´ lop´2q B ` 0 I2 ùñ B “ ´ A “ .
2
lo
o moo n
omoon ´1 ´1
“A “ trpBq “detpBq
Proverom (zaxto je potrebna provera?) utvrujemo da je ova matrica zaista jedno rexeǌe. Neka je sada σpBq “
t0, 2u. Opet, na osnovu Zadatka 54 nalazimo da je detpBq “ 0 ¨ 2 “ 0 i trpBq “ 0 ` 2 “ 2, te na osnovu jednakosti (15)
imamo „ 
2 1 1 1
O2 “ PB pBq “ looB ´ 2 B ` 0 I
loomoon 2 ùñ B “ A “ .
2 1 1
moon loomoon
“A “ trpBq “detpBq
Proverom dobijamo da je i ova matrica rexeǌe naxeg problema. Dakle, opet smo dobili
) "„  „ *
1 1
! ˇ
2ˆ2 ˇ 2 ´1 ´1
BPC ˇ A“B “ , Ă R2ˆ2 .
´1 ´1 1 1
52. Neka matrica A ima razliqite sopstvene vrednosti. Dokazati da su tada sopstveni vektori linearno nezavi-
sni.
53. Odrediti minimalni polinom matrice

» fi
3 ´1 1
A “ – ´2 4 ´2 fl .
´2 2 0
Rexeǌe. Nakon izraqunavaǌa dobijamo da je PA pxq “ px ´ 2q2 px ´ 3q, x P C. Dakle, minimalni polinom je jedan od
delioca polinoma PA . Proveravajui koji delioci anuliraju matricu A dobijamo da je mA pxq “ px ´ 2qpx ´ 3q “
x2 ´ 5x ` 6, x P C.
Napomena 4. Moe se dokazati da je skup korena minimalnog polinoma matrice A jednak skupu σpAq, xto olakxava
rad prilikom traeǌa minimalnog polinoma matrice. Jox jedna olakxica koja nam pomae u brem nalaeǌu
minimalnog polinoma je ta xto je minimalni polinom jedinstven. Ovo je lako pokazati. Zaista, pretpostavimo
da za matricu A postoje dva minimalna polinoma mA i lA . Neka su stepeni ovih polinoma jednaki k P N. Tada bi
polinom mA ´ lA bio stepena maǌeg od k (jer su minimalni polinomi mA i lA po definiciji moniqni23 ). Kako je
pmA ´ lA qpAq “ mA pAq ´ lA pAq “ O ´ O “ O, dobijamo kontradikciju, jer smo naxli polinom stepena maǌeg od k, koji
anulira matricu A.
54. Neka su λ1 , . . . , λn P C sopstvene vrednosti matrice A P Rnˆn . Dokazati

n
ź n
` ˘ ÿ
detpAq “ λi i tr Ak “ λki , @k P N.
i“1 i“1
23 Polinom qiji je vodei koeficijent jednak 1 nazivamo moniqni polinom.
21
Rexeǌe. Neka je
n
ÿ źn
def
PA pxq “ detpA ´ x ¨ In q “ aj xj “ an ¨ px ´ λj q, x P C,
j“0 j“0
looomooon loooooooomoooooooon
def def
“L “D
karakteristiqni polinom matrice A gde su λ1 , . . . , λn P C nule polinoma PA odnosno sopstvene vrednosti matrice
A i an P Czt0u. Lako se vidi da je an “ p´1qn . Takoe, imamo da je a0 “ PA p0q “ detpAq. Slobodni koeficijent a0 u
izrazu D je jednak proizvodu an ¨ p´1qn x1 ¨ ¨ ¨ xn i dobija se kada se iz svake zagrade, zbog principa mnoeǌa ”svakog
sa svakim” uzme ´xj . Dakle, kako je L “ D, imamo da vai
n
detpAq “ a0 “ looamo
n on p´1q ¨ λ1 ¨ ¨ ¨ λn “ λ1 ¨ ¨ ¨ λn .
“ p´1qn
Dokaimo sada drugi deo tvreǌa za k “ 1, odnosno da je

n
` ˘ ÿ
tr A “ λj .
j“1
n
ÿ
Izraz λj predstavǉa sumu korena polinoma PA , odnosno ovaj izraz moemo izdvojiti iz izraza koji je koefici-
j“1
n´1
jent uz x u izrazu D. Ovo se vidi kada mnoimo zagrade po principu ”svaka sa svakom”, tako da iz n ´ 1 zagrada
izaberemo x a iz jedne ´λj . Iz sume L imamo da je koeficijent uz xn´1 jednak an´1 , te je
n
ÿ n
ÿ
an´1 “ ´ looamo
n on λj ùñ λj “ p´1qn`1 an´1 . (19)
n j“1 j“1
“ p´1q
Dakle, problem smo sveli na povezivaǌe koeficijenta an´1 uz xn´1 sa elementima matrice A. Ovo emo rexiti na
osnovu definicije (1) determinante. Kako je svaki sabirak (do na znak) u sumi iz definicije (1) formiran tako
xto je iz svake vrste i svake kolone matrice A ´ x ¨ In uzet taqno jedan element, imamo da moramo uzeti barem
n ´ 1 elemenata koji sadre faktor x, da bi uopxte postigli stepen n ´ 1. To znaqi da moramo uzeti barem n ´ 1
elemenata sa glavne dijagonale matrice A ´ x ¨ In . To je jedino mogue dobiti u sabirku koji odgovara jediniqnoj
n
ź
permutaciji p “ id P Sn . Taj sabirak je p´1q0 pajj ´ xq. Odavde lako vidimo da je koeficijent an´1 uz xn´1 jednak
j“1
n
ÿ
p´1qn´1 ajj “ p´1qn´1 trpAq.
j“1
Kombinujui ovo sa (19), imamo da je

n
ÿ
p´1qn`1 p´1qn´1 trpAq “ trpAq.
λj “ looooooooomooooooooon
j“1
“1
Neka je sada k ą 1. Pretpostavimo da su sopstveni vektori matrice A linearno nezavisni. Tada se matrica A
moe dijagonalizovati, tj. postoji invertibilna matrica P i dijagonalna matrica D “ diagpλ1 , . . . , λn q tako da
vai A “ P DP ´1 . Na daǉe je posao lak. Imamo
´ ¯ ´ n
k
` ˘¯ ÿ
A “ P Dk P ´1
loooooooomoooooooon ùñ trpAk q “ tr P Dk P ´1 “ tr diag λk1 , . . . , λkn “ λkj .
j“1
loooooooooooooooooooooooomoooooooooooooooooooooooon
Oqigledno, dokaz indukcijom
Primena Zadatka 13 pod (a), jer je P P ´1 “ In
Ovo je bio dokaz u specijalnom sluqaju kada je matrica A takva da ima linearno nezavisne sopstvene vektore, tj.
da se moe dijagonalizovati. U suprotnom, ova priqa pada u vodu. Dokaz u opxtem sluqaju, kada matrica A nije
dijagonalizabilna, neemo raditi jer zahteva neke malo sloenije tehnike.
55. Neka je A kvadratna matrica formata 2 ˆ 2.
(a) Ukoliko matrica A ima dve paralelne24 kolone i trpAq “ 5, odrediti trpA2 q.
(b) Ukoliko je detpAq “ 5 i ako su sopstvene vrednosti matrice A prirodni brojevi, odrediti trpAq.
24 Drugi naqin da kaemo da su kolone linearno zavisne.
22
Rexeǌe. Neka je A matrica formata 2 ˆ 2 i neka je σpAq “ tλ1 , λ2 u Ď C.
(a) Kako, po uslovu zadatka, matrica A ima dve paralelene (drugaqije reqeno, linearno zavisne) kolone imamo da
je detpAq “ 0. Na osnovu Zadatka 54 moemo pisati
´ ¯
0 “ detpAq “ λ1 ¨ λ2 ùñ λ1 “ 0 _ λ2 “ 0 ùñ pλ1 “ 5 ^ λ2 “ 0q _ pλ1 “ 0 ^ λ2 “ 5q .
looooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooomooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooon
Jer je po uslovu zadatka trpAq “ 5
Sa druge strane, opet uz pomo Zadatka 54, sledi da je

` ˘
tr A2 “ λ21 ` λ22 “ 52 ` 02 “ 02 ` 52 “ 25.
(b) Kako je sada (iz uslova zadatka) poznato da je σpAq Ď N i detpAq “ 5, koristei Zadatak 54, dobijamo da je
´ ¯
5 “ detpAq “ λ1 ¨ λ2 ùñ pλ1 “ 5 ^ λ2 “ 1q _ pλ1 “ 1 ^ λ2 “ 5q ùñ trpAq “ 5 ` 1 “ 1 ` 5 “ 6.
loooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooomoooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooon
Kada je λ1 , λ2 P N tada su 5 “ λ1 ¨ λ2 “ 5 ¨ 1 “ 1 ¨ 5 jedine mogunosti
56. U skupu C2ˆ2 rexiti matriqnu jednaqinu

„ 
´2 ´2
X 3 ´ 3X 2 “ .
´2 ´2
„ 
´2 ´2 ` ˘
Rexeǌe. Neka je D “ . Tada je σpDq “ t´4, 0u, odakle sledi da je card σpXq “ 2. Zaxto? Na osnovu
´2 ´2
teoreme o preslikavaǌu spektra polinomom i kardinalnosti skupa σpXq imamo da za svako λ P σpXq vai
λ3 ´ 3λ2 “ 0 ^ λ3 ´ 3λ2 “ ´4.
Posledǌi uslov je ekvivalentan sa
pλ “ 0 _ λ “ 3q ^ pλ “ ´1 _ λ “ 2q.
Xta smo do sada uradili? Zakǉuqili smo da ukoliko naxa matriqna jednaqina ima rexeǌa tada mora biti
(
pλ1 , λ2 q P p0, ´1q, p0, 2q, p3, ´1q, p3, 2q , (20)
gde je σpXq “ tλ1 , λ2 u Ď C. Ideja je da primenimo Kejli-Hamiltonovu teoremu. Na osnovu Zadatka 15 imamo da je
X 2 ´ trpXq ¨ X ` detpXq ¨ I2 “ O2 . (21)
Analizirajmo sluqajeve iz (20). Ukoliko je pλ1 , λ2 q “ p0, ´1q, na osnovu Zadatka 54 imamo da je trpXq “ ´1 i
detpXq “ 0, te je na osnovu (21) zadovoǉeno X 2 ` X„ “ O2 . Zamenom u polaznoj jednaqini dobijamo da je jedna
´ 21 ´ 12

matrica kandidat za rexeǌe jednaqine data sa X “ . Direktnom proverom utvrujemo da ova matrica
´ 12 ´ 12
i jeste rexeǌe naxe jednaqine. Ukoliko je pλ1 , λ2 q “ p0, 2q, analogno zakǉuqujemo da je trpXq “ 2 i detpXq “ 0, te
opet na osnovu (21) zakǉuqujemo da je X 2 ´ 2X “ O2 . Zamenom u polaznoj „ jednaqini
 dobijamo jox jednu matricu
1 1
koja je kandidat za rexeǌe matriqne jednaqine. Ta matrica je X “ . Proverom utvrujemo da je i ova
1 1
matrica rexeǌe polazne jednaqine. Ukoliko je pλ1 , λ2 q “ p3, ´1q tada je trpXq “ 2 i detpXq “ ´3, te je na osnovu
2
(21) zadovoǉeno
„  X ´ 2X ´ 3I2 “ O2 . Mnoei ovu jednakost sa X i kombinujui sa polaznom jednaqinom dobijamo
1 ´2
X“ . Proverom utvrujemo da je i ova matrica rexeǌe polazne jednaqine. U posledǌem sluqaju, kada
´2 1
„ 5
´ 21

2
je pλ1 , λ2 q “ p3, 2q, sliqnom analizom dolazimo i proverom utvrujemo jox jedno rexeǌe jednaqine X “ .
´ 12 5
2
Dakle, sva rexeǌa jednaqine u skupu C2ˆ2 su
"„ 1
´ 2 ´ 12
 „ 5
´ 12
 „  „ *
1 1 1 ´2 2
, , , .
´ 12 ´ 12 1 1 ´2 1 ´ 12 5
2
Napomena 5. Direktno rexavaǌe ovog zadatka prebacuje probem na rexavaǌe nelinearnog sistema koji je texko
rexiv (a moda qak i ne rexiv) analitiqki.
23
“ ‰
57. Neka je n P Nzt1u i matrica A “ i i,j“1,...,n . Odrediti korene karakteristiqnog polinoma matrice A.
Rexeǌe. Na osnovu oblika matrice A zakǉuqujemo da je ǌen rang jednak 1. Dakle, matrica A nije invertibilna
te 0 P σpAq. Kako je rang matrice A jednak 1 to znaqi da je 1 “ dim RpAq. Odavde sledi da postoji k P C, takvo da
za svako x P Cn vai Ax “ k ¨ x. Zakǉuqujemo da je σpAq “ t0, ku. Dakle, potrebno je jox odrediti
! koliko iznosi
) k.
Na osnovu Zadatka 54 imamo da je k “ 0 ` k “ trpAq “ 1 ` 2 ` ¨ ¨ ¨ ` n “ 21 npn ` 1q. Dakle, σpAq “ 0, 21 npn ` 1q , xto je
i skup korena karaketeristiqnog polinoma matrice A.
Napomena 6. Ukoliko kvadratna matrica (formata veeg od 1 ˆ 1) ima rang 1, onda ona moe imati najvixe jednu
sopstvenu vrednost razliqitu od 0. Zaxto?
58. Neka je A P Rnˆn singularna matrica. Dokazati da postoji ε ą 0 tako da je matrica A ´ ε ¨ In regularna.
Rexeǌe. Kako je A singularna matrica to je ekvivalentno sa tim da je 0 P σpAq. Ukoliko je 0 jedina25 sop-
stvena vrednost imamo da svako ε ‰ 0 ne pripada skupu σpAq, osnosno da su sve matrice A ´ ε ¨ In invertibilne.
Pretpostavimo sada da je σpAq ‰ t0u i neka je
ˇ ˇ
σpAq “ t0, λ1 , . . . , λn´1 u Ď C, n ą 1 i oznaqimo m “ min ˇλj ˇ P r0, `8q.
jPt1,...,n´1u
ˇ ˇ
Neka je j0 P t1, . . . , n ´ 1u takvo da je m “ ˇλj0 ˇ i ε P p0, mq proizvoǉan broj. Imamo da je
detpA ´ ε ¨ In q ‰ 0 ùñ A ´ ε ¨ In je invertibilna matrica.
Zaista, ukoliko bi za neko ε P p0, mq matrica A ´ ε ¨ In bila singularna imali bismo
detpA ´ ε ¨ In q “ 0 ùñ ε P σpAq, xto je kontradikcija sa izborom broja m.
59. Neka su A i B realne matrice formata n ˆ n. Dokazati da je
detpIn ` ABq “ detpIn ` BAq.
Rexeǌe. Dokaimo prvo traenu jednakost u sluqaju kada je matrica A invertibilna. Imamo da je
´ ¯
detpIn ` ABq “ det ApIn ´ BAqA´1 “ detpIn ` BAq .
loooooooooooooooooooooooooomoooooooooooooooooooooooooon
Ovde koristimo Koxi-Bineovu teoremu
Definiximo polinom
def
P ptq “ detpIn ` At Bq ´ detpIn ` BAt q, gde je At “ A ´ t ¨ In , @t P C.
Za svako t R σpAq vai da je matrica At invertibilna. Zaista, ukoliko bi za neko t0 R σpAq matrica At0 bila
singularna imali bismo da ` ˘
det At0 ´ t0 ¨ In “ 0 ùñ t0 P σpAq.
Kako je skup σpAq konaqan (jer matrica formata n ˆ n ima n sopstvenih vrednosti) imamo da polinom P ima
beskonaqno mnogo nula, te je26
p@t P Cq P ptq “ 0 ùñ P p0q “ 0 ðñ detpIn ` ABq “ detpIn ` BAq.
60. Neka je A P Rnˆn i neka je λ P C sopstvena vrednost matrice A. Dokazati da je i λ sopstvena vrednost matrice
A.
Rexeǌe. U ovom zadatku je od suxtinske vanosti da je matrica A P Rnˆn , tj. da ima elemente iz poǉa realnih
brojeva da bismo mogli da iskoristimo osobinu A “ A (podsetimo se, operacija koǌugovaǌa na skupu matrica je
„ 
25 Primetimo 0 1
da iz σpAq “ t0u ne sledi da je A “ O. Zaista, ne-nula matrica A “ je takva da vai σpAq “ t0u. Ukoliko elimo primer
0 0
za matricu proizvoǉnog formata, uzmimo matricu koja ima sve nule osim u gorǌem desnom uglu, na primer.
26 Ovde smo korsitili qiǌenicu (teoremu) da svaki neknstantan polinom stepena n P N ima n nula u skupu C. Kako polinom P ima vixe od deg P
nula, imamo da mora biti P ” 0.
24
definisana na prirodan naqin tako xto koǌugujemo svaki element matrice). Neka je λ P σpAq proizvoǉno. Imamo
niz ekvivalencija
´ ¯ ` ˘
detpA ´ λ ¨ In q “ 0 ðñ det A ´ λ ¨ In “ 0 A “ A i In “ In jer A, In P Rnˆn
´ ¯
ðñ det A ´ λ ¨ In “ 0 (operacija koǌugovaǌa je linearna u C)
´ ¯
ðñ det A ´ λ ¨ In “ 0 (operacija koǌugovaǌa je linearna u C)
´ ¯ ´ ` ˘ ¯
ðñ det A ´ λ ¨ In “ 0 jer vai @z P C z “ 0 ðñ z “ 0
ðñ λ P σpAq (po definiciji spektra matrice)
61. Neka je A P Rnˆn . Dokazati da matrice A i AT imaju iste sopstvene vrednosti.

Rexeǌe. Dokazaemo da matrice A i AT imaju iste karakteristiqne polinome. Odavde e slediti da ovi polinomi
imaju jednake korene a to e davati σpAq “ σpAT q. Neka su PA i PAT karakteristiqni polinomi matrica A i AT ,
redom i neka je x P C proizvoǉno. Imamo da je
´` ˘T ¯
def def
` ˘ ` ˘
PAT pxq “ det AT ´ x ¨ In “ det AT ´ x ¨ InT “ det A ´ x ¨ In “ detpA ´ x ¨ In q “ PA pxq.
Kako je x bilo proizvoǉno, imamo na osnovu definicije jednakosti dve funkcije, da je PA “ PAT . Tvreǌe sledi.
Napomena 7. Matrica A u Zadataku 61 je bila realna, tj. ǌeni elementi su bili iz skupa relanih brojeva. Da je
matrica bila kompleksna isti bi bio zakǉuqak, tj. vailo bi σpAq “ σpAT q. Da li vai i σpAq “ σpA˚ q ? Kako je
(na osnovu (1))
` ` ` `
det pA ´ x ¨ In q˚ q “ pA ´ x ¨ In qT q “ det pA ´ x ¨ In qT q “ det A ´ x ¨ In q,
dobijamo da λ P σpA˚ q ðñ λ P σpAq, tj. spektar matrice A˚ qine koǌugovani brojevi spektra matrice A.
Napomena 8. Napomenimo da ` Tnam Zadatak
˘ 61 daje samo jednakost PA “ PAT . Ovaj zadatak ne govori nixta o
jednakosti
„  N pA ´ λI n q “ N A ´ λI n , gde je λ P σpAq. Opovrgnimo primerom posledǌu jednakost. Neka je„ A “ 
´1 1 1
. Tada je, σpAq “ tλ1 , λ2 u “ t3, ´2u. Sopstveni vektor koji odgovara sopstvenoj vrednosti λ1 je v1 “
4 2 „  4
´1
dok je sopstveni vektor koji odgovara sopstvenoj vrednosti λ2 vektor v2 “ . Na osnovu Zadatka 61 imamo
` T˘ 1
da je „i σ A “ t3, ´2u ali je sopstveni vektor v11 koji odgovara sopstvenoj vrednosti λ11 “ 3 matrice AT„ jednak 
1 1 1 1 T 1 ´4
v1 “ dok je sopstveni vektor v1 koji odgovara sopstvenoj vrednosti λ1 “ 3 matrice A jednak v1 “ .
1 1
Mogu se konstruisati primeri i za vee formate matrica A.
62. Neka je x sopstveni vektor koji odgovara jednostrukoj sopstvenoj vrednosti λ matrice A. Ukoliko matrica B
komutira sa A, dokazati da je tada x sopstveni vektor i za matricu B.
63. Neka su A, B P Rnˆn . Dokazati da je karakteristiqni polinom matrice AB jednak karakteristiqnom polinomu
matrice BA.
Rexeǌe. Neka su PAB i PBA karakteristiqni polinomi matrica AB i BA, redom. Pretpostavimo najpre, da je
matrica A invertibilna i neka je x P C proizvoǉan broj. Imamo da je
´ ˘ ¯
def def
`
PAB pxq “ detpAB ´ x ¨ In q “ det A´1 AB ´ x ¨ In A “ detpBA ´ x ¨ In q “ PBA pxq.
Ovde smo koristili Koxi-Bineovu teoremu
Kako je x bilo proizvoǉno, na osnovu definicije jednakosti funkcija, imamo da je PAB “ PBA . Pretpostavimo sada
da matrica A nije invertibilna i pokuxajmo da na neki naqin iskoristimo ono xto smo upravo pokazali. Setimo
se Zadatka 58, koji tvrdi da od singularne matrice moemo napraviti jako blisku matricu. Pojam bliskosti e
biti jasan na kraju dokaza. Kako pokazujemo jednakost dve funkcije, neka je x P C opet proizvoǉno. Singularnoj
def
matrici A, pridruzimo regularnu matricu Aε “ A ´ ε ¨ In , gde je ε P p0, mq i m minimum skupa modula sopstvenih
vrednosti matrice A. Na osnovu Zadatka 58 imamo da je za svako ε P p0, mq matrica Aε regularna i na ǌu primenimo
prethodno dokazano. Imamo da je
PAε B “ PBAε ðñ detpAε B ´ x ¨ In q “ detpBAε ´ x ¨ In q.
25
Fiksirajmo na kratko x (koje je proizvoǉno). Kako su sve funkcije koje se javǉaju u prethodnom izrazu neprekidne
moemo prei u prethodnoj jednakosti na graniqni proces kada ε Ñ 0. Koristei to xto je limεÑ0 Aε “ A (ovaj
limes predstavǉa pomiǌanu bliskost) imamo da je
p@x P Cq detpAB ´ x ¨ In q “ detpBA ´ x ¨ In q ùñ PAB “ PBA .
Napomena 9. Ukoliko zelimo prethodnom zadatku da budemo precizniji, primetimo da ne moemo odabrati uvek
ε P p0, mq, gde je m minimum skupa modula ne-nula sopstvenih vrednosti. To je sluqaj ukoliko je σpAq “ t0u. U
tom sluqaju matricu Aε definixemo za svako ε ą 0 jer je tada Aε invertibilna matrica. Celo rexeǌe na daǉe je
identiqno.
64. Da li postoji matrica A P R3ˆ3 takva da vai
trpAq “ 0 i A2 ` AT “ I3 ?
Rexeǌe. Pretpostavimo da matrica A sa traenim svojstvima postoji i neka su λ1 , λ2 , λ2 P C sopstvene vrednosti

matrice A. Po teoremi o preslikavaǌu spektra27 polinomom imamo da su λ21 , λ22 , λ22 P C sopstvene vrednosti matrice
A2 . Takoe, vai da je
` ˘T ` ˘T ` ˘2 ` ˘2
AT “ I3 ´ A2 ùñ A “ I3 ´ A2 “ I3 ´ A2 “ I3 ´ AT “ I3 ´ I3 ´ A2 ùñ A4 ´ 2A2 ` A “ O3 .
Kako je ppxq “ x4 ´ 2x2 ` x “ xpx ´ 1qpx2 ` x ´ 1q, x P C imamo da za svako λ P σpAq vai
" ? ? *
` ˘ ` ˘ ˇ ( ` ˘ ´1 ´ 5 ´1 ` 5
t0u “ σ O3 “ p A “ λ P σpAq ppλq “ 0 ùñ σ A “ tλ1 , λ2 , λ3 u Ď 0, 1,
ˇ , .
2 2
Na osnovu uslova zadatka sledi da je

` ˘ ` ˘ ` ˘
trpA2 q “ tr I3 ´ AT “ tr I3 ´ tr AT “ 3 ´ 0 “ 3.
Iz trpAq “ 0 zakǉuqujemo da su jedine mogunosti za sopstvene vrednosti matrice A ureene trojke

ˆ ? ? ˙
` ˘ ` ˘ ` ˘ ´1 ´ 5 ´1 ` 5
λ1 , λ2 , λ3 “ 0, 0, 0 i λ1 , λ2 , λ3 “ 1, , .
2 2
U prvom sluqaju je ` ˘ ` ˘ ` ˘
λ21 , λ22 , λ23 “ 02 , 02 , 02 ùñ 3 “ tr A2 “ 0 xto je kontradikcija.
U drugom sluqaju je
˜ ˆ ? ˙2 ˆ ? ˙2 ¸
` ˘ ´1 ´ 5 ´1 ` 5
λ21 , λ22 , λ23 “ 2
1 , , ùñ 3 “ trpA2 q “ 4 xto je kontradikcija.
2 2
Dakle, naxa pretpostavka da matrica A sa zahtevanim svojstima postoji je pogrexna.

Napomena 10. Da smo kojim sluqajem dobili da vae jednakosti (na onim mestima u prethodnom zadatku gde se
javǉaju kontradikcije) ne bismo imali nikakav zakǉuqak!
65. Neka je A kvadratna matrica. Dokazati ekvivalenciju
pDk P Nq Ak “ O ðñ σpAq “ t0u.

27 Teorema
ˇ ( def
o preslikavaǌu spektra polinomom tvrdi da je σpppAqq “ ppxq ˇ x P σpAq :“ ppσpAqq za svaki polinom p. Ovo tvreǌe je lako pokazati.
Zaista, neka je λ P σpAq proizvoǉno, x‰ n n´1 ` . . . ` a x ` a P Crxs polinom. Tada je
¨ ˛ 0 ǌoj odgovarajui sopstveni vektor i ppxq “ an x ` an´1 x 1 0
n
ÿ n
ÿ
ppAqpλq “ aj Aj λ “ . . . “ ˝ aj λj ‚x “ ppλqx te je ppλq sopstvena vrednost matrice ppAq i qak xta vixe, dobili smo da je sopstveni x vektor
j“0 j“0
koji odgovara sopstvenoj vrednosti λ ostao isti. Ovime je pokazano da je ppσpAqq Ď σpppAqq. Dokaimo sada i obrnutu inkluziju. Neka je µ P σpppAqq
proizvoǉno. Potrebno je nai neko λ P σpAq tako da je µ “ ppλq. Kako je µ P σpppAqq sledi da postoji x ‰ 0 vektor tako da jep ppAqx “ µx. Prebacimo
sve na levu stranu jednakosti, odnosno uoqimo polinom rpxq “ ppxq ´ µ i neka se on rastavǉa kao rpxq “ a ¨ px ´ x1 q ¨ ¨ ¨ px ´ xn q za neke a, x1 , . . . , xn P C.
Sada je rpAq “ ppAq ´ µ ¨ In “ a ¨ pA ´ x1 ¨ In qpA ´ x2 ¨ In q ¨ ¨ ¨ pA ´ xn ¨ In q. Kako je µ P σpppAqq sledi da matrica rpAq ne moe biti invertibilna te
postoji i0 P t1, . . . , nu tako da matrica A ´ xi0 I nije invertibilna. U suprotnom bi za svako i P t1, . . . , nu matrice A ´ xi I bile invertibilne te bi
i rpAq bila invertibilna, xto je netaqno. Dakle, kako matrica A ´ xi0 I nije invertibilna imamo da je xi0 P σpAq a kako je rpxi0 q “ 0 imamo da je
ppxi0 q “ µ. Dakle, pokazali smo da je i σpppAqq Ď ppσpAqq. Tvreǌe sledi.
26
Rexeǌe. Neka je matrica A takva da je za neko k P N zadovoǉeno Ak “ O. Uvek vai σpAq ‰ H. Neka je λ P σpAq
proizvoǉno. Po teremi o preslikavaǌu sprektra polinomom, imamo da mora biti λk “ 0 ùñ λ “ 0 ùñ σpAq “ t0u.
Neka je sada σpAq “ t0u i pokaimo da postoji k P N takvo da je Ak “ O. Na osnovu teoreme Kejli-Hamiltona vai
da je PA pAq “ O. Sa druge strane, kako je σpAq “ t0u imamo da je PA pxq “ p´1qn xn , x P C, gde je n P N dimenzija
matrice A. Dakle, traeno k je upravo broj n. Tvreǌe sledi.
Napomena 11. Prirodno je nakon ovog zadatka postaviti sledee pitaǌe. Kada je nilpotentna matrica A P Cnˆn
` ˘T
jednaka nula matrici? Sa A˚ emo oznaqavati matricu A . Dokaimo da ukoliko imamo nilpotentnu matricu A
koja je i normalna28 da tada A mora biti nula matrica. Kako je po pretpostavci matrica A nilpotentna imamo da
postoji k P N tako da je Ak “ On . Moemo smatrati, bez gubǉeǌa opxtosti, da je k najmaǌi takav prirodan broj.
Dokaimo da mora biti k “ 1. Pretpostavimo da je k ą 1. Oznaqimo B “ Ak´1 , gde je k ´1 P N jer je po pretpostavci
k ą 1. Kako je A normalna tada i B mora biti normalna. Neka je x P Cn proizvoǉan vektor. Pokaimo da e tada
biti }Bx} “ 0, odakle e slediti da je Bx “ 0n te e biti Ak´1 “ B “ On , xto predstavǉa kontradikciju sa tim da
je k najmaǌi prirodan broj za koji vai Ak “ On , te e biti k “ 1 odakle e slediti da je A nula matrica. Imamo
}Bx}2 “ pBxq˚ Bx “ x˚ pB ˚ Bqx. (22)
Dakle, da zavrximo dokaz dovoǉno je pokazati da je B ˚ B “ On , zbog (22). Za svako x P Cn je zadovoǉeno
}B ˚ Bx}2 “ pB ˚ Bxq˚ pB ˚ Bxq (Norma u Cn )

˚ ˚ ˚
“ x B pBB qBx (Pravilo obrnutog redosleda i asocijativnost)
˚ ˚ ˚ (23)
“ x B pB BqBx (Matrica B je normalna)
“ x˚ pB ˚ q2 B 2 x (Asocijativnost).
` ˘2
Kako je B 2 “ Ak´1 “ A2k´2 i 2k ´ 2 ě k jer je k ą 1 imamo da je B 2 “ On , te se (23) svodi na }B ˚ Bx} “ 0 ùñ
B ˚ Bx “ 0n ùñ B ˚ B “ On . Zakǉuqak sledi.
66. Neka su α, β P C razliqite sopstvene vrednosti simetriqne matrice A P Rnˆn i neka su u, v P Cnˆn zt0u sopstveni
vektori koji odgovaraju sopstvenim vrednostima α i β, redom. Dokazati da su vektori u i v meusbno normalani29 .
Rexeǌe. Neka su u, v P Cnˆn zt0u sopstveni vektori koji odgovaraju sopstvenim vrednostima α, β P C, redom. Pokaz-
himo najpre da mora biti α, β P R. Na osnovu toga xto je Au “ αu, koristei simetriqnost matrice A i pravilo
obrnutog redosleda30 , imamo da je
Au “ αu ðñ Au “ α ¨ u ðñ uT AT “ α ¨ uT ðñ uT A “ α ¨ uT ùñ uT Au “ α ¨ uT u “ α}u}2 .
Sa druge strane imamo

Au “ αu ùñ uT Au “ αuT u “ α}u}2 .
Dakle, pokazali smo da je uT Au “ α}u}2 kao i uT Au “ α}u}2 te vai i α}u}2 “ α}u}2 . Kako je u ‰ 0 imamo da je i
}u} ‰ 0 te je α “ α ðñ α P R. Identiqno se pokazuje da β P R. Sada imamo niz jednakosti
αpuT vq “
pαuT qv “ (jer je α P R ðñ α “ α) “
T
pα ¨ uq v “ (jer je u sopstveni vektor koja odgovara sopstvenoj vrednosti α) “
T
pAuq v “ (da je Au “ A ¨ u se vidi ako raspixemo jednaqine) “
T
pAuq v “ (jer je A matrica sa realnim elementima) “
T
pAuq v “ (pravilo obrnutog redosleda i asocijativnost mnoeǌa matrica) “
T T
u pA vq “ (jer je A simetriqna matrica) “
T
u pAvq “ (v je sopstveni vektor koji odgovara sopstvenoj vrednosti β) “
uT pβvq “
βpuT vq.
Dakle, pokazali smo da je pα ´ βquT v “ 0. Kako je α ´ β ‰ 0 sledi da mora biti uT v “ 0. Odavde, po definiciji
normalnosti, imamo da su vektori u i v normalni.
28 Matrica A je normalna ako je A˚ A “ AA˚ .
29 Normalni, odnosno ortogonalni vektori su sinonimi. Po definiciji, vektori u, v P Rnˆn su ortogonalni ukoliko je uT v “ r0s1ˆ1 , odnosno ukoliko
je skalarni proizvod vektora u i v broj 0. Ukoliko imamo kompleksan vektorski prostor (nad poǉem C) skalarni proizvod vektora u i v definixemo
kao uT v , odnosno ako je uT v “ r0s1ˆ1 kaemo da su ovi vektori ortogonalni. Primetimo da normalnost moemo da razmatramo u bilo kom unitarnom
prostoru (vektorski prostor sa definisanim skalarnim proizvodom). Pomou skalarnog proizvoda izuqavamo geometriju konkretnog unitarnog prostora
na kome je definisan taj skalarni proizvod. Ponekad emo koristiti i oznaku K.
30 Pravilo obrnutog redosleda je u stvari teorema koja kae da kad god su A i B (u opxtem sluqaju kompleksne) matrice takve da je definisan
proizvod AB vai pABqT “ B T AT . Sliqno tome, ukoliko su matrice A i B invertibilne (dakle kvadratne) vai pABq´1 “ B ´1 A´1 .
27
Napomena 12. Neka je X “ pX, `, ¨, Fq vektorski prostor, gde je F P tR, Cu. Definixemo funkciju } ¨ } : X Ñ R za koju
kaemo da je norma, ukoliko vae sledee osobine:
(1) }x} “ 0 ðñ x “ 0;
(2) }x} ě 0, za svako x P X (ne-negativnost norme);
(3) }λ ¨ x} “ |λ| ¨ }x}, za svako λ P F i svako x P X (homogenost norme);
(4) }x ` y} ď }x} ` }y}, za svako x, y P X (nejednakost trougla);
Ureen par pX , } ¨ }q nazivamo normiran prostor.
1.7 Determinante vixeg reda
67. Neka je A kvadratna matrica koja na sporednoj31 dijagonali ima sve jedinice a van sporedne dijagonale sve
nule. Odrediti detpAq i A´1 .
Rexeǌe. Odredimo prvo detpAq. To moemo uraditi na vixe naqina. Odredimo najpre determinantu ` po definiciji
˘
(1) . Jasno da je jedini ne nula sabirak u definiciji (1) onaj koji odgovara permutaciji n1 n´1 2 3 ¨¨¨ n´1 n
n´2 ¨¨¨ 2 1 P Sn .
Broj inverzija koje gradi ova permutacija jednak je pn ´ 1q ` pn ´ 2q ` ¨ ¨ ¨ ` 2 ` 1 ` 0 “ 12 npn ` 1q. Na osnovu definicije
1 1
(1) imamo da je detpAq “ p´1q 2 npn`1q looomooon
1 ¨ 1 ¨ ¨ ¨ 1 “ p´1q 2 npn`1q . Primetimo da smo detpAq mogli da izraqunamo meǌajui
n
mesta vrstama (kolonama), koristei svojstvo da determinanta meǌa znak ukoliko zamenimo mesta bilo kojim dvema
vrstama. Drugi deo zadatka je prost. Po definiciji mnoeǌa matrica i po deficniji inverzne matrice, dobijamo
da je A´1 “ A.
Napomena 13. Moe se dokazati opxtije tvreǌe, koje daje vrednost determinante “ ukoliko
‰ su ispod (ili iznad)
sporedne dijagonale sve nule. Neka su ispod sporedne dijagonale matrice A “ aij i,j“1,...,n sve nule i neka je
` ˘
p P Sn proizvoǉna permutacija, razliqita od n1 n´1 2 3 ¨¨¨ n´1 n
n´2 ¨¨¨ 2 1 P Sn . To znaqi da je barem jedan od brojeva a1pp1q ,
a1pp1q ,. . . ,an´1,ppn´1q i anppnq jednak nuli, te je sabirak koji odgovara ovoj permutaciji u definicji
` (1) jednak˘ nuli.
To znaqi da se ceo izraz iz definicije (1) svodi na sabirak koji odgovara permutaciji n1 n´1 2 3 ¨¨¨ n´1 n
n´2 ¨¨¨ 2 1 P Sn ,
odnosno
1
detpAq “ p´1q 2 npn`1q an,1 an´1,2 ¨ ¨ ¨ a1,n .
68. Neka je n P Nzt1u. Izraqunati determinantu

ˇ ˇ
ˇ 1 n n ... n n ˇn
ˇ ˇ
ˇ n 2 n ... n n ˇn
ˇ ˇ
ˇ n n 3 ... a n ˇn
ˇ ˇ
Dn “ ˇ ... ... .. .. .. .. .. .
ˇ ˇ
ˇ . . . . ˇ
ˇ .
ˇ n n n ... n´2 n n ˇˇ
ˇ
ˇ n n n ... n n ´ 1 n ˇˇ
ˇ
ˇ n n n ... n n n ˇnˆn
Rexeǌe. Imamo da je
ˇ ˇ ˇ ˇ
ˇ 1ń 0 0 ... 0 0 ˇ 0
ˇ n n n ... n n n ˇˇ
ˇ ˇ ˇ
ˇ n 2 n ... n n ˇ n
ˇ n 2 n ... n n n ˇˇ
ˇ ˇ ˇ
ˇ n n 3 ... n n ˇ n
ˇ n n 3 ... n n n ˇˇ
ˇ ˇ ˇ
Dn “ ˇ
ˇ .. .. .. .. .. .. ˇ ..
ˇ .. .. .. . .
`ˇ . . . .
.. .
.. .. ˇ .
ˇ . . . . . . ˇ
ˇ ˇ. . . ˇˇ
ˇ n n n ... n´2 n n ˇ ˇ n n n ... n ´ 2 n n ˇ
ˇ ˇ ˇ
ˇ
ˇ n n n ... n n ´ 1 n ˇˇ ˇ n n n ... n n ´ 1 n ˇˇ
ˇ ˇ
ˇ n n n ... n n n nˆn
ˇ ˇ n n n ... n n n ˇnˆn
“ 0 jer je V1 “ Vn
31 Sporednu
“ ‰
dijagonalu matrice A “ aij i,j“1,...n qine elementi sa pozicija pn, 1q, pn ´ 1, 2q, . . . , p2, n ´ 1q i p1, nq.
28
Ponovimo ovaj korak, ali primeǌujui ga na drugu vrstu. Imamo
ˇ ˇ ˇ ˇ
ˇ 1ń 0 0 ... 0 0 0 ˇˇ ˇ n n n ... n n n ˇˇ
ˇ ˇ
ˇ 0 2 ´ n 0 ... 0 0 0 ˇˇ ˇ n n n ... n n n ˇˇ
ˇ ˇ
ˇ n n 3 ... n n n ˇ ˇ n n 3 ... n n n ˇˇ
ˇ ˇ
ˇ
Dn “ ˇ
ˇ .
.. .
.. .
.. . . . .
.. .
.. . ˇ
.. ˇ . . .
` ˇ .. .. .. . . .
ˇ .
.. .
.. .. ˇ .
ˇ ˇ ˇ . ˇˇ
ˇ n n n . . . n ´ 2 n n ˇ ˇ n n n ... n ´ 2 n n ˇ
ˇ ˇ ˇ ˇ
ˇ n n n ... n n ´ 1 n ˇˇ ˇ n n n ... n n ´ 1 n ˇˇ
ˇ ˇ
ˇ n n n ... n n n ˇnˆn ˇ n n n . . . n n n ˇnˆn
“ 0 jer je V2 “ Vn
U posledǌem koraku imamo da je

ˇ ˇ ˇ ˇ
ˇ 1ń 0 0 ... 0 0ˇ ˇ 1ń
0 n n . . . n n n ˇˇ
ˇ ˇ ˇ
ˇ 0 2 ´ n 0 ... 0 0ˇ ˇ n
0 2ń n . . . n n n ˇˇ
ˇ ˇ ˇ
ˇ 0 0 3 ´ n ... 0 0ˇ ˇ n
0 n 3 ´ n . . . a n n ˇˇ
ˇ ˇ ˇ
Dn “ ˇ
ˇ .
.. .
.. .
.. .. .. ..
ˇ ˇ
`ˇ.. .
.. .
.. .
.. . .. .. .. .. ˇ .
ˇ . . .
ˇ
ˇ ˇ . . . . ˇˇ
ˇ 0 0 0 ... 0 0 ˇ
´2 ˇ 0 0 0 . . . ´2 0 0 ˇ
ˇ ˇ ˇ
ˇ
ˇ 0 0 0 ... 0 ´1 0 ˇˇ ˇ n n n . . . n n n ˇˇ
ˇ ˇ
ˇ n n n ... n n n nˆn
ˇ ˇ n n n . . . n n n ˇnˆn
“ 0 jer je Vn´1 “ Vn
Dakle, dobili smo da je

ˇ ˇ
ˇ 1ń 0 0 ... 0 0 0
ˇ
ˇ ˇ
ˇ 0 2 ´ n 0 ... 0 0 0
ˇ
ˇ ˇ
ˇ 0 0 3 ´ n ... 0 0 0
ˇ
ˇ ˇ
Dn “ ˇ
ˇ .
.. .
.. .
.. .. .. .. ..
ˇ
“ p1 ´ nq ¨ p2 ´ nq ¨ ¨ ¨ p´2q ¨ p´1q ¨ n “ p´1qn´1 n!, @n ě 2.
ˇ . . . ˇ
ˇ.
ˇ 0 0 0 ... ´2 0 0 ˇˇ
ˇ
ˇ 0 0 0 ... 0 ´1 0 ˇˇ
ˇ
ˇ n n n ... n n n ˇnˆn
Ova formula vai i ako je n “ 1 (naravno, ukoliko D1 definixemo da ima vrednost 1). Napomenimo da smo od
svojstava determinante u ovom postupku koristili da je determinanta aditivna funkcija svojih vrsta. Takoe,
ako su iznad glavne dijagonale sve nule tada je vrednost determinante jednaka proizvodu elemenata na glavnoj
dijagonali, xto je takoe upotrebǉeno u zadatku.
69. Neka je n P Nzt1u i a, b P C. Izraqunati determinantu

ˇ ˇ
ˇ b a a ... a a a ˇˇ
ˇ
ˇ a b a ... a a a ˇˇ
ˇ
ˇ a a b ... a a a ˇˇ
ˇ
Dn “ ˇ ... ... ... . . . .. .. .. ˇ .
ˇ
ˇ . . . ˇˇ
ˇ a a a ... b a a ˇˇ
ˇ
ˇ a a a ... a b a ˇˇ
ˇ
ˇ a a a ... a a b ˇnˆn
Rexeǌe. Dodajmo i-tu kolonu za svako i P t1, . . . , n ´ 1u posledǌoj. Dobijamo

ˇ ˇ ˇ ˇ
ˇ
ˇ b a a . . . a a pn ´ 1q ¨ a ` b ˇˇ ˇ b
ˇ a a ... a a 1 ˇˇ
ˇ
ˇ a b a . . . a a pn ´ 1q ¨ a ` b ˇ ˇ ˇ a
ˇ b a ... a a 1 ˇˇ
ˇ
ˇ a a b . . . a a pn ´ 1q ¨ a ` b ˇ ˇ
´ ¯ ˇ a
ˇ a b ... a a 1 ˇˇ
Dn “ ˇ
ˇ .. .. .. . . .. .. .. ˇ
“ pn ´ 1q ¨ a ` b ¨ ˇ ...
ˇ .. .. .. .. .. .. ˇ .
ˇ . . . . . . . ˇ
ˇ ˇ . . . . . . ˇˇ
ˇ
ˇ a a a . . . b a pn ´ 1q ¨ a ` b ˇˇ ˇ a
ˇ a a ... b a 1 ˇˇ
ˇ
ˇ a a a . . . a b pn ´ 1q ¨ a ` b ˇˇ ˇ a
ˇ a a ... a b 1 ˇˇ
ˇ a a a . . . a a pn ´ 1q ¨ a ` b ˇ nˆn
ˇ a a a ... a a 1 ˇ nˆn
29
Ukoliko od i-te vrste za svako i P t1, . . . , n ´ 1u oduzmemo n-tu vrstu, dobijamo
ˇ ˇ
ˇ bá 0 0 ... 0 0 0 ˇˇ
ˇ
ˇ 0 bá 0 ... 0 0 0 ˇˇ
ˇ
ˇ 0 0 b ´ a ... 0 0 0 ˇˇ
´ ¯ ˇ ´ ¯
ˇ .. .. .. .. .. .. ˇ
Dn “ pn ´ 1q ¨ a ` b ¨ ˇ . . .
..
. . . . ˇ
ˇ “ pn ´ 1q ¨ a ` b ¨ pb ´ aqn´1 .
ˇ
ˇ 0 0 0 ... b ´ a 0 0 ˇˇ
ˇ
ˇ 0 0 0 ... 0 b ´ a 0 ˇˇ
ˇ
ˇ a a a ... a a 1 ˇnˆn
Napomenimo da smo posledǌu jednakost dobili tako xto smo pomnoili sve elemente na glavnoj dijagonali deter-
minante, jer se iznad glavne dijagonale nalaze sve nule.
70. Neka je n P Nzt1u i a, b P C. Izraqunati determinantu

ˇ ˇ
ˇ a 0 0 ... 0 0 b
ˇ
ˇ ˇ
ˇ 0 a 0 ... 0 b 0
ˇ
ˇ ˇ
ˇ 0 0 a ... b 0 0
ˇ
ˇ ˇ
Dn “ ˇ ... ... ... . . . .. .. .. .
ˇ ˇ
ˇ . . ˇ
ˇ.
ˇ 0 0 b ... a 0 0 ˇˇ
ˇ
ˇ 0 b 0 ... 0 a 0 ˇˇ
ˇ
ˇ b 0 0 ... 0 0 a ˇnˆn
71. Neka je n P Nzt1u i x, y P C. Izraqunati determinantu

ˇ ˇ
ˇ x y 0 ... 0 0 0 ˇ
ˇ ˇ
ˇ 0 x y ... 0 0 0 ˇ
ˇ ˇ
ˇ 0 0 x ... 0 0 0 ˇ
ˇ ˇ
Dn “ ˇ ... ... ... . . . .. .. .. .
ˇ ˇ
ˇ . . . ˇ
ˇ
ˇ 0 0 0 ... x y 0 ˇˇ
ˇ
ˇ 0 0 0 ... 0 x y ˇˇ
ˇ
ˇ y 0 0 ... 0 0 x ˇnˆn
Rexeǌe. Ukoliko primenimo razvoj po posledǌoj koloni determinante Dn (n ě 2 jer tada determinante zaista i
izgledaju onako kao xto e biti dobijeno), imamo
ˇ ˇ ˇ ˇ
ˇ y 0 0 ... 0 0 0 ˇ ˇ x y 0 ... 0 0 0 ˇ
ˇ ˇ ˇ ˇ
ˇ x y 0 ... 0 0 0 ˇ ˇ 0 x y ... 0 0 0 ˇ
ˇ ˇ ˇ ˇ
ˇ 0 x y ... 0 0 0 ˇ ˇ 0 0 x ... 0 0 0 ˇ
ˇ ˇ ˇ ˇ
Dn “ y ¨ p´1qn`1 ˇ ... ... ... . . . ... ... ... ˇ ` x ¨ p´1qn`n ˇ ... ... ... .. .. .. .. .
ˇ ˇ ˇ ˇ
ˇ ˇ ˇ . . . . ˇ
ˇ
ˇ 0 0 0 ... y 0 0 ˇ ˇ 0 0 0 ... x y 0 ˇˇ
ˇ ˇ ˇ
ˇ 0 0 0 ... x y 0 ˇ ˇ 0 0 0 ... 0 x y ˇˇ
ˇ ˇ ˇ
ˇ 0 0 0 ... 0 x y ˇ ˇ 0 0 0 ... 0 0 x ˇpn´1qˆpn´1q
pn´1qˆpn´1q
Prva determinanta iznad glavne dijagonale ima sve nule, te je ǌena vrendost y n´1 . Druga determinanta iznad
glavne dijagonale ima sve nule, te je ǌena vrednost xn´1 . Odavde, zakǉuqujemo da je
Dn “ y ¨ p´1qn`1 y n´1 ` x ¨ p´1qn`n xn´1 “ p´1qn`1 y n ` xn , @n ě 2.
72. Neka je n ą 1 prirodan broj. Metodom rekurentnih jednaqina, izraqunati determinantu

ˇ ˇ
ˇ 5 3 0 . . . 0 0 0 ˇˇ
ˇ
ˇ 2 5 3 . . . 0 0 0 ˇˇ
ˇ
ˇ 0 2 5 . . . 0 0 0 ˇˇ
ˇ
Dn “ ˇ ... ... ... .. . . . ˇ .
ˇ
ˇ . .. .. .. ˇˇ
ˇ 0 0 0 . . . 5 3 0 ˇˇ
ˇ
ˇ 0 0 0 . . . 2 5 3 ˇˇ
ˇ
ˇ 0 0 0 ... 0 2 5 ˇ nˆn
30
Rexeǌe. Razvijmo determinantu po prvoj koloni. Imamo da je
ˇ ˇ
ˇ 3 0 0 ... 0 0 0 ˇ
ˇ ˇ
ˇ 2 5 3 ... 0 0 0 ˇ
ˇ ˇ
ˇ 0 2 5 ... 0 0 0 ˇ
ˇ ˇ
Dn “ 5 ¨ p´1q1`1 Dn´1 ` 2 ¨ p´1q2`1 ˇ ... ... ... .. .. .. .. . (24)
ˇ ˇ
ˇ . . . . ˇ
ˇ
ˇ 0 0 0 ... 5 3 0 ˇˇ
ˇ
ˇ 0 0 0 ... 2 5 3 ˇˇ
ˇ
ˇ 0 0 0 ... 0 2 5 ˇpn´1qˆpn´1q
Primeǌujui sada razvoj po prvoj vrsti posledǌe determinante iz (24) imamo da je

ˇ ˇ
ˇ 3 0 0 . . . 0 0 0 ˇˇ
ˇ
ˇ 2 5 3 . . . 0 0 0 ˇˇ
ˇ
ˇ 0 2 5 . . . 0 0 0 ˇˇ
ˇ
ˇ .. .. .. . . . . . ˇ
ˇ . . . . .. .. .. ˇˇ “ 3 ¨ p´1q1`1 Dn´2 . (25)
ˇ
ˇ 0 0 0 . . . 5 3 0 ˇˇ
ˇ
ˇ 0 0 0 . . . 2 5 3 ˇˇ
ˇ
ˇ 0 0 0 . . . 0 2 5 ˇpn´1qˆpn´1q
Iz (24) i (25) dobijamo da je

Dn “ 5 ¨ Dn´1 ´ 6 ¨ Dn´2 , n ě 3. (26)
Karakteristiqna jednaqina diferencne jednaqine (26) je
λ2 ´ 5λ ` 6 “ 0 ðñ λ “ 2 _ λ “ 3.
Rexeǌa diferencne jednaqine (26) su opisana kao
Dn “ c1 ¨ 2n ` c2 ¨ 3n , n ě 3,
gde su c1 i c2 realne konstante koje treba odrediti. To radimo tako xto raqunamo direktno D2 i D3 (ne moemo
koristiti D1 jer je po uslovu zadatka n ą 1). Imamo da je
19 “ 5 ¨ 5 ´ 2 ¨ 3 “ D2 “ C1 ¨ 22 ` c2 ¨ 32 “ 4c1 ` 9c2 , (27)
65 “ D3 “ C1 ¨ 23 ` c2 ¨ 33 “ 8c1 ` 27c2 , (28)

Rexavajui linearan sistem (27) i (28) dobijamo da je c1 “ ´2 i c2 “ 3. Konaqno, imamo da je
Dn “ 3n`1 ´ 2n`1 , @n ě 2.
Napomena 14. Primetimo da smo mogli da razvijamo polaznu determinantu i posledǌu determinatu iz (24) po
posledǌoj koloni. U tom sluqaju se dobijaju koeficijenti diferencne jednaqine kao funkcije od n (jer se javǉaju
qinioci oblika p´1qn`1 ), pa je tee rexiti takvu jednaqinu.
Napomena 15. Primetimo da bi sistem (27) i (28) imao isto rexeǌe da smo posmatrali poqetne uslove D1 i D2 . U
uslovu zadatka je stajalo n ą 1 te smo morali da posmatramo D2 i D3 , xto je tee. Za n “ 1 se ne vidi struktura
determinante te je zato dat uslov n ą 1. Ukoliko bi definisali D1 “ |5|1ˆ1 “ 5, formula koju smo dobili kao
rexeǌe zadatka bi bila taqna i u sluqaju n “ 1. To nije uvek sluqaj.
” ı
73. Neka je n P N i A “ i2 ` j 2 . Izraqunati detpAq.
i,j“1:n
“ ‰
Rexeǌe. Ukoliko je n “ 1 tada je A “ 12 ` 12 1ˆ1
ùñ detpAq “ 2. Ukoliko je n “ 2 tada je
„  „ 
12 ` 12 12 ` 22 2 5
A“ “ ùñ detpAq “ 2 ¨ 8 ´ 5 ¨ 5 “ ´9.
22 ` 12 22 ` 22 5 8
Neka je na daǉe n ě 3. Od posldeǌe kolone oduzmimo pretposledǌu i od pretposledǌe onu koja je do ǌe sa leve
strane. Dobijamo da matrica A ima dve proporcionalne kolone, te je detpAq “ 0. Primetimo da je bilo nuno
ispitati sluqajeve n “ 1 i n “ 2 jer u tim sluqajevima ne moemo uraditi ono xto je uraeno u sluqaju kada je
n ě 3.
31
74. Neka je n ą 1 prirodan broj. U zavisnosti od a, b P R izraqunati
ˇ ˇ
ˇ a`b ab 0 ... 0 0 0
ˇ
ˇ ˇ
ˇ 1 a ` b ab . . . 0 0 0
ˇ
ˇ ˇ
ˇ 0 1 a ` b . . . 0 0 0
ˇ
ˇ ˇ
Dn “ ˇ ... .. .. .. .. .. .. .
ˇ ˇ
ˇ . . . . . ˇ
ˇ.
ˇ 0 0 0 . . . a ` b ab 0 ˇˇ
ˇ
ˇ 0 0 0 ... 1 a`b ab ˇˇ
ˇ
ˇ 0 0 0 ... 0 1 a ` b ˇnˆn
Rexeǌe. Razvijmo determinantu Dn po prvoj koloni. Imamo da je

ˇ ˇ
ˇ a`b ab 0 ... 0 0 0 ˇˇ
ˇ
ˇ 1 a`b ab ... 0 0 0 ˇˇ
ˇ
ˇ 0 1 a ` b ... 0 0 0 ˇˇ
ˇ
Dn “ pa ` bqp´1q1`1 ˇ ..
ˇ . .
.. .
.. .. .
.. .
.. .. ˇ `
ˇ . . ˇˇ
ˇ 0 0 0 . . . a ` b ab 0 ˇ
ˇ ˇ
ˇ 0 0 0 ... 1 a`b ab ˇˇ
ˇ
ˇ 0 0 0 ... 0 1 a ` b ˇpn´1qˆpn´1q
loooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooomoooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooon
“ Dn´1
ˇ ˇ
ˇ
ˇ ab 0 0 ... 0 0 0 ˇ
ˇ
ˇ
ˇ 1 a`b ab ... 0 0 0 ˇ
ˇ
ˇ
ˇ 0 1 a`b ... 0 0 0 ˇ
ˇ
`1 ¨ p´1q1`2 ˇ .. .. .. .. .. .. .. ˇ
.
ˇ
ˇ . . . . . . . ˇ
ˇ
ˇ
ˇ 0 0 0 ... a`b ab 0 ˇ ˇ
ˇ
ˇ 0 0 0 ... 1 a`b ab ˇˇ
ˇ 0 0 0 ... 0 1 a ` b ˇpn´1qˆpn´1q
Ukoliko posledǌu determinantu razvijemo po prvoj vrsti, dobijamo rekurentnu jednaqinu
Dn ´ pa ` bq ¨ Dn´1 ` ab ¨ Dn´2 , n ě 4. (29)
Karakteristiqna jednaqina rekurentne jednaqine (29) je
λ2 ´ pa ` bq ¨ λ ` ab “ 0 ðñ λ “ a _ λ “ b.
Razmotrimo najpre sluqaj kada je a ‰ b. Opxte rexeǌe diferencne jednaqine (29) je opisano kao
Dn “ c1 ¨ an ` c2 ¨ bn , n ě 2, (30)
gde su c1 i c2 realne konstante koje treba odrediti. Na osnovu sistema jednaqina a ` b “ D1 “ c1 ¨ a ` c2 ¨ b i

ˇ ˇ
ˇ a`b ab ˇˇ
a2 ` ab ` b2 “ ˇˇ “ D2 “ c1 ¨ a2 ` c2 ¨ b2 ,
1 a`b ˇ
zamenom u (30) nalazimo da je

1 ´ n`1 ¯
a ´ bn`1 , @n ě 2.
Dn “
a´b
Ukoliko je a “ b, tada opxte rexeǌe jednaqine (29) traimo u obliku
` ˘
Dn “ c1 ` c2 ¨ n ¨ an , @n ě 2,
gde su c1 i c2 realne konstante koje treba odrediti. Opet, koristei vrednosti determinanata D2 i D3 koje
direktno izraqunavamo, dobijamo da je c1 “ c2 “ 1 te je
` ˘
Dn “ 1 ` n ¨ an , @n ě 2.
Konaqno, imamo # ´ ¯
1
a´b an`1 ´ bn`1 , @n P Nzt1u, ako je a ‰ b,
Dn “ ` ˘
1 ` n ¨ an , @n P Nzt1u, ako je a “ b.
Napomena 16. Primetimo da smo koristili i vrednost D1 . Ovo je korisno ali malo nepravilno jer su sve deter-
minante definisane za n ě 2. Naravno, ovako je raqun jendostavniji. Moe se proveriti da se isto dobija ako se
koriste vrednosti D2 i D3 .
32
75. Neka je n P N. U skupu C rexiti jednaqinu
ˇ ˇ
ˇ
ˇ 1 1 1 ... 1 1 ˇ
ˇ 1
ˇ
ˇ 1 x 1 ... 1 1 ˇ
ˇ 1
ˇ
ˇ 1 1 x´1 ... 1 1 ˇ
ˇ 1
0“ˇ
ˇ .. .. .. .. .. .. ˇ .. .
ˇ . . . . . . ˇ
ˇ .
ˇ
ˇ 1 1 1 ... x ´ pn ´ 3q 1 1 ˇ
ˇ
ˇ
ˇ 1 1 1 ... 1 x ´ pn ´ 2q 1 ˇ
ˇ
ˇ 1 1 1 ... 1 1 x ´ pn ´ 1q ˇpn`1qˆpn`1q
Rexeǌe. Reximo zadatak na dva !naqina. Prvi)naqin e biti direktno izraqunavaǌe determinante. Od i-te kolone
oduzmimo prvu kolonu, gde je i P 2, . . . , n, n ` 1 . Dobijamo determinantu
ˇ ˇ
ˇ
ˇ 1 0 0 ... 0 0 ˇ
ˇ 0
ˇ
ˇ 1 x´1 0 ... 0 0 ˇ
ˇ 0
ˇ
ˇ 1 0 x´2 ... 0 0 ˇ
ˇ 0
ˇ .. .. .. .. .. .. ˇ .. ,
ˇ
ˇ . . . . . . ˇ
ˇ .
ˇ
ˇ 1 0 0 ... x ´ pn ´ 2q 0 0 ˇˇ
ˇ
ˇ 1 0 0 ... 0 x ´ pn ´ 1q 0 ˇˇ
ˇ 1 0 0 ... 0 0 x ´ n ˇpn`1qˆpn`1q
koja ima jednaku vrednost kao polazna determinanta. Kako smo dobili determinantu koja iznad glavne dijagonale
ima sve nule, imamo da je ǌena vrednost
´ ¯ ´ ¯ ´ ¯ ´ ¯ ´ ¯
1 ¨ x ´ 1 ¨ x ´ 2 ¨ ¨ ¨ x ´ pn ´ 2q ¨ x ´ pn ´ 1q ¨ x ´ n .
Dakle, polazna jednaqina je ekvivalentna sa

´ ¯ ´ ¯ ´ ¯ ´ ¯ ´ ¯ ! )
0 “ 1 ¨ x ´ 1 ¨ x ´ 2 ¨ ¨ ¨ x ´ pn ´ 2q ¨ x ´ pn ´ 1q ¨ x ´ n ðñ x P 1, 2, . . . , n .
Reximo zadatak sada na drugi naqin. Primetimo da ova determinanta predstavǉa polinom po x, stepena najvixe
n sa vodeim koeficijentom 1. Oznaqimo ovaj polinom sa P . Polinom P se rastavǉa kao
P pxq “ 1 ¨ px ´ a1 qpx ´ a2 q ¨ ¨ ¨ px ´ an q, a1 , . . . , an P C, x P C.
! )
Dakle, naxa jednaqina ima skup rexeǌa a1 , . . . , an , koja trebamo odrediti. Primetimo da ukoliko zamenimo
umesto x u determinantu x “ 1 (odnosno P p1q) dobijamo da su prva i druga vrsta jednake, odakle sledi da je
vrednost determinante jednaka 0 odnosno da je x “ 1 rexeǌe jednaqine. Sliqno tome, imamo da su i brojevi
2, 3, . . . , n ´ 1 i n rexeǌa jednaqine. Kako smo
! naxi n )rexeǌa
! ) (jer jednaqina ima najvixe n rexeǌa u
zakǉuqujemo
C) da su to sva rexeǌa u skupu C, odnosno a1 , . . . , an “ 1, 2, . . . , n ´ 1, n .
76. Neka je n P Nzt1u. U zavisnosti od a, b, c, d P C izraqunati determinantu

ˇ ˇ
ˇ a b b ... b b b ˇ
ˇ ˇ
ˇ c d 0 ... 0 0 0 ˇ
ˇ ˇ
ˇ c 0 d ... 0 0 0 ˇ
ˇ ˇ
Dn “ ˇ ... ... ... . . . ... ... ... ˇ .
ˇ ˇ
ˇ ˇ
ˇ c 0 0 ... d 0 0 ˇ
ˇ ˇ
ˇ c 0 0 ... 0 d 0 ˇ
ˇ ˇ
ˇ c 0 0 ... 0 0 d ˇ
nˆn
Rexeǌe. Ukoliko je d “ 0 imamo da je Dn “ 0 za svako n ě 3. Neka je na daǉe d ‰ 0. Razvijmo ovu determinantu po

posledǌoj vrsti. Imamo da je
ˇ ˇ ˇ ˇ
ˇ b b ... b b b ˇ ˇ a b b ... b b ˇ b
ˇ ˇ ˇ ˇ
ˇ d 0 ... 0 0 0 ˇ ˇ c d 0 ... 0 0 ˇ 0
ˇ ˇ ˇ ˇ
ˇ 0 d ... 0 0 0 ˇ ˇ c 0 d ... 0 0 ˇ 0
ˇ ˇ ˇ ˇ
n`1 ˇ ..
Dn “ c ¨ p´1q ¨ ˇ . ... . . . ... ... ... ` d ¨ p´1qn`n ˇ .. .. .. .. .. .. .. .
ˇ ˇ
ˇ ¨ˇ . . . . . .ˇ .
ˇ ˇ ˇ ˇ
ˇ 0 0 ... d 0 0 ˇ ˇ c 0 0 ... d 0 0 ˇˇ
ˇ ˇ ˇ
ˇ 0 0 ... 0 d 0 ˇ ˇ c 0 0 ... 0 d 0 ˇˇ
ˇ ˇ ˇ
ˇ 0 0 ... 0 0 d ˇ ˇ c 0 0 ... 0 0 d ˇpn´1qˆpn´1q
pn´1qˆpn´1q
33
Druga determinanta predstavǉa upravo Dn´1 . Ukoliko prvu determinantu razvijemo po posledǌoj koloni, dobijamo
rekurentnu vezu
Dn “ d ¨ p´1qn`n Dn´1 ´ c ¨ p´1qn`1 ¨ b ¨ p´1q1`pn´1q ¨ dn´2 , n ě 3,
odnosno, nakon sreivaǌa
Dn “ d ¨ Dn´1 ´ bc ¨ dn´2 , n ě 3. (31)
Primetimo da je n ě 3 jer je tada mogue izvrxiti pomenuta razvijaǌa (matrica D1 nije definisana). Dakle, pro-
blem smo sveli na rexavaǌe diferencne (rekurentne) jednaqine (31). Jednaqina (31) je nehomogena. Ovu jednaqinu
moemo rexiti sukcesivnom zamenom u sebe samu. Primeǌujui ovu ideju, dobijamo da je
˜ ¸
´ ¯
Dn “ dn´2 looD 2on ´pn ´ 2qbc
mo “ dn´2 ad ´ pn ´ 1q ¨ bc , n ě 2. (32)
“ ad ´ bc
Napomena 17. Jednakost (31) vai za n ě 3. Kako ona opisuje matrice D2 , D3 , . . . , imamo da jednakost (32) vai za
n ě 2. Primetimo da u ovom zadatku, ukoliko D1 definixemo kao D1 “ |a|1ˆ1 “ a, formula (32) nee vaiti za
n “ 1.
77. Neka je
51237 79922 55538 39177

46152 16596 37189 82561
D “ .
71489 23165 26563 61372
44350 42391 91185 64809
Dokazati da je D ‰ 0.
Rexeǌe. Pismatrati ostatak pri deǉeǌu navedene determinante sa 7. Dobija se da je D ”7 ´1.
1.8 Razni zadaci
78. Neka je n P N. Brojevi od 1 do n2 su poreani u matricu formata n ˆ n. Koliko moe da iznosi najmaǌi a
koliko moe da iznosi najvei rang ove matrice?
Rexeǌe. Ako je n “ 1 tada je matrica formata 1 ˆ 1 i data je sa r1s1ˆ1 te joj je rang 1. Neka je sada n ą 1.
Reximo prvo deo zadatka koji se odnosi na maksimalni rang. Ideja je pokazati da moemo formirati takvu
matricu, upisujui brojeve od 1 do n2 (bez ponavǉaǌa), qija je determinanta razliqita od 0, odakle e slediti da
joj je rang bax n P N. Kako upisujemo u matricu brojeve iz skupa N imamo da vrednost determinante priprada skupu
Z bez obzira na raspored brojeva, xto se lako vidi iz definicije (1) determinante. Ukoliko bi nekim rasporedom
brojeva po matrici postigli da determinanta bude neparan ceo broj imaemo da je ona onda razliqita od 0 xto je
ekvivalentno sa tim da je rang matrice bax n. Zbog toga postavimo po glavnoj dijagonali matrice neparne brojeve
proizvoǉno. Ovo je mogue da se uradi jer neparnih brojeva od 1 do n2 ima vixe od n koliko iznosi broj poǉa na
glavnoj dijagonali. Postavimo sada ispod glavne dijagonale u svako poǉe paran broj. I ovo je mogue uraditi jer
2 2 2
parnih brojeva od 1 do n2 ima vixe od n 2ń . Zaista, ukoliko je n parno, parnih brojeva od 1 do n2 ima n2 ą n 2ń .
2 2
Ukoliko je n neparan broj, onda parnih brojeva od 1 do n2 ima n 2´1 ą n 2ń . Oznaqimo ovako formiranu matricu
sa A i neka je id : 1, . . . , n Ñ 1, . . . , n definisana sa id “ 11 22 ¨¨¨ n
( ( ` ˘
¨¨¨ n P Sn jediniqna permutacija. Po definiciji (1)
dokaimo da je
Ovo pokazujemo
hkkkkkikkkkkj
Z Q det A ”2 1 ùñ det A ‰ 0
loooooooomoooooooon ùñ rangA “ n.
Jer nula ne moe biti neparan broj
Imamo
Sve zajedno je naparan broj
hkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkikkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkj
ÿ n
ź ÿ źn źn
def
det A “ p´1qinvppq ajppjq “ p´1qinvppq ajppjq ` aj ppjq ùñ det A ‰ 0.
j“1 j“1 j“1
pPSn pPSn ztidu
loomoon
looooooooooooooooomooooooooooooooooon “ j, p “ id
looooooomooooooon
Ovaj broj mora biti paran
Ovaj broj je neparan
Dakle, maksimalni rang iznosi n i on se postie rasporedom brojeva od 1 do n2 na opisani naqin po matrici (ovo
nije jedini raspored brojeva od 1 do n2 po matrici za koji se postie rang n).
Dokaimo da rang matrice mora biti ą 1 ma kako upisali brojeve od 1 do n2 (ne moe biti 0 jer je rang neke
34
matrice 0 ako i samo ako je ta matrica nula matrica, a naxa to nije te je rang ě 1 a mi dokazujemo da mora biti
ą 1). Pretpostavimo suprotno, da je rang matrice (za neki raspored brojeva od 1 do n2 ) jednak bax 1. To bi
znaqilo da se u matrici nalaze dva ista elementa xto je kontradikcija. Zaxto?
Konstruiximo sada matricu ranga 2 upisujui brojeve od 1 do n2 . Uoqimo matricu

» fi
1 2 ... n
—
— n`1 n`2 ... 2n ffi
ffi
— 2n ` 1 n`2 ... 3n ffi
A“— .
— ffi
.. .. .. .
.. ffi
—
— . . . ffi
ffi
–pn ´ 2qn ` 1 pn ´ 2qn ` 2 . . . pn ´ 2qn ` nfl
pn ´ 1qn ` 1 pn ´ 1qn ` 2 . . . pn ´ 1qn ` n nˆn
Dokazaemo da je rangpAq “ 2. Ukoliko oduzmemo od i-te vrste pi ´ 1q-vu vrstu za i “ n, 2 dobijamo sliqnu matricu
» fi
1 2 ... n
—n n ... nffi
— ffi
—n n ... nffi
A1 “ — . . . .
— ffi
.. ffi
— .. .. .. . ffi
— ffi
–n n ... nfl
n n ... n nˆn
Sada ponovimo postupak, tj. oduzmemo od i-te vrste pi ´ 1q-vu vrstu za i “ n, 3. Dobijamo sliqnu matricu matrici
A1 , koja je data sa » fi
1 2 ... n
—n n ... nffi
— ffi
— 0 0 ... 0 ffi
A2 “ — . . . .
— ffi
.. ffi
— .. .. .. . ffi
— ffi
– 0 0 ... 0 fl
0 0 ... 0 nˆn
Jasno je da posledǌa matrica ima rang 2. Kako se kod elementarnih transformacija rang odrava, imamo
rangpAq “ rangpA1 q “ rangpA2 q “ 2.
Zaista, ukoliko bi prva i druga vrsta bile linearno zavisne imali bismo
` ˘
Dk P R p1, 2, . . . , nq “ k ¨ pn, n, . . . , nq ùñ k ¨ n “ 1 i k ¨ n “ 2 ùñ 1 “ 2,
loooooomoooooon
n koordinata
xto je kontradikcija sa pretpostavkom da su prva i druga vrsta linearno zavisne. Dakle, prva i druga vrsta su
linearno nezavisne, te je zaista rang jednak 2, na osnovu definicije32 ranga matrice.
79. Neka je n P Nzt1u i x0 , x1 , . . . , xn P C. Dokazati jednakost33
x20 xn0

1 x0 ¨¨¨
x21 xn1

1 x1 ¨¨¨
ź
.. .. .. .. ..
. . . . . “ pxi ´ xj q.
0ďjăiďn
1 xn´1 2 n
xn´1 ¨ ¨ ¨ xn´1
1 xn x2n ¨¨¨ xnn pn`1qˆpn`1q
Rexeǌe. Oznaqimo
x20 xn0

1 x0 ¨¨¨
x21 xn1

1 x1 ¨¨¨

Wpx1 , . . . , xn q “ ... .. .. .. .. , x1 , . . . , xn P C.

. . . .

1
xn´1 x2n´1 ¨¨¨ xnn´1
1 xn x2n ¨¨¨ xn
n pn`1qˆpn`1q
32 Boǉe reqeno, na osnovu jedne od ekvivalentnih definicija ranga matrice. U ovom sluqaju je to definicija da je rang matrice broj linearno
nezavisnih vrsta, odnosno broj linearno nezavisnih kolona matrice. Ponovimo jox jednom, dokazuje se da su ova dva broja jednaka te je korektno uvesti
ovakvu definiciju.
33 Determinanta iz ovog zadatka se naziva Vandermondova determinanta. Ova determinanta se vrlo qesto sree u matematici i primenama i mnogi
problemi se svode na problem u kome figurixe ova determinanta. Nosi naziv po francuskom matematiqaru Aleksandru Vandermondu (1735-1796).
35
Ukoliko postoje razliqiti i, j P t0, . . . , nu takvi da je xi “ xj tada je Wpx0 , x1 , . . . , xn q “ 0, jer imamo dve iste vrste
u determinanti, pa tvreǌe u tom sluqaju vai. Neka je sada xi ‰ xj kad god je i ‰ j. Formirajmo polinom Pn`1 sa
1 x0 x20 ¨ ¨ ¨ xn0 xn`1

0

1 x1 x21 ¨ ¨ ¨ xn1 xn`1

1
Pn`1 pxq “ ... ... .. . . .. .. “ Wpx0 , x1 , . . . , xn , xq, x P C. (33)

. . . .
1 xn x2 ¨ ¨ ¨ xn xn`1
n n n
1 x x2 ¨ ¨ ¨ xn xn`1
pn`2qˆpn`2q
Imamo da je deg Pn`1 ď n ` 1 i da su nule ovog polinoma brojevi x0 , x1 , . . . , xn P C te se polinom Pn`1 rastavǉa kao
Pn`1 pxq “ cn`1 ¨ px ´ x0 qpx ´ x1 q ¨ ¨ ¨ px ´ xn q, cn`1 “ const, x P C. (34)
Konstanta cn`1 se dobija kao koeficijent uz xn`1 polinoma Pn`1 . Na osnovu razvoja determinante po posledǌoj
vrsti imamo da je cn`1 “ Wpx0 , x1 , . . . , xn q te na osnovu (34) imamo
Pn`1 pxq “ Wpx0 , x1 , . . . , xn q ¨ px ´ x0 qpx ´ x1 q ¨ ¨ ¨ px ´ xn q, x P C. (35)
Koristei (33) i (35), dobijamo rekurentnu relaciju
Wpx0 , x1 , . . . , xn , xn`1 q “ pxn`1 ´ x0 qpxn`1 ´ x1 q ¨ ¨ ¨ pxn`1 ´ xn qWpx0 , x1 , . . . , xn q. (36)
Na osnovu (36), induktivno dobijamo da je
ź
Wpx0 , x1 , . . . , xn q “ pxi ´ xj q.
0ďjăiďn
Primetimo da smo koristili u posledǌem koraku jednakost (formalno, ovo je baza indukcije)
ˇ ˇ
ˇ 1 x0 ˇ
Wpx0 , x1 q “ ˇˇ ˇ “ x1 ´ x0 .
1 x1 ˇ2ˆ2
80. Neka je n P N i neka matrica A P Rnˆn ima na glavnoj dijagonali sve nule a na ostalim mestima strogo
pozitivne elemente. Koliko najmaǌe moe da iznosi rang matrice A?
81. Dokazati identitet

ˇ ˇ
ˇ a11 0 a12 0 a13 ... a1n 0 ˇˇ
ˇ
ˇ 0 b 11 0 b12 0 ... 0 b1n ˇˇ
ˇ a11 a12 ¨¨¨ a1n b11 b12 ¨¨¨ b1n
ˇ a21 0 a 22 0 a23 ... a2n 0 ˇˇ
ˇ a21 a22 ¨¨¨ a2n b21 b22 ¨¨¨ b2n
ˇ 0 b 0 b22 0 ... 0 b2n ˇˇ
21 .

ˇ “ . .. .. .. .. .. .. ..
ˇ .. .. .. .. .. .. .. .. ˇ .. . . . . . . .
ˇ . . . . . . . . ˇˇ
an1

ˇ
ˇ an1 0 an2 an2 ¨¨¨ ann b
nˆn n1
bn2 ¨¨¨ bnn
ˇ 0 an3 ... ann 0 ˇˇ nˆn
ˇ 0 bn1 0 bn2 0 ... 0 bnn ˇ 2nˆ2n
82. Neka je n ą 2 prirodan broj. Dokazati da je vrednost determinante

ˇ ˇ
ˇ 1 2 3 ... n ´ 2 n ´ 1 n ˇ
ˇ ˇ
ˇ 2 0 0 . . . 0 0 n ´ 1 ˇ
ˇ ˇ
ˇ 3 0 0 . . . 0 0 n ´ 2 ˇ
ˇ ˇ
ˇ .. .. .. . .. .
.. .
.. .
.. ˇ
ˇ
ˇ . . . ˇ
ˇ
ˇ n´2 0 0 ... 0 0 3 ˇ
ˇ ˇ
ˇ n´1 0 0 . . . 0 0 2 ˇ
ˇ ˇ
ˇ n n ´ 1 n ´ 2 ... 3 2 1 ˇ
nˆn
jednaka kvadratu celog broja.

Rexeǌe. Oznaqimo determinantu sa Dn . Ukoliko je n “ 3 imamo da je determinanta jednaka
ˇ ˇ
ˇ 1 2 3 ˇ ˇ ˇ ˇ ˇ ˇ ˇ
ˇ 2 3 ˇ
ˇ ` 0 ¨ p´1q2`2 ˇ 1 3 ˇ ` 2 ¨ p´1q2`3 ˇ 1 2 ˇ “ 8 ` 0 ` 8 “ 16 “ 42 .
ˇ ˇ ˇ ˇ ˇ ˇ
D3 “ ˇˇ 2 0 2 ˇˇ “ 2 ¨ p´1q2`1 ˇˇ
ˇ 3 2 1 ˇ 2 1 ˇ ˇ 3 1 ˇ ˇ 3 2 ˇ
Za n “ 4, nakon izraqunavaǌa imamo da je D4 “ 25 “ 52 . Neka je na daǉe n ą 4. Posmatrajmo sve kolone osim prve
i posledǌe. Kako je n ą 4, ovih kolona ima barem 3. Iz ǌih je mogue izabrati najvixe dva ne nula elementa. To
znaqi, da trei izabrani elemet mora biti obavezno jednak nuli. Dakle, na osnovu definicije determinante (1)
zakǉuqujemo da je vrednost determinante Dn “ 0 “ 02 za n ą 4. Tvreǌe je pokazano.
36
83. Da li postoji matrica A P C2ˆ2 takva da za neke k, n P N vai
„  „ 
k 1 2 n 2 2
A “ i A “ ?
3 4 3 5
Rexeǌe. Dokaimo da ne postoji matrica A P C2ˆ2 takva da za neke k, n P N vai uslov zadatka. Pretpostavimo
suprotno, da takva matrica postoji. Prvo, iz A P C2ˆ2 sledi da je det A P C. Na osnovu Koxi-Bineove teoreme
imamo da je ˆ„ ˙
` ˘k ` k˘ 1 2
det A “ det A “ det “ ´2.
3 4
ˇ ˇk ˇ ˇ ˇ ˇ
Odavde imamo da je ˇ det Aˇ “ 2 te zakǉuqujemo da je ˇ det Aˇ ą 1 jer ukoliko bi bilo ˇ det Aˇ ď 1 imali bi da je
ˇ det Aˇk ď 1 xto je netaqno. Analogno, dobijamo da je ˇ det Aˇn “ 4. Kako je ˇ det Aˇk “ 2 imamo da je ˇ det Aˇ2k “ 4 te
ˇ ˇ ˇ ˇ ˇ ˇ ˇ ˇ
tada vai
ˇ det Aˇ2k “ ˇ det Aˇn .
ˇ ˇ ˇ ˇ
Sada, na osnovu osobina eksponencijalne funkcije (osnova je pozitivna, koristimo da je eksponencijalna funckija
1 ´ 1) imamo da mora biti n “ 2k. Ostaje da proverimo da li je ovo mogue (ukoliko dobijemo da je ovo mogue
nemamo zakǉuqak da ovakve matrice postoje!). Pristupamo proveri. Vai
„  „ 2 „ „  „ 
2 2 ` ˘2 1 2 1 2 1 2 7 10
“ An “ A2k “ Ak “ “ “
3 5 3 4 3 4 3 4 15 22
xto je oqigledno netaqno. Primetimo da smo u prethodnom redu koristili samo asocijativnost mnoeǌa matrica.
Dakle, naxa pretpostavka da postoji matrica A sa traenim svojstvima je pogrexna, te zakǉuqujemo da takva
matrica ne postoji.
„  „ 
1 2 2 2
Napomena 18. Primetimo da matrice i komutiraju. Da su ove matrice takve da mausobno ne
3 4 3 5
komutiraju imali bismo direktno zakǉuqak da brojevi k i n ne postoje. Zaxto?
84. Neka su A P C4ˆ2 i B P C2ˆ4 takve da vai

» fi
1 0 ´1 0
— 0 1 0 ´1 ffi
AB “ — ffi .
– ´1 0 1 0 fl
0 ´1 0 1
Odrediti matricu BA.
Rexeǌe. Ideja je da koristimo blokove u matricama A, B i AB i preko ǌih doemo do matrice BA. Tada je
matrica AB date preko svojih blokova kao „ 
I2 Í2
AB “ .
Í2 I2
Neka je » fi
a11 a12
—a21 a22 ffi
A“— ffi P C4ˆ2 .
–a31 a32 fl
a41 a42
„  „  „ 
A1 a a12 a a32
Predstavimo ovu matricu preko svojih blokova formata 2ˆ2 kao A “ gde je A1 “ 11 i A2 “ 31 .
A2 a21 a22 a41 a42
Isto tako, predstavimo matricu „ 
b b12 b13 b14
B “ 11 P C2ˆ4
b21 b22 b23 b24
„ 
b b12
gde su matrice B1 i B2 date sa B1 “ 11
“ ‰
preko svojih blokova formata 2 ˆ 2 kao B “ B1 B2 i B2 “
„  b21 b22
b13 b14
. Sada imamo da je
b23 b24
I2 “ A1 B1 , Í2 “ A1 B2 , Í2 “ A2 B1 , I2 “ A2 B2 .
Sa druge strane imamo da je
BA “ B1 A1 ` B2 A2 .
Kako je I2 “ A1 B1 i I2 “ A2 B2 , koristei Zadatak 4 dobijamo da vai B1 A1 “ B2 A2 “ I2 te je
„ 
2 0
BA “ 2I2 “ .
0 2
37
85. Neka su A P C3ˆ2 i B P C2ˆ3 takve da vai
» fi
8 2 ´2
AB “ – 2 5 4 fl .
´2 4 5
Odrediti matricu BA.

Rexeǌe. Matrica BA postoji (definisan je ovaj proizvod, tj. moemo da pomnoimo matrice A i B) jer je A P C3ˆ2
i B P C2ˆ3 . Oqigledno je BA P C2ˆ2 . Primenimo teoremu Kejli-Hamiltona na ovu matricu. Imamo da je
O2 “ PBA pBAq “ pBAq2 ´ trpBAq ¨ BA ` detpBAq ¨ I2 (37)
Na osnovu Zadatka 13 pod (a) imamo da je trpBAq “ trpABq “ 8 ` 5 ` 5 “ 18. Odavde, jednakost (37) postaje
O2 “ PBA pBAq “ pBAq2 ´ 18 ¨ BA ` detpBAq ¨ I2 ðñ pBAq2 “ 18 ¨ BA ´ detpBAq ¨ I2 . (38)
Dakle, iz (38) vidimo da je potrebno ispitati stepene od BA. Ukoliko izraqunamo pABq2 dobijamo pABq2 “ 9AB.
Odavde, koristei asocijativnost mnoeǌa matrica, dobijamo
pBAq3 “ BpABqpABqA “ BpABq2 A “ Bp9ABqA “ 9pBAqpBAq “ 9pBAq2 . (39)
Ukoliko je BA invertibilna, tj. ako je detpBAq ‰ 0 tada direktno iz (39) dobijamo da je

„ 
9 0
BA “ 9I2 “ .
0 9
Ako je BA singularna matrica tj. ukoliko je detpBAq “ 0 imamo da je pBAq2 “ 18 ¨ BA, xto sledi iz (38). Odavde
imamo (mnoeǌem obe strane posledǌe jednakosti sa BA) da je
pBAq3
loomoon “ 18 pBAq 2
loomoon .
“ 9pBAq2 , iz (39) “ 18 ¨ BA
Dakle, za sada imamo 9pBAq2 “ 182 ¨ BA odakle sledi (koristei opet pBAq2 “ 18 ¨ BA) da je
9 ¨ 18 ¨ BA “ 182 ¨ BA ùñ BA “ O2 ùñ pABq2 “ A lo
omoon B “ O2
pBAq
“ O2
„ 
9 0
xto oqigledno nije taqno. Dakle, ne moe biti detpABq “ 0 te iz prethodno pokazanog zakǉuqujemo da je BA “
0 9
jer matrica BA postoji a mi smo dobili da je 9I2 jedini kandidat.
86. Neka su A, B, C, D P Cnˆn i neka je AC “ CA. Dokazati da vai

ˆ„ ˙
A B
det “ detpAD ´ CBq.
C D
87. Neka je A realna, ortogonalna34 matrica formata n ˆ n, gde je n neparan broj i neka je detpAq ě 0. Dokazati
da 1 P σpAq. Da li tvreǌe vai kada je n paran broj?
Rexeǌe. Kako je A realna, ortogonalna matrica, po definiciji imamo da je AAT “ In , gde je n ą 1 dimenzija
matrice. Iz toga xto je n ”2 1 imamo da je karakteristiqni polinom matrice A sa realnim koeficijentima (jer je
matrica A realna) i eventualne kompleksne nule se javǉaju u koǌugovano-kompleksnim parovima, te imamo neparan
broj realnih nula. Imamo
je det A “ detpAT q
Jer hkkkkkkikkkkkkj
detpAAT q “ detpAq ¨ detpAT q

1 “ det In “ loooooooooooooooooomoooooooooooooooooon “ pdetpAqq2 ùñ detpAq “ 1
looooooooomooooooooon .
nˆn
Koxi-Bineova teorema Jer A P R i det A ě 0
34 Za realnu, kvadratnu matricu A kaemo da je ortogonalna ukoliko je AAT “ I . Na osnovu Zadatka 4 moemo zakǉuqiti da je kod ortogonalnih
matrica i AT A “ I .
38
Dokaimo da je za svako λ P σpAq zadovoǉeno |λ| “ 1. Neka je x sopstveni vektor, koji odgovara sopstvenoj vrednosti
λ. Imamo
T
}Ax}2 “ pAxq pAxq (koǌugovaǌe u skalarnom proizvodu se javǉa jer λ P C)
T T
“ x pAA qx (A “ A jer je A P Rnˆn i jer je po uslovu zadatka AAT “ In )
“ xT x (jer skalarni proizvod indukuje normu na Cnˆn )
“ }x}2 .
Sada, imamo da je
Homogenost norme
hkkkkkkkkikkkkkkkkj
ùñ |λ| “ 1 .
|λ| ¨ }x} “ }λx} “ }Ax} “ }x} loooooomoooooon
x ‰ 0 ùñ }x} ‰ 0
Dakle, zaista je |λ| “ 1. Kako se kompleksne sopstvene vrednosti javǉaju u parovima (jox jednom, ovo smemo da
tvrdimo jer je matrica sa relanim elementima, te je karakteristiqni polinom sa koeficijentima iz skupa R) a
imaju jediniqni moduo, imamo da jedan par u proizvodu daje 1. Koristei posledǌe zapaaǌe i Zadatak 54 imamo
da se realne sopstvene vrendosti (koje su jednake `1 ili ´1) javǉaju na neparnom broju mesta, te barem jedna mora
biti bax jednaka 1, tj. 1 P σpAq. Tvreǌe ne vai ukoliko je n ”2 0. Kontraprimer, matrica Í2 . Zaista, imamo
da je detpÍ2 q “ p´1q ¨ p´1q ´ 0 ¨ 0 “ 1 ě 0 i pÍ2 qpÍ2 qT “ I2 ali je σpÍ2 q “ t´1u pa 1 R σpI2 q.
88. Neka su A, B P Rnˆn takve da je A2 ` B 2 “ AB. Ukoliko je AB ´ BA invertibilna matrica, dokazati da 3 | n.

´ ? ¯
Rexeǌe. Neka je S :“ A ` ´ 21 ` i 23 B. Kako su A i B matrice qiji su elementi realni brojevi imamo da je A “ A
?
i B “ B. Neka je ω “ ´ 12 ` i 23 . Broj ω je jediniqnog modula, tj. |ω| “ 1. Na osnovu toga xto operacija koǌugovaǌa
prolazi kroz zbir, imamo da je
SS “ pA ` ωBq pA ` ωBq
A on `ω loomo
“ pA ` ωBqploomo B onq
“A “B
“ A2 ` ωAB ` ωBA ` looωω
moon B
2
“ |ω|2 “ 1
pA2 ` B 2 q `ωAB ` ωBA

“ loooomoooon (40)
“ AB
“ p1 ` ωq
loomoon ÄB ` ωBA
´ ? ¯
“ 1 ` ´ 12 ´ i 23 “ ´ω
“ ωpBA ´ ABq.
Na osnovu Koxi-Bineove teoreme emo pokazati da je broj detpSSq realan. Zaista, na osnovu (40) dobijamo
detpSSq “ detpSq ¨ detpSq “ detpSq ¨ detpSq “ |detpSq|2 ùñ detpSSq P R.

loooooooooooooooomoooooooooooooooon (41)
Koxi-Bineova teorema
Napomenimo samo, pre nego xto nastavimo daǉe, da smo u (41) koristili i to da je detpSq “ detpSq. Ovo svojstvo
je posledica Definicije 1 kao i toga da operacija koǌugovaǌa prolazi kroz konaqne zbirove i proizvode35 . Sa
druge strane, opet iz (40) i osnovnih osobina determinante sledi
` ˘
R Q detpSSq “ det ωpBA ´ ABq “ ω n ¨ detpBA ´ ABq
loooooooomoooooooon ùñ ω n P R. (42)
P Rzt0u (uslov zadatka)
Kako smo u (42) dobili da je ω n P R lako zakǉuqujemo da 3 | n. Zaista, na osnovu Moavrove formule imamamo da je
ˆ ? ˙n ˆ ˙n
n 1 3 2π 2π 2nπ 2nπ 2nπ
RQω “ ´ ì “ cos ` i sin “ cos ` i sin ùñ sin “ 0.
2 2 3 3 3 3 3
Ovde je praktiqno kraj jer sin 2nπ

3 “ 0 povlaqi da je
2nπ
3 “ kπ za neko k P Z te je 3 | 2n ùñ 3 | n jer 3 - 2.
35 Isto smo radili i u (5).
39
89. Neka je A P Cnˆn i λ P σpAq. Dokazati da je geometrijski red sopstvene vrednosti λ maǌi ili jednak od
algebarskog reda sopstvene vrednosti λ.
Rexeǌe. Kako je λ P σpAq ùñ k :“ dim N pA´λÏn q ą 0 i neka je pe1 , . . . , ek q standardna36 baza prostora N pA´λÏn q Ă
Cn . Pretpostavimo najpre da je n “ dimpCn q ą k. Odavde imamo da je za svako 1 ď i ď k zadovoǉeno
i´1
ÿ n
ÿ
Aei “ 0 ¨ ej ` λ ¨ ei ` 0 ¨ ej ,
j“1 j“i`1
te je „ 
λ ¨ Ik C
A“ ,
Opn´kqˆk B nˆn
za neke B P Cpn´kqˆpn´kq i C P Ckˆpn´kq . Odavde imamo da je

ˇ ˇ
def
ˇ pλ ´ xq ¨ Ik C ˇ
PA pxq “ detpA ´ x ¨ In q “ ˇˇ ˇ , x P C.
Opn´kqˆk B ´ x ¨ In´k ˇnˆn
Uzastopnim razvijaǌem po prvoj koloni k puta, imamo da je

PA pxq “ pλ ´ xqk ¨ detpB ´ x ¨ In´k q, x P C.
Odavde sledi da je algebarski red sopstvene vrednosti λ barem k, te imamo tvreǌe zadatka. Pretpostavimo sada
da je k “ n. U ovom sluqaju je
A “ λ ¨ In ùñ PA pxq “ pλ ´ xqk “ pλ ´ xqn , x P C.
loooooooooooomoooooooooooon
jer je k “ n u ovom sluqaju
Odavde imamo traeni zakǉuqak, pri qemu se algebarski i geometrijski red sopstvene vrednosti λ poklapaju.
90. Neka je A P Rnˆn takva da vai

3A3 “ A2 ` A ` In .
Dokazati da matrica
lim Ak
kÑ`8
postoji i da je idempotent37 .
91. Neka je A P Rnˆn takva da vai A3 “ In ` A. Dokazati da je tada detpAq ą 0.

Rexeǌe. Po teoremi o preslikavaǌu spektra polinomom imamo da za svako λ P σpAq vai λ3 “ 1 ` λ. Ova jednaqina
ima ili sva tri realna rexeǌa ili jedno realno a dva kompleksno-koǌugovana rexeǌa. Lako se proverava da ova
jednaqina ima jedno realno, pozitivno rexeǌe. Ovo moemo uraditi analizom funkcije f pxq “ x3 ´ x ´ 1, x P R.
Odavde sledi da su ostala dva korena ove jednaqine kompleksno-koǌugovana. ǋihove vixestrukosti moraju biti
iste38 . Ovo ne znaqi da matrica A imati sva tri broja za soptvenu vrednost, nego da su sopstvene vrednosti nalaze
meu tim brojevima, naravno raqunajui svaku sa svojom vixestrukosti39 . Neka je λ1 pozitivna, realna sopstvena
vrednost matrice A vixestrukosti r P N Y t0u i neka su λ2 i λ3 kompleksno-koǌugovane sopstvene vrednosti matrice
A vixestrukosti s P N Y t0u. Na osnovu Zadatka 54 imamo da je
´ ¯s ˇ ˇ2s
detpAq “ λr1 λs2 λs3 “ λr1 pλ2 λ3 qs “ λr1 λ2 λ2 “ looλ r ˇλ2 ˇ ą 0.
1 on lo
mo omoon (43)
loooooooooooooomoooooooooooooon
ą0 ą0
Jer je λ2 “ λ2
def def def
: “ e1
# hkkkikkkj :“ e i
hkkkkkkkkikkkkkkkkj :“ e n
hkkkkikkkkj +
36 Standardna Rn je p1, . . . , 0 . . . , . . . , 1, . . . 0q, . . . ,
baza prostora looomooon q, p0,
looomooon looomooon , pri qemu linearne kombinacije formiramo tako xto skalare biramo
p0, . . . , 1q
n i n
iz skupa R. Ukoliko imamo prostor Cn , standardna baza je ista kao i u realnom sluqaju, ali linearne kombinacije formiramo tako xto skalare uzimamo
iz skupa C.
37 Kvadrtna matrica B je idempotent ako je B 2 “ B .
38 Pojasnimo malo detaǉnije zaxto vixestrukosti kompleksne nule i ǌoj odgovarajue koǌugovane nule moraju biti iste, kod polinoma sa realnim
koeficijentima. Neka je z P C takvo da je ppzq “ 0 za neki polinom p sa realnim koeficijentima i neka je vixestrukost ove nule m P N. Kako je p
polinom sa realnim koeficijentima sledi da je i ppzq “ 0. Odavde imamo da je vixestrukost nule z najmaǌe m. Zaista, kako px ´ zqm deli ppxq tada
i px ´ zqm deli ppxq, jer je p polinom sa realnim koeficjentima. Ukoliko bi vixestrukost nule z bila k ą m tada bi vixestrukost nule pzq “ z bila
najmaǌe k. Ovo je nemogue jer jer vixestrukost nule z jednaka m ă k. Dakle vixestrukosti nula z i z su jednake. Primetmo da je u ovom razmatraǌu
promenǉiva x bila realna, da bi vailo x “ x. Ukoliko se dva polinoma poklapaju na skupu R moraju se poklapati i na skupu C. Zaista, ǌihova
razlika ima beskonaqno mnogo nula, odakle sledi da razlika mora biti nula polinom (ovo vai i za polinome sa koeficijentima iz skupa C).
39 Ukoliko neki od ovih brojeva nije sopstvena vrednost matrice A smatraemo da je ǌena vixestrukost nula i onda se u jednakosti (43) ti brojevi
formalno nee javǉati. Naravno, ne mogu vixestrukosti svih brojeva biti jednaki istovremeno jer bi to znaqilo da matrica A nema sopstvenih
vrednosti, odnosno da karakteristiqni polinom PA nema ni jednu nulu, xto je nemogue na osnovu Osnovne teoreme algebre koja tvrdi da svaki polinom
ima barem jednu nulu u skupu C.
40
Napomena 19. Napomenimo da skup realnih matrica koje zadovoǉavaju A3 “ In ` A nije prazan. Ovo smo pokazali
u Zadatku 15. Bitno je da skup matrica koje zadovoǉavaju uslov zadatka bude neprazan, jer iz prazne definicije
sledi bilo xta.
92. Neka je A P Rnˆn takva da je

AT “ Á.
Dokazati nejednakost ` ˘
tr A2 ď 0.
Kada u ovoj nejednakosti vai znak jednakosti?
Rexeǌe. Neka je H ‰ σpAq “ tλ1 , . . . , λn u Ď C. Na osnovu Zadatka 54 imamo da je
n
` ˘ ÿ
tr A2 “ λ2j (44)
j“1
n
ÿ
Neka je λ P σpAq i ispitajmo kakvog oblika sve moe da bude λ, xto e nam posle rei kako izgleda suma λ2j .
j“1
Neka je x P Cn zt0n u proizvoǉan sopstveni vektor koji odgovara sopstvenoj vrednosti λ, tj. Ax “ λx. Izraqunajmo
skalarni proizvod vektora Ax sa samim sobom na dva naqina. Imamo da je
T
T T
“ x ApA xq (pravilo obrnutog redosleda i A “ A jer je A P Rnˆn i asocijativnost)
“ ´xT ApAxq (jer je AT “ Á)
“ ´λxT Ax (jer je Ax “ λx)
2 T
“ ´λ x x (opet, jer je Ax “ λx)
2 2
“ ´λ }x} .
Sa druge strane je
T
T
“ pλxq pλxq (jer je Ax “ λx)
“ λλxx
“ λλ}x}2 .
Dakle, pokazali smo dve stvari. Prva je }Ax}2 “ ´λ2 }x}2 a druga je }Ax}2 “ λλ}x}2 . Odavde zakǉuqujemo da je
` ˘
´λ2 }x}2 “ λλ}x}2 ùñ ´ λ2 ´ λλ lo}x}
2
omoon “ 0 ùñ ´λ2 ´ λλ “ 0 ùñ λ “ 0 _ λ ` λ “ 0.
‰ 0 jer je x ‰ 0n
Sopstvena vrednost λ P σpAq je bila proizvoǉna te posledǌe zakǉuqivaǌe nam kae da su sve sve sopstvene vred-
nosti matrice A jednake 0 ili im je realni deo jednak 0. Dakle, za svako j P t1, . . . , nu imamo da je λj “ i ¨ Impλ j q.
loomoon
PR
Odavde, na osnovu (44), imamo da je
n n n hk“kik
´1kj n
` ˘ ÿ ÿ ` ˘2 ÿ ` ˘2 ÿ ` ˘2
tr A2 “ λ2j “ i ¨ Impλj q “ i2
¨ Impλj q “ ´ Impλj q
loooomoooon ď 0. (45)
j“1 j“1 j“1 j“1
ě 0 jer Impλj q P R
Ovime je traena jednakost pokazana. Da bismo odgovorili na pitaǌe kada u ovoj nejednakosti vai znak jednakosti
dovoǉno je pogledati (45). Odavde, i na osnovu toga xto je za svako λ P σpAq ispuǌeno Repλq “ 0, imamo da je
` ˘ ´ ¯
tr A2 “ 0 ðñ @j P t1, . . . , nu Impλj q “ 0 ðñ looooooooooooooooooooooooooooooooomooooooooooooooooooooooooooooooooon
σpAq “ t0u ðñ A je nilpotentna matrica .
Ovo je Zadatak 65
` ˘
Napomena 20. Primetimo da smo nejednakost tr A2 ď 0 mogli da dokaemo i na sledei naqin. Imamo
` ˘ ` ˘
AT “ Á ùñ ÁAT “ A2 ùñ tr A2 “ ´tr AAT .
41
Matrica AAT je realna i simetriqna, te na osnovu` rexeǌa
˘ Zadatka 66 ima sve realne sopstvene vrednosti. Po-
kaimo da su sve one ne-negativne. Neka je λ P σ AAT proizvoǉno i x P Rn zt0n u bilo koji sopstveni vektor koji
odgovara sopstvenoj vrednosti λ. Tada je
AAT x “ λx ùñ x T
AAT x
loooomoooon “ λx T
x “ λ}x}2 ùñ λ ě 0
looooooomooooooon (46)
T T T 2
“ pA xq A x “ }Ax}
looooooooooooooomooooooooooooooon ě0 Jer je x P Rn zt0n u
Jer x P Rn zt0n u i A P Rnˆn
T T
Dakle, u (46) smo pokazali
2
˘ su sve sopstvene vrednosti matrice A A ne-negativne, tj. da su sve matrice ÁA “
` 2da
A u skupu p´8, 0s tj. tr A ď 0. Jednakost u ovoj nejednakosti vai ako i samo ako su sve sopstvene vrednosti
` ˘ ` T
˘
matrice AAT jednake 0, tj. ako i samo ako je σ AAT “ t0u odnosno ako i samo ako je σ ÁAloomoon “ t0u, xto se lako
“ A2
vidi iz (46). Posledǌe je ekvivalentno, kao i u prvom rexeǌu na osnovu Zadatka 65, sa tim da je matrica A2
nilpotentna.
93. (Projekcija na lineal) Neka su dati linearno nezavisni vektori a1 , . . . , ar P Rn i neka je A P Rnˆr matrica
qije su kolone ovi vektori. Dokazati da je projektor na linta1 , . . . , ar u dat sa
Plinta1 ,...,ar u “ ApAT Aq´1 AT .
Rexeǌe. Neka je x P Rn proizvoǉno. Postoji jedinstven vektor y P linta1 , . . . , ar u takav da je
distpx, linta1 , . . . , ar uq “ }x ´ y}.
Po definiciji je Plinta1 ,...,ar u pxq “ y. Vektor x ´ y je ortogonalan na linta1 , . . . , ar u (zaxto?). To znaqi da je vektor
xý ortogonalan na prostor kolona matrice A (oznaka za prostor kolona je RpAq) a odatle je AT pxýq “ 0 (zaxto?).
Kako je y P RpAq sledi da je y “ Apx0 q za neki vektor x0 P Rn odakle40 je
AT x “ AT Apx0 q ùñ x0 “ pAT Aq´1 AT x ùñ y “ Apx0 q “ ApAT Aq´1 AT x
tj. dobili smo da je
Plinta1 ,...,ar u “ ApAT Aq´1 AT .
94. Neka je n P Nzt1u. Dokazati da je matrica

» fi
0 1 1 ... 1 1 1
—
— 1 0 1 ... 1 1 1 ffi
ffi
—
— 1 1 0 ... 1 1 1 ffi
ffi
A“—
— .. .. .. .. .. .. ..ffi
— . . . . . . .ffi
ffi
— 1 1 1 ... 0 1 1 ffi
— ffi
– 1 1 1 ... 1 0 1 fl
1 1 1 ... 1 1 0 nˆn
invertibilna i odrediti A´1 .

Rexeǌe. Prirodno je posmatrati zajedno sa matricom A i matricu B, koja je definisana sa
» fi
1 1 1 ... 1 1 1
— 1 1 1 . . . 1 1 1 ffi
— ffi
— 1 1 1 . . . 1 1 1 ffi
— ffi
def — .
B :“ — .. ... ... .. . . . ffi
. .. .. .. ffi ,
— ffi
— 1 1 1 . . . 1 1 1 ffi
— ffi
– 1 1 1 . . . 1 1 1 fl
1 1 1 . . . 1 1 1 nˆn
odnosno, matricu qiji su elementi svi jednaki 1, jer je tada B ´ In “ A. Lako je videti da je B 2 “ nB. Ideja je da
uradimo ovaj zadatak po definiciji, tj. potraimo inverz matrice A u obliku sB ´ In , gde je s P R konstanta koju
emo pokuxati da naxtelujemo tako da vai ApsB ´ In q “ In . Imamo da je
2
` ˘
pB ´ In qpsB ´ In q “ s looB
looomooon moon ´B ´ sB ` In “ ns ´ ps ` 1q
looooooomooooooon B ` In . (47)
“A “ nB
elimo da je ovo jednako 0
40 Neka su kolone matrice A linearno nezvisne (npr. kao u ovom zadatku). Tada je (kvadratna) matrica AT A invertibilna. Zaista, neka je AT Ax “ 0
za neko x P Rn . Tada je xT AT Ax “ 0 ùñ }Ax}2 “ 0 ùñ Ax “ 0. Kako smo dobili da je Ax “ 0 moemo da zakǉuqimo da mora biti x “ 0 jer bi u
protivnom kolone matrice A bile linearno zavisne. Dakle, imamo implikaciju AT Ax “ 0 ùñ x “ 0 odakle zakǉuqujemo da je N pAT Aq “ t0u xto je
dovoǉno za invertibilnost matrice AT A.
42
1
Ako u (47) nametnemo uslov ns ´ ps ` 1q “ 0 ðñ s “ imamo da se (47) svodi na Aploomo
s on B ´ In q “ In ,
nomo
lo ´ o1n 1
“ n´1
postoji jer je n ą 1
1 1
te je matrica n´1 B ´ In desni inverz za A. Ako se pozovemo sada na Zadatak 4, imamo da je matrica n´1 B ´ In i
levi inverz za A, te je
» 2ń 1 1 1 1 1 fi
n´1 n´1 n´1 . . . n´1 n´1 n´1
— 1 2ń 1 1 1 1
— n´1 n´1 n´1 . . . n´1 n´1 n´1 ffi
ffi
— 1 1 2ń 1 1 1
. . . n´1
ffi
— n´1 n´1 n´1 n´1 n´1 ffi
1 —
— . .. .. .. ..
ffi
.. ffi
A´1 “ B ´ In “ — .. . .
..
. . . . ffi .
n´1 — ffi
— 1 1 1 2ń 1 1
— n´1 n´1 n´1 . . . n´1 n´1 n´1 ffi
ffi
— 1 1 1 1 2ń 1 ffi
– n´1 n´1 n´1 . . . n´1 n´1 n´1
fl
1 1 1 1 1 2ń
n´1 n´1 n´1 . . . n´1 n´1 n´1 nˆn
95. Neka je A P Cnˆn matrica za koju vai A2 “ A. Dokazati da je
trpAq “ rangpAq.
Rexeǌe. Neka je r “ rangpAq i A “ F G f ull-rank faktorizacija41 matrice A gde su F P Cnˆr

r i G P Crˆn
r . Matrica
GF je formata r ˆ r i vai rangpGF q ě r (videti Napomenu 3) jer je
rangpGF q ě rangpF pGF qGq “ rangppF GqpF Gqq “ rangpA2 q “ rangpAq “ r
te kako je GF P Crˆr mora biti rangpGF q “ r, xto nam kazuje da je GF invertibilna matrica. Imamo da je
F GF G “ F G ùñ F GF GpF
looooooomooooooon pGF q´1 q “ F looooooomooooooon
looooooomooooooon GpF pGF q´1 q ùñ looooooomooooooon
ppGF q´1 GqF GF “ looooooomooooooon
ppGF q´1 GqF .
A2 “ A i A “ F G “ Ir “ Ir “ Ir “ Ir
Dakle, pokazali smo da je GF “ Ir . Na osnovu Zadatka 13 imamo da je
trpAq “ trpF Gq “ trpGF q “ trpIr q “ r “ rangpAq, xto je i trebalo pokazati.
Napomena 21. Kvadratne matrice koje su jednake svom kvadratu nazivaju se idempotenti. Primetimo da iz GF “ Ir
sledi da je A idempotent (oznake su iste kao i rexeǌu Zadatka 95). Zaista, koristei asocijativnost mnoeǌa
matrica lako dobijamo
hk“ Irkj
kik
2
A “ pF GqpF Gq “ F pGF q G “ F G “ A.
Idempotentne matrice imaju jox puno lepih osobina. Na primer, ukoliko je A idempotent tada je i IÁ idempotent.
Lako moe da se pokae x P RpAq ðñ x “ Ax, N pAq “ RpI ´ Aq, σpAq Ď t0, 1u kao i mnoge druge osobine.
» Moe se
fi
2 ´2 ´4
pokazati da za idempotentnu matricu ne mora da vai A˚ “ A. Zaista, primer jedne takve matrice je –´1 3 4 fl
1 ´2 ´3
xto se direktno proverava, tj. idempotent ne mora da bude simetriqan.
96. Neka je n ą 1, a ‰ 0 i neka je data matrica

» fi
1à 1 1 ... 1 1 1
— 1 1 ` a 1 ... 1 1 1 ffi
— ffi
— 1 1 1à ... 1 1 1 ffi
— ffi
Aa “ — ... .. .. .. .. .. .. .
— ffi
— . . . . . . ffi
ffi
— 1 1 1 ... 1à 1 1 ffi
— ffi
– 1 1 1 ... 1 1à 1 fl
1 1 1 ... 1 1 1à nˆn
Odrediti A´1
a .
41 Svaka matrica A P Cmˆn se moe napisati u obliku A “ F G gde su F P Cmˆr i G P Crˆn . Ovo se lako moe pokazati. Zaista, ukoliko matricu F
r r r
izaberemo kao matricu qije su kolone sastavǉene od baznih vektora prostora RpAq imamo da je F P Cmˆr
r te je matrica G P Crˆn jedinstveno odreena.
Ovo sledi iz toga xto je svaka kolona matrice A jedinstvena linearna kombinacija kolona matrice F . Da je rang matrice G jednak bax r sledi iz
r “ rangpAq ď rangpGq ď mintr, nu ď r (koristili smo Napomenu 3). Napomenimo da f ull-rank faktorizacija nije jedinstvena, xto sledi iz toga xto
baza prostora RpAq nije jedinstvena. Naravno, matrica G zavisi samo od odabira baze u prostoru RpAq, odnosno od matrice F .
43
97. Neka je n P N i A P Rnˆn i neka je funkcija f : R Ñ R je definisana sa
` ˘
f pxq “ det x ¨ A ` In .
Dokazati da je
f 1 p0q “ trpAq.
“ ‰
Rexeǌe. Iskoristimo Jakobijevu formulu42 za diferenciraǌe funkcionalne determinante. Neka je A “ aij i,j“1,...,n
i x P R proizvoǉno. Imamo da je
f 1 pxq “
ˇ ´ ¯ ˇ
ˇ d d d d d d
ˇ dx a11 x ` 1 dx a12 x dx a13 x ... dx a1,n´2 x dx a1,n´1 x dx a1n x
ˇ
ˇ
ˇ ˇ
ˇ
ˇ a21 x a22 x ` 1 a23 x ... a2,n´2 x a2,n´1 x a2n x ˇ
ˇ
ˇ
ˇ a31 x a32 x a 33 x`1 ... a3,n´2 x a3,n´1 x a3n x ˇ
ˇ
` ˇˇ .. .. .. .. .. .. .. ˇ
ˇ . . . . . . . ˇ
ˇ
ˇ
ˇ a n´2,1 x a n´2,2 x a n´2,3 x ... an´2,n´2 x ` 1 an´2,n´1 x an´2,n x ˇ
ˇ
ˇ
ˇ a n´1,1 x a n´1,2 x a n´1,3 x ... an´1,n´2 x an´1,n´1 x ` 1 an´1,n x ˇ
ˇ
ˇ an1 x an2 x an3 x ... an,n´2 x an,n´1 x ann x ` 1 ˇ
nˆn
ˇ ˇ
ˇ a11 x ` 1
´ a12 x ¯ a13 x ... a1,n´2 x a1,n´1 x a1n x ˇ
ˇ ˇ
ˇ d d d d d d
ˇ dx a21 x dx a22 x ` 1 dx a23 x ... dx a2,n´2 x dx a2,n´1 x dx a2n x
ˇ
ˇ
ˇ ˇ
ˇ a31 x a32 x a 33 x ` 1 ... a3,n´2 x a3,n´1 x a3n x ˇ
ˇ ˇ
`ˇˇ .
.. .
.. .. .. .. .. .. ˇ
ˇ . . . . . ˇ
ˇ
ˇ an´2,1 x a n´2,2 x a n´2,3 x ... an´2,n´2 x ` 1 an´2,n´1 x an´2,n x ˇ
ˇ ˇ
ˇ an´1,1 x a n´1,2 x a n´1,3 x ... an´1,n´2 x an´1,n´1 x ` 1 an´1,n x ˇ
ˇ ˇ
ˇ an1 x an2 x an3 x ... an,n´2 x an,n´1 x ann x ` 1 ˇ
nˆn
` ¨¨¨`
ˇ ˇ
ˇ a11 x ` 1 a12 x a13 x ... a1,n´2 x a1,n´1 x a1n x
ˇ
ˇ ˇ
ˇ a21 x a22 x ` 1 a23 x ... a2,n´2 x a2,n´1 x a2,n x
ˇ
ˇ ˇ
ˇ a31 x a32 x a33 x ` 1 ... a3,n´2 x a3,n´1 x a3,n x
ˇ
ˇ ˇ
ˇ .. .. .. .. .. .. ˇ ..
` ˇˇ . . . . . . ˇ
ˇ .
ˇ an´2,1 x an´2,2 x an´2,3 x ... an´2,n´2 x ` 1 an´2,n´1 x an´2,n x ˇ
ˇ ˇ
ˇ an´1,1 x an´1,2 x an´1,3 x ... an´1,n´2 x an´1,n´1 x ` 1 án´1,n x ¯ ˇ
ˇ
ˇ
ˇ d d d d d d
ˇ dx an1 x dx an2 x dx an3 x ... dx an,n´2 x dx an,n´1 x dx ann x ` 1
ˇ
ˇ
nˆn
ˇ ˇ
ˇ a11 a12 a13 ... a1,n´2 a1,n´1 a1n ˇ
ˇ ˇ
ˇ a21 x a22 x ` 1 a23 x ... a2,n´2 x a2,n´1 x a2,n x ˇˇ
ˇ
ˇ a31 x a32 x a33 x ` 1 ... a3,n´2 x a3,n´1 x a3n x ˇˇ
ˇ
“ˇ
ˇ .. .. .. .. .. .. .. ˇ
ˇ . . . . . . . ˇ
ˇ
ˇ an´2,1 x an´2,2 x an´2,3 x ... an´2,n´2 x ` 1 an´2,n´1 x an´2,n x ˇˇ
ˇ
ˇ an´1,1 x an´1,2 x an´1,3 x ... an´1,n´2 x an´1,n´1 x ` 1 an´1,n x ˇˇ
ˇ
ˇ an1 x an2 x an3 x ... an,n´2 x an,n´1 x ann x ` 1 ˇnˆn
ˇ ˇ
ˇ a11 x ` 1 a12 x a13 x ... a1,n´2 x a1,n´1 x a1n x ˇˇ
ˇ
ˇ
ˇ a21 a22 a23 ... a2,n´2 a2,n´1 a2,n ˇ
ˇ
ˇ a31 x a32 x a33 x ` 1 ... a3,n´2 x a3,n´1 x a3n x ˇˇ
ˇ
`ˇ
ˇ .. .. .. .. .. .. .. ˇ
ˇ . . . . . . . ˇ
ˇ
ˇ
ˇ a11 x a11 x a11 x ... a11 x an´1,n´1 x ` 1 a11 x ˇˇ
ˇ
ˇ an1 x an2 x an3 x ... an,n´2 x an,n´1 x ann x ` 1 ˇnˆn
` ¨¨¨`
ˇ ˇ
ˇ a11 x ` 1 a12 x a13 x ... a1,n´2 x a1,n´1 x a1n x ˇ
ˇ ˇ
ˇ a21 x a22 x ` 1 a23 x ... a2,n´2 x a2,n´1 x a2n x ˇ
ˇ ˇ
ˇ a31 x a32 x a33 x ` 1 ... a3,n´2 x a3,n´1 x a3n x ˇ
ˇ ˇ
`ˇ
ˇ .. .. .. .. .. .. .. ˇ
.
ˇ . . . . . . . ˇ
ˇ
ˇ
ˇ an´1,1 x an´1,2 x an´1,3 x ... an´1,n´2 x an´1,n´1 x ` 1 an´1,n x ˇˇ
ˇ
ˇ an1 an2 an3 ... an,n´2 an,n´1 ann ˇ nˆn
42 Ovo formula govori o tome kako se diferencira determinanta qiji su elementi diferencijabilne funkcije. Naime, izvod funkcionalne determinante
je jednak zbiru n polaznih determinanti, ali je u i-toj determinanti i-ta vrsta zameǌena izvodom svakog elementa i-te vrste polazne determinante.
44
Kako je x bilo proizvoǉno, zamenom x “ 0 dobijamo da je
f 1 p0q “
ˇ ˇ ˇ ˇ
ˇ
ˇ a11 a12 a13 ... a1,n´2 a1,n´1 a1n ˇ
ˇ
ˇ
ˇ 1 0 0 ... 0 0 0 ˇ
ˇ
ˇ
ˇ 0 1 0 ... 0 0 0 ˇ
ˇ
ˇ
ˇ a21 a22 a23 ... a2,n´2 a2,n´1 a2n ˇ
ˇ
ˇ
ˇ 0 0 1 ... 0 0 0 ˇ
ˇ
ˇ
ˇ 0 0 1 ... 0 0 0 ˇ
ˇ
ˇ
`ˇ .. .. .. .. .. .. .. ˇ ˇ
`ˇ .. .. .. .. .. .. .. ˇ
ˇ . . . . . . . ˇ
ˇ ˇ . . . . . . . ˇ
ˇ
ˇ
ˇ 0 0 0 ... 1 0 0 ˇˇ ˇ
ˇ 0 0 0 ... 1 0 0 ˇˇ
ˇ
ˇ 0 0 0 ... 0 1 0 ˇˇ ˇ
ˇ 0 0 0 ... 0 1 0 ˇˇ
ˇ 0 0 0 ... 0 0 1 ˇnˆn ˇ 0 0 0 ... 0 0 1 ˇnˆn
` ¨¨¨`
ˇ ˇ
ˇ 1 0 0 ... 0 0 0 ˇ
ˇ ˇ
ˇ 0 1 0 ... 0 0 0 ˇ
ˇ ˇ
ˇ 0 0 1 ... 0 0 0 ˇ “trpAq
ˇ ˇ hkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkikkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkj
` ˇ ... .. .. .. .. .. .. “ a11 ¨ lo
1o¨mo
¨ ö1n à22 ¨ lo ¨ ö1n ` ¨ ¨ ¨ ` ann ¨ lo
1o¨mo ¨ ö1n .
1o¨mo
ˇ ˇ
ˇ . . . . . . ˇ
ˇ
ˇ 0 0 0 ... 1 0 0 ˇ n´1 n´1 n´1
ˇ ˇ
ˇ 0 0 0 ... 0 1 0 ˇ
ˇ ˇ
ˇ an1 an2 an3 ... an,n´2 an,n´1 ann ˇ
nˆn
Primetimo da smo u posledǌem koraku razvijali determinante po vrstama. Zadatak smo mogli da rexavamo i
na sledei naqin. Funkcija f je polinom stepena najvixe n. Ukoliko u definiciji determinante (1) pokuxamo
da naemo sabirke koji sadre samo umnoak x1 vidimo da moramo odabrati samo elemente sa glavne dijagonale
(jediniqna permutacija) i to je sabirak pa11 x ` 1q ¨ ¨ ¨ pann x ` 1q, te vidimo da qinilac uz x jednak a11 ` ¨ ¨ ¨ ` ann te
je f 1 p0q “ trpAq.
45
2 ANALITIQKA GEOMETRIJA U R3
2.1 Skalarni, vektorski i mexoviti proizvod vektora

ÝÑ ÝÝÑ
98. Neka je data kocka ABCDA1 B1 C1 D1 . Odrediti ugao izmeu vektora AE i BF , gde je E sredixte ivice C1 D1
a F sredixte ivice A1 D1 .
ÝÝÑ ÝÝÑ
99. Neka je data kocka ABCDA1 B1 C1 D1 . Odrediti ugao izmeu vektora M D i N C, gde je M sredixte ivice A1 B1
a N teixte kvadrata ˝ABB1 A1 .
100. Neka je data kocka ABCDA1 B1 C1 D1 . Dokazati da su ravni trouglova 4BCA1 i 4B1 C1 D meusobno normalne.
101. Dokazati da se visine trougla seku u jednoj taqki.
ÝÝÑ ÝÑ ÝÝÑ
102. Neka je H ortocentar trougla 4ABC. Izraziti vektor CH kao linearnu kombinaciju vektora CA i CB.
ÝÑ Ý ÝÝÑ ÑÝ ÝÝÑ Ñ
Ý
Rexeǌe. Neka je CA “ Ñ a i CB “ b . Potrebno je nai realne brojeve α i β takve da je CH “ α ¨ Ñ
Ý
a ` β ¨ b . Kako je
ÝÝÑ Ñ
Ý
AHK b imamo da je
´ ¯ ´ ¯
ÝÝÑ Ñ
Ý Ñ
Ý Ñ
Ý Ñ
Ý Ñ
Ý ›Ñ
Ý ›2 ÑÝ
omoon ¨ b “ 0 ùñ α ¨ Ñ
loAH Ý
a `β¨ b ¨ b “Ñ Ýa ¨ b ùñ α ´ 1 Ñ Ý
a ¨ b `β¨›b› “ 0. (48)
ÝÝÑ Ý
“ CH ´ Ñ
a
Ñ
Ý Ñ
Ý Ý
Simetriqno, koristei pritom da je Ñ
Ý
a ¨ b “ b ¨Ñ
a , dobijamo
´ ¯
Ñ
Ý › ›2 ÑÝ
β´1 ÑÝ
a ¨ b ` α ¨ ›Ñ
Ý
a› “ 0. (49)
Iz (154) i (5.1) formiramo sistem jednaqina

$´ ¯
& Ñ Ý Ñ
Ý ›Ñ
Ý ›2 Ñ
Ý
a ¨ b ¨α`›b› ¨β “Ñ Ý
a ¨ b,
´
› ›2
% ›Ñ
Ý Ñ
Ý˘ Ñ
Ý
a› ¨α` Ñ Ý
a ¨ b ¨β “Ñ
Ý
a ¨ b,
gde su nepoznate α, β P R. Determinanta ovog sistema je

ˇ ˇ
ˇ Ñ Ñ
Ý ››Ñ Ý ››2 ˇ ´
ˇ Ý
a ¨ b b Ý 2 ››Ñ
¯
Ñ
Ý Ñ Ý
›2 ›Ñ › › ›2 ›Ñ
› ¨ ›Ýb ›2 “ ›Ñ
Ý
› ` `Ý Ñ
› ¨ ›Ýb ›2 ¨ cos2 ? Ñ Ý˘ ˘
∆ “ ˇ ›Ñ a b a a a , b 1 .
ˇ
›2 Ñ
Ý “ ¨ ´ ´
ˇ ›Ý Ñ
Ý ˇ
a› a ¨ b ˇ
› › ›Ñ
Ý›
Ukoliko bi bilo ∆ “ 0, zbog ›Ñ Ý
a › ‰ 0 i › b › ‰ 0, imali bismo
´ ¯ ´ ¯ ´ ¯
Ñ
Ý Ñ
Ý Ñ
Ý
cos2 ? ÑÝ a , b “ 1 ùñ ? Ñ Ý
a, b “0 _ ? Ñ Ýa , b “ π,
Ñ
Ý
xto je nemogue, jer vektori Ñ
Ý
a i b grade trougao 4ABC. Dakle, imamo da je ∆ ‰ 0 te po Kramerovoj teoremi
zakǉuqujemo da sistem ima jedinstveno realno rexeǌe po α i β. Rexeǌa sistema su data formulama
ˇ ˇ
ˇ Ñ Ñ
Ý ››ÑÝ ››2 ˇ
ˇ Ýa ¨ b b
Ý 2 ››Ñ
ˇ ´ ¯
Ñ
Ý Ñ Ñ
Ý ˇˇ Ñ
Ý Ñ Ý ›2 Ý Ñ Ý
´ b› ¨Ñ
ˇ Ñ
Ý Ý
∆α ˇ a ¨ b a ¨ b a ¨ b a ¨ b
α“ “´ “ ´ ,
∆ Ý 2 ››Ñ Ý 2 ››Ñ
¯ ¯
Ñ
Ý Ñ ›2 ›ÑÝ ›2 Ñ ›2 ›ÑÝ ›2
a ¨ b ´ Ý
a› ¨›b› Ñ
Ýa ¨ b ´ Ýa› ¨›b›
ˇ
ˇ Ñ Ñ
Ý Ý Ñ Ý ˇ
ˇ Ýa ¨ b Ñ a ¨ b ˇˇ
Ý 2 ››Ñ
´ ¯
›2 Ñ
Ý ˇˇ ÑÝ Ñ ›2 Ñ
Ý
´ Ý
a› ¨Ñ Ý
ˇ ››Ñ
Ý Ñ
Ý
∆β ˇ a › a ¨ b a ¨ b a ¨ b
β“ “´ “ ´
Ý ›2 .
∆ Ý 2 ››Ñ Ñ
Ý ˘2 ›Ý ››2 ››Ñ
¯
Ñ
Ý Ñ ›2 ›ÑÝ ›2 Ñ
Ýa ¨ b ´ ›Ñ
a ¨ b ´ Ý
a› ¨›b› a ¨ b›
Konaqno, imamo da je
Ý 2 ››Ñ Ý 2 ››Ñ
»´ ¯ fi »´ ¯ fi
Ñ
Ý Ñ Ý ››2 Ñ Ý Ñ
Ý Ñ
Ý Ñ Ý
›2
› ¨Ñ Ý Ñ
Ý
ÝÝÑ — a ¨ b ´ b ¨ a ¨ b a ¨ b ´ a a ¨ b ffi Ñ
Ý
¯2 › › › › fl ¨Ñ
ffi Ý —
CH “ – ´ a `– ´ ¯2 › › › › fl ¨ b .
Ñ
Ý Ñ
Ý 2 Ñ
Ý 2 Ñ
Ý 2 Ñ
Ý 2
a ¨ b ´ ›Ñ
Ý
a› ¨›b› Ñ
Ýa ¨ b ´ ›Ñ
Ý
a› ¨›b›
looooooooooooooooooomooooooooooooooooooon looooooooooooooooooomooooooooooooooooooon
Ovaj izraz je skalar α Ovaj izraz je skalar β
46
103. (Gramova determinanta) Za date vektore Ñ Ý
a ,ÑÝ
a ,ÑÝa P R3 neka je
Ñ
Ý Ñ
Ý Ý Ñ
a ¨ÑÝ Ñ
Ýa ¨ b Ña ¨ Ýc

a
Ñ
Ý Ñ
Ý Ñ Ý
Ñ
Ý Ñ
Ý Ñ Ý ÑÝ Ñ
Γp a , b , c q “ b ¨ Ñ
Ý
a b ¨ b b ¨ Ýc .
Ñ
Ýc ¨ Ñ
Ý Ñ Ñ
Ý
Ýc ¨ b Ñ
Ýc ¨ Ñ
Ýc
a
Dokazati jednakost ˇ“ ˇ
Ñ
Ý Ý ˇ Ý Ñ Ý Ý ‰ˇ
ΓpÑ
Ý cq“ˇ Ñ
a , b ,Ñ a , b ,Ñ
c ˇ.
Ñ
Ý
Rexeǌe. Neka je matrica X P R3ˆ3 takva da joj je prva vrsta vektor Ñ Ý
a , druga vektor b a trea vektor Ñ Ýc . Na
osnovu definicije mnoeǌa matrica i uz upotrebu Koxi-Bineove teoreme imamo da je
ˇ“ ˇ
Ñ
Ý Ý “Ý ÑÝ Ý ‰2 Ñ
Ý Ý ˇ Ý Ñ Ý Ý ‰ˇ
ΓpÑ
Ý
a , b ,Ñ
c q “ detpXX T q “ detpXq ¨ detpX T q “ pdetpXqq2 “ Ñ
a , b ,Ñ
c ùñ ΓpÑÝ cq“ˇ Ñ
a , b ,Ñ a , b ,Ñ
c ˇ.
104. Nad stranama tetraedra, sa spoǉaxǌe strane, konstruisani su vektori takvi da je svakoj strani dodeǉen
Ñ
Ý
vektor normalan na ǌu intenziteta jednakim povrxini te strane. Dokazati da je zbir tih vektora 0 .
105. Neka je data taqka M p5, ´1, 2q. Neka su M1 , M2 i M3 projekcije taqke M na koordinatne ravni. Odrediti
povrxinu trougla 4M1 M2 M3 i zapreminu tetraedra M M1 M2 M3 .
Ñ
Ý
106. Neka su vektori Ñ
Ý
a, b i Ñ
Ýc takvi da vai
Ñ
Ý Ñ
Ý Ñ Ý Ý Ñ Ñ
Ý
a ˆ b ` b ˆÑ
c ` Ýc ˆ Ñ
Ý
a “ 0.
Ñ
Ý
Dokazati da su vektori Ñ
Ý
a, b i Ñ
Ýc komplanarni. Da li vai obrnuto?
Rexeǌe. Pomnoimo jednakost iz uslova zadatka skalarno sa vektorom Ñ Ýa . Na osnovu svojstava skalarnog proi-
zvoda i definicije mexovitog proizvoda imamo
” ı ” ı ” ı
Ñ
Ý Ñ
Ý Ý Ñ
Ý Ý Ñ Ñ
Ý
a , b ,Ñ
a ` b ,Ñc ,Ý
a ` ÑÝc , Ñ
Ý
a ,Ñ
Ý ùñ vektori Ñ Ý
a, b i Ñ Ýc su komplanarni.
a “ 0 looooooooooooooooooooooooooooooomooooooooooooooooooooooooooooooon
looooomooooon looooomooooon
Ñ
Ý
“0 “0 jer je zapremina paralelopipeda nad Ñ
Ý
a, b i Ñ
Ý
c jednaka 0
Ñ
Ý
Obrat ne vai. Moemo lako konstruisati primer, ukoliko vektore Ñ Ýa, b i ÑÝc postavimo tako da polaze iz
zajedniqke taqke, odnosno da imaju isti poqetak, budu svi meusobno razliqiti i da svi pripadaju istoj ravni.
Ñ
Ý
107. Dokazati da ni za koja tri vektora Ñ
Ý
a, b i ÑÝc ne mogu istovremeno da vae nejednakosti
? › › ›Ñ Ý Ý ›› ? ›Ñ Ý › ›Ý Ñ › ? › › › Ñ
Ý›
a›ă›b ´Ñ
3 ¨ ›Ñ
Ý c , 3 ¨ › b › ă ›Ñ
c ´Ý
a› i Ýc › ă ›Ñ
3 ¨ ›Ñ Ý
a ´ b ›.
Ñ
Ý
Rexeǌe. Pretpostavimo suprotno, da postoje vektori Ñ Ý
a, b i Ñ Ýc tako da vae sve tri nejednakosti iz uslova
zadatka. Ove tri nejednakosti su ekvivalentne sa kvadriranim nejednakostima, jer su u pitaǌu sve nenegativni
brojevi. Dakle, imamo
› ›2 ›Ñ
Ý Ý ››2 ›Ñ
Ý ›2 ›Ý Ñ ›2 › ›2 › Ñ
Ý ›2
3 ¨ ›Ñ
Ý
a› ă›b ´Ñ c , 3 ¨ › b › ă ›Ñc ´Ý
a› Ýc › ă ›Ñ
i 3 ¨ ›Ñ Ý
a ´ b› .
› ›2
Za bilo koji vektor Ñ
Ý
x vai ›Ñ
Ý
x› “Ñ
Ý
x ¨Ñ
Ý
x . Odatle, imamo da su posledǌe tri nejednakosti ekvivalentne sa
¯2 ¯2
Ý 2
´ ´ ´ ¯
ÑÝ Ñ Ý2
Ñ Ñ
a2 ă
3¨Ñ
Ý b ´ Ýc , 3¨ b ă ÑÝc ´ Ñ
Ý
a i Ýc 2 ă Ñ
3¨Ñ Ý
a ´ b .
Na osnovu osobina skalarnog proizvoda (kojih taqno?), imamo da su posledǌe tri nejednakosti ekvivalentne sa
Ý2
Ñ Ñ
Ý Ý Ñ Ý2 Ý2
Ñ Ñ
Ý Ñ Ý2
a2 ă b ´2b ¨Ñ
3¨Ñ
Ý c ` Ýc 2 , 3¨ b ăÑ
c ´ 2Ñ
Ýc ¨ Ñ
Ý a2
a `Ñ
Ý i Ýc 2 ă Ñ
3¨Ñ a 2 ´ 2Ñ
Ý Ý
a ¨ b ` b .
Sabiraǌem posledǌe tri nejednakosti, dobijamo

Ý Ý 2
´ ¯
Ý2 Ý2
Ñ Ñ
Ý Ýc ´ 2Ñ
Ý Ñ Ñ › Ñ
Ý Ý ››2
a2` b `Ñ
Ñ
Ý c ´ 2Ñ
Ý
a ¨ b ´ 2Ñ
Ý
a ¨Ñ b ¨ Ýc ă 0 ðñ Ñ
Ýa ` b `Ñ
c ă 0 ðñ ›Ñ
Ýa ` b `Ñ
c ă 0.
Dakle, dobili smo kontradikciju jer kvadrat realnog broja ne moe biti maǌi od 0. Sledi da je pretpostavka o
Ñ
Ý
postojaǌu vektora Ñ
Ý
a, b i Ñ
Ýc pogrexna. Tvreǌe sledi.
47
2.2 Rastojaǌa, jednaqina prave, ravni i sfere u R3
108. Odrediti vrednost parametra m P R tako da prave

#
2x ´ y “ 9, x´1 y`3 z´4
ppq : i pqq : “ “
xý´z “4 ´2 m 2
budu meusobno (a) paralelne; (b) normalne.

Rexeǌe. Vektor prave q direktno qitamo iz oblika u kom je data prava q. Oznaqimo ovaj vektor sa vq . Dakle,
vq “ p´2, m, 2q. Vektor prave p ne moemo direktno oqitati iz oblika u kom je zadata, jer je zadata kao presek dve
ravni. Primetimo da je vektor koji je normalan i na vektor normale ravni 2x ´ y “ 9 i na vektor normale ravni
x ´ y ´ z “ 4 upravo vektor prave p. Oznaqimo ovaj vektor sa vp i izraqunajmo vp kao vektorski proizvod vektora
normala ove dve ravni. Imamo da je
ˇ ˇ
ˇ i j k ˇˇ
ˇ
vp “ ˇˇ 2 ´1 0 ˇˇ “ 1 ¨ i ` 2 ¨ j ´ 1 ¨ k “ p1, 2, ´1q.
ˇ 1 ´1 ´1 ˇ
(a) Imamo
vp k vq ðñ pDk P Rq vq “ k ¨ vp ùñ k “ ´2 ùñ m “ 2 ¨ p´2q “ ´4.
(b) Imamo
vp K vq ðñ vp ¨ vq “ 0 ðñ 1 ¨ p´2q ` 2 ¨ m ` p´1q ¨ 2 “ 0 ðñ m “ 2.
Dakle, za vrednost m “ 2 vektori pravih p i q su meusobno normalni. Ostaje da se proverimo da li se za m “ 2
ove prave seku. Odaberimo bilo koju taqku A sa prave p i bilo koju taqku B sa prave q i formirajmo vektor v
qiji je poqetak taqka A a vrh taqka B. Tada se prave p i q seku ako i samo ako je rvp , vq , vs “ 0. Na daǉe je samo
raqun. Neka je na primer A “ p0, ´9, 5q i B “ p1, ´3, 4q. Tada je
ˇ ˇ
´ ¯ ˇ 1 2 ´1 ˇ
ˇ ˇ
v “ 1 ´ 0, ´3 ´ p´9q, 4 ´ 5 “ p1, 6, ´1q ùñ rvp , vq , vs “ ˇ ´2 2 2 ˇ “ 0 .
ˇ ˇ
ˇ 1 6 ´1 ˇ
looooooooooomooooooooooon
Prva i trea kolona su linearno zavisne
Dakle, kako je rvp , vq , vs “ 0, sledi da se ove prave seku u jednoj taqki.

Napomena 22. Prava p nije data u simetriqnom obliku kao prava q, nego je data kao presek dve ravni. Ukoliko
elimo da preemo iz ovog oblika u simetriqni oblik treba da odaberemo jednu promenǉivu npr. x da bude
slobodna promenǉiva jer imamo dve jednaqine a tri promenǉive. Tada ostale dve promenǉive izraavamo preko x.
Konkretno, u ovom primeru bismo imali y “ 2x ´ 9 i z “ x ´ y ´ 4 “ x ´ p2x ´ 9q ´ 4 “ ´x ` 5, gde je x P R proizvoǉno.
Dakle, parametarska jednaqina prave p je $
& x “ t,
’
ppq : y “ 2t ´ 9,
’
z “ ´t ` 5,
%
gde je t P R. Odavde lako prelazimo u simetriqni oblik jednaqine prave p. Dobijamo

x´0 y`9 z´5
ppq : “ “ .
0 2 ´1
x´0
Na kraju, napomenimo samo da 0 ne predstavǉa deǉeǌe nulom, nego oznaku.
109. Odrediti taqku B koja je simetriqna taqki Ap0, ´4, ´7q u odnosu na pravu
#
x ` 3y ´ 2z ` 1 “ 0,
ppq :
2x ´ y ` z ´ 3 “ 0.
Rexeǌe. Odredimo najpre preseqnu taqku prave p i normale n na pravu p, kroz taqku A. Preimo najpre na
simetriqni oblik jednaqine prave p, jer je taj oblik operativniji za praktiqna izraqunavaǌa. Imamo da je
x y´5 z´8
ppq : “ “ .
1 ´5 ´7
48
Neka je T pt, ´5t ` 5, ´7t ` 8q taqka sa prave p, takva da je AT K p. Odredimo t takvo da ovo vai. Nalazimo da je
´ ¯
ÝÑ
AT “ t ´ 0, ´5t ` 5 ´ p´4q, ´7t ` 8 ´ p´7q “ pt, ´5t ` 9, ´7t ` 15q.
ÝÑ
Iz AT ¨ p1, ´5, ´7q “ 0 ùñ t “ 2. Dakle, T “ p2, ´1, 1q. Neka je S traena taqka. Kako je S sredixte dui AB imamo
da je
1
T “ pB ` Sq ùñ 2T ´ B “ S ùñ S “ p4, ´6, ´5q.
2
110. Odrediti a P R tako da se prave

x´2 y`4 z´1
ppq : “ “
3 5 ´2
i
xá y´3 z`5
pqq : “ “
2 1 0
seku.
111. Neka je data ravan pαq : Ax ` By ` Cz ` D “ 0 i taqka M px0 , y0 , z0 q. Dokazati da je

ˇ ˇ
ˇAx0 ` By0 ` Cz0 ` Dˇ
dpM, αq “ ? .
A2 ` B 2 ` C 2
Napomena 23. Ova formula predstavǉa vrlo praktiqano sredstvo u zadacima. Oznaka dpM, αq je standardno Eu-
klidovo rastojaǌe skupova tM u i α. Uopxteno, ukoliko je pX, dq metriqki prostor i ukoliko su H ‰ A, B Ď X, tada
definixemo ! ˇ )
def
dpA, Bq “ inf dpa, bq ˇ a P A, b P B . (50)
ˇ
Oqigledno, ako je A X B ‰ H tada je dpA, Bq “ 0. Primetimo da iz dpA, Bq “ 0 ne sledi da je A X B ‰ H. Zaista, ako

je X “ R, d standardno Euklidovo rastojaǌe u R, A “ p´1, 0q i B “ p0, 1q, tada je dpA, Bq “ 0 ali i A X B “ H.
112. Date su prave

x´4 y`3 z ´ 12 x´3 y´1 z´1
ppq : “ “ i pqq : “ “ .
1 2 ´1 ´7 2 3
Dokazati da su prave p i q mimoilazne, odrediti ǌihovu zajedniqku normalu i meusobno rastojaǌe.
113. Dokazati da se prave

# #
x ´ y ´ z ´ 7 “ 0, x ` 2y ´ z ´ 1 “ 0,
p`1 q : i p`2 q :
3x ´ 4y ´ 11 “ 0 x`y`1“0
seku i odrediti jednaqinu ravni koja ih sadri.

Rexeǌe. Vektor pravca prave `1 je ˇ ˇ
ˇ i j k ˇ
ˇ ˇ
p1 “ ˇˇ 1 ´1 ´1 ˇ “ ¨ ¨ ¨ “ p4, 3, 1q,
ˇ looomooon (51)
ˇ 3 ´4 0 ˇ krai raqun
jer je prava `1 data kao presek dve ravni pa je zbog toga ǌihova preseqna prava paralelna sa vektorskim proizvodom
(dakle vektorom) vektora normala na obe ravni. Zbog istog razloga je vektor pravca prave `2 dat sa
ˇ ˇ
ˇ i j k ˇ
ˇ ˇ
p2 “ ˇˇ 1 2 ´1 ˇˇ looomooon
“ ¨ ¨ ¨ “ p1, ´1, ´1q. (52)
ˇ 1 1 0 ˇ krai raqun
Odaberimo bilo koju taqku P1 sa prave `1 i bilo koju taqku P2 sa prave `2 . Potreban i dovoǉan uslov da se prave
ÝÝÝÑ
`1 i `2 seku je da je mexoviti proizvod vektora p1 , p2 i P1 P2 jednak nuli (jer je naravno p1 ‰ p2 ). Na primer, uzmimo
11 17
sa prave `1 taqku P1 p0, ´ 4 , ´ 4 q i sa prave `2 taqku P2 p0, ´1, ´3q. Jedan metod za odabir ovih taqaka (a da nije
nabadaǌe) je da najpre reximo sisteme (ǌihovo rexeǌe e zavisiti od jednog parametra jer je presek dve ravni
49
prava linija) a potom odabirom konkretne vrednosti za parametar dobijamo taqku sa odgovarajue prave. Imamo
ÝÝÝÑ ` ˘
da je P1 P2 “ 0, 74 , 54 . Nakon ove diskusije je sve lako. Iz (51) i (52) dobijamo
ˇ ˇ
ˇ 4 3 1 ˇˇ
ÝÝÝÑ ˇ
rp1 , p2 , P1 P2 s “ ˇˇ 1 ´1 ´1 ˇˇ looomooon
“ ¨ ¨ ¨ “ 0. (53)
ˇ 0 7 5 ˇ
4 4 krai raqun
Dakle, na osnovu svega navedenog (53) nam svedoqi o tome da se prave `1 i `2 seku. Poznato je da dve prave koje se
seku odreuju ravan (ovo je teorema ali dovoǉno intuitivna za naxe potrebe). Traenu ravan dobijamo tako xto
formiramo vektor normalne na ovu ravan kao vektorski proizvod vektora p1 i p2 a potom iskoristimo qiǌenicu
da ta ravan prolazi kroz npr. taqku P2 . Imamo da je vektor normale dat sa
ˇ ˇ
ˇ i j k ˇˇ
ˇ
n “ p1 ˆ p2 “ ˇˇ 4 3 1 ˇˇ looomooon
“ ¨ ¨ ¨ “ p2, 5, ´7q. (54)
ˇ 1 ´1 ´1 ˇ krai raqun
Dakle, koristei (54) i taqku P2 dobijamo da je jednaqina traene ravni data sa
pαq : ´2px ´ 0q ` 5py ` 1q ´ 7pz ` 3q “ 0 ðñ ´2x ` 5y ´ 7z ´ 16 “ 0.
114. Odrediti jednaqinu ravni koja sadri pravu

x´1 y`2 z´3
plq : “ “
2 1 3
i normalna je na ravan
pαq : 2x ´ 4y ` z ` 5 “ 0.
115. (Junski rok 2020) Odrediti taqku P na ravni 3x ´ 6y ` 4z “ 12 tako da je zbir rastojaǌa taqke P do
koordinatnih ravni najmaǌi.
Rexeǌe. Potrebno je nai minimum izraza |x| ` |y| ` |z| pod uslovom 3x ´ 6y ` 4z “ 12. Ako iz ove jednaqine izrazimo
jedno slovo (recimo z) dobijamo funkciju f : R2 Ñ R definisanu sa
ˇ ˇ
ˇ 12 ´ 3x ` 6y ˇ
f px, yq “ |x| ` |y| ` ˇˇ ˇ
4 ˇ
12´3x`6y
pa emo odreivati min f px, yq (kada naemo odgovarajuu taqku px, yq imamo odmah i z “ 4 ). Primetimo
px,yqPR2
da za one px, yq P R2 za koje je x ‰ 0 i y ‰ 0 i 12´3x`6y
4 ‰ 0 postoje paricijalni izvodi Bf Bf
Bx px, yq i By px, yq ali su oni
razliqiti od nule (jer u svim sluqajevima u prva dva sabirka uz x i y stoji 1 ili ´1 a u treem sabirku uz x i
y stoji broj koji je po apsolutnoj vrednosti strogo maǌi od 1). To znaqi da u ovim taqkama nemamo kandidata za
ekstremne vrednosti funkcije f . Dakle, jedini kandidati se nalaze za x “ 0 ili y “ 0 ili 12´3x`6y 4 “ 0 a odatle u
sva tri sluqaja dobijamo funkciju jedne promenǉive. Zaista, ako je x “ 0 onda je potrebno odrediti
ˆ ˇ ˇ˙
ˇ 12 ` 6y ˇ
min |y| ` ˇˇ ˇ
yPR 4 ˇ
ako je y “ 0 onda je potrebno odrediti ˆ ˇ ˇ˙
ˇ 12 ´ 3x ˇ
min |x| ` ˇ
ˇ ˇ
xPR 4 ˇ
12´3x`6y
a ako je 4 “ 0 onda je potrebno nai
min p|x| ` |y|q
12´3x`6y“0
odnosno ˆ ˇ ˇ˙
ˇ 3x ´ 12 ˇ
min |x| ` ˇ
ˇ ˇ .
xPR 6 ˇ
Lako se raquna (Matematika 1) da je za y “ ´2 ispuǌeno
ˆ ˇ ˇ˙
ˇ 12 ´ 6y ˇ
min |y| ` ˇˇ ˇ “ 2.
yPR 4 ˇ
Analogno dobijamo da je za x “ 0 ispuǌeno
ˆ ˇ ˇ˙
ˇ 12 ´ 3x ˇ
min |x| ` ˇˇ ˇ “3
xPR 4 ˇ
50
i da je za x “ 0 ispuǌeno ˆ ˇ ˇ˙
ˇ 3x ´ 12 ˇ
min |x| ` ˇ
ˇ ˇ “ 2.
xPR 6 ˇ
Odavde dobijemo da je konaqno rexeǌe mint2, 3, 2u “ 2 i da se postie se u taqki p0, ´2, 0q. Napomenimo samo jox da
je ovakvo zakǉuqivaǌe opravdano jer znamo da funkcija f i postie minimum na R2 xto vidimo iz nenegativnosti
i neprekidnosti funkcije f kao i iz toga xto je lim f px, yq “ `8 (formalno se pozivamo na Zadatak 160 ali
|x|`|y|Ñ`8
to nije bilo potrebno raditi na ispitu).
116. Odrediti ugao izmeu ravni koja sadri taqke M1 p0, 0, 0q, M2 p2, ´2, 0q i M3 p2, 2, 2q i Oxy ravni.
Rexeǌe. Vektor normale na Oxy ravan Ý Ñ1 “ p0, 0, 1q. Odredimo sada vektor normale na ravan odreenu taqkama
n
M1 , M2 i M3 . Oznaqimo traeni vektor sa ÝÑ2 . ǋega dobijamo kao
n
ˇ Ñ
ˇ Ýi Ñ Ý Ñ Ý ˇˇ
j k ˇ
Ñ2 “ Ý
ÝÝÝÑ ÝÝÝÝÑ Ñ
Ý Ñ
Ý Ñ
Ý
ˇ
Ý
n M1 M2 ˆ M1 M3 “ ˇˇ 2 ´2 0 ˇˇ “ ´4 i ´ 4 j ` 8 j “ p´4, ´4, 8q.
ˇ 2 2 2 ˇ
Koristei skalarni proizvod dobijamo da je
a
“ p´4q2 ` p´4q2 ` 82
hkkikkj
? › › › › ´ ` ¯
96 “ ›ÝÑ1 › ›ÝÑ2 › ¨ cos ? ÝÑ1 , Ý
Ñ2 ˘ “ Ý
Ñ1 ¨ Ý
Ñ2 “ 0 ¨ p´4q ` 0 ¨ p´4q ` 1 ¨ 8 “ 8.
loon
moon ¨ n n n n n
?
“ 02 ` 02 ` 12
´ ` ¯
Odavde sledi da je cos ? ÝÑ1 , Ý
Ñ2 ˘ “ ùñ ? Ý
`Ñ Ý Ñ2 ˘ “ arccos ?8 .
n n ?8 n1 , n
96 96
Napomena 24. Primetimo da u ovom zadatku nije bilo potrebno izraqunati jednaqine ravni, nego samo ǌihove
vektore normala. Jednaqina Oxy ravni je z “ 0 dok je jednaqina ravni koju odreuju taqke M1 , M2 i M3 data da
p´4q ¨ px ´ 0q ` p´4q ¨ py ´ 0q ` 8 ¨ pz ´ 0q “ 0 ðñ ´4x ´ 4y ` 8z “ 0 ðñ x ` y ´ 2z “ 0.
Kod odreivaǌa jednaqine ravni koju odreuju taqke M1 , M2 i M3 smo koristili da je ǌen vektor normale Ý Ñ2 “
n
p´4, ´4, 8q i da prolazi kroz taqku M1 . Za taqku M1 smo se opredelili jer najmaǌe optereuje izraqunavaǌa (sve
koordinate su nule). Da smo uzmeli npr. taqku M2 i vektor normale Ý Ñ2 “ p´4, ´4, 8q dobili bismo istu ravan.
n
Zaista, imali bismo ` ˘
p´4q ¨ px ´ 2q ` p´4q ¨ y ´ p´2q ` 8 ¨ pz ´ 0q “ 0 ðñ x ` y ´ 2z “ 0.
Takoe, u ovom zadatku smo koristili oba naqina za izraqunavaǌe skalarnog proizvoda. U opxtem sluqaju, ugao
izmeu dva vektora (koji mogu da budu i duine vee od 3) raqunamo po formuli
Ý
Ñ Ý Ñ
Ñ2 ˘ “ › n1› ¨ ›n2 › .
´ ` ¯
cos ? ÝÑ1 , Ý
n n ›n1 › ¨ ›Ý
Ý
Ñ Ñ2 ›
n
Dakle, preko ove formule se i definixe geometrija prostora dimenzije vee od 3.
117. Na pravoj #
x ´ y ` z ` 2 “ 0,
p`q :
2x ´ 2y ` 3 “ 0,
` ˘ ?
odrediti taqke A i B koje su od taqke C ´1, 12 , 32 na rastojaǌu 6. Izraqunati povrxinu trougla 4ABC.
Rexeǌe. U operativnijom obliku, prava ` je data sa
$
& x “ x,
’
p`q : y “ x ` 23 ,
’
z “ ´ 12 ,
%
i ovaj oblik se dobija direktnim rexavaǌem sistema kojim je data prava `. Kako imamo dve jednaqine i tri
nepoznate biramo jednu promenǉivu (mi smo izabrali ?da to bude x) koja e biti slobodni parametar iz skupa R.
Odreditimo sve taqke sa prave ` koje su na rastojaǌu 6 od taqke C. Dobijamo
¨ ˛
ˆ ˙ ˆ ˙ d ˆˆ ˙ ˙2 ˆ ˙2
˚ 3 1 1 3 ‹ ? 3 1 1 3 ?
d ˝ x, x ` , ´
˚ , ´1, , ‹ “ 6 ðñ 2
px ´ p´1qq ` x` ´ ` ´ ´ “ 6
2 2 loooooomoooooon
2 2 ‚ 2 2 2 2
“C
ðñ xpx ` 2q “ 0.
ðñ x P t´2, 0u.
51
` 3 1
˘ ` 1 1
˘ ` 3 1
˘
Kada
` je x “
˘ ´2 dobijamo taqku A ´2, ´2 ` 2 , ´ 2 “ A ´2, ´ 2 , ´ 2 P ` a kada je x “ 0 dobijamo taqku B 0, 0 ` 2 , ´ 2 “
B 0, 32 , ´ 12 P `. Izraqunaemo sada povrxinu trougla 4ABC jer smo dobili koordinate taqaka A, B i C. Najpre
nalazimo da je ˆ ˆ ˙ ˆ ˙˙
ÝÑ 1 1 3 1
CA “ ´1 ´ p´2q, ´ ´ , ´ ´ “ p1, 1, 2q,
2 2 2 2
ˆ ˆ ˙˙
ÝÝÑ 1 3 3 1
CB “ ´1 ´ 0, ´ , ´ ´ “ p´1, ´1, 2q.
2 2 2 2
Odavde dobijamo da je
› ›
ovo je vektor
›hkkkkkkkkkikkkkkkkkkj ›
›ˇ ›
›ˇ ÑÝ Ñ Ý Ñ Ý ˇˇ›
1 ÝÑ ÝÝÑ 1 ›ˇ
› i j k ˇ›› ?
Ñ
Ý Ñ
Ý Ñ
Ý a
P4ABC “ }CA ˆ CB} “ ›ˇˇ 1 1 2 ˇˇ› “ }4 i ` 4 j ` p´2q k } “ 42 ` 42 ` p´2q2 “ 36 “ 6.
2 2 ›ˇ
› ´1 ´1 2 ˇ›
›
› ›
› ›
118. Odrediti vrednosti realnih brojeva a i b tako da sistem jednaqina

#
x ` y ` z “ a,
x 2 ` y 2 ` z 2 “ b2 ,
ima jedinstveno rexeǌe u skupu R. U kojim sluqajevima sistem nema rexeǌa?

Rexeǌe. Geometrijski gledano, prva jednaqina sistema predstavǉa ravan a druga sferu. Centar sfere je taqka
p0, 0, 0q dok je ǌen polupreqnik |b|. Ukoliko je rastojaǌe ravni od sfere jednako |b| sistem ima jedinstveno realno
rexeǌe. Koristei Zadatak 111 nalazimo da je centar sfere p0, 0, 0q udaǉen od ravni za
|1 ¨ 0 ` 1 ¨ 0 ` 1 ¨ 0 ´ a| |a|
? “?
2
1 `1 `12 2 3
Dakle, sistem ima jedinstveno realno rexeǌe ako i samo ako je
|a| ?
? “ |b| ðñ |a| “ 3 ¨ |b|.
3
|a| ?
Sistem nema realnih rexeǌa ako i samo ako je |b| ă ? 3
ðñ 3 ¨ |b| ă |a|.
Napomena 25. Napomenimo da ovakvo rezonovaǌe ne govori nixta o eventualnim kompleksnim rexeǌima sistema
nego samo o realnim rexeǌima sistema.
119. Izraqunati povrxinu ravne figure koja je ograniqena preseqnom krivom ravni x ` y ` z “ 1 i povrxi
x2 ` y 2 ` z 2 ´ xy ´ yz ´ zx “ 1.
Rexeǌe. Neka se povrx x2 ` y 2 ` z 2 ´ xy ´ yz ´ zx “ 1 zove S a ravan x ` y ` z “ 0 neka je π. Izraz x2 ` y 2 ` z 2 pred-

stavǉa kvadrat rastojaǌa taqke px, y, zq P a R3 od taqke p0, 0, 0q. Pokazaemo da je ovaj broj konstantan za svaku taqku
px, y, zq P S X π. Dakle, neka je dpx, y, zq “ x2 ` y 2 ` z 2 za svako px, y, zq P S X π. Uzmimo px, y, zq P S X π proizvoǉno.
Imamo da je d2 px, y, zq ´ xy ´ yz ´ zx “ 1 jer je px, y, zq P S. Sa druge strane znamo da vai i x ` y ` z “ 0 jer je i
px, y, zq P π. Odavde je i 0 “ px ` y ` zq2 “ x2 ` y 2 ` z 2b
` 2pxy ` yz ` zxq tj. dobili smo da je 0 “ d2 px, y, zq ` 2pd2 px, y, zq ´ 1q
2
na S X π. Sledi da je 3d2 px, y, zq “ 2 tj. dpx, y, zq “
na S X π. 3
b b
2 2
Odavde ne sledi odmah da je S X π krunica polupreqnika 3 ve deo krunice polupreqnika 3 . Dokaimo
da je S X π cela krunica i to upravo ona data kao presek sfere x2 ` y 2 ` z 2 “ 32 i ravni π. Potrebno je pokazati
da svaka taqka koja zadovoǉava istovremeno jednaqine x2 ` y 2 ` z 2 “ 32 i x ` y ` z “ 0 pripada S X π. Dovoǉno je
pokazati da svaka takva taqka pripada S jer jednaqina x ` y ` z “ 0 kazuje da px, y, zq P π. Dakle, sliqno kao malopre,
iz x ` y ` z “ 0 sledi da je 0 “ px ` y ` zq2 “ x2 ` y 2 ` z 2 ` 2pxy ` yz ` zxq pa je 0 “ 32 ` 2pxy ` yz ` zxq jer px, y, zq P S.
Odavde je xy ` yz ` zx “ ´ 31 a odavde je x2 ` y 2 ` z 2 ´ xy ´ yz ´ zx “ px2 ` y 2 ` z 2 q ´ pxy ` yz ` zxq “ 23 ´ p´ 13 q “ 1. Ovime
b ´b ¯2
smo pokazali da je S X π krunica polupreqnika 23 pa je odgovarajua povrxina jednaka 2
3 ¨ π “ 2π 3 .
120. Odrediti jednaqinu sfere upisane u tetraedar qija su temena taqke Ap1, 2, 3q, Bp´2, 8, 9q, Cp5, 0, 7q i Dp3, 4, 2q.
52
121. Odrediti jednaqine ravni koje sadre pravu
x y´1 z´1
plq : “ “
5 6 ´2
i dodiruju sferu
pSq : px ´ 2q2 ` py ` 2q2 ` pz ´ 2q2 “ 9.
122. (Septembar 2021) Odrediti jednaqinu ravni koja sadri taqku M p0, 1, 1q i koja po izvodnici dodiruje vaǉak
qija je osa prava
x´2 y`2 z´2
ppq : “ “
5 6 ´2
i polupreqnik osnove R “ 3.
Rexeǌe. Traena ravan α koja sadri taqku M data je sa Apx ´ 0q ` Bpy ´ 1q ` Cpz ´ 1q “ 0, pri qemu su A, B, C
realne konstante koje treba odrediti (vai pA, B, Cq ‰ p0, 0, 0q da bi imali ravan). Kako je vektor normale ravni
α n “ pA, B, Cq ortogonalan na p imamo da je n ¨ p “ A ¨ 5 ` B ¨ 6 ` C ¨ p´2q “ 0. Uzmimo bilo koju taqku sa prave p (na
primer, taqku p2, ´2, 2q). Ova taqka je udaǉena od ravni α za 3 pa je
|A ¨ p2 ´ 0q ` B ¨ p´2 ´ 1q ` C ¨ p2 ´ 1q|
3“ ? ðñ p2A ´ 3B ` Cq2 “ 9pA2 ` B 2 ` C 2 q.
A2 ` B 2 ` C 2
Kako je 5A ` 6B ´ 2C “ 0, zamenom u posledǌoj jednaqini dobijamo (nakon kraeg raquna) A2 ´ 2C 2 ` AC “ 0. Ako je
C “ 0 to vodi u A “ 0 a onda sve to vodi u B “ 0, xto ne moe jer je pA, B, Cq ‰ p0, 0, 0q. Dakle, C ‰ 0 pa moemo da
smatramo da je C “ 1 (to se vidi ako se vratimo na poqetak i podelimo jednaqinu ravni Apx´0q`Bpy´1q`Cpz´1q “ 0
A
sa C ‰ 0 i konstante C i B
C opet oznaqimo sa A i B da ne bismo uvodili nova slova). Dakle, kada je C “ 1 imamo da
2
je A ´2À “ 0 odakle rexavajui kvadratnu jednaqinu dobijamo dve mogunosti za broj A. To su brojevi A1 “ ´2 i
A2 “ 1 pa su rexeǌa pA1 , B1 q “ p´2, 2q i pA2 , B2 q “ p1, ´ 12 q a samim tim su traene ravni p´2qpx´0q`2py´1q`1pz´1q “ 0
i 1px ´ 0q ´ 21 py ´ 1q ` pz ´ 1q “ 0 tj. ´2x ` 2y ` z ´ 3 “ 0 i x ´ 12 y ` z ´ 12 “ 0.
123. (Februar 2020) Neka je data taqka Ap1, 0, 0q, prava

x y´2 z
ppq : “ “
7 ´3 5
i ravan
pπq : 2x ´ y ` 2z ` 2 “ 0.
Na pravoj p odrediti taqku P koja je sa iste strani ravni π kao i taqka A i qije je rastojaǌe od ravni π jednako
9.
Rexeǌe. Uzmimo proizvoǉnu taqku P sa prave p. Ona ima koordinate P p7t, ´3t ` 2, 5tq gde je t P R proizvoǉno. Iz
uslova dpP, πq “ 9 dobijamo
|2 ¨ p7tq ´ p´3t ` 2q ` 2 ¨ p5tq ` 2|
a “ 9 ðñ |27t| “ 27 ðñ t “ 1 ili t “ ´1.
22 ` p´1q2 ` 22
Ovime smo dobili dve taqke P1 p7, ´1, 5q i P2 p´7, 5, ´5q. Potrebno je odabrati onu od taqaka P1 i P2 koja je sa iste
strane ravni π kao i taqka A. Neka je f px, y, zq “ 2x ´ y ` 2z ` 2 za px, y, zq P R3 . Tada je f pAq “ 2 ą 0, f pP1 q “ 27 ą 0
i f pP2 q “ ´27 ă 0. Dakle, taqke A i P1 su sa iste strane ravni π pa je traena taqka P1 .
124. (Septembarski rok 2021) Neka je data prava

x´2 y z
ppq :
“ “ .
3 ´2 6
Odrediti jednaqinu povrxi koja se dobija rotacijom prave p oko ose Ox.
Rexeǌe. Presek traene povrxi sa ravni x “ α, za svako fiksirano α P R je krunica (jer je u pitaǌu rotaciona
povrx). Ta krunica je paralelna yOz ravni pa je ǌena jednaqina y 2 ` z 2 “ β 2 , pri qemu je β ě 0 (jer je to
polupreqnik krunice). Eliminiximo parametre α i β. Kako je x “ 3t ` 2, y “ ´2t i z “ 6t dobijamo da je
2 2 2
p´2tq2 ` p6tq2 “ β 2 ùñ 40t2 “ β 2 . Sa druge strane je α “ x “ 3t ` 2 ùñ t2 “ pα´2q
32 pa je β40 “ pα´2q
3 a odatle je
2
y 2 `z 2
40“ px´2q
9 xto dobijamo ako iskoristimo uslov da je y 2 ` z 2 “ β 2 i x “ α. Da je svaka taqka sa dobijene povrxi
zaista taqka naxe rotacione povrxi je oqigledno.
x2 y2
125. Odrediti jednaqinu povrxi koja se dobija rotacijom elipse a2 ` b2 “ 1, y “ 0, a ą c oko Ox ose.
126. Neka su date prave
x´2 y´1 z x y z
p`1 q :
“ “ i p`2 q : “ “ .
1 2 1 1 1 1
Odrediti jednaqinu povrxi koja se dobija rotacijom prave `2 oko prave `1 .
53
2.3 Razni zadaci
U zadacima koji slede ciǉ je primeniti skalarni i vektorski proizvod na planimetrijske43 probleme i metode
Analitiqke geometrije u prostoru na stereometrijske44 probleme. Ako prilikom rexavaǌa uvodimo koordinatni
sistem, od izuzetne vanosti je kako postavimo koordinatni sistem.
127. Dat je trougao 4ABC. Dokazati da za proizvoǉnu taqku O tog trougla vai
ÝÑ ÝÝÑ ÝÝÑ ÑÝ
Pa ¨ OA ` Pb ¨ OB ` Pc ¨ OC “ 0 ,
gde su Pa , Pb i Pc redom povrxine trouglova 4BOC, 4COA i 4AOB. Da li tvreǌe vai za proizvoǉnu taqku
ravni koju odreuje trougao 4ABC i koja ne pripada nijednoj od pravih koje odreuju stranice trougla 4ABC ?
Rexeǌe. Oznaqimo
Ñ
Ý ÝÑ ÝÝÑ ÝÝÑ
L “ Pa ¨ OA ` Pb ¨ OB ` Pc ¨ OC.
ÝÑ
Ukoliko posledǌu jednakost pomnoimo vektorski sa OA, koristei svojstva vektorskog proizvoda, dobijamo
Ñ
Ý ÝÑ ÝÑ ÝÑ ÝÝÑ ÝÑ ÝÝÑ ÝÑ Ñ
Ý ÝÑ ÝÝÑ ÝÑ ÝÝÑ ÝÑ
L ˆ OA “ Pa ¨ loooomoooon
OA ˆ OA `Pb ¨ OB ˆ OA ` Pc ¨ OC ˆ OA ùñ L ˆ OA “ Pb ¨ OB ˆ OA ` Pc ¨ OC ˆ OA.
ÑÝ
“ 0
ÝÝÑ ÝÑ ÝÝÑ ÝÑ Ñ Ý
Dokazaemo da je Pb ¨ OB ˆ OA ` Pc ¨ OC ˆ OA “ 0 . Kako je
› › › › › › › ›
ÝÝÑ ÝÑ› ›ÝÝÑ ÝÑ› ÝÝÑ ÝÑ› ›ÝÝÑ ÝÑ›
›Pb ¨ OB ˆ OA› “ Pb ¨ ›OB ˆ OA› “ 2Pb Pc i ›Pc ¨ OC ˆ OA› “ Pc ¨ ›OC ˆ OA› “ 2Pb Pc .
› ›
ÝÝÑ ÝÑ ÝÝÑ ÝÑ
Dakle, vektori Pb ¨ OB ˆ OA i Pc ¨ OC ˆ OA su istog intenziteta ali suprotnih smerova. To dokazuje da je ǌihov
Ñ
Ý Ñ
Ý ÝÑ Ñ Ý Ñ
Ý ÝÝÑ Ñ Ý
zbir jednak 0 , te je i L ˆ OA “ 0 . Na potpuno isti naqin se pokazuje da je L ˆ OB “ 0 . Dakle, posledǌe dve
Ñ
Ý ÝÑ ÝÝÑ ÝÑ ÝÝÑ
jednakosti nam govore o tome da je vektor L kolinearan sa vektorima OA i OB. Kako su vektori OA i OB linearno
Ñ
Ý Ñ
Ý
nezavisni imamo da mora biti L “ 0 . Tvreǌe je upravo pokazano. Odgovor na pitaǌe iz zadatka je negativan.
Ñ
Ý Ñ
Ý
Xta vixe, nije texko pokazati da za svaku taqku koja ne pripada trouglu 4ABC vai L ‰ 0 .
128. Neka su E, F i G sredixta stranica BC, CD i DA konveksnog qetvorougla ˝ABCD, redom i neka je T teixte
trougla 4EF G. Ako su povrxine trouglova 4AT D i 4BT C jednake, dokazati da je ˝ABCD trapez.
129. Dokazati da se iz sredixta visine pravilne, trostrane, jednakoiviqne piramide svaka ivica vidi pod pravim
uglom.
130. Neka je data kocka ABCDA1 B1 C1 D1 qija ivica ima duinu a “ 1. Ako su M i N sredixta ivica CD i CC1
redom, nai rastojaǌe izmeu pravih AN i BM .
131. Neka je data kocka ABCDA1 B1 C1 D1 qija ivica ima duinu a. Neka su taqke N i P sredixta ivica AB i BC,
redom. Odrediti povrxinu preseka kocke ABCDA1 B1 C1 D1 sa ravni koja sadri taqke D1 , N i P .
132. Neka je data kocka ABCDA1 B1 C1 D1 qija ivica ima duinu a “ 6. Izraqunati duinu odseqka dijagonale
AC1 koji je odreen normalnim projekcijama temena kocke na ǌu.
133. Date su dve jednake kocke, tako da je jedna postavǉena preko druge tako da formiraju kvadar. Uoqimo
piramidu qiji je vrh sredixte gorǌe kocke a osnova osnova doǌe kocke. Odrediti koji deo zapremine piramide je
u gorǌoj kocki u odnosu na zapreminu qitave piramide.
134. U trostranoj piramidi svi uglovi boqnih strana pri vrhu piramide su pravi. Dokazati da su vrh piramide,
teixte osnove i centar sfere opisane oko piramide kolinearne taqke.
43 Planimetrija je deo geometrije koji se bavi svojstvima geometrijskih figura u ravni.
44 Stereometrija je deo geometije koji se bavi svojstvima geometrijkih objekata u prostoru.
54
Rexeǌe. Neka je koordinatni sistem postavǉen tako da se koordinatni poqetak poklapa sa vrhom V p0, 0, 0q piramide
a boqne ivice sa koordinatnim osama, qiji su krajevi taqke Apa, 0, 0q, Bp0, b, 0q i Cp0, 0, cq, a, b, c ą 0. Teixte T
trougla 4ABC ima koordinate
ˆ ˙
a`0`0 0`b`0 0`0`c 1
T “ , , “ ¨ pa, b, cq.
3 3 3 3
Odredimo koordinate centra Sps1 , s2 , s3 q opisane sfere. Taqka S je jedinstveno odreena uslovom da je jednako
udaǉena od taqaka V , A, B i C. Jezikom algebre, imamo jednakosti
dpS, Aq “ dpS, Bq “ dpS, Cq “ dpS, V q ðñ
ps1 ´ aq2 ` ps2 ´ 0q2 ` ps3 ´ 0q2 “ ps1 ´ 0q2 ` ps2 ´ bq2 ` ps3 ´ 0q2 “ ps1 ´ 0q2 ` ps2 ´ 0q2 ` ps3 ´ cq2 “ s21 ` s22 ` s23 .
Kombinujui svaku od prve tri jednaqine sa qetvrtom, dobijamo rexeǌe sistema
ˆ ˙
a b c 1
S “ ps1 , s2 , s3 q “ , , “ ¨ pa, b, cq.
2 2 2 2
ÝÑ 1 ÝÑ 1 ÝÑ ÝÑ
Dakle, V T “ 3 ¨ pa, b, cq i V S “ 2 ¨ pa, b, cq te je V T k V S, xto je ekvivalentno sa tim da su V , S i T kolinearne taqke.
55
3 SKUPOVI, GRANIQNE VREDNOSTI I NEPREKIDNOST U Rn
3.1 Struktura skupova i nizovi u Rn
135. Dokazati da svaki ograniqen niz taqaka u Rn sadri konvergentan podniz.
Napomena 26. Tvreǌe iz ovog zadatka se naziva Bolcano-Vajerxtrasova teorema.
136. Neka su dati a, b P R za koje vai a ă b i neka je

ˇ (
S Ď px, yq P R2 ˇ a ă x ă b
zatvoren skup. Dokazati da je projekcija skupa S na y-osu takoe zatvoren skup.
Rexeǌe. Oznaqimo projekciju skupa S na y-osu sa P (dakle, P je skup) i neka je tyn u`8
n“1 proizvoǉan konvergentan
niz. Dokaimo da y :“ lim yn P P , xto e nam dati zatvorenost skupa P . Kako je svaki element yn dobijen
nÑ`8
projekcijom nekog ureenog para na y-osu, imamo da za svako n P N postoji a ă xn ă b tako da se ureen par pxn , yn q
projektuje u yn . Ovime smo definisali niz ureenih parova tpxn , yn qu`8 n“1 koji se nalazi zatvorenom skupu S. Niz
txn u`8
n“1 je ograniqen, jer je za svako n P N ispuǌeno a ă x n ă b. Dakle, na osnovu Zadatka 135 postoji konvergentan
podniz txnk u`8
k“1 niza tx n u `8
n“1 . Neka je lim x n k
“ x. Zbog zatvorenosti skupa S imamo da mora biti x P S. Niz
kÑ`8
tpxnk , ynk qu`8 ˘ koordinatna niza konvergentna) i ceo se nalazi u skupu S. Zbog
k“1 je konvergentan (jer su` sada oba
zatvorenosti skupa S imamo da lim xnk , ynk “ px, yq P S. Ovime je zadatak rexen.
kÑ`8
137. Neka su H ‰ A, B Ď Rn zatvoreni, disjunktni skupovi od kojih je barem jedan ograniqen. Dokazati da postoji
r ą 0 tako da je dpx, yq ě r za svako x P A i svako y P B.
Rexeǌe. Neka je A ograniqen. Pretpostavimo suprotno, da takav broj r ne postoji. To znaqi da kada zadamo bilo
koji pozitivan broj, moraju postojati taqke iz skupova A i B redom, tako da su na rastojaǌu maǌem od zadatog
pozitivnog broja. Zaista, ukoliko to ne bi bio sluqaj imali bismo da je zadat pozitivan broj upravo broj r a ovo
nije mogue, imajui u vidu naxu pretpostavku. Simboliqki, imamo
` ˘` ˘` ˘ 1
@n P N Dxn P A Dyn P B dpxn , yn q ă . (55)
n
Ovime smo definisali nizove pan qnPN i pbn qnPN koji pripadaju skupovima A i B, redom. Kako je skup A ograniqen,
na osnovu Zadatka 56, sledi da postoji konvergentan podniz pxnk qkPN niza pxn qnPN , qija je granica u A. Oznaqimo
ovu graniqnu vrednost sa a i pokaimo da je lim ynk “ a. Zaista, iz nejednakosti trougla sleduje
kÑ`8
1
0 ď dpynk , aq ď dpynk , xnk q ` dpxnk , aq ă ` dpxnk , aq i ovo vai za svako k P N.
n k
1
Ovde koristimo (55) jer je dpxnk , aq ă nk
Prelazei u posledǌim nejednakostima na graniqnu vrednost kada k Ñ `8, dobijamo da je lim ynk “ a. Kako je
kÑ`8
niz pynk qkPN sadran u zatvorenom skupu B sledi da a P B. Dobili smo kontradikciju jer a P A i a P B xto je
suprotno uslovu zadatka da je A X B “ H. Tvreǌe sledi.
138. Ako je rastojaǌe taqke x P Rn od zatvorenog skupa A Ď Rn jednako r, tada postoji taqka y P A tako da je
dpx, yq “ r.
def
Rexeǌe. Na osnovu uslova zadatka, imamo da je dpx, Aq “ inf dpx, aq “ r. Po definiciji infimuma imamo da za
aPA
svako n P N postoji yn P A tako da je
1
dpx, yn q ă r ` . (56)
n
56
Zaista, ukoliko to ne bi bilo taqno, sledilo bi da postoji n0 P N tako da je za svako a P A zadovoǉeno dpx, aq ě
def 1
r ` n10 ùñ dpx, Aq “ inf dpx, aq ě r ` ą r pa bi to znaqilo da smo naxli doǌu granicu koja je vea od najvee
aPA n0
doǌe granice. Dakle, sada imamo definisan niz taqaka pyn qnPN skupa A. Ovaj niz taqaka je ograniqen jer je
ˆ ˙
1
yn P K x, r ` Ď Kpx, r ` 1q, @n P N.
n
Na osnovu Zadatka 135 postoji konvergentan podniz pynk qkPN niza pyn qnPN koji je konvergentan. Oznaqimo ǌegovu
granicu sa y P Rn . Kako je skup A zatvoren moemo zakǉuqiti da y P A. Dokaimo da je y traena taqka, tj. da je
dpx, yq “ r. Proceǌujuii rastojaǌe dpx, yq koristei nejednakost trougla i nejednakost (56), dobijamo
ˆ ˙
1
dpx, yq ď dpx, ynk q ` dpynk , yq ă r ` ` dpynk , yq.
nk
Prelazei na graniqnu vrednost kada k Ñ `8 u posledǌoj nejednakosti i koristei to da je lim ynk “ y kao i
kÑ8
1
lim “ 0 dobijamo da je dpx, yq ď r. Kako je i dpx, yq ě dpx, Aq “ r, te na osnovu antisimetriqnosti relacije ď u
kÑ8 nk
skupu R dobijamo da je dpx, yq “ r. Tvreǌe sledi.
Napomena 27. U proxlom zadatku, tj. u ǌegovom rexeǌu smo koristili sledee prirodne oznake. Neka je a P Rn
def
ˇ (
i r ą 0. Definixemo kuglu (sferu) sa centrom u a polupreqnika r sa Kpa, rq “ x P Rn ˇ dpx, aq ă r . Sluqno tome
def
ˇ (
se definixe i zatvorena kugla (lopta) sa Kra, rs “ x P Rn ˇ dpx, aq ď r . Lako se moe pokazati da je skup Kpa, rq
otvoren a da je skup Kra, rs zatvoren. Analogno se definixu ovi skupovi i u proizvoǉnom metriqkom prostoru.
Definicija 1. Neka je H ‰ A Ď Rn . Za svako η ą 0 definixemo

def
(
Aη “ y P Rn | dpy, Aq ď η .
139. Ako je H ‰ A Ď Rn zatvoren i ograniqen skup, tada je takav i skup Aη iz Definicije 1. Dokazati.
Definicija 2. Skup H ‰ A Ď Rn je kompaktan ako i samo ako svaki niz taqaka skupa A sadri konvergentan podniz,
qija je graniqna vrednost sadrana u A.
140. Skup H ‰ A Ď Rn je kompaktan ako i samo ako je zatvoren i ograniqen Rn . Dokazati.

Rexeǌe. p ùñ : q Neka je skup H ‰ A Ď Rn kompaktan. Pretpostavimo da nije ograniqen. To znaqi da za svako
n P N postoji taqka xn P A takva da je dpxn , 0n q ě n. Upravo smo formirali niz taqaka pxn qnPN u kompaktom skupu A,
te na osnovu Definicije 2 moemo izdvojiti konvergentan podniz pxnk qkPN qija je granica u A. Svaki podniz niza
pxn qnPN tei beskonaqno dalekoj taqki te posledǌe nije mogue. Dakle, dobili smo kontradikciju sa pretpostavkom
da A nije ograniqen. Dokaimo da je A zatvoren skup. Neka je pan qnPN proizvoǉan niz taqaka skupa A koji ima
graniqnu vrednost a P N. Ukoliko pokaemo da a P A imaemo zakǉuqak o zatvorenosti skupa A. Opet, na osnovu
Definicije 2 moemo izdvojiti konvergentan podniz pank qkPN niza pan qnPN , qija je granica u A. Ali kako je niz
pan qnPN konvergentan ka a zakǉuqujemo da i svaki podniz pa i pank qkPN da konvergira ka a, odnosno lim ank “ a.
kÑ8
Odavde sledi da a P A, te je A zatvoren skup.
p ðù : q Neka je sada H ‰ A Ď Rn zatvoren i ograniqen u Rn i neka je pan qnPN proizvoǉan niz taqaka skupa A. Kako
je sada A ograniqen skup u Rn , na osnovu Zadatka 135, imamo da postoji konvergentan podniz pank qkPN niza taqaka
pan qnPN sa granicom a P Rn . Kako je A zatvoren mora biti a P A. Dakle, naxli smo konvergentan podniz proizvoǉno
uzetog niza taqaka skupa A, qija je granica u A te na osnovu Definicije 140 zakǉuqujemo da je A kompaktan skup.
! )
141. Neka je pa0 , b0 , c0 q P R3 . Neka je niz pan , bn , cn q definisan sa
nPN0
an ` bn bn ` c n cn ` an
an`1 “ , bn`1 “ , cn`1 “ za svako n P N0 .
2 2 2
! )
Dokazati da je niz pan , bn , cn q konvergentan i odrediti lim pan , bn , cn q.
nPN0 nÑ`8
3.2 Graniqne vrednosti funkcija f : Rn Ñ R
142. Dokazati da sledee graniqne vrednosti ne postoje:
57
(1) (2) (3)
xy x4 ` y 2 x
lim ; lim 2 ; lim ;
xÑ0 x ` y 2
2
y
yÑ0 xÑ`8 x ` y 4 xÑ0
yÑ`8 yÑ0
(4) (6)
(5)
x2 ´ y 2
lim 2 ; lim xy; lim xy .
xÑ0 x ` y 2 xÑ0 xÑ1
yÑ0 yÑ8 yÑ8
143. Odrediti sledee graniqne vrednosti:
(1) (2) (3)

x2 y lim px2 ` y 2 qx
2 2
y
;
lim 2 ; x`y
xÑ0 x ` y 2 lim 2 ; xÑ0
yÑ0 xÑ`8 x ´ xy ` y 2 yÑ0
yÑ`8
(4) (6)
(5)
1 ˆ ˙x 2 lim px2 ` y 2 qe´px`yq ;
2 2
lim px ` y q sin 2 ; xy xÑ`8
yÑ`8
xÑ`8 x ` y2 lim ;
yÑ`8 xÑ`8 x ` y2
2
yÑ`8
(9)
2
(7) (8) ý 2
ex ´1
x ` y ` 2x2 ` 2y 2 x2 ` y 2 lim .
lim ; lim 4 ; xÑ0 xý
xÑ`8 x2 ` y 2 xÑ`8 x ` y 4 yÑ0
yÑ`8 yÑ´8 x‰y
144. Neka je m P Nzt1, 2u. Dokazati da je

x1 x2 ¨ ¨ ¨ xm
lim “ 0.
x1 Ñ0 x21 ` x22 ` ¨ ¨ ¨ ` x2m
x2 Ñ0
¨¨¨
xm Ñ0
Da li postoji graniqna vrednost u sluqaju m “ 2?

Rexeǌe. Neka je x “ px1 , x2 , . . . , xn q P Rn . Tada je
1 1
}x}2 “ x21 ` x22 ` ¨ ¨ ¨ ` x2m ùñ ď .
x21 ` x22 ` ¨ ¨ ¨ ` x2m }x}2
Odavde imamo da je ˇ ˇ
ˇ x1 x2 ¨ ¨ ¨ xm ˇ |x1 ||x2 | ¨ ¨ ¨ |xm | }x}m
ˇ
ˇ x2 ` x2 ` ¨ ¨ ¨ ` x2
ˇď ď “ }x}m´2 . (57)
1 2 m
ˇ }x}2 }x}2
looooooooooooooomooooooooooooooon
` ˘
Jer je @i P t1, . . . , nu |xi | ď }x}
Primetimo da je m ´ 2 P N, jer je m ą 2 na osnovu uslova zadatka te je funkcija }x} ÞÑ }x}m´2 monotono rastua
na p0, `8q pa moemo lako vrxiti ograniqeǌa u (57). Neka je ε ą 0 proizvoǉan broj. Na osnovu (57), ukoliko
def 1
izaberemo δ :“ ε m´2 ą 0, na osnovu definicije graniqne vrednosti zakǉuqujemo da je
x1 x2 ¨ ¨ ¨ xm
lim “ 0.
x1 Ñ0 x21 ` x22 ` ¨ ¨ ¨ ` x2m
x2 Ñ0
¨¨¨
xm Ñ0
Ukoliko je m “ 2, graniqna vrednost ne postoji, na osnovu Zadatka 142, pod (1).
145. Dokazati da za svako t P R vai nejednakost
ˇ sin t ´ tˇ ď 1 ˇtˇ3 .
ˇ ˇ ˇˇ
6
Koristei ovu nejednakost, dokazati da je
sinpxyq
lim “ 1.
xÑ0 xy
yÑ0
58
146. Dokazati da funkcija f : R2 Ñ R, definisana sa
#
1, ako je 0 ă y ă x2 ,
f px, yq “
0, u ostalim taqkama,
nema graniqnu vrednost u taqki p0, 0q, ali da ima jednake graniqne vrednosti po svim pravcima kroz tu taqku.

# 2
x y
f px, yq “ x4 `y 2 , ako je px, yq ‰ p0, 0q,
0, ako je px, yq “ p0, 0q,
nema graniqnu vrednost u taqki p0, 0q, ali da ima jednake graniqne vrednosti po svim pravcima kroz tu taqku.
sin n
148. Neka je an,m “ m za svako pn, mq P N2 . Dokazati da postoji lim an,m ali i da je
nÑ8
mÑ8
´ ¯ ´ ¯
lim lim an,m ‰ lim lim an,m .
nÑ8 mÑ8 mÑ8 nÑ8
´ ¯
Rexeǌe. Kako je funkcija sin ograniqena imamo da je lim an,m “ 0 ùñ lim lim an,m “ 0. Kako ne postoji45
´ ¯ ´ mÑ8¯ nÑ8 mÑ8
lim sin n, tada ne postoji i lim lim an,m jer niz lim an,m nije ni definisan. Neka je pn, mq P N2 proizvoǉno.
nÑ8 mÑ8 nÑ8 nÑ8 mPN
ˇ sin n ˇ
1
Tada vai nejednakost 0 ď ˇ ˇ ď m Ñ 0 kada m Ñ 8. Dakle, imamo da je46 nÑ8
lim an,m “ 0.
ˇ ˇ
m on
loomo mÑ8
def
“ an,m
Napomena 28. Izmeu ponovǉenih graniqnih vrednosti i dvostrukih graniqnih vrednosti ne mora da postoji
nikakva veza. Preporuqujemo da studenti proqitaju odgovarajue primere sa predavaǌa. Delimiqan odgovor koji
daje vezu izmeu ponovǉenih i dvostrukih graniqnih vrednosti daje Zadatak 163, kada su u pitaǌu funkcije.
3.3 Neprekidne i ravnomerno neprekidne funkcije f : Rn Ñ R. Kantorova

teorema.
149. Neka je data neprekidna funkcija f : R2 Ñ R. Da li postoje neprekidne funkcije f, g : R2 Ñ R takve da za

svako px, yq P R2 vai
f px, yq “ gpx, yq sin px ` yq ` hpx, yq cos px ` yq ?
Rexeǌe. Na prvi pogled ovo izgleda kao dosta komplikovano pitaǌe. Ali uopxte nije tako. Kako ovde treba da
razmixǉamo? Idealno bi bilo kada bismo mogli da postignemo da se izgube izrazi sinpx ` yq i cospx ` yq vextim
odabirom funkcija g i h (dakle, pokazujemo da ovakve funkcije postoje). Funkcije sin i cos su povezane osnovnim
45 Zaxto ne postoji graniqna vrednost lim sin n? Ovo je deo Matematike 1, ali ako to do sada nije poznato onda je pravo vreme sada da to obnovimo.
nÑ8
Neka je xn “ sin n, yn “ cos n, n P N. Pretpostavimo da je lim sin n “ x P R. Kako je za svako n P N ispuǌeno xn`1 “ sinpn ` 1q “ sin n cos 1 `
nÑ8
sin 1 cos n “ xn cos 1 ` yn sin 1 i sin 1 ‰ 0 zakǉuqujemo da postoji i lim cos n P R. Oznaqimo ovu graniqnu vrendost sa y P R. Za svako n P N vai
nÑ8
yn`1 “ cospn ` 1q “ cos n cos 1 ´ sin n sin 1 “ yn cos 1 ´ xn sin 1. Dakle, dobili smo da je za svako n P N ispuǌeno
#
xn`1 “ xn cos 1 ` yn sin 1
(58)
yn`1 “ yn cos 1 ´ xn sin 1.
Kako smo obezbedili postojaǌe odgovarajuih graniqnih vrednosti, prelaskom u (58) na graniqnu vrednost kada n Ñ 8 dobijamo sistem
# #
x “ x cos 1 ` y sin 1 p´1 ` cos 1qx ` y sin 1 “ 0
ðñ (59)
y “ y cos 1 ´ x sin 1. ´x sin 1 ` p´1 ` cos 1qy “ 0.
Determinantna sistema (59) je jednaka p´1 ` cos 1q2 ` sin2 1 “ 2p1 ´ cos 1q ‰ 0, odakle sledi da sistem (59) ima jedinstveno
` 2 rexeǌe px, yq “ p0, 0q.
n ` cos2 n nPN ne konvergira
˘
Dakle, nizovi pxn qnPN i pyn qnPN konvergiraju ka 0 te i nizovi px2n qnPN i pyn
2q
nPN konvergiraju ka 0. To znaqi da niz sin
loooooooomoooooooon
“1
ka 1, xto je kontradikcija. Dakle, pretpostavka da postoji graniqna vrednost lim sin n je pogrexna.
nÑ8
46 Da li je ovaj zakǉuqak na osnovu neke teoreme ili na osnovu definicije graniqne vrednosti?
59
trigonometrijskim identitetom47 . Ovo je dovoǉno za odgovor na postavǉeno pitaǌe. Naime, kada sve ovo uklopimo
def def
u jednu celinu zakǉuqujemo da su funkcije gpx, yq :“ f px, yq sinpx ` yq, px, yq P R2 i hpx, yq :“ f px, yq cospx ` yq, px, yq P R2
48 2
rexeǌe naxeg zadatka. Zaista, onde su neprekidne i za svako px, yq P R vai
` 2 ˘
gpx, yq
loomoon sin px ` yq ` hpx, yq
loomoon sin px ` yq ` cos2 px ` yq “ f px, yq.
cos px ` yq “ f px, yq looooooooooooooooomooooooooooooooooon
“ f px, yq sin px ` yq “ f px, yq cospx ` yq “ 1, osnovni trig. identitet
x`y
150. Odrediti taqke prekida funkcije f px, yq “ x3 `y 3 .
151. Ispitati ravnomernu neprekidnost funkcije f : R2 Ñ R definisane sa

a
f px, yq “ x2 ` y 2 ,
na skupu R2 .
Rexeǌe. Neka je ε ą 0 proizvoǉno. Imamo da je
ˇa a ˇ
def ˇ
|f px, yq ´ f pa, bq| “ ˇ x2 ` y 2 ´ a2 ` b2 ˇ
ˇ
ˇ 2 ˇ
ˇpx ´ a2 q ` py 2 ´ b2 qˇ
“ a ?
x2 ` y 2 ` a2 ` b2
|x ´ a| ¨ |x ` a| |y ´ b| ¨ |y ` b|
ďa ? à ?
x2 ` y 2 ` a2 ` b2 x2 ` y 2 ` a2 ` b2
|x ´ a| ¨ p|x| ` |a|q |y ´ b| ¨ p|y| ` |b|q (60)
ďa ? à ?
2 2
x `y ` a `b 2 2 x2 ` y 2 ` a2 ` b2
|x ´ a| ¨ p|x| ` |a|q |y ´ b| ¨ p|y| ` |b|q
ď `
|x| ` |a| |y| ` |b|
“ |x ´ a| ` |y ´ b|
` ˘
“ d px, yq, pa, bq , @px, yq, pa, bq P R2 ztp0, 0qu.
Napomenimo da je prelaz iz drugog u trei i iz treeg uaqetvrti red u ? (60) opravdan na a
osnovu nejednakosti
?
trougla, dok je prelaz iz qetvrtog u peti red opravdan jer je x2 ` y 2 ě |x| i a2 ` b2 ě |a| te je x2 ` y 2 ` a2 ` b2 ě
|x| ` |a|, pa uzimaǌem reciproqnih vrednosti i okretaǌem znaka dobijamo ono xto nam treba. Analogno i za drugi
sabirak vrximo ograniqeǌa. Dakle, pokazali smo da nejednakost |f px, yq ´ f pa, bq| ď |x ´ a| ` |y ´ b| vai za svako
px, yq, pa, bq P R2 ztp0, 0qu. Ali, ne moramo iskǉuqiti ureen par p0, 0q, tj. direktnom proverom vidimo da pomenuta
nejednakost vai za svako px, yq, pa, bq P R2 ztp0, 0qu. Na osnovu svega izloenog zakǉuqujemo da iz |xá| ă 2ε i |y´b| ă 2ε
sledi |f px, yq ´ f pa, bq| ă ε, tj. na osnovu definicije smo pokazali da je f ravnomerno neprekidna na R2 . U ovom
zadatku je δ iz definicije ravnomerne neprekidnosti bilo jednako bax ε.
Napomena 29. Da li ravnomerna neprekidnost zavisi od toga kako merimo rastojaǌe u R2 ? Primetimo da je me-
trika d bila (popularno nazvana) taksi metrika. Da smo birali bilo koju drugu metriku zakǉuqak ne bi morao da
bude isti! Pojasnimo ovo malo. Na primer, da je d bilo Euklidovo rastojaǌe, tada e funkcija ˇ f biti ravnomerno (
neprekidna. Zaista, za bilo koja dva ureena para koja se nalaze u pravougaoniku px, yq P R2 ˇ |xá| ă 2ε , |y ´b| ă 2ε
bi vailo da su na rastojaǌu (Euklidovom) maǌem od 2ε ` 2ε “ ε a odatle e slediti, na osnovu onog xto smo po-
kazali (za taksi metriku), da su rastojaǌa (ovde se rastojaǌa mere kao apsolutna razlika jer f : R2 Ñ R) izmeu
vrednosti funkcije f u tim ureenim parovima maǌa od ε. Jednostavno reqeno, u svaki pravougaonik se moe
upisati krug. Isto tako moemo razmixǉati u obrnutom smeru, tj. da smo ravnimernu neprekidnost pokazali po
Euklidovom rastojaǌu, imali bismo ravnomernu neprekidnost i ukoliko izaberemo taksi metriku. Jednostavno
reqeno, u svaki krug se moe upisati pravougaonik.
Neka su x “ px1 , . . . , xn q, y “ py1 , . . . , yn q P Rn . Tada definixemo sledee metrike (a potom se pokazuje da su za-
ista metrike) koje se najvixe koriste:
g
f n
def
fÿ
d2 px, yq “ e pxi ´ yi q2 , (Euklidova metrika);
i“1
47 Osnovni trigonometrijski identitet je formula sin2 x ` cos2 x “ 1 koja vai za svako x P R2 . Ovo je u stvari obiqna primena Pitagorine teoreme.
Zaxto?
48 Neprekidnost funkcija g i h sledi iz neprekidnosti funkcije f i funkcija px, yq ÞÑ sinpx ` yq, px, yq ÞÑ cospx ` yq, jer je proizvod neprekidnih
funkcija neprekidna funkcija. Naravno, ovde je upotrebǉeno i to da je kompozicija neprekidnih funkcija neprekidna funkcija, jer su funkcije px, yq ÞÑ
sinpx ` yq i px, yq ÞÑ cospx ` yq dobijene kompozicijom funkcija sin sa px, yq ÞÑ x ` y i cos sa px, yq ÞÑ x ` y , redom. Ostaje samo da se objasni zaxto je
funkcija px, yq ÞÑ x ` y neprekidna. Ovo je sadraj Zadatka 162, pod (a). Za ispit nije potrebno dokazivati da je funkcija px, yq ÞÑ x ` y neprekidna
na R2 .
60
def
d8 px, yq “ max |xi ´ yi |, (Maksimum metrika);
iPt1,...,nu
n
ÿ
def
d1 px, yq “ |xi ´ yi |, (Taksi metrika);
i“1
Ukoliko pokaimo (ravnomernu) neprekidnost po nekoj od ovih metrika imaemo i po ostalim i to sledi na osnovu
ve izloenih geometrijskih razmatraǌa.
Postoje metrike (uopxteno, na proizvoǉnim metriqkim prostorima ali mi emo raditi najvixe sa prostorom
Rn ) tako da su sve funkcije iz f : Rn Ñ R ravnomerno neprekidne. Primer jedne takve metrike je diskretna
metrika49 koja je definisana sa dpx, yq “ 0 ako je x “ y i dpx, yq “ 1 ako je x ‰ y. Zaista, za proizvoǉno ε ą 0
dovoǉno je odabrati δ “ 12 jer iz dpx, yq ă 12 sledi da je x “ y pa je samim tim i f pxq “ f pyq, odakle imamo da je
|f pxq ´ f pyq| “ 0 ă ε.
152. Neka je f : pX, dq Ñ R pri qemu je d diskretna metrika. Dokazati da je f ravnomerno neprekidna na X.
Rexeǌe. Neka je ε ą 0 proizvoǉno. Odaberimo δ “ 12 . Tada uslov dpx, yq ă 12 “ δ nije ispuǌen kad god je x ‰ y pa
vai implikacija (iz netaqnog sledi bilo xta je taqno). A ako je x “ y tada je na levoj strani 0 “ dpx, yq ă 12 “ δ
a vai i desna strana 0 “ |f pxq ´ f pyq| “ 0 ă ε. Dakle, f je ravnomerno neprekdina na X u odnosu na d.
153. Ispitati ravnomernu neprekidnost sledeih funkcija na ǌihovim prirodnim50 domenima:
(a) (b)
π x
f px, yq “ sin ; f px, yq “ arcsin .
1 ´ x2 ´ y 2 y
Da li je funkcija f iz dela pod (a) ovog zadatka ravnomerno neprekidna na skupu

" *
ˇ 1
px, yq P R2 ˇ x2 ` y 2 ď ?
ˇ
2019
154. Pokazati da skup taqaka prekida funkcije f : R2 Ñ R, koja je definisana sa

#
x sin y1 , ako je y ‰ 0,
f px, yq “
0, ako je y “ 0,
nije zatvoren.
Rexeǌe. Najpre, po definiciji funkcije f zakǉuqujemo da je ona neprekidna
ˇ ˇ na skupu R2 ztpx, 0q | x P Ru (zaxto?).
1ˇ
Ispitajmo xta se dexava na x-osi. Najpre, uoqimo da je |f px, yq| “ ˇx sin y ˇ ď |x| za svako px, yq van x-ose. Kako je
ˇ
vrednost funkcije f na x-osi jednaka 0 imamo da je lim f px, yq “ f p0, 0q, odakle sledi da je f neprekidna u taqki
px,yqÑp0,0q
px, yq “ p0, 0q (zaxto?). Ispitajmo xta se dexava u ostalim taqkama x-ose. Neka je px0 , 0q!´
proizvoǉno odabrano,
¯) pri
n 2
qemu je x0 ‰ 0. Pokaimo da je funkcija f u ovoj taqki prekidna. Uoqimo niz taqaka x ,
n`1 0 πp1`4nq . Ovaj
nPN
niz konvergira ka taqki px0 , 0q ali je
¨ ˛ ¨ ˛
˚ n 2 ‹ ˚ n ´π ¯‹
‹ def
lim f ˚ x0 , ‹ “ lim ˚ x sin 2nπ ‹ “ x0 ‰ f px0 , 0q .
˚
0 `
nÑ`8 ˝ n ` 1 πp1 ` 4nq ‚ nÑ`8 ˝ n ` 1 loooooooomoooooooon
2 ‚ looomooon
loooomoooon
π def
‰0 “ sin 2 “1 “0
Dakle, u svim taqkama px0 , 0q, x0 ‰ 0 funkcija f ima prekid (nije neprekidna a definisana je u toj taqki). Dakle,
skup taqaka je kojima funkcija f ima prekid je cela x-osa bez koordinatnog poqetka. Ovaj skup nije zatvoren
(zaxto?).
49 Neka qitalac proveri da je ovime zaista definisana metrika.

2
50 Funkcija je zadata ukoliko je poznat ǌen domen, kodomen i pravilo f . Na primer, funkcije f pxq “ xx , x P Rzt0u i gpxq “ x, x P R nisu jednake
funkcije jer su im razliqiti domeni iako je pravilo po kome slikaju isto (kodomen obe funkcije je skup R). Pod prirodnim domenom funkcije smatraemo
najvei (u smislu podskupa) skup na kome je uvek definisan izraz kojim je zadato pravilo po kome preslikavamo.
61
Definicija 3. Funkcija f px, yq je neprekidna po x na R, ako je neprekidna na R za svaku fiksiranu vrednost y P R
po promenǉivoj x, posmatrana kao funkcija jedne promenǉive. Analogno se definixe neprekidnost po y.
155. Pokazati da je funkcija f : R2 Ñ R, definisana sa

#
2xy
2 2, ako je x2 ` y 2 ‰ 0,
f px, yq “ x `y
0, ako je x2 ` y 2 “ 0,
neprekidna i po x i po y ali da nije neprekidna po px, yq.
156. Neka je neprekidna funkcija f : R2 Ñ R takva da za svako px, yq P R2 vai jednakost f px, yq “ f px2 , y 4 q. Dokazati
da je funkcija f konstantna na R2 .
Rexeǌe. Najpre, moemo umaǌiti nax posao i posmatrati funkciju f samo na skupu (tj. u prvom kvadrantu)
r0, `8q ˆ r0, `8q jer za svako px, yq P R2 vai 51
´` 1f˘px,`yq1 ˘“¯f p´x,ýq1 “ 1f¯px, ýq “ f p´x, ýq. Neka je pa, bq P r0, `8q ˆ
2 4
r0, `8q proizvoǉno. Imamo da je f pa, bq “ f a 2 , b 4 “ f a 2 , b 4 . Ukoliko ponovimo ovaj korak dobijamo da
´ 1 1¯ ´ 1 1
¯ ´ 1 1
¯
je f a 2 , b 4 “ f a 22 , b 42 . Nakon n koraka imamo da je f pa, bq “ f a 2n , b 4n , tj. za svako n P N vai f pa, bq “
´ 1 1
¯
f a 2n , b 4n . Prelaskom na graniqnu vrednost kada n Ñ `8 u posledǌoj jednakosti i koristei neprekidnost
funkcije f kao i poznatu52 graniqnu vrednost, dobijamo da je
´ 1 ¯ ˆ ´ 1 ¯˙
1 1
f pa, bq “ lim f a , b 2n 4n
“f lim a , b 2n 4n
“ flooomooon
pp1, 1qq . (61)
nÑ`8 nÑ`8
Konstanta
Ovde koristimo neprekidnost funkcije f
Kako je pa, bq P r0, `8q ˆ r0, `8q proizvoǉno odabrano i kako vai (61) imamo da je f ko-nstantna na r0, `8q ˆ r0, `8q,
pa zbog naxeg zapaaǌa sa poqetka rexeǌa zakǉuqujemo da je f konstanta i na R2 , tj. za svako pa, bq P R2 vai
f pa, bq “ f p1, 1q.
3.4 Razni zadaci
157. Neka je funkcija f : R2 Ñ R takva da za svaki kvadrat ˝ABCD iz R2 vai
f pAq ` f pBq ` f pCq ` f pDq “ 0.
Dokazati da je funkcija f neprekidna na R2 .

Rexeǌe. Pokuxajmo da odredimo koje sve vrednosti moe uzeti funkcija f . Neka je Spx, yq P R2 proizvoǉna taqka
u ravni. Imajui u glavi uslov zadatka formirajmo proizvoǉan kvadrat ˝ABCD tako da je taqka px, yq ǌegov
centar. Sa M, N, P i Q oznaqimo projekcije taqke S na stranice AB, BC, CD i DA redom. Na osnovu sulova
zadatka imamo
f pAq ` f pM q ` f pSq ` f pQq “ 0, (62)
f pM q ` f pBq ` f pN q ` f pSq “ 0, (63)
f pN q ` f pCq ` f pP q ` f pSq “ 0, (64)
f pP q ` f pDq ` f pQq ` f pSq “ 0. (65)
Ukoliko saberemo jednakosti (62), (63), (64) i (66) i iskoristimo qiǌenicu da su qetvo-rouglovi AM SQ, M BN S,
N CP S i P DQS kvadrati, dobijamo
4f pSq “ 0 ùñ f pSq “ 0. (66)
Dakle, iz (66) zakǉuqujemo da je za svako px, yq P R2 vrednost funkcije f jednaka 0 jer je taqka Spx, yq bila proizvoǉno
odabrana. Odavde zakǉuqujemo da je f neprekidna na R2 jer je svaka konstantna funkcija neprekidna.
51 Ovo je u stvari svojstvo parnosti funkcija koje smo imali u jednodimenzionalnom sluqaju. Geometrijski, grafik ovakve funkcije je simetriqan u
odnosu na ravni x “ 0 i y “ 0. ?
52 Iz Matematike 1 je poznata i qesto upotrebǉavana graniqna vrednost lim n x “ 1, koja vai za svako x ą 0. U ovom zadatku imamo graniqnu
nÑ`8
?
2n
vrednost lim x na obe koordinate. Naravno, ova graniqna vrednost je jednaka 1, xto sledi na osnovu tvreǌa koje iz konvergencije niza ka nekoj
nÑ`8
taqki garantuje konvergenciju i svakog ǌegovog podniza ka toj istoj taqki.
62
158. Neka je f : R2 Ñ R neprekidna po obe53 promenǉive. Ukoliko je f monotona po jednoj promenǉivoj, tada je f
neprekidna na R2 . Dokazati.
159. Neka je f : Rn Ñ R neprekidna funkcija za koju postoji M P R tako da je skup

(
x P Rn | f pxq ď M neprazan i ograniqen u Rn .
Dokazati da postoji x0 P Rn tako da je f px0 q “ minn f pxq.

xPR
def
(
Rexeǌe. Neka je S :“ x P Rn | f pxq ď M . Skup S je zatvoren u Rn . Zaista, neka je pak qkPN niz iz S takav da postoji
lim ak “ a P Rn . Pokaimo da a P S. Kako za svako k P N vai ak P S imamo f pak q ď M . Na osnovu neprekidnosti
kÑ`8
funkcije f na Rn i kako je S Ď Rn sledi da je f neprekidna na S. Dobijamo da je
´ ¯
f paq “ f lim ak “ lim f pak q ď M ùñ a P S.
kÑ`8 kÑ`8
looooooooooooooooomooooooooooooooooon
Ovde koristimo neprekidnost funkcije f
Sada iskoristimo uslov zadatka koji kae da je S ograniqen u Rn . Na osnovu toga i zatvorenosti, koristei Zada-
tak 140, imamo da je S kompaktan skup. Opet, na osnovu neprekidnosti funkcije f na kompaktu S po Vajerxtrasovoj
teoremi zakǉuqujemo da f dostie svoju najmaǌu vrednost na S. Dakle, postoji x0 P S tako da je f px0 q “ min f pxq.
xPS
Imamo ` ˘
@ x P Rn zS f pxq ą M ùñ f px0 q “ minn f pxq.
xPR
Zadatak je upravo rexen.
160. Neka je D Ď Rn zatvoren skup i f : Rn Ñ R neprekidna funkcija sa svojstvom da za svaki niz taqaka pxk qkPN
skupa D vai implikacija
lim }xk } “ `8 ùñ lim f pxk q “ `8.
kÑ`8 kÑ`8
Dokazati da postoji x0 P D tako da je f px0 q “ min f pxq.

xPD
Rexeǌe. Ukoliko je skup D ograniqen tada ne postoji ni jedan niz sa svojstvom lim }xn } “ `8 ali to nam nije ni
` kÑ`8 ˘
vano jer je u tom sluqaju skup D kompaktan kao zatvoren i ograniqen Zadatak (140) pa po teoremi Vajerxtrasa
funkcija f dostie najmaǌu vrednost na D jer je neprekidna (dostie i najveu vrednost na D ali to nije sada
vano). Neka je na daǉe skup D neograniqen i x0 P D proizvoǉno. Postoji broj loooooomoooooon
M “ M px0 q ą 0 takav da je za svako
M zavisi od x0
x P D sa svojstvom }x} ą M zadovoǉeno f pxq ą 1 ` f px0 q. Zaista, ukoliko ovo ne bi bilo taqno tada bi za svako k P N
postojala taqka xk P D takva da je }xk } ą M i f pxk q ď 1 ` f px0 q. Ovime
` smo ˘ definisali niz taqaka pxk qkPN skupa
D za koji je lim }xk } “ `8 ali ne vai lim f pxk q “ `8 jer je niz f pxk q kPN ograniqen odozgo brojem 1 ` f px0 q.
kÑ`8 kÑ`8
def
Sada smo se uverili u ovu qiǌenicu te moemo nastaviti daǉe. Neka je S “ D X Kr0n , M s. Ako bi bilo x0 R S tada
bi bilo }x0 } ą M ùñ f px0 q ą 1 ` f px0 q ùñ 0 ą 1, xto je oqigledno kontradikcija. Dakle, mora biti x0 P S. Kako
je f neprekidna a skup S kompaktan kao presek zatvorenih skupova od kojih je jedan ograniqen imamo da f dostie
minimum u D. Oznaqimo f px˚ q “ min f pxq. Odavde specijalno sledi da je f px˚ q ď f px0 q. Pokaimo da je x˚ traena
xPS
taqka. Za svako x P DzS imamo da je }x} ą M te je f pxq ą 1 ` f px0 q ą f px0 q ě f px˚ q. Odavde sledi da je x˚ taqka u
kojoj funkcija dostie najmaǌu vrednost na skupu D.
161. Neka je H ‰ A Ď Rn i d metrika na Rn . Dokazati da je funkcija f : Rn Ñ R koja je definisana sa
f pxq “ dpx, Aq, x P Rn ,
ravnomerno neprekidna na Rn .
162. Dokazati:
(a) Operacija sabiraǌa brojeva ` : R ˆ R Ñ R je ravnomerno neprekidna funkcija na R ˆ R.
(b) Operacija mnoeǌa brojeva ¨ : R ˆ R Ñ R je neprekidna ali nije ravnomerno neprekidna funkcija na R ˆ R.
53 U smislu Definicije 3.
63
Rexeǌe. (a) Neka je ε ą 0 proizvojan broj i f px, yq “ x ` y za px, yq P R2 . Drugaqije reqeno, f je upravo operacija
sabiraǌa ` : R ˆ R Ñ R. Neka su pa, bq, pu, vq P R2 . Koristei nejednakost trougla za brojeve dobijamo
ˇ ˇ ˇ` ˘ ` ˘ˇˇ ˇˇ` ˘ ` ˘ˇˇ ˇˇ ˇ ˇ ˇ
ˇf pa, bq ´ f pu, vqˇ “ ˇ a ` b ´ u ` v ˇ “ ˇ a ´ u ` b ´ v ˇ ď ˇa ´ uˇ ` ˇb ´ v ˇ. (67)
ˇ ˇ ˇ ˇ ˇ ˇ
Odaberemo δ1 “ δ2 “ 2ε . Dakle, ukoliko pa, bq i pu, vq pripadaju otvorenom pravougaoniku qije su stranice paralelne
koordinatnim osama i imaju duine δ1 i δ2 , iz (67) imamo da je
ˇ ˇ ε ε
ˇf pa, bq ´ f pu, vqˇ ă ` “ ε.
ˇ ˇ
2 2
Odavde zakǉuqujemo da je operacija sabiraǌa ravnomerno neprekidna na R ˆ R.
(b) Neka je gpx, yq “ x ¨ y za px, yq P R2 . Drugaqije reqeno, g je upravo operacija mnoeǌa ¨ : R ˆ R Ñ R. Iza-
berimo pa, bq P R ˆ R proizvoǉno. Neka je najpre b ‰ 0. Na osnovu nejednakosti trougla za brojeve i dobro poznatog
trika imamo ˇ ˇ ˇ ˇ ˇ` ˘ ` ˘ˇˇ ˇ ˇˇ ˇ ˇ ˇˇ ˇ
ˇgpx, yq ´ gpa, bqˇ “ ˇxy ´ abˇ “ ˇ xy ´ xb ` xb ´ ab ˇ ď ˇxˇˇy ´ bˇ ` ˇbˇˇx ´ aˇ. (68)
ˇ ˇ ˇ ˇ ˇ
ε ε ε
Posmatrajmo sve x P R koji zadovoǉavaju |x ´ a| ă 2|b| . Odavde dobijamo da je |x| ď |a| ` 2|b| . Neka je M “ |a| ` 2|b| ą0
ε
i posmatrajmo sve y P R koji zadovoǉavaju |y ´ b| ă 2M . Iz (68) imamo
ˇ ˇ ε ε ε ε
ˇgpx, yq ´ gpa, bqˇ ă M ¨ “ ` “ ε.
ˇ ˇ
` |b| ¨
2M 2|b| 2 2
1
Ako je b “ 0 tada je ab “ 0 te ukoliko je |xá| ă ε moemo uzeti da je |y| ă |a|`ε ¨ε. Na osnovu definicije neprekidnosti
zakǉuqujemo da je g neprekidna u proizvoǉnoj taqki pa, bq P R ˆ R. Odavde zakǉuqujemo da je operacija mnoeǌa
neprekidna
` na˘ R ˆ R. Pokaimo da operacija mnoeǌa nije ravnomerno neprekidna na R ˆ R. Definiximo nizove
An “ n ` n1 , n i Bn “ pn, nq za svako n P N. Imamo da je
dˆˆ ˙ ˙2
1 1
dpAn , Bn q “ n` ´ n ` pn ´ nq2 “ Ñ 0, n Ñ 8,
n
looooooooooooooooooooooooooooomooooooooooooooooooooooooooooon n
Ovde je upotrebǉeno Euklidovo rastojaǌe u R2
ˇ ˇ
ali ˇgpAn q ´ gpBn qˇ “ 1 za svako n P N. Ukoliko izaberemo ε0 P p0, 1q, uvek moemo nai taqke An0 i Bn0 za neko
n0 P N koje su na rastojaǌu maǌem od bilo kog pozitivnog broja ali rastojaǌe ǌihovih slika nee biti maǌe od
ε0 . Dakle, operacija mnoeǌa nije ravnomerno neprekidna na R ˆ R.
` ˘
163. Neka je funkcija px, yq ÞÑ f px, yq definisana u nekom pravougaoniku P px0 , y0 q; δ1 , δ2 i neka postoji konaqna
lim f px, yq. Ukoliko za svako y P py0 ´ δ2 , y0 ` δ2 qzty0 u postoji graniqna vrednost lim f px, yq,
graniqna vrednost xÑx
0 xÑx0
yÑy0
dokazati da tada postoji i ponovǉena graniqna vrednost
´ ¯
lim lim f px, yq ,
yÑy0 xÑx0
i da vai jednakost ´ ¯
lim f px, yq “ lim
xÑx
lim f px, yq .
0 yÑy0 xÑx0
yÑy0
64
4 DIFERENCIJALNI RAQUN U Rn
4.1 Diferencijabilnost funkcija f : Rn Ñ R

?
164. Ispitati diferencijabilnost funkcije f px, yq “ 3 xy u taqki p0, 0q.

# 2
x y
f px, yq “ x2 `y 2 , ako je px, yq ‰ p0, 0q,
nije diferencijabilna u p0, 0q ali da ima oba parcijalna izvoda i da je neprekidna u toj taqki.
Rexeǌe. Pokaimo najpre neprekidnost funkcije f u taqki p0, 0q. Potrebno je pokazati da je
x2 y def
lim “ f p0, 0q “ 0.
xÑ0 x2 ` y 2
yÑ0
Bf Bf
Posledǌe pitaǌe je uraeno u Zadatku 143 u delu pod p1q. Odredimo sada parcijalne izvode Bx p0, 0q i By p0, 0q. Ovo
radimo po definiciji.
x2 ¨0
“ x2 `02
“ 0 jer je x ‰ 0 “0
def
hkkikkj hkkikkj
Bf def f px, 0q ´ f p0, 0q
p0, 0q “ lim “ 0,
Bx xÑ0 x
02 ÿ
“ 02 `y 2
“ 0 jer je y ‰ 0 def
hkkikkj “0
hkkikkj
Bf def f p0, yq ´ f p0, 0q
p0, 0q “ lim “ 0.
By yÑ0 x
Pokaimo sada da funkcija f nije diferencijabilna u taqki p0, 0q. Ukoliko bi bila diferencijabilna, na osnovu
definicije diferencijabilnosti, dobijamo
´ ¯
Priraxtaj funkcije f u taqki p0, 0q Diferencijal df 0, 0 ph, kq
hkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkikkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkj hkkkkkkkkkkkkkkkikkkkkkkkkkkkkkkj ´ ¯
floooooooomoooooooon
p0 ` h, 0 ` kq ´ floomoon
p0, 0q “ looL
mo1on ¨h ` looL mo2on ¨k ò }ph, kq} , ph, kq Ñ p0, 0q. (69)
Bf p0,0q Bf p0,0q
h2 k def “0 “0
“ h2 `k2
jer je ph, kq ‰ p0, 0q jer je f p0, 0q “ 0 Bx By
Dakle, posledǌa jednakost se svodi na

´ ¯
h2 k h2 k
2
h k ´ ¯ h2 `k2 2 2
“ o }ph, kq} , ph, kq Ñ p0, 0q ðñ lim “ 0 ðñ lim ? h `k “ 0.
h2 ` k 2 hÑ0 }ph, kq} hÑ0 h2 ` k 2
kÑ0 kÑ0
Posledǌa graniqna vrednost ne postoji, xto se lako pokazuje pa ne moe biti taqna naxa pretpostavka da je
funkcija f diferencijabilna u taqki p0, 0q. Zadatak je upravo rexen.
Napomena 30. Ovaj zadatak je jako bitan. Pokazuje da postoje funkcije koje imaju sve prve parcijalne izvode u
nekoj taqki i da su qak neprekidne u toj taqki ali da odatle namamo zakǉuqak da je funkcija diferencijabilna u
toj taqki. Dovoǉan uslov diferencijabilnosti u taqki daje teorema koja kae da je funkcija diferencijabilna
u nekoj taqki ako ima definisane sve prve parcijalne u nekoj okolini posmatrane taqke koji su u toj taqki ne-
prekdini. Napomenimo samo da smo u ovom zadatku koristili i teoremu koja tvrdi da ukoliko je neka funkcija
diferencijabilna u nekoj taqki da su tada brojevi L1 i L2 iz izraza (69) upravo jednaki parcijalnim izvodima u
taqki gde se pretpostavǉa diferencijabilnost. Zadatak 166 pokazuje jako bitnu stvar, da ne smemo izostaviti iz
pomenute teoreme pretpostavku o definisanosti prvih parcijalnih izvoda u nekoj okolini posmatrane taqke.
166. Neka je funkcija f : R2 Ñ R definisana sa

#
1, ako je x ¨ y ‰ 0
f px, yq “
0, ako je x ¨ y “ 0.
Ispitati neprekidnost i diferencijabilnost ove funkcije.
65
ˇ (
Rexeǌe. Funkcija f je diferencijabilna u svim taqkama R2 z px, yq ˇ x “ 0 _ y “ 0 jer je taj skup otvoren a
funkcija f konstantna na ǌemu. Samim tim je funkcija f na ovom skupu neprekidna. Ostaje pitaǌe xta se dexava
u taqkama koordinatnih osa. Neka je x P R proizvoǉno. Imamo da je
hk“
kike1kj “0
hkkikkj “0
` ˘ hkkkkkikkkkkj
Bf def f px, 0q ` t p1, 0q ´ f px, 0q f px ` t, 0q
px, 0q “ lim “ lim “ 0,
Bx tÑ0 t tÑ0 t
“0
hkkikkj “ 1 jer je x, t ‰ 0 Nehkkpostoji
` ˘ hkkikkj ikkj
Bf def f px, 0q ` tp0, 1q ´ f px, 0q f px, tq 1
x ‰ 0 ùñ px, 0q “ lim “ lim “ lim .
By tÑ0 t tÑ0 t tÑ0 t
Bf Bf
Analogno, za proizvoǉno y P R dobijamo da je By p0, yq “ 0 i da za y ‰ 0 parcijalni izvod Bx p0, yq ne postoji.
Bf Bf Bf
Ispitajmo da li su parcijalni izvodi i neprekidni u p0, 0q. Parcijalni izvod
Bx Bx je definisan u svim taqkama
Bx
ravni R2 osim u taqkama koje su na y-osi, ne raqunajui y “ 0. U tim taqkama ima vrednost 0, te trivijalno sledi
neprekidnost u p0, 0q. Analogno se pokazuje neprekidnost parcijalnog izvoda Bf By u p0, 0q. Pokaimo sada da funkcija
f nije diferencijabilna u p0, 0q. Ukoliko bi bila diferencijabilna, tada bi f bila neprekidna u p0, 0q. Kako je
lim f px, xq “ 1 i lim f px, 0q “ 0 sledi da ne postoji graniqna vrednost lim f px, yq, xto je kontradikcija sa tim
xÑ0 xÑ0 px,yqÑp0,0q
da je f neprekidna u p0, 0q.
167. Da li postoji funkcija z : R2 Ñ R takva da je za svako px, yq P R2 zadovoǉeno
Bz Bz
px, yq “ y i px, yq “ 2x ?
Bx By
Rexeǌe. Na osnovu uslova zadatka imamo
B2 z
˙ˆ
Bz def B Bz
px, yq “ y ùñ px, yq “ px, yq “ 1, @px, yq P R2 , (70)
Bx ByBx By Bx
B2 z
ˆ ˙
Bz def B Bz
px, yq “ 2x ùñ px, yq “ px, yq “ 2, @px, yq P R2 , (71)
By BxBy Bx By
2 2
B z B z
odnosno da su parcijalni izvodi BxBy i ByBx konstantni na R2 , te su i neprekdini na R2 . Dobro je poznato da iz
neprekidnosti mexovitih parcijalnih izvoda sledi ǌihova jednakost. Ova teorema54 daje kontradikciju jer ova
B2 z B2 z
dva mexovita parcijalna izvoda ne mogu biti jednaka jer je BxBy px, yq “ 2 i ByBx px, yq “ 1 za svako px, yq P R2 , na
osnovu (70) i (71).
168. Odrediti mexovite parcijalne izvode drugog reda (ako postoje) funkcije f : R2 Ñ R koja je definisana sa
#
x2 arctg xy ´ y 2 arctg xy , ako je x ‰ 0 i y ‰ 0,
f px, yq “
0, ako je x “ 0 ili y “ 0.
169. Neka je f pxq “ }x}, x P Rn i a P Rn zt0u. Da li postoji fa1 p0q ?

Rexeǌe. Ukoliko bi postojao fa1 p0q tada bi bilo
def f p0 ` taq ´ f p0q }ta} |t|}a} |t|

fa1 p0q “ lim “ lim “ lim “ }a} lim .
tÑ0 t tÑ0 t tÑ0 t
loooooooooooomoooooooooooon tÑ0 t
Homogenost norme
Posledǌa graniqna vrednost ne postoji. Dakle, ne postoji fa1 p0q.
170. Odrediti izvod funkcije f px, yq “ x2 ` y 2 , px, yq P R2 u taqki p2, 1q u pravcu vektora Ñ
Ý
a “ p1, 1q.
54 Pretpostavke teoreme su definisanost mexovitih parcijalnih izvoda u nekoj okolini posmatrane taqke i ǌihova neprekidnost u toj taqki. U ovom
zadatku su pretpostavke ove teoreme ispuǌene za svaku taqku iz R2 , te imamo jednakost mexovitih parcijalnih izvoda na celom R2 .
66
Rexeǌe. Ovaj zadatak moemo rexiti na dva naqina. Prvi naqin je na osnovu definicije parcijalnog izvoda po
nekom pravcu. Postupajui na ovaj naqin imamo
Ñ
Ý
akj 2 2 2
hk“
kik “ 2t ` 6t ` 5
hkkkkkkkikkkkkkkj “ 2hkkikkj
`1 “5
` ˘
1 def f p2, 1q ` t p1, 1q ´ f p2, 1q f p2 ` t, 1 ` tq ´ f p2, 1q 2t2 ` 6t
fÑ
Ýa p2, 1q “ lim “ lim “ lim “ 6.
tÑ0 t tÑ0 t tÑ0 t
Postupimo sada na drugi naqin, tako xto emo koristiti teoremu koja kae da ukoliko je funkcija diferenci-
jabilna u nekoj taqki da je tada izvod te funkcije po pravcu jednak skalarnom proizvodu gradijenta i vektora
pravca u posmatranoj taqki. Jezikom matematike, imamo
ˆ ˙
1 Bf Bf ´ ˇ ˇ ¯
fÑ 1q 1q, 1q 1q 2x , 2y ¨ p1, 1q “ 4 ¨ 1 ` 2 ¨ 1 “ 6.
ˇ ˇ
Ýa p2, “ p2, p2, ¨ p1, “ ˇ ˇ
Bx By lo
o moo n px,yq“p2,1q loooooomoooooon
loooooomoooooon px,yq“p2,1q
loooooooooooomoooooooooooon Ñ
Ý “ a
“ ∇f p2, 1q “2¨2“4 “2¨1“2

# 3 2
x ´xy
x2 `y 2 , ako je px, yq ‰ p0, 0q,
f px, yq “
nije diferencijabilna u p0, 0q ali da ima izvod u pravcu ma kog vektora u toj taqki. Po kom pravcu se funkcija f
najbre meǌa, posmatrano iz taqke p0, 0q ?

#
x2 ý 2
xy ¨ x2 `y 2 , ako je px, yq ‰ p0, 0q,
f px, yq “
0, ako je px, yq “ p0, 0q.
Dokazati nejednakost
B2 f B2 f
p0, 0q ‰ p0, 0q.
BxBy ByBx
Za koju klasu funkcija moemo tvrditi da ima jednake mexovite izvode?

#
xy, ako je |y| ď |x|,
f px, yq “
´xy, ako je |y| ą |x|.
Dokazati nejednakost
B2 f B2 f
p0, 0q ‰ p0, 0q.
BxBy ByBx
Rexeǌe. Funkcija f je diferencijabilna na skupu R2 osim moda u taqkama pravih y “ x i y “ ´x, gde treba
B2 f B2 f
proveriti kakvo je staǌe. Za svako px, yq P R2 sa svojstvom |y| ă |x| vai BxBy px, yq “ 1 i ByBx px, yq “ 1. Takoe, za
2 2
B f B f B2 f
svako px, yq P R2 sa svojstvom |y| ą |x| vai BxBy px, yq “ ´1 i ByBx px, yq “ ´1. Izraqunajmo BxBy p0, 0q, ukoliko postoji.
Imamo
Bf Bf
B2 f def By px, 0q ´ By p0, 0q
p0, 0q “ lim . (72)
BxBy xÑ0 x
Bf Bf Bf
Potrebno je izraqunati, ukoliko postoje, vrednosti By px, 0q i By p0, 0q, gde je x ‰ 0 jer se izraz By px, 0q nalazi u
graniqnoj vrednosti (72) u kojoj x Ñ 0. Imamo
“0
hkkikkj
Bf def f px, yq ´ f px, 0q f px, yq
px, 0q “ lim “ lim . (73)
By yÑ0 y yÑ0 y
Bf
Kako je x ‰ 0 fiksirano a y Ñ 0 u graniqnoj vrednosti (73), imamo da je f px, yq “ xy te se (73) svodi na By px, 0q “ x.
Daǉe, imamo
“0
hkkikkj “0
hkkikkj
Bf def f p0, yq ´ f p0, 0q
p0, 0q “ lim “ 0. (74)
By yÑ0 y
67
2
B f B2 f
Sada, na osnovu (73) i (74), zamenom u (72) dobijamo da je BxBy p0, 0q “ 1. Izraqunajmo ByBx p0, 0q, ukoliko postoji.
Imamo
Bf
B2 f def p0, yq ´ Bf
Bx p0, 0q
p0, 0q “ lim Bx . (75)
ByBx yÑ0 y
Bf Bf Bf
Potrebno je izraqunati, ukoliko postoje, vrednosti Bx p0, yq i Bx p0, 0q, gde je y ‰ 0 jer se izraz Bx p0, yq nalazi u
graniqnoj vrednosti (75) u kojoj y Ñ 0. Imamo
“0
hkkikkj
Bf def f px, yq ´ f p0, yq f px, yq
p0, yq “ lim “ lim . (76)
Bx xÑ0 x xÑ0 y
Bf
Kako je y ‰ 0 fiksirano a x Ñ 0 u graniqnoj vrednosti (76), imamo da je f px, yq “ ´xy te se (76) svodi na Bx p0, yq “ ý.
Daǉe, imamo
“0
hkkikkj “0
hkkikkj
Bf def f px, 0q ´ f p0, 0q
p0, 0q “ lim “ 0. (77)
Bx xÑ0 x
B2 f
Sada, na osnovu (76) i (77), zamenom u (75) dobijamo da je ByBx p0, 0q “ ´1. Dakle, pokazali smo da je
B2 f B2 f
1“ p0, 0q ‰ p0, 0q “ ´1.
BxBy ByBx
Napomena 31. Objasnimo koji uslovi teoreme koja daje dovoǉne uslove o jednakosti mexovitih parcijalnih izvoda
nisu zadovoǉeni, xto je prouzrokovalo ǌihovu nejednakost. Taqka u kojoj smo razmatrali vrednosti mexovitih
parcijalinih izvoda je p0, 0q. Na osnovu tereme, za jednakost mexovitih izvoda je dovoǉno da funkcija f ima
mexovite izvode u nekoj okolini taqke p0, 0q i da su u p0, 0q neprekidni. Ispitajmo prvo gde su definisani mexoviti
parcijalni izvodi funkcije f . U rexeǌu prethodnog zadatka smo to uradili, osim u taqkama pravih y “ x i y “ ´x.
Proverimo xta se dexava u taqkama ovih pravih. Neka je a ą 0 i posmatramo taqku pa, aq. Ispitajmo da li postoji
B2 f
parcijalni izvod BxBy pa, aq. Dobijamo
Bf Bf
B2 f def By pa ` x, aq ´ By pa, aq
pa, aq “ lim .
BxBy xÑ0 x
Ispitajmo da li postoje parcijalni izvodi iz brojioca posledǌeg razlomka. Ukoliko jedan od ova dva ne postoji,
B2 f
mexoviti izvod BxBy pa, aq nee postojati. Zaista, imamo
a ¨ a “ a2
“ hkkikkj
Bf def f pa, a ` yq ´ f pa, aq f pa, a ` yq ´ a2

pa, aq “ lim “ lim .
By yÑ0 y yÑ0 y
Posledǌa graniqna vrednost ne postoji jer ne postoji ǌena desna graniqna vrednost. Sliqno se mogu ispitati i
B2 f B2 f
ostali sluqajevi, odnosno taqke pá, aq, pá, áq i pa, áq. Dakle, mexoviti parcijalni izvodi BxBy px, yq i ByBx px, yq
(
postoje (definisani su) u svim taqkama skupa R2 z px, xq | x ‰ 0 . To znaqi da ne moemo nai nijednu okolinu taqke
2 2
B f B f
p0, 0q tako da su u toj okolini definisani parcijalni izvodi BxBy px, yq i ByBx px, yq. To je prva pretpostavka teoreme
koja daje dovoǉne uslove za jednakost mexovitih parcijalnih izvoda. Drugi uslov te teoreme je neprekidnost
parcijalnih izvoda u posmatranoj taqki, u naxem sluqaju u taqki p0, 0q. Oqigledno je da su ovi parcijalni izvodi
prekidni u p0, 0q. Dakle, nijedan od uslova teoreme o dovoǉnim uslovima za jednakost mexovitih parcijalnih
izvoda nisu zadovoǉeni.
174. Dokazati da za funkciju ˇ ˇ

upx, yq “ |x| ` |y| ´ ˇ|x| ´ |y|ˇ, px, yq P R2
postoje oba parcijalna izvoda u1x p0, 0q i u1y p0, 0q ali da funkcija u nije diferencijabilna u toj taqki.
Rexeǌe. Po definiciji raqunamo
“0
hkkikkj “0
hkkikkj “0
hkkikkj “0
hkkikkj
def upx, 0q ´ up0, 0q def up0, yq ´ up0, 0q
u1x p0, 0q “ lim “0 i u1y p0, 0q “ lim “ 0.
xÑ0 x yÑ0 y
Ukoliko bi funkcija u bula diferencijabilna u p0, 0q, na osnovu definicije diferencijabilnosti funkcija, dobi-
jamo á ¯
1 1 2 ` k2 ,
uph, kq ´ up0, 0q
looooooooomooooooooon “ ux p0, 0q
looomooon ¨h ` uy p0, 0q
looomooon ¨k ` o h ph, kq Ñ p0, 0q. (78)
Priraxtaj funkcije u u p0, 0q “0 “0
68
Jednakost (78) je na osnovu definicije simbola malo o ekvivalentna sa
uph, kq ´ up0, 0q uph, hq ´ up0, 0q 2|h|
lim ? “ 0 ùñ lim ? “ 0 ðñ lim ? “ 0.
ph,kqÑp0,0q 2
h `k 2 hÑ0 2
h `h 2 hÑ0 2|h|
Posledǌe oqigledno nije taqno, te je naxa pretpostavka o diferencijabilnosti funkcije u u taqki p0, 0q pogrexna.
Dakle, funkcija u nije diferencijabilna u taqki p0, 0q.
175. Dokazati da je funkcija f : R2 Ñ R koja je definisana sa

#
1
px2 ` y 2 q sin x2 `y 2, ako je px, yq ‰ p0, 0q,
f px, yq “
diferencijabilna u R2 i da su parcijalni izvodi prvog reda funkcije f prekidne funkcije u p0, 0q.
176. Ispitati diferencijabilnost funkcije f : R ˆ R Ñ R, koja je definisana sa

#
´ 1
e x2 `y2 , ako je px, yq ‰ p0, 0q,
f px, yq “
0, ako je px, yq “ p0, 0q.
177. (Mart 2021) Neka funkcija f : R2 Ñ R zadovoǉava nejednakost
|f px, yq| ď x2 ` y 2 za svako px, yq P R2 .
Dokazati da je funkcija f diferencijabilna u taqki p0, 0q.

Rexeǌe. Na osnovu uslova zadatka imamo da je
|f p0, 0q| ď 02 ` 02 “ 0 ùñ f p0, 0q “ 0.
Funkcija f je diferencijabilna u p0, 0q ako i samo ako je

Priraxtaj funkcije f u p0, 0q Linearni deo priraxtaja funkcije f u p0, 0q
hkkkkkkkkkikkkkkkkkkj hkkkkkkkkkkkkkikkkkkkkkkkkkkj ´ ¯
f ph, kq ´ loomoon
f p0, 0q “ looL1on ¨h ` looL
mo mo2on ¨k ò }ph, kq} , ph, kq Ñ p0, 0q.
“0 Bf p0,0q Bf p0,0q
“ Bx “ By
Posledǌi red je ekvivalentan sa ` ˘

f ph, kq ´ L1 ¨ h ` L2 ¨ k
lim ? “ 0. (79)
hÑ0
kÑ0
h2 ` k 2
Pokazaemo da je L1 “ 0 “ L2 te e odatle lako slediti taqnost graniqne vrednosti (79). Zaista, imamo da je
“0
hkkikkj
?
Bf p0, 0q def f px, 0q ´ f p0, 0q f px, 0q hkkikkj
L1 “ “ lim “ lim “ 0.
Bx xÑ0 x xÑ0 x
Da bi obrazloili posledǌu jednakost primenimo nejednakost iz uslova zadatka. Za svako x ‰ 0 dobijamo
ˇ ˇ ˇ ˇ ˇ ˇ
ˇ f px, 0q ˇ ˇ f px, 0q ˇ |f px, 0q| |x2 ` 02 | |x|2 ˇ f px, 0q ˇ
0 ď ˇˇ ´ 0ˇˇ “ ˇˇ ˇ“ ď “ “ |x| ùñ lim ˇ ´ 0ˇ ď lim |x| “ 0.
x x ˇ |x| |x| |x| xÑ0 ˇ x ˇ xÑ0
f px, 0q
Odavde je lim “ 0 ùñ L1 “ 0. Analogno se pokazuje da je i L2 “ 0. Graniqna vrednost (79) se svodi na
xÑ0 x
f ph, kq
lim ? “0
hÑ0
kÑ0
h2 ` k 2
Posledeǌe je taqno jer je

ˇ ˇ
ˇ f ph, kq ˇ |f px, yq| x2 ` y 2 a
ˇ? ˇ“ a
ˇ h2 ` k 2 ˇ ď a “ x2 ` y 2 za svako px, yq P R2 ztp0, 0qu,
x2 ` y 2 x2 ` y 2
hkk“ikδkj
ˇ ˇ
vai ˇ ?fhph,kq
2
(
te ukoliko je ε ą 0 proizvoǉno, za svako px, yq koje pripada krugu px, yq : x2 ` y 2 ă ε 2 `k 2 ´ 0ˇ ă ε.
ˇ ˇ
Dakle, f je diferencijabilna u p0, 0q.
69
178. Neka je data funkcija f : Rn Ñ R sa sledeim osobinama:
(1) f je diferencijabilna na Rn zt0u.
(2) f je neprekidna u p0, . . . , 0q.

Bf
(3) Vai jednakost lim paq “ 0 za svako i P t1, . . . , nu.
aÑp0,...,0q Bxi
Dokazati da je f diferencijabilna u p0, . . . , 0q.
179. Transformisati izraz

ˆ ˙2 ˆ ˙2
Bz Bz
`
Bx By
uvoeǌem polarnih koordinata.
Rexeǌe. Neka je x “ xpr, φq “ r cos φ i y “ ypr, φq “ r sin φ gde je r ą 0 i φ P r0, 2πq. Na osnovu pravila za diferenci-
raǌe sloene funkcije imamo
Bz Bz Bx Bz By Bz Bz
“ ` “ ¨ cos φ ` ¨ sin φ, (80)
Br Bx Br By Br Bx By
Bz Bz Bx Bz By Bz Bz
“ ` “ ´r ¨ ¨ sin φ ` r ¨ ¨ cos φ. (81)
Bφ Bx Bφ By Bφ Bx By
Bz Bz
Jednakosti (80) i (81) moemo posmatrati kao linearan sistem od dve jednaqine, gde su nepoznate Bx i By . Deter-
minanta ovog sistema je ˇ ˇ
ˇ cos φ sin φ ˇˇ
∆“ˇˇ “ r cos2 φ ` r sin2 φ “ r ą 0.
´r sin φ r cos φ ˇ
Na osnovu Kramerove teoreme ovaj sistem ima jedinstveno rexeǌe koje je dato sa
ˇ Bz ˇ
ˇ
Br
ˇ Bz sin φ ˇˇ
Bz Bz
Bz ˇ
Bφ r cos φ ˇ Br ¨ r cos φ ´ Bφ ¨ sin φ
“ “ , (82)
Bx r r
ˇ Bz ˇ
ˇ
ˇ cos φ
ˇ Br ˇ
ˇ ´r sin φ Bz ˇ Bz Bz
Bz Bφ Bφ ¨ cos φ ` Br ¨ r sin φ
“ “ . (83)
By r r
Zameǌujui jednakosti (82) i (83) u polazni izraz, nakon kraeg raquna, dobijamo
ˆ ˙2 ˆ ˙2 ˆ ˙2 ˆ ˙2
Bz Bz Bz 1 Bz
` “ ¨¨¨ “ ` 2 .
r
looomooon
Bx By Br Bφ
krai raqun
4.2 Diferencijal i geometrija
180. Odrediti jednaqine tangentne ravni i normale povrxi hiperboliqkog paraboloida z “ x2 ý 2 u taqki p2, 1, 3q.
Rexeǌe. Vektor normale n tangentne ravni t u taqki p2, 1, 3q je
ˆ ˙ ´ ˇ
Bf Bf ˇ ¯
n“ p2, 1q, p2, 1q, ´1 “ 2xˇ , ´2y, ´1ˇ
ˇ ˇ
“ p4, ´2, ´1q.
Bx Bx x“2 y“1
Kako tangentna ravan prolazi kroz taqku p2, 1, 3q dobijamo da je jednaqina traene ravni t data sa
ptq : 4 ¨ px ´ 2q ` p´2q ¨ py ´ 1q ` p´1q ¨ pz ´ 3q “ 0 ðñ 4x ´ 2y ´ z ´ 3 “ 0.
a
181. Da li povrx z “ x2 ` y 2 ima tangentnu ravan u taqki p0, 0q ?
70
Rexeǌe. Povrx data jednaqinom je konus, sa temenom u taqki p0, 0, 0q, qija je osa z-osa a jedna izvodnica je prava
koja prolazi kroz p0, 0, 0q i sa ravni xOy gradi ugao od 45˝ . U taqki p0, 0q funkcija z “ zpx, yq nema parcijalne
izvode te nije diferencijabilna. Zaista, imamo da je
? ?
Bf def zpx, 0q ´ zp0, 0q x2 ` 02 ´ 02 ` 02 |x|
p0, 0q “ lim “ lim “ lim .
Bx xÑ0 x xÑ0 x xÑ0 x
Posledǌa graniqna vrednost ne postoji jer su razliqite leva i desna graniqna vrednost. Analogno se pokazuje
da ne postoji Bf
By p0, 0q. Ova qiǌenica nije garancija da ne postoji tangentna ravan u posmatranoj taqki. Dokaimo
po definiciji da ne postoji tangentna ravan u taqki p0, 0q. Pretpostavimo da tangenta ravan postoji. Ukoliko
posmatramo taqku M koja tei taqki p0, 0, 0q po izvodnici koja je normalna na tangentnu ravan, tada je ugao izmeu
ÝÝÑ
tangentne ravni i vektora OM konstantan, pa ne tei nuli.
Napomena 32. Jednaqina x2 ` y 2 “ 1 predstavǉa krunicu sa centrom u p0, 0q i polupreqnika 1. U taqki p1, 0q
postoji tangenta koja je data jednaqinom x “ 1 ali kriva koju predstavǉa krunica nije diferencijabilna u p1, 0q
(posmatramo samo gorǌu polukrunicu, na primer). Lako moemo konstruisati i primer za povrx, posmatrajui
sferu.
182. Odrediti jednaqine tangentne ravni povrxi x2 ` 2y 2 ` z 2 “ 1 koja je paralelna sa ravni x ´ y ` 2z “ 0.

Rexeǌe. Neka je F px, y, zq “ x2 ` 2y 2 ` z 2 ´ 1, px, y, zq P R3 . Dakle, povrx iz zadatka je implicitno zadata jednaqnom
F px, y, zq “ 0. Neka je pa, b, cq taqka dodira tangentne ravni t i povrxi F px, y, zq “ 0. Vektor normale na povrx u
taqki pa, b, cq je odreen kao
ˆ ˙ ˆ ˇ ˇ ˙
BF BF BF ˇ
n“ pa, b, cq, pa, b, cq, pa, b, cq “ 2xˇ , 2 ¨ 2y ˇ , 2z ˇ “ p2a, 4b, 2cq “ 2pa, 2b, cq.
ˇ ˇ ˇ
Bx By Bz x“a y“b z“c
Dakle, jednaqina tangentne ravni na povrx F px, y, zq “ 0 u taqki pa, b, cq je data sa
ptq : 2apx ´ aq ` 4bpy ´ bq ` 2cpz ´ cq “ 0 ðñ ax ` 2by ` cz ´ a2 ´ 2b2 ´ c2 “ 0.
Kako je tangentna ravan t paralelna sa ravni x ´ y ` 2z “ 0 tada vektori normale ove dve ravni moraju biti
kolinearni (linearno zavisni). Jezikom algebre reqeno, mora vaiti
ˆ ˙
a 2b c k
“ “ “ k ùñ pa, b, cq “ k, ´ , 2k za neko k P R.
1 ´1 2 2
Kako taqka pa, b, cq pripada povrxi F px, y, zq “ 0 mora vaiti F pa, b, cq “ 0 odnosno
ˆ ˙ ˆ ˙2 c c
k 2 k 2 2 2
F k, ´ , 2k “ 0 ðñ k ` 2 ´ ` p2kq “ 0 ðñ k “ _ k“´ .
2 2 11 11
Odavde dobijamo
˜c c c ¸ ˜ c c c ¸
2 1 2 2 2 1 2 2
pa, b, cq “ ,´ ,2 ¨ _ pa, b, cq “ ´ , , ´2 ¨ .
11 2 11 11 11 2 11 11
Kako znamo taqku kroz koju prolazi tangentna ravan t i ǌen vektor normale lako formiramo ǌenu jednaqinu. Zbog
toga xto imamo dve taqke dodira imamo i dva rexeǌa naxeg zadatka, odnosno dve jednaqine
c c
2 2
x ´ y ` 2z ` “ 0 _ x ´ y ` 2z ´ “ 0.
11 11
183. Dokazati da tangentna ravan povrxi xyz “ 1, u svakoj taqki te povrxi obrazuje sa koordinatnim ravnima
tetraedar konstantne zapremine.
Rexeǌe. Neka je pa, b, cq proizvoǉna taqka sa date povrxi. Na osnovu definicije povrxi imamo da je abc “ 1.
Takoe, mora biti a ‰ 0, b ‰ 0 i c ‰ 0 jer bi u protivnom bilo 0 “ 1. Dakle, data jednaqina povrxi je ekvivalentna
1
sa z “ zpx, yq “ xy , x ‰ 0, y ‰ 0. Postavimo tangentnu ravan t u taqki pa, b, cq na datu povrx. Kako je funkcija
z “ zpx, yq diferencijabilna u toj taqki tada je vektor normale n tangentne ravni u pa, b, cq na datu povrx dat sa
ˆ ˙ ˆ ˙
Bzpa, bq Bzpa, bq 1 1 1 1
n“ , , ´1 “ ´ 2 , ´ 2 , ´1 ùñ ptq : ´ 2 px ´ aq ´ 2 py ´ bq ´ pz ´ cq “ 0.
Bx Bx a b ab a b ab
71
Mnoei obe strane sa a2 b2 ‰ 0 dobijamo da je
ptq : ´bpx ´ aq ´ apy ´ bq ´ a2 b2 pz ´ cq “ 0 ðñ ´bx ´ ay ` 2ab ´ a2 b2 z ` a2 b2 c “ 0.

2
Iz jednaqine ravni t, zamenom x “ 0 i y “ 0 dobijamo taqku Cp0, 0, ab ` cq koja je presek sa zósom. Isto tako,
zamenom x “ 0 i z “ 0 dobijamo taqku Bp0, 2b ` ab2 c, 0q koja je presek ravni t sa yósom a zamenom y “ 0 i z “ 0
dobijamo taqku Ap2a ` a2 bc, 0, 0q koja je presek ravni t sa xósom. Dakle, OABC je piramida za qiju osnovu moemo
uzeti trougao 4OAB a za vrh taqku C. Ako ovako posmatramo, visina ove piramide je du OC. Zapremunu V
piramide OABC sada raqunamo lako, kao
1 1 1
V “ P4OAB ¨ |OC| “ ¨ ¨ |OA| ¨ |OB| ¨|OC| “
3
looooooooomooooooooon 3 loooooooomoooooooon
2
formula za zapreminu piramide 4OAB je pravougli
“3 “3
1 ˇˇ ´
hkkkkikkkkj ¯ˇ ˇ ´ hkkkkikkkkj ¯ˇ ˇˇ 2 ˇ
ˇ 3 ˇˇ ˇ 9
“ ˇa 2 ` looabc moon ˇ ¨ ˇb 2 ` looabc moon ˇ ¨ ˇ ` cˇˇ “ ˇ2 ` looabc
moon ˇ “ .
ˇ ˇ ˇ ˇ ˇ
6 ab 2 2
“1 “1
looooooooooooooooooooomooooooooooooooooooooon “1
looooooomooooooon
“ 9|ab| “ const.
´ ¯
9
Dakle, V je konstantan broj jednak je broju 2 , te je zadatak upravo rexen.
184. (Septembar 2021) Neka je data povrx
pPq : 4x2 ´ y 2 ´ 4z “ 0
i kriva K koja predstavǉa skup taqkaka na povrxi P u kojima tangentne ravni prolaze kroz taqku p0, 2, 0q. Odrediti
parametarske jednaqine krive K i ispitati da li je kriva K ravna.
Rexeǌe. Neka je F px, y, zq “ x2 ý 2 ´4z i neka je px, y, zq P K i pX, Y, Zq proizvoǉna taqka kroz koju prolazi tangentna
ravan na povrx P u taqki px, y, zq. Tada je
BF BF BF
px, y, zqpX ´ xq ` px, y, zqpY ´ yq ` px, y, zqpZ ´ zq “ 0.
Bx
looooomooooon By
looooomooooon Bz
looooomooooon
“ 8x “ ´2y “ ´4
Koristei uslov da ova ravan prolazi kroz taqku pX, Y, Zq “ p0, 2, 0q dobijamo jednaqinu ´4x2 ´ 2y ` y 2 ` 2z “ 0.
Dakle, proizvoǉna taqka sa traene krive K zadovoǉava jednaqinu povrxi P (jer se kriva nalazi na toj povrxi)
i jednaqinu koju smo upravo dobili. Daǉe, onda proizvoǉna taqka traene krive K zadovoǉava i jednacinu koja
se dobija iz jednaqina 4x2 ´ y 2 ´ 4z “ 0 i ´4x2 ´ 2y ` y 2 ` 2z “ 0 ǌihovim sabiraǌem, tj. zadovoǉava jednaqinu y “ ´z.
Xta smo do sada uradili? Poxli smo od proizvoǉne taqke krive K i dobili smo da ona mora zadovoǉiti
jednaqinu y “ ´z. Odavde odmah imamo zakǉuqak da je kriva K ravna jer se nalazi na ravni y “ ´z. Odredimo xta
su ǌene parametarske jednaqine. Ako zamenimo y “ ´z u jednaqinu povrxi P dobijamo jednaqinu 4x2 ´ y 2 ` 4y “ 0
˘2
odnosno 1 “ y´2
`
2 ´ x2 . Dakle, proizvoǉna taqka krive K mora zadovoǉavati i ovu jednaqinu (to jox ne znaqi da
je svaka taqka sa ove jednaqine traena tj. da je na krivoj K nego da mora da se nalazi na ǌoj). Neka je x “ sh t
za bilo koje t P R (setimo se da je ova funkcija strogo rastua i da uzima vrednosti iz celog skupa R kada se
2 2
parametar t xeta kroz R). Tada je y´2 2 “ ch t (jer je za svako realno t ispuǌeno ch t ´ sh t “ 1). Dakle, imamo da je
xptq “ sh t, yptq “ 2 ` 2 ch t i zptq “ ´2 ´ 2 ch t. Da li je za svako t P R taqka pxptq, yptq, zptqq P K? To je jedino ostalo da
se proveri a to je sada ve direktan raqun. Ispostavǉa se da jeste (i to nije moralo da se radi na ispitu).
4.3 Vektorske funkcije f : Rn Ñ Rm
185. Preslikavaǌe je linearno ako i samo ako su sve koordinatne funkcije tog preslikavaǌa linearne. Dokazati.
186. Neka je preslikavaǌe f : R2 Ñ R3 definisano sa

` ˘
f px, yq “ x ´ y, 2x ` y, x ´ 3y .
Pokazati da je ovo preslikavaǌe linearno, odrediti ǌegovu matricu u odnosu na standardne baze prostora R2 i
R3 i normu }f } koja je indukovana Euklidovom vektorskom normom.
72
Rexeǌe. Linearnost preslikavaǌa f sledi na osnovu Zadatka 185 jer su sve koordinatne funkcije preslikavaǌa
f linearne. Takoe, linearnost preslikavaǌa f se moe lako utvrditi i direktno pomou definicije. Matrica
Af linearnog preslikavaǌa f je data sa » fi
1 ´1
Af “ – 2 1 fl .
1 ´3 3ˆ2
Primetimo
„ ˆ„ Af ˙
da matrica reprezentuje „ operator
 f i obratno, da operator f reprezentuje matricu Af . Za svaki
x x x
vektor vai f “ Af ¨ , pri qemu poistoveujemo vektore kolone i ureene parove. Normu
y y y
linearnog preslikavaǌa f definixemo kao
› › ! ˇ a )
def
}f } “ max › loomoon f px, yq › “ max f px, yq ˇ x2 ` y 2 “1 , (84)
› › ˇ
}px,yq}“1
loooomoooon
Ovo je vektor Euklidova norma }px, yq}
pri qemu emo norme vektora raqunati kao Euklidove norme. Jasno je da vrednost norme preslikavaǌa zavisi
od toga za koju vektorsku normu se opredelimo. Raqunaǌe vrednosti }f } direktno po definiciji, zbog (84), vodi
u nalaeǌe uslovnog maksimuma funkcije vixe promenǉivih o qemu e biti reqi kasnije. Moe se pokazati
da ukoliko koristimo Euklidovu normu kod vektora da je odgovarajua odnosno indukovana norma preslikavaǌa
jednaka c ´ ¯
}f } “ ρ ATf Af , gde je ρ spektralni polupreqnik.55
Primetimo da je AT A realna, simetriqna (samim tim i kvadratna) matrica te po rexeǌu Zadatka 66 imamo da su
sve sopstvene vrednosti matrice AT A realne. Odredimo matricu AT A. Imamo
» fi » fiT
1 ´1 1 ´1 „ 
? ¯ ? ¯
6 ´2 1´ 1´
ATf Af “ – 2 1 fl ¨– 2 1 fl “ ùñ λ1 “ 17 ` 41 ^ λ2 “ 17 ´ 41 .
´2 11 2 2
1 ´3 3ˆ2 1 ´3 2ˆ3 loooooooooooooooooooooooooooomoooooooooooooooooooooooooooon
Sopstvene vrednosti matrice AT
f Af
Odavde nalazimo da je c ´ c ´
¯ b ( a 1 ? ¯
}f } “ ρ ATf Af “ max |λ1 |, |λ2 | “ λ1 “ 17 ` 41 .
2
Napomena 33. Pojasnimo malo detaǉnije u kom su odnosu norme matrica i norme vektora. Krenimo od definicije.
Neka je A kvadratna matrica. Definixemo
def
}A} “ max }Ax}. (85)
}x}“1
Maksimum iz definicije (84) se dostie jer je skup tx P Rn | }x} “ 1u kompaktan a funkcija x ÞÑ }Ax} neprekidna.
Kada izaberemo neku konkretnu vektorsku normu, matriqna norma koja je definisana sa (85) direktno zavisi od tog
izbora. U tom sluqaju kaemo da je matriqna norma indukovana odgovarajuom vektorskom normom. Primetimo
da iz (85) direktno sledi da je }In } “ 1. Kao xto je reqeno u rexeǌu Zadatka 186, direktno raqunaǌe na osnovu
definicije (85) vodi u nalaeǌe uslovnog maksimuma, te nam je ciǉ da izbegnemo taj postupak. Navedimo, bez
dokaza, kako raqunamo matriqne norme ukoliko izaberemo neku konkretnu vektorsku normu. Neka je x “ px1 , . . . , xn q P
n
ÿ
def
Cn . Tada je }x}1 “ |xi |, a moe se pokazati da je odgovarajua indukovana matriqna norma data sa
i“1
n
ÿ
}A}1 “ max |aij |.
jPt1,...,nu
i“1
def
Ukoliko je }x}8 “ max |xj |, moe se pokazati da je odgovarajua indukovana matriqna norma data sa
jPt1,...,nu
n
ÿ
}A}8 “ max |aji |.
jPt1,...,nu
i“1
Ukoliko normu vektora x raqunamo kao Euklidovu normu, tada je postupak raqunaǌa odgovarajue indukovane
matriqne norme (koja se naziva spektralna norma) objaxǌen u rexeǌu Zadatka 186. Indukovane matriqne norme
55 Neka def (
je A proizvoǉna kvadratna matrica. Sprektralni polupreqnik matrice A se definixe kao ρpAq “ max |λi pAq| : i P t1, . . . , nu , gde su λi
sopstevene vrednosti matrice A. Napomenimo da spektralni polupreqnik nije norma na skupu svih kvadratnih matrica (videti Napomenu 12 u kojoj je
data definicija norme na vektorskom prostoru). Na primer, ne mora biti zadovoǉena ni prva aksioma iz Napomene (definicije) 12. Zaista, dovoǉeno
je
„ uzeti bilo koju nenula nilpotentnu matricu jer e ǌen spektralni radijus biti jednak nuli (videti Zadatak 65). Primer jedne takve matrice je
0 0
. Za vebu nai (ako postoje) odgovarajue kontraprimere za ostale aksiome iz definicije norme.
1 0
73
imaju mnoge lepe osobine. Na primer, za svake dve kvadratna matrice A i B istog formata vai }AB} ď }A} ¨ }B}.
Takoe, za svaki vektor x vai }Ax} ď }A} ¨ }x}. Napomenmo na kraju da matriqnu normu moemo definisati i
nezavisno od bilo koje vektorske norme ali onda nemamo garanciju da e postojati neka vektorska norma koja je
indukuje. Na primer, ukoliko za matricu A P Cnˆn , n ą 1, definixemo
g
f n ÿ
n
fÿ
def
}A}F “ e |ai,j |2 pFrobenijusova normaq
i“1 j“1
tada nee postojati vektorska norma koja je indukuje. Zaista,

? ukoliko bi postojala takva vektorska norma tada bi
moralo da bude }In }F “ 1, xto nije sluqaj jer je }In }F “ n ‰ 1 zbog pretpostavke n ą 1. Za Frobenijusovu normu,
izmeu ostalog, vai i nejednakost }Ax}2 ď }A}F ¨ }x}2 za svaki vektor x P Cn kao i nejednakost }AB}F ď }A}F ¨ }B}F
za svake dve kvadratne matrice A i B istog formata. Fobenijusova norma je direktno uopxteǌe Euklidove norme
nad vektorima, ukoliko sve vrste matrice poreamo u jedan vektor i mnogo je lakxa da se izraquna nego spektralna
norma, te se ona qesto koristi u konkretnim izraqunavaǌima, posebno ako su matrice velikih formata. Spektralna
} ¨ }2 norma i Frobenijusova norma } ¨ }F su povezane nejednakostima
?
}A}2 ď }A}F ď n ¨ }A}2 , @A P Cnˆn . (86)
Moe se pokazati da je spektralni polupreqnik bilo koje (kvadratne) matrice maǌi ili jednak od bilo koje ǌene
norme, tj. za svaku matricu A P Cnˆn i svaku matriqnu normu } ¨ } vai nejednakost ρpAq ď }A}.
187. Neka je preslikavaǌe f : R2 Ñ R2 definisano sa

` ˘
f px, yq “ x2 ´ y, 2x ` y .
Dokazati da je f diferencijabilno u proizvoǉnoj taqki i odrediti f 1 p1, ´2q. Ukoliko je g : R2 Ñ R3 definisano sa

` ˘
gpx, yq “ x3 ´ y, x ` y, ´2x ` y 2 ,
´ ¯
odrediti d g ˝ f p2, 1q.
Rexeǌe. Neka je pa, bq P R2 proizvoǉna taqka. Pokuxajmo da odredimo matricu

„ 
l1 l2
L “ Lpa, bq “ P R2ˆ2 ,
l3 l4
looooomooooon
Ova matrica e biti izvod vektorske funkcije
za koju vai
› ›
› ›
› „  ›
h
› › ´ ¯
› floooooooooooooomoooooooooooooon
pa ` h, b ` kq ´ f pa, bq ´ Lpa, bq ¨ › “ o }ph, kq} , ph, kq Ñ p0, 0q. (87)
› ›
› k
looooooomooooooon ›
›Priraxtaj funkcije f u pa, bq ›
› Linearizovani deo funkcije f u pa, bq
›
Posmatrajmo po koordinatama xta se dexava u posledǌem redu. Imamo da je

›„  „ 2  „ ›
› pa ` hq2 ´ pb ` kq a ´b l1 ¨ h ` l2 ¨ k ››
´ ¯
›
› 2pa ` hq ` pb ` kq ´ ´ “ o }ph, kq} , ph, kq Ñ p0, 0q. (88)
2a ` b l3 ¨ h ` l4 ¨ k ›
Ovo je ekvivalentno sa tim da su obe koordinatne funkcije diferencijabilne u pa, bq, te je
ˇ ˇ
Bf1 ˇ Bf1 ˇ
l1 “ px, yqˇ “ 2a, l2 “ px, yqˇ
ˇ ˇ
“ ´1,
Bx ˇ By ˇ
px,yq“pa,bq px,yq“pa,bq
ˇ ˇ
Bf2 ˇ Bf2 ˇ
l3 “ px, yqˇ “ 2, l4 “ px, yqˇ “ 1.
ˇ ˇ
Bx ˇ By ˇ
px,yq“pa,bq px,yq“pa,bq
Dakle, za sada smo pokazali da ukoliko je f diferencijabilna u pa, bq da je tada diferecnijal jednak
„  „ 
2a ´1 h
´ ¯
df a, b loph, kq “ ¨ , @ph, kq P R2 .
looomooon omoon 2 1
loooooomoooooon k
Argument
Funkcija “ Lpa, bq
74
Za ovako oreenu matricu Lpa, bq ostaje da proverimo samo da li vai (87) odnosno (88). Imamo da je sada (88)
ekvivalentno sa
›„ 2 › a
› h ›
› “o
á
2 2
¯ ph2 q2 ` 02 h2
›
› 0 › h `k ðñ lim ? “ 0 ðñ lim ? “ 0. (89)
ph,kqÑp0,0q 2
h `k 2 ph,kqÑp0,0q h ` k2
2
F
Taqnost posledeǌe graniqne vrednosti u (89) sledi iz nejednakosti

ˇ 2
ˇ
ˇ? h
ˇ ˇ h2 a
2 ` k2 ď
a
ˇ“ h h2 ` k 2 Ñ 0, ph, kq Ñ p0, 0q.
ˇ h2 ` k 2 ˇ h2 ` k 2
looomooon
ď 1 za svako ph, kq ‰ p0, 0q
Ovime smo ujedno proxli kroz liniju dokaza teoreme koja kae da je vektorska funkcija diferencijabilna u taqki
ako i samo ako su ǌene koordinantne funkcije diferencijabilne u toj taqki. Na daǉe emo ovu teoremu koristiti
kao kriterijum diferencijabilnosti vektorske funkcije. Sada lako raqunamo f 1 p1, ´2q. Ova vrednost je u stvari
matrica (poznatija pod imenom Jakobijeva matrica)
„  „ 
2 ¨ 1 ´1 2 ´1
f 1 p1, ´2q “ Lp1, ´2q “ “ .
2 1 2 1
´ ¯
Da bi izraqunali d g ˝ f p2, 1q koristimo formulu za izvod sloene vektorske funkcije. Naravno, kompozicija g ˝ f
je diferencijabilna u prozivoǉnoj taqki jer su f i g diferencijabilne funkcije u proizvoǉnoj taqki. Izraqunali
smo ve df px, yq. Odredimo sada Jakobijevu matricu preslikavaǌa g. Kako je g : R2 Ñ R3 imamo da je Jakobijeva
matrica formata 3 ˆ 2. Neka je g “ pg1 , g2 , g3 q : R2 Ñ R3 . Izraqunavaǌem dobijamo
» Bg Bg1
fi
Bx px, yq
1
By px, yq » fi » fi
—
— Bg2
ffi
ffi 3x2 ´1 3 ¨ 22 ´1
Bg2
— Bx px, yq By px, yq ffi
dgpx, yq “ — “– 1 1 fl ùñ dgp2, 1q “ – 2 1 fl .
ffi
– fl ´2 2y 3ˆ2 ´2 2 ¨ 1 3ˆ2
Bg3 Bg3
Bx px, yq By px, yq 3ˆ2
Primenom pomenute formule dobijamo

´ ¯
d g ˝ f p2, 1q “ dgpf p2, 1qq ¨ df p2, 1q
» fi
12 ´1 „ 
4 ´1
“ – 2 1 fl ¨
2 1
´2 1 3ˆ2
2ˆ2
» fi
46 ´13
“ – 10 ´1 fl .
´6 3 3ˆ2
Napomena 34. Na osnovu ovog zadatka moemo uoqiti zaniimǉivu gradaciju, Izvod funkcija jedne promenǉive
sa realnim vrednostima u taqki je broj. Izvod funkcija vixe promenǉivih sa realnim vrednostima u taqki je
vektor (gradijent) dok je izvod vektorskih funkcija u taqki matrica. Primetimo da je formula za izvod sloene
funkcije zadrala isti oblik.
188. Neka je f pxq “ psin x, cos xq, x P r0, 2πs. Dokazati da ne postoji ξ P r0, 2πs tako da je
f p2πq ´ f p0q “ 2π ¨ f 1 pξq.
Rexeǌe. Pretpostavimo suprotno, da postoji broj ξ P r0, 2πs takav da je
fop2πq
lo moon ´ lofomo
p0qon “ 2π ¨ fo1mo
lo pξq
on . (90)
vektor iz R2 vektor iz R2 matrica iz R2ˆ1
Iz toga xto su sve koordinatne funkcije preslikavaǌa f diferencijabilne imamo da je f diferencijabilno pre-
slikavaǌe56 tj. da postoji f 1 pξq. Kako je f : R1 Ñ R2 tada je f 1 pξq matrica formata 2 ˆ 1 i data je sa
» ˇ fi
d sin x ˇ „ 
dx ˇ
cos ξ
f 1 pξq “ –
— ˇx“ξ ffi “ . (91)
´ sin ξ 2ˆ1
fl
d cos x ˇ
dx ˇ
x“ξ 2ˆ1
56 Ovo je teorema koja vai u oba smera, tj. daje potrebne i dovoǉne uslove za diferencijabilnost vektorske funkcije.
75
Sada, na osnovu (90), (91) i definicije preslikavaǌa f , dobijamo
„  „  „ 
sin 2π sin 0 cos ξ
´ “ 2π ðñ 0 “ 2π cos ξ ^ 0 “ ´2π sin ξ ðñ cos ξ “ sin ξ “ 0,
cos 2π 2ˆ1 cos 0 2ˆ1 ´ sin ξ 2ˆ1
xto predstavǉa kontradikciju. Dakle, naxa pretpostavka je pogrexna te imamo tvreǌe zadatka.
Napomena 35. Ovaj zadatak govori o tome da ne vai direktno uopxteǌe teoreme o sredǌoj vrednosti koja vai
za realne funkcije jedne i vixe realnih promenǉivih sa realnim vrednostima.
4.4 Ekstremne vrednosti funkcija f : Rn Ñ R
189. Neka je f “ f px, yq neprekidna funkcija na kompaktnom skupu A i diferencijabilna na skupu intpAq. Ukoliko
je f konstantna funkcija na AzintpAq tada postoji px0 , y0 q P intpAq tako da je
Bf Bf
px0 , y0 q “ 0 i px0 , y0 q “ 0.
Bx By
Dokazati.
Rexeǌe. Ukoliko funkcija dostie najmaǌu i najveu vrednost na nekom skupu, tada su sve ostale vrednosti
te funkcije na tom skupu izmeu najmaǌe i najvee vrednosti. Funkcija f je neprekidna, skup A kompaktan te na
osnovu teoreme Vajerxtrasa funkcija f dostie najamǌu i najveu vrednost na A. Dakle, postoje taqke pxm , ym q P A
i pxM , yM q P A tako da je
f pxm , ym q “ min f px, yq i f pxM , yM q “ max f px, yq.
px,yqPA px,yqPA
57
Ukoliko obe taqke pxm , ym q i pxM , yM q pripadaju skupu AzintpAq (rubu skupa A) tada je f pxm , ym q “ f pxM , yM q jer
funkcija f uzima konstantne vrednosti, po uslovu zadatka, na rubu skupa A. Odavde sledi da su i sve ostale
vrednosti na skupu A jednake, jer je najvea vrednost funkcije f na A jednaka najmaǌoj vrednosti funkcije f na
A. Dakle, upravo smo pokazali da je funkcija f konstantna na skupu A, te za taqku px0 , y0 q moemo uzeti bilo
koju taqku iz skupa intpAq jer su oba parcijalna izvoda (koji postoje po pretpostavci zadatka) na intpAq jednaka 0.
Razmotrimo sada drugi sluqaj, kada se najmaǌa i najvea vrednost ne postiu istovremeno na rubu skupa A. To
znaqi da je barem jedna od taqaka pxm , ym q i pxM , yM q u unutraxǌosti skupa A (odnosno u skupu intpAq). Neka je to
taqka pxm , ym q. Kako je funkcija f , po pretpostavci zadatka, diferencijabilna na skupu intpAq to znaqi da postoje
oba parcijalna izvoda, a kako je taqka pxm , ym q taqka minimuma mora biti
Bf Bf
px0 , y0 q “ 0 i px0 , y0 q “ 0.
Bx By
Dokaz je identiqan i u sluqaju da je taqka pxM , yM q u intpAq. Tvreǌe je upravo dokazano.

Napomena 36. Tvreǌe iz ovog zadatka vai i u opxtem sluqaju za funkcije od n P N promenǉivih. Ukoliko
poǉivije pogledamo, ovo tvreǌe za n “ 1 predstavǉa Rolovu teoremu, koja je uqena u Matematici 1. Ukoliko
student u ovom trenutku ne zna barem iskaz Rolove teoreme preporuqujemo mu da to sada obnovi. Primetimo jox
da smo u rexeǌu ovog zadatka koristili qiǌenicu da ukoliko je taqka u unutraxǌosti nekog skupa, takva da u toj
taqki funkcija imam lokalni ekstremum i ako je funkcija diferencijabilna u toj taqki onda svi parcijalni izvodi
u toj taqki moraju biti jendaki nuli. Ova teorema predstavǉa analognu vixedimenzionalnu verziju Fermaove
teoreme koja je takoe uqena u Matematici 1. ǋen dokaz je vrlo jednostavan i svodi se na upotrebu Fermaove
teoreme za jednodimenzionalne funkcije, tako xto fiksiramo sve promenǉive osim jedne i koristimo oqiglednu
qiǌenicu da ukoliko u nekoj taqki funkcija vixe promenǉivih ima lokalnu ekstremnu vrednost onda po svakoj
pravoj kroz tu taqki ima lokalnu ekstremnu vrednost. Neka student sam razmotri detaǉe.
190. Neka je funkcija f : R2 Ñ R takva da u taqki px0 , y0 q ima lokalni minimum po svakoj pravoj koja prolazi kroz
tu taqku. Da li u taqki px0 .y0 q funkcija f mora imati lokalni minimum?
Rexeǌe. Odgovor je da ne mora. Kada razmixǉamo o kojoj funkciji bi mogla da bude req treba da imamo u vidu ono
xto je ve nauqeno, odnosno da imamo u vidu koje su nam funkcije bili kontraprimeri za odreene stvari. Zadatak
146 je govorio da postoji funkcija koja je neprekdina po svakoj pravoj kroz neku taqku ali da nije neprekidna u
toj taqki. Pokuxajmo iskoristiti funkciju iz ovog zadatka ili neku ǌenu modifikaciju da bismo rexili ovaj
57 Neka def ` ˘
je H ‰ A Ď Rn . Rub skupa A definixemo kao rpAq “ clpAq X cl AC . Moe se pokazati da je rpAq “ AzintpAq, ukoliko je A zatvoren skup.
Ukoliko je A otvoren skup, ova jednakost ne mora biti taqna. Zaista, ukoliko je d standardno Euklidovo rastojaǌe na R, tada je p0, 1q otvoren skup.
` ˘ def ` ˘ ` ˘ ` ˘
Imamo da je r p0, 1q “ cl p0, 1q X cl p0, 1qC “ r0, 1s X p´8, 0s Y r1, 8q “ t0, 1u ali je p0, 1qzintp0, 1q “ p0, 1qzp0, 1q “ H. Rub skupa se analogno
definixe i u sluqaju proizvoǉnog metriqkog prostora.
76
zadatak. Posmatramo taqku p0, 0q i funkciju f iz Zadatka 146. Jasno je da ovaj pokuxaj nije rexeǌe. Bitno svojstvo
koju ima funkcija f i taqka p0, 0q je to da svaka prava, sem xóse, koja prolazi kroz p0, 0q sadri oba skupa na
koji je podeǉen domen funkcije f . Ovo svojstvo upravo nosi ideju koja rexava nax zadatak. Definiximo funkciju
g : R2 Ñ R sa $
’´1, ako je y “ x2 i x ‰ 0,
&
gpx, yq “ 0, ako je px, yq “ p0, 0q,
’
%
`1, u ostalim taqkama.
Taqka p0, 0q je strogi lokalni minimum funkcije g po svakoj pravoj koja prolazi kroz ǌu ali u bilo kojoj okolini
def
taqke p0, 0q moemo nai taqke u kojima funkcija g uzima i pozitivne i negativne vrednosti. Kako je gp0, 0q “ 0
sledi da taqka px, yq “ p0, 0q nije taqka lokalnog minimuma funkcije g.
a
191. Odrediti ekstremne vrednosti (ukoliko postoje) funkcije z “ 1 ´ x2 ` y 2 , px, yq P R2 .
Rexeǌe. Funkcija z je definisana za svako px, yq P R2 . Kandidate za lokalne ekstremne vrednosti nalzaimo meu
Bz Bz
rexeǌima sistema Bx px, yq “ 0 i By px, yq “ 0 ali i meu taqkama u kojima funkcija nema barem jedan od ova dva
parcijalna izvoda. Na osnovu Zadatka 181 funkcija z ima oba parcijlna izvoda za svako px, yq P R2 ztp0, 0qu. Za
svako px, yq P R2 ztp0, 0qu vai
Bz x Bz y
px, yq “ ´ a i px, yq “ ´ a . (92)
Bx 2
x `y 2 By x ` y2
2
Na osnovu (92) formiramo nelinearni sistem Bx Bz Bz

px, yq “ 0 i By px, yq “ 0. Ovaj sistem nema rexeǌa u skupu R2 ztp0, 0qu
(jedino rexeǌe je p0, 0q). Dakle, jedina taqka u kojoj moemo imati potencijalni lokalni ekstremum je taqka u
kojoj je naruxena diferencijabilnost funkcije z a to je taqka p0, 0q. Ispitajmo xta se dexava u ovoj taqki. Imamo
def
da je zp0, 0q “ 1 te pokaimo da je u ovoj taqki postignut strogi globalni minimum funkcije a z odnosno da je za
svako px, yq P R2 ztp0, 0qu ispuǌeno zpx, yq ă 1. Posledǌe je oqigledno ispuǌeno jer je 1 ´ x2 ` y 2 ă 1 za svako
px, yq P R2 ztp0, 0qu. Dakle, pokazali smo
def
1 “ zp0, 0q “ min 2 zpx, yq.
px,yqPR
192. Dokazati da je p´2, ´2q stacionarna taqka funkcije f : R2 Ñ R koja je definisana sa
f px, yq “ px ´ yq2 ` py ` 2q3 .
Da li u taqki p´2, ´2q funkcija f ima lokalne ekstremne vrednosti?

Rexeǌe. Funkcija f je definisana i diferencijabilna u celoj R2 ravni, te su jedine stacionarne taqke rexeǌa
def
sistema Bf Bf
Bx px, yq “ 0 i By px, yq “ 0 a to je upravo taqka p´2, ´2q u kojoj je f p´2, ´2q “ 0. Ukoliko pokaemo da u svakoj
okolini taqke p´2, ´2q moemo nai taqku koja f ima vrednost maǌu od 0 i taqku u kojoj f ima vrednost veu od 0
na osnovu definicije lokalnog ekstremuma e slediti da u taqki p´2, ´2q nemamo lokalni ekstremum funkcije f .
Kako se u definiciji funkcije f javǉa sabirak px ´ yq2 sasvim je prirodno najpre da pokuxamo sa pravom y “ x.
Posmatrajmo kakve vrednosti funkcije f uzima na ovoj pravoj. Imamo da je
def
f px, xq “ px ´ xq2 ` px ` 2q3 “ px ` 2q3 .
Dakle, za x ą ´2 je f px, xq ą 0 a za x ă ´2 je f px, xq ă 0. Svaka okolina taqke p´2, 2q sadri obe poluprave koje
kreu iz p´2, ´2q i lee na pravoj y “ x te na osnovu izvrxene analize znaka funkcija f na ovoj pravoj zakǉuqujemo
da u p´2, ´2q nemamo lokalnih ekstremih vrednosti.
Napomena 37. Primetimo da je
˙2
B2 f B2 f B2 f
ˆ
p´2, ´2q ¨ p´2, ´2q ´ p´2, ´2q “ 0.
Bx2 By 2 BxBy
Kada u stacionarnoj taqki funkcija nema ekstremnu vrednost mogue je da izraz iz prethodnog reda ima samo
negativnu vrednost ili vrednost nula. Zaxto?
193. Ukoliko postoji, odrediti globalni minimum funkcije f : R2 Ñ R definisane sa
9 7
f px, yq “ x4 ` 6 ¨ x2 y 2 ` y 4 ´ ¨ x ´ ¨ y.
4 4
77
(`8
Rexeǌe. Primetimo najpre da za svaki niz taqaka pxn , yn q n“1 vai58
› ›
lim ›pxn , yn q› “ `8 ùñ lim f pxn , yn q “ `8. (93)
nÑ`8 nÑ`8
Kako je f neprekidna na zatvorenom skupu R2 moemo na osnovu (93) i Zadatka 160 zakǉu-qiti da funkcija f ima
minimum na R2 . Na osnovu toga xto je f i diferencijabilna na R2 sledi da se taqke u kojima f postie svoju
najmaǌu vrednost nalaze meu rexeǌima nelinearnog sistema jednaqina
# # #
Bf 3 2 9 9
Bx px, yq “ 0 4x ` 12xy ´ 4 “ 0 x3 ` 3xy 2 ´ 16 “0
Bf ðñ 3 2 7
ðñ 3 2 7
(94)
By px, yq “ 0 4y ` 12x y ´ 4 “ 0 y ` 3x y ´ 16 “ 0.
Sabiraǌem i oduzimaǌem jednaqina iz posledǌeg sistema u (94) dobijamo (implikacijom!) sistem

# # #
x3 ` 3xy 2 ` 3x2 y ` y 3 “ 1 px ` yq3 “ 1
ˆ ˙
x`y “1 3 1
2
ðñ ðñ ðñ px, yq “ , . (95)
x3 ` 3xy 2 ´ 3x2 y ´ y 3 “ 16 px ´ yq3 “ 81 x ´ y “ 21 4 4
` ˘
Dakle, taqka 43 , 14 je jedino (eventualno) rexeǌe sistema (94). Kako smo pokazali da funkcija`f ima
˘ najmaǌu
vrednost na R2 direktno zakǉuqujemo da se najmaǌa vrednost funkcije f mora postii u taqki 43 , 41 (i samo u
krai raqun
hkkkikkkj
` 3 1 ˘ def
ǌoj), te je f 4 , 4 “ . . . “ ´ 5132 .
Napomena 38. Za ispit nije toliko bitna formalnost oko pozivaǌa na Zadatak 160 nego je bitna intuitivna pred-
stava xta se ovde u stvari dexava. Naime, sabirci x4 i y 4 u izrazu kojim je definisana funkcija f su dominantni
i tee ka `8 bez obzira na to ka kojoj beskonaqnosti tei x, tj, y, te cela funkcija f tei ka `8. Jednom reqju,
vai lim f px, yq “ `8. Na daǉe celo rexeǌe ide isto. Bitna je i qiǌenica da nije potrebno da se proveri
|x|`|y|Ñ`8
` ˘
karakter stacionarne taqke 43 , 14 jer je to jedina stacionarna taqka, dok ponaxaǌe funkcije f u beskonaqnosti nam
opisuje lim f px, yq “ `8. Kod ovakvog naqina zakǉuqivaǌa vidimo analogiju sa situacijama koje se javǉaju
|x|`|y|Ñ`8
u ispitivaǌu ekstremnih vrednosti funkcija jedne realne promenǉive, xto je raeno u Matematici 1.
194. Odrediti najmaǌu i najveu vrednost funkcije f : r´1, 1s2 Ñ R koja je definisana sa
f px, yq “ x3 ` 2x2 y ` 2y 2 ´ 2y.

kompaktan
hkkkikkkjskup
Rexeǌe. Funkcija f je neprekidna na kvadratu r´1, 1s2 , te po teoremi Vajerxtrasa dostie na ǌemu najveu i
najmaǌu vrednost. Odredimo prvo stacionarne taqke. One se nalaze meu rexeǌima sistema Bf 2
Bx f px, yq “ 3x `4xy “ 0
Bf
` 1
˘ ` 1 3
˘
i By f px, yq “ 2x2 ` 4y ´ 2 “ 0. Rexeǌa ovog sistema su taqke N 0, 2 i M ´ 2 , 8 . Ovime smo odredili potencijalne
kandidate za lokalne ekstremne vrednosti unutar kvadrata r´1, 1s2 . Posmatrajmo sada xta se dexava na rubu
kvadrata. Kada je x “ ´1 tada je f p´1, yq “ 2y 2 ´ 1, gde je y P r´1, 1s. Ova funkcija je kvadratna po y i postie
najmaǌu vrednost za y “ 0, odnosno dobijamo taqku K1 p´1, 0q ali moramo ukǉuqiti i rubne taqke, odnosno temena
Ap´1, ´1q i Dp´1, 1q kvadrata r´1, 1s2 . Dakle, na pravoj x “ ´1 imamo tri taqke koje su kandidati za ekstremne
vrednosti funkcije f . Ukoliko
` ˘ je x “ 1, analognim postupkom, dobijamo jox tri nove taqke koje su kandidati. To
su Bp1, ´1q, Cp1, 1q i K2 1, 0 . Kada je y “ ´1 samo treba ukǉuqiti taqku K3 p0, ´1q jer su temena A i B kvadrata
r´1, 1s2 ve ukǉuqena. Ostaje prava y “ 1 i na ǌoj samo jedna nova taqka kandidat K4 p0, 1q jer su temena C i D ve
ukǉuqena. Dakle, na celom kvadratu r´1, 1s2 kandidati za ekstremne vrednosti funkcije f su taqke A, B, C, D, N ,
M , K1 , K2 , K3 , K4 . Mogue je da u nekoj od navedenih taqaka funkcija f nema lokalnu ekstremnu vrednost ali
nam to nije bitno ukoliko traimo apsolutni maksimum i minimum. Ukoliko izraqunamo koliko iznosi vrednost
funkcije u svim ovim taqkama i odaberemo najveu i najmaǌu od ǌih odredili smo najveu i najmaǌu vrednost
funkcije f na r0, 1s2 i taqke u kojima se ona postie59 . Nakon kraeg raquna dobijamo
` ˘ ` ˘
´1 “ f p´1, 0q “ min 2 f px, yq i 4 “ f p0, ´1q “ max f px, yq.
px,yqPr´1,1s2
loomoon px,yqPr´1,1s
loomoon
“ K1 “ K3
Napomena 39. Analizirajui rexeǌe ovog zadatka moemo doi do opxteg postupka za odreivaǌe najmaǌe i
najvee vrednosti neprekidnih funkcija na kompaktnim skupovima. Bitno je napomenuti da skup na kome traimo
58 Ovo
› ›
je intuitivno jasno ali moemo i malo formalnije da to pojasnimo. Ukoliko je lim ›pxn , yn q› “ `8 sledi da je lim |xn | “ `8 ili
nÑ`8 nÑ`8
lim |yn | “ `8. Odavde imamo da je lim f pxn , yn q “ lim f p|xn |, |yn |q “ `8.
nÑ`8 nÑ`8 nÑ`8
59 Zaxto taqke koje nisu lokalni ekstremumi ne mogu pokvariti ovakav metod traeǌa apsolutnog minimuma i maksimuma? Student treba da zna barem
intuitivno objaxǌeǌe. Radi razumevaǌa, razmotriti najpre sluqaj kada traimo najmaǌu i najveu vrednost funkcije jedne realne promenǉive na
segmentu.
78
ekstremne vrednosti neki od oblika koji su pogodni za kretaǌe du ǌegovog ruba, kao xto su pravougaonik, krug,
trougao. Kada se kreemo po rubu, problem svodimo kao u ovom zadatku na nalaeǌe ekstremnih vrednosti funkcija
koje imaju maǌi broj promenǉivih. U ovom zadatku funkcija f je imala dve promenǉive, te smo problem svodili
na funkcije jedne promenǉive, xto je uglavnom i sluqaj te je bitno da smo postupak za rexavaǌe ovih problema
sa funkcijama jedne promenǉive dobro nauqili u Matematici 1. Ukoliko to nije sluqaj, sada je pravo vreme.
f px, yq “ ´x2 y ¨ px ` y ´ 2q.
Ispitati lokalne ekstremne vrednosti funkcije f na R2 i odrediti najmaǌu i najveu vrednost ove funkcije na
trouglu qija temena imaju koordinate Ap0, 0q, Bp2, 0q i Cp0, 2q.
Rexeǌe. Odredimo najpre lokalne ekstremne vrednosti funkcije f na R2 . Sve taqke domena R2 su unutraxǌe.
Kako imamo i da je funkcija f diferencijabilna na R2 zakǉuqujemo da se kandidati za ekstremne vrednosti nalaze
samo meu rexeǌima nelinearnog sistema
# #
Bf
Bx px, yq “ 0 ´xy ¨ p´4 ` 3x ` 2yq “ 0,
Bf ðñ (96)
By px, yq “ 0 ´x2 ¨ p´2 ` x ` 2yq “ 0.
Reximo paǉivo sistem (96), tako da ne ispustimo neko rexeǌe. Najpre, za svako y P R taqka p0, yq je rexeǌe
sistema (96). Ukoliko je y “ 0 tada je prva jednaqina sistema (96) zadovoǉena uvek a druga daje x “ 0 i x “ 2.
vehkdobijeno
kikkj Bkj
hkk“ik
Dakle, dobijamo i rexeǌa p0, 0q i p2, 0q . Neka je sada x ‰ 0 i y ‰ 0. Tada se sistem (96) svodi na
def
:“ M
hkkikkj
# ˆ ˙
´4 ` 3x ` 2y “ 0, 1
ðñ px, yq “ 1, . (97)
´2 ` x ` 2y “ 0. 2
Da rezimiramo, nakon ove analize imamo da su stanionarne taqke funkcije f , tj. kandidati za lokalne ekstremne
vrednosti taqke skupa "ˆ ˙*
1 ˇ (
1, Y tp2, 0qu Y p0, yq ˇ y P R . (98)
2
Ispitajmo karakter svake taqke skupa (98). U tu svrhu raqunamo izraze
B2 f
px, yq “ ´2yp´2 ` 3x ` yq, @px, yq P R2 , (99)
Bx2
˙2
B2 f B2 f
ˆ 2
B f
px, yq ¨ 2 px, yq ´ px, yq “ ´16x2 ` 24x3 ´ 9x4 ` 24x2 y ´ 12x3 y ´ 12x2 y 2 , @px, yq P R2 . (100)
Bx2 By BxBy
Raqunamo vrednost izraza iz (99) i (100) u taqkama skupa (98).
U taqki M , izraz (99) ima vrednost ´ 23 a izraz (100) ima vrednost 2. Odavde, zakǉuqujemo da je M taqka strogog
lokalnog maksimuma funkcije f .
Preimo sada na taqku B. Izraz (100) ima vrednost ´16 u ovoj taqki. To znaqi da u ovoj taqki nemamo lo-
kalnih ekstremnih vrednosti.
Na kraju ovog dela zadatka, ispitajmo taqku p0, y0 q, gde je y0 P R proizvoǉno. Vrednost izraza (100) jednaka je
0 u ovoj taqki, te se ovde mora izvrxiti dodatna analiza. Ukoliko je y0 “ 0 tada moramo analizirati priraxtaj
funkcije f u p0, 0q. Za to je dovoǉno posmatrati vrednosti funkcije f na pravoj y “ x jer je tada f px, xq “ ´2x3 px´1q,
odakle se vidi da ova funkcija meǌa znak pri prolasku kroz taqku p0, 0q po ovoj pravoj. Zakǉuqujemo da u ovoj taqki
nemamo lokalnu ekstremnu vrednost. Ukoliko je y0 “ 2 tada je f px, 2q “ ´2x3 , te pri prolasku kroz taqku p0, y0 q po
pravoj y “ y0 funkcija f meǌa znak. Ovo znaqi da ne moemo nai okolinu taqke p0, 2q u kojoj funkcija f ima vred-
nosti konstantnog znaka, te u ovoj taqki nemamo lokalnih ekstremnih vrednosti. Neka je sada y0 P p´8, 0q Y p2, `8q.
To znaqi da je za dovoǉno malo x po apsolutnoj vrednosti izraz ´x2 y ¨ px ` y ´ 2q negativan, te je taqka p0, y0 q
taqka loklanog maksimuma, ali ne strogog. Analognim zakǉuqivaǌe, ukoliko je y0 P p0, 2q zakǉuqujemo da je za
dovoǉno malo x po apsolutnoj vrednosti izraz ´x2 y ¨ px ` y ´ 2q pozitivan te je u ovom sluqaju taqka p0, y0 q lokalnog
maksimuma, ali ne strogog.
Preimo sada na drugi deo zadatka. Kako je 4ABC kompaktan skup a funkcija f neprekdina na ǌemu, na osnovu
79
Vajerxtrasove teoreme zakǉuqujemo da funkcija f postie najveu i najmaǌu vrednost na 4ABC. Kako je vred-
nost funkcije f na rubu trougla 4ABC jednaka 0 a u unutraxǌosti trougla imamo samo jednu lokalnu ekstremnu
vrednost, zakǉuqujemo da e ta ekstremna vrednost biti maksimalna vrednost funkcije f na trouglu 4ABC jer
funkcija u M ima pozitivnu vrednost. Minimum se ne moe postii u unutraxǌosti trougla 4ABC (zaxto?), te
se minimum postie u svakoj taqki na rubu trougla 4ABC jer u svim tim taqkama funkcija f ima vrednost 0.
Napomena 40. Ukoliko nam je poznato da taqke lokalnih minimuma (ili maksimuma) neke funkcije lee na jednoj
pravoj, onda ti lokalni minimumi nikako ne mogu biti strogi lokalni minimumi. Zaxto?
196. Ispitati lokalne ekstremume funkcije

f px, yq “ x3 ` x2 y ` y 2 , px, yq P R2 ,
a zatim odrediti najmaǌu i najveu vrednost (ukoliko postoje) funkcije f na skupu
# ˇ +
ˇ
2 ˇ 1 ´ x2
D “ px, yq P R ˇ x ď y ď ,yě0 .
ˇ 2
197. Odrediti taqke lokalnih ekstremuma funkcije f : R3 Ñ R definisane sa

f px, y, zq “ 2x2 ´ xy ` 2xz ´ y ` y 3 ` z 2 .
Rexeǌe. Funkcija je definisana na R3 , te su sve taqke domena unutraxǌe. Dakle, kandidati za ekstremne vred-
nosti se nalaze samo meu rexeǌima (jer je f diferencijabilna na R3 ) nelinearnog sistema
$ Bf $ Bf
& Bx px, y, zq “ 0
’ & Bx px, y, zq “ 4x ´ y ` 2z “ 0
’
Bf Bf 2
By px, y, zq “ 0 ðñ By px, y, zq “ ´x ´ 1 ` 3y “ 0
(101)
’
% Bf ’
% Bf
Bz px, y, zq “ 0 Bz px, y, zq “ 2x ` 2z “ 0.
`1 2 1˘ ` ˘
Rexeǌa sistema (101) sistema su taqke M1 3 , 3 , ´ 3 i M2 ´ 14 , ´ 12 , 14 . Formirajmo Hesijanovu matricu, tj. drugi
diferencijal d2 f px, y, zq. Naravno, ova matrica e biti simetriqna jer su mexoviti parcijalni izvodi neprekidni
u svakoj taqki iz R2 . Imamo
» 2 fi
B f B2 f B2 f
Bx2 px, y, zq BxBy px, y, zq BxBz px, y, zq
» fi
— 2 ffi 4 ´1 2
2
B2 f
d2 f px, y, zq “ — ByBx
— B f
px, y, zq BByf2 px, y, zq ByBz px, y, zq ffi “ – ´1 6y 0 fl . (102)
ffi — ffi
– fl
2
B f 2
B f 2
B f 2 0 2
BzBx px, y, zq BzBy px, y, zq Bz 2 px, y, zq
Matrice kvadratnih formi u taqkama M1 i M2 su na osnovu (102) jednake

» fi » fi
4 ´1 2 4 ´1 2
2 2
d f pM1 q “ – ´1 4 0 fl i d f pM2 q “ – ´1 3 0 fl . (103)
— ffi — ffi
2 0 2 2 0 2
Definitnost matrica d2 f pM1 q i d2 f pM2 q iz (103) ˇ ispitujemo pomou

ˇ Silvesterovog kriterijuma. Glavni mi-
ˇ ˇ ˇ 4 ´1 2 ˇ
ˇ 4 ´1 ˇ ˇ ˇ
nori matrice d2 f pM1 q su 4, ˇˇ ˇ “ 15 i ˇˇ ´1 4 0 ˇˇ looomooon
“ ¨ ¨ ¨ “ 14 te je ova matrica pozitivno defi-
´1 4 ˇ ˇ ˇ
nitna. Na osnovu teoreme koja daje dovoǉne uslove za egzistenciju lokalnih ekstremnih vrednosti ˇ ˇ dobijamo
2
ˇ 4 ´1 ˇ
da je taqka M1 taqka strogog lokalnog minimuma. Glavni minori matrice d f pM2 q su 4, ˇ ˇ ˇ “ ´13 i
ˇ ˇ ´1 3 ˇ
ˇ 4 ´1 2 ˇ
ˇ ˇ
ˇ ´1 3 0 ˇ “ ¨ ¨ ¨ “ ´14. Na osnovu Silvesterovog kriterijuma zaǉuqujemo da matrica d2 f pM2 q nije ni pozi-
ˇ ˇ
looomooon
ˇ ˇ
tivno ni negativno definitna ali odavde ne moemo odmah da zakǉuqimo da kvadratna forma matrice d2 f pM2 q
meǌa znak jer moe da se desi da bude pozitivno ili negativno semi definitna. Zbog toga moramo formirati
kvadratnu formu ove matrice i na direktni naqin ispitati ǌen znak. Kvadratna forma matrice d2 f pM2 q je data
sa
Ovo sve je realan broj
hkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkikkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkj
» fi » fi
4 ´1 2 h
d2 f pM2 q loomoon
ph, k, lq “ rh k ls ¨ – ´1 3 0 fl ¨ – k fl, ph, k, lq ‰ p0, 0, 0q. (104)
— ffi — ffi
loooomoooon
Funkcija Argument 2 0 2
loooooooooomoooooooooon l
“ d2 f pM2 q
80
Da bi pokazali da kvadratna forma matrice d2 f pM2 q meǌa znak potrebno je nai dva ne nula vektora na kojima
funkcija d2 f pM2 q ima razliqit znak. Na osnovu (104) imamo da je loooomoooon
d2 f pM2 q loomoon
ph, 0, 0q “ 4h2 ą 0 jer je h ‰ 0 kao i
funkcija argument
2
d f pM2 q p0,
loooomoooon k, 0q “ ´3k ă 0 jer je k ‰ 0. Dakle, pokazali smo da kvadratna forma matrice d2 f pM2 q meǌa znak, te po
loomoon
2
funkcija argument
teoremi o dovoǉnim uslovima za egzistenciju lokalnih ekstremnih vrednosti zakǉuqujemo da u taqki M2 funkcija
f nema lokalnih ekstremnih vrednosti. Funkcija f nema globalni minimum jer je lim f px, x, xq “ ´8.
xÑ´8
198. Odrediti lokalne ekstremne vrednosti, najveu i najmaǌu vrednost (ukoliko postoje) funkcije
f px, yq “ sin x ` sin y ` cospx ` yq
3π 3π
na pravougaoniku 0 ď x ď 2 , 0ďyď 2 .
199. Ispitati da li funkcija

f px, yq “ 3x4 ` x2 y ` 2y 2 ` y 4 , px, yq P R2
ima lokalnu ekstremnu vrednost u p0, 0q.
Rexeǌe. Drugi diferencijal funkcije f u taqki p0, 0q je
« B2 f B2 f
ff « ff « ff « ff
2
` ˘ Bx2 p0, 0q Bxy p0, 0q h 0 0 h
d f p0, 0q lo
ph, kq
on “ rh ks ¨ B2 f B2 f
¨ “ rh ks ¨ ¨ “ 4k 2 ě 0. (105)
k 0 4 k
Byx p0, 0q By 2 p0, 0q
looooomooooon omo
Funkcija Argument
Dakle,` drugi ˘ diferencijal je ne-negativna funkcija u taqki p0, 0q ali kako postoji ne-nula vektor ph, kq za koji
je d2 f p0, 0q ph, kq “ 0 (ovo se vidi iz (105), npr. uzmimo vektor p1, 0q), te ne moemo doneti nikakav zakǉuqak o
egzistenciji lokalne ekstremne vrednosti u p0, 0q. Imamo da je f p0, 0q “ 0. Pokaimo da je za svako px, yq ‰ p0, 0q
ispuǌeno f px, yq ą 0, odakle e slediti da je p0, 0q stroga lokalni minimum ali i globalni minimum funkcije f na
R2 . Zaista, imamo da je
´ y ¯2 7 2
f px, yq “ 2x4 ` x2 ` ` ¨ y ` y 4 , @px, yq P R2 . (106)
2 4
Na osnovu (106) zakǉuqujemo da je za svako px, yq ‰ p0, 0q ispuǌeno f px, yq ą 0 te zakǉuqak sledi.
200. Odrediti ekstremne vrednosti funkcije

2
`y 2 q
f px, yq “ px2 ` y 2 q ¨ e´px , px, yq P R2 .
Rexeǌe. Funkcija f je definisana na celoj R2 ravni, te su sve taqke ǌenog domena unutraxǌe. Kako je f i
diferencijabilna na R3 imamo da se taqke kandidati za lokalne ekstremne vrednosti nalaze samo meu rexeǌima
nelinearnog sistema # #
Bf 2 2 2 2
Bx px, yq “ 0 2x ¨ e´px `y q ´ 2xpx2 ` y 2 q ¨ e´px `y q “ 0
Bf ðñ 2 2 2 2 (107)
By px, yq “ 0 2y ¨ e´px `y q ´ 2ypx2 ` y 2 q ¨ e´px `y q “ 0.
2
`y 2 q
Nakon kraeǌa sa e´px ą 0 u (107) dobijamo takoe nelinearni sistem
# # ` ˘
2x ´ 2xpx2 ` y 2 q “ 0 2x 1 ´ px2 ` y 2 q “ 0
ðñ ` ˘ (108)
2y ´ 2ypx2 ` y 2 q “ 0 2y 1 ´ px2 ` y 2 q “ 0.
Iz posledǌeg sistema u (108) vidimo da se rexeǌa sistema (107) (pa i oba sistema u (108), jer su svi ekevivalentni)
data sa ˇ (
px, yq P R2 ˇ px, yq “ p0, 0q _ x2 ` y 2 “ 1 .
def 2 2
Taqka p0, 0q je globalni minimum funkcije f jer je f p0, 0q “ p02 ` 02 q ¨ e´p0 `0 q “ ˇ0 a za svaku drugu
( taqku px, yq ‰ p0, 0q
je f px, yq ą 0. Ispitajmo sada xta se dexava u taqkama skupa px, yq P R2 ˇ x2 ` y 2 “ 1 . Za svako a P R vai
nejednakost ea ě 1 ` a, pri qemu jednakost vai ako i samo ako je a “ 0. Ispitujemo da li je za svako px, yq P R2
zadovoǉeno 2 2 2 2
px2 ` y 2 q ¨ e´px `y q ď e´1 ðñ x2 ` y 2 ď epx `y q´1 (109)
Posledǌa nejednakost u (109) je taqna za svako px, yq P R2 jer je
px2 `y 2 q´1
` ˘
ě 1 ` px2 ` y 2 q ´ 1 “ x2 ` y 2 .
elooooooooooooooooooooomooooooooooooooooooooon (110)
Ovde primeǌujemo nejednakost ea ě 1 ` a
Jednakost u (110) vai ako i samo ako je x2 ` y 2 “ 1. Dakle, sve taqke sa ove krunice su globalni maksimumi
funkcije f , ali nisu strogi. Zaxto?
81
Napomena 41. Ispitivaǌe taqaka krunice x2 ` y 2 “ 1, xto smo u proxlom zadatku rexili pomou nejednakosti
ex ě 1 ` x, moemo uraditi i na drugi naqin tako xto emo prei na polarne koordinate x “ r cos φ i y “ r sin φ,
2
gde je r ě 0 i φ P r0, 2πs. Tada se funkcija f svodi na funkciju jedne promenǉive gprq “ r2 e´r , r ě 0. Tada je samo u
r “ 1 zadovoǉeno g 1 p1q “ 0 a kako je i g 2 p1q “ ´ 4e ă 0 to je u taqki r “ 1 funkcije g strogi lokalni maksimum. Kako
je gp0q “ 0 i lim gprq “ 0 sledi da je u r “ 1 strogi globalni maksmum funkcije g. Ovo znaqi da je i u taqkama
rÑ`8
2
x2 ` y 2 “ 1 globalni maksimum funkcije f jer smo pokazali da je za svako r ě 0 koje je r ‰ 1 zadovoǉeno r2 e´r ă e´1 ,
te ukoliko uzmemo proizvoǉnu taqku px, yq za koju vai x2 ` y 2 ‰ 1 i predstavimo je u obliku x “ r cos φ i y “ r sin φ
za neke r ě 0 i φ P r0, 2πs tada je r2 “ x2 ` y 2 , te zamenom u posledǌoj nejednakosti sledi izreqeno tvreǌe. Bitno
je rei da u taqkama krunice x2 ` y 2 “ 1 funkcije f nema strogi globalni maksimum (dok funkcija g u r “ 1
ima strogi globalni maksimum). Zaxto? Zanimǉivo je sledee pitaǌe, odnosno analogija. Da li se rotacijom
grafika funkcije g oko ordinatne ose dobija povrx koju gradi funkcija f ?
201. Odrediti najveu vrednost (ukoliko postoji) funkcije f : R3 ztp0, 0, 0qu Ñ R koja je definisana sa
x ` 2y ` 3z
f px, y, zq “ a .
x2 ` y 2 ` z 2
Rexeǌe. Ukoliko koristimo parcijalne izvode dobijaju se jako neprijatni nelinearni sistemi. Neka student
pokuxa da se izbori sa ǌima a mi emo pokazati jedan trik pomou koga na vrlo elegentan naqin rexavamo ovaj
problem. Neka je u “ px, y, zq, v “ p1, 2, 3q i ϕu P r0, πs ugao izmeu ova dva vektora (ovaj ugao zavisi samo od vektora
u, te je zato oznaka ϕu ). Tada je
?
“ 2 ` 22 ` 32
1hk
skalarni proizvod
hkkikkj kikkj
x ` 2y ` 3z u¨v }u} }v} ¨ cos ϕu ?
f px, y, zq “ a “ “ “ 14 ¨ cos ϕu . (111)
x2 ` y 2 ` z 2 }u} }u}
Dakle, izraz f px, y, zq dostie najveu vrednost ako i samo ako je cos ϕu “ 1, xto je ekvivalentno sa ϕu “ 0 _ ϕu “ π.
Drugim reqima, maksimalna ˇvrednost (funkcije f se postie kada su vektori u i v paralelni ? (kolinearni), tj. u
svakoj taqki skupa k ¨p1, 2, 3q k P Rzt0u . Pokazali smo da je
ˇ max
3
f px, y, zq “ 14, qime je zadatak zavrxen.
px,y,zqPR ztp0,0,0qu
Napomena 42. Neka student koristei (111) nae taqke u kojima funkcija f postie najmaǌu vrednost i koliko
ona iznosi.
202. Odrediti najveu i najmaǌu vrednost funkcije
f px, yq “ x2 ` y 2 ` 12x ´ 16y
pod uslovom x2 ` y 2 ď 25.

Rexeǌe. Ovaj zadatak formalno pripada zadacima sa uslovnim ekstremumom funkcija ali mi emo pokuxati
da prenebregnemo ovu potexkou. Odredimo najpre stacionarne taqke u celoj R2 ravni. Rexavaǌem sistema
Bf Bf 2 2
Bx px, yq “ 0 i By px, yq “ 0 dobijamo taqku px, yq “ p´6, 8q, ali ova taqka nam nije od interesa jer je p´6q ` 8 ą 25.
Dakle, funkcija f nema stacionarnih taqaka unutar kruga x2 ` y 2 ă 25 (otvoren skup!). Kako je f neprekidna a
x2 ` y 2 ď 25 kompaktan skup, po teoremi Vajerxtrasa funkcija f postie maksimum i minimum na tom krugu ali ne
u ǌegovoj unutraxǌosti jer posmatrani sistem nema rexeǌa unutar kruga. To znaqi da se maksimum i munimum
funkcije f postie na rubu ovog kruga, tj. u nekoj od taqaka krunice x2 ` y 2 “ 25. Oblik funkcije i skup na kome
traimo ekstremne vrednosti su pogodni za uvoeǌe polarnih koordinata, tj. x “ 5 cos ϕ i y “ 5 sin ϕ, gde je ϕ P R.
Ovim smenama problem svodimo na nalaeǌe ekstremnih vrednosti funkcije
gpϕq “ 25 ` 5 ¨ p12 cos ϕ ´ 16 sin ϕq, ϕ P R.
Dovoǉno je posmatrati samo izraz 12 cos ϕ ´ 16 sin ϕ na skupu R. Kao u Matematici 1, izjednaqavaǌem izvoda sa
nulom dobijamo
d y x
p12 cos ϕ ´ 16 sin ϕq “ 0 ðñ ´3 sin ϕ “ 4 cos ϕ ðñ ´3 ¨ “ 4 ¨ ðñ 4x “ ´3y.
dϕ 5 5
Kombinujui 4x “ ´3y sa x2 ` y 2 “ 25 dobijamo taqke p´3, 4q i p3, ´4q. Ove taqke su jedini kandidati za ekstremne
vrednosti na traenom skupu. Kao xto smo ve napomenuli, Vajerxtrasova teorema nam kae da se postie i
minimum i maksimum na posmatranom skupu. Dakle, jedna od ove dve taqke je taqka u kojoj se postie minimum a
def
druga je taqka u kojoj se postie maksimum na datom skupu. Imamo da je f p´3, 4q “ p´3q2 ` 42 ` 12 ¨ p´3q ´ 16 ¨ 4 “ ´75
def
i f p3, ´4q “ 32 ` p´4q2 ` 12 ¨ 3 ´ 16 ¨ p´4q “ 125, te je u taqki p´3, 4q postignut minimum na posmatranom skupu a u taqki
82
p3, ´4q maksimum. Ovime je zadatak rexen. Reximo sada zadatak na drugi naqin, tj. koristei samo elementarne
nejednakosti. Odredimo najpre najmaǌu vrednost na posmatranom skupu. Dodajmo i oduzmimo x2 ` y 2 . Tada je za
svako px, yq za koje vai x2 ` y 2 ď 25 zadovoǉeno
f px, yq “ 2x2 ` 2y 2 ` 12x ´ 16y ´ px2 ` y 2 q “ 2px ` 3q2 ´18 ` 2py

loooomoooon ´ 4q2 ´px
loooomoooon
2
` y 2 q ´32 ě ´75.
looooomooooon (112)
ě0 ě0 ě ´25
Znak jednakosti se postie ako i samo ako je u (112) uvek ispuǌen znak “ umesto znaka ě, odnosno ako i samo ako je x`
3 “ 0 i y´4 “ 0 i x2 `y 2 “ 25, xto je ekvivalentno sa px, yq “ p´3, 4q. Dakle, u ovoj taqki se postie najmaǌa vrednost
funkcije na posmatranom skupu. Odredimo sada maksimalnu vrednost, koristei najmaǌu vrednost. Imamo da je
za svako px, yq za koje vai x2 ` y 2 ď 25 zadovoǉeno
f px, yq ` f p´x, ýq “ 2x2 ` 2y 2 ď 25 ùñ f px, yq ď 2 ¨ 25 loooooomoooooon

´f p´x, ýq ď 125. (113)
ď ´p´75q “ 75
` ˘
Da bi se postigla vrednost 125 u (113) imamo da je to mogue ako i samo ako je x2 `y 2 “ 25 i p´x, ýq “ ´p´3q, ´4 “
p3, ´4q. Zadatak je rexen i na drugi naqin.
Napomena 43. Ovom zadatku emo se vratiti malo kasnije i rexiemo ga metodom za nalaeǌe uslovnih ekstremnih
vrednosti funkcija vixe promenǉivih.
4.5 Uslovne ekstremne vrednosti funkcija f : Rn Ñ R
203. Odrediti rastojaǌe prave x ´ y ´ 2 “ 0 od parabole y “ x2 .
204. Rexiti Zadatak 202 koristei Lagraneve mnoioce.

Rexeǌe. Kao xto smo u rexeǌu Zadatka 202 zakǉuqili, traimo najmaǌu i najveu vrednost funkcije f pod
uslovom x2 ` y 2 “ 25. Formiramo funkciju Lagrana
F px, y; λq “ x2 ` y 2 ` 12x ´ 16y ` λ ¨ px2 ` y 2 ´ 25q.

2 2
Odavde lako nalazaimo da je BF BF BF
Bx px, y; λq “ 2x ` 12 ` 2λx, By px, y; λq “ 2y ´ 16 ` 2λy i Bx px, y; λq “ x ` y ´ 25 te imamo
da je $ $
’ BF
& Bx px, y; λq “ 0 &x ` 6 ` λx “ 0
’
BF
(
By px, y; λq “ 0 ðñ y ´ 8 ` λy “ 0 ðñ px, y, λq P p´3, 4, 1q, p3, ´4, ´3q . (114)
’
% BF ’
% 2 2
Bλ px, y; λq “ 0
x ` y “ 25
Pojasnimo, pre nego xto nastavimo daǉe, kako smo rexili nelinearni sistem iz (114). Prva jednaqina je ekviva-
lentna sa λpx ` 1q “ ´6 a druga sa λpy ` 1q “ 8. Kako je λ ‰ 0, x ‰ ´1 i y ‰ ´1 (zaxto?) dobijamo da je x`1 ´6 3
y`1 “ 8 “ ´ 4 .
3
Odavde lako izraavamo x “ ´ 4 py ` 1q ´ 1 i zamenom u treoj jednaqini iz (114) dobijamo kvadratnu jednaqinu.
Na daǉe je posao lak. Nastavimo sada sa rexavaǌem zadatka. Kako smo dobili dve taqke za rexeǌe sistema (114),
a znamo da funkcija f pod uslovom x2 ` y 2 “ 25 postie i maksimum i minimum, sledi da jedna od ovih taqaka
mora biti taqka u kojoj se postie maksimum a druga taqka mora biti taqka u kojoj se postie minimum. Kako je
f p´3, 4q “ ´75 ă 125 “ f p3, ´4q sledi da je
´75 “ min f px, yq “ f p´3, 4q i 125 “ max f px, yq “ f p3, ´4q.

tpx,yq : x2 `y 2 “25u tpx,yq : x2 `y 2 “25u
205. Odrediti lokalne ekstremne vrednosti funkcije
f px, y, zq “ x ` y ` z 2
pri uslovima
z´x“1 i y ´ xz “ 1.
83
206. Odrediti lokalne ekstremne vrednosti funkcije
f px, y, zq “ xy ` yz
pri uslovima
x2 ` y 2 “ 2, y ` z “ 2, x ą 0, y ą 0, z ą 0.
207. (Septembarski rok 2020) U elipsu x2 ` 4y 2 “ 36 upisati pravougaonik maksimalne povrxine.
208. (Septembarski rok 2020) Neka je u elipsu
x2 y2
2
` 2 “ 1, a, b ą 0
a b
upisan trougao povrxine P . Dokazati nejednakost
?
3 3
P ď ¨ ab.
4
209. Neka je n P N i x, y ą 0. Dokazati nejednakost

˙n
xn ` y n
ˆ
x`y
ď .
2 2
Kada u ovoj nejednakosti vai znak jednakosti?
210. (Septembar 2021) Neka je dato telo D “ tpx, y, zq P R3 : x2 ` y 2 ď z ď 1u i funkcija f : D Ñ R definisana sa
f px, y, zq “ x ` y ` z za svako px, y, zq P D.
Odrediti
min f px, y, zq i max f px, y, zq.
px,y,zqPD px,y,zqPD
Rexeǌe. Pre svega, funkcija f je neprekdina a telo D kompaktno (jer je zatvoreno i ograniqeno) pa postoje
min f px, y, zq i max f px, y, zq i postiu se na D na osnovu Vajerxstrasove teoreme. Kako je Bf px,y,zq
Bx ‰ 0 za
px,y,zqPD px,y,zqPD
svako px, y, zq P intpDq dobijamo da funkcija nema ekstremnih vrednosti u unutraxǌosti tela D. Kako se minimum
i maksimum postiu (malopre smo rekli zaxto) imamo da se to dexava na rubu tela D.
Pogledajmo prvo xta se dexava na paraboloidu z “ x2 ` y 2 . To znaqi da treba odrediti ekstremne vredno-
sti funkcije f pod uslovom z “ x2 ` y 2 a taj problem se svodi na odreivaǌe ekstremnih vrednosti funkcije
gpx, yq “ x ` y ` x2 ` y 2 bez uslova. Sistem Bgpx,yq “ 0 i Bgpx,yq “ 0 je ekvivalentan sistemu 1 ` 2x “ 0 i 1 ` 2y “ 0
` 1 1˘ ` Bx1 1 ˘ By
tj. imamo px, yq “ ´ 2 , ´ 2 i lako vidimo da` ´ 2 , ´ 2 ˘P BD (sa BD je oznaqen rub skupa D tj. ǌegova granica). Ova
taqka je jedan kandidat. Primetimo da je f ´ 12 , ´ 12 , 12 “ ´ 12 .
Pogledajmo xta se dexava na drugom delu ruba tela D tj. kada je z “ 1 i x2 ` y 2 ă 1. To se svodi na uvodnu
napomenu jer je Bf px,y,zq
Bx ‰ 0 za svako px, y, zq P intpDq a pod uslovima z “ 1 i x2 ` y 2 ă 1 imamo px, y, 1q P intpDq.
Ostaje samo da se vidi xta se dexava na delu ruba koji je definisan sa z “ 1 i x2 ` y 2 “ 1 (krunica polupreqnika
1 u ravni z “ 1 sa centrom u taqki p0, 0, 1q). Potrebno je odrediti ekstremne vrednosti funkcije hpx, yq “ x ` y ` 1
pod uslovom x2 ` y 2 “ 1. Formiramo pomonu funkciju F px, y; λq “ hpx, yq ` λ ¨ px2 ` y 2 ´ 1q za px, y; λq P R2`1 . Sistem
BF px,y;λq
Bx “ BF px,y;λq
By “ BF px,y;λq
Bλ “ 0 je ekvivalentan sistemu 1 ` 2λx “ 0 i 1 ` 2λy “ 0 i x2 ` y 2 “ 1 a odatle (ako prvo
1
` 1 ˘2 ` 1 ˘2
primetimo da je λ ‰ 0) dobijamo da je x “ ´ 2λ “ y pa je ´ 2λ ` ´ 2λ “ 1 ðñ λ “ ?12 _ λ “ ´ ?12 . Odavde
´ ¯ ´ ¯ ´ ¯ ´ ¯
je px, yq “ ´ ?12 , ´ ?12 ili px, yq “ ?12 , ?12 pa imamo jox dva kandidata ´ ?12 , ´ ?12 , 1 i ?12 , ?12 , 1 pri qemu je
´ ¯ ´ ¯ ?
f ´ ?12 , ´ ?12 , 1 “ 1 i f ?12 , ?12 , 1 “ 1 ` 2.
Kako se minimum i maksimum u D postiu dovoǉno je od svih kandidata uzeti onog koji daje najmaǌu vrednost
1
funkciji f i to e biti minimum. Isto tako i za maksimum. Odavde je min f px, y, zq “ ´ i postie se u taqki
px,y,zqPD 2
` 1 1 1˘ ? ´
1 1
¯
´ 2 , ´ 2 , 2 P BD dok je max f px, y, zq “ 1 ` 2 i postie se u taqki ?2 , ?2 , 1 P BD.
px,y,zqPD
84
211. Neka je f : p0, `8q3 Ñ R definisana sa
f px, y, zq “ px ` y ` zq ¨ e´px`2y`3zq .
Odrediti
inf f px, y, zq i sup f px, y, zq.
xą0 xą0
yą0 yą0
zą0 zą0
212. Neka je dat skup ˇ (

∆ “ px, y, zq P R3 ˇ x ě 0, y ě 0, z ě 0, x ` y ` z ď 1
i funkcija f : ∆ Ñ R definisana sa
f px, y, zq “ x ` y ` z.
Odrediti taqke u kojima se postie
min f px, y, zq i max f px, y, zq.

px,y,zqP∆ px,y,zqP∆
213. Ukoliko postoji, odrediti najmaǌu vrednost funkcije f : p0, `8q3 Ñ R, definisane sa
xy yz zx
f px, y, zq “ ` ` ,
z x y
pod ograniqeǌem x2 ` y 2 ` z 2 “ 1.
Rexeǌe. Ovaj zadatak emo rexiti na elementaran naqin, koristei nejednakosti. Kako su x, y i z pozitivni
brojevi, moemo primeniti nejednakost izmeu aritmetiqke i geometrijske sredine. Neka je px, y, zq P p0, `8q3
proizvoǉno. Tada je
“ ‰2 x2 y 2 y2 z2 z 2 x2 ´ xy ¯ ´ yz ¯ ´ xy ¯ ˆ zx ˙ ´ yz ¯ ˆ zx ˙
f px, y, zq “ 2 ` 2 ` 2 ` 2 `2 `2
z x y z x z y x y
x2 y 2 y2 z2 z 2 x2 2
“ 2 ` 2 ` 2 ` 2y ` 2x2 ` 2z 2
z x y looooooooomooooooooon
“ 2 ¨ 1 “ 2 iz uslova zadatka
2 2 2 2
ˆ 2 2
z 2 x2
˙ ˆ 2 2
z 2 x2
„ˆ ˙ ˙
1 x y y z x y y z
“ ¨ ` ` ` ` ` `2
2 z2 x2 z2 y2 x2 y2
« c d d ff
1 x2 y 2 y 2 z 2 x2 y 2 z 2 x2 y 2 z 2 z 2 x2 (115)
ě ¨ 2¨ ¨ 2 `2¨ ¨ 2 `2¨ ¨ 2 `2
2 z2 x z2 y x2 y
¨ ˛
1
2y 2 ` 2x2 ` 2z 2 ‚` 2
“ ¨ ˝ looooooooomooooooooon
2
“ 2 iz uslova zadatka
“1`2
“3
?
Dakle, iz (115) i iz toga xto je f px, y, zq ą 0 za svako px, y, zq P p0, `8q3 zakǉuqujemo da je ? f px, y, zq ě 3 za svako
px, y, zq P p0, `8q3 . Odavde jox ne moemo zakǉuqiti da je ispuǌeno min f px, y, zq “ 3, ali ako pronaemo
px,y,zqPp0,`8q3
? ?
neku taqku iz R3 u kojoj funkcija f ima vrednost 3 onda zakǉuqujemo da je min f px, y, zq “ 3. Ne samo
px,y,zqPp0,`8q3
?
jednu taqku, nego sve taqke (eventualne) u kojima funkcija f postie vrednost 3 moemo nai ukoliko pogledamo
paǉivo (115), odnosno ukoliko umesto znaka ě stavimo znak “ u nejednakosti iz (115). Jednakost u nejednakosti
izmeu aritmetiqke i geometrijske sredine vai ako i samo ako su svi brojevi koji uqestvuju u ǌoj jednaki.
Odavde, imamo uslov
x2 y 2 y2 z2 x2 z 2 1
2
“ 2
“ 2
ùñ x “ y “ z ùñ x “ y “ z “ ? jer je x2 ` y 2 ` z 2 “ 1. (116)
z x y 3
Dakle, iz (116), zakǉuqujemo da je
ˆ ˙
? 1 1 1
min f px, y, zq “ 3 i da se postie samo u taqki ? ,? ,? P p0, `8q3 .
px,y,zqPp0,`8q3 3 3 3
85
4.6 Razni zadaci
214. Ako je funkcija px, yq ÞÑ f px, yq neprekidna po promenǉivoj x pri svakom fiksiranom y i ako ima ograniqen
parcijalni izvod po y onda je f neprekdina po px, yq. Dokazati.
Rexeǌe. Neka je px0 , y0 q proizvoǉno i ε ą 0. Pokaimo da je f neprekidna u toj taqki. Za svako px, yq, na osnovu
nejednakosti trougla, imamo da je
ˇ` ˘ ` ˘ˇˇ
|f px, yq ´ f px0 , y0 q| “ ˇ f px, yq ´ f px, y0 q ` f px, y0 q ´ f px0 , y0 q ˇ ď |f px, yq ´ f px, y0 q| ` |f px, y0 q ´ f px0 , y0 q|.
ˇ
ε
Neka je δ1 “ 2M . Kako je f neprekidna po x pri svakom fiksiranom y imamo da postoji δ1 ą 0 takvo da je |f px, y0 q ´
ε
fˇ px0 , y0ˇq| ă 2 kad god je |x ´ x0 | ă δ1 . Na osnovu uslova zadatka, postoji M ą 0 tako da je za svako px, yq zadovoǉeno
ˇ Bf px,yq ˇ
ˇ By ˇ ď M . Koristei Lagranevu teoremu o sredǌoj vrednosti funkcija jedne promenǉive imamo da je
Bf px, ξq ˇ ˇ ˇˇ Bf px, ξq ˇˇ
f px, yq ´ f px, y0 q “ ¨py ´ y0 q ùñ ˇf px, yq ´ f px, y0 qˇ “ ˇˇ ˇ ¨ |y ´ y0 | ď M |y ´ y0 |.
ˇ ˇ
By
looomooon By ˇ
ξ P py0 , yq
ε
` ˘ ε ε
Izaberimo δ2 “ 2M . Dakle, ukoliko px, yq P P px0 , y0 q; δ1 , δ2 tada je |f px, yq ´ f px0 , y0 q| ă 2 ` 2 “ ε. Upravo smo
pokazali da je f neprekidna u px0 , y0 q.
Bf p0,0q
215. Neka je funkcija px, yq ÞÑ f px, yq definisana u nekoj okolini taqke p0, 0q, pri qemu vai f p0, 0q “ Bx “
Bf p0,0q
By “ 0. Potreban i dovoǉan uslov uslov za diferencijabilnost funkcije f u p0, 0q je
x ¨ f px, yq y ¨ f px, yq
lim “ lim 2 “ 0.
xÑ0 x2 ` y 2 xÑ0 x ` y 2
yÑ0 yÑ0
Dokazati.
216. Neka je f : R2 Ñ R funkcija koja ima parcijalne izvode bilo kog reda u proizvoǉnoj taqki iz R2 . Da li f
mora biti neprekidna na R2 ?
217. Neka funkcija h : R2 Ñ R ima neprekidne prve pracijalne izvode u svakoj taqki iz R2 i neka postoje a, b P R
tako da je ispuǌeno
Bh Bh
hpx, yq “ a ¨ px, yq ` b ¨ px, yq, @px, yq P R2 .
Bx By
ˇ ˇ
Ukoliko postoji M ą 0 tako da je za svako px, yq P R2 zadovoǉeno ˇhpx, yqˇ ď M , tada je h identiqki jednaka 0 na R2 .
Dokazati.
Rexeǌe. Neka je pa0 , b0 q P R2 proizovǉno. Definiximo funkciju60` l : R˘ Ñ R2 sa
` lptq
˘ “ pa0 , b0 q ` tpa, bq, @t P R. Zbog
toga xto je l : R Ñ R2 i h : R2 Ñ R moemo formirati funkciju h ˝ l ptq “ h lptq , @t P R. Koristei chain rule
dobijamo da je za svako t P R zadovoǉeno
1ˆ2 2ˆ1
PR
hkkkikkkj P kR
hk ikkj « ff „ 
d` ˘ ` ˘ 1 Bh ` ˘ Bh ` ˘ a def Bh ` ˘ Bh ` ˘ def ` ˘
h ˝ l ptq “ ∇h lptq ¨ l ptq “ lptq lptq ¨ “a¨ lptq ` b ¨ lptq “ h ˝ l ptq. (117)
dt looooooooomooooooooon Bx By b 2ˆ1 Bx By
skalarni proizvod 1ˆ2
Dakle, (117) nam govori da je izvod funkcije h ˝ l upravo h ˝ l u svakoj taqki t P R. To znaqi da je61
` ˘ ˇ` ˘ ˇ ` ˘
h ˝ l ptq “ C ¨ et , @t P R ùñ loooooooomoooooooon |C| ¨ et ùñ C “ 0 ùñ h ˝ l ptq “ 0, @t P R.
M ě ˇ h ˝ l ptqˇ “ looooooooooomooooooooooon (118)
uslov zadatka zbog lim et “ `8
tÑ`8
Specijalno, ako stavimo u (118) da je t “ 0 (ovo moemo da uradimo jer je (118) ispuǌeno za svako t P R) dobijamo
` ˘ def ` ˘ def
0 “ h ˝ l ptq “ h lp0q “ hpa0 , b0 q. Kako je pa0 , b0 q P R2 proizvoǉno odabrano imamo tvreǌe zadatka.
60 Vrednosti ove funkcije u stvari predstavǉaju pravu u ravni kroz taqku pa0 , b0 q sa vektorom pravca pa, bq.
61 Mi smo u stvari problem sveli na diferencijalnu jednaqinu y 1 “ y . Kao xto je poznato, ovo je najjednostavnija diferencijalna jednaqina koja
razdvaja promenǉive. Zaista, imamo
ż ż
dy dy dy
y 1 “ y ðñ “ y ðñ “ dt ùñ “ dt ùñ ln |y| “ t ` C1 , C1 P R ùñ y “ et`C1 “ lo C t t
omoo1n e “ C ¨ e .
˘e
dt y y
“ const
86
Napomena 44. Zanimǉivo je videti gde se u rexeǌu ovog zadatka koristi uslov da su prvi parcijalni izvodi
funkcije h na R2 neprekidni. Za chain rule nam je potrebna diferencijabilnost obe funkcije koje uqestvuju u
kompoziciji. Kako su prvi parcijalni izvodi funkcije h definisani i neprekidni u celoj R2 ravni imamo da
je funkcija h diferencijabilna na R2 . Kako je i funkcija l diferencijabilna zakǉuqujemo da moemo koristiti
chain rule u bilo kojoj taqki. Koliko je bitna diferencijabilnost ilustruje sledei primer. Funkcija f px, yq “
?4 xy, px, yq P R2 nije diferencijabilna u p0, 0q, xto se lako pokazuje na osnovu definicije ali je f 1 p0, 0q “ 0 i
x
fy1 p0, 0q “ 0. Funkcije x “ xptq “ t2 i y “ yptq “ t2 , gde je t P R, su diferencijabilne u svakoj taqki ali kompozicija
f pxptq, yptqq “ |t| nije diferencijabilna u t “ 0.
218. Neka je data funkcija f : R2 Ñ R koja ima neprekdine prve parcijalne izvode u svakoj taqki iz R2 . Ukoliko
vai
Bf Bf
px, yq ` f px, yq ¨ px, yq “ 0, @px, yq P R2 ,
Bx By
tada je f identiqki jednaka konstanti na R2 . Dokazati.
Rexeǌe. Neka je px0 , y0 q P R2 proizvoǉna taqka. Formirajmo Koxijev problem
#
y 1 pxq “ f px, ypxqq
(119)
ypx0 q “ y0 .
Iz prve jednakosti u (119), koristei chain rule, imamo
Bf Bf
y 2 pxq “ px, ypxqq ` px, ypxqq ¨ yo1mo
pxq “ 0, @x P R. (120)
Bx By lo on
“ f px, ypxqq
Jednakost (120) nam govori da je y 1 pxq “ const. za svako x P R, xto znaqi da je y “ ypxq prava linija, koja prolazi
kroz px0 , y0 q. ǋena jednaqina je data sa
ypxq ´ y0 “ flooomooon
px0 , y0 q ¨px ´ x0 q, x P R. (121)
koeficijent pravca zbog (119)
Ukoliko bi postojala neka taqka px1 , y1 q P R2 takva da je px0 , y0 q ‰ px1 , y1 q i f px1 , y1 q, tada bi se prava (121) sekla sa
pravom
ypxq ´ y0 “ f px1 , y1 q
looomooon ¨px ´ x0 q, x P R. (122)
koeficijent pravca prave
jer su koeficijenti ǌihovih pravaca razliqiti, tj. zbog f px0 , yq ‰ f px1 , y1 q. Oznaqimo sa pa, bq P R2 presek pravih
(121) i (122). Zakǉuqujemo da Koxijev problem
#
y 1 pxq “ f px, ypxqq
(123)
ypaq “ b,
ima dva razliqita rexeǌa koja prolaze kroz taqku pa, bq, xto je nemogue na osnovu teoreme o egzistenciji i
jedinstvenosti rexeǌa diferencijalne jednaqine.
Napomena 45. Primetimo da iz neprekidnosti prvih parcijalnih ozvoda funkcije f na R2 sledi da je funkcija
f diferencijabilna na R, xto omoguava primenu chain rule, na osnovu Napomene posle Zadatka 217. Takoe,
uslov zadatka koristimo i kod egzistencije i jedinstvenosti Koxijevih problema (119) i (123). Ukoliko je student
zaboravio teoremu o egzistenciji i jedinstvenosti rexeǌa Koxijevog problema, sada je pravo vreme da se ova
teorema obnovi.
219. Neka je D Ď Rn oblast62 i f : D Ñ R diferencijabilna funkcija takva da je za svako x P D zadovoǉeno

∇f pxq “ 0n . Dokazati da funkcija f ima konstantnu vrednost na D.
Rexeǌe. Ideja za rexeǌe ovog zadatka je jako prosta. Kada je neki parcijalni izvod funkcije jednak nuli u
svakoj taqki to znaqi da je promena funkcije po toj promenǉivoj (ostale promenǉive fiksiramo) jednaka nuli.
Izloiemo, radi razumevaǌa, skicu rexeǌa a kasnije i formalno rexeǌe. Ukoliko posmatramo funkciju od
dve promeǉive, odaberimo proizvoǉne taqke pa, bq, pu, vq P D. Ciǉ nam je da dokaemo da je f pa, bq “ f pu, vq, odakle
e na osnovu proizvoǉnosti ovih taqaka slediti konstantnost funkcije f na D. Najpre imamo f pa, bq “ f pu, bq
62 Skup H ‰ X Ď Rn je oblast ako je otvoren i povezan. Skup X je povezan ako ne postoje neprazni, otvoreni skupovi A i B takvi da je X “ A Y B i
A X B “ H. Ovo je definicija povezanog skupa i u proizvoǉnom metriqkom prostoru.
87
jer je promena funkcije f po prvoj promenǉivoj jednaka nuli. Daǉe, imamo da je f pu, bq “ f pu, vq jer je promena
funkcije f po drugoj promenǉivoj jednaka nuli. Dakle, f pa, bq “ f pu, vq, te je f konstantna funkcija. Jasno je da
smo se ovakvim kretaǌem pomerili iz taqke pa, bq u taqku pu, vq poligonalnom linijom koja je prvo paralelna sa
jednom a potom sa drugom koordinatnom osom. Da li moemo ovo uvek da uradimo? Moemo, ukoliko je oblast D
konveksna63 . Sada kree formalno rexeǌe. Jasno je da tvreǌe vai (na osnovu izloenog) za konveksne oblasti
D i proizvoǉnu funkciju f od n promenǉivih. Pokuxajmo sada da prenebregnemo i konveksnost i da preemo na
proizvoǉnu oblast. Dakle, neka je sada D oblast i a P D proizvoǉan vektor. Kako je D otvoren skup, imamo da
postoji kugla Kpa, rq, r ą 0, takva da je Kpa, rq Ă D. Kugla je konveksan skup, te prema onome xto smo pokazali za
konveksne oblasti, zakǉuqujemo da je f konstanta na Kpa, rq. Ciǉ nam je da pokaemo da je f pDq jednoelementan
skup. Neka je b P f pDq proizvoǉan broj. Jednoelementan skup tbu je zatvoren a f neprekidna funkcija (jer je po
uslovu zadatka diferencijabilna) te je i f ´1 ptbuq zatvoren skup. Sa druge strane skup f ´1 ptbuq mora biti i otvoren.
def
Zaista, neka je a P f ´1 ptbuq proizvoǉno. Kako a P f ´1 ptbuq sledi da je f paq “ b. Rekli smo da postoji kugla oko vektora
a u kojoj funkcija f ima konstantnu vrednost te se svaka taqka iz te kugle slika funkcijom f u isti broj kao i
taqka a, odnosno u b. Ovime smo pokazali da je skup f ´1 ptbuq otvoren. Dakle, skup f ´1 ptbuq je i otvoren i zatvoren64
i nalazi se u povezanom skupu D. Odavde sledi da je f ´1 ptbuq “ H ili f ´1 ptbuq “ D. Jednakost f ´1 ptbuq “ H nije
mogua jer smo odabrali na poqetku b P f pDq, odakle sledi da je nuno f ´1 ptbuq “ D ðñ f pDq “ tbu. Posledǌe je
ekvivalentno sa tim da je f konstantna funkcija na D.
Napomena 46. U ovom zadatku smo koristili puno jednostavnih tvreǌa. Na primer, da je skup tbu zatvoren u
odnosu na Euklidovu (recimo) metriku na Rn . Dakle, pamtimo frazu: ”Taqka je zatvorena.” Daǉe, koristili
smo da je inverzna slika zatvorenog skupa (taqka je zatvorena) neprekidnom funkcijom zatvoren skup. Obnoviti
odgovarajue dokaze (koji su jako jednostavni) ovih tvreǌa. Zadraemo se na qiǌenici da su jedini clopen
skupovi u povezanom skupu D upravo H i D. Pretpostavimo da postoji neki clopen skup H ‰ A ‰ D (specijalno, A
je otvoren). Tada je skup AC takoe clopen (specijalno, AC je otvoren) te je D “ A Y AC . Ovo znaqi da smo povezan
skup D predstavili kao uniju dva neprazna, meusobno disjunktna otvorena skupa. Ovo nije mogue na osnovu
definicije povezanog skupa. Tvreǌe iz ovog zadatka vai i u opxtijem sluqaju, za vektorske funkcije. Obnoviti
ovo tvreǌe sa predavaǌa. Na kraju, napomenimo da pretpostavku da je D povezan skup ne moemo izostaviti.
Zaista, neka su D1 i D2 otvoreni, disjunktni skupovi i neka f ima razliqite konstantne vrednosti na D1 i D2 .
Tada je jasno da je ∇f pxq “ 0 za svako x P D1 Y D2 , ali f nije konstantna na D1 Y D2 .
220. Neka je f : R2 Ñ R neprekidna funkcija sa definisanim prvim parcijalnim izvodima na R2 . Neka je za svako
px, yq koje zadovoǉava x2 ` y 2 ď 1 ispuǌeno |f px, yq| ď 1. Tada postoji px0 , y0 q u unutraxǌosti jediniqnog kruga za
koje vai
„ 2 „ 2
Bf Bf
px0 , y0 q ` px0 , y0 q ď 16.
Bx By
Dokazati.
Rexeǌe. Definiximo funkciju g : R2 Ñ R sa
def
gpx, yq “ f px, yq ` 2 ¨ px2 ` y 2 q.
Ovako definisana funkcija g ima oba parcijalna izvoda u svakoj taqki iz R2 . Za svako px, yq koje zadovoǉava
x2 ` y 2 “ 1 vai
2
gpx, yq “ loomoon
f px, yq `2 ¨ px ` y 2 q ě 1.
loooomoooon (124)
ě ´1 “1
Imamo da je i gp0, 0q ď 1. Na osnovu Vajerxtrasove teoreme funkcija g postie najmaǌu vrednost na krugu x2 `y 2 ď 1.
Neka se to dexava u taqki pxm , ym q. Ukoliko je x2m ` ym
2
“ 1 imamo da, na osnovu (124) i gp0, 0q ď 1, je g konstantna
2 2
na x ` y ď 1, te tvreǌe trivijalno vai. Pretpostavimo zato da se taqka pxm , ym q nalazi unutar jediniqne
krunice, tj. da je x2m ` ym2
ă 1. Odavde zakǉuqujemo da je
Bg Bg
pxm , ym q “ 0 i pxm , ym q “ 0. (125)
Bx By
Na osnovu definicije funkcije g imamo da je (125) ekvivalentno sa
Bf Bf
pxm , ym q ` 4xm “ 0 i pxm , ym q ` 4ym “ 0. (126)
Bx By
Iz (126) sledi da je
„ 2 „ 2
Bf Bf ˇ ˇ2 ˇ ˇ2 ´
2 2
¯
pxm , ym q ` pxm , ym q “ ˇ ´ 4 ¨ xm ˇ ` ˇ ´ 4 ¨ ym ˇ “ 16 ¨ |x
looooooomooooooon ă 16.
m | ` |y m |
Bx By
ă1
Dakle, traena taqka px0 , y0 q je upravo pxm , ym q.

63 Konveksnost je pojam koji se uvodi jox u osnovnoj xkoli.
64 Za skupove koji su istovremeno otvoreni i zatvoreni u engleskoj literaturi postoji jednostavna kovanica, clopen.
88
Bf
221. Neka je D Ď R2 oblast i f : D Ñ R takva da je By px, yq “ 0 za svako px, yq P D. Da li postoji funkcija g takva
da je gpxq “ f px, yq za svako px, yq P D ?
Rexeǌe. Intuitivno, moemo posumǉati da ovo tvreǌe vai. Ali, stvari stoje druga-qije. Pokaimo da ovo
tvreǌe ne mora da vai. Definiximo skupove D1 “ p´2, 0q ˆ p´2, 2q, D2 “ r0, 2q ˆ p1, 2q i D3 “ r0, 2q ˆ p´2, ´1q i
stavimo D “ D1 Y D2 Y D3 . Skup D je otvoren i povezan te je oblast. Definiximo sada funkciju f : D Ñ R sa
#
def x2 , ako je px, yq P D1 Y D2 ,
f px, yq “ (127)
´x2 , ako je px, yq P D3 .
Bf
Ovako definisana funkcija f je takva da vai By px, yq “ 0 za svako px, yq P D. Ukoliko bi postojala funkcija g,
tada bi bilo
¨ ˛ ¨ ˛
ˆ ˙ ˆ ˙ ˆ ˙ ˚ ˆ 3 3 ˙‹ ˚ˆ 3 3 ˙‹
3 3 3
g “f , y za svako y za koje je , y P D ùñ f ˚ , ‹ “ f ˚ ,´ ‹. (128)
˚ ‹ ˚ ‹
2 2 2 2 2 ‚
˝looomooon 2 2 ‚
˝loooomoooon
P D2 Ă D P D3 Ă D
`3 3
˘ 9
`3 ˘
Upravo smo dobili kontradikciju sa (128) jer je f 2, 2 “ 4 ‰ ´ 49 “ f 2, ´2
3
na osnovu (127).
222. Neka je D Ď Rn konveksna oblast i f : D Ñ R diferencijabilna funkcija. Ukoliko su svi prvi parcijalni
izvodi ograniqneni na D tada je f ravnomerno neprekidna na D. Dokazati.
Rexeǌe. Neka je ε ą 0 proizvoǉno. Na osnovu uslova zadatka postoji M ą 0 tako da je
ˇ ˇ
ˇ Bf ˇ
ˇ pt
ˇ Bxi 1 , . . . , t n ˇ ď M,
qˇ @pt1 , . . . , tn q P D, @i P t1, . . . , nu. (129)
ˇ ˇ
Neka su px1 , . . . , xn q, pa1 , . . . , an q P D. Pokuxajmo da ograniqimo izraz ˇf px1 , . . . , xn q ´ f pa1 , . . . , an qˇ. Kako je oblast D
konveksna, cela du koja spaja taqke px1 , . . . , xn q i pa1 , . . . , an q pripada oblasti D te moemo primeniti Lagranevu
teoremu65 o sredǌoj vrednosti za funkcije vixe realnih promenǉivih. Na osnovu ove teoreme postoji pξ1 , . . . , ξn q
koja pripada dui odreenoj taqkama px1 , . . . , xn q i pa1 , . . . , an q tako da je ispuǌeno
n
ÿ Bf
f px1 , . . . , xn q ´ f pa1 , . . . , an q “ pξ1 , . . . , ξn q ¨ pxi ´ ai q. (130)
i“1
Bx i
Na osnovu (129), (130) i nejednakosti trougla zakǉuqujemo da je

n ˇ ˇ n
ˇ ˇ ÿ ˇ Bf ˇ ˇ ˇ ÿ ˇ ˇ
ˇf px1 , . . . , xn q ´ f pa1 , . . . , an qˇ ď
ˇ Bxi pξ1 , . . . , ξn qˇ ¨ xi ´ ai ď M ¨
ˇ ˇ ˇ ˇ ˇxi ´ a i ˇ . (131)
i“1 looooooooomooooooooon i“1
looooomooooon
ďM Ovo je taksi metrika
ε
Na daǉe je lako. Na osnovu (131) zakǉuqujemo da moemo odabrati δi “ n¨M za bilo koje i P t1, . . . , nu. Dakle, iz
(131), kad god su px1 , . . . , xn q i pa1 , . . . , an q takve taqke da je |xi ´ ai | ă δi za svako i P t1, . . . , nu tada je
ˇ ˇ ´ ε ε ¯ ε
ˇf px1 , . . . , xn q ´ f pa1 , . . . , an qˇ ă M ¨ ` ¨¨¨ ` “M ¨n¨ “ ε. (132)
n ¨ M n ¨ M
loooooooooooomoooooooooooon n ¨ M
n sabiraka
Iz (132) zakǉuqujemo da je f ravnomerno neprekidna na D, na osnovu definicije ravnomerne neprekidnosti. Tvr-

eǌe sledi.
223. Neka je raij sni,j“1 realna, simetriqna i pozitivno definitna matrica i neka je funkcija f : Rn Ñ R definisana
sa
n
ÿ n ÿ
ÿ n
f px1 , . . . , xn q “ a ` bi ¨ x i ` aij ¨ xi xj ,
i“1 i“1 j“1
gde su a, b1 ,. . . , bn P R konstante. Dokazati da postoji x˚ P Rn tako da je f px˚ q “ minn f pxq.

xPR
65 Zaprimenu ove teoreme nam je potrebna neprekidnost funkcije f na zatvorenoj dui koja spaja taqke px1 , . . . , xn q i pa1 , . . . , an q kao i diferenci-
jabilnost na otvorenoj dui koja spaja te iste taqke. Primetimo da su uslovi ostali isti kao u jednodimenzionalnom sluqaju, ali je sada dodata i
konveksnost. Preporuqujemo studentima da obnove Lagranevu teoremu sa predavaǌa i Lagranevu teoremu za funkcije jedne realne promenǉive. Da
li Lagraneva teorema vai i za vektorske funkcije? Sa tim u vezi, zanimǉiv je Zadatak 188.
89
224. Neka je A Ď Rn otvoren skup i aij : A Ñ R neprekidne funkcije za svako i, j P t1, . . . , nu. Za x P A neka je Φx
kvadratna forma sa matricom raij sni,j“1 . Ako je za neko a P A kvadratna forma Φa pozitivno definitna tada postoji
r ą 0 tako da je za svako x P Kpa, rq kvadratna forma Φx pozitivno definitna. Dokazati.
Rexeǌe. Neka su Ai : A Ñ R funkcije sa realnim vrednostima, koje su definisane sa

´ ¯
def
Ai pxq “ det loooooooooooooooooooooomoooooooooooooooooooooon
”i-ti glavni minor u taqki x” , @i P t1, . . . , nu. (133)
Ovo je matrica
Na osnovu (133) zakǉuqujemo da su Ai neprekidne funkcije za svako i P t1, . . . , nu na skupu A. Kako je forma
Φa pozitivno definitna, na osnovu kriterijuma Silvestera, zakǉuqujemo da su brojevi A1 paq, A2 paq ,. . . , An paq
pozitivni. Iz neprekidnosti funkcija Ai imamo da za svako i P t1, . . . , nu postoji ri ą 0 tako da je Ai pxq ą 0 za svako
def
x P Kpa, ri q. Odaberimo r “ mintr1 , . . . , rn u ùñ r ą 0. Dakle, kako je r ą 0 moemo formirati kuglu Kpa, rq. Tada je
za svako x P Kpa, rq i za svako i P t1, . . . , nu ispuǌeno Ai pxq ą 0, te je opet na osnovu kriterijuma Silvestera forma
Φx pozitivno definitna na Kpa, rq, xto je i trebalo pokazati.
Napomena 47. Kriterijum Silvestera smo koristili u oba smera, jer je to teorema koja daje potrebne i dovoǉne
uslove za pozitivnu definitnost (teorema je oblika akko). Otvorenost skupa A je upotrebǉena kod egzistencije
pozitivnih brojeva ri tj. kugli Kpa, ri q.
225. Odrediti najmaǌu vednost (ukoliko postoji) funkcije f : p0, `8q3 Ñ R koja je definisana sa
c c c
3a ` 2b ` 1c 3b ` 2c ` 1a 3c ` 2a ` 1b
f pa, b, cq “ ` ` .
1a ` 2b ` 3c 1b ` 2c ` 3a 1c ` 2a ` 3b
Rexeǌe. U ovom zadatku je jasno da izvode ne moemo da koristimo jer bi se dobili vrlo ˇ glomazni izrazi.
( Ne
moemo ni da tvrdimo da najmaǌa vrednost neprekidne funkcije f na skupu pa, b, cq P R3 ˇ a ą 0, b ą 0, c ą 0 postoji
jer ovaj skup nije kompaktan (jer nije zatvoren i neograniqen je, a za kompaktnost nam je potrebna zatvorenost i
ograniqenost skupa, po Zadatku 140). Zbog velike simetrije ovih izraza pokuxajmo da primenimo neku nejednakost.
Za svako a ą 0, b ą 0 i c ą 0 je
3a ` 2b ` 1c 3b ` 2c ` 1a 3c ` 2a ` 1b
f pa, b, cq “ ? ? `? ? `? ? . (134)
1a ` 2b ` 3c 3a ` 2b ` 1c 1b ` 2c ` 3a 3b ` 2c ` 1a 1c ` 2a ` 3b 3c ` 2a ` 1b
Kako su brojevi a, b i c pozitivni moemo primeniti nejednakost izmeu aritmetiqke i geometrijske sredine na
svaki imenioc u tri razlomka koji se javǉaju u prethodnom izrazu. Dobijamo
? ? p1a ` 2b ` 3cq ` p3a ` 2b ` 1cq 4a ` 4b ` 4c
0ă 1a ` 2b ` 3c 3a ` 2b ` 1c ď “ “ 2a ` 2b ` 2c, (135)
2 2
? ? p1b ` 2c ` 3aq ` p3b ` 2c ` 1aq 4a ` 4b ` 4c
0ă 1b ` 2c ` 3a 3b ` 2c ` 1a ď “ “ 2a ` 2b ` 2c, (136)
2 2
? ? p1a ` 2b ` 3cq ` p3a ` 2b ` 1cq 4a ` 4b ` 4c
0 ă 1c ` 2a ` 3b 3c ` 2a ` 1b ď “ “ 2a ` 2b ` 2c. (137)
2 2
Na osnovu (135), (136) i (137) dobijamo da je
1 1 3a ` 2b ` 1c 3a ` 2b ` 1c
? ? ě ùñ ? ? ě , (138)
1a ` 2b ` 3c 3a ` 2b ` 1c 2a ` 2b ` 2c 1a ` 2b ` 3c 3a ` 2b ` 1c 2a ` 2b ` 2c
1 1 3b ` 2c ` 1a 3b ` 2c ` 1a
? ? ě ùñ ? ? ě , (139)
1b ` 2c ` 3a 3b ` 2c ` 1a 2a ` 2b ` 2c 1b ` 2c ` 3a 3b ` 2c ` 1a 2a ` 2b ` 2c
1 1 3c ` 2a ` 1b 3c ` 2a ` 1b
? ? ě ùñ ? ? ě . (140)
1c ` 2a ` 3b 3c ` 2a ` 1b 2a ` 2b ` 2c 1a ` 2b ` 3c 3a ` 2b ` 1c 2a ` 2b ` 2c
Sabirajui (138), (139) i (140) i koristei (134) dobijamo da je za svako a ą 0, b ą 0 i c ą 0 zadovoǉeno
3a ` 2b ` 1c 3b ` 2c ` 1a 3c ` 2a ` 1b 6a ` 6b ` 6c
f pa, b, cq ě ` ` “ “ 3.
2a ` 2b ` 2c 2a ` 2b ` 2c 2a ` 2b ` 2c 2a ` 2b ` 2c
Dakle, funkcija f ne moe imati maǌu vrednost od 3. Ukoliko bi pronaxli barem jednu ureeǌu trojku pa0 , b0 , c0 q
pozitivnih brojeva koja zadovoǉava f pa0 , b0 , c0 q “ 3 odatle bi sledilo da je min f pa, b, cq “ 3. Zakǉuqak sada lako
aą0
bą0
cą0
def
? ? ?
sledi iz f p1, 1, 1q “ 1` 1` 1 “ 3.
90
3
Napomena 48. ( Ukoliko elimo da utvrdimo u kojim sve taqkama domena funkcije f odnosno skupa pa, b, cq P R | a ą
0, b ą 0, c ą 0 funkcija f dostie minimum potrebno je videti gde smo sve vrxili ograniqeǌa. Minimum se postie
ako i samo ako u izrazima gde smo izvrxili ograniqeǌa sa znakom ě vai znak “. To su izrazi (135), (136) i (137).
Poznato je da u nejednakosti izmeu aritmetiqke i geometrijske sredine (i ostalih sredina) znak jednakosti
vai ako i samo ako su brojevi koji uqestvuju ?u sredini jednaki. ? Dakle, funkcija f ? postie minimum ? na skupu
tpa, b, cq P R3 |?
a ą 0, b ą 0, c ą 0u
? ako i samo ako je 1a ` 2b ` 3c “ 3a ` 2b ` 1c (iz (135)) i 1b ` 2c ` 3a “ 3b ` 2c ` 1a
(iz (136)) i 1c ` 2a ` 3b “ 3a ` 2b ` 1c (iz (137)). Posledǌe tri jednakosti su ekvivalentne (kvadriramo ˇ ( sve
tri. . . ) sa a “ b “ c. Dakle, funkcija f postie najmaǌu vrednost samo u taqkama skupa pa, a, aq P R3 ˇ a ą 0 .
226. Odrediti najmaǌu vrednost (ukoliko postoji) funkcije f : p0, `8q3 Ñ R definisane sa
a b c
f pa, b, cq “ ` ` .
b`c cà a`b
Rexeǌe. Jednostavno je posumǉati da treba uvesti smene x “ b ` c, y “ c ` a i z “ a ` b. Sada izrazimo slova a, b i c
preko x, y i z. Ovo je najlakxe uraditi ukoliko saberemo sve tri jednakosti, tj. x`y`z “ 2a`2b ` 2c ùñ a “ y`z´x
loomoon 2 .
“ 2x
x`zý x`y´z
Analogno, b “ 2 i c“ 2 . Neka su a ą 0, b ą 0 i c ą 0 proizvoǉni. Sada sledi blaga raqunica
“ f pa, b, cq
hkkkkkkkkkkkkkikkkkkkkkkkkkkj ` y`z´x ˘ ` x`zý ˘ ` x`y´z ˘
a b c 2 2 2
` ` “ ` `
b`c cà a`b x y z
1 ý z ¯ 1 ˆx z ˙
1 ´x y ¯
“ ` ´1 ` ` ´1 ` ` ´1
2 x x 2 y y 2 z z (141)
» fi
ˆ ˙ ˆ ˙ ´
1—— y x y z x z ¯ ffi ffi 3
“ — ` ` ` ` ` ´3ffi ě .
2 –loooomoooon
x y z y
loooomoooon z x
loooomoooon fl 2
ě2 ě2 ě2
Napomenimo da smo koristili da za svako t ą 0 vai t ` 1t ě 2. Jednakost u prethodnoj nejednakosti vai ako i
samo ako je t “ 1. Ovo se trivijalno pokazuje, ukoliko obe strane svedemo na kvadrat binoma, mnoei obe strane
sa t. Zaista,
1
t ` ě 2 ðñ t2 ` 1 ě 2t ðñ pt ´ 1q2 ě 0 .
t
looooooooooooooooomooooooooooooooooon loooooomoooooon
Jednakost vai akko je t “ 1
Jer je t ą 0
ˇ (
Dakle, funkcija f je ograniqena odozdo brojem 32 na skupu pa, b, cq P R3 ˇ a, b, c ą 0 . Funkcija f i postie vrednost
3
2 ako i samo ako u posledǌem redu iz (141) vai znak “ umesto ě, odnosno ako i samo ako je
y x y z x z y y x
` “2 i ` “2 i ` “ 2 ðñ “1 i “1 i “ 1 ðñ x “ y “ z.
x y z y z x x z z
Jednakosti x “ y “ z su ekvivalentne sa b ` c “ c ` a “ a ` b ðñ a “ b “ c. Dakle, dokazali smo da je
3 ˇ (
“ min f pa, b, cq i dostie se samo na skupu pa, a, aq P R3 ˇ a ą 0 .
2 aą0
bą0
cą0
227. Od svih trouglova opisanih oko datog kruga odrediti onaj koji ima najmaǌu povrxinu.
228. Dokazati da je ´ ¯
1`x`y π
arctg 1´x`y ´ x ` xy ´ 4
lim “ 0.
xÑ0 x2 ` y 2
yÑ0
91
5 INTEGRALNI RAQUN U Rn
5.1 Vixestruki integrali
229. Izraqunati integrale ĳ ¡

xy dx dy i z dx dy dz.
1 x, y, zě0
x ďy
x`y`zď1
yď 52 ´x
230. Izraqunati koordinate teixta:
(a) qetvrtine elipse sa poluosama a i b; (b) polulopte polupreqnika R.
231. Odrediti koordinate teixta figure

ˇ
Φ “ px, yq P R2 ˇ |x| ď y ď |x| ` 3, y ď 4u.
232. Izraqunati povrxinu i zapreminu sfere polupreqnika R.
Rexeǌe. Jednaqina sfere polupreqnika R je x2 ` y 2 ` z 2 “ R2 . Izraqunajmo najpre ǌenu povrxinu. Prvo, moramo
prei na eksplicitni
a oblik i u tu svrhu posmatrajmo polusferu, koja se nalazi iznad xOy ravni, datu jednaqinom
z “ zpx, yq “ ` R ´ x ´ y 2 . Povrxina sfere je sada data formulom
2 2
d ˆ ˙2 ˆ ˙2
ĳ
Bz Bz
P “2¨ 1` px, yq ` px, yq dx dy. (142)
Bx By
x2 `y 2 ďR2
Izraqunajmo sada parcijalne izvode koji se javǉaju u (142). Imamo
Bz x Bz y
px, yq “ ´ a i px, yq “ ´ a , x2 ` y 2 ă R 2 . (143)
Bx R ´ x2 ´ y 2
2 By R ´ x2 ´ y 2
2
Bz Bz
Zamenom parcijalnih izvoda Bx px, yq i By px, yq iz (143) u (142) i sreujui izraze dobijamo
d
x2 ` y 2
ĳ ĳ
1
P “2¨ 1` dx dy “ 2R ¨ a dx dy. (144)
R ´ x2 ´ y 2
2
R2 ´ x2 ´ y 2
x2 `y 2 ďR2 x2 `y 2 ďR2
Oblik podintegralne funkcije u (145) nas asocira da treba uvesti polarne koordnate. Dakle, uvodimo smene
x “ r cos ϕ i y “ r sin ϕ, gde je r P p0, Rq i ϕ P r0, 2πq. Jakobijan ove transformacije iznosi J “ r ą 0, te (145) postaje
ż R ż 2π ż 2π ˜ż R ¸ żR ż 2π
1 r r
P “ 2R ¨ |J | ? dr dϕ “ 2R ¨ ? dr dϕ “ 2R ¨ ? dr dϕ “ 4R2 π. (145)
0 0 R2 ´ r 2 0 0 R2 ´ r 2 0 R2 ´ r 2
looooooooomooooooooon 0
loomoon
loooooooooooomoooooooooooon
“ R, Matematika 1 “ 2π
ovo je broj
Dakle, dobili smo dobro poznatu formulu P “ 4R2 π za povrxinu lopte (sfere, kugle) polupreqnika R, koja se
javǉa jox u osnovnoj xkoli. Izraqunajmo sada zapreminu V sfere polupreqnika R, koja je data integralnom
reprezentacijom ¡
V “ dx dy dz. (146)
x2 `y 2 `z 2 ďR2
Oblik oblasti po kojoj se vrxi integracija u (146) nas direktno asocira da treba uvesti sfernu smenu. Zaxto?
Pa oblast integracije je sfera. Zbog toga su koordinate (nacrtati sliku, ove formule i granice za promenǉive
92
se vide odatle) date sa x “ r cos ϕ sin θ, y “ r sin ϕ sin θ i z “ r cos θ, gde je ϕ P r0, 2πq i θ P r0, πq. Jakobijan ove
transformacije je J “ ´r2 sin θ ‰ 0. Sada primeǌujemo ponovǉenu integraciju na (146) i dobijamo
ż R ż 2π ż π
V “ |J | dr dϕ dθ
0
¨0 0¨ ˛ ˛
ż R ż 2π ż π
2
˝ rloomoon
“ ˝ sin θ dθ‚dϕ‚dr
0 0 0
“ |J |
¨ ˛
żR ż 2π ˆż π ˙
˚ 2 ‹
˚r sin θ dθ dϕ‹
“ ˝ ‚dr
0 0 0
looooooomooooooon
“2
¨ ˛ (147)
żR ż 2π
˚ 2 ‹
“2 ˚r
˝ dϕ‹‚dr
0 0
loomoon
“ 2π
żR
“ 2 ¨ 2π r2 dr
0
looomooon
R3
“ 3
4 3
R π.
“
3
Dakle, u (147) smo dobili jox jednu formulu koju smo koristili (naravno, bez dokaza) jox u osnovnoj xkoli ne
znajui xta je sve sakriveno iza ǌe.
233. Odrediti zapreminu tela ograniqenog sa

c c c
x y z
` ` “ 1.
2 3 15
234. Odrediti zapreminu tela koje je ograniqeno povrxima

z “ xy, x2 “ y, x2 “ 2y, y 2 “ x, y 2 “ 2x i z “ 0.
235. Odrediti zapreminu tela koja je ograniqeno povrxima

z“4 i z “ p2x ´ yq2 ` px ` y ´ 1q2 .
236. (Septembar 2021) Neka je T trapez sa temenima p1, 0q, p2, 0q, p0, 2q i p0, 1q. Izraqunati integral
ĳ
y´x
e y`x dx dy.
T
Rexeǌe. Podintegralna funkcija je definisana i neprekidna na trapezu T pa traeni integral postoji kao konac-
han broj (primetimo da je y ` x ‰ 0 za svako px, yq P T . Sam oblik podintegralne funckije nas motivixe da uvedemo
smene u “ y ´ x i v “ x ` y. Jakobijan ove smene je

Dpu, vq ´1 1 Dpx, yq 1 1
“ “ ´2 ùñ “ Dpu,vq “ ´ ă 0
Dpx, yq 1 1 Dpu, vq 2
Dpx,yq
pa primenom teoreme o smeni promenǉive u vixestrukom integralu dobijamo

ĳ ĳ ˇ ˇ ĳ
y´x ˇ Dpx, yq ˇ u 1 u
e y`x dx dy “ ˇ Dpu, vq ˇ e du dv “ 2
ˇ ˇ v e v du dv
T T1 T1
1
pri qemu je T slika trapeza T uvedenim smenama. Kako uvedene smene predstavǉaku kompoziciju rotacije i
homotetije (zaxto?) sliku trapeza T moemo jednostavno dobiti ako preslikamo ǌegova temena (primetimo da je
trapez T 1 orijentisan suprotno od orijentacije trapeza T jer je Jakobijan uvedene smene negativan). Odavde sledi
da je T 1 opet trapez pa ako oznaqimo vrednost traenog inetrgala sa I, primenom Fubinijeve teoreme i gledaǌem
u sliku (sada su osnovice trapeza T 1 paralelene u osi koordinatnog sistema uOv) imamo
ż ˜ u ˇu“v ¸
1 2
ż ˆż v
1 2 e v ˇˇ 1 2
˙ ż
u 3
I“ e v du dv “ 1 ˇ dv “ vpe1 ´ e´1 q dv “ sh 1.
2 1 ´v 2 1 v
ˇ 2 1 2
u“´v
93
237. Odrediti zapreminu tela koje je ograniqeno povrxima
x2 ` y 2 “ 1, y2 ` z2 “ 1 i z 2 ` x2 “ 1.
Rexeǌe. U ovom zadatku je najbitnije da lepo vidimo kako izgleda telo koje se dobija u preseku datih povrxi.
Neka je zelena povrx x2 ` y 2 “ 1, plava povrx x2 ` z 2 “ 1 i crvena povrx y 2 ` z 2 “ 1 (xto znaqi da je x osa zapravo
osa crvenog cilindra, y osa je osa plavog cilindra a z osa je osa zelenog cilindra). Na daǉe emo koristiti
simetriju dobijenog tela (neka se zove F ). Vidimo da zapremnimu tela F moemo izraqunati ako se ograniqnimo
na telo koje se nalazi u polovini prvog oktanta (kada naemo tu zapreminu traena zapremina je taj broj puta
16). Neka se to telo zove D.
Sa slike vidimo da je telo D zapravo cilindar u qijoj se osnovi nalazi kruni iseqak polupreqnika 1 i sa uglom
od π4 . Omotaq tela D je normalan na xOy ravan (sastavǉen od dela koordinatne ravni xOz, dela ravni x “ y i
dela povrxi x2 ` y 2 “ 1 (na treoj slici zeleni deo)). Zbog toga je traena zapremina V jednaka integralu
ĳ a
16 ¨ 1 ´ x2 dx dy
looomooon
I z“zpx,yq
pri qemu je I pomenuti kruni iseqak. Uvedimo smenu x “ r cos ϕ, y “ r sin ϕ, pri qemu je ϕ P r0, π4 s, r P r0, 1s i J “ r.
Uz primenu Fubinijeve teoreme dobijamo da je
ż 1 ż π4 a ż π4 ˆż 1 a ˙
V “ 16 ¨ r 1 ´ r2 cos2 ϕ dr dϕ “ 16 ¨ r 1 ´ r2 cos2 ϕ dr dϕ.
0 0 0 0
Razqunamo najpre unutraxǌi integral ż1 a

Ipϕq “ r 1 ´ r2 cos2 ϕ dr
0
pri fiksiranoj vrednosti ϕ P r0, π4 s. Uvedimo smenu r2 “ t. Dobijamo da je
1 1a
ż ˆ ˙
1 2 2 1
Ipϕq “ 1 ´ t cos2 ϕ dt “ ¨ ¨ ¨ “ ´ sin ϕ ¨ tg2 ϕ `
2 0 2 3 3 cos2 ϕ
pa je ˜ ¸
π π
1 2
ż 4
2 2
ż 4 dϕ ´ ? ¯
V “ 16 ¨ ´ sin ϕ ¨ tg ϕ dϕ ` “ ¨¨¨ “ 8 ¨ 2 ´ 2 .
2 3 0 3 0 cos2 ϕ
238. (Septembar 2021) Neka je D zatvorena figura u prvom kvadrantu xOy ravni ograniqena krivama
y “ x2 , 2y “ x2 , x2 ` y 2 “ 1 i x2 ` y 2 “ 4.
Izraqunati integral
2y 2 ` x2
ĳ
dx dy.
x3
D
Rexeǌe. Podintegralna funkcija je neprekidna na D pa traeni integral postoji. Oznaqimo ǌegovu vrednost sa
2
I. Na osnovu jednaqina kriva koje definixu granicu figure D uvodimo smene u “ x2 ` y 2 i v “ xy , pri qemu je
u P r1, 4s i v P r1, 2s. Neka je D1 slika figure D uvedenim smenama (vidimo da je D1 “ r1, 4s ˆ r1, 2s pa je ovde lako
vrxiti integraciju). Sada raqunamo
ˇ ˇ
Dpu, vq 2x 2y x3 x2 ` 2y 2 ˇ Dpx, yq ˇ
ˇ“ 1 y2
“ 2x x 2 “ ´2
2
´ 4x “ ´2x ¨ 2
ùñ ˇ ‰0
Dpx, yq y ´ y2 y y ˇ Dpu, vq ˇ 2x x ` 2y 2
2
94
za svako px, yq P D. Na osnovu teoreme o smeni promenǉive i na osnovu Fubinijeve teoreme imamo da je
¨ ˛
1 4˚
ĳ ˇ ˇ ż2
ˇ Dpx, yq ˇ 2y 2 ` x2 y2 2y 2 ` x2 y2
ĳ ĳ ż
1 1 1 ‹ 1 1 3
I“ du dv du dv du dv dv ‹ du “ ¨ ¨3 “ .
ˇ¨ ˚ ‹
ˇ
ˇ Dpu, vq ˇ 3
“ 2 ` 2y 2
¨ 3
“ 4
“ ˚ 2
x
looooooooooomooooooooooon 2x x x 2 lo
o x
mo o n 2 1 ˝ 1 v
loooomoooon ‚ 2 2 4
D1 1 D 1 D
1
treba preko u i v izraziti “ v2 “ 1
2
239. (Septembar 2021) Neka je D zatvorena oblast u xOy ravni ograniqena pravama
x ` y “ 1, x“0 i y “ 0.
Izraqunati integral ĳ
xý
cos dx dy.
x`y
D
Rexeǌe. Pokaimo najpre da dati integral postoji. Podintegralna funkcija je definisana na celom skupu D
osim u taqki p0, 1q. Kako je na Dztp0, 0uq podintegralna funkcija ograniqena i neprekidna imamo po Lebegovoj
teoremi66 da je i Riman integrabilna na D.
Oznaqimo vrednost ovog integrala sada sa I P R i uvedimo smene u “ x ´ y i v “ x ` y. Lako raqunamo da je

Dpx,yq 1 1
Dpu,vq “ 2 . Slika trougla D uvedenim smenama (koju emo da zovemo D q prema Zadatku 33 moe da se odredi
67
ako preslikamo samo ǌegova temena Ap0, 0q, Bp1, 0q i Cp0, 1q (sada u koordinatnom sistemu uOv). Dobijamo da je
to trougao sa temenima A1 p0, 0q, B 1 p1, 1q i C 1 p´1, 1q. Na osnovu teoreme o smeni promenǉive i na osnovu Fubinijeve
teoreme (kod ponovǉene integracije je najboǉe i nacrtati sliku) raqunamo
ˇ ˇ
ˇ ˇ
ˇ ˇ ˇu“v
1 1
ż ˆż v
1 1´ 1 1
ĳ ˇ ˙ ż ż
ˇ Dpx, yq ˇ u u u ¯ ˇˇ sin 1
ˇ
I“ ˇ cos du dv “ cos du dv “ v sin dv “ 2v sin 1 dv “ .
Dpu, vq ˇ
ˇ ˇ
ˇlooomooon v 2 0 ´v v 2 0 v ˇ 2 0 2
1
D ˇˇ ˇ u“´v
“ 1{2
ˇ
240. Neka je dat trougao ˇ (

4 “ px, yq P R2 ˇ 0 ď x ď y ď 1 .
2
ey dx dy.
4
Rexeǌe. Primetimo najpre da skup 4 predstavǉa trougao (zatvoreni trougao, xto znaqi da je clp4q “ 4 ili
neformalnije reqeno, trougao zajedno sa svojim stranicama) qija su temena taqke p0, 0q, p0, 1q i p1, 1q (objasniti
zaxto i nacrtati sliku obavezno!). Postoje dva naqina kako moemo vrxiti integraciju po skupu 4. Prvi naqin se
sastoji u tome da se za svako x P r0, 1s kreemo po y-osi od x do 1 (zaxto?). Ukoliko krenemo tako, nakon ponovǉene
integracije, dobijamo ĳ ż ˆż ˙ 1 1
2 2
ey dx dy “ ey dy dx. (148)
0 x
4
Poznato je da vrednost unutraxǌeg integrala u (148) nije mogue izraqunati analitiqki68 , te nam je ovaj pokuxaj
bezuspexan ali pouqan. Naime, ukoliko sada pokuxamo integracijom koja za svako y P r0, 1s vrednost x xeta od 0
do y (zaxto su ove granice?) dobijamo
ĳ ż 1 ˜ż y ¸ ż1 ˆż y ˙
y2 y2 y2 e´1
e dx dy “ e dx dy “ e dx dy “ ¨ ¨ ¨ “ . (149)
2
loomoon
0 0 0 0
loooomoooon
4 konstanta
“y
66 Ovo je tvreǌe sa predavaǌa koje kae da je ograniqena funkcija na zatvorenom i merǉivom skupu (a ovaj nax skup D to jeste) Riman integrabilna
ako i samo ako je skup taqka prekida podintegralne funkcije Lebegove mere nula. U naxem sluqaju je to ispuǌeno jer je u pitaǌu samo jedna taqka gde
imamo prekid.
67 Ovo je formalni argument zaxto to smemo da uradimo a na ispitu je dovoǉno da to samo i uradimo.
68 Primeri integrala koje nije mogue izraqunati analitiqki su mnogobrojni. Na primer, nije mogue izraqunati analitiqki integrale funkcija
x ÞÑ sinx x , x ÞÑ x`1
ln x
, . . . . U primenama se vrlo qesto javǉaju integali ovakvih funkcija. U ovim sluqajevima se primeǌuju aproksimativne metode
Numeriqke analize. Sa tim u vezi, razvijene su i metode za numeriqku integraciju vixestrukih integrala.
95
ĳ
2
Ovime je integral ey dx dy izraqunat. Iz ovog zadatka vidimo da je redosled integracije kod nekih funkcija
4
jako bitan. Naime, u ovom zadatku integracija u (148) nije ni izvodǉiva, dok je integracija u (149) uspexna i
efektna. Moe da se desi da su svi mogui redosledi integracije izvodǉivi, dok su neki jako kratki a neki
izuzetno komplikovani. Ovaj zadatak ima svrhu da nam skrene paǌu na ove stvari, dok se oseaj stiqe iskǉuqivo
vebom.
Napomena 49. Primetimo da vai ĳ ĳ

2 2
ey dx dy “ ey dx dy
4 intp4q
jer vrednost integrala ne moe da poremeti skup ordanove mere nula, tj. skup qija je povrxina u R2 jednaka
nuli, a to je u naxem sluqaju skup 4zintp4q, odnosno unija stranica trougla 4.
241. Neka je D “ tpx, yq P R2 : x2 ` y 2 ď xu. Izraqunati integral

ĳ
y 2 dx dy.
D
242. Neka su dati skupovi

En “ tpx, yq P R2 : |x| ď n, |y| ď nu za svako n P N.
Izraqunati graniqnu vrednost ĳ
lim sinpx2 ` y 2 q dx dy.
nÑ`8
En
Rexeǌe. Koristiemo69 da vai ż `8 ż `8 c

2 2 π
sinpx q dx “ cospx q dx “ .
´8 ´8 2
Za svako n P N imamo
ĳ ĳ ĳ
sinpx2 ` y 2 q dx dy “ sinpx2 q cospy 2 q dx dy ` cospx2 q sinpy 2 q dx dy
En En En
ˆż n ˙ ˆż n ˙
“2 sinpx2 q dx ¨ cospx2 q dy .
ń ń
Odavde, prelaskom na graniqnu vrednost kada n Ñ `8 imamo da je

ĳ ˆż `8 ˙ ˆż `8 ˙ ˆc ˙2
π
lim sinpx2 ` y 2 q dx dy “ 2 sinpx2 q dx cospx2 q dx “2¨ “ π.
nÑ`8 ´8 ´8 2
En
243. Neka je D kvadrat sa temenima p1, 0q, p0, 1q, p´1, 0q i p0, ´1q. Izaqunati integral
ĳ
ex`y dx dy.
D
244. Neka su a i b pozitivni brojevi. Izraqunati integral

żażb ! )
max b2 x2 , a2 y 2 dx dy.
0 0
69 Fresnelovi integrali.
96
Rexeǌe. Oznaqimo podintegralnu funkciju iz teksta zadatka sa f . Kako je ona definisana funkcijom max imamo
da je # #
! )
def b2 2
x , ako je b 2 2
x ě a2 2
y ; b2 x2 , ako je ab x ě y;
max b2 x2 , a2 y 2 “ “ (150)
a2 y 2 , ako je a2 y 2 ą b2 x2 ; a2 y 2 , ako je y ą ab x.
Primetimo da smo u (150) koristili to da su brojevi a i b pozitivni, kao i to da px, yq P r0, as ˆ r0, bs. Uslov y ď ab x
iz (150) u preseku sa r0, as ˆ r0, bs predstavǉa trougao qija su temena taqke p0, 0q, pa, 0q i pa, bq. Oznaqimo ga sa 41 .
Isto tako, uslov y ą ab x u preseku sa r0, as ˆ r0, bs predstavǉa trougao qija su temena p0, 0q, pa, bq i p0, bq. Oznaqimo
ovaj trougao sa 42 . Dakle, imamo da je
żażb ! ) ĳ ! ) ĳ ! )
2 2 2 2 2 2 2 2
max b x , a y dx dy “ max b x , a y dx dy ` max b2 x2 , a2 y 2 dx dy
0 0 loooooooooomoooooooooon loooooooooomoooooooooon
41 42
“ b2 x2 , sledi iz (150) “ a2 y 2 , sledi iz (150)
ĳ ĳ
“ b2 x2 dx dy ` a2 y 2 dx dy
41 42
ż a ˜ż b
ax
¸ ż b ˜ż a
by
¸
2 2 2 2
“b x dy dx ` a y dx dy
0 0 0 0
looooooomooooooon looooooomooooooon
b 3 a 3
“ ax “ by
ża żb
b a
“ b2 ¨ x3 dx à2 ¨ y 3 dx
a loooomoooon
0 b looomooon
0
a4 b4
“ 4 “ 4
a3 b3 a3 b3
“ `
4 4
a3 b3
“ .
2
245. Izraqunati integral ż1ż1ż1

x`y
dx dy dz.
0 0 0 x`y`z
x`y
Rexeǌe. Traeni integral postoji jer je podintegralna funkcija ograniqena (jer je x`y`z ă 1 za sve x, y, z ą 0)
2 2
i neprekidna na r0, 1s sa izuzetkom u taqki p0, 0q P r0, 1s (Lebegova teorema o integrabilnosti). Neka se ovaj
integral zove I3 i neka su
ż1ż1ż1 ż1ż1ż1
y`z z`x
I1 “ dx dy dz i I2 “ dx dy dz.
0 0 0 x`y`z 0 0 0 x`y`z
Brojevi I1 i I2 postoje iz istog razloga kao i broj I3 . Imamo i vixe, vai I1 “ I2 “ I3 zbog simetrije pa je
ż1ż1ż1 ż1ż1ż1
2px ` y ` zq 2
I1 ` I2 ` I3 “ 3I3 “ dx dy dz “ 2 dx dy dz “ 2 ùñ I3 “ .
0 0 0 x`y`z 0 0 0 3
246. Izraqunati integral

ż3ż3ż3ż3ż3
x1 ` x2 ` x3 ` x4 ´ x5
dx1 dx2 dx3 dx4 dx5 .
1 1 1 1 1 x1 ` x2 ` x3 ` x4 ` x5
247. Odrediti povrxinu figure
E “ tpx, yq P R2 : p2x ´ 3y ` 1q2 ` px ` 2y ´ 5q2 ď 100u.
Rexeǌe. Znamo da se povrxina figure (u oznaci P pEq) raquna kao

ĳ
P pEq “ dx dy.
E
97
Uvedimo smene u “ 2x ´ 3y ` 1 i v “ x ` 2y ´ 5. Lako raqunamo

Dpu, vq 2 ´3 Dpx, yq 1 1
“ “ 7 ùñ “ “
Dpx, yq 1 2 Dpu, vq Dpu,vq 7
Dpx,yq
pa na osnovu teoreme o smeni promenǉive u vixestrukom integralu dobijamo da je

ĳ
1 1 100π
P pEq “ du dv “ ¨ 102 ¨ π “ .
7 7 7
u2 `v 2 ď100
248. Dokazati da je ĳ
dx dy
1.96 ă ď 2.
100 ` cos2 x ` cos2 y
|x|`|y|ď10
ˇ (
Rexeǌe. Najpre primetimo da je skup S “ px, yq P R2 ˇ |x| ` |y| ď 10 kvadrat, qija su temena taqke p10, 0q, p0, 10q,
p´10, 0q i p0, ´10q. Povrxina
ĳ (ordanova mera) ovog kvadrata je 200. Oznaqimo funkciju pod znakom integrala sa
f . Najpre, integral f px, yq dx dy postoji jer je f neprekidna funkcija na merǉivom i zatvorenom skupu S. Ova
S
konstatacija nam je bitna jer ne moemo proceǌivati vrednost integrala koji ne postoji. Dakle, kako je potrebno
proceniti integral, prirodno je primeniti teoremu o sredǌoj vrednosti integrala. Imamo da je
ĳ
dx dy
“ f pξ, ηq ¨ 200, za neko pξ, ηq P S. (151)
100 ` cos2 x ` cos2 y
|x|`|y|ď10
Problem smo sveli na procenu vrednosti f pξ, ηq. Ovo moemo lako uraditi koristei svojstvo da je | cos x| ď 1 za
svako x P R. Imamo
1 1 1
100 ď 100 ` cos2 x ` cos2 y ď 100 ` 1 ` 1 “ 102 ùñ ď 2 2
ď , @px, yq P R2 . (152)
102 loooooooooooomoooooooooooon
100 ` cos x ` cos y 100
“ f px, yq
1 1
Kako (152) vai za svako px, yq P R2 imamo da vai i za pξ, ηq, te je 102 ď f pξ, ηq ď 100 . Odavde i na osnovu (151) sledi
da je ĳ
1 dx dy 1
1.96 ă ¨ 200 ď 2 2
ď ¨ 200 “ 2.
102 100 ` cos x ` cos y 100
|x|`|y|ď10
Zadatak je upravo rexen.

Napomena 50. Funkcija f na skupu S ima samo u konaqno mnogo taqaka vrednost 100. Oznaqimo ovaj skup sa L.
ĳ da je f px, yq ă 2 za svako px, yq P SzL. Odavde i na osnovu neprekidnosti funkcije f
Na osnovu (152) zakǉuqujemo
zakǉuqujemo da mora biti f px, yq dx dy ă 2. Zaxto? Da li je u ovom zadatku mogla da se izbegne primena teoreme
S
o sredǌoj vrednosti integrala? Odgovor na ovo pitaǌe je potvrdan i sledi iz (152) i monotonosti integrala.
Zaista, imamo
200 200
“ 102 “ 100
hkkkkkkkikkkkkkkj hkkkkkkkikkkkkkkj
ĳ ĳ ĳ
1 1 1 1 1
ď ď , @px, yq P R2 ùñ dx dy ď f px, yq dx dy ď dx dy .
102 100 ` cos2 x ` cos2 y 100 102 100
S S S

x4 ` 2y 4
¡
dx dy dz.
x4 ` 4y 4 ` z 4
x2 `y 2 `z 2 ď1
Rexeǌe. Oznaqimo integral iz teksta zadatka sa I. Da bismo uopxte priqali o ovom integralu, moramo znati
4
`2y 4
da on postoji. To je lako zakǉuqiti jer je podintegralna funkcija px, y, zq ÞÑ x4x`4y 4 `z 4 neprekidna na zatvorenom
ˇ
3 ˇ 2 2 2
(
i merǉivom skupu px, y, zq P R x ` y ` z ď 1 , osim u taqki p0, 0, 0q, jer tu nije ni definisana. Ali kako skup
taqaka koji ima meru nula ne moe uticati na vrednost integrala moemo zakǉuqiti da I P R. Preimo sada na
98
rexavaǌe integrala I. Moemo primetiti da su izrazi u brojiocu i imeniocu iz integrala I vrlo sliqni, tj. da
brojiocu fali 2y 4 ` z 4 da postane imenilac. To nas motivixe da pomatramo integral
2y 4 ` z 4
¡
J“ dx dy dz P R,
x4 ` 4y 4 ` z 4
x2 `y 2 `z 2 ď1
jer za ova dva integrala vai

Zadatak 232, jer je ovaj integral zapremina od Kr03 , 1s
hkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkikkkkkkkkkkkkkkkkkkkkj
¡
4 3 4
I `J “ dx dy dz “ ¨1 ¨π “ π. (153)
3 3
x2 `y 2 `z 2 ď1
Da zavrximo zadatak, dovoǉno je primetiti da je I “ J. Ovo je oqigledno, dok formalno objaxǌeǌe moe ii, na
primer, uvoeǌem smene x “ z, y “ y i z “ x. Dakle, na osnovu (153) i I “ J, sledi da je I “ 23 π.
250. Neka je D Ă R2 figura koja je ograniqena krunicama

x2 ` y 2 ´ 2x “ 0, x2 ` y 2 ´ 4x “ 0, x2 ` y 2 ´ 2y “ 0 i x2 ` y 2 ´ 6y “ 0.
dx dy
.
px2 ` y 2 q2
D
Rexeǌe. Kako je p0, 0q R D imamo da integral postoji jer je podintegralna funkcija neprekidna na D. Oznaqimo
u v
vrednost ovog integrala sa I i uvedimo smene x “ u2 `v 2 i y “ u2 `v 2 . Kada se rexi ovaj sistem po u i v dobija
y
x 1
“1 1 1 1
‰
se u “ x2 `y 2 i v “ x2 `y 2 pa je slika figure D uvedenim smenama pravougaonik D “ 4 , 2 s ˆ r 6 , 2 (ovo se vidi ako
jednaqine kojima je definisana figura D podelimo sa x2 ` y 2 ). Tada je
Bx Bx v2 ú2
´ pu22uv
2
Dpx, yq Bu pu2 `v2 q2 `v

2 q2 1 1 v ´ u2 ´2uv
Bv “
“ By By “ ¨ ¨ “
Dpu, vq ´ 2uv u2 ´v 2 pu2 ` v 2 q2 pu2 ` v 2 q2 ´2uv u2 ´ v 2

Bu Bv pu2 `v 2 q2 pu2 `v 2 q2
1 2 2 2 2 2 ú4 ´ 2u2 v 2 ´ v 4 ´pu2 ` v 2 q2 1

“ ¨ p´pv ´ u q ´ 4u v q “ “ “´ 2 .
pu2 ` v 2 q4 pu2 ` v 2 q4 pu2 ` v 2 q4 pu ` v 2 q2
Lako vidimo da je
1 1 2 2 2
px2 ` y 2 q2
“ ˆ´ ¯2 ´ ¯2 ˙2 “ pu ` v q
u v
u2 `v 2 ` u2 `v 2
pa na osnovu teoreme o smeni promenǉive u vixestrukom integralu dobijamo

ĳ ˇ ˇ ĳ ĳ ˆ ˙ ˆ ˙
ˇ 1 ˇ du dv 1 2 2 2 1 1 1 1 1 2 1
I“ ˇ´ pu2 ` v 2 q2 ˇ ¨ px2 ` y 2 q2 “
ˇ ˇ
2 2 2
¨ pu ` v q du dv “ du dv “ ´ ¨ ´ “ ¨ “ .
pu ` v q 2 4 2 6 4 6 12
D1 D1 D1
251. Izraqunati povrxinu figure koja je ograniqena krivama

xy “ 1, xy “ 8, y2 “ x i y 2 “ 8x.
Rexeǌe. Sve se dexava u prvom kvadrantu tj. za x, y ą 0 tako da moemo slobodno deliti i sa x i sa y. Nazovimo
naxu figuru sa F . Tada je povrxina figure F (u oznaci mpF q) jednaka
ĳ
mpF q “ dx dy.
F
2
y
Uvedimo smene u “ xy i v “ x . Tada je
Dpx, yq 1 1 1 x2 x 1
J“ “ Dpu,vq
“ “
2y 2 xy 2
“ 2
“ 2 “
Dpu, vq yy 2 x ` 3xy 3y 3v
Dpx,yq x x2
´p q
x 2yx
pa je po teoremi o smeni promenǉive u vixestrukom integralu

ĳ "ż 8 * "ż 8 *
1 1 1 1
mpF q “ du dv “ du ¨ dv “ ¨ 7 ¨ ln 8 “ 7 ln 2.
3v 3 1 1 v 3
r1,8s2
99
252. Xta je vee: ż1 ż1ż1
xx dx ili pxyqxy dx dy ?
0 0 0
Rexeǌe. Oba integrala postoje kao Rimanovi integrali jer je lim aa “ 1. Uvedimo u drugi integral smene u “ xy
aÑ0`
u
i v “ y. Tada je x “ i y “ v pa je
v
ˇ ˇ ˇ
Bx
pu, vq Bx ˇ ˇ 1 ´ vu2 ˇˇ 1
ˇ
Dpx, yq ˇˇ Bu Bv pu, vq ˇ ˇ v
J “ “ ˇ By By ˇ“ˇ “ ‰0 za svako v “ y P p0, 1s.
Dpu, vq ˇ Bu pu, vq Bv pu, vq
ˇ 0 1 ˇ v
Iz u “ xy “ xv ďv
loomoon dobijamo da je v P ru, 1s kada u P p0, 1s. Odavde je
jer je x P p0, 1s
ż1ż1 ż 1 ˆż 1 ˙ ż1
1
pxyqxy dx dy “ uu ¨ dv du “ uu p´ ln uq du.
0 0 0 u v 0
u 1 u
Primetimo sada da je pu q “ u p1 ` ln uq odakle imamo
ż1 ˇu“1 ż 1 ż1
uu ln u du “ puu qˇ uu du “ ´ uu du.
ˇ
´
0 u“0
looomooon 0 0
“1´1“0
Dakle, integrali su jednaki.
253. (Junski rok 2020) Neka je Kn “ r0, 1sn za svako n P N. Izraqunati graniqnu vrednost
ż ż
lim ¨ ¨ ¨ maxtx1 , . . . , xn u dx1 . . . dxn .
nÑ`8
Kn
Rexeǌe. Neka je ż ż
def
In “ ¨¨¨ maxtx1 , . . . , xn u dx1 . . . dxn
Kn
za svako n P N. Brojevi In postoje jer je podintegralna funkcija neprekidna (zaxto?) na kocki Kn . Podintegralna
funkcija uzima taqno n vrednosti na kocki Kn pa na osnovu simetrije i Fubinijeve teoreme imamo da je
ż 1 ˆ ż x1 ż x1 ż x1 ˙
In “ n ¨¨¨ x1 dx2 dx3 ¨ ¨ ¨ dxn dxn
0 0 0 0
ż1
n
“n x1 ¨ xn´1
1 dxn “ ùñ lim In “ 1.
0 n`1 nÑ`8
254. Izraqunati integral ĳ

x dx dy.
xě0
1ďxyď2
y
1ď x ď2
Rexeǌe. Ovaj integral moemo rexavati smenama koje se prirodno nameu u “ upx, yq “ xy i v “ vpx, yq “ xy . U
ovom sluqaju je jasno da u P r1, 2s i v P r1, 2s kada px, yq priprada skupu po kome se vrxi integracija. Potrebno je
videti da li je Jakobijan ovog preslikavaǌa razliqit od nule u oblasti promenǉivih pu, vq. Zbog toga izrazimo ?
slova x i y u funkciji od u i v. Imamo da je uv “ pxyq ¨ xy “ y 2 , te kako je uv ě 0 jer je x ě 0 i y ě 0 imamo y “ uv.
Odavde dobijamo da je c
u u u
x“ “ ? “ .
y uv v
Primetimo da smo ovde koristili da je y ‰ 0 (zaxto?). Sada izraqunavamo Jakobijan
ˇ ˇ
Bx
Dpx, yq ˇˇ Bu pu, vq Bx
Bv pu, vq ˇ
ˇ 1
J “ “ ˇ By ˇ “ ¨¨¨ “ ‰ 0. (154)
Dpu, vq ˇ Bu pu, vq By 2v
looomooon
Bv pu, vq ˇ
krai raqun
Sada primeǌujemo teoremu o smeni u vixestrukom integralu. Imamo

ż2ż2 ?
1 2 2 1 ´3 1 2 1
ĳ c ż ż ż ż2
u ´ 32 5 2´6
x dx dy “ |J | ¨ du dv “ u 2v 2 du dv “ u 2 du u dv “ .
1 1
loomoon
lo
o von
mo 2 1 1 2 1 1 3
xě0 1
“
1ďxyď2 2v
y
“ xpu, vq
1ď x ď2
100
Napomena 51. Proverimo jednakost (154) na malo elegantniji naqin. Sliqno kao formula za izvod inverzne funkcje
Dpx,yq
izgleda i formula za Jakobijan Dpu,vq . Naime, pod odreenim pretpostavkama70 vai
Dpx, yq 1 1 1 1 1
“ Dpu,vq
“ ˇˇ ˇ“ˇ ˇ “ ` 2y ˘ “ . (155)
Dpu, vq Bu Bu y x 2v
Bx px, yq By px, yq
ˇ ˇ ˇ
Dpx,yq ˇ ˇ ˇ ˇ x
ˇ Bv Bv ˇ ˇ ´ y2 1 ˇ
Bx px, yq By px, yq x x
ˇ ˇ
Dakle, u (155) se dobija isti rezultat kao u (154). Prednost ovakvog naqina raqunaǌa Jakobijana (u odreenim
situacijama, kao xto je na primer ova) je oqigledna.

pxyq2 dx dy.
1ďx2 `y 2 ď4
256. Izraqunati inetegral ¡

cospx ` 2y ` 3zq dx dy dz.
x2 `y 2 `z 2 ď1
Rexeǌe. Oznaqimo vrednost integrala sa I i primetimo da je

¡
I“ cospxp1, 2, 3q, px, y, zqyq dx dy dz.
loooooooooomoooooooooon
x2 `y 2 `z 2 ď1 skalarni proizvod
?
Neka je M P R3ˆ3 matrica rotacije koja koordinatni sistem rotira tako da je M p1, 2, 3q “ p0, 0, 14q (ako su prve dve
koordinate nula onda trea?koordinata mora ? da bude jednaka duini vektora p1, 2, 3q jer rotacija quva intenzitet
vektora a ovde je }p1, 2, 3q} “ 12 ` 22 ` 32 “ 14). Matrica M je ortogonalna kao matrica rotacije pa je M M T “ I3 .
Kako je xM x, yy “ xx, M T yy za svako x, y P R3 dobijamo da je
¡ ¡
I“ cospxp1, 2, 3q, px, y, zqyq dx dy dz “ cospx M p1, 2, 3q , M px, y, zqyq dx dy dz.
loooomoooon
?
x2 `y 2 `z 2 ď1 x2 `y 2 `z 2 ď1 “ p0, 0, 14q
Neka je M px, y, zq “ px1 , y 1 , z 1 q za svako px, y, zq iz kugle x2 ` y 2 ` z 2 ď 1. Kako je M rotacija imamo da jediniqnu kuglu
x2 ` y 2 ` z 2 ď 1 slika na samu sebe (sada u oznaci x12 ` y 12 ` z 12 ď 1) pa je
¡ ?
I“ cosp 14 ¨ z 1 q dx1 dy 1 dz 1 .
x12 `y 12 `z 12 ď1
Dobijeni integral se lako rexava sfernim smenama. Kod ove smene je z “ cos θ za θ P r0, πs i |J| “ r2 sin θ pa je
ż 2π ż 1 ż π ż 1 ˆż π ˙ ˆ ? ˙
? 2
? 2 2π sin 14 ?
I“ cosp 14¨r cos θq¨r sin θ dϕ dr dθ “ 2π cosp 14 ¨ r cos θq ¨ r sin θ dθ dr “ ¨ ¨ ¨ “ ? ´ cos 14 .
0 0 0 0 0 7 14
5.2 Krivolinijski integrali. Teorema Grina
257. Neka je γ kriva koja predstavǉa polukrunicu x2 ` y 2 “ 1, y ě 0. Izraqunati integral

ż
|x| ¨ y 2 d`.
γ
70 Neka qitalac razmisli koje su pretpostavke neophodne da bi se primenio raqun iz (155). Da li su ti uslovi analogni uslovima teoreme o izvodu
inverzne funkcije jedne realne promenǉive? Ukoliko je student zaboravio ovu teoremu, sada je pravo vreme da obnovi ovaj deo gradiva iz Matematike
1.
101
258. Izraqunati duinu dela krive koja se nalazi u preseku povrxi x2 “ 3y i 2xy “ 9z, izmeu taqaka Ap0, 0, 0q i
Bp3, 3, 2q.
259. Neka je a ą 0. Odrediti koordinate teixta homogenog sfernog trougla

ˇ (
S “ px, y, zq P R3 ˇ x2 ` y 2 ` z 2 “ a2 , x ě 0, y ě 0, z ě 0 .
260. Izraqunati integrale:
(a) ¿
x2 d`,
k
2 2 2 2
gde je k presek sfere x ` y ` z “ a , a ą 0 i ravni x ` y ` z “ 0;
(b) ¿
xy d`,
k
2 2 2 2
gde je k presek sfere x ` y ` z “ a , a ą 0 i ravni x ` y ` z “ 0.
Rexeǌe. Ovaj zadatak moe biti jako teak odnosno dosta lak, zavisno od toga kako gledamo na ǌega. Ukoliko
posmatramo pravolinisjki ovaj problem (i u delu pod (a) i u delu pod (b)) potrebno je izvrxiti parametrizaciju
krive koja se dobija u preseku ravni i sfere (ta kriva je krunica). Ovaj problem nije lak. Zato razmixǉajmo
na sledei naqin. Ukoliko pogledamo integrale u (a) i (b) i krive po kojima se vrxi integracija zakǉuqujemo da
je problem simetriqan!
¿
(a) Posmatrajmo integral I1 :“ x2 d` i zbog navedene simetrije pridruimo mu integrale
k
¿ ¿
I2 :“ y 2 d` i I3 :“ z 2 d`.
k k
Jasno je da vai I1 “ I2 “ I3 , na osnovu simetrije. Ovde je zadatak praktiqno gotov jer je
“a2
hkkkkkkikkkkkkj
duina
hkkikkj k
krive
¿ ¿ ¿ ¿ ¿
2 2 2
` ˘
3I1 “ I1 ` I2 ` I3 “ x d` ` y d` ` z d` “ x2 ` y 2 ` z 2 d` “ a2 d` “ a2 ¨ 2aπ.
k k k k k
3
Odavde dobijamo da je I1 “ 2a π
¿3 . Reximo sada integral iz dela pod (b), koristei se idejama iz dela pod (a).
Pridruimo integralu I3 :“ xy d` integrale
k
¿ ¿
I1 :“ yz d` i I2 :“ xy d`.
k k
Jasno je da vai I1 “ I2 “ I3 , opet na osnovu simetrije. Imamo da je

2
“a
“0 hkkkkkkikkkkkkj duina kj k
krive
hkkik
¿ hkkkkikkkkj 2
px ` y ` zq ´ px ` y 2 ` z 2 q
2
a2
¿ ¿
` ˘
3I3 “ I1 ` I2 ` I3 “ xy ` yz ` zx d` “ d` “ ´ d` “ á3 π.
2 2
k k k
3
Dakle, I3 “ ´ a3π . Sve u svemu, lep trik.
261. Izraqunati integral ¿

2px2 ` y 2 q dx ` px ` yq2 dy,
`
gde je ` pozitivno orijentisana kontura trougla sa temenima Ap1, 1q, Bp2, 2q i Cp1, 3q.
102
z d x ` x dy ` y d z,
`
gde je kriva ` presek povrxi
3
z “ x2 ` y 2
´ |y|. sa z“
4
Orijentacija krive ` je pozitivna posmatrano sa pozitivnog dela z-ose.

x dy ´ y dx
,
x2 ` y 2
`
gde je ` zatvorena kontura koja ograniqava oblast D Ď R2 .

y dx ` x2 dy,
`
gde je ` pozitivno orijentisan rub skupa
# ˇ +
ˇa a
2
S“ px, yq P R ˇ 1 ´ x2 ď y ď ´2x ´ x2 , y ě 0 .
ˇ
ˇ
265. Odrediti povrxinu skupa u ravni koji je ograniqen x-osom i cikloidom71

x “ apt ´ sin tq, y “ ap1 ´ cos tq, t P r0, 2πs, a ą 0.
266. Izraqunati integrale:
(a) ż
x dx ` y dy
a ,
x2 ` y 2 γ
gde je γ putaǌa koja ne prolazi kroz taqku p0, 0q i qiji je poqetak taqka Ap1, 0q a kraj taqka Bp6, 8q.
(b) ż
x dy ´ y dx
,
γ px ´ yq2
gde je γ putaǌa koja ne seqe simetralu prvog i treeg kvadranta i qiji je poqetak taqka Ap0, ´1q a kraj taqka
Bp1, 0q.
267. Neka je γ pozitivno orijentisana jediniqna krunica. Izraqunati integral

¿
2 2
ex ý pcosp2xyq dx ` sinp2xyq dyq.
γ
268. (Januar 2021) Neka je data funkcija P : R2 Ñ R definisana sa

#
1, ako je x “ 0
P px, yq “ sin x ´xy
x ¨ e , ako je x ‰ 0
i neka je za svako r ą 0 sa Kprq oznaqen pozitivno orijentisan rub kvadrata r0, rs2 .
¿
(a) Izraqunati integral P px, yq dx za svako r ą 0.
Kprq
ż `8
sin x
(b) Izraqunati integral dx.
0 x
71 Cikloida je kriva u ravni koja nastaje kretaǌem jedne fiksirane taqke na krunici polupreqnika a, dok se krunica kotrǉa bez klizaǌa po pravoj
liniji.
103
5.3 Povrxinski integrali. Teorema Gausa-Ostrogradskog i Stoksa

dS
,
p1 ` zq2
S
2 2 2
gde je S polusfera x ` y ` z “ 1. z ě 0.
270. Izraqunati masu paraboliqke opne

ˇ 1 (
S “ px, y, zq P R3 ˇ z “ px2 ` y 2 q, z ď 1
2
qija se povrxinska gustina meǌa po zakonu ρpx, y, zq “ z, px, y, zq P S.
a
271. Neka je a ‰ 0. Izraqunati koordinate teixta dela homogene povrxi z “ x2 ` y 2 izrezane cilindrom
x2 ` y 2 “ ax.
272. Neka je a ą 0. Izraqunati povrxinu maǌeg dela zatvorene povrxi koja je ograniqena sa
x2 ` y 2 ` z 2 “ 3a2 i x2 ` y 2 “ 2az.

x dS,
S
gde je S deo povrxi y “ x ` 1 izmeu povrxi y “ 2, y “ 3 i y “ x2 ` y 2 , za x ě 0.

2
274. Izraqunati integral £

x dy dz ` x dz dx ` p1 ` zq dx dy,
S
gde je S paraboloid z “ 2 ´ px2 ` y 2 q za ´2 ď z ď 2. Integracija vrxi po strani koja se vidi iz taqke p0, 0, 3q.
275. Koristei teoremu Gausa-Ostrogradskog izraqunati integral

£
xz dy dz ` x2 y dz dx ` y 2 z dx dy,
S
gde je S tela iz prvog oktanta ograniqenog povrxima z “ x2 ` y 2 , x2 ` y 2 “ 1, x “ 0, y “ 0 i z “ 0.
276. Koristei teoremu Gausa-Ostrogradskog izraqunati integral

£
xz dy dz ` xy dz dx ` yz dx dy,
S
gde je S spoǉna strana cilindra x2 ` y 2 “ R2 iz prvog oktanta iseqenog povrxima x “ 0, y “ 0, z “ 0 i z “ H, H ą 0.
104
Rexeǌe. Da bismo primenili teoremu Gausa-Ostrogradskog povrx mora ograniqavati neko telo. To znaqi da
moramo zatvoriti telo koje je za sada delimiqno ograniqeno cilindrom. To moemo uqiniti sa ravnima z “ 0 i
z “ H (gorǌi deo novoformirane povrxi oznaqimo sa S1 ) kao i sa ravnima x “ 0 i y “ 0 (za x “ 0, y “ 0 i z “ 0
odgovarajui povrxinski integrali su jednaki nuli (zaxto?) pa ih neemo ni pisati). Orijentiximo ove ravni
ka spoǉa u odnosu na upravo formirano telo (vaǉak). Oznaqimo ovaj vaǉak sa V . Neka je P “ xz, Q “ xy i R “ yz.
Ove funkcije zadovoǉavaju uslove teoreme Gausa-Ostrogradskog. Sada imamo da je
£ ¡ ˆ ˙ ĳ
BP BQ BR
xz dy dz ` xy dz dx ` yz dx dy “ ` ` dx dy dz ´ yz dx dy.
Bx By Bz
S V S1
Izraqunajmo prva dva integrala iz posledǌeg reda. Imamo

¡ ˆ ˙ ¡
BP BQ BR
` ` dx dy dz “ pz ` x ` yq dx dy dz.
Bx By Bz
V V
U posledǌi integral uvedimo smene x “ r cos ϕ, y “ r sin ϕ i z “ z. Jakobijan ovog preslikavaǌa je J “ r dok su
granice za promenǉive z P r0, Hs, r P r0, Rs i ϕ P r0, π2 s. Na osnovu teoreme o smeni u vixestrukom integralu i na
osnovu Fubinijeve teoreme imamo
¡ żHżRż π
2 1
pz ` x ` yq dx dy dz “ r onpz ` r cos ϕ ` r sin ϕq dz dr dϕ “ ¨ ¨ ¨ “ HR2 p3πH ` 16Rq.
24
loomo
0 0 0
V “ |J |
Ostaje da izraqunamo jox jedan integral. Na povrxi S1 je z “ H. Normala na ovu povrx zaklapa tup (opruen)
ugao sa pozitivnim delom z-ose odakle dobijamo
π ż1
HR3
ĳ ĳ ĳ ż 2
yz dx dy “ H y dx dy “ ´H y dx dy “ ´H r2 sin ϕ dϕ dr “ ¨ ¨ ¨ “ .
0 0 3
S1 S1 xě0
yě0
x `y 2 ď1
2
Ovime smo i izraqunali traeni integral, tj. imamo
HR3 HR2
£
1
xz dy dz ` xy dz dx ` yz dx dy “ HR2 p3πH ` 16Rq ´ “ p3Hπ ` 8Rq.
24 3 24
S

£
px ´ y ` zq dy dz ` py ´ z ` xq dz dx ` pz ´ x ` yq dx dy,
S
gde je S spoǉna strana tela ograniqenog sa
|x ´ y ` z| ` |y ´ z ` x| ` |z ´ x ` y| “ 1.
278. Neka je S spoǉna strana tela ograniqenog sa
|x| ` 2|y| ` 3|z| “ 7.
Izraqunati integral £
x dy dz ` y dz dx ` z dx dy
a ,
px2 ` y 2 ` z 2 q3
S
279. Koristei teoremu Stoksa izraqunati integral

¿
py 2 ´ z 2 q dx ` pz 2 ´ x2 q dy ` px2 ´ y 2 q dz,
`
3a
gde je ` linija preseka omotaqa kocke r0, as3 sa ravni x ` y ` z “ 2 . Kriva ` pozitivno orijentisana posmatrano iz
taqke p0, 0, 2aq.
105
280. Koristei teoremu Stoksa izraqunati integral
¿
y 2 dx ´ x2 dy ` z 2 dz,
`
gde je ` linija preseka povrxi

x2 ` y ` z 2 “ 1
sa koordinatnim ravnima za
x ě 0, yě0 , z ě 0.
Posmatrano sa pozitivnog dela x-ose kriva ` je pozitivno orijentisana.
281. Neka je f : R Ñ R funkcija koja ima neprekidan izvod i ` bilo koja glatka, zatvorena kriva u prostoru.
Dokazati jednakost ¿
f px2 ` y 2 ` z 2 q ¨ px dx ` y dy ` z dzq “ 0.
`
Rexeǌe. Definiximo funkcije P, Q, R : R3 Ñ R sa
P px, y, zq “ x ¨ f px2 ` y 2 ` z 2 q, Qpx, y, zq “ y ¨ f px2 ` y 2 ` z 2 q, Rpx, y, zq “ z ¨ f px2 ` y 2 ` z 2 q.
Funkcije P , Q i R imaju neprekidne parcijalne izvode prvog reda jer funkcija f ima neprekidan izvod. Neka je
S bilo koja glatka povrx na kojoj se nalazi kriva ` i neka je pcos α, cos β, cos γq vektor jediniqne normale povrxi S
(svejedno je kako je orijentisana). Primetimo najpre da vae jednakosti
BR BQ
“ 2yz ¨ f 1 px2 ` y 2 ` z 2 q “ , (156)
By Bz
BR BP
“ 2xz ¨ f 1 px2 ` y 2 ` z 2 q “ , (157)
Bx Bz
BQ BP
“ 2xy ¨ f 1 px2 ` y 2 ` z 2 q “ . (158)
Bx By
Sada smo pripremili teren za upotrebu formule Stoksa (ispuǌeni su svi uslovi ove teoreme) pa je opravdan
raqun

¿ ĳ cos α cos β cos γ
f px2 ` y 2 ` z 2 q ¨ px dx ` y dy ` z dzq “

B B B
Bx By Bz dS
P Q R
` S
ĳ „ B
B
B
B
B
B


“ By Bz ¨ cos α ´ Bx Bz ¨ cos β ` Bx By ¨ cos α dS
Q R P R P Q
S
» fi
ĳ —ˆ ˙ ˆ ˙ ˆ ˙
— BR BQ BR BP BQ BP ffi
¨ cos α ´ ¨ cos β ` ¨ cos αffi dS “ 0.
ffi
“ — ´ ´ ´
By Bz
–looooooomooooooon Bx Bz
looooooomooooooon Bx By
looooooomooooooon fl
S
“ 0 po (156) “ 0 po (157) “ 0 po (158)
Ovime je zadatak rexen.

x dydz ` y dzdx ` z dxdy,
S
gde je S spoǉna strana tela ograniqenog povrxima

a
x2 ` y 2 “ 7 ´ 2z i z “2´ x2 ` y 2 .
283. Neka je S jediniqna sfera i pa, b, cq P R3 . Izraqunati integral

£
pax2 ` by 2 ` cz 2 q dS.
S
106
Ñ
Ý
Rexeǌe. Neka je F “ pax, by, czq vektorsko poǉe. Jediniqna normala u taqki px, y, zq povrxi S usmerena spoǉa
je upravo ÑÝ
n “ px, y, zq. Na osnovu definicije povrxinskog integrala druge vrste i na osnovu teoreme Gausa-
Ostrogradskog imamo
£ £ ¡ ¡
Ñ
Ý Ý Ñ
Ý 4
pax2 ` by 2 ` cz 2 q dS “ xF , Ñ
n y dS “ div F dx dy dz “ pa ` b ` cq dx dy dz “ pa ` b ` cqπ.
3
S S intS intS
looooooomooooooon
zapremina sfere S
284. Neka je S jediniqna sfera x2 ` y 2 ` z 2 “ 1. Izraqunati integral

£
px2 ` y ` zq dS.
S
285. Neka je S jediniqna sfera x2 ` y 2 ` z 2 “ 1. Izraqunati integral

£
px4 ` y 4 ` z 4 q dS.
S
Ñ
Ý
Rexeǌe. Oznaqimo vrednost integrala sa I. Neka je F “ px3 , y 3 , z 3 q vektorsko poǉe i Ñ Ý
n “ px, y, zq normala na sferu
S. Tada je £ £ ¡ ¡
4 4 4 Ñ
Ý Ñ Ý Ñ
Ý
px ` y ` z q dS “ x F , n y dS “ div F dx dy dz “ p3x2 ` 3y 2 ` 3z 2 q dx dy dz.
S S intS intS
Preimo sada na sferne koordinate x “ r cos ϕ sin θ, y “ r sin ϕ sin θ i z “ r cos θ pri qemu je ϕ P r0, 2πs, θ P r0, πs i
r P r0, 1s. Jakobijan kod ove smene je J “ ´r2 sin θ pa na osnovu teoreme o smeni u vixestrukom integralu dobijamo
da je ¡ ż 2π żπ ż1
2 2 1 12π
I“3 r ¨ r | sin θ| dϕ dθ dr “ 3 dϕ | sin θ| dθ r4 dr “ 3 ¨ 2π ¨ 2 ¨ “ .
0 0 0 5 5
r0,2πsˆr0,πsˆr0,1s
286. Neka su dati pozitivni brojevi a, b i c i povrx

(
E “ px, y, zq P R3 : ax2 ` by 2 ` zc2 “ 1 .
Izraqunati integral £
dE
a .
a2 x2 ` b2 y 2 ` c2 z 2
E
( 1
Rexeǌe. Neka je V “ px, y, zq P R : ax ` by ` cz 2 ď 1 i f px, y, zq “ ?
3 2 2
kao i F px, y, zq “ px, y, zq za
a2 x2 `b2 y 2 `c2 z 2
svako px, y, zq P E. Funkcija f je dobro definisana na i neprekidna na E pa traeni integral postoji. Oznaqimo
vrednost ovog integrala sa I. Vektor jediniqne normalne povrxi E je npx, y, zq “ ? 2 pax,by,czq
2 2 2 2 2
za svako px, y, zq P E.
a x `b y `c z
Primetimo da je
ax ¨ x ` by ¨ y ` cz ¨ z ax2 ` by 2 ` cz 2 1
npx, y, zq ¨ px, y, zq “ a “ a “a za svako px, y, zq P E.
loooooooooomoooooooooon 2 2 2
a x `b y `c z2 2 2 2 2 2 2
a x `b y `c z 2 2 a x ` b2 y 2 ` c 2 z 2
2 2
skalarno mnoeǌe
Na osnovu veze povrxinskog integrala prve i druge vrste kao i na osnovu teoreme Gausa-Ostrogradskog dobijamo
da je £ ¡ ¡
I“ npx, y, zq ¨ px, y, zq dE “ divF px, y, zq dx dy dz “ 3 dx dy dz.
E V V
Potrebno je sada izraqunati samo jox zapreminu tela V . Zbog toga uvedimo smene x “ ?u , y“ v
? iz“ w
? . Tada
a b c
Dpx,y,zq
je “ ?1 pa je
Dpu,v,wq abc
¡ ¡
1 3 3 4 4π
I“3 ? du dv dw “ ? du dv dw “ ? ¨ ¨ 13 ¨ π “ ? .
abc abc abc 3 abc
u2 `v 2 `w2 ď1 u2 `v 2 `w2 ď1
107
287. Neka je S prosta, glatka, zatvorena povrx i neka je V zapremina tela koje ograniqava povrx S. Dokazati
formulu £
1
V “ px cos α ` y cos β ` z cos γq dS.
3
S
Brojevi cos α, cos β i cos γ su kosinusi uglova koje spoǉna normala na povrx S zaklapa sa pozitivnim smerovima x,
y i z ose.
Rexeǌe. Integral postoji jer je povrx S glatka. Neka je Ñ Ýn “ Ñ Ýn px, y, zq jediniqna spoǉaxǌa normala na S u
Ñ
Ý
taqki px, y, zq P S. Tada je n “ pcos α, cos β, cos γq. Neka je T telo koje ograniqava povrx S. Tada je na osnovu veze
povrxinskog integrala prve i druge vrste kao i na osnovu teoreme Gausa-Ostrogradskog opravdan raqun
£ £ ¡ ˆ ˙ ¡
B B B
px cos α ` y cos β ` z cos γq dS “ xpx, y, zq, Ñ
Ý
n y dS “ x` y ` z dx dy dz “ dx dy dz “ 3V.
Bx By Bz
looooooooooooomooooooooooooon
S S T T
“1`1`1“3
Tvreǌe sledi.
288. Neka je konusna povrx iseqena sa nekom ravni. Ako je povrxina preseka jednaka P a rastojaǌe vrha konusa
do preseqne ravni jednako H tada je zapremina konusa data sa V “ P3H . Dokazati.
Rexeǌe. Konusna povrx nastaje na sledei naqin. Imamo neku krivu u prostoru i fiksiranu taqku van te krive.
Posmatamo povrx koja nastaje kada prava prolazi kroz datu taqku i kada klizi niz datu krivu. Naravno, smatramo
da je kriva prosta.
Postavimo konusnu povrx tako da je vrh konusa smexten u p0, 0, 0q i da je ravan koja seqe tu konusnu povrx para-
lelna xOy ravni i da seqe z-osu u taqki p0, 0, Hq. Ovo sve moemo postii a da ne izgubimo opxtost razmatraǌa.
Sada smo sve lepo pripremili za primenu Zadatka 287. Neka je S tako dobijena povrx i neka je S1 deo povrxi
S koju dobijamo kada prava klizi po opisanoj krivoj (tj. deo omotaqa ako sve ovo zamixǉamo kao neku kupu) i S2
osnova (qija je povrxina po uslovu zadatka P ). Tada je S1 Y S2 “ S. Imamo da je
¨ ˛
£ £ £
1 1
V “ xpx, y, zq, Ñ
Ý
n y dS “ ˝ xpx, y, zq, Ñ
Ý
n y dS ` xpx, y, zq, Ñ
Ý
n y dS ‚. (159)
3 3
S S1 S2
Pogledajmo najpre xta se dexava na omotaqu, tj. na povrxi S1 . Na ovom delu povrxi imamo da je xpx, y, zq, Ñ
Ý
ny “ 0
za svako px, y, zq P S1 (ovo je oqigledno po definiciji povrxi S1 ) pa je
£
xpx, y, zq, Ñ
Ý
n y dS “ 0.
S1
Ostaje da vidimo xta se dexava na S2 . Na osnovu uvodne priqe o poloaju konusne povrxi u koordinatnom sistemu
imamo da je ÑÝn “Ñ
Ýn px, y, zq “ p0, 0, 1q za svako px, y, zq P S2 . Tada je xpx, y, zq, Ñ
Ý
n y “ z za svako px, y, zq P S2 a tu imamo da
Ñ
Ý
je z “ H, tj. vai xpx, y, zq, n y “ H na S2 .
Objedinimo sada rezultate. Imamo da se (159) svodi na

¨ ˛
£ £
1˝ 1 1
V “ 0` H dS ‚ “ ¨ H ¨ dS “ ¨ H ¨ P.
3 3 3
S2 S2
loomoon
povrxina povrxi S2
Ovime je tvreǌe pokazano.
5.4 Razni zadaci
289. Izraqunati integral ¡

xypx ` zqpy ` zq dx dy dz.
x2 `y 2 `z 2 ď1
108
290. Izraqunati integral ż1ż1
dx dy
0 0 1 ´ xy
a potom, koristei dobijeni rezultat, dokazati da je
`8
ÿ 1 π2
2
“ .
k“1
k 6
291. Neka je O obim elipse sa poluosama a i b. Dokazati nejednakosti

c
a2 ` b2
π ¨ pa ` bq ď O ď 2π ¨ .
2
292. Odrediti zapreminu tela ograniqenog sa

` 2 ˘2
x ` y 2 ` z 2 ` 8 “ 36px2 ` y 2 q.
Rexeǌe. Ovaj zadatak emo rexavati tako xto emo prvo videti kojeatelo definixe data povrx. Kako imamo
kvadrate u izrazu za povrx, prirodno je uvesti cilindriqne smene r “ x2 ` y 2 i z “ z imamo
pr2 ` z 2 ` 8q2 “ 36r2 ðñ r2 ` z 2 ` 8 “ 6r ðñ pr ´ 3q2 ` z 2 “ 1. (160)
Iz posledǌe jednakosti u (160) moemo zakǉuqiti kako izgleda naxa povrx, odnosno telo koje je ograniqeno datom
povrxi. Naxa povrx je dobijena rotacijom krunice, koja lei u ravni koja sadri z-osu, qiji je centar taqka
p3, 0, 0q i polupreqnik jednak broju 1. Ovime se dobija dobro poznata povrx koja se zove torus72 . Zapremina torusa
definisanog jednaqinom (160) se izraqunava73 kao
2
V “ p2 ¨ 3 ¨ πq
looomooon ¨ p1 ¨ πq
loomoon “ 6π 2 . (161)
Obim krunice koju pravi taqka p3, 0, 0q Povrxina kruga koji rotira
293. Neka je data povrx T jednaqinom a

p x2 ` y 2 ´ 2q2 ` z 2 “ 1.
|z| dS.
T
Rexeǌe. Povrx T je torus sa centom u p0, 0, 0q koji ima za osu z-osu. Duina veeg polupreqnika torusa T je 3 a
maǌeg 1. Iz jednaqine kojom je zadat torus T imamo da je
b a
|z| “ 1 ´ p x2 ` y 2 ´ 2q2 .
Neka je z ě 0. Diferenciraǌem po x i po y jednaqine torusa T najlakxe je proveriti jednakost

d ˆ ˙2 ˆ ˙2
Bz Bz 1 1
1` px, yq ` px, yq “ ¨ ¨ ¨ “ ? “ .
Bx By z 2 z
Neka je T1 deo torusa za z ě 0. Dobijamo

ĳ ĳ
|z| dS “ dx dy “ 32 π ´ 12 π “ 8π.
T1 1ďx2 `y 2 ď3
Na osnovu simetrije sada oqigledno imamo da je

ĳ
|z| dS “ 2 ¨ 8π “ 16π.
T
72 Telo koje ima oblik gume za plivaǌe, evreka, krofne,. . . .
73 Objasnimo malo detaǉnije zaxto ovako, kao u (161), raqunamo zapremunu torusa. Intuitivno, ukoliko torus preseqemo sa nekom ravni koja sadri
osu torusa i ispravimo ga (ovo za sada ne smatramo matematiqkom transformacijom, nego intuitivnom) dobijamo vaǉak, koji za osnovu ima krug (isti
onaj koji rotira i pravi ovo telo) i duinu visine jednake putu koji pree centar tog istog kruga. Gledano formalno matematiqki, u pozadini ove
ideje je sakrivena dubǉa Matematiqka analiza, tj. koriste se intergali. Kako?
109
294. Neka je f : r0, 1s2 Ñ R neprekidna funkcija. Za svako pa, bq P p0, 1q2 neka je Spa, bq najvei kvadrat sa centrom u
pa, bq, qije su stranice paralelne koordinatnim osama i koji je ceo sadran u r0, 1s2 . Pretpostavimo da vai uslov
ĳ
f px, yq dx dy “ 0, @pa, bq P p0, 1q2 .
Spa,bq
Da li funkcija f mora biti identiqki jednaka nuli na r0, 1s2 ?

Rexeǌe. Oznaqimo sa Rpa, bq pravougaonik qije su stranice paralelne koordinatnim osama, qije je doǌe levo teme
i gorǌe desno teme taqka pa, bq P r0, 1s2 . Ideja se sastoji u tome da pokaemo da je za svako pa, bq P r0, 1s2
taqka p0, 0q ĳ
ispuǌeno f px, yq dx dy “ 0. Zbog qega? Zamislimo na trenutak da je ispuǌena ova naxa eǉa i razmotrimo
Rpa,bq
xta bi se desilo da u nekoj taqki iz r0, 1s2 funkcija f nema vrednost 0. Neka je to taqka px˚ , y ˚ q P r0, 1s2 . Zbog
neprekidnosti funkcije f na r0, 1s2 postoji pravougaonik P “ tpx, yq | a1 ď x ď a2 , b1 ď y ď b2 u Ď r0, 1s2 , koji sadri
taqku px˚ , y ˚ q i takav da je f px, yq ą 0 (ili ă 0, ali dokaz je isti u oba sluqaja) za svako px, yq P P . Na osnovu onog
xto smo poeleli, imamo da je
ĳ ĳ ĳ ĳ ĳ
f px, yq dx dy “ f px, yq dx dy ´ f px, yq dx dy ´ f px, yq dx dy ` f px, yq dx dy. (162)
P Rpa,bq Rpa1 ,b2 q Rpa2 ,b1 q Rpa1 ,b1 q
Dakle, jednakost (162) predstavǉa oqigledno kontradikciju jer je svaki od integrala na desnoj strani jednak nuli,
za sada po pretpostavci koju emo potom dokazati, dok je na desnoj strani u istoj jednakosti vrednost integrala
vea od nule, jer je f px, yq ą 0 za svako px, yq P P .
Ostaje samo da dokaemo ono xto smo poeleli. Tu emo koristi uslov zadatka koji jox nismo upotrebili.
Neka je pa, bq P r0, 1s2 proizvoǉno. Ukoliko je a ď b imamo da je
ĳ ĳ
f px, yq dx dy “ f px, yq dx dy
Rpa,bq Rpa,báq
(i stavimo u ovom sluqaju b1 “ b ´ a i a1 “ a) a ako je a ą b imamo da je

ĳ ĳ
f px, yq dx dy “ f px, yq dx dy
Rpa,bq Rpa´b,bq
(i stavimo a1 “ a ´ b i b1 “ b). Nastavǉajui ovaj postupak mi u stvari konstruxemo nizove tan unPN i tbn unPN sa
svojstvom lim an “ lim bn “ 0 kao i niz pravougaonika tPn unPN sa svojstvom
nÑ`8 nÑ`8
ĳ ĳ
f px, yq dx dy “ f px, yq dx dy koje vai za svako n P N. (163)
Rpa,bq Pn
ĳ
Procenimo kako se ponaxaju integrali f px, yq dx dy kada n raste. Sa ciǉem da ograni-qimo apsolutnu vrednost
ˇ Pn ˇ ˇ ˇ
ovih intergala, uvedimo M “ max 2
ˇf px, yqˇ i Mn “ max ˇf px, yqˇ za svako n P N. Brojevi M i Mn postoje jer je
px,yqPr0,1s px,yqPPn
f (a odatle i |f |) neprekidna na r0, 1s2 (pa samim tim i na svakom (dvodimenzionalnom) podsegmentu). Oqigledno,
Mn ď M za svako n P N. Neka je n P N proizvoǉno. Sada, imamo da je
ˇ ˇ
ˇĳ ˇ ĳ ĳ
ˇ ˇ ˇ ˇ
ˇ f px, yq dx dy ˇ ď ˇf px, yqˇ dx dy ď loM non
omo dx dy ď M ¨ an bn Ñ 0 kada n Ñ `8. (164)
ˇ ˇ looomooon
ˇ ˇ
Pn Pn ď Mn ď M Pn
loooomoooon
povrxina od Pn “ an bn
Dakle, iz (163) i (164) imamo da je

ĳ ĳ
f px, yq dx dy “ lim f px, yq dx dy “ 0 za svako pa, bq P r0, 1s2 . (165)
nÑ`8
Rpa,bq Pn
Sa (165) je zadatak zavrxen jer je pa, bq P r0, 1s2 proizvoǉno birano.

Napomena 52. Niz pravougaonika tPn unPN , kao i nizovi tan unPN i tbn unPN , zavise od odabira taqke pa, bq P r0, 1s2 .
110
295. Neka je 0 ă a ď b. Dokazati nejednakost
ĳ 12
x ` y 12 pb ´ aqpb8 ´ a8 q
5 5
dx dy ě .
x `y 8
ra,bs2
Rexeǌe. Na osnovu nejednakosti Qebixeva imamo da je px5 ` y 5 qpx7 ` y 7 q ď 2px12 ` y 12 q za svako x, y P ra, bs pa je
ĳ 12
x ` y 12 pb ´ aqpb8 ´ a8 q
ĳ
7 7
dx dy ě 2 px ` y q dx dy “ ¨ ¨ ¨ “ .
x5 ` y 5 8
ra,bs2 ra,bs2
296. Izraqunati nesvojstveni integral ż `8 ż `8

2
`y 2 q
e´px dx dy,
´8 ´8
a potom pokazati da je ż `8
2 ?
e´x dx “ π.
´8
297. Neka je A P Rnˆn simetriqna, pozitivno definitna matrica. Izraqunati integral

ż
T
e´x Ax dx.
Rn
298. Neka je f : ra, bs Ñ R neprekidna funkcija. Dokazati nejednakost

˜ż ¸2
b żb
f pxq dx ď pb ´ aq f 2 pxq dx.
a a
299. Dokazati da je ż `8 ż `8
dx dy
3 “ 2π.
´8 ´8 p1 ` x2 ` y 2 q 2
300. Dokazati sledea tvreǌa:
(a) Neka su P i Q neprekidne funkcije na deo po deo glatkoj krivoj γ. Tada je

ˇż ˇ
ˇ ˇ
ˇ P px, yq dx ` Qpx, yq dy ˇ ď M ¨ L,
ˇ ˇ
γ
a
gde je L duina krive γ i M “ max P 2 px, yq ` Q2 px, yq.
px,yqPγ
ˇ (
(b) Neka je za svako R ą 0 definisana kriva `R “ px, yq P R2 ˇ x2 ` y 2 “ R2 . Tada je
¿
y dx ´ x dy
lim “ 0.
RÑ`8 px2 ` xy ` y 2 q2
`R
301. Neka je u xOy ravni dat mnogougao A1 A2 . . . An povrxine P . Ako je Ak “ pxk , yk q za svako k P t1, . . . , n ` 1u i
An`1 “ A1 dokazati formulu
n
1 ÿ
P “ pxk`1 ` xk q ¨ pyk`1 ´ yk q.
2 k“1
Rexeǌe. Neka je M mnogougao A1 A2 . . . An i ` pozitivno orijentisana kriva ruba mnogougla M . Na osnovu Grinove
formule imamo da je
ĳ ¿ ÿn ¿
P “ dx dy “ x dy “ x dy.
k“1
M ` Ak Ak`1
111
¿
Za svako k P t1, . . . , nu izraqunajmo krivolinijski integral x dy. Za to nam treba parametrizacija dui
Ak Ak`1
Ak Ak`1 koja je data sa (ovo je zapravo jednaqina prave kroz date dve taqke):
yk`1 ´ yk
Ak Ak`1 : ypxq ´ xk “ px ´ xk q za svako x P rxk , xk`1 s ili x P rxk`1 , xk s.
xk`1 ´ xk
U ovom trenutku vidimo da nam je potrebno xk ‰ xk`1 za svako k P t1, . . . , nu pa reximo zadatak pod ovom pretpo-
yk`1 ýk
stavkom od koje emo se kasnije i osloboditi. Sada je y 1 pxq “ xk`1 ´xk svako x koje je izmeu taqaka xk i xk`1 i za
svako k P t1, . . . , nu pa po definiciji krivolinijskog integrala druge vrste raqunamo
ˇx“xk`1
n ż xk`1 n n n
yk`1 ´ yk xk`1 yk`1 ´ yk x2 ˇˇ yk`1 ´ yk x2k`1 ´ x2k
ż
ÿ yk`1 ´ yk ÿ ÿ ÿ
P “ x¨ dx “ x dx “ ¨ ˇ “ ¨ .
k“1 xk
xk`1 ´ xk x
k“1 k`1
´ xk xk x
k“1 k`1
´ xk 2 ˇ x
k“1 k`1
´ xk 2
x“xk
Kada primenimo formulu za razliku kvadrata imamo traeno tvreǌe pod pretpostavkom da je xk ‰ xk`1 za svako
k P t1, . . . , nu. Ako je za neko xk ‰ xk`1 ispuǌeno xk “ xk`1 tada je
¿
1 1
x dy “ xk ¨ pyk`1 ´ yk q “ pxk ` xk q ¨ pyk`1 ´ yk q “ pxk ` xk`1 q ¨ pyk`1 ´ yk q
2 2
Ak Ak`1
odakle vidimo da traena formula vai i u tom sluqaju. Ovime je zadatak u potpunosti rexen.
Napomena 53. Primetimo da ova formula vai za bilo kakav mnogougao u xOy ravni na koji se moe primeniti
Grinova formula. Kako su to svi mnoguglovi bez samopresecaǌa vidimo da formula vai za ǌih. Dakle, ova
formula taqno radi i za nekonveksne mnogouglove.
302. Neka je n P N. Dokazati da je ż

dx
“ `8.
}x}ě1 }x}n
303. Neka je D Ď R2 otvoren skup i neka je data funkcija f : D Ñ R koja ima neprekidne mexovite parcijalne
izvode drugog reda na D. Dokazati da je
B2 f B2 f
px, yq “ px, yq, @px, yq P D.
BxBy ByBx
Rexeǌe. Ovaj zadatak predstavaǉa u stvari teoremu koju smo koristili obilato u Poglavǉu 4. Sada emo
predstaviti ǌen dokaz na dosta nestandardan naqin, koristii vixestruke integrale. Pretpostavimo da postoji
neka taqka px˚ , y ˚ q P D takva da je
B2 f ˚ ˚ B2 f ˚ ˚
px , y q ‰ px , y q
BxBy ByBx
i neka je najpre
B2 f ˚ ˚ B2 f ˚ ˚
px , y q ą px , y q
BxBy ByBx
tj. da je
B2 f ˚ ˚ B2 f ˚ ˚
px , y q ´ px , y q ą 0.
BxBy ByBx
Kako je funkcija
B2 f B2 f
px, yq ÞÑ px, yq ´ px, yq
BxBy ByBx
` ˘
neprekidna u px˚ , y ˚ q, postoji r ą 0 tako da je za svako px, yq P K px˚ , y ˚ q, r ispuǌeno
B2 f B2 f
px, yq ´ px, yq ą 0.
BxBy ByBx
` ˘
Formirajmo proizvoǉan pravougaonik P u K px˚ , y ˚ q, r , sa temenima Apa1 , a2 q, Bpb1 , b2 q, Cpc1 , c2 q i Dpd1 , d2 q, qiji je
centar taqka px˚ , y ˚ q i qije su stranice paralelne koordinatnim osama (dakle, dui rA, Bs i rC, Ds su paralelne
x-osi dok su dui rA, Ds i rB, Cs paralelne y-osi). Na osnovu monotonosti integrala imamo da je
ż b1 ż d2 „ 2 ż b1 ż d2 „
B2 f
 ˆ ˙ ˆ ˙
B f B Bf B Bf
px, yq ´ px, yq dx dy ą 0 ðñ px, yq ´ px, yq dx dy ą 0. (166)
a1 a2 BxBy ByBx a1 a2 Bx By By Bx
112
Sada, koristei linearnost integrala, posledǌa nejednakost u (166) postaje
ż b1 ż d2 ˆ ˙ ż b1 ż d2 ˆ ˙
B Bf B Bf
px, yq dx dy ´ px, yq dx dy ą 0. (167)
a1 a2 Bx By a1 a2 By Bx
Ideja je da koristimo ǋutn-Lajbnicovu teoremu i teoremu o razmeni redosleda integracije (Fubinijeva teorema).
Imamo da je, nakon razmene redosleda integracije, (167) ekvivalentno sa
ż d2 ˜ż b1 ˆ ˙ ¸ ż b1 ˜ż d2 ˆ ˙ ¸
B Bf B Bf
px, yq dx dy ´ px, yq dy dx ą 0. (168)
a2 a1 Bx By a1 a2 By Bx
Sada primeǌujemo ǋutn-Lajbnicovu teoremu. Nejednakost (168) poprima oblik

ż d2 ˆ ˙ ż b1 ˆ ˙
Bf Bf Bf Bf
pb1 , yq ´ pa1 , yq dy ´ px, d2 q ´ px, a2 q dx ą 0. (169)
a2 By By a1 Bx Bx
Nakon jox jedne primene teoreme ǋutna i Lajbnica, koristei opet linearnost integrala, dobijamo da se (170)
svodi na
!“ ‰ “ ‰) !“ ‰ “ ‰)
f pb1 , d2 q ´ f pb1 , a2 q ´ f pa1 , d2 q ´ f pa1 , a2 q ´ f pb1 , d2 q ´ f pa1 , d2 q ´ f pb1 , a2 q ´ f pa1 , a2 q ą 0. (170)
Nakon kraeǌa odgovarajuijh sabiraka u (170) se dobija 0 ą 0, xto oqigledno predstavǉa kontradikciju. Dakle,
naxa pretpostavka je nemogua, te je
B2 f ˚ ˚ B2 f ˚ ˚
px , y q ď px , y q.
BxBy ByBx
Na potpuno isti naqin se zakǉuquje da mora biti i
B2 f ˚ ˚ B2 f ˚ ˚
px , y q ě px , y q.
BxBy ByBx
Iz posledǌe dve nejednakosti zakǉuqujemo, koristei antisimetriqnost74 relacije ď u skupu R, da je
B2 f ˚ ˚ B2 f ˚ ˚
px , y q “ px , y q.
BxBy ByBx
Kako je px˚ , y ˚ q bila proizvoǉno odabrana taqka iz D, tvreǌe sledi.
304. Odrediti sve neprekidne funkcije f : r0, 1s2 Ñ R za koje vai

ĳ
` ˘ 1
xy ´ f px, yq f px, yq dx dy “ .
36
r0,1s2
Rexeǌe. Jednakost iz uslova zadatka moemo zapisati u ekvivalentnom obliku kao
x2 y 2
ĳ ĳ
` ˘
xy ´ f px, yq f px, yq dx dy “ dx dy. (171)
4
r0,1s2 r0,1s2
Ukoliko sve prebacimo sa leve strane jednakosti (171) dobijamo
x2 y 2
ĳ ˆ ˙ ĳ ˆ 2 2 ˙
` ˘ x y 2
xy ´ f px, yq f px, yq ´ dx dy “ 0 ðñ ´ xyf px, yq ` f px, yq dx dy “ 0. (172)
4 4
r0,1s2 r0,1s2
Posledǌi integral u (172) se moe zapisati kao

ĳ ´ ¯2
xy
´ f px, yq dx dy “ 0. (173)
2
r0,1s2
Podintegralna funkcija u (173) je nenegativna i neprekidna na r0, 1s2 jer je f neprekidna na r0, 1s2 , po uslovu zadatka.
Odavde zakǉuqujemo75 da je f px, yq “ xy 2
2 za svako px, yq P r0, 1s .
74 Neka je A ‰ H i ρ relacija na A. Za relaciju ρ kaemo da je antisimetriqna na skupu A ako vai logiqka formula p@x, y P Aq xρy ^yρx ùñ x “ y .
Da li je relacija ă antisimetriqna na skupu R ?

75 Neka student obnovi kako glasi odgovarajue tvreǌe na koje treba u ovom trenutku da se pozovemo.
113
Napomena 54. Kako se setiti da jednakost iz uslova zadatka treba napisati kao (171)? Odgovor na ovo pitaǌe treba
traiti sa sledeom idejom. Najpre je potrebno posumǉati da treba sve prebaciti na jednu stranu jednakosti i
xtelovati kvadrat binoma pod znakom integrala. Dakle, vidimo da nam pod znakom integrala iz uslova zadatka
treba qlan c¨pxyq2 , gde je c neka realna konstanta. Dakle, sve se svodi na traeǌe konstante c kao rexeǌe jednaqine
ĳ
1
“ c ¨ pxyq2 dx dy
36
r0,1s2
tj. imamo da je
1 1 1
c“ ĳ “ ˆż 1 ˙ ˆż 1 ˙“ .
2 4
36 pxyq dx dy 36 x2 dx ¨ y 2 dy
0 0
r0,1s2 loooooomoooooon loooooomoooooon
1 1
“ 3 “ 3
305. Dokazati da integralna jednaqina

żxży
f px, yq “ 1 ` f pu, vq du dv
0 0
ima najvixe jedno neprekidno rexeǌe na kvadratu r0, 1s ˆ r0, 1s.

Rexeǌe. Ukoliko ova jednaqina nema neprekidnih rexeǌa na r0, 1s ˆ r0, 1s zadatak je zavrxen. Pretpostavimo sada
da jednaqina ima neprekidnih rexeǌa na r0, 1s ˆ r0, 1s i pokaimo da takvo rexeǌe mora biti jedinstveno. Neka su
f1 i f1 proizvoǉna dva neprekidna rexeǌa na r0, 1s ˆ r0, 1s. Tada je i funkcija g “ f1 ´ f2 neprekidna na r0, 1s ˆ r0, 1s
i zadovoǉava jednakost ż ż x y
gpx, yq “ gpu, vq du dv, @px, yq P r0, 1s ˆ r0, 1s. (174)
0 0
Neka je M “ max gpx, yq. Ovaj broj postoji zbog neprekidnosti funkcije g na r0, 1s ˆ r0, 1s. Iz (174) zakǉuc-
px,yqPr0,1sˆr0,1s
hujemo da je
ˇż x ż y ˇ żxży żxży
ˇ ˇ
|gpx, yq| “ ˇˇ gpu, vq du dv ˇˇ ď |gpu, vq|
looomooon du dv ď M du dv “ M xy, @px, yq P r0, 1s ˆ r0, 1s. (175)
0 0 0 0 0 0
ďM
Ukoliko ponovimo ovaj korak, na osnovu (175) imamo da je

ˇż x ż y ˇ żxży żxży
ˇ ˇ x2 y 2
|gpx, yq| “ ˇ
ˇ gpu, vq du dv ˇ ď
ˇ |gpu, vq| du dv ď M xy du dv “ M , @px, yq P r0, 1s ˆ r0, 1s. (176)
0 0 0 0
looomooon
0 0 2 2
ď M xy
Matematiqkom indukcijom sada lako pokazujemo da vai

xn y n
|gpx, yq| ď M , @px, yq P r0, 1s ˆ r0, 1s, @n P N. (177)
n! n!
Zaista, na isti naqin na koji smo prexli iz (175) u (176) tako vrximo induktivni prelaz (korak) sa n na n ` 1.
Kako (177) vai za svako n P N sledi da je
xn y n
|gpx, yq| ď M lim “ 0, @px, yq P r0, 1s ˆ r0, 1s. (178)
nÑ`8 n! n!
Dakle, iz (178) zakǉuqujemo da je g identiqki jednako nuli na r0, 1s ˆ r0, 1s, te je f1 “ f2 .

Napomena 55. Moe se pokazati da ova integralna jednaqina ima neprekidno rexeǌe na r0, 1s ˆ r0, 1s, xto zajedno
sa naxim zadatkom daje da posmatrana integralna jednaqina ima jedinstveno neprekidno rexeǌe na r0, 1s ˆ r0, 1s.
Zaista, definiximo rekurzivno niz funkcija tgn unPN0 na r0, 1s ˆ r0, 1s sa
żxży
g0 px, yq “ 1 i gn`1 px, yq “ gn pu, vq du dv, @px, yq P r0, 1s ˆ r0, 1s, @n P N0 . (179)
0 0
Induktivno, kao i u rexeǌu zadatka, na osnovu (179) nalazaimo da je

n
ÿ pxyqk
gn px, yq “ , @px, yq P r0, 1s ˆ r0, 1s, @n P N0 . (180)
k“0
pk!q2
114
Kako je 0 ď xy ď 1 (zbog toga xto je px, yq P r0, 1s ˆ r0, 1s) imamo da je
`8 `8
ÿ pxyqk ÿ 1
2
ď ă `8, @px, yq P r0, 1s ˆ r0, 1s,
k“0
pk!q k“0
pk!q2
`8
pxyqk ÿ
te na osnovu poredbenog i Vajerxtrasovog kriterijuma zakǉuqujemo da red konvergira ravnomerno na
k“0
pk!q2
kvadratu r0, 1s ˆ r0, 1s, odakle imamo da se moe integraliti qlan po qlan u ovom kvadratu. Odavde, direktnom
zamenom u polaznu jednaqinu i integracijom po kvadratu r0, 1s ˆ r0, 1s qlan po qlan, imamo da je funkcija gpx, yq :“
`8
ÿ pxyqk
rexeǌe integralne jednaqine na r0, 1s ˆ r0, 1s. Neprekidnost funkcije g takoe sledi na osnovu ravnomerne
k“0
pk!q2
`8
ÿ pxyqk
konvergencije reda na r0, 1sˆr0, 1s. Ravnomerna konvergencija i integracija funkcionalnih nizova i redova,
k“0
pk!q2
kao i celokupna Teorija redova, se uqi u Matematici 3.
306. Izraqunati graniqnu vrednost

ż1ż1 ż1
π ¨ px1 ` x2 ` ¨ ¨ ¨ ` xn q
lim ¨¨¨ cos2 dx1 dx2 ¨ ¨ ¨ dxn .
nÑ`8 0 0 0
loooooomoooooon 2n
n
Rexeǌe. Funkcija px1 , . . . , xn q ÞÑ cos2 π¨px1 `x2n

2 `¨¨¨`xn q
je neprekidna na merǉivom skupu r0, 1sn za svako n P N. To znaqi
da za svako n P N postoji integral (realan je broj)
ż1ż1 ż1
π ¨ px1 ` x2 ` ¨ ¨ ¨ ` xn q
In :“ ¨¨¨ cos2 dx1 dx2 ¨ ¨ ¨ dxn , (181)
0 0 0 2n
te moemo govoriti o postojaǌu graniqne vrednosti lim In . Paralelno sa integralima In prirodno je posmatrati
nÑ`8
integrale ż1ż1 ż1
π ¨ px1 ` x2 ` ¨ ¨ ¨ ` xn q
Jn :“ ¨¨¨ sin2 dx1 dx2 ¨ ¨ ¨ dxn , (182)
0 0 0 2n
za svako n P N. Integrali Jn postoje iz istog razloga kao i integrali In . Na osnovu (181), (182) i osnovnog
trigonometrijskog identiteta (tj. Pitagorine teoreme) imamo da je
Zapremina n-dimenzionalnog pravougaonika se po definiciji ovako raquna
hkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkikkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkj
ż1ż1 ż1
In ` Jn “ ¨¨¨ 1 dx1 dx2 ¨ ¨ ¨ dxn “ loooooooooomoooooooooon
p1 ´ 0q ¨ ¨ ¨ p1 ´ 0q “ 1, @n P N. (183)
0 0 0
looooooooooooooooooomooooooooooooooooooon
n
Zapremina (mera) skupa r0, 1sn
Dakle, iz (183) vidimo da ukoliko naemo vezu izmeu In i Jn moemo izraqunati koliko je svaki element niza
tIn unPN , te emo moi da pokuxamo da izraqunamo graniqnu vrednost lim In . Da bismo povezali integrale In i Jn
nÑ`8
u integral In iz (181) uvedimo smene xk “ 1 ´ uk za svako k P t1, . . . , nu. Jakobijan ovog preslikavaǌa je Jn “ p´1qn ,
dok se domen integracije r0, 1sn preslikava u r0, 1sn , pa na osnovu teoreme o smeni u vixestrukom integralu integral
In iz (181) postaje
ż1ż1 ż1 ` ˘
n 2 π ¨ n ´ pu1 ` u2 ` ¨ ¨ ¨ ` un q
In “ ¨¨¨ loomoon| ¨ cos
|p´1q du1 du2 ¨ ¨ ¨ dun
0 0 0 ˇ ˇ
2n
“ ˇJn ˇ
ż1ż1 ż1 ˆ ˙
π π ¨ pu1 ` u2 ` ¨ ¨ ¨ ` un q
“ ¨¨¨ cos2 ´ du1 du2 ¨ ¨ ¨ dun (184)
0 0 0 2 2n
ż1 ż1 ż1
π ¨ pu1 ` u2 ` ¨ ¨ ¨ ` un q
“ ¨¨¨ sin2 du1 du2 ¨ ¨ ¨ dun
0 0 0 2n
“ Jn , @n P N.
1 1
Na osnovu (183) i (184) lako vidimo da je In “ 2 za svako n P N. Odavde sledi da je lim In “ . Zadatak je upravo
nÑ`8 2
rexen.
115
307. Neka je Kn “ r0, 1sn za svako n P N i pλ1 , . . . , λn q P Rn . Izraqunati inetrgal
ż ż
¨ ¨ ¨ cospλ1 x1 ` ¨ ¨ ¨ ` λn xn q dx1 ¨ ¨ ¨ dxn .
Kn
308. Neka je k P N. Izraqunati graniqnu vrednost

ż ż ˆ ˙k
x1 ` ¨ ¨ ¨ ` xn
lim ¨¨¨ dx1 ¨ ¨ ¨ dxn .
nÑ`8 n
r0,1sn
Rexeǌe. Neka je
ż ż ˆ ˙k
x1 ` ¨ ¨ ¨ ` xn
Ipn, kq “ ¨¨¨ dx1 ¨ ¨ ¨ dxn
n
r0,1sn
za svako n, k P N Y t0u. Svi ovi integrali postoje jer je podintegralna funkcija neprekidna a oblast integracije
r0, 1sn kompaktan skup. Na osnovu simetrije imamo da je za k ě 1 zadovoǉeno
ż ż ˆ ˙k´1
x1 ` ¨ ¨ ¨ ` xn x1 ` ¨ ¨ ¨ ` xn
Ipn, kq “ ¨ ¨ ¨ ¨ dx1 ¨ ¨ ¨ dxn
n n
r0,1sn
n ż ż ˆ ˙k´1
1 ÿ x1 ` ¨ ¨ ¨ ` xn
“ ¨ ¨ ¨ xj ¨ dx1 ¨ ¨ ¨ dxn
n j“1 n
r0,1sn
ż ż ˆ ˙k´1
1 x1 ` ¨ ¨ ¨ ` xn
“ ¨n¨ ¨¨¨ x1 ¨ dx1 ¨ ¨ ¨ dxn
n n
r0,1sn
ż ż ˆ ˙k´1
x1 ` ¨ ¨ ¨ ` xn
“ ¨¨¨ x1 ¨ dx1 ¨ ¨ ¨ dxn .
n
r0,1sn
Nakon primene Fubinijeve teoreme (xto je opravdano zbog neprekidnosti podintegralne funkcije i zbog toga xto
je oblast integracije kocka r0, 1sn (osnovna verzija Fubinijeve teoreme)) dobijamo
ż ż ˆż 1 ˙
1 k´1
Ipn, kq “ k´1 ¨ ¨ ¨ x1 ¨ px1 ` px2 ` ¨ ¨ ¨ ` xn qq dx1 dx2 ¨ ¨ ¨ dxn .
n 0
r0,1sn´1
Primenimo sada ǋutnovu binomnu formulu na izraz pod integralom. Dobijamo da je

ż1 k´1
˙ ˆ ż1
k´1 k´1
ÿ
j pk´1q´j
x1 ¨ px1 ` px2 ` ¨ ¨ ¨ ` xn qq dx1 “ px2 ` ¨ ¨ ¨ ` xn q x1 ¨ x1 dx1
0 j“0
j 0
k´1
ÿ ˆk ´ 1˙ px2 ` ¨ ¨ ¨ ` xn qj
“ .
j“0
j k´j`1
Zameǌujui dobijeno imamo da je

k´1 ˆ ˙ ż ż
1 ÿ k´1 1
Ipn, kq “ ¨ ¨ ¨ px2 ` ¨ ¨ ¨ ` xn qj dx2 ¨ ¨ ¨ dxn
nk´1 j“0
j k´j`1
r0,1sn´1
k´1
k ´ 1 pn ´ 1qj
ˆ ˙
1 ÿ
“ Ipn ´ 1, jq.
nk´1 j“0
j k´j`1
1
Dokaimo matematiqkom indukcijom da graniqna vrednost lim Ipn, kq postoji i da je
za svako lim Ipn, kq “
nÑ`8 2k nÑ`8
k P N Y t0u. Za k “ 0 (pa i za k “ 1, 2 tvreǌe je lako proverivo direktno). Dakle, neka graniqna vrednost
1
lim Ipn, k ´ 1q postoji i neka je lim Ipn, k ´ 1q “ k´1 . Ako izdvojimo sabirak kome odgovara indeks j “ k ´ 1 u
nÑ`8 nÑ`8 2
rekurentnoj jednakosti za Ipn, kq dobijamo
k´2 ˆ
1 ÿ k ´ 1 pn ´ 1qj
ˆ ˙ ˙
1 1 k´1
Ipn, kq “ ¨ k´1 ¨ ¨ pn ´ 1qk´1 ¨ Ipn ´ 1, k ´ 1q ` k´1 Ipn ´ 1, jq.
2 n k´1 n j“0
j k´j`1
116
pn ´ 1qj
Kako je Ipn ´ 1, jq P r0, 1s za svako n, j P N i kako za j P t0, . . . , k ´ 2u vai lim “ 0 dobijamo da je
nÑ`8 nk´1
k´2
k ´ 1 pn ´ 1qj
ˆ ˙
1 ÿ
lim Ipn ´ 1, jq “ 0.
nÑ`8 nk´1 j“0
j k´j`1
Sada je na osnovu induktivne hipoteze
1 pn ´ 1qk´1 1 1 1
lim Ipn, kq “ ¨ lim ¨ lim Ipn ´ 1, k ´ 1q ` 0 “ ¨ 1 ¨ k´1 “ k .
nÑ`8 2 nÑ`8 nk´1 nÑ`8 2 2 2
Ovime smo pokazali da je
ż ż ˆ ˙k
x1 ` ¨ ¨ ¨ ` xn 1
lim ¨¨¨ dx1 ¨ ¨ ¨ dxn “ .
nÑ`8 n 2k
r0,1sn
Napomena 56. Moe se lako pokazati uz jox malo znaǌa analize da imamo i vixe. Za svaku neprekidnu funkciju
f : r0, 1s Ñ R vai jednakost ż ż ˆ ˙ ˆ ˙
x1 ` ¨ ¨ ¨ ` xn 1
lim ¨¨¨ f dx1 ¨ ¨ ¨ dxn “ f .
nÑ`8 n 2
r0,1sn
Razlog lei u tome xto je skup funkcija tfk : k P N Y t0uu gde je fk pxq “ xk za x P r0, 1s svuda gust u Cr0, 1s (Teorema
Vajerxtrasa iz Matematike 1).
ˇ (
309. Neka je D “ px, yq P R2 ˇ 0 ď x ď y ď π . Dokazati da je
π2
ĳ
ˇ ˇ
ln ˇ sinpx ´ yqˇ dx dy “ ´ ln 2.
2
D
310. Neka je a ą 0. Dokazati da je

ĳ ĳ
` 2 2
˘ ` ˘
sin x ` y dx dy “ sin x2 ` y 2 dx dy.
r0,asˆr0,as xě0
yě0 ?
x`yďa 2
311. Neka su f, g : ra, bs Ñ R neprekidne i rastue funkcije. Dokazati nejednakost

˜ż ¸ ˜ż ¸
b b żb
f pxq dx gpxq dx ď pb ´ aq f pxqgpxq dx
a a a
312. Neka je f : r0, 1s2 Ñ R funkcija qiji su svi parcijalni izvodi do qetvrtog reda neprekidni na r0, 1s2 i neka je
vrednost funkcije f na rubu kvadrata jednaka 0. Dokazati da je
ˇ ˇ
ˇĳ ˇ ˇ 4 ˇ
ˇ ˇ 1 ˇ B f px, yq ˇ
f px, yq dx dy ˇ ď ¨ max 2 ˇˇ ˇ.
ˇ ˇ
ˇ 144 px,yqPr0,1s Bx2 By 2 ˇ
ˇ
ˇ
ˇr0,1s2 ˇ
313. Na svakoj strani poliedra konstruisan je po jedan vektor normale orijentisan ka spoǉa i koji ima duinu
jednaku povrxini strane na koju je normaln. Dokazati da je zbir svih konstrusanih vektora normala jednak nula
vektoru.
117
Rexeǌe. Neka je T poliedar sa k P N strana i S ǌegova povrx koja je unija ǌegovih strana Sj . Oznaqimo sa
n “ pnx , ny , nz q jediniqnu normalu na povrx S (Ñ Ý
n zavisi od taqke na povrxi S u kojoj je konstruisana) orijentisanu
Ñ
Ý
ka spoǉa i neka je I zbir svih konstruisanih vektora normala. Kako je na svakoj strani Sj poliedra T vektor Ñ Ýn
konstantan imamo da je ĳ
P pSj q ¨ÑÝ
n “ Ñ
Ý
n dS za svako j P t1, . . . , ku.
loomoon
povrxina Sj
Odavde zakǉuqujemo da je
¨ ˛
k ĳ ĳ ĳ ĳ ĳ
Ñ
Ý ÿ
Ñ
Ý Ñ
Ý
I “ n dS “ n dS “ ˝ nx dS, ny dS, nz dS ‚ P R3 .
j“1
Sj S S S S
Izraqunajmo svaku od koordinata posebno. Neka je Ñ Ý

e1 “ p1, 0, 0q. Na osnovu formule koja povezuje povrxinski
integral prve i druge vrste i na osnovu teoreme Gausa-Ostrogradskog imamo da je
ĳ ĳ ĳ ¡ ˆ ˙
B B B
nx dS “ xÑ
Ý
e1 , Ñ
Ý
n y dS “ 1 dy dz ` 0 dz dx ` 0 dx dy “ 1` 0 ` 0 dx dy dz “ 0.
Bx By Bz
S S S` T
Identiqno se pokazuje ĳ ĳ
ny dS “ 0 “ nz dS.
S S
Ñ
Ý Ñ
Ý
Ovime smo pokazali da je I “ 0 .
314. Neka je f : r0, 1s Ñ R neprekidna funkcija i D kvadrat sa temenima p1, 0q, p0, 1q, p´1, 0q i p0, ´1q. Izraqunati
integral ĳ
` ˘
x ¨ f x2 ` y 2 dx dy.
D
Rexeǌe. Primetimo najpre da za svako px, yq P D vai x2 ` y 2 P r0, 1s. Zbog toga je podintegralni izraz dobro
definisan. Kako je funkcija f neprekidna integral postoji. Oznaqimo ǌegovu vrednost sa I. Uvedimo smenu
u “ ´x i v “ y. Ovom smenom se kvadrat D preslikava bijektivno na sebe. Jakobijan ovog preslikavaǌa ima
konstantnu vrednost ´1. Na osnovu Teoreme o smeni promenǉive u vixestrukom integralu dobijamo
ĳ
2 2
I“ mo1|
| o´
lo on ¨púq ¨ f ppúq ` v q du dv “ Í ùñ 2I “ 0 ùñ I “ 0.
D “J
315. Neka je f : R Ñ R neprekidna funkcija, pa, b, cq P R3 fiksirana taqka i
S “ tpx, y, zq P R3 : x2 ` y 2 ` z 2 “ 1u.
Dokazati jednakost £ ż1 ´ a ¯
f pax ` by ` czq dS “ 2π f u ¨ a2 ` b2 ` c2 du.
´1
S
Rexeǌe. Kako je funkcija f neprekidna imamo da postoji integral

£
f pax ` by ` czq dS.
S
Oznaqimo ǌegovu vrednost sa I. Primetimo da je
ax ` by ` cz “ xpa, b, cq, px, y, zqy.
Postoji ortiginalna matrica T P R3ˆ3 koja rotira koordinatni sistem tako da je

´ a ¯
T pa, b, cq “ 0, 0, a2 ` b2 ` c2 .
118
Preslikavaǌe T je izometrija prostora R3 pa samim tim quva normu i meru povrxine a jediniqnu sferu S slika
na samu sebe tj. vai T pSq “ S. Lako se proverava da je T T T “ I3 (matrica rotacije je ortogonalna matrica) pa
imajui u vidu sve navedeno moemo da raqunamo na sledei naqin
£
I“ f pxpa, b, cq, px, y, zqyq dSpx, y, zq
S
£
“ f pxT pa, b, cq, T px, y, zqyq dSpx, y, zq
S
£ Á´ a ¯ E¯
“ f 0, 0, a2 ` b2 ` c2 , px1 , y 1 , z 1 q dSpx1 , y 1 , z 1 q
S
£ ´ a ¯
“ f z 1 a2 ` b2 ` c2 dSpx1 , y 1 , z 1 q.
S
Posledǌi integral (povrxinski integral prve vrste) emo izraqunati po definiciji. Uvedimo sferne smene. U
ovim smenama je x “ xpϕ, θq “ cos ϕ ¨ sin θ, y “ ypϕ, θq “ sin ϕ ¨ sin θ i z “ zpϕ, θq “ cos θ, pri qemu je ϕ P r0, 2πq i θ P r0, πs
(θ je ugao izmeu vektora px, y, zq P S i pozitivnog dela z-ose). Odavde je
ĳ á ¯ a
I“ f a2 ` b2 ` c2 ¨ cos θ ¨ Epϕ, θq ¨ Gpϕ, θq ´ pF pϕ, θqq2 dϕ dθ
r0,2πqˆr0,πs
ĳ á ¯
“ f a2 ` b2 ` c2 ¨ cos θ ¨ sin θ dϕ dθ
r0,2πqˆr0,πs
pri qemu smo Gausove koeficijente Epϕ, θq, Gpϕ, θq i F pϕ, θq raqunali kao
ˆ ˙2 ˆ ˙2 ˆ ˙2
Bx By Bz
Epϕ, θq “ ` ` “ p´ sin ϕ ¨ sin θq2 ` pcos ϕ ¨ sin θq2 ` 02 “ sin2 θ ¨ psin2 ϕ ` cos2 ϕq “ sin2 θ,
Bϕ Bϕ Bϕ
ˆ ˙2 ˆ ˙2 ˆ ˙2
Bx By Bz
Gpϕ, θq “ ` ` “ pcos ϕ ¨ cos θq2 ` psin ϕ ¨ cos θq2 ` p´ sin θq2 “ cos2 θ ¨ pcos2 ϕ ` sin2 ϕq ` sin2 θ “ 1,
Bθ Bθ Bθ
Bx Bx By By Bz Bz
F pϕ, θq “ ¨ ` ¨ ` ¨ “ ´ sin ϕ ¨ sin θ ¨ cos ϕ ¨ cos θ ` cos ϕ ¨ sin θ ¨ sin ϕ ¨ cos θ “ 0.
Bϕ Bθ Bϕ Bθ Bϕ Bθ
Zbog toga je
żπ ˇ ˇ
á ¯ ˇ ˇ
I “ 2π f 2 2 2
a ` b ` c ¨ cos θ ¨ sin θ dϕ “ ˇu “ cos θ ùñ du “ ´ sin θ dθˇ
ˇ ˇ
0 ˇ ˇ
ż ´1 ´ a ¯ ż1 ´ a ¯
“ ´2π f u ¨ a2 ` b2 ` c2 du “ 2π f u ¨ a2 ` b2 ` c2 du.
1 ´1
Ñ
Ý
316. Neka je S prosta, zatvorena povrx i Ñ
Ý
n vektor spoǉne jediniqne normale povrxi S i ` fiksiran vektor.
Dokazati jednakost £
Ñ
Ý
cospÑ
Ý
n , ` q dS “ 0.
S
Ñ
Ý
Rexeǌe. Moemo da raqunamo sa pretpostavkom da je } ` } “ 1 a da ne naruximo opxtost razmatraǌa jer vai
Ñ
Ý Ñ
Ý
cospÑ Ý
n , ` q “ cospÑ
Ý
n , λ ` q za svako λ ą 0 u proizvoǉnoj taqki povrxi S. Neka je M P R3ˆ3 matrica rotacije za koju je
Ñ
Ý
M p ` q “ p1, 0, 0q. Ovakva matrica je ortogonalna, tj. vai M M T “ I3 . Neka je slika povrxi S matricom M povrx
S 1 . Kako je M rotacija imamo da je M pÑ Ý
n q normala povrxi S 1 kad god je Ñ
Ý
n normala povrxi S i da M quva vrednost
mere povrxine. Ovo je priprema da promenimo povrx integracije S u S 1 a da ne promenimo vrednost integrala.
Da vidimo kako se transformixe podintegralna funkcija ovom transformacijom. Imamo da je
Ñ
Ý Ñ
Ý
Ñ
Ý Ñ
Ý xÑ
Ý
n, ` y xM pÑ
Ý
n q, M p ` qy
cosp n , ` q “ Ý “
Ñ Ñ
Ý “ xM pÑ
Ý
n q, p1, 0, 0qy.
}Ñ
Ý
n}¨} ` } }ÑÝ
n}¨} ` }
Odavde i na osnovu veze povrxinskog integrala prve i druge vrste (uz pomo teoreme Gausa-Ostrogradskog xto je
korektno jer je povrx S 1 zatvorena (jer je S 1 podudarna zatvorenoj povrxi S)) moemo da zakǉuqimo da je
£ £ ¡ ˆ ˙
Ñ
Ý Ñ
Ý Ñ
Ý 1 B B B
cosp n , ` q dS “ xM p n q, p1, 0, 0qy dS “ 1` 0 ` 0 dx dy dz “ 0.
Bx By Bz
S S1 intpS 1 q
119
317. Izraqunati integral ¡
dx dy dz
.
1 ` x2 y 2 z 2
r0,1s3
318. Neka je f : R2 Ñ R neprekidna funkcija. Dokazati jednakost

ĳ
1
lim 2 f px, yq dx dy “ f p0, 0q.
rÑ0` r π
x2 `y 2 ďr 2
ĳ
Rexeǌe. Neka je Kprq “ tpx, yq P R2 : x2 ` y 2 ď r2 u i neka je Iprq “ f px, yq dx dy za svako r ą 0 (ovaj broj je
x2 `y 2 ďr 2
konaqan jer je funkcija f neprekidna). Ideja je da primenimo teoremu o sredǌoj vrednosti integrala. Za svako
r ą 0 postoji pxprq, yprqq P Kprq takva da vai Iprq “ f pxprq, yprqq ¨ r2 π. Odavde je
Iprq f pxprq, yprqq ¨ r2 π

lim “ lim “ lim f pxprq, yprqq “ f p0, 0q.
rÑ0` r 2 π rÑ0` r2 π rÑ0`
Napomenimo samo jox da posledǌu jednakost dugujemo neprekidnosti funkcije f u taqki p0, 0q jer je lim pxprq, yprqq “
rÑ0`
p0, 0q pa je i lim f pxprq, yprqq “ f p0, 0q.
rÑ0`
120

Vezbe Mat 2 Zbircica

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Vezbe Mat 2 Zbircica

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Vezbe Mat 2 Zbircica

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Fiziqki fakultet u Beogradu Matematiqki fakultet u Beogradu

Vebe iz Matematike 2 B i 2 C Asistent: Mihailo Krsti

1.1 Uvodni zadaci

3. Za koje vrednosti a P R skup vektora

4. Neka je n P N i A, B P Rnˆn takve da vai AB “ In . Tada vai BA “ In . Dokazati.

i jedan je od bitnijih prostora vezanih za matricu A, odnosno za opeator u opxtem sluqaju.

invertibilna. Dokazati da je tada i matrica

pIn ´ BAqpIn ` pIn ´ ABq´1

6. (a) Po definiciji izraqunati determinante

(v) Neka je n P N i A P Rnˆn . Dokazati nejednakost

Rexeǌe. (a) Navedimo najpre definiciju determinante. Neka je data matrica

Izraqunajmo sada determinantu D2 . U ovom sluqaju je n “ 3 i

postoji A´1 P R3ˆ3 . Izraqunavamo sada matricu adjA, koja je data sa

p´1qi`j ¨ (”determinanta koja se dobija izbacivaǌem i-te vrste i j-te kolone”).

(v) Imamo da vai

In ` A2 “ pIn ` i ¨ AqpIn ´ i ¨ Aq.

xto je i trebalo pokazati.

7. Da li postoji matrica A P R2ˆ2 tako da je

Kako je det A “ det AT (ovo vai za svaku kvadratnu matricu) imamo da je

8. Neka je dat broj a P Czt1u za koji je a3 “ 1. Izraqunati vrednost determinante

11. Neka su A, B P Rnˆn takve da je matrica A ` B invertibilna. Dokazati jednakost

ApA ` Bq´1 B “ BpA ` Bq´1 A.

BpA ` Bq´1 pA ` Bq “ BIn “ B ùñ BpA ` Bq´1 A ` BpA ` Bq´1 B “ B. (7)

ApA ` Bq´1 B “ BpA ` Bq´1 A.

12. Neka je n P N i A, B P Rnˆn takve da vai

Dokazati da matrice A i B komutiraju.

(b) Neka je n P N. Da li postoje matrice A, B P Cnˆn koje zadovoǉavaju jednakost

Zaxto smemo da zamenimo mesta sumama?

0 “ trpABq ´ trpBAq “ trpAB ´ BAq “ trpIn q “ n.

Posledǌe je nemogue jer je n ě 1.

Rexeǌe. Primetimo da za n “ 1 problem svodimo na pitaǌe da li jednaqina a3 “ 1 ` a ima realnih rexeǌa.

1.2 Kramerova teorema i linearni sistemi

Rexeǌe. Zadatak rexavamo iz dva dela. Najpre pokazujemo da je

Neka je x P SpA, bq proizviǉno.

da je Apx ´ x0 q “ Ax ´ Ax0 “ b ´ b “ 0, odakle zakǉuqujemo da vai relacija (8). Dokaimo sada da je

17. U zavisnosti od a P R, koristei Kramerovu teoremu7 , rexiti sistem jednaqina

Neka je sada a “ ´2. Zamenom u sistem dobijamo

18. Za brojeve a, b, c P R sistem

xto je ekvivalentno sa abc ‰ 0. Rexeǌe ovog sistema (koje je jedinstveno) je dato sa

19. Rexiti sistem jednaqina

20. U zavisnosti od parametra a P R rexiti sistem jednaqina

x1 x2 ¨ ¨ ¨ x2019 “ p´1q2019 ¨ a1`2`...`2019 ¨ x1 x2 ¨ ¨ ¨ x2019 . (11)

21. Rexiti sistem jednaqina

1.3 Stepenovaǌe matrica, Binomna formula i rekurentne jednaqine

B 3 “ B 2 B “ p10BqB “ 10B 2 “ 102 B.

B n`1 “ B n B “ 10n´1 BB “ 10n´1 B 2 “ 10n´1 10B “ 10n B,

Nakon skraivaǌa razlomaka imamo da je

26. Neka su date matrice » fi

27. (Mart i Septembar 2021) Neka je data matrica

(a) Odrediti brojeve α, β P R tako da vai

Reximo sistem diferencnih jednaqina

αn`1 “ 4αn ` βn i βn`1 “ 5αn , n ě 2. (14)

28. (Septembar 2021) Neka je data matrica

Odrediti sve matrice X P C3ˆ3 za koje vai X 2 “ A.

Nakon oduzimaǌa imamo da je

Izjednaqavaǌem realnih i imaginarnih delova13 dobijamo da je

x11 “ x1 cos ϕ ´ x2 sin ϕ i x12 “ x1 sin ϕ ` x2 cos ϕ,

odnosno, lepxe zapisano, imamo da je

Vebe iz Matematike 2 B i 2 C Asistent: Mihailo Krsti

4. Neka je n P N i A, B P Rnˆn takve da vai AB “ In . Tada vai BA “ In . Dokazati.

(v) Imamo da vai

Kako je det A “ det AT (ovo vai za svaku kvadratnu matricu) imamo da je

12. Neka je n P N i A, B P Rnˆn takve da vai

Posledǌe je nemogue jer je n ě 1.

da je Apx ´ x0 q “ Ax ´ Ax0 “ b ´ b “ 0, odakle zakǉuqujemo da vai relacija (8). Dokaimo sada da je

17. U zavisnosti od a P R, koristei Kramerovu teoremu7 , rexiti sistem jednaqina

Nakon skraivaǌa razlomaka imamo da je

(a) Odrediti brojeve α, β P R tako da vai

Odrediti sve matrice X P C3ˆ3 za koje vai X 2 “ A.

Kombinujui posledǌe sa PA pAq “ O3 sledi da je

Tvreǌe je upravo dokazano.

36. Neka su A, B P R2ˆ2 takve da vai A “ AB ´ BA. Dokazati da je tada A2 “ O2 .

Analogno moemo proveriti da vai i jednakost

40. Za svaku od sledeih matrica» odrediti rang: fi

46. Neka su date matrice A P Rnˆm i B P Rmˆr . Dokazati da vai

Ako postoji, odrediti regularnu matricu P i dijagonalnu matricu D, tako da vai

Analognim postupkom, rexavajui sistem pA ´ λ2 I3 qx2 “ 03 ðñ pA ` I3 qx2 “ 03 , dobijamo rexeǌe

Dokaimo sada drugi deo tvreǌa za k “ 1, odnosno da je

Kombinujui ovo sa (19), imamo da je

24 Drugi naqin da kaemo da su kolone linearno zavisne.

Sa druge strane, opet uz pomo Zadatka 54, sledi da je

64. Da li postoji matrica A P R3ˆ3 takva da vai

Rexeǌe. Pretpostavimo da matrica A sa traenim svojstvima postoji i neka su λ1 , λ2 , λ2 P C sopstvene vrednosti

Iz trpAq “ 0 zakǉuqujemo da su jedine mogunosti za sopstvene vrednosti matrice A ureene trojke

Ureen par pX , } ¨ }q nazivamo normiran prostor.