50 ГОДИНА САЛОНА УМЕТНОСТИ

ГАЛЕРИЈЕ САВРЕМЕНЕ УМЕТНОСТИ ПАНЧЕВО

(1971–2021)

26. октобра – 26. новембра 2021.

Галерија савремене уметности Панчево
 САДРЖАЈ

4 6 9
Ива­на Мар­кез Фили­по­вић Дими­три­је Јова­нов Све­тла­на Мла­де­нов
50. ГОДИ­НА САЛО­НА ЦРТИ­Ц А О ПРВИМ
УМЕТ­НО­СТИ ПАН­ЧЕ­ВА САЛО­НИ­МА
КУЛ­Т УР­НО БЛА­ГО (1971–1976)
И ОБА­ВЕ­ЗА

11 12 14
Милен­ко Првач­ки Нема­ња Ротар Милан Јак­шић
САЛОН ОКТО­БАР­СКИ САЛОН ПАН­ЧЕ­ВАЧ­КИ ОКТО­БАР­СКИ
КАО УСПО­МЕ­НА НА САЛОН – СТУБ САВРЕ­МЕ­НЕ
САВРЕ­МЕ­НУ ГАЛЕ­РИ­ЈУ ЛИКОВ­НЕ УМЕТ­НО­СТИ
У ПАН­ЧЕ­ВУ
 16 18 26
Душан Ђокић Сава Сте­па­нов НАРОДНИ МУЗЕЈ ПАНЧЕВО,
ПАН­ЧЕ­ВАЧ­КИ САЛОН ОДА­БРА­НИ ТЕК­СТО­ВИ 1971–1986.
– ПОЛА ВЕКА ТРА­ЈА­ЊА
И АФИР­МИ­СА­ЊА

60 104 145
ГАЛЕРИЈА МИЛОРАДА БАТЕ ГАЛЕРИЈА САВРЕМЕНЕ КОРИЦЕ КАТАЛОГА
МИХАИЛОВИЋА, 1987–2001. УМЕТНОСТИ ПАНЧЕВО,
2002–2019.

152 168 172

АРХИВА – ПОПИС САЛОНА ДОКУМЕНТАРНЕ ИМПРЕСУМ
И НАГРАЂЕНИХ УМЕТНИКА ФОТОГРАФИЈЕ
ОД 1971. ДО 2019.
50. годи­на Сало­на
умет­но­сти Пан­че­ва
Кул­т ур­но бла­го
и оба­ве­за

При­пре­ме за обе­ле­жа­ва­ње
зна­чај­ног јуби­ле­ја поче­ле
су још 2019. годи­не. Сусрет с
архи­вом Гале­ри­је савре­ме­не
умет­но­с ти био је у првом тре­
ну шокан­тан због коли­чи­не
штам­па­ног, писа­ног и фото
мате­ри­ја­ла који није диги­та­
ли­зо­ван. Истра­жи­вач­ки дух је
савла­дао пре­пре­ке и путо­ва­
ње је поче­ло. Као и код сва­ког
пла­ни­ра­ња путо­ва­ња, било
је одла­га­ња, чека­ња, мањ­ка
сред­с та­ва, писа­ња, беле­же­ња,
пла­ни­ра­ња, испра­вља­ња, нер­
во­зе…
Скло­пље­на је диги­тал­на вер­
зи­ја свих посто­је­ћих ката­ло­га
Сало­на, која је омо­г у­ћи­ла да
лак­ше и пре­глед­ни­је саку­пим
све инфор­ма­ци­је о исто­ри­ја­т у
мани­фе­с та­ци­је и умет­нич­ким
дели­ма. За лак­ше сагле­да­ва­
ње рани­јих пери­о­да, тамо где
је мањ­ка­ло пода­та­ка, сва­ка­
ко су ми помо­гли раз­го­во­ри
и кон­сул­та­ци­је с коле­га­ма,
умет­ни­ци­ма, струч­ња­ци­ма,
акте­ри­ма Сало­на (директ­ним
и инди­рект­ним), а нај­ви­ше с
нашом архи­ва­тор­ком Јаго­дом
Мил­ков­ски, која пам­ти неза­
пи­са­не дога­ђа­је у вези с умет­
ни­ци­ма и чува сва­ки арте­факт.
Већи део архи­ве су моји прет­
ход­ни­ци рев­но­сно обра­ди­ли
тако да је то било охра­бру­ју­ће.
Сарад­ња с Народ­ним музе­јом
Пан­че­во, који је био орга­ни­за­
тор Сало­на у првих пет годи­на
до осни­ва­ња Гале­ри­је, наста­
ви­ла се и кроз орга­ни­зо­ва­ње
мани­фе­с та­ци­је у њихо­вим
изла­гач­ким про­с то­ри­ма и ква­
ли­тет­ну сарад­њу са струч­ња­
ци­ма до данас.
Селек­ци­ја радо­ва ода­бра­них
за ката­лог под­ра­зу­ме­ва­ла је

4 I

да при­о­ри­тет има­ју награ­ђи­
ва­ни на сало­ни­ма, а онда и
дела која се нала­зе у фон­д у
Гале­ри­је, изла­г а­на на одре­
ђе­ном сало­ну и нала­зе се
у ката­ло­зи­ма из те годи­не.
Поје­ди­на дела су при­ват­
но вла­сни­штво, а мањи број
дела посе­д у­је Народ­ни музеј
Пан­че­во.
Почет­ни сало­ни нису има­
ли прак­су отку­па награ­ђе­
них умет­нич­ких дела, па је и
доступ­ност ових дела сла­би­
ја, а нај­ве­ћи број дела (која
5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1)
се нала­зе у фон­д у Гале­ри­је)
дати­ра с кра­ја осам­де­се­тих и
почет­ка деве­де­се­тих годи­на
про­шлог века, злат­них годи­на
у умет­но­с ти. Захва­љу­ју­ћи овој
град­ској мани­фе­с та­ци­ји, Гале­
ри­ја у свом фон­д у од пре­ко
400 умет­нич­ких дела (кла­сич­
них: цртеж, сли­ка, гра­фи­ка,
скулп­т у­ра, моза­ик, кера­ми­ка
и савре­ме­них меди­ја: фото­
гра­фи­ја, принт, видео-рад,
бил­борд, инста­ла­ци­ја), чува
дела пре­ко две тре­ћи­не пан­
че­вач­ких ауто­ра. Кроз вре­ме
су се мења­ли нази­ви гале­
ри­је, дирек ­то­ри, кон­цеп­ци­је
и уред­ни­ци про­гра­ма, али је
то допри­не­ло разно­ли­ко­с ти
радо­ва у колек­ци­ји.
Конач­на сли­ка Сало­на скло­
пље­на је уз тек­с то­ве који су
напи­са­ни за ову при­ли­к у с
интен­зив­ни­јим освр­том на
почет­ке и тек­с то­ва који су
кори­шће­ни у већ посто­је­ћим
ката­ло­зи­ма. Зна­ча­јан је попис
архи­ве у овом изда­њу јуби­ле­
ја са жељом да се отво­ри пут
новим истра­жи­ва­њи­ма у овом
пољу и да се не забо­ра­ви која
је миси­ја и оба­ве­за кул­т ур­них
уста­но­ва у овом дру­штву.
Ива­на Мар­кез Фили­по­вић,
исто­ри­чар умет­но­с ти,
кустос гале­ри­је
окто­бар 2021, Панчевo
I 5
Црти­ца о првим
Сало­ни­ма
(1971–1976)

При­па­да­ју­ћи типу годи­шњих

мани­фе­с та­ци­ја на пољу
ликов­них и визу­ел­них умет­но­
сти рас­по­с тра­ње­них широм
тада­шње држа­ве, Пан­че­вач­ки
окто­бар­ски салон, осно­ван
1971. годи­не, ори­јен­ти­сао се
пре­ма локал­ној сре­ди­ни негу­
ју­ћи прин­цип зави­чај­но­с ти.
Како је то више пута исти­
ца­но у зва­нич­ним про­гла­си­
ма – ката­ло­зи­ма, настао је на живо­та у локал­ној и реги­о­нал­ нич­ке сце­не и плат­фор­ма за
осно­ву ини­ци­ја­ти­ве ликов­них ној зајед­ни­ци. У осно­ви првих пока­зи­ва­ње и афир­ма­ци­ју
умет­ни­ка гра­да и Кул­т ур­но- Сало­на про­фи­ли­са­ла се дво­ мла­дих, само­с тал­них умет­
про­свет­не зајед­ни­це Пан­че­ стру­ка тежња: коме­мо­ра­тив­на ни­ка. Усло­жња­ва­ње локал­не
ва. Пре тога, као пре­лу­ди­јум – основ­ни повод за покре­та­ње умет­нич­ке сце­не обе­ле­же­
ових дога­ђа­ња у умет­нич­ком мани­фе­с та­ци­је – обе­ле­жа­ва­ но поја­вом нових тен­ден­ци­ја
и кул­т ур­ном живо­т у сре­ди­не, ње годи­шњи­це осло­бо­ђе­ња ноше­них дело­ва­њем мла­ђе
осно­ва­на је Ликов­на коло­ни­ја Пан­че­ва у окто­бру 1944. годи­ гене­ра­ци­је про­та­го­ни­с та, нај­
Дели­блат­ски песак 1969. годи­ не (у част осло­бо­ђе­ња 6. окто­ че­шће ака­дем­ски шко­ло­ва­них,
не, која је чини­ла базу за даље бра уста­но­вљен је пра­зник зах­те­ва­ло је дру­га­чи­ји тип
про­це­се дифе­рен­ци­ја­ци­је Дан гра­да), и с дру­ге стра­не, изло­жбе у одно­су на годи­шња
и осна­жи­ва­ња умет­нич­ког про­мо­тив­на – про­мо­ци­ја умет­ пре­зен­то­ва­ња гру­пе Пан­че­

6 I

во 5, чија се исто­риј­ска уло­га
бор­бе за инте­гри­тет ликов­
ног ства­ра­о­ца у после­рат­ном
умет­нич­ком живо­т у окон­ча­
ла послед­њим насту­пом 1971.
годи­не. Годи­шњом изло­жбом,
сво­је­вр­сном три­би­ном свих
гене­ра­ци­ја ства­ра­ла­ца, тре­ба­
ло је пру ­жи­ти мате­ри­јал­ну и
морал­ну подр­шку ства­ра­о­ци­
ма. Зада­тим про­гра­мом зацр­
та­на је визи­ја о буду­ћој уло­зи
и про­жи­ма­њу ликов­них умет­
но­с ти, архи­тек ­т у­ре и инду­
стри­је, као израз дру­штве­не
над­град­ње, што је има­ло сво­ју
прет­ход­ни­ц у у пио­нир­ским
5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1)
поку­ша­ји­ма на истом пла­ну у
вој­во­ђан­ским ликов­ним коло­
ни­ја­ма педе­се­тих годи­на ХХ
века. Исто­риј­ски гле­да­но, овај
нефор­мал­ни про­је­кат спа­
ја­ња умет­но­с ти и живо­та је
само дели­мич­но реа­ли­зо­ван,
путем одно­са и начи­на који
није укљу ­чи­вао све наве­де­не
чини­о­це – осни­ва­њем Фон­да
за ства­ра­ла­штво СО Пан­че­во.
На првом Сало­ну, про­к ла­мо­
ва­на су Пра­ви­ла, обја­вље­на
у ката­ло­г у мани­фе­с та­ци­је,
обра­зо­ван Орга­ни­за­ци­о­ни
одбор и иза­бран Жири, сачи­
њен од тро­је реле­вант­них
струч­них чла­но­ва који су се
током годи­на мења­ли, поне­
ки до њих уче­с тву­ју­ћи у сази­
ви­ма више пута. Као један
од чла­но­ва Орга­ни­за­ци­о­ног
одбо­ра, Бори­с ла­ва Крстић
Бла­га, кустос исто­ри­чар умет­
но­с ти Народ­ног музе­ја Пан­
че­во, у чијим про­с то­ри­ја­ма
и под чијом орга­ни­за­ци­јом
се Салон одр­жа­вао у пери­о­
ду 1971–1976. – дело­ва­ла је и
у свој­с тву уред­ни­ка ката­ло­га
и ауто­ра тек­с та и изло­жбе­не
постав­ке. Тре­ба­ло би иста­ћи,
не само зарад јасне ста­ти­
сти­ке о про­гре­сив­ном расту
бро­ја уче­сни­ка, да је почет­но
изла­га­ње оку­пи­ло 26 умет­
ни­ка, с тим што је у првих пет
– тај број нара­с тао на 58 ауто­
ра. У пио­нир­ским пери­о­д у
мани­фе­с та­ци­је дошле су до
изра­жа­ја гене­ра­циј­ске, коцеп­
циј­ске и раз­ли­ке у изра­зу, као
I 7

и кон­фрон­та­ци­је, прем­да је
медиј­ска сли­ка била не тако
хете­ро­ге­на – доми­ни­ра­ло је
сли­кар­с тво. Дру­ге умет­нич­ке
дисци­пли­не и радо­ви наста­ли
кори­шће­њем карак ­те­ри­с тич­
них тех­ни­ка ређе су изла­га­ни
тих годи­на, што није ума­њи­
ва­ло њихо­ву вред­ност или
аутен­тич­ност, већ је напро­тив
исти­ца­ло поје­ди­не лич­но­
сти (тапи­се­ри­је Сло­бо­дан­ке
Шобо­те, кера­ми­к у Дели­
је Првач­ки, гра­фи­ке Доруа
Боси­о­ка, скулп­т у­ре Божи­да­
ра Јово­ви­ћа...). Пре­те­жно су
били засту­пље­ни раз­ли­чи­ти
обли­ци тра­ди­цо­на­ли­зма у
при­с ту­пу делу с мотив­ском
кон­с тан­том која укљу ­чу­је пеј­
заж и тре­ти­ра­ње фигу­ре, али
су се пома­ља­ле и дру­ге стру­је
попут нове и нара­тив­не фигу­
ра­ци­је, уз посто­ја­ње јасне
8 I
лини­је зала­га­ња за ауто­ном­не
пик ­т у­рал­не про­бле­ме и пла­
стич­ни израз, запо­че­те у југо­
сло­вен­ској сре­ди­ни у шестој
деце­ни­ји ХХ века.
Међу нај­и­с так­ну ­ти­јим ства­ра­
о­ци­ма мла­ђе доби, од којих је
неко­ли­ци­на доби­ја­ла награ­де
више пута, издва­ја­мо: Сло­
бо­дан­ка Шобо­та, сли­кар­ка
(I награ­да за сли­ке – Мала
мртва при­ро­да, 1971, и Камен у
Пера­зи­ћа долу, Камен у Пера­
зи­ћа долу II, 1976; II награ­да за
тапи­се­ри­ју Ком­по­зи­ци­ја, 1974),
Вла­ди­мир Томић (I награ­да за
сли­ке – Лук, 1974, и Масли­на,
вишња и лимун, 1975), Мили­
вој Ђор­ђе­вић (III награ­да за
сли­ке – Пусто­ли­на, 1971, Део
моје глу­ве маште, 1972), Нада
Оњин Жужић (II награ­да за
сли­ке – Почи­тељ­ски пеј­заж,
1971, и Пре­део I, 1976), Милен­ко
Првач­ки (II награ­да за сли­к у
Фами­ли­ја у доко­ли­ци, 1972),
Делиа Првач­ки, кера­ми­чар­
ка, Дору Боси­ок, гра­фи­чар (II
награ­да за гра­фи­к у Quo vadis
hom­mo, 1973; II награ­да за рад
Квар­тет 1975), Ште­фан Лачок
(III награ­да за сли­ке – Пеј­заж
са водо­тор­њем, 1974, и Врбе
у Тами­шу, 1975), Вој­кан Рупић
(III награ­да за сли­к у Аутор­
пор­трет, 1976), Бран­ко Цонић
(I награ­да за сли­к у Anto­ni­us
blok, 1972), Чедо­мир Кесић,
Милан Јак­шић, Дра­ган Ђор­ђе­
вић, Милан Обра­до­вић, Божур
Ива­но­вић, Јован Ока. Прет­
ход­на већ афир­ми­са­на гене­
ра­ци­ја оли­че­на је у насту­па­
њи­ма чла­но­ва гру­пе Пан­че­во
5 Сто­ја­на Тру­ми­ћа (I награ­да
за сли­к у Врба у Меди­ји, 1973),
Јова­на Вито­ми­ро­ва (III награ­
да за сли­к у Мотив из Пан­че­ва,
1973), Добри­во­ја Воји­но­ви­ћа и
Божи­да­ра Јово­ви­ћа, ваја­ра.
Дими­три­је Јова­нов, кустос у
Народ­ном музе­ју Пан­че­ва
Дуга тра­ди­ци­ја и кон­ти­ну­и­
ра­ност којом се може похва­
ли­ти Пан­че­вач­ки окто­бар­ски
салон обез­бе­ди­ла му је зна­чај­
но и трај­но место у редов­ном
про­гра­му Гале­ри­је савре­ме­
не умет­но­с ти, као и углед у
ширем кул­т ур­ном про­с то­ру
нашег гра­да и јужног Бана­та.
Осно­ва­на 1971. годи­не на ини­
ци­ја­ти­ву тада мла­де гене­ра­
ци­је умет­ни­ка, а зами­шље­на
као репре­зен­та­тив­на изло­жба
јед­но­го­ди­шње локал­не умет­
нич­ке про­д ук­ци­је, има­ла је
свој раз­вој­ни пут. Пра­те­ћи све пре­зен­та­ци­ју пру­жа­ла је сама Број­не су обла­с ти визу­ел­ног
про­ме­не и дога­ђа­ња у ликов­ акту­ел­на ликов­на сце­на Пан­ и ликов­ног истра­жи­ва­ња за
ној умет­но­с ти, трпе­ла је ути­цај че­ва која је у послед­њих 30 које се опре­де­љу­ју пан­че­вач­ки
истих, те сход­но томе мења­ла годи­на била и оста­ла врло умет­ни­ци. Да набро­јим само
соп­с тве­ну кон­цеп­ци­ју и садр­ дина­мич­на и бога­та раз­ли­чи­ неке као што су: дизајн, видео-
жај. Основ­ни мате­ри­јал за тим лич­ним пое­ти­ка­ма. арт,

5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 9


скулп­т у­ра (инста­ла­ци­ја), гра­
фи­ка, сце­но­гра­фи­ја, костим,
моза­ик, фото­гра­фи­ја, кера­ми­
ка, гра­фич­ки дизајн, архи­тек­
ту­ра... Широ­ко инте­ре­со­ва­
ње за раз­ли­чи­те умет­нич­ке
дисци­пли­не запо­че­то у дру­гој
поло­ви­ни осам­де­се­тих, све је
сна­жни­је у деве­де­се­тим када
се деша­ва­ња, као и чита­ва
атмос­фе­ра акту­ел­не пан­че­
вач­ке ликов­не сце­не захук­
та­ва, пул­си­ра­ју­ћи у прав­ц у
нових истра­жи­ва­ња вита­ли­
стич­ки усме­ре­них ка 21. веку.
Мла­да гене­ра­ци­ја све је више
заин­те­ре­со­ва­на за екс­пе­ри­
мент и про­ши­ре­но умет­нич­ко
поље дело­ва­ња.
На самом кра­ју 20. века у Пан­
че­ву се сусти­чу раз­ли­чи­те
гене­ра­ци­је умет­ни­ка. Ста­ри­ја
10 I
с већ усво­је­ним и потвр­ђе­
ним лич­ним ста­во­ви­ма, више
заин­те­ре­со­ва­на за кла­сич­не
меди­је као што су сли­кар­с тво,
гра­фи­ка, тапи­се­ри­ја..., мла­ђа
сло­бод­ни­ја и радо­зна­ли­ја, те
спрем­ни­ја на руше­ње гра­
ни­ца раз­ли­чи­тих ликов­них
дисци­пли­на, нео­п­те­ре­ће­но
се кре­ћу­ћи уну­тар њих, опре­
де­љу­ју­ћи се за мно­го­број­не
ком­би­на­ци­је истих. Тако­ђе
њихов однос пре­ма мате­ри­
ја­лу и тех­ни­ка­ма је пот­пу­но
некон­вен­ци­о­на­лан, допу­шта­
ју­ћи дија­лог сасвим раз­ли­чи­
тих мате­ри­ја­ла. Инте­ре­со­ва­ња
нај­мла­ђе гене­ра­ци­је ликов­
них умет­ни­ка кре­ћу се више
у прав­ц у мул­ти­ме­ди­јал­них
истра­жи­ва­ња.
У окви­ру кон­ти­ну­и­ра­ног рада
Сало­на, можда се у јед­ном
тре­нут­к у учи­ни­ло да се он
пома­ло замо­рио и да је његов
начин пре­зен­та­ци­је умет­нич­
ког мате­ри­ја­ла пома­ло
пре­ва­зи­ђен, али он је изно­ва
увек про­на­ла­зио нову сна­г у
у спрем­но­с ти на про­ме­не и
флек­си­бил­ном одно­су пре­ма
соп­с тве­ној кон­цеп­ци­ји. Њего­
ва витал­ност нагла­ше­на је у
утвр­ђи­ва­њу нових поја­ва и
афир­ма­ци­ји, пре све­га, мла­де
гене­ра­ци­је умет­ни­ка, као и у
пру­жа­њу дра­го­це­них пода­та­
ка за исто­ри­ју умет­но­с ти како
наше локал­не сре­ди­не, тако и
ширег југо­с ло­вен­ског кул­т ур­
ног про­с то­ра.
Умет­нич­ки савет Гале­ри­је
савре­ме­не умет­но­с ти, ува­жа­
ва­ју­ћи чиње­ни­ц у да се при­бли­
жио сам крај 20. века, мишље­ња
је да ово­го­ди­шњи Салон тре­ба
да има шири пано­рам­ски карак­
тер који ће обез­бе­ди­ти бољи
пре­глед посто­је­ћег умет­нич­ког
мате­ри­ја­ла, те омо­г у­ћи­ти кри­
ти­ци озбиљ­ни­је инвен­та­ри­са­ње
пан­че­вач­ком акту­ел­ном ликов­
ном сце­ном. На тај начин би се
пре­глед­ни­је и јед­но­с тав­ни­је
утвр­ди­ле поја­ве и издво­ји­ле
лич­но­с ти које ће обе­ле­жи­ти
пан­че­вач­к у умет­нич­к у сце­ну
кра­ја 20. века, а ујед­но и сагле­
да­ла деша­ва­ња која се директ­
но везу­ју за глав­не токо­ве југо­
сло­вен­ске савре­ме­не умет­но­
сти и у њима уче­с тву­ју.
Све­тла­на Мла­де­нов
Салон
Све чешће ми тра­же да пишем
о дав­ним дога­ђа­ји­ма у који­
ма сам уче­ство­вао. То ме више
под­се­ћа на моје годи­не него на
дога­ђа­је. Сре­ћом, ужи­вам у сво­
јим седам­де­се­тим и не бих их
мењао за годи­не у који­ма сам,
као млад, уче­ство­вао у Пан­че­
вач­ком сало­ну што као уче­сник,
што као орга­ни­за­тор.
Након мог поврат­ка с Ака­де­ми­
је у Буку­ре­шту (1975), поја­ви­ла
се гру­па сред­ње гене­ра­ци­је и
мла­дих умет­ни­ка спрем­них да
заме­не Гру­пу 5, која је доми­ни­
ра­ла пан­че­вач­ком ликов­ном
сце­ном све до осло­бо­ђе­ња.
Ства­ра­ње Ликов­не коло­ни­је
Дели­блат­ски песак и Пан­че­
вач­ког сало­на било је наго­ве­
штај сме­не гене­ра­ци­ја и раз­во­ја
савре­ме­не умет­но­сти у пан­че­
вач­ком окру­г у.
По узо­ру на Окто­бар­ски салон
у Бео­гра­д у, осно­ван је Окто­бар­
ски салон Пан­че­ва, годи­шња
изло­жба која би тре­ба­ло да
учи­ни про­д ук­ци­ју пан­че­вач­ких
умет­ни­ка видљи­вом. У при­ро­
ди свих сало­на је неу­јед­на­чен
ква­ли­тет јер кусто­си не врше
5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1)
селек­ци­ју, нити их кон­ци­пи­ра­ју.
Сало­ни пру­жа­ју само при­вид­
ни пре­глед ста­ња. Углав­ном
је важи­ло пра­ви­ло да је избор
пове­зан с ква­ли­те­том жири­ја и
тиме коли­ко је имао хра­бро­сти
да одба­ци лоше радо­ве и да не
пра­ви ком­про­ми­се.
Нажа­лост, нису сви мла­ди умет­
ни­ци уче­ство­ва­ли у кре­и­ра­њу
ликов­не сце­не Пан­че­ва, са или
без раз­ло­га. Неки зато што су
били фоку­си­ра­ни на Бео­град
(где су дипло­ми­ра­ли), а неки јер
нису хте­ли да прља­ју руке, поне­
кад, зага­ђе­ном ликов­ном сце­
ном Пан­че­ва и око­ли­не.
Иако то није мора­ло (и није тре­
ба­ло), укљу­чи­ва­ње ама­те­ра и
неу­ких умет­ни­ка увек је дово­
ди­ло до опа­да­ња ква­ли­те­та
годи­шње умет­нич­ке про­д ук­ци­
је. Било је ту разних ства­ри – од
поли­тич­ких при­ти­са­ка до умет­
ни­ка (тада сред­ње гене­ра­ци­
је) који­ма је при­ја­ло ама­тер­ско
мило­ва­ње њихо­вог ега.
Ипак, била је видљи­ва поја­ва
нових лица и сви су на неки свој
начин изна­ла­зи­ли путе­ве за лич­
ну афир­ма­ци­ју и ван Пан­че­ва.
Увек сам подр­жа­вао Салон
иако нисам увек био задо­во­љан
резул­та­ти­ма. Мој акти­ви­зам и
оба­ве­за да вас­пи­та­вам сту­ден­
те и дру­штво да цене и раз­у­ме­ју
умет­ност нису пре­ста­ли ни овде
у Син­га­пу­ру.
Нема­мо син­га­пур­ски салон, али
има­мо нејед­на­ко­сти у ква­ли­те­т у.
Срећ­но!
Милен­ко Првач­ки
Син­га­пур, сеп­тем­бар 2021.
I 11

Окто­бар­ски салон
Као успо­ме­на на
Савре­ме­ну гале­ри­ју
Исто­ри­ја Окто­бар­ских сало­на
гра­да Пан­че­ва тесно је пове­за­
на с исто­ри­јом Савре­ме­не гале­
ри­је, која се нека­да нала­зи­ла у
самом цен­тру гра­да, у Штап­ској
згра­ди. Реч је о импо­зант­ној
гра­ђе­ви­ни која дати­ра из доба
Аустро­у­гар­ске монар­хи­је, када
је била седи­ште Вој­не реги­мен­
те. Овај про­стор био је нај­леп­
ше место у Пан­че­ву за савре­ме­
ну умет­ност. Нажа­лост, зако­ном
о рести­т у­ци­ји цела згра­да је
вра­ће­на прво­бит­ним вла­сни­ци­
ма, одно­сно Като­лич­кој цркви,
која је, не успев­ши да се дого­
во­ри са чел­ни­ци­ма варо­ши о
цени заку­па или отку­па дела
објек­та где се нала­зи­ла гале­ри­
ја, про­да­ла при­ват­ни­ци­ма који
су ту отво­ри­ли ресто­ран. Гале­
ри­ја је пре­ме­ште­на на дру­го
место које је, по истом зако­ну о
рести­т у­ци­ји, вра­ће­но потом­
ци­ма чуве­не Олге Сме­де­ре­вац,
која је има­ла нада­ле­ко познат
12 I
салон. У том сало­ну су се ску­
пља­ли нај­ве­ћи умо­ви, не само
гра­да Пан­че­ва већ и Бео­гра­да,
Вршца и Новог Сада. Услед те
чиње­ни­це, веру­јем, вла­сни­ци
нису жури­ли да поме­ре Савре­
ме­ну гале­ри­ју и изда­ју згра­д у
каквом кафе­џи­ји. На ком месту
ће завр­ши­ти про­стор за ликов­
ну, одно­сно визу­ел­ну умет­ност,
пока­за­ће коли­ко се још о умет­
но­сти у овом гра­д у раз­ми­шља.
Оно што се дога­ђа­ло у про­шло­
сти, све­до­чи у при­лог чиње­ни­
ци да је било више раз­у­ме­ва­ња
за ликов­ну умет­ност. Гле­да­ју­ћи
фото­гра­фи­је које су наста­ле у
пери­о­д у од 50 годи­на, а које се
одно­се на про­гра­ме у гале­ри­ји,
при­ме­ћу­јем да су изло­жбе биле
посе­ће­не, да су се оку­пља­ли
покло­ни­ци умет­но­сти разних
про­фе­си­ја, да је про­стор зра­
чио енер­ги­јом ства­ра­ња. Били
су при­сут­ни и пар­тиј­ски чинов­
ни­ци. Дакле, пра­ти­ли су како
се тро­ше нов­ци из буџе­та, али
пра­ти­ли су то, не с мрзо­во­љом
и доса­дом, већ радо­зна­ло­шћу и
било им је дра­го да буду окру­
же­ни умет­ни­ци­ма.
Пан­че­во је оду­век има­ло сна­
жну ликов­ну сце­ну и публи­
ку која је могла и желе­ла да
посе­ћу­је гале­ри­ју. Сви Сало­ни,
од 1971. годи­не, када је одр­
жан први у нашем гра­д у, па до
данас, иза­зи­ва­ју пажњу сугра­
ђа­на. Ова чиње­ни­ца осме­ли­ла
је уред­ни­ке Кул­т ур­ног цен­тра
Пан­че­ва да дав­не 1981. годи­не
покре­ну прво Бије­на­ле скулп­т у­
ре у тада­шњој Југо­сла­ви­ји. Био
је то смео потез, кру­ни­сан успе­
хом. Нај­зна­чај­ни­ја име­на скулп­
тор­ске сце­не тада­шње зајед­
нич­ке држа­ве изло­жи­ла су сво­је
радо­ве. Пан­че­во је поста­ло цен­
тар југо­сло­вен­ске умет­но­сти. Тај
енту­зи­ја­зам и жеља да се побе­
ди про­вин­ци­ја на сва­ки начин,
пола­ко је спла­шња­вао да би се
на кра­ју пре­тво­рио у успо­ме­ну
на про­шла вре­ме­на.
Данас је цело­к уп­на умет­ност
под зна­ком пита­ња. Тржи­шни
начин раз­ми­шља­ња, кон­зу­
мер­ска и диги­тал­на кул­т у­ра
не пока­зу­ју пре­ви­ше афи­ни­
те­та ка сли­ци. Кул­т у­ра спек­
та­к ла изи­ску­је од умет­но­сти
да поди­ла­зи ниским уку­си­ма
све­ти­не не би ли иза­шла из
ано­ним­но­сти и доби­ла на зна­
ча­ју. То све ума­њу­је арти­стич­
ку визи­ју ства­ра­о­ца и гура га
у загр­љај обич­ног заба­вља­ча.
Наше вре­ме има мно­го зајед­
нич­ког с вре­ме­ном Рим­ског
цар­ства. О томе је нека­да дав­но
гово­рио Хегел сво­јим сту­ден­
ти­ма. И тамо и овде човек је
све­ден на апстрак­ци­ју, пона­ша
се као софист, сле­ди три­ви­јал­
не циље­ве, а на акци­ју га гоне
искљу­чи­во инте­ре­си. Није он
жртва окол­но­сти већ искљу­чи­
во соп­стве­ног его­и­зма, трке за
ком­фо­ром. Рас­ка­ла­шно­сти је у
ста­њу да жртву­је све: при­ро­д у,
поро­ди­ц у, при­ја­тељ­ство, иде­је,
част и мишље­ње. Спре­ман је да
се поко­ри сва­ко­ме ко му омо­
гу­ћа­ва удо­бан живот. Модер­на Зато сам, раз­гле­да­ју­ћи ста­ре
пећи­на у коју сам себе затва­ра фото­гра­фи­је ликов­них дога­ђа­ја
је налик оној Пла­то­но­вој. Види у Савре­ме­ној гале­ри­ји седам­
само сен­ке дога­ђа­ја, чист при­ де­се­тих и осам­де­се­тих, осе­тио
вид. Моде­ран човек пле­ше у да је било живо­та и стра­сти
злат­ним око­ви­ма. ства­ра­ња међу умет­ни­ци­ма и про­стор учи­ни­ти да она још
Уме­сто потра­ге за исти­ном у да је било исти­не у оно­ме што више пото­не у сен­к у. Можда је
умет­но­сти, данас је фото­гра­ су изла­га­ли. Било је више поле­ овај јуби­леј, када обе­ле­жа­ва­мо
фи­ја изло­же­на на Феј­сбу­к у мич­ких тоно­ва и кри­тич­ког 50 годи­на Окто­бар­ског сало­на,
поста­ла иде­о­ло­ги­ја новог доба. гово­ра, иако је била јед­но­пар­ при­ли­ка да на то ука­же­мо, да
Сел­фи или Нар­ци­со­во огле­да­ тиј­ска држа­ва, него што се то у име свих оних вред­них, хра­
ње у води елек­трон­ског оке­а­на данас може твр­ди­ти. Али нису брих и гени­јал­них умет­ни­ка,
– нова ман­тра чове­чан­ства. Сел­ само стра­хо­ви умет­ни­ка да би који су про­де­фи­ло­ва­ли кроз
фи с позна­ти­ма – нова духов­ анга­жо­ва­ним сли­кар­ством упа­ један град, наш град, каже­мо
на дисци­пли­на. Гото­во сва­ки ли у нево­ље, оту­пе­ли оштри­ц у јасно и гла­сно да ће мар­ги­на­
човек, млад или стар, леп или кри­тич­ке визи­је све­та, већ је ли­за­ци­јом Гале­ри­је савре­ме­не
ружан, који се нашао у вир­т у­ел­ пре то страх да такву умет­ност умет­но­сти Пан­че­во пото­ну­ти
ном про­сто­ру дру­штве­них мре­ не би више имао ко да при­ме­ у мрак палан­ке. То не сме­мо
жа, желео је да поста­не медиј ти и раз­у­ме. Зато се и бојим да дозво­ли­ти. Ни сада, нити ика­да.
и тако оства­ри доми­на­ци­ју над ће пре­се­ље­ње Гале­ри­је савре­
дру­гим људ­ским бићем. ме­не умет­но­сти у неки нови Нема­ња Ротар

5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 13


Пан­че­вач­ки окто­бар­ски
салон – Стуб савре­ме­не
ликов­не умет­но­сти
у Пан­че­ву
Први Окто­бар­ски салон одр­жан
је дав­не 1971. годи­не у Народ­ном
музе­ју у Пан­че­ву. На изло­жби су
били пред­ста­вље­ни радо­ви 19
ауто­ра, и то: Вла­ди­ми­ра Абра­мо­
ви­ћа, Фили­па Андри­ћа, Тихо­ми­
ра Бире­ша, Јова­на Вито­ми­ро­ва,
Вуки­це Вла­јић, Ђор­ђа Вла­ји­ћа,
Фло­ри­ја­на Груд­ни­ка, Мили­во­
ја Ђор­ђе­ви­ћа, Олге Жега­рац
Чубри­ло, Мила­на Јак­ши­ћа,
Чедо­ми­ра Кеси­ћа, Вељ­ка Оњи­
на, Наде Оњин Жужић, Милен­ка
Првач­ког, Дими­три­ја Ћоси­ћа,
Сто­ја­на Тру­ми­ћа, Сло­бо­дан­ке
Шобо­та, Божи­да­ра Јово­ви­ћа и
Душа­на Мир­че­ти­ћа. Нај­ви­ше је
било умет­ни­ка мла­ђе гене­ра­ци­
је и оних који су тада изла­га­ли
први пут.
Салон је настао по угле­д у на
бео­град­ски Окто­бар­ски салон,
нај­ре­ле­вант­ни­ју смо­тру ликов­
ног и при­ме­ње­ног ства­ра­ла­
штва у Срби­ји и Југо­сла­ви­ји,
бази­ран на отво­ре­ном кон­к ур­
14 I
су који омо­г у­ћа­ва свим заин­те­
ре­со­ва­ним умет­ни­ци­ма да при­
ка­ж у свој рад (уко­ли­ко то одо­
бри струч­ни жири). На изло­
жба­ма таквог типа умет­ност се
сама пред­с та­вља­ла, њој није
било потреб­но ника­кво додат­
но обја­шње­ње које би јој дао
при­ре­ђи­вач или аутор.
Пре­ма пра­ви­ли­ма изло­жбе,
Пан­че­вач­ки окто­бар­ски салон
орга­ни­зо­ван је сва­ке годи­не
у част осло­бо­ђе­ња Пан­че­ва.
Изло­жба је отва­ра­на 6. окто­
бра и тра­ја­ла је 15 дана. Сви
ликов­ни умет­ни­ци с тери­то­ри­
је Општи­не Пан­че­во има­ли су
пра­во да уче­с тву­ју на кон­к ур­су.
Радо­ве је бирао Орга­ни­за­ци­о­
ни одбор, који су сачи­ња­ва­ли
пред­сед­ник Љубо­мир Рељић,
дирек­тор Народ­ног музе­ја
Пан­че­во, Бори­сла­ва Крстић,
кустос Народ­ног музе­ја Пан­
че­во, Душан Белић, Ђор­ђе
Обра­до­вић и Бори­вој Маму­зић
и жири за награ­де, у саста­ву:
Вера Ристић, кустос Народ­ног
музе­ја Бео­град, Коста Бог­да­но­
вић, умет­ник, и Гро­зда­на Шар­
че­вић, исто­ри­чар умет­но­с ти.
На првом Окто­бар­ском сало­ну
награ­ђе­ни су радо­ви Сло­бо­
дан­ке Шобо­та, Наде Оњин
Жужић и Мили­во­ја Ђор­ђе­ви­
ћа. Одлу­ком Орга­ни­за­ци­о­ног
одбо­ра Сало­на ода­то је при­зна­
ње чла­но­ви­ма гру­пе Пан­че­во
5 – Сто­ја­ну Тру­ми­ћу, Ксе­ни­ји
Или­је­вић, Божи­да­ру Јово­ви­ћу,
Јова­ну Вито­ми­ро­ву и Добри­во­
ју Вој­но­ви­ћу, који су позва­ни да
изла­ж у без жири­ра­ња.
Од тада па до кра­ја осам­де­се­
тих годи­на радо­ви изло­же­ни у
окви­ру Сало­на били су сим­бо­
ли пре­по­ро­да и обно­ве чији су
глав­ни про­та­го­ни­с ти били мла­
ђи умет­ни­ци. То је било вре­ме
бун­та и лич­них екс­пре­си­ја, као
карак ­те­ри­с тич­не позе умет­
ни­ка. Било је очи­глед­но да се
већ одав­но у ате­ље­и­ма мла­дих
умет­ни­ка у Пан­че­ву при­пре­ма­
ло нешто од оно­га што је тада
про­др­ло у јав­ност и пред­с та­
ви­ло се гла­сном наја­вом умет­
нич­ке сме­не гене­ра­ци­ја и ства­
ра­њем новог, соп­с тве­ног пута у
умет­ност.
У Пан­че­ву су тада мла­ди умет­
ни­ци, уче­сни­ци Ликов­не коло­
ни­је Дели­блат­ски песак, ство­
ри­ли, могло би се рећи, гру­пу
или покрет, који је, нажа­лост,
само рет­ко дело­вао изван
реги­о­на. То је била нефор­мал­
на зајед­ни­ца умет­ни­ка који
су зајед­но сли­ка­ли и при­ре­
ђи­ва­ли изло­жбе. Акте­ри­ма те
гру­пе изгле­да­ло је да су инди­
ви­д у­ал­не раз­ли­ке укло­ње­не,
па је зајед­нич­ки покрет био
све ути­цај­ни­ји. Умет­ни­ци су
поста­ли нови херо­ји кул­т ур­не
сце­не гра­да. Њихо­ве изло­жбе
(само­с тал­не и груп­не) носи­ле
су живу акту­ел­ност, нека­да и
несве­сно пове­зи­ва­ну с вре­ме­
ном. Таква акту­ел­ност омо­г у­
ћа­ва­ла је стал­ну пове­за­ност
с раз­во­јем и про­ме­на­ма чије
поје­ди­не ета­пе, можда сада
већ поста­ју видљи­ве, па их је
потреб­но истра­жи­ти.
Пошто је Ликов­на коло­ни­ја осно­
ва­на 1969. годи­не, дакле две годи­
не пре Окто­бар­ског сало­на, може
се рећи да је ова гру­па умет­ни­
ка сво­јим ути­ца­јем заслу­жна за
њего­во осни­ва­ње. То пише и
Бори­сла­ва Крстић, кустос Народ­
ног музе­ја Пан­че­во и члан Орга­
ни­за­ци­о­ног одбо­ра, у ката­ло­г у
првог Окто­бар­ског сало­на.
Умет­нич­ки живот у Пан­че­ву
поста­је све живљи и дина­мич­
ни­ји, а у тем­пу таквог раз­во­ја
ликов­на умет­ност сти­че све
више при­зна­ња. Па ипак, у Пан­
че­ву до сада није посто­ја­ла
таква мани­фе­ста­ци­ја на којој
би се сва­ке годи­не могли виде­
ти нај­бо­љи резул­та­ти наших
5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1)
сли­ка­ра, гра­фи­ча­ра и ваја­ра.
Има­ју­ћи то у виду, на ини­ци­
ја­ти­ву ликов­них умет­ни­ка и
Кул­т ур­но-про­свет­не зајед­ни­це
Општи­не Пан­че­во, осно­ван је
при Народ­ном музе­ју Пан­че­
вач­ки окто­бар­ски салон, који ће
се орга­ни­зо­ва­ти сва­ке годи­не 6.
окто­бра у част дана осло­бо­ђе­
ња Пан­че­ва.
Током пет деце­ни­ја посто­ја­ња,
Салон је про­ме­нио неко­ли­ко
кон­цеп­ци­ја и обли­ка, од кон­
курс­не мани­фе­ста­ци­је и пред­
ста­вља­ња про­д ук­ци­је пан­че­вач­
ких умет­ни­ка, пре­ко аутор­ских
и кусто­ских позив­них изло­жби
до дана­шње отво­ре­не позив­но-
реви­јал­не изло­жбе без јасне и
утвр­ђе­не кон­цеп­ци­је.
На кра­ју 20. и почет­к у 21. века,
због про­ме­на које су се деси­ле у
савре­ме­ној умет­но­сти, напу­ште­
на је почет­на кон­цеп­ци­ја. То је
било вре­ме про­ме­на иде­о­ло­ги­
је, па је тако про­ме­њен и назив
изло­жбе у Салон Пан­че­ва, чиме
се нова ствар­ност пред­ста­ви­ла
са сво­јим изме­ње­ним погле­дом
на Народ­но­о­сло­бо­ди­лач­к у бор­
бу и Дру­ги свет­ски рат.
Изло­жбе савре­ме­не умет­но­сти,
као што је Окто­бар­ски салон,
током свог тра­ја­ња могу, дакле,
да буду под­сти­цај за раз­ми­шља­
ње и истра­жи­ва­ње, могу да нам
дају оце­не које омо­г у­ћа­ва­ју боље
раз­у­ме­ва­ње ствар­но­сти, да пру­
же сли­к у нас самих и одго­вор да
ли смо вред­ни сећа­ња.
Но, и поред свих про­ме­на,
узле­та и падо­ва, јер про­шло је
50 годи­на, Окто­бар­ски салон је
био изво­је­ва­но пра­во гра­ђа­на
на умет­ност. Окто­бар­ски салон
је постао кул­т ур­на башти­на
коју још нисмо зашти­ти­ли.
Пан­че­вач­ка кул­т у­ра тре­ба
да одго­во­ри на пита­ње да ли
може­мо да сачу­ва­мо и спа­се­мо
зао­с тав­шти­ну коју нам је оста­
вио Окто­бар­ски салон Пан­че­ва.
Милан Јак­шић
I 15

Пан­че­вач­ки салон
– пола века тра­ја­ња
и афир­ми­са­ња
Осно­ву, име и ета­лон свих
сало­на у скло­пу држав­не кул­
тур­не поли­ти­ке Југо­сла­ви­је у
пери­о­д у после осло­бо­ђе­ња
чини­ла је, бар по нази­ву, пара­
ле­ла са чуве­ним пари­ским про­
лећ­ним сало­ни­ма, о који­ма је
и Бодлер тако зду­шно писао и
који су озна­ча­ва­ли пре­лом­не
тач­ке изме­ђу доми­нант­ног ака­
де­ми­зма и нових под­зем­них
тала­са који су били при­ка­за­ни
на сало­ну одби­је­них.
Код нас је први салон упри­
ли­чен у Шап­ц у с изра­зи­тим
одли­ка­ма соц­ре­а­ли­зма, чији је
глав­ни екс­по­нент био Милић
од Мачве с при­ка­зом првог
трак­то­ра у Шап­ц у. Касни­је је
оформ­љен Бео­град­ски окто­
бар­ски салон, екс­к лу­зив­но на
Дан осло­бо­ђе­ња Бео­гра­да, а у
сушти­ни као зао­кру­же­ње тен­
ден­ци­ја бео­град­ске ликов­не
ака­де­ми­је, с нагла­ском на есте­
ти­ци енфор­ме­ла и исти­ца­њу
16 I
елит­них умет­ни­ка изме­ђу два
рата, као што је то био Мило
Милу­но­вић, који је још 1957.
годи­не одр­жао зна­чај­ну само­
стал­ну изло­жбу нових дела.
У Пан­че­ву је орга­ни­зо­ва­ње
Сало­на пре­у­зео Народ­ни музеј
са сво­јим кусто­си­ма и струч­ња­
ци­ма, и извео слич­ну шему као
међу­на­род­на Ликов­на коло­ни­
ја Дели­блат­ски песак, коју је
осно­ва­ла у кафа­ни изле­ти­шта
пешча­ре гру­па мла­дих умет­ни­
ка у част удво­рич­ког пона­ша­ња
пре­ма поли­ти­ци Јоси­па Бро­за.
Током касни­јег раз­во­ја Сало­на
у Пан­че­ву тежи­ло се афир­ма­
ци­ји мла­ђих умет­ни­ка, који су
у стар­т у били носи­о­ци тен­ден­
ци­ја у гра­д у, почев­ши од Мили­
во­ја Ђор­ђе­ви­ћа и Сло­бо­дан­ке
Шобо­те па нада­ље.
Још на почет­к у сери­је Пан­че­
вач­ких сало­на, један од лау­ре­а­
та био је Сто­јан Тру­мић, сли­кар
и еду­ка­тор вели­ког рено­меа у
јужном Бана­т у и носи­лац спе­
ци­јал­не сти­пен­ди­је – при­зна­ња
у виси­ни годи­шњих при­ма­ња,
по рецеп­т у­ри срод­них при­ви­
ле­ги­ја у Совјет­ском Саве­зу, уз
про­та­го­ни­сте као што су били
Јован Вито­ми­ров, пеј­за­жист
ста­рог урба­ног Пан­че­ва, и
Божи­дар Јово­вић, вајар посеб­
не сти­ли­сти­ке и спо­ме­ни­ка за
јав­не про­сто­ре.
На почет­к у посто­ја­ња Пан­че­
вач­ког сало­на, жири и кон­сул­
тан­те чини­ли су струч­ња­ци
Народ­ног музе­ја из Бео­гра­да,
а када је мани­фе­ста­ци­ју пре­у­
зео Кул­т ур­ни цен­тар Пан­че­ва,
укљу­че­ни су и струч­ња­ци из
модер­них гале­ри­ја из Бео­гра­
да и Новог Сада, услед чега је
дошло до скло­но­сти ка награ­
ђи­ва­њу акту­ел­них трен­дов­ских
дела. У том сми­слу Салон је све
више попри­мао осо­би­не узор­
ног пари­ског мани­фе­ста­ци­о­ног
сто­же­ра, као што је то у Бео­гра­
ду био Отво­ре­ни салон у Зему­
ну, захва­љу­ју­ћи јед­ном капри­
ци­о­зном ста­ву Мила­на Коњо­
ви­ћа, који је одби­јен јер је хтео
да усло­ви уче­шће сво­јом вели­
ком изло­жбом у скло­пу смо­тре,
а не поје­ди­нач­ним делом.
У пото­њем пери­о­д у, осни­ва­ње
Међу­на­род­не ликов­не смо­тре
вајар­с тва ПИЈС ути­ца­ло је на
мно­ге аспек­те Сало­на, а наро­
чи­то на поли­ти­к у награ­ђи­ва­ња,
када су доми­ни­ра­ли Вла­ди­мир
Томић и Дра­ган Јелен­ко­вић.
Жири Сало­на често није доде­
љи­вао награ­де, али су зато
дела умет­ни­ка нерет­ко отку­
пљи­ва­на за попу­ња­ва­ње збир­
ки, а уче­с та­ле су биле и темат­
ски обе­ле­же­не сезо­не.
Током сво­је дуге тра­ди­ци­је
Салон у Пан­че­ву је избе­гао
све назна­ке и осо­би­не које су
одли­ко­ва­ле бли­ски сусед­ни
Бео­град­ски окто­бар­ски салон,
а и захва­љу­ју­ћи мобил­но­с ти и
зна­ти­же­љи пан­че­вач­ких умет­
ни­ка, раз­вио је нема­лу сарад­
њу и обим уче­шћа у Срем­ско­
ми­тро­вач­ком сало­ну, Јужно­
ба­нат­ском сало­ну, касни­је
Ковин­ском сало­ну, изло­жба­ма
срод­ног типа у Опо­ву, Новом
Саду и Вршцу.
Поја­ве које су одли­ко­ва­ле
5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1)
међу­на­род­ну Ликов­ну коло­
ни­ју Дели­блат­ски песак биле
су при­мет­не и на пан­че­вач­кој
смо­три, као и пре­зен­та­ци­је
с побра­ти­мље­ним мести­ма
у Фран­ц у­ској (Bou­log­ne-Bil­
lan­co­urt) и Немач­кој. Све то је
допу­ња­ва­ло и мења­ло ути­сак
при­ви­да затво­ре­но­с ти и окре­
ну­то­с ти себи.
Посе­бан дода­так у ажур­ним
афир­ма­ци­ја­ма локал­них умет­
нич­ких поја­ва била су насто­ја­
ња Сало­на да афир­ми­ше про­
та­го­ни­с те при­ме­ње­них умет­но­
сти свих тен­ден­ци­ја и врста, од
углед­не тапи­се­рист­ки­ње Наде­
жде Нови­чић до Дели­је Првач­
ки, изу­зет­не кера­ми­чар­ке из
Руму­ни­је, која је касни­је пости­
гла неви­ђен успех у Син­га­пу­ру.
У спе­ци­ја­ли­за­ци­ји кон­зер­ва­
ци­је успе­шна је била Сла­ђа­на
Динић Ђор­ђе­вић, у кера­ми­ци
Лари­са Ацков Палић, а у моза­
и­ци­ма Сне­жа­на Јов­чић Олђа
и Небој­ша Јоцић. Овај круг
про­та­го­ни­с та био је и нада­ље
отво­рен, јер је посто­јао оба­ве­
зни уплив и сарад­ња жири­ја и
струч­ња­ка из сек­ци­је кри­ти­
ча­ра при­ме­ње­них удру­же­ња,
посеб­но из Бео­гра­да и Новог
Сада, ско­ро у кон­ти­ну­и­те­т у.
Душан Ђокић
сли­кар и ликов­ни кри­ти­чар,
2021.
I 17

Сава Сте­па­нов,
ода­бра­ни тек­сто­ви
Пан­че­вач­ки салон – још јед­на
при­ча о кон­цеп­т у
(Салон умет­но­сти Пан­че­ва
2011)
То што је ово­го­ди­шњи Пан­че­
вач­ки салон посве­ћен скулп­т у­
ри – ника­ко није без­раз­ло­жно.
Зато­мље­на у кон­цеп­циј­ски
вакум, избе­га­ва­ју­ћи јед­но­
лич­ност сво­јих пона­вља­ју­ћих
изло­жби, ова мани­фе­ста­ци­ја
поку­ша­ва да ука­же на раз­ли­
чи­те медиј­ске избо­ре (про­шле
годи­не аква­рел, ове скулп­т у­
ра...) како би ука­за­ла на спе­ци­
фич­но­сти умет­нич­ког живо­та
гра­да и нај­бли­жег реги­о­нал­ног
окруж­ја... Исто­вре­ме­но, није
нева­жно под­се­ти­ти и на сна­
жну тра­ди­ци­ју – Пан­че­во је
током осам­де­се­тих и деве­де­се­
тих годи­на про­шлог века било
истин­ски цен­тар тада­шње
југо­сло­вен­ске скулп­т у­ре; овде
су ина­у­г у­ри­са­не неке од пре­
18 I
лом­них поја­ва наше скулп­тор­
ске мисли и умет­но­сти (дру­га
скулп­т у­ра осам­де­се­тих; нова
скулп­т у­ра деве­де­се­тих; поја­ва
нових инста­ла­ци­ја и про­стор­
них радо­ва)... Конач­но, од Јово­
ви­ћа па до Дра­га­на Јелен­ко­ви­
ћа, Наде Денић и дру­гих, све до
мла­де Мили­це Мур­гић – овде
кон­стант­но посто­је озбиљ­ни
импул­си скулп­тор­ске деј­стве­
но­сти репре­зен­та­тив­ног нивоа,
пер­ма­нент­ни и дело­твор­ни
живот скулп­т у­ре...
У акту­ел­ном тре­нут­к у струк­т у­
ра скулп­т у­ре је бит­но изме­ње­
на. Она је, бар у оним оства­ре­
њи­ма која при­па­да­ју акту­ел­ним
зби­ва­њи­ма – пар­це­ли­зо­ва­на,
раз­у­ђе­на, медиј­ски пот­пу­но
ино­ви­ра­на. Чак ни рани­ји тер­
мин скулп­т у­ра у про­ши­ре­ном
пољу више није аде­ква­тан јер
се и овде намет­нуо тер­мин
умет­но­сти у пли­но­ви­том ста­
њу (Ив Мишо), који на нај­бо­љи
начин одсли­ка­ва то некон­крет­
но али, ипак реле­вант­но, ста­ње
и деј­ство.
У том сми­слу сасвим је оправ­
дан кон­цепт изло­жбе – разно­
вр­сност. Више се не ради тек
о чуд­ним пред­ме­ти­ма – како
је то, сво­је­вре­ме­но, при­ли­ком
јед­не од изло­жби ПИЈС-а запи­
сао углед­ни Алек­са Челе­бо­
но­вић – већ о радо­ви­ма који
кори­сте тре­ћу димен­зи­ју да
би иска­за­ли умет­ни­ков субјек­
ти­ви­зам, пра­во на нара­тив, на
пот­пу­ну стил­ску (и сва­к у дру­
гу) сло­бо­д у и нео­ба­ве­зност...
Дакле, дана­шња скулп­т у­ра,
или оно што је опста­ло од те
одред­ни­це, јесте тиха при­
кри­ве­на и инкор­по­ри­ра­на у
сфу­ма­тич­ну умет­нич­к у ситу­
а­ци­ју. У вре­ме­ну доми­на­ци­је
елек­трон­ских меди­ја, она – као
и све­у­к уп­на умет­ност – посе­
ду­је дру­га­чи­ју кон­сти­т у­ци­ју
од свих доса­да­шњих скулп­
тор­ских кон­це­па­та... Исто­вре­
ме­но, могу­ће је кон­ста­то­ва­ти
и насто­ја­ње којим акту­ел­на
скулп­т у­ра очај­нич­ки насто­ји да
сачу­ва свој габа­рит, сво­је тело,
кор­пус, сво­ју реи­фи­ко­ва­ну
твар­ност и ствар­ност. Због тога
се она јавља у нај­ра­зли­чи­ти­јим
облич­ји­ма – од чисте фор­ме
јед­но­став­ног и видљи­вог садр­
жа­ја до ком­пју­тер­ских и дру­
гих рас­пли­ну­тих тех­но­ло­шких
фено­ме­на... Због тога скулп­т у­

ра (баш као и цело­к уп­на умет­
ност данас) више не наме­ће
при­чу о меди­ју, него о иде­ји и
њеној видљи­вој функ­ци­о­на­ли­
за­ци­ји у савре­ме­ном дру­штву...
На овој пан­че­вач­кој изло­жби,
изве­сно саста­вље­ној од нај­ра­
зли­чи­ти­јих оства­ре­ња, дака­ко,
не тре­ба импе­ра­тив­но тра­га­ти
за репре­зен­та­тив­ним обра­
сцем наше савре­ме­не умет­но­
сти. Јер, сми­сао ове изло­жбе
5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1)
је у чиње­ни­ци да она доти­че
теме и про­бле­ме савре­ме­но­
сти, да их не кон­ста­т у­је и не
интер­пре­ти­ра, него да их про­
бле­ма­ти­зу­је и фило­зо­фи­ра.
Умет­ност је све више ста­ње
него пред­мет. Та и таква Бона­
ми­је­ва пре­ми­са и овде је при­
мен­љи­ва, чак и на скулп­т у­ра­ма
– пред­ме­ти­ма које су поод­
ма­к ле од кла­сич­не вајар­ске
мисли ка нече­му што би могло
бити (и јесте) сим­бо­ли­ка све­та
и вре­ме­на у коме живи­мо.
Било како било, ово­го­ди­шња
изло­жба Пан­че­вач­ког сало­на
заси­г ур­но јесте усме­ре­на ка
акту­ел­ним про­бле­ми­ма све­та
и овог нашег вре­ме­на. То што
је неко­ли­ци­на екс­по­на­та у бли­
ском дослу­х у с нај­ак­т у­ел­ни­јим
тен­ден­ци­ја­ма – сасвим је довољ­
но да афир­ми­ше некон­цеп­циј­
ску, реви­јал­ну изло­жбу. Јер, у
овој постав­ци посто­је ино­ва­
тив­ни еле­мен­ти. Тим пре што и
међу дели­ма која нису иза­шла
из кон­цеп­та кла­сич­не скулп­
ту­ре – било да су их ства­ра­ли
аутен­тич­ни скулп­то­ри, кера­ми­
ча­ри и умет­ни­ци који су у скулп­
ту­ру ушли из дру­гих меди­ја и из
дру­га­чи­јих умет­нич­ких пози­ци­
ја – има сери­о­зних оства­ре­ња и
истин­ских пла­стич­ких доме­та...
Сава Сте­па­нов, окто­бар 2011.
I 19

ПА2012АРТ-ПРО­ФИ­ЛИ
Пал Дечов, Нада Денић, Милан
Јак­шић, Дра­ган Јелен­ко­вић,
Јеле­на Лалић, Сте­ван Мар­
куш, Мили­ца Мур­гић, Милан
Стан­ков, Ната­ша Тео­фи­ло­вић,
Зограф
(Део тек­ста / Салон умет­но­сти
Пан­че­ва 2012)
Дуго годи­на у нашој савре­ме­
ној умет­но­сти сало­ни су егзи­
сти­ра­ли као зна­чај­не изло­жбе
на који­ма се пре­зен­то­ва­ле
реле­вант­не инфор­ма­ци­је о
ста­њу на умет­нич­ким сце­на­
ма гра­до­ва или реги­о­на. Ове
изло­жбе су биле жири­ра­не.
Кри­те­ри­јум избо­ра радо­ва
за изла­га­ње нај­че­шће је био
засни­ван на сагле­да­ва­њу рела­
ци­је акту­ел­ност – вред­ност.
Тако се на салон­ским постав­ка­
ма доби­ја­ла сли­ка ста­ња. Исто­
вре­ме­но, та и таква инфор­ма­
ци­ја се, упра­во захва­љу­ју­ћи
20 I
пре­зен­та­ци­ји на сало­ни­ма,
пре­зен­то­ва­ла, вери­фи­ко­ва­ла,
па чак и исто­ри­зо­ва­ла. Уоста­
лом, Мио­драг Б. Про­тић је још
1960. годи­не, на стар­т у нај­ве­ће
салон­ске изло­жбе у Бео­гра­д у,
напи­сао да је пред Окто­бар­
ским сало­ном кру­пан зада­так:
отпо­че­ти изве­сно сре­ђи­ва­ње,
прву, опре­зну кла­си­фи­ка­ци­ју
тежњи и селек­ци­ју вред­но­сти…1
Данас је јасно да су сало­ни у
бив­шој Југо­сла­ви­ји, пого­то­во
на почет­к у дело­ва­ња (после
1960), пред­ста­вља­ли и неку
врсту умет­нич­ке уну­тар-дру­
штве­не прак­се, јер је пози­ци­ју
умет­ни­ка одре­ђи­вао сте­пен
1 Мио­драг Б. Про­тић, Окто­бар­ски
салон, Кому­нист, Бео­град, 10. новем­
бар 1960.
све­сти о дру­штве­ном кон­
тек­сту. Та свест је, раз­ли­чи­то
сте­пе­но­ва­на, доми­ни­ра­ла све
до кра­ја осам­де­се­тих и до епо­
хал­них кри­зних мани­фе­ста­ци­
ја раних деве­де­се­тих годи­на
20. века. Тада запо­че­та кри­за
током које се југо­сло­вен­ска
дру­штве­на зајед­ни­ца рас­па­ла,
ника­да није окон­ча­на, већ се
само тран­спо­но­ва­ла у дуго­трај­
ним тран­зи­циј­ским про­це­си­ма
– да би се у акту­ел­ном тре­нут­
ку мани­фе­сто­ва­ла као ста­ње,
као редов­ност и сва­ко­дне­вље
срп­ског дру­штва. Неу­спе­шност
реа­ли­зо­ва­ња про­ме­не, недо­
вр­ше­ност тран­зи­циј­ског пре­о­
кре­та, уве­ли су нас у ста­ње сво­
је­вр­сне ане­сте­зи­је, у трпље­ње
без про­те­ста и без наго­ве­шта­ја
нових поду­хва­та и нових кон­
це­па­та… Дака­ко, у таквим окол­
но­сти­ма сасвим је спе­ци­фи­
чан и однос пре­ма умет­но­сти.
Током дру­ге поло­ви­не 20. века
спо­ра­дич­но, а током послед­ње
деце­ни­је тог сто­ле­ћа знат­но
чешће, умет­ност је напа­да­на,
умет­ни­ци су опту­жи­ва­ни и
кри­ти­ко­ва­ни, деље­ни на наци­
о­на­ли­сте и гло­ба­ли­сте, неки
чак и затва­ра­ни… После 2000.
годи­не умет­ност је – игно­ри­са­
на, неу­ва­жа­ва­на и пот­це­ње­на,
чак систе­мат­ски зане­ма­ри­ва­на
(а што потвр­ђу­је већ изли­за­
на при­ча о неде­ло­ва­њу бео­
град­ских музе­ја, о уки­да­њу и
заки­да­њу дота­ци­ја зна­чај­ним
инсти­т у­ци­ја­ма и мани­фе­ста­ци­
ја­ма, о фаво­ри­зо­ва­њу естра­де
и попу­ли­стич­ке кул­т у­ре).
Дакле, дана­шњи умет­ник у
Срби­ји више не делу­је – у дру­
штву у име дру­штва. Доду­ше,
умет­ник мора има­ти буд­ност;
њего­ва дру­штве­на пози­ци­ја
јесте пози­ци­ја субјек­та све­
сног ком­плек­сно­сти ситу­а­ци­
је, али у том про­це­су њего­ва
акци­ја је инди­ви­д у­а­ли­стич­ка,
само­стал­на… У таквим окол­
но­сти­ма, јавља се потре­ба да
се потвр­ди вла­сти­та пози­ци­ја,
да се (ре)афир­ми­ше вла­сти­ти
ста­т ус. Запра­во, ради се о сво­
је­вр­сној кон­тек­сту­а­ли­за­ци­ји
инди­ви­д у­а­ли­зма, о дела­њу
у дру­штве­ном кон­тек­сту из
неза­ви­сних ста­но­ви­шта и пер­
5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1)
со­нал­них пози­ци­ја. Због тога,
како нас упу­ћу­је Дене­гри, умет­
ник пре­вас­ход­но насто­ји да
се потвр­ди као спе­ци­ја­ли­ста
у сво­јој обла­сти. У сушти­ни се
ради о тихој етич­кој све­сти, о
дис­крет­ном опе­то­ва­њу зна­ча­ја
модер­ни­стич­ке иде­је у савре­
ме­ној умет­нич­кој прак­си. Ти
инди­ви­д у­ал­ни допри­но­си, без
обзи­ра на валид­ност и супер­
и­ор­ност, нема­ју ни наме­ру, ни
моћ да расве­тле кон­тек­сту­ал­ну
ситу­а­ци­ју – већ их првен­стве­
но тре­ба виде­ти и схва­ти­ти као
аутен­тич­но све­до­че­ње. Инди­
ви­д у­ал­ни нара­ти­ви, сасвим
субјек­ти­ви­стич­ког и при­ват­ног
син­дро­ма, без амби­ци­ја да се
пре­д у­зму и покре­ну широ­ке
дру­штве­не акци­је и иза­зо­ву
соци­јал­не реак­ци­је нај­че­шће
се сво­де на поје­ди­нач­на пла­
стич­ка, етич­ка и пое­тич­ка иска­
зи­ва­ња; на пер­со­нал­не фило­
зоф­ске, кри­тич­ке и кому­ни­ка­
циј­ске иска­зе; на позна­ти став
да умет­ност не може про­ме­ни­
ти свет али га може учи­ни­ти
бољим и сно­шљи­ви­јим, који
одав­но није имао тако аде­кват­
но зна­че­ње као што је то данас
и овде.
Због све­га тога чини се да на
акту­ел­ној сце­ни не тре­ба тра­
га­ти за нека­квим општим поја­
ва­ма, за атмос­фе­ром сазда­ном
I 21

од бли­ских сен­зи­би­ли­те­та, за
уса­гла­ше­ним пре­вла­да­ва­ју­
ћим тен­ден­ци­ја­ма. Оту­да је
ово­го­ди­шњи аутор­ски поглед
22 I
на умет­нич­к у сце­ну у Пан­че­
ву усме­рен ка инди­ви­д у­ал­
ним поду­хва­ти­ма; оту­да и овај
пома­ло ком­пли­ко­ва­ни наслов
ПА2012АРТ-ПРО­ФИ­ЛИ. Јер,
наме­ра селек­то­ра није усме­
ре­на ка сагле­да­ва­њу опште
ситу­а­ци­је и на ука­зи­ва­ње на
пре­вла­да­ва­ју­ћи умет­нич­ки
стил или пра­вац – него је ова
салон­ска изло­жба кон­ци­пи­
ра­на да акцен­т у­је делат­ност
истак­ну­тих умет­ни­ка из Пан­
че­ва, на аутен­тич­не ства­ра­лач­
ке лич­но­сти које су офор­ми­ле
сво­је опу­се као засеб­не визу­ел­
но-пла­стич­ке, карак­те­ри­стич­
не садр­жин­ске (мета­фо­рич­ке,
кри­тич­ке, фило­зоф­ске, кому­ни­
ка­циј­ске), и (нео)модер­ни­стич­
ке иска­зе. Уоста­лом, упра­во
њихо­ва ства­ра­лач­ка актив­ност
– у више­гла­сном сагла­сју с
оста­лим умет­нич­ким акци­ја­
ма – чини глав­ни­ну пан­че­вач­ке
умет­нич­ке сце­не током раних
годи­на дру­ге деце­ни­је овог, још
увек новог, 21. сто­ле­ћа.
Ука­зи­ва­ње на ода­бра­не умет­
нич­ке лич­но­сти у акту­ел­ном
тре­нут­к у, засно­ва­но је на ува­
жа­ва­њу оства­ре­них ства­ра­лач­
ких кон­ти­ну­и­те­та; те на уве­ре­
њу селек­то­ра да се упра­во из
тих кон­ти­ну­и­те­та могу селек­
ци­о­ни­са­ти при­ме­ре­ни ово­вре­
мен­ски резул­та­ти. У том сми­слу
тре­ба схва­ти­ти и при­хва­ти­ти
салон­ску пре­зен­та­ци­ју дела
који­ма десе­то­ри­ца умет­ни­ка, у
окви­ру вла­сти­тих опу­са, изна­
ла­зе нове пла­стич­ке и мета­фо­
рич­ке потен­ци­ја­ле.
Пово­дом Пан­че­вач­ког сало­на
2013.
(Део тек­ста / Салон умет­но­
сти Пан­че­ва 2013)
У нашој умет­но­с ти после
2000. годи­не, салон­ске изло­
жбе дожи­вља­ва­ју кри­зни
пери­од. Њихов извор­ни
реви­јал­ни и инфор­ма­тив­ни
карак­тер све чешће је зане­
ма­рен и заме­њен кусто­ским
кон­цеп­циј­ским изло­жба­ма.
Због тога су, и јав­ност и стру­
ка, оста­ли без пано­рам­ског
сагле­да­ва­ња, без могућ­но­с ти
бира­ња, без успо­с та­вља­ња
кри­те­ри­ју­ма и уоча­ва­ња акту­
ел­них фено­ме­на у теку­ћој
умет­но­с ти. Током прет­ход­ног
пери­о­да, упра­во су салон­ске
постав­ке (ста­ри добри бео­
град­ски Окто­бар­ски салон,
број­ни дру­ги град­ски и реги­о­
нал­ни сало­ни, годи­шње изло­
жбе УЛУС-а, УЛУВ-а и др) биле
основ­ни извор валид­них при­
ка­за зби­ва­ња у умет­нич­ким
ате­ље­и­ма. На тим изло­жба­ма
акту­ел­но­с ти нису биле кон­
стру­и­са­не и ауто­ри­зо­ва­не,
него су пошто­ва­ле логич­ни
ритам зби­ва­ња и посе­до­ва­ле
сво­ју засеб­ну фено­ме­но­ло­ги­ју.
Исти­ни за вољу, пре­с тан­ком
доми­на­ци­је шта­фе­лај­ног сли­
кар­с тва и кла­сич­не скулп­т у­
ре, намет­ну­та је доми­на­ци­ја
медиј­ске умет­но­с ти, њене
тех­но­ло­шке (све)при­сут­но­
сти. Флук­т у­а­ци­ја умет­нич­ких
иде­ја данас се пре­ми­јер­но
све мање про­мо­ви­ше на отво­
ре­ној акту­ел­ној сце­ни, а све
више се спо­зна­је и сагле­да­ва
на мони­то­ри­ма пер­со­нал­них
ком­пју­те­ра… Тако дола­зи­
мо до још јед­ног пара­док­са:
у ери гло­бал­не ико­нос­фе­ре
умет­нич­ки про­це­си све више
бива­ју вир­т у­ел­на сен­за­ци­ја,
а све мање реал­на прак­са и
дога­ђа­ње на сце­ни, у гале­риј­
5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1)
ским и дру­гим пре­зен­та­циј­
ским про­с то­ри­ма… И поред
све­га, у нашим умет­нич­ким
при­ли­ка­ма се пано­рам­ске
изло­жбе све више заме­њу­ју
све­де­ним аутор­ским избо­ри­
ма, те се акту­ел­ним умет­ни­ци­
ма ускра­ћу­је прин­цип демо­
кра­тич­но­с ти – јер су при­ка­зи
акту­ел­но­с ти резу­лат субјек­
тив­не опти­ке јед­ног кура­то­ра,
јед­ног кри­те­ри­ју­ма, јед­ног
мишље­ња, јед­ног схва­та­ња
умет­но­с ти, њеног сми­с ла и
функ­ци­о­на­ли­за­ци­је…
Захва­љу­ју­ћи орга­ни­за­то­ри­
ма, Пан­че­вач­ки салон, током
послед­њих неко­ли­ко годи­на,
упор­но тра­га за аде­кват­ним
начи­ном пре­зен­та­ци­је дело­ва­
ња умет­ни­ка који делу­ју у гра­д у
крај Тами­ша. Три­је­нал­ним сме­
њи­ва­њем кла­сич­них салон­ских
жири­ра­них изло­жби (попут
ово­го­ди­шње), аутор­ских избо­
ра (попут про­шло­го­ди­шњег) и
темат­ско-кон­цеп­циј­ских изло­
жби (попут постав­ке посве­ће­не
скулп­т у­ри из 2011), насто­ји се
оства­ри­ти ком­плек­сан трет­
ман про­д ук­ци­је пан­че­вач­ких
умет­ни­ка. Чини се да је у овој и
ова­квој сре­ди­ни – то аде­ква­тан
рецепт. Сме­њи­ва­њем тих раз­
ли­чи­тих кон­це­па­та пре­зен­та­
ци­је избе­га­ва­ју се пона­вља­ња
одре­ђе­них резул­та­та и слич­
но­сти пона­вља­ју­ћих салон­ских
постав­ки, каква су могу­ћа (чак
оче­ки­ва­на) пред­ста­вља­њи­
ма умет­нич­ких зби­ва­ња јед­не
град­ске сре­ди­не каква је пан­
че­вач­ка.
Ово­го­ди­шња изло­жба је посве­
ће­на акту­ел­ном сли­кар­ству
Пан­че­ва. Жири је насто­јао да
делу­је ком­пе­тент­но, да буде
објек­ти­ван и раци­о­на­лан. Јер,
зада­так (и ове) салон­ске изло­
жбе је да под­јед­на­ко ука­же
на оства­ре­ња мла­дих и нових
сна­га, да уочи и пре­зен­т у­је раз­
ли­чи­те кон­цеп­циј­ске и стил­ске
иска­зе, да ода­бе­ре зани­мљи­ве
резул­та­те из кон­ти­ну­и­те­та већ
афир­ми­са­них и публи­ци позна­
тих сли­кар­ста­ва умет­ни­ка ста­
ри­јих гене­ра­ци­ја… На сре­ћу,
ове годи­не је у пону­ди било
довољ­но ква­ли­тет­них радо­ва
који­ма се у постав­ци Сало­на
илу­стру­ју реле­вант­но­сти аклту­
ел­не сли­кар­ске сце­не.
Салон Пан­че­ва 2016.
Гале­ри­ја савре­ме­не умет­но­сти
Кул­т ур­ног цен­тра Пан­че­ва је
јед­на од рет­ких инсти­т у­ци­ја у
нашој земљи која одр­жа­ва тра­
ди­ци­ју редов­ног при­ка­зи­ва­ња
годи­шње про­д ук­ци­је умет­ни­
ка свог реги­о­на. Ново вре­ме
и убр­за­ни­ји начин живље­ња
су, дака­ко, убр­за­ли и зби­ва­ња
у умет­но­сти, те су мно­ге сре­
ди­не оду­ста­ле од сво­је­вр­сне
I 23
трке за акту­ел­но­сти­ма на тим
сва­ко­го­ди­шњим изло­жбе­ним
пре­гле­ди­ма и пре­зен­та­ци­ја­
ма. Поред тога, нова атмос­фе­
ра у умет­но­сти је намет­ну­ла
нову ситу­а­ци­ју, те су, нај­че­шће,
салон­ске жири­ра­не пре­зен­та­
ци­је заме­њи­ва­не кура­тор­ским
кон­цеп­циј­ским постав­ка­ма.
У окруж­ју тран­зи­циј­ских зби­
ва­ња лута­ло се и у овој обла­
сти – од општих инфор­ма­ци­ја
о ста­њу у ате­ље­и­ма умет­ни­ка
из јед­ног гра­да или реги­о­на, ка
инди­ви­д у­а­ли­стич­ким селек­
ци­ја­ма дела пред­став­ни­ка
24 I
нај­ак­т у­ел­ни­је тен­ден­ци­је (или
тен­ден­ци­ја). Таквим поступ­ци­
ма је, међу­тим, скрај­нут поглед
с опу­са умет­ни­ка који су мање
ради­кал­ни у сво­јим умет­нич­
ким реак­ци­ја­ма јер су, захва­
љу­ју­ћи био­ло­шком сазре­ва­њу,
зашли у токо­ве кон­ти­ну­и­тет­ног
ства­ра­ња засеб­них умет­нич­ких
иден­ти­те­та... Запра­во, у савре­
ме­ној умет­но­сти се пот­пу­но
про­бле­ма­ти­зо­ва­ла диле­ма
изме­ђу акту­ел­но­сти и вред­но­
сти. Све­до­ци смо да данас пре­
вла­да­ва став по којем је умет­
нич­ка уса­гла­ше­ност с акту­ел­
но­сти­ма све­та поста­ла вред­
ност по себи. Ту се, углав­ном,
ради о мла­дим умет­ни­ци­ма,
о ства­ра­о­ци­ма отво­ре­ним за
нај­ак­т у­ел­ни­је импул­се све­та и
вре­ме­на у коме запо­чи­њу сво­је
ства­ра­лач­ке аван­т у­ре. То брзо
сту­па­ње на глав­ну сце­ну оба­
ве­зу­је на вечи­т у спрем­ност на
раз­ли­чи­то­сти, на опреч­но­сти,
на пре­пу­шта­ње зби­ва­њи­ма

који сма­њу­ју могућ­ност дуго­
трај­ног кон­ти­ну­и­те­та аутен­тич­
не акту­ел­но­сти. Међу­тим, такав
начин дело­ва­ња не гаран­т у­је
и под­ра­зу­ме­ва­ју­ћи про­цес
сазре­ва­ња и арти­к у­ла­ци­је
пото­њих насто­ја­ња. Због тога
смо често уви­ђа­ли да поје­ди­не
воде­ће пред­став­ни­ке дота­да­
шњих тен­ден­ци­ја у одре­ђе­ном
тре­нут­к у, нова атмос­фе­ра све­
та у стал­ној про­ме­ни неми­ло­
срд­но пре­ва­зи­ла­зи и одба­ц у­је
с акту­ел­не сце­не. На дру­гој
стра­ни, разу­мљи­ва опсед­ну­
тост кура­то­ра нај­ак­т у­ел­ни­јим
зби­ва­њи­ма у све­т у и умет­но­
сти, забо­ра­вља умет­ни­ке који
кон­ти­ну­и­ра­но раз­ви­ја­ју сво­ју
5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1)
умет­ност. Без ради­ка­ли­за­ма и
без покло­нич­ке посве­ће­но­сти
нај­ак­т у­ел­ни­јим зби­ва­њи­ма,
захва­љу­ју­ћи поступ­ном сазре­
ва­њу, ови умет­ни­ци дубље
зала­зе у карак­тер меди­ја којим
се баве поку­ша­ва­ју­ћи да иска­
жу вла­сти­то схва­та­ње све­та,
али и миси­је умет­но­сти као јед­
не од нај­у­зви­ше­ни­јих духов­них
људ­ских актив­но­сти. Пара­док­
сал­но, данас се таква умет­ност,
и те како, може сма­тра­ти акту­
ел­ном, аде­кват­ном, или још
пре­ци­зни­је – потреб­ном, јер се
сво­јим аутен­тич­но хума­ним (и
хума­ни­стич­ким) поре­к лом и те
како кон­фрон­ти­ра пре­вла­да­
ва­ју­ћој тех­но­ло­шкој умет­но­сти,
поку­ша­ва­ју­ћи да очу­ва диг­ни­
тет и цело­ви­тост чове­ко­ве лич­
но­сти у атмос­фе­ри уни­вер­зал­
не ком­пју­те­ри­за­ци­је и вир­т у­е­
ли­за­ци­је у којој се губе обри­си
реал­но­сти.
Упра­во због тога, орга­ни­за­то­ри
Сало­на Пан­че­ва су пред­ло­жи­ли
тему У све­т у пер­ма­нент­не неси­
гур­но­сти. Тиме је испо­што­ван
став о оба­ве­зно­сти дана­шње
умет­но­сти да спо­зна­је и фило­
зо­фи­ра дух вре­ме­на у коме
живи­мо. А сада­шњи свет је,
захва­љу­ју­ћи првен­стве­но свет­
ској поли­тич­кој кон­сте­ла­ци­ји,
у ста­њу кон­стант­не напе­то­сти.
При томе, уче­сни­ци Сало­на
нису били при­мо­ра­ва­ни на јед­
но­смер­ну реак­ци­ју – умет­ни­
ци­ма је пре­до­че­но да ће жири
под­јед­на­ко ува­жа­ва­ти умет­нич­
ке ста­во­ве који се сау­че­снич­ки
пои­сто­ве­ћу­ју с акту­ел­ним ста­
њем све­та и умет­но­сти, баш као
и оства­ре­ња која сво­јим мање
анга­жо­ва­ним одно­сом релак­
си­ра­ју атмос­фе­ру пер­ма­нент­не
напе­то­сти и неси­г ур­но­сти. Јер,
и на један и на дру­ги начин,
дана­шња умет­ност може допри­
не­ти бољем раз­у­ме­ва­њу и пре­
ва­зи­ла­же­њу свих тего­ба све­та и
вре­ме­на у коме живи­мо.
Пока­за­ло се да у Пан­че­ву и
окру­же­њу делу­ју умет­ни­ци који
су спо­соб­ни да оства­ре те зах­
те­ве орга­ни­за­то­ра. У дија­па­зо­
ну од ком­пју­тер­ских и диги­тал­
них радо­ва, про­јек­ци­ја, инста­
ла­ци­ја, доку­мен­то­ва­ног умет­
нич­ког пона­ша­ња и пер­фор­
ман­са – до кла­сич­них ликов­них
оства­ре­ња (сли­кар­ство, цртеж,
гра­фи­ка...), пан­че­вач­ки умет­ни­
ци су успе­ли да пону­де оства­
ре­ња која су при­ме­њи­ва при
посма­тра­че­вом поку­ша­ју да
схва­ти дух све­та данас и овде,
да се сна­ђе у окруж­ју свих
брзих про­ме­на гло­бал­ног (и
локал­ног) живот­ног амби­јен­
та, да пре­ва­зи­ђе осе­ћа­ње тим
про­ме­на­ма гене­ри­са­не пер­ма­
нент­не неси­г ур­но­сти. А због
тога је било вред­но поста­ви­ти
Салон Пан­че­ва 2016. годи­не.
Сава Сте­па­нов
I 25
СЛОБОДАНКА ШОБОТА, Мала мртва природа, 1971,
уље на платну, 40 х 53 цм, инв. бр. 168,
прва награда,
Панчевачки октобарски салон 1971,
власништво Народног Музеја Панчева

26 I НАР ОДНИ МУ ЗЕ Ј ПАНЧЕВО, 1 9 7 1 – 1 9 8 6 .

НАДА ОЊИН ЖУЖИЋ, Почитељски пејсаж, 1971,
уље на платну, 55 x 70 цм,
сигнатура горе десно, Н.ОЊИН - ЖУЖИЋ 1971, инв. бр.426,
друга награда,
Панчевачки октобарски салон 1971,

5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 27

СТОЈАН ТРУМИЋ, Колиба и тор, 1972,
27 х 56 цм, уље на платну, инв. бр. 66,
Панчевачки октобарски салон 1972,
власништво Народног Музеја Панчева

28 I НАР ОДНИ МУ ЗЕ Ј ПАНЧЕВО, 1 9 7 1 – 1 9 8 6 .

ЈОВАН ВИТОМИРОВ, Панчево, 1962,
уље на платну, 63 x 85 цм,
сигн. ДД Витомиров 62, инв. бр. 124

5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 29

СЛОБОДАНКА ШОБОТА, Композиција, 1974,
таписерија, 235x 175 цм, инв бр. 232
трећа награда,
Панчевачки октобарски салон 1974,
власништво Народног Музеја Панчева

30 I НАР ОДНИ МУ ЗЕ Ј ПАНЧЕВО, 1 9 7 1 – 1 9 8 6 .

ВЛАДИМИР ТОМИЋ, Маслина, вишња и лимун, 1975,
уље на платну, 52 х 68,5 цм, инв. бр. 219,
прва награда,
Панчевачки октобарски салон 1975,
власништво Народног Музеја Панчева

5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 31

 МИЛИВОЈЕ
ЂОРЂЕВИЋ, Спев,
1978,
уље на платну,
140 x 110 цм,
инв. бр. 196,
прва и друга награда
равноправно,
Панчевачки
Октобарски салон
Панчева 1978,
власништво
Народног Музеја
Панчева

32 I НАР ОДНИ МУ ЗЕ Ј ПАНЧЕВО, 1 9 7 1 – 1 9 8 6 .

 НАДЕЖДА НОВИЧИЋ, Таписерија IX, 1977,
кудеља, сисал, шибље и метал, 130 x 260 цм
трећа награда,
Панчевачки октобарски салон 1978.

5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 33

 НАДЕЖДА НОВИЧИЋ, Без назива, 1978,
таписерија (кудеља,дрво) 80 x 40 цм,
инв. бр. 233
Панчевачки Октобарски салон 1978.

34 I НАР ОДНИ МУ ЗЕ Ј ПАНЧЕВО, 1 9 7 1 – 1 9 8 6 .

ВЛАДИМИР ТОМИЋ, Сунцокрет, 1977,
уље на платну, 140 x 123 цм
друга награда,
Панчевачки Октобарски салон Панчева 1979,
власништво аутора

5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 35

МИЛЕНКО ПРВАЧКИ, Симетрија оружија, 1980,
уље на платну,140 х 200 цм,
друга награда,
Панчевачки Октобарски салон 1980,
власништво аутора

36 I НАР ОДНИ МУ ЗЕ Ј ПАНЧЕВО, 1 9 7 1 – 1 9 8 6 .

 ЈОВАН ОКА,
Композиција, 1981,
комбинована техника
на платну, 150 x135 цм,
КД, сигн.ГД Јован Ока 81,
инв. бр. 4,
Панчевачки Октобарски
салон 1981.

5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 37

 ТОМИСЛАВ СУХЕЦКИ,
Акт који седи, 1981,
уље на платну, 130 x 180 цм,
инв. бр. 14,
Панчевачки Октобарски
салон 1982.

38 I НАР ОДНИ МУ ЗЕ Ј ПАНЧЕВО, 1 9 7 1 – 1 9 8 6 .

 НАДЕЖДА НОВИЧИЋ, Таписерија XVI, 1982,
кудеља, дрво, 200 x 60 цм, без сигн, инв. бр. 149

5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 39

ПАЛ ДЕЧОВ, Бала сламе у пољу, 1983,
комбинована техника, 62 x 65,5 цм, инв. бр. 216 ,
Панчевачки Октобарски салон 1983.

40 I НАР ОДНИ МУ ЗЕ Ј ПАНЧЕВО, 1 9 7 1 – 1 9 8 6 .

 СЛОБОДАН ВЛАЈИЋ, Главе које
нестају, лица незаборавна,
Детињство, 1983,
комбин. техника на платну,
175 x 105 цм,
сигн. ДД С. Влајић 1983.
инв. бр. 175,
Панчевачки Октобарски салон
1983.

5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 41

НАДА ОЊИН-ЖУЖИЋ, Пешчарски вихор, 1985,
уље на платну, 150 x 150 цм,
КД, сигн. ДД Н. Оњин Жужић 1985, инв. бр. 11,
трећа награда,
Панчевачки Октобарски салон 1985,

42 I НАР ОДНИ МУ ЗЕ Ј ПАНЧЕВО, 1 9 7 1 – 1 9 8 6 .

 ПАЛ ДЕЧОВ, Трава II, 1984,
комбинована техника на
хартији, 92 x 63 цм,
сигн. ДД П. Дечов 84,
инв. бр. 225,
Панчевачки Октобарски салон
1985.

5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 43

 ПАЛ ДЕЧОВ, Трава I, 1984,
комбинована техника на
хартији, 92 x 63 цм,
сигн. ДД П. Дечов 84,
инв. бр. 226,
Панчевачки Октобарски
салон 1985.

44 I НАР ОДНИ МУ ЗЕ Ј ПАНЧЕВО, 1 9 7 1 – 1 9 8 6 .

СЛОБОДАНКА ШОБОТА, Пуж, 1985,
картон, 70 x 100 цм, сигн. ДД Шобота 85, инв. бр. 203,
Панчевачки Октобарски салон 1985.

5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 45

ВЛАДИМИР ТОМИЋ, Мандрак на мору, 1985,
акрил на платну, 110 х 200 цм,
Панчевачки Октобарски салон 1985,
приватно власништво, Суботица

46 I НАР ОДНИ МУ ЗЕ Ј ПАНЧЕВО, 1 9 7 1 – 1 9 8 6 .

НАЂ ШИВО ЗОЛТАН, Силос, 1985,
акварел, 22 х 18 цм, сигн. ДД.НСЗ, инв. бр, 48,
Панчевачки Октобарски салон 1985.

5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 47

МИЛЕНКО ПРВАЧКИ, Острво, 1984,
уље на платну,150 х 185 цм,
Панчевачки Октобарски салон 1985,
власништво аутора

48 I НАР ОДНИ МУ ЗЕ Ј ПАНЧЕВО, 1 9 7 1 – 1 9 8 6 .

ШТЕФАН ЛАЧОК, Пејзаж, 1985,
уље на картону, 33 x 70 цм,
сигн. ДД Ш. Лакок 85, инв. бр. 108

5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 49

МИЛОВАН ЋИРОВСКИ, Из циклуса Ковачички воз, 1985,
црно бела фотографија, 50 x 60 цм и 60 x 50 цм,
2 ком, инв. бр. 192,
Панчевачки Октобарски салон 1985.

50 I НАР ОДНИ МУ ЗЕ Ј ПАНЧЕВО, 1 9 7 1 – 1 9 8 6 .

СЛОБОДАН ВЛАЈИЋ, Две фигуре са плавом позадином, 1985,
комбинована техника на платну, 227 x 188 цм,
без блинд рама, без сигн. инв. бр. 176,
Панчевачки Октобарски салон 1985.

5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 51

НАДЕЖДА НОВИЧИЋ, Метаморфоза, 1984,
кудеља, сисал и дрво 5 х 65 х 260 цм,
прва награда,
Панчевачки октобарски салон 1986.

52 I НАР ОДНИ МУ ЗЕ Ј ПАНЧЕВО, 1 9 7 1 – 1 9 8 6 .

ТОМИСЛАВ СУХЕЦКИ, Акт 3, 1985,
уље на платну, 174 x 88 цм,
КД, ГД Т. Сухецки 85, инв. бр. 166,
Панчевачки Октобарски салон 1986.

5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 53

ДЕЛИА ПРВАЧКИ, Мала шума, 1986,
глазирани порцелан, 6 х 20 х 7 цм (36 комада)
приватно власништво

54 I НАР ОДНИ МУ ЗЕ Ј ПАНЧЕВО, 1 9 7 1 – 1 9 8 6 .

 МИЛИВОЈЕ ЂОРЂЕВИЋ,
Хрт, 1986,
уље на платну, 107,5 x 77,5 цм
Панчевачки Октобарски
салон 1986.

5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 55

 СЛОБОДАНКА ШОБОТА, Из циклуса Шкољке, 1986,
комбинована техника на хартији, 3 ком, 71 x 98 цм,
сигн. ДС Шобота 86, инв. бр. 201,
Панчевачки Октобарски салон 1986.

56 I НАР ОДНИ МУ ЗЕ Ј ПАНЧЕВО, 1 9 7 1 – 1 9 8 6 .

 СЛОБОДАН ВЛАЈИЋ,
без назива, 1986,
уље на картону, 52 x 35 цм,
без сигн. инв. бр. 101,
Панчевачки Октобарски
салон 1986.

5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 57

БРАНИСЛАВ ПАНТИЋ, Детаљ, 1986,
фотографија црно - бела, 50 x 60 цм, инв. бр. 100,
Панчевачки Октобарски салон 1986.

58 I НАР ОДНИ МУ ЗЕ Ј ПАНЧЕВО, 1 9 7 1 – 1 9 8 6 .

 МИЛОВАН ЋИРОВСКИ,
Из циклуса Спавачи, 1986,
црно бела фотографија,
42 x 34 цм, инв. бр. 191,
Панчевачки Октобарски салон
1986.

5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 59

ДРАГАН ЂОРЂЕВИЋ, Без назива, 1987,
(Д. Песак) уље на платну, 100 x 120 цм, инв. бр. 156
Панчевачки Октобарски салон 1987.

60 I ГА ЛЕРИЈА МИЛОРА Д А БАТЕ МИХ АИЛОВИЋ А , 1 9 8 7 – 2 0 01 .

ДОРУ БОСИОК, Без назива, 1987/88,
цртеж, 50 x70 цм, сигн. Д Босиок, инв бр.132

5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 61

ДЕЛИА ПРВАЧКИ, Вукове таблице, 1987,
Каменина, 20 х 8 цм, осам комада
једна од три равноправне награде
Панчевачког Октобарског салона 1987.

62 I ГА ЛЕРИЈА МИЛОРА Д А БАТЕ МИХ АИЛОВИЋ А , 1 9 8 7 – 2 0 01 .

 ДЕЛИА ПРВАЧКИ,
Лежећа Линија, 1988,
Каменина, димензије:
Висина: 25 цм,
ширина 22 цм, дужина 1,20 цм
власништво приватне колекције

5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 63

ПАЛ ДЕЧОВ, Из циклуса У додиру са природом, 1988,
уље на платну, 141 x 117 цм,
сигн. ДД П. Дечов 88, инв. бр. 213
Панчевачки Октобарски салон 1988.

64 I ГА ЛЕРИЈА МИЛОРА Д А БАТЕ МИХ АИЛОВИЋ А , 1 9 8 7 – 2 0 01 .

ВЛАДИМИР ТОМИЋ, Без назива, 1988,
уље на платну, 165 x 200 цм,
ВЗ, без сигн, инв. бр. 1,
Панчевачки Октобарски салон 1988.

5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 65

МИЛИВОЈЕ ЂОРЂЕВИЋ, Трк Букијевом ливадом, 1988,
уље на платну, 157x198 цм,
КД, сигн. Д. Д. М. Ђорђевић 88. инв. бр. 137
Панчевачки Октобарски салона 1988.

66 I ГА ЛЕРИЈА МИЛОРА Д А БАТЕ МИХ АИЛОВИЋ А , 1 9 8 7 – 2 0 01 .

 НАДЕЖДА НОВИЧИЋ,
Јожеф К II, 1987,
просторна таписерија,
ткана, 80 х 80 х 260 цм
једна од три равноправне
награде
Панчевачког Октобарског
салона 1989.

5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 67

МИЛОВАН ПАНИЋ, Бела слика, 1996,
(из циклуса радова КА БЕЛОМ)
уље на платну,100 x 120 цм,
једна од три равноправне награде
Панчевачког Октобарског салона 1989,
власништво аутора

68 I ГА ЛЕРИЈА МИЛОРА Д А БАТЕ МИХ АИЛОВИЋ А , 1 9 8 7 – 2 0 01 .

 ПРЕДРАГ БАЧКОЊА,
Панчево III, 1989,
( из циклуса радова радова),
уље на платну, 140 x 100 цм,
КД, без сигн. инв.бр.3,
једна од три равноправне
награде
Панчевачког Октобарског
салона 1989.

5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 69

САВА БАРБУЗАН, Чека, 1989,
уље на платну, 100 x 80 цм, КД, инв. бр. 27,
откупна награда
Панчевачког Октобарског салона 1989.

70 I ГА ЛЕРИЈА МИЛОРА Д А БАТЕ МИХ АИЛОВИЋ А , 1 9 8 7 – 2 0 01 .

 ЖАРКО СМИЉАНИЋ, Сутон, 1989,
графика – акватинта, 53 x 67 цм,
сигн. Д. Д. Ж. Смиљанић 1989, инв. бр. 87,
откупна награда Панчевачког
Октобарског салона 1989.

5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 71

МИЛИВОЈЕ ЂОРЂЕВИЋ, Без назива, 1989,
уље на платну, 160x200 цм,
ДЛ сигн. М. Ђорђевић 88, инв. бр. 208
Панчевачки Октобарски салон 1989.

72 I ГА ЛЕРИЈА МИЛОРА Д А БАТЕ МИХ АИЛОВИЋ А , 1 9 8 7 – 2 0 01 .

ВЛАСТИМИР МАДИЋ, Иза хоризонта, 1989,
уље на платну, 120 x 140 цм,
КД, без сигн.инв. бр. 18, ( из циклуса радова )
Панчевачки Октобарски салон 1989.

5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 73

МИЛЕНКО ПРВАЧКИ, Трофејни предео, 1989,
уље на платну, диптих (160 x 134 цм) x 2,
сигн. СД Трофејни предео М. Првачки 89, инв. бр. 206,
једна од три равноправне награде
Панчевачког Октобарског салона 1990.

74 I ГА ЛЕРИЈА МИЛОРА Д А БАТЕ МИХ АИЛОВИЋ А , 1 9 8 7 – 2 0 01 .

 ДРАГАН ЈЕЛЕНКОВИЋ,
Уз-низ брдо, 1990,
варено гвожђе, дрво,
190 x 30 x 65 цм,
без сигн, инв. бр. 145,
једна од три равноправне
награде
Панчевачког Октобарског
салона 1990.

5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 75

ВЛАДИМИР ТОМИЋ, Без назива (коцка), 1988,
акрил на платну, 160 x 200 цм,
једна од три равноправне награде
Панчевачког Октобарског салона 1990.
власништво аутора

76 I ГА ЛЕРИЈА МИЛОРА Д А БАТЕ МИХ АИЛОВИЋ А , 1 9 8 7 – 2 0 01 .

 ЈЕЛИЦА МИШКОВИЋ,
Игра по обичају племена,
1990,
уље на платну, 140 x 100 цм,
сигн. ДЛ Мишковић 90,
инв. бр. 17,
Панчевачки Октобарски
салон 1990.

5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 77

 САВА БАРБУЗАН,
Без назива, 1990,
комбинована
техника, 100x80 цм,
без. сигн,
инв. бр. 162,
Панчевачки
Октобарски салон
1990.

78 I ГА ЛЕРИЈА МИЛОРА Д А БАТЕ МИХ АИЛОВИЋ А , 1 9 8 7 – 2 0 01 .

 НАДЕЖДА НОВИЧИЋ,
Протицање времена, 1989,
памук, кудеља, камен 220 x 250 цм,
без сигн, инв. бр. 151,
Панчевачки Октобарски салон 1990.

5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 79

ПАЛ ДЕЧОВ, Поље, 1989,
уље на платну, 155 x 190 цм,
ВЗ, сигн. Д. Д. П. Дечов 82, инв. бр. 210,
Панчевачки Октобарски салон 1990.

80 I ГА ЛЕРИЈА МИЛОРА Д А БАТЕ МИХ АИЛОВИЋ А , 1 9 8 7 – 2 0 01 .

СЛОБОДАНКА ШОБОТА, Без назива, 1991,
уље на платну, 100 x 100 цм,
сигн. ДД Шобота 91, инв. бр. 160,
Панчевачки Октобарски салон 1991.

5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 81

 ПАЛ ДЕЧОВ,
Из циклуса У додиру са
природом, 1991,
уље на платну, 94 x 69 цм,
без сигн, инв. бр. 211,
Панчевачки Октобарски салон
1991.

82 I ГА ЛЕРИЈА МИЛОРА Д А БАТЕ МИХ АИЛОВИЋ А , 1 9 8 7 – 2 0 01 .

ПАЛ ДЕЧОВ, Из циклуса У додиру са природом, 1991,
уље на платну, 165 x 145 цм,
КД, сигн. ДД Дечов 91, инв. бр. 214
једна од три равноправне награде
Панчевачког Октобарског салона 1991.

5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 83

МИЛЕНКО ПРВАЧКИ, Трофејни предео, 1991,
уље на платну, 135 x 160 цм
ВЗ, сигн. С. М. Првачки Трофејни предео 91, инв. бр. 133,
једна од три равноправне награде
Панчевачког Октобарског салона 1991.

84 I ГА ЛЕРИЈА МИЛОРА Д А БАТЕ МИХ АИЛОВИЋ А , 1 9 8 7 – 2 0 01 .

 ГОРАН ПЕЧЕНОВИЋ,
Без назива, 1992,
комбинована техника,
органски материјали - ручно
рађени: метал дрво,
камен и оксидни пигменти,
25 х 22 х 30 цм
једна од три равноправне
награде
Панчевачког Октобарског
салона 1993,
власништво аутора

5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 85

ВЛАДИМИР ТОМИЋ, Слика, 1992,
уље на платну, 60 x 80 цм, КД, без сигн, инв. бр. 159,
једна од три равноправне награде
Панчевачког Октобарског салона 1993.

86 I ГА ЛЕРИЈА МИЛОРА Д А БАТЕ МИХ АИЛОВИЋ А , 1 9 8 7 – 2 0 01 .

 СРЂАН РАДОЈКОВИЋ,
Цртеж I, 1993,
комбинована техника, 146
x112цм, без сигн, инв. бр. 158,
једна од три равноправне
награде
Панчевачког Октобарског
салона 1994.

5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 87

МАРИЈА ИЛИЋ, Мокри снови, 1994,
комбинована техника, 35 x 55 цм, без сигн, инв. бр. 183,
једна од три равноправне награде
Панчевачког Октобарског салона 1994.

88 I ГА ЛЕРИЈА МИЛОРА Д А БАТЕ МИХ АИЛОВИЋ А , 1 9 8 7 – 2 0 01 .

ТОМИСЛАВ СТОШИЋ, Породица, 1994,
уље на платну, 85 x 120 цм,
сигн. ДД Стошић 94, инв. бр. 161,
једна од три равноправне награде
Панчевачког Октобарског салона 1994.

5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 89

 СТЕВАН МАРКУШ,
Без назива, 1994,
уље на шперу, 61x40 цм, без.
сигн, инв. бр. 174
једна од три равноправне
награде
Панчевачког Октобарског
салона 1995.

90 I ГА ЛЕРИЈА МИЛОРА Д А БАТЕ МИХ АИЛОВИЋ А , 1 9 8 7 – 2 0 01 .

ЖАРКО СМИЉАНИЋ, Предсказање, 1994,
картон, АД акватинта, 52 x 77 цм, инв. бр. 182
једна од три равноправне награде
Панчевачког Октобарског салона 1995.

5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 91

ДРАГАН ЈЕЛЕНКОВИЋ, Без назива, 1995,
2 шине алуминијум, 10 кућица – бронза,
195 x 19 цм, инв. бр. 227,
откупна награда
Панчевачког Октобарског салона 1995.

92 I ГА ЛЕРИЈА МИЛОРА Д А БАТЕ МИХ АИЛОВИЋ А , 1 9 8 7 – 2 0 01 .

ДАРКО ГАЈИЋ, Женски акт, 1997,
колор фотографија (71x51 цм) х 6, инв. бр. 198
једна од три равноправне награде
Панчевачког Октобарског салона 1997.

5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 93

ИВАНА РАКИЏИЋ, Без назива, 1997,
комбинована техника, 23,5x18 цм, инв. бр. 194.
једна од три равноправне награде
Панчевачког Октобарског салона 1997.

94 I ГА ЛЕРИЈА МИЛОРА Д А БАТЕ МИХ АИЛОВИЋ А , 1 9 8 7 – 2 0 01 .

ЕМИЛ СФЕРА, Аутомобил, 1997,
комбинована техника на шпер плочи,
113 x150 цм, без сигн, инв. бр. 157
Панчевачки Октобарски салон 1997.

5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 95

ВЛАДИМИР ТОМИЋ, Слика, 1992,
уље на платну и акрил, 110 x 110 цм,
без. сигн. инв. бр. 10
Октобарски салон Панчево1998.

96 I ГА ЛЕРИЈА МИЛОРА Д А БАТЕ МИХ АИЛОВИЋ А , 1 9 8 7 – 2 0 01 .

БРАНИСЛАВ ПАНТИЋ, ДЕТАЉ Н 1, 1998,
фотографија црно-бела, 30 x 40 цм, инв. бр. 190
Октобарски салон Панчево 1998.

5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 97

НАДА ОЊИН ЖУЖИЋ, Плодови, 1998,
уље на платну, 130 х130 цм, инв. бр. 514
Октобарски салон Панчево1998.
власништво Народног Музеја Панчева

98 I ГА ЛЕРИЈА МИЛОРА Д А БАТЕ МИХ АИЛОВИЋ А , 1 9 8 7 – 2 0 01 .

ИВАН ГРУБАНОВ, Have you ever seen your best friend bled?, 1999,
плакат (фотокопија) (48 x 69 цм) 15 комада, инв. бр. 199
Октобарски салон Панчево1999.

5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 99

ИВАНА РАКИЏИЋ, Altmodisch, 2000,
мермер, 10x80x5 цм, инв. бр. 196
прва награда Октобарског салона Панчево 2000.

100 I ГА ЛЕРИЈА МИЛОРА Д А БАТЕ МИХ АИЛОВИЋ А , 1 9 8 7 – 2 0 01 .

НАТАША ТЕОФИЛОВИЋ, Perfect Choice, 2001,
видео инсталација, аутор Наташа Теофиловић,
монтажа: Валентин Томић, трајање 8′ 30′′ инв. бр. 235
једна од три равноправне откупне награде
Октобарског салона Панчева 2001.

5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 101
ИВАН ГРУБАНОВ, Прича о слици, 2001,
инсталација (уље на платну 70 x 85 цм, видео рад) инв. бр. 237
једна од три равноправне откупне награде
Октобарског салона Панчева 2001.

102 I ГА ЛЕРИЈА МИЛОРА Д А БАТЕ МИХ АИЛОВИЋ А , 1 9 8 7 – 2 0 01 .

СТЕВАН МАРКУШ, Everybody’s kid, 2001,
фото-принт, каширано на пени, 40 x30 цм, инв. бр. 236
једна од три равноправне откупне награде
Октобарског салона Панчева 2001.

5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 103
 МИЛАН СТАНКОВ,
Успињача, 2001,
уље на платну, 60 x 80
цм, инв. бр. 241
равноправна откупна
награда, 32. Салон
Панчева 2002.

104 I ГА ЛЕРИЈА С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО, 2 0 0 2 – 2 01 9 .

МИЛАН СТАНКОВ, Одвајање, 2002,
уље на платну, 55 x 75 цм, инв. бр. 243
равноправна откупна награда, 32. Салон
Панчева 2002.

5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 105
БИЉАНА БАКАЛУЦА, Портрет детета, 2002,
шест прохромских цеви висине 1м поствљене једна до друге; шест отвора, кроз који “вири“по
један лик; пречник круга цеви је око 16 цм; Ликови су дигитални принтови, рађени по фотографији;
укупне димензије инсталације су 1 x 1,5 м, инв.бр. 244
равноправна откупна награда, 32. Салон Панчева 2002.

106 I ГА ЛЕРИЈА С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО, 2 0 0 2 – 2 01 9 .

МИЛЕНА МАКСИМОВИЋ, из серије Стопери, 2000,
фотографије ( 30 x 19 цм) x 6, инв.бр. 242
равноправна откупна награда, 32. Салон Панчева 2002.

5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 107
СТЕВАН КОЈИЋ, Раздвајање, 2003, метал,
равноправна награда, 33. Салон Панчево 2003.

108 I ГА ЛЕРИЈА С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО, 2 0 0 2 – 2 01 9 .

ЖИВКО ГРОЗДАНИЋ, Геризам = српски арт тероризам, 2003,
комбинована техникана платну,
равноправна награда, 33. Салон Панчево 2003.

5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 109
 НАТАША ТЕОФИЛОВИЋ,
Follow The Red, 2004,
дигитални принт, ( 70 x 50 ) x 4,
инв. бр. 254
равноправна откупна награда,
34. Салон Панчева 2004.

110 I ГА ЛЕРИЈА С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО, 2 0 0 2 – 2 01 9 .

МИЛАН ЈАКШИЋ, Звезде, 2004,
комбинована техника, 65 x 80 цм, инв. бр. 255
равноправна откупна награда, 34. Салон Панчева 2004.

5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 111
ДЕЈАН ДИМИТРИЈЕВИЋ, Endless Column, 2004,
дигитална штампа, формат А 0, инв. бр. 264
34. Салон Панчева 2004.

112 I ГА ЛЕРИЈА С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО, 2 0 0 2 – 2 01 9 .

ДЕЈАН ДИМИТРИЈЕВИЋ, Купатило, 2004,
акварел, 70 x 100 цм
34. Салон Панчева 2004.

5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 113
ЛАРИСА АЦКОВ, Геобиологија, 2005,
фотографије поставке / керамика, променљиве димензије,
(5 принтова) 35 x 50 цм, инв. бр. 277
откупна награда, 35. Салон Панчева 2005.

114 I ГА ЛЕРИЈА С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО, 2 0 0 2 – 2 01 9 .

МИЛЕНА МАКСИМОВИЋ, Мапа – Мапирање Панчева, 2005,
ЦД ром, инв. бр 363
откупна награда, 35. Салон Панчева 2005.

5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 115
АНА ВИЛЕНИЦА И ВЕНЕЛИН ШУРЕЛОВ, Од тук до там / From here to there, 2005,
дигитална анимација инв. бр.364
откупна награда, 35. Салон Панчева 2005.

116 I ГА ЛЕРИЈА С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО, 2 0 0 2 – 2 01 9 .

ИВАНА РАКИЏИЋ-КРУМЕС, Експеримент, 2005,
теракота, 12 x 10 x 4 цм (50 ком), инв. бр. 276
35. Салон Панчева 2005.

5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 117
МИХАЈЛО ГЕРУН, Без назива, 2007,
принт на циради, 100x136 цм, инв. Бр. 311
откупна награда, 37. Салон Панчева 2007.

118 I ГА ЛЕРИЈА С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО, 2 0 0 2 – 2 01 9 .

СЛАЂАНА ДИНИЋ ЂОРЂЕВИЋ,
Конзерваторско рестаураторска документација
пре у току и после радова на икони Паје Јовановића,
Васкрсење Христово, уље на платну, 249 x 153,5 цм,
радови су изведени 2006/7, инв. бр. 312
откупна награда, 37. Салон Панчева 2007.

5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 119
БОЈАНА СТЈЕПАНОВИЋ, У међувремену, 2007,
фотографије перформанса, 4 x (50 x 65) цм, инв. бр. 313
откупна награда, 37. Салон Панчева 2007.
ГЈОРГЈЕ ЈОВАНОВИК, Продавац мушких суза, 2008,
инаталација, осам тегли,
Салон уметности Панчева 2008,
тензије + тачке прелома

120 I ГА ЛЕРИЈА С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО, 2 0 0 2 – 2 01 9 .

 ВЕЉКО ОЊИН,
Inflatable Hood, 2007,
дигитални принт, 180 x 120 цм,
инв. бр. 315
37. Салон Панчева 2007.

5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 121
ГЈОРГЈЕ ЈОВАНОВИК, Продавац мушких суза, 2008,
инаталација, осам тегли,
Салон уметности Панчева 2008,
тензије + тачке прелома

122 I ГА ЛЕРИЈА С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО, 2 0 0 2 – 2 01 9 .

ДРАГОСЛАВ ХУСАР, Делиблато, 2008,
акварел, 51 x 66 цм,
сигн. доњи десни угао, Драгосалв Хусар-08, инв. бр. 329
откупна награда, 40. салон уметности Панчева 2010,
Акварел на почетку новог века

5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 123
 МИЛИЦА МУРГИЋ,
Хоризонт 1, 2011,
папир, графит, плексиглас, 70 x
50 цм, инв. бр 333
откупна награда, 41. Салон
уметности Панчева 2011,
Лимитирана стварност,
изложба скулптуре и керамике

124 I ГА ЛЕРИЈА С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО, 2 0 0 2 – 2 01 9 .

 МИЛАН СТАНКОВ,
Шваст и пас, 2008,
бронза,32 x 32 x 72 цм
награда, 41. Салон уметности
Панчева 2011,
Лимитирана стварност, изложба
скулптуре и керамике
Власништво аутора

5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 125
САША РАКЕЗИЋ алијас АЛЕКСАНДАР ЗОГРАФ
Копај радоване, 2010,
принт на пени, 50 x 70 цм
42. Салон Панчева 2012, ПА2012АРТ-ПРОФИЛИ

126 I ГА ЛЕРИЈА С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО, 2 0 0 2 – 2 01 9 .

НАДА ДЕНИЋ, Поље, 2012 ,
сува игла, инсталација (90 x 36 цм) x 5
42. Салон Панчева 2012, ПА2012АРТ-ПРОФИЛИ
Власништво аутора

5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 127
 ДУШАН МАРИНО,
Gun Reader, 2013,
акрил на папиру,
100 x 70 цм,
сигн. (чланска карта 3396
Марино Душан, десно
средина)
инв. бр. 336
прва откупна награда, 43.
Салон уметности Панчева
2013.

128 I ГА ЛЕРИЈА С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО, 2 0 0 2 – 2 01 9 .

НАДА ОЊИН-ЖУЖИЋ, Пешчарски шар, 2013,
уље на платну, 80 x 80 цм, сигн. доле десно Н. Оњин Жужић 2013,
инв.бр. 337,
друга откупна награда, 43. Салон уметности Панчева 2013.

5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 129
НЕБОЈША ЈОЦИЋ, Без назива, 2007,
комбинована техника, 80 x 100 цм,
сигн доле десно Небојша Јоцић ′07, инв. бр. 338,
трећа откупна награда, 43. Салон уметности Панчева 2013.

130 I ГА ЛЕРИЈА С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО, 2 0 0 2 – 2 01 9 .

ГОРСКИ КАБАДАЈА, ЕКВ-раст, 2013,
теракота, променљиве димензије, инв. бр.340.
откупна награда, 44. Салон уметности Панчева 2014.

5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 131
СНЕЖАНА ЈОВЧИЋ ОЛЂА, Мирко, 2014,
Мозаик, 63.5 x 46 cm
награда, 44. Салон уметности Панчева 2014.
Власништво аутора

132 I ГА ЛЕРИЈА С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО, 2 0 0 2 – 2 01 9 .

 ЈЕЛЕНА МИЛЕТИЋ,
ОП АРТ ПЛЕС, 2013,
комбинована техника / мајолика,
130 x 80 x 40 цм, инв. бр. 349
прва откупна награда, 45. Салон
уметности Панчева 2015.

5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 133
ЈОНЕЛ ПОПОВИЋ, Јабучка ада, 2015,
уље на платну, 36 x 90 цм
награда, 45. Салон уметности Панчева 2015.
Власништво аутора

134 I ГА ЛЕРИЈА С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО, 2 0 0 2 – 2 01 9 .

ЂЕРЂ ЕРЕШ, Кретање, 2016,
акрил на платну, 140 x 120 цм,
сигн. ДД ЕЂ016, инв. бр. 361
прва откупна награда, 46. Салон Панчева 2016.
У свету перманентне несигурности

5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 135
 ЗВОНИМИР САНТРАЧ,
Хуманизам и ренесанса, 2016,
објекат, ћебе из војног
складишта и шталска слама
190 x 94 cm
награда, 46. Салон Панчева
2016.
У свету перманентне
несигурности
Власништво аутора

136 I ГА ЛЕРИЈА С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО, 2 0 0 2 – 2 01 9 .

СНЕЖАНА ЈОВЧИЋ ОЛЂА, Пањ, 2016,
мозаик, 92 x 70 цм, инв. бр. 394
прва откупна награда, 47. Салон уметности Панчева 2017.
У ДОДИРУ СА ПРИРОДОМ

5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 137
ЛАРИСА АЦКОВ ПАЛИЋ, Око цвета, 2016,
керамички триптих, меки порцелан, енгоба,
глазирани детаљи, димензије променљиве,
приближно 20 x 25 цм појединачно, инв. бр. 395
друга откупна награда, 47. Салон уметности Панчева 2017.
У ДОДИРУ СА ПРИРОДОМ

138 I ГА ЛЕРИЈА С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО, 2 0 0 2 – 2 01 9 .

НИКОЛА ДРАГАШ, Пут ка Тршићу, 2017,
Карикатура, дигиталин принт А4
награда, 47. Салон уметности Панчева 2017.
У ДОДИРУ СА ПРИРОДОМ
Власништво аутора

5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 139
АЛЕКСАНДАР СТОЈКОВИЋ, Бол, 2018,
дигитални принт, 100 x 67 цм, инв. бр.408
прва откупна награда, 48. Салон уметности Панчева 2018.
УМЕТНОСТ / ИЗРАЗ = ИЗЛАЗ

140 I ГА ЛЕРИЈА С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО, 2 0 0 2 – 2 01 9 .

 ШАНДОР ШЕБЕРЛЕ,
Прамац викиншког брода,
2018,
комбинована техника на
папиру, 30 x 45 цм, инв.
бр.409
друга откупна награда, 48.
Салон уметности Панчева
2018.
УМЕТНОСТ / ИЗРАЗ = ИЗЛАЗ

5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 141
ВЕСНА ПАВЛОВИЋ, Стигла Вам је пошта, 2016/17,
колаж, 32 стране, 45 x 40 цм
награда, 48. Салон уметности Панчева 2018.
УМЕТНОСТ / ИЗРАЗ = ИЗЛАЗ
Власништво аутора

142 I ГА ЛЕРИЈА С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО, 2 0 0 2 – 2 01 9 .

НЕБОЈША ЈОЦИЋ, Thenk, 2017,
комбинована техника, 93 x 118 цм,
сигн. доле десно Н.Јоцић, инв. бр.411
прва откупна награда, 49. Салон уметности Панчева 2019.
ПРИНУДНА СЛОБОДА

5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 143
ЗОРАН ДЕРАНИЋ, Неке игле клете, 2019,
лавирани цртеж на акварел папиру, 75 x 55 цм,
сигн. доле десно 2019 ЗД, инв.бр. 412
друга откупна награда, 49. Салон уметности Панчева 2019.
ПРИНУДНА СЛОБОДА

144 I ГА ЛЕРИЈА С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО, 2 0 0 2 – 2 01 9 .

5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 145
146 I
5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 147
148 I
5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 149
150 I
5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 151
 Архива – попис салона и награђених уметника
од 1971. до 2019.

1971. 1972.
Панчевачки октобарски Панчевачки октобарски
салон, салон,
Народни музеј Панчево Народни музеј Панчево
Жири:
Вера Ристић, председник, Жири:
кустос Народног музеја у Коста Богдановић,
Београду кустос Музеја савремене
Коста Богдановић, уметности у Београду
кустос Музеја савремене Гроздана Шарчевић,
уметности у Београду кустос Галерије савремене
Гроздана Шарчевић, уметности у Новом Саду
кустос Галерије савремене Ђорђе Панић,
уметности у Новом Саду кустос Галерије Лаза
Возаревић у Сремској
Прва награда Митровици
Слободанка Шобота, Мала
мртва природа Прва награда
Бранко Цонић, Antonius blok
Друга награда
Нада Оњин Жужић, Друга награда
Почитељски пејзаж Миленко Првачки, Фамилија у
доколици
Трећа награда
Миливоје Ђорђевић, Трећа награда
Пустолина Миливоје Ђорђевић, Део моје
глуве маште

152 I
1973. 1974. 1975.
Панчевачки октобарски Панчевачки октобарски 5. Панчевачки октобарски
салон, салон, 30 година слободе салон,
Народни музеј Панчево Народни музеј Панчево Народни музеј Панчево

Жири: Жири: Жири:

Вера Ристић, Вера Ристић, Коста Богдановић,
кустос Народног музеја у кустос Народног музеја у Београду кустос Музеја савремене
Београду Радмила Панић Матић, уметности у Београду
Вања Краут, кустос Музеја савремене Ђорђе Јовић,
кустос Народног музеја у уметности у Београду историчар уметности из Новог
Београду Гроздана Шарчевић, Сада
Љиљана Ивановић, кустос Савремене галерије у Слободан Санадер,
кустос Савремене галерије у Новом Саду директор Галерије савремене
Новом Саду уметности у Новом Саду
Прва награда
Прва награда Владимир Томић, Лук Прва награда
Стојан Трумић, Врба у Медији Владимир Томић, Маслина,
Друга награда вишња и лимун
Друга награда Слободанка Шобота,
Дору Босиока, Qvo vadis homo I Композиција Друга награда
Дору Босиок, Квартет
Трећа награда Трећа награда
Јован Витомиров, Мотив из Штефан Лачок, Пејзаж са Трећа награда
Панчева водоторњем Штефан Лачок, Врбе у Тамишу

5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 153
1976.
6. Панчевачки октобарски
салон,
Народни музеј Панчево
Жири:
Вера Ристић,
музејски саветник Народног
музеја у Београду
Гордана Шарчевић,
кустос Галерије ликовне
уметности у Новом Саду
Коста Богдановић,
виши кустос Музеја савремене
уметности у Београду
Прва награда
Слободанка Шобота, Камен у
Перазића долу
Друга награда
Нада Оњин Жужић, Предео
Трећа награда
Војкан Рупић, Аутопортрет
154 I
1978. 1979.
Панчевачки октобарски Панчевачки октобарски
салон, салон,
Галерија Центра за културу Галерија Центра за културу
Олга Петров Панчево Олга Петров Панчево
Жири: Жири:
Милан Комненић, председник, Богомил Карлаварис,
књижевник председник
Здравко Мандић, сликар Гроздана Шарчевић
Ђорђе Панић, историчар Сава Степанов
уметности
Прва награда
Прва и друга награда Надежда Новичић, Таписерија
(равноправно) XIX
Миленко Првачки, Дијалог на
обострано задовољство; Друга награда
Миливоје Ђорђевић, Спев Владимир Томић, Сунцокрет
Трећа награда Трећа награда
Надежда Новичић, Таписерија Нада Оњин Жужић,
IX Варијација пејзажа XX
1980. 1981. 1982.
Панчевачки oктобарски Панчевачки октобарски Панчевачки октобарски
салон, салон, салон,
Савремена галерија Центра Галерија Центра за културу Савремена галерија Центра
за културу Олга Петров Панчево за културу
Олга Петров Панчево Олга Петров Панчево
Комисија за одабир радова:
Жири: Бранимир Карановић, Комисија за одабир радова:
Милош Арсић професор Академије Радмила Матић Панић,
Јован Ракиџић уметности у Новом Саду виши кустос Музеја савремене
Сава Степанов Слободан Санадер, уметности у Београду
директор Савремене галерије Милана Веиновић,
Прва награда у Новом Саду историчар уметности Заводу
Стојан Трумић, Уздин из рита Бранислава Крстић, за заштиту споменика културе
кустос Народног музеја у у Панчеву
Друга награда Панчеву Младен Маринков,
Миленко Првачки, Симетрија академски вајар из Новог Сада
оружија Нема награђених
Нема награђених
Трећа награда
Делиа Првачки, Плодови I

5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 155
1983. 1984. 1985.
Панчевачки октобарски Панчевачки октобарски Панчевачки октобарски
салон, салон, салон,
Савремена галерија Центра Савремена галерија Центра Савремена галерија Центра
за културу за културу Олга Петров за културу
Олга Петров Панчево Панчево Олга Петров Панчево

Комисија за одабир радова: Комисија за одабир радова: Жири:

Љиљана Пилетић Стојановић, Здравко Мандић, Милана Веиновић,
музејски саветник Музеја директор Савремене галерије историчар уметности из
савремене уметности у из Зрењанина Панчева
Београду Ђорђе Јовић, Никола Кусовац,
Љиљана Ћинкул Крстић, ликовни критичар из Новог ликовни критичар из Београда
кустос Графичког колектива из Сада Душан Тодоровић,
Београда Борка Крстић, академски сликар из Новог
Светлана Младенов, кустос Народног музеја из Сада
организатор ликовног Панчева
програма у Прва награда
Савременој галерији Центра Нема награђених Миленко Првачки, Острво
за културу у Панчеву
Друга награда
Нема награђених Владимир Томић, Мандрак на
мору

Трећа награда
Нада Оњин Жужић,
Пешчарски вихор

156 I
1986. 1987. 1988.
Панчевачки октобарски Панчевачки октобарски 18. Панчевачки oктобарски
салон, салон, салон,
Савремена галерија Центра Савремена галерија Центра Савремена галерија Центра
за културу за културу за културу
Олга Петров Панчево Олга Петров Панчево Олга Петров Панчево

Жири: Жири: Жири:

Ђорђе Панић, Милана Веиновић, Љиљана Поповић,
историчар уметности из кустос Народног музеја у историчар уметности из
Сремске Митровице Панчеву Београда
Сава Степанов, Предраг Царановић, Коста Васиљковић,
ликовни критичар из Новог кустос Музеја савремене ликовни критичар из Београда
Сада уметности у Београду Петру Марина,
Борка Крстић, Слобоган Санадер, академски сликар из Вршца
кустос Народног музеја из директор Галерије савремене
Панчева уметности у Новом Саду Равноправне награде:
Делиа Првачки, Запис
Равноправне награде: Равноправне награде: (керамопластика)
Надежда Новичић, Делиа Првачки, Вукове Миленко Првачки, Трофејни
Метаморфоза (таписерија) таблице (каменина) предео
Делиа Првачки, Томислав Сухецки, Без назива Пал Дечов, У додиру са
Аутобиографија (каменина, (уље на платну) природом
седам комада) Властимир Мадић, Жути
Миливоје Ђорђевић, Трк предео I (уље на платну)
Букијевом ливадом (уље на
платну)

Откупна награда Народног

музеја Панчево:
Јонел Поповић, Ледина (уље
на платну)

5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 157
1989.
19. Панчевачки октобарски
салон,
Савремена галерија Центра
за културу
Олга Петров Панчево
Жири:
Радмила Савчић,
историчар уметности из
Апатина
Коста Богдановић,
вајар из Београда
Никола Шуица,
историчар уметности из
Београда
Равноправне награде:
Надежда Новичић, Јожеф К II
(таписерија)
Милован Панић, Ка белом
(слика)
Предраг Бачкоња, Ова кућа је
за рушење II (слика)
158 I
1990.
20. Панчевачки oктобарски
салон,
Галерија Центра за културу
Олга Петров Панчево
Жири:
Бојана Бурић, председник,
ликовни критичар и кустос
галерије
Факултета ликовних уметности
у Београду
Јован Деспотовић,
ликовни критичар и кустос
Музеја савремене уметности у
Београду
Александар Ђурић,
ликовни критичар и сликар из
Београда
Равноправне награде:
Миленко Првачки, Трофејни
предео
Драган Јеленковић, Уз-низ
брдо
Владимир Томић, Без назива
(коцка)
1991.
21. Панчевачки октобарски
салон,
Савремена галерија Центра
за културу
Олга Петров Панчево
Жири:
Коста Богдановић,
председник, вајар из Београда
Лидија Мереник,
историчар уметности из
Београда
Љиљана Ћинкул,
ликовни критичар из Београда
Равноправне награде:
Миленко Првачки
Драган Јеленковић
Пал Дечов
1992. 1993. 1994.
22. Панчевачки октобарски 23. Панчевачки октобарски 24. Панчевачки октобарски
салон, салон, салон,
Савремена галерија Центра Савремена галерија Центра Савремена галерија,
за културу за културу Центра за културу Панчево
Олга Петров Панчево Олга Петров Панчево
Жири:
Жири: Жири: Душан Ђокић, председник,
Др Јеша Денегри, председник, Александар Ђурић, ликовни критичар из Београда
професор на Филозофском председник, Светлана Радивојевић,
факултету у Београду ликовни критичар из Београда историчар уметности из
Данка Дамјановић, Љиљана Ћинкул, Панчева
историчар уметности из ликовни критичар из Београда Марина Миљуш,
Сарајева Гордана Каљаловић, вајарка из историчар уметности из
Сава Степанов, Београда Панчева
ликовни критичар из Новог
Сада Равноправне награде: Равноправне награде:
Владимир Томић Срђан Радојковић, Цртеж I
Равноправне награде: Никола Царан (откупна награда)
Стеван Маркуш Горан Печеновић Марија Илић, Мокри снови
Сава Барбузан Томислав Стошић, Породица
Емил Сфера

5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 159
1995. 1996. 1997.
25. Панчевачки октобарски 26. Октобарски салон, 6 – 22. октобра
салон, Савремена галерија, 27. Октобарски салон,
Савремена галерија, Центра за културу Панчево Галерија савремене
Центра за културу Панчево уметности,
Жири: Центра за културу Панчево
Жири: Сава Степанов,
Марина Миљуш, ликовни критичар, Жири:
историчар уметности из директор Центра за визуелну Марина Миљуш, председник,
Панчева културу Златно око Нови Сад историчар уметности
Сава Степанов, Светлана Михајловић Александра Естела Бјелица,
ликовни критичар из Новог Радивојевић, историчар уметности
Сада Марина Миљуш, историчар Зоран Ерић,
Љиљана Ћинкул, уметности историчар уметности
ликовни критичар из Београда
Нема награђених Равноправне награде:
Равноправне награде: Дарко Гајић
Стеван Маркуш Ивана Ракиџић
Жарко Смиљанић Дејан Димитријевић
Емил Сфера

Влајић Слободан (откупна

награда Народног музеја)
Драган Јеленковић (откупна
награда Савремене галерије)

160 I
1998. 1999. 2000.
6. октобар 30. Октобарски салон, 17 – 30. октобра
29. Октобарски салон, Галерија савремене 30. Панчевачки октобарски
Галерија савремене уметности, салон
уметности, Центра за културу Панчево Галерија савремене
Центра за културу Панчево уметности,
Концепција Савет Галерије: Центра за културу Панчево
Концепција: Александра Естела Бјелица,
Сава Степанов, Светлана Сава Степанов, Драган Жири:
Младенов, Јеленковић, Сава Степанов, председник
Марина Миљуш, Александра Светлана Младенов, Сава Драган Јеленковић, члан
Естела Бјелица, Барбузан Марина Миљуш, члан
Срето Бошњак, Мимица
Алексић, Нема награђених Прва награда
Биљана Браушић, Сања Ивана Ракиџић, Altmodisch
Младенов (2000, инсталација, мермер,
10 x 80 x 5 цм)
Нема награђених
Друга награда
Иван Грубанов, 000
(2000, видео-рад)

Трећа награда
Ненад Андрић, Eau d’Homme
(2000, мобилни диптих,
фотографије)

5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 161
2001.
14. новембра – 1. децембра
31. Панчевачки салон,
Континуитет, печат,
ситуација
Галерија савремене
уметности,
Центра за културу Панчево
Жири:
Зоран Ерић, председник
Биљана Бралушић, члан
Светлана Младенов, члан
Равноправне – откупне
награде:
Наташа Теофиловић, Perfect
Choice
(2001, видео-инсталација,
монтажа: Валентин Томић,
трајање 8 мин. 30 сец.)
Иван Грубанов, Прича о слици
(2001, инсталација)
Стеван Маркуш, Everybody’s
Кid
(2001, фото-принт, каширано на
пени, 40 x 30 цм)
162 I
2002.
15 – 30. новембра
32. Салон Панчево
Галерија савремене
уметности,
Центра за културу Панчево
Жири:
Естела Бјелица, председник
Гордана Добрић, члан
Биљана Бралушић, члан
Равноправне – откупне
награде:
Милан Станков,
Успињача (2001, уље – платно,
60 x 80 цм),
Одвајање (2002, уље – платно,
55 x 75 цм)
Биљана Бакалуца, Портрет
детета
(шест прохромских цеви
висине 1 м,
постављених једна до друге;
шест отвора,
кроз који вири по један лик;
пречник круга цеви је око
16 цм; ликови су дигитални
принтови, рађени по
фотографији;
димензије инсталације 1 x 1,5 м)
Милена Максимовић, Стопери
(2000, фотографије из серије,
30 x 19 цм) x 6
2003.
12 – 25. новембра
33. Салон Панчево
Галерија савремене
уметности,
Центра за културу Панчево
Жири:
Коста Богдановић, председник
Слободан Ристић, члан
Катарина Радуловић, члан
Равноправне – откупне
награде:
Дејан Димитријевић, Toronto,
Forest Hill – Кitchen
(дигитална штампа, димензије
променљиве)
Живко Грозданић, Геризам =
српски арт тероризам
(2003, комбинована техника,
2x, 300 x 220 цм)
Стеван Којић, Раздвајање
(2003, метал)
2004. 2005. 2006.
12 – 21. новембра 2 – 12. новембрa 1 – 17. новембра
34. Салон Панчево 35. Салон Панчева 36. Салон Панчева
Галерија савремене Галерија савремене Галерија савремене
уметности, уметности, уметности,
Центра за културу Панчево Центра за културу Панчево Центра за културу Панчево

Жири: 20. октобар 2005. Јубилеј Галерије савремене

Сава Степанов, председник Жири: уметности 1976–2006.
Радмила Савчић, члан Др Лидија Мереник, Изложба откупљених и
Биљана Бралушић, члан председник награђених
Мр Јасмина Чубрило, члан радова на досадашњим
Равноправне – откупне Мр Драган Јеленковић, члан Салонима Панчева
награде:
Ивана Ракиџић Крумес, Откупне награде: Нема награда
Експеримент Лариса Ацков, Геобиологија
(2004, видео, инсталација) (2005, керамика, променљиве
димензије)
Наташа Теофиловић, Follow
The Red Милена Максимовић, Мапа –
(2004, дигитални принт) мапирање Панчева
(2005, CD rom)
Милан Јакшић, Звезде
(2004, комбинована техника) Ана Виленица и Венелин
Шурелов,
Од тук до там / From here to
there
(2005, дигитална анимација)

Специјална награда
самостална изложба у ГСУ у
2006. години:
Наташа Теофиловић,
Карактеро..5
(2005, 3Д карактерна
анимација)

5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 163
2007.
14 – 25. новембра
37. Салон Панчева
Галерија савремене
уметности,
Центра за културу Панчево
Жири:
Др Лидија Мереник,
председник
Мр Јасмина Чубрило, члан
Мр Драган Јеленковић, члан
Откупне награде:
Михајло Герун, Без назива
(2007, принт на циради, 100 x
136 цм)
Слађана Динић,
Конзерваторско-
рестаураторска документација
пре,
у току и после радова на икони
Паје Јовановића
Васкрсење Христово (радови
изведени 2006/7,
уље на платну, 249 x 153,5 цм)
Бојана Стјепановић, У
међувремену
(2007, видео-рад, трајање 9
мин,
и фотографије перформанса)
164 I
2008.
20 – 30. новембра
38. Салон Панчева,
Тензије + тачке прелома
Галерија савремене
уметности,
Центра за културу Панчево
Кустос: Kyd Campbell
Уредник програма: Јелена
Радић
Нема награда
2009.
20. новембра – 1. децембра
39. Салон Панчева, Blind Date
Кустос: Сузана Вуксановић
Уредник програма: Снежана
Ћурувија
Нема награда
2010.
24. новембра – 8. децембра
40. Салон уметности
Панчева,
Акварел на почетку новог
века
Галерија савремене
уметности,
Центра за културу Панчево
Жири:
Сава Степанов, председник
Пал Дечов, селектор изложбе
Снежана Ћурувија,
уредница програма визуелних
уметности
Културног центра Панчева
Награде:
Драгослав Хусар – откупна
награда
Здравко Мандић – термин за
излагање у 2011. години
2011. 2012. 2014.
4 – 17. новембра 7 – 27. новембра 4 – 19. новембра
41. Салон Панчева, 42. Салон Панчева, 44. Салон уметности Панчева
Лимитирана стварност, ПА2012АРТ-ПРОФИЛИ, Галерија савремене
изложба скулптуре и изложба радова панчевачких уметности,
керамике аутора, Центра за културу Панчевo
Галерија савремене Галерија савремене
уметности, уметности, Жири:
Центра за културу Панчево Центра за културу Панчево Љубица Јелисавац,
председник
Жири: Кустос: Сава Степанов Мирјана Бајић, члан
Сава Степанов, ликовни Ивана Маркез Филиповић,
критичар Нема награда уредница програма визуелних
Никола Вукосављевић, вајар уметности
Снежана Ћурувија, Културног центра Панчева
уредница програма визуелних 2013.
уметности 4 – 19. новембра Награде:
Културног центра Панчева 43. Салон уметности Панчева Горски Кабадаја, EKV-RAST,
Галерија савремене ( 2013, terakota, promenljive di­
Награде: уметности, menzije)
Милица Мургић, Хоризонт 1 Центра за културу Панчево – прва откупна награда
(2011, папир, графит,
плексиглас, 70 x 50 цм) Жири: Снежана Јовчић Олђа – термин
откупна награда Нада Денић за самосталну изложбу у 2015.
Емил Сфера години
Милан Станков, Сава Степанов
термин за самосталну изложбу
у 2012. години откупнe наградe:
Душан Mарино, Gun Reader
(2013, акрил на папиру, 100 x 70
цм)

Нада Оњин Жужић,

Пешчарски шар
(2013, уље на платну, 80 x 80 цм)

Небојша Јоцић, Без назива

(2007, комбинована техника, 80
x 100 цм)

5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 165
2015.
45. Салон уметности Панчева
Галерија савремене
уметности,
Центра за културу Панчевo
Жири:
Милана Веиновић, историчар
уметности
Бранко Раковић, др ум. –
сликар
Ивана Маркез Филиповић
уредница програма визуелних
уметности
Културног центра Панчева
Награде:
Јелена Милетић, Оп арт плес
(2013, комбинована техника /
мајолика, 130 x 80 x 40 цм) –
прва откупна награда Салона
Јонел Поповић – термин за
организовање
самосталне изложбе у 2016.
години у
Галерији савремене уметности
Панчева
166 I
2016.
46. Салон Панчева,
У свету перманентне
несигурности,
Галерија савремене
уметности,
Центра за културу Панчевo
Жири:
Сава Степанов
Бранко Раковић
Ивана Маркез Филиповић
Награде:
Ђерђ Ереш, Кретање
(2016, акрил на платну, 140 x 120
цм)
прва откупна награда Салона
Звонимир Сантрач – термин за
организовање самосталне
изложбе у 2017. години у
Галерији савремене
уметности Панчева
2017.
6 – 17. новембра
47. Салон уметности Панчева,
У додиру са природом
Галерија савремене
уметности,
Центра за културу Панчевo
Жири:
Душан Ђокић, председник
Властимир Николић, члан
Ивана Маркез Филиповић,
уредница програма визуелних
уметности
Културног центра Панчева
Награде:
Прва откупна награда
Снежана Јовчић Олђа, Пањ
(2016, мозаик, 92 x 70 цм)
Друга откупна награда
Лариса Ацков Палић, Око
цвета
(2016, керамички триптих,
меки порцелан, енгоба,
глазирани детаљи,
димензије променљиве,
приближно
20 x 25 цм појединачно)
Никола Драгаш - термин за
организовање
самосталне изложбе у 2018.
години у
Фоајеу Културног центра
Панчева
2018. 2019.
29. октобра – 13. новембра 29. октобра – 15. новембра
48. Салон уметности 49. Салон уметности
Панчева, Панчева,
Уметност / израз = излаз Принудна слобода
Галерија савремене Галерија савремене
уметности, уметности,
Центра за културу Панчевo Центра за културу Панчевo

Жири: Жири:
Др Бранко Раковић, Димитрије Јованов
председник Бранко Раковић
Мр Драган Јеленковић, члан Ивана Маркез Филиповић
Ивана Маркез Филиповић,
уредница програма визуелних Награде:
уметности Прва откупна награда
Културног центра Панчева Небојша Јоцић, Thenk
(2017, комбинована техника, 93
Награде: x 118 цм)
Прва откупна награда
Александар Стојковић, Бол Друга откупна награда
(2018, дигитални принт, 100 x 67 Зоран Деранић, Неке игле
цм) клете
(2019, лавирани цртеж на
Друга откупна награда акварел папиру, 75 x 55 цм)
Schöberle Sándor, Прамац
викиншког брода
(2018, комбинована техника на
папиру, 30 x 45 цм)

Трећа награда
Весна Павловић, Стигла Вам је
пошта
(2016/17, колаж, 32 стране, 45 x
40 цм) –
термин за самосталну изложбу
у 2019. години
у Галерији Милорада Бате
Михаиловића КЦП-а

5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 167
168 I
5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 169
170 I
5 0 ГОДИНА С А ЛОНА УМЕ ТНО С ТИ ГА ЛЕРИЈЕ С АВРЕМЕНЕ УМЕ ТНО С ТИ ПАНЧЕВО ( 1 9 7 1 – 2 0 2 1) I 171
Културни центар Панчева лектура и коректура сарадња
Галерија савремене уметности Данамарија Сердар Народни музеј Панчева
Панчево, Војводе Живојина
Мишића 1 фотографије
тел/фаx: ++381(0)13.346.137 Мики Ћировски, Бранислав
НАРОДНИ МУЗЕЈ
panart@panet.rs Пантић, Владимир Винкић, ПАНЧЕВО
gsu.pancevo@gmail.com Даниел Весић, Иштван
www.kulturnicentarpanceva.rs Рајков, Александар Стојковић, покровитељ
Бранко Драгојевић, Никола Град Панчево
ЈУБИЛЕЈ – 50 ГОДИНА Стоиљковић, Марко Зорић,
САЛОНА УМЕТНОСТИ Ивана Маркез Филиповић и
ГАЛЕРИЈЕ САВРЕМЕНЕ аутори
УМЕТНОСТИ ПАНЧЕВО
(1971–2021) пројект менаџер
26. октобра – 26. новембра Лидија Кочевски
2021. подршка
односи са јавношћу ПОКРАЈИНСКИ СЕКРЕТАРИЈАТ
директор Моника Хусар Токин ЗА КУЛТУРУ, ЈАВНО
Немања Богданов ИНФОРМИСАЊЕ И
технички координатор ОДНОСЕ С ВЕРСКИМ
селектор Зоран Петковић ЗАЈЕДНИЦАМА
Ивана Маркез Филиповић
технички тим
уредник и организатор Бранислав Божанић
програма Ненад Форго
Ивана Маркез Филиповић Ненад Марковић
Лучијан Вину
технички секретар Немања Ђорђевић
Јагода Милковски текстови
штампа Ивана Маркез Филиповић
поставка ГРАФИК ЦЕНТАР, ДОО, Димитрије Јованов
Ивана Маркез Филиповић, Кружни пут 26, Душан Ђокић
Јагода Милковски 11090 Београд Милан Јакшић
Миленко Првачки
графичка обрада тираж Немања Ротар
Павле Халупа 500 Светлана Младенов
Сава Степанов
Октобар 2021
ИСБН- 978-86-87103-91-7

172 I
Генерални спонзор