1

SRPSKI PČELAR
ČASOPIS ZA PČELARSKU NAUKU I PRAKSU

MAGAZINE “SERBIAN BEEKEEPER”

IZDAVAČ-PUBLISHER REDAKCIJA-EDITORIAL:

Društvo pčelara “Dubočica” prof. dr Kostadin Tričković

Leskovac
prof. dr Moma Denić
Ul. Slavka Zlatanovića br. 35
mr Naum Bandţov
16000 Leskovac
dr. vet. med. Mihajlo Ilić
GLAVNI I ODGOVORNI
UREDNIK - EDITOR dipl. ing. polj.

Zoran Stamenković
Dragoslav Ilić Šeš
dipl. ing. polj. Dejan Pešić
Tel. 016 - 281 666

Mob.063 – 42 82 36 profesor Vlada ĐorĎević

LEKTOR
Email:
dragoslav.ses@gmail.com Ana Jovanović

2
 SADRŢAJ
Čovek i pčele.......................................................................................4

Uticaj dima na osobine isparljivosti meda........................................10

Prolećni razvoj...................................................................................14

Raad košnica......................................................................................25

Topljenje voska.................................................................................30

Pčelar Time Jovanovski iz Vinice - R. Makedonija..........................34

Časopis Pčelar nastavlja sa uništavanjem srpskog pčelarstva

objavljivanjem štetnih članaka..........................................................36

Lajmska bolest...................................................................................44

Novi cirkus na skupštini SPOS-a......................................................46

Dopis SPOS-a Društvu pčelara Dubočica Leskovac.........................49

Odgovor Društva pčelara Dubočica Leskovac..................................50

Forum SPOS-a ispod minimuma ljudskog dostojanstva...................53

Skupština Društva pčelara Dubočica Leskovac................................62

Zahtev................................................................................................65

Kontrola uma.....................................................................................66

3
 ĈOVEK I PĈELE
prof. dr Bojan Рrvulov
Sofija, Bugarska
I ako ljudi predstavljaju,
uporedno, beznačajan procenat
cele biomase na Planeti, efekat
njihovog delovanja ima ogro-
mne posledice na prirodu.
Razvoj tehnologije u velikojoj
meri dovodi do eksploatacije
prirodnih resursa. ZagaĎivanje
vazduha i vode, seča šuma,
sve toplija klima, iščezavanje
nekih vrsta biljaka i ţivotinja
su samo deo posledica lju-
dskog delovanja.
Čovek se smatra najvećim
dostignućem prirode. „Homo
sapiens“ je njen proizvod, ali
4
u suštini svojim misaonim i
stvaralačkim delovanjem de-
luje na nju negativno i stalno
je menjajući. Svedoci smo
ukupnog zagaĎenja, u čijem
rezultatu je povećanje ozonske
rupe (smanjenje ozonskog
omotača), povećanje tempera-
ture, topljenje leda na polovi-
ma i povećavanje nivoa
svetskih okeana. Stratosfera je
zagaĎena različitim štetnim
emisijama – takoĎe kao plod
čovekovih aktivnosti.
Teţeći da promeni deo
okoline u sopstvenu korist,
čovek je doprineo narušavanju
ekološke ravnoteţe, a rezultat
toga je stalno nestajanje
biljnih i ţivotinjskih vrsta sa
Zemlje.
Od pre nekoliko godina sve
češće se govori o iščezavanju
pčela u različitim reonima sve-
ta (Colony Collapse Disorder -
CCD). Okrivljuju se mnogi
fatori.
Prvo je potrebno da se
razjasni pitanje da li su ljudi
pri pripitomljavanju pčela
omogućili odgovarajuće uslo- divu barijeru pri utvrĎivanju
ve za ţivot i razvoj i da li su istinitih faktora.
napravili da im ţivot bude „Pripitomljavajući“ pčele
bolji nego u prirodi. čovek ih je odvojio od njiho-
Razmatrajući uzroke koji vih prirodnih uslova ţivota i
deluju na normalne ţivotne postavio ih u one koji su po
aktivnosti pčela prvo smo njemu najbolji. Naseljavajući
duţni da zabeleţimo promene pčele u šestostrane kutije,
u sredini u kojoj pčele ţive. zvane košnice, prinudio ih je
Za poslednjih 150 – 200 da se razvijaju u kubnoj formi
godina industrijska proizvo- (kakva je forma košnice), a ne
dnja u svetu je povećana više u vidu klubeta uobičajenom
puta. Iz nedara zemlje su za pčelinje zajednice.
izvučene i produţava se
eksploatacija milijardi tona
podzemnih ruda koje u formi
sagorelih gasova i drugih za-
gaĎivača su zasitili površinu
zemlje i atmosferu različitim
otrovnim materijama. Strato-
sfera je takoĎe prezasićena
raličitim elektromagnetnim i
drugim zračenjima. Sve to nije
bilo prisutno pri razvoju pčela
i njihovom postojanju milioni-
ma godina.
Polietiološki, negativni fa-
ktori sredine neprestano deluju
na biološko prilagoĎavanje
pčela i često ih izbacuju iz
ravnoteţe što se izraţava razli-
čitim reakcijama – napušta-
njem košnice, raspadom gne-
Prirodna košnica u stablu
zda i dr. i predstavlja nesavla-

5
 Decenijama se vode spo-
rovi izmeĎu stručnjaka i
pčelara koji sistem košnice
najviše odgovara pčelama. Ne
zna se da li će u dogledno
vreme biti dat najbolji odgo-
vor na to pitanje. Kada se
procenjuju negativne i pozoti-
vne strane delovanja čoveka u
poslovima sa pčelama, vide se
samo subjektivni odgovori lju-
di, bez mogućnosti da se
dobije odgovarajući odgovor
druge strane – šta „misle“ pče-
le? Ono što odgovara pčelari-
ma, kako se odraţava na
pčelinji ţivot.
Veštačka košnica
6
Pitanja su sloţena i filozo-
fska. Tu ţelim da istaknem
dva momenta, ulogu čoveka
pčelara i ulogu čovečanstva
kao celine. Pčelari veoma uti-
ču na biologiju i ţivot pčela
kada ih postavljaju u uslove
koji su najpogodniji njima za
„eksploatatorske“ aktivnosti, a
čovečanstvo preko industrija-
lizacije menja im ţivotnu
sredinu.
Koji su osnovni negativni
momenti koji zavise od pčela-
ra u radu sa pčelama:
1 - prinuĎuje ih da ţive u
košnicama, kada ih uzima iz
duplji i pukotina u stenama
gde su ţivele milionima godi-
na;
2 - prinuĎuje ih da ţive na
mestima sa različitim geoma-
gnetnim zračenjima i vlaţno-
šću, a ne same da biraju
mesto;
3 - prinuĎuje ih da ţive na
10 – 20 cm od zemlje a ne na
visini poletanja (u dupljama);
4 - prisiljava ih da koriste
ulazne otvore na košnicama
koje je odredio i orijentisao
čovek;
5 - prisiljava ih da grade
ćelije voskom sa strane, na
veštački pripremljenim satnim
i druge osnovama, a ne na
prirodan način, kao u priro-
dnoj sredini (duplji);
6 - prinuĎuje ih da se često
adaptiraju i prilagoĎavaju pre-
ma različitim terenima, biljka-
ma i uslovima, pri premeštanju
s jednog na drugo mesto pri
pokretnom pčelarenju;
7 - prisiljava ih da konzu-
miraju različite industrijski
pripremljene hrane kao što je
šećer, belančevinasti dodaci i
dr. kakve nisu srele tokom
miliona godina ţivota u
7
prirodi i oduzima im nektarni
med za sopstvene potrebe;
8 - prinuĎava ih da norma-
lizuju klimu i vlaţnost u gne-
zdu posle svake intervencije
pčelara u njemu;
9 - prisiljava ih da konzu-
miraju ili ţive u sredini
zagaĎenoj različitim lekovima
kakve nisu srele u ţivotu do
današnjeg vremena;
10 - prinuĎuje ih da se
udruţuju sa pčelama iz različi-
tih pčelinjih zajednica različi-
tog genetskog potencijala (pri
objedinjavanju i pravljenju ro-
jeva iz više društava);
11 - prisiljava ih da pri-
hvataju matice različitog gene-
tskog nasleĎa, a često puta i
različitog roda (pri zameni
matica);
12 - često puta im uskra-
ćuje prirodni nagon za
razmnoţavanje (rojenje, pri
kome se pčele dele po oči-
nskoj liniji, razdvajajući roĎe-
ne sestre sa istim genetskim
nasleĎem) i pravi rojeve od
jednog društva (što je bolja
varijanta) ili više njih (što je
lošija - nasilno mešanje pčela
iz različitih društava i sa
različitim genima).
To je samo deo prinuda
koje čini čovek-pčelar pri
8
gajenju pčela. To što pčele u
izvesnim momentima podnose
te iznude čoveka ne znači da
je za pčelinje društvo tako
dobro i normalno.
Ima još mnogo faktora koji
su plod ljudskih aktivnosti a
nisu pomenuti, kao što su:
promena biosfere, otopljava-
nje, velike površine monoku-
ltura, genetski modifikovani
organizmi, zasićenost strato-
sfere industrijskim otpadom,
veštačka zračenja mobilnih
telefona, radija i televizija i
mnoga druga u kojima su
pčele prinuĎene da ţive.
Da li bi trebalo da se
čudimo što iščezavaju pčele u
različitim regionima sveta?
Više u industrijski razvijenim
zemljama, manje u zaostalim i
nimalo u mestima nedostu-
pnim čoveku.
Koliko su bili uviĎajni i
milostivi ljudi na početku
„odomaćivanja“ pčela nasta-
njujući ih u veštački izdublje-
nim stablima (nalik dupljama)
i vešajući ih na drveće u visini
na kakvoj su duplje? Rojevi se
hvataju na mestima u visini
poleta iz duplji i prema usta-
ljenim instinktima koji su
biološki utvrĎeni milionima
godina ţivota i razvitka.
U celom kompleksu uzroka
ne bi trebali izostaviti ni
varoatozu koja po vremenu
pojavljivanja pripada nestaja-
nju pčela. Najzad, u nekim
regionima pridaje joj se priori-
tetna uloga. Borba sa njom je
potrebno da bude stalna i
usmerena ka korišćenju ekolo-
ških sredstava i metoda da ne
bi dolazilo do štetnog delova-
nja na pčele.
Štetno delovanje varoe
na pčele
9
Poštovani čitaoci, nisam
negativno nastrojen prema lju-
dima i delu pčelara, to su moji
stavovi i ne nalaţem da se
uzmu zdravo za gotovo, ali
vas molim da razmislite o
mnogim prinudama koje pče-
lari vrše nad pčelama (nimalo
slučajno ne koristim svuda
ovu reč). MeĎu mnogim uzro-
cima koji negativno deluju na
ţivot pčela teško je ustanoviti
koji je najvaţniji. Ako uzme-
mo da svaki od njih deluje
štetno sa 5–6 %, šta se dobija?
Svako moţe sam da proceni.
Prinuda – nasilje nikad i
nikome ne odgovara, nezavi-
sno od toga što je prinuda
prisilila školjku da napravi od
peska biser. Biser je cenjen
jedino od čoveka, zbog njego-
ve sujete i nema nikakvu vre-
dnost za prirodu.
Pčelari nisu u stanju da
odstrane sve gore nabrojane
faktore, ali mogu da umanje
neke koji zavise samo od njih,
da se prilagode koliko je
moguće njima i praktikuju
pčelarenje koje je najbliţe pri-
rodnom. U protivnom proble-
mi će produţiti da se
produbljavaju.
 UTICAJ DIMA NA OSOBINE
ISPARLJIVOSTI MEDA
Krisula Tananaki, Gunari S. Tasivulu, Cazani Th.T., GRČKA

Preuzeto iz knjige Apimondija 2003, izdavač Dragoslav Ilić Šeš

UVOD
Med je vrsta hrane koju
priroda nudi čoveku u izobilju.
Od trenutka njegovog saku-
pljanja pa sve do trenutka
konzumiranja, ljudska interve-
ncija u proizvodnji je minima-
lna, a proizvod je zaista čisto
prirodan.
Pored ugljenih hidrata, fru-
ktoze i glukoze, koji predsta-
vljaju osnovne komponente
meda, tu su i brojne ostale
supstance različitih hemijskih
sastava i čestica raznih veliči-
na. MeĎu njima, vaţni sastojci
su u potpunosti prirodna lako

10
isparljiva jedinjenja koja, zaje- ma jeste jedinjenje iz dima, a
dno sa jedinjenjima koja daju pčelari imaju običaj da koriste
ukus (organske kiseline, razni dim kako bi manipulisali
šećeri, ostale kiseline, tanini pčelama prilikom oduzimanja
itd.) u potpunosti daju ukus pčelinjeg saća. U ovoj studiji
medu. Lako isparljiva jedinje- opisan je rad sa društvom
nja su vaţna ne samo zbog pčela koje su bile dimljene u
činjenice koja se odnosi na različitim vremenskim perio-
sklonosti potrošača, već i zbog dima. Analizom njihovog me-
odreĎivanja autentičnosti bo- da utvrĎeno je da se njegov
taničkog i geografskog porekla ukus promenio.
proizvoda (Radović i ostali,
2001, Sera Bonvehi i ostali,
1999).
Većina lako isparljivih jedi-
njenja proističe iz originalnog
izvora nektara (Vajt, 1975,
Knap, 1967), nekoliko njih se
javlja za vreme proizvodnje
meda ili njegovog skladištenja
(Viser i drugi, 1988, Buseta i
drugi, 1993) i na kraju neka od
njih vode poreklo od egzoge-
nih faktora koji se nalaze u
okolini koja nas okruţuje
(strani mirisi).
MATERIJALI I METODE
Zaista je iznenaĎujuće kako
je malo radova napisano o
Sve pčelinje saće je bilo
prisustvu stranih mirisa u me-
uklonjeno a pčelama je bilo
du, iako je dobro poznato da
dozvoljeno da izgrade novo
med moţe lako da apsorbuje
saće. Hranili smo ova društva
mirise iz okoline.
sirupom svakog dana, kako bi
Jedan od izvora koji moţe
povećala izgradnju novog sa-
da napuni med stranim mirisi-

11
ća. Dimljenje pre tretmana je
bilo minimalno.
Prvi uzorak meda se saku-
plja posle dimljenja društva
gorućim borovim iglicama u
trajanju od 20 sekundi. Zatim
se isto društvo dimi još doda-
tnih 10, 20, 40, 70 i 100 sek., a
nakon svakog tretmana saku-
plja se po uzorak meda.
Uzorke smo uzimali posebno
iz zapečaćenog i nezapečaće-
nog pčelinjeg saća. Sakupljeno
pčelinje saće smo zatim posta-
vili na cediljku za med i
zaštitili laboratorijskom čašom
zapremine preko 400 ml, a
zatim smo filtrirani med skla-
dištili u zamrzivač sve do
trenutka vršenja analize.
Isti tretman smo primenji-
vali i na novom pčelinjem
saću bez pčela. Na taj način
smo proučavali uticaj dima na
aromatični profil meda u zape-
čaćenom i nezapečaćenom sa-
ću sa ili bez pčela.
Sve uzorke smo analizirali
sledećim postupcima.
A) IZOLACIJA. Sistem či-
šćenja i zarobljavanja (O.I.
Analitiakal, 4500) smo koristi-
li za izolaciju isparljivih i
12
poluisparljivih jedinjenja iz
vodene tečnosti uzoraka meda.
Pomešali smo 10 grama iz
uzorka sa 5 grama vode i do-
dali 15 µl unutrašnjeg standa-
rda. Cev sa uzorkom se
podešava na 40oC a med se
direktno čisti helijum gasom
(20 ml/min.) a isparljivo jedi-
njenje se skuplja u posudu
(Tenaks). Na kraju, posuda se
odmah zagreva do 180oC u ro-
ku od 7 min. a supstance se
prenose u hromatograf gasa.
B) HROMATOGRAFIJA
GASA - SPEKTROMETRIJA
MASE. Izolovana jedinjenja,
odvojena hromatografom gasa
Agilent model 6980, zajedno
sa Agilent 5973 detektorom
mase. Interfejs (granica) i
izvor temperature iznosili su
150oC i 230oC. Spektar impa-
ktne mase elektrona smo zapi-
sali na 70Ev. Odvajanje smo
izvršili na otopljenoj kapila-
rnoj koloni SGE BPX5 (30m
0,25mm, df = 0,25µm). Pro-
gram temperature je bio izote-
rmalan na 40oC u roku od
5min, a zatim se povećavao do
55oC na 1oC/min, do 120oC na
3oC/min, do 230oC na
10oC/min. i 280oC na
20oC/min, i ova temperatura se
zadrţavala 5 min. Helijum
smo koristili kao gas preno-
snik pri protoku od 1ml/min, a
temperatura brizgalice je izno-
sila 220oC. Identifikacija izo-
lovanih isparljivih jedinjenja
se postiţe poreĎenjem spektra
masa nepoznatih pikova (na-
jviših vrednosti) sa onim piko-
vima koje se nalaze u bibliote-
ci Nacionalnog instituta za
standarde i tehnologiju
(NIST).
REZULTATI I KOMENTAR
Pčelari često koriste dim
kako bi oterali pčele sa ramo-
va i kako bi mogli da izvade
njihov med. Razni autori su
ukazivali na negativan uticaj
dima na aromu meda, a da
nisu definisali svoje izvore
informacija. U ovom radu opi-
sano je istraţivanje prilikom
kojeg smo dimili pčelinja
društva u različitim vreme-
nskim periodima i izvršili smo
analizu isparljivih supstanci
korišćenjem Sistema čišćenja i
zarobljavanja. Na profil arome
meda, naročito iz nezapečaće-
nih ćelija, značajno je uticao
13
dim koji je bio primenjen u
trajanju od 100 ili više seku-
ndi. I manje količine dima uti-
ču na med iz nezapečaćenih
ćelija. Supstance toluol i furfu-
rol postoje u medu, a njihova
srazmera raste nakon dimlje-
nja. Jedinjenja 5-metil-2 flura-
nkarboksaldehid, benzonitril i
benzoluron se javljaju u medu
kao efekat dimljenja.
Prisustvo dodatnih jedinje-
nja ili povećana srazmera
prethodno postojećih jedinje-
nja moţe se pripisati rezultati-
ma razlaganja šećera kao po-
sledice vrućeg dima ili novim
jedinjenjima koja su se apso-
rbovala u proizvod iz zapalje-
nih borovih iglica.
HMF i aktivnost dijastaze
se nisu značajno promenile,
ukazujući na činjenicu da
pojačana ishrana ne menja
kvalitet meda
 PROLEĆNI RAZVOJ
Jovo Kantar, 11508 Grabovac, Vidanski kraj 54 D
Tel. 063 /69 - 40 -70
jovokantar@beogrid.net

Prolećni razvoj pčelinjih dnice hitro izleću, posećuju

zajednica pčelar priprema pre- cvetonoše (lesku, dren, jago-
thodnog leta i jeseni, te ulazeći rčevinu...) i unose cvetni prah,
u zimu i proleće sa snaţnim a slabe zajednice to ne rade,
društvima bere rezultate. jer nemaju energiju društva,
1. Zato edukovan pčelar, niti jedinke svoju minimalnu
tokom septembra sve slabora- snagu. Slabe zajednice imaju
zvijene zajednice rasformira i mali broj izletnica koje opšte
pripaja društvima srednje jači- sa prirodom i njih treba otvori-
ne, čime postiţe dva cilja: ti i za sunčana dana rasfo-
prvo, vrši masovnu pozitivnu rmirati.
selekciju na pčelinjaku i dru-
go, pojačavanjem osrednjih
društava pčelama i hranom iz
rasformiranih košnica dobija
snaţne pčelinje zajednice i
optimalne zalihe hrane, što je
preduslov broj jedan za uspe-
šno zimovanje i izimljavnje, a
time i prevenciju protiv noze-
moze. Takav pčelar nema
problema sa proletnjim razvo-
jem.
2. Utvrditi stanje pčelinjih
društava pogledom na poleta-
Pčela na cvetu drena
ljku, bez otvaranja košnice.
Jake, izimljene pčelinje zaje-
14
 3. Utvrditi zalihe hrane i i potrebe za vodom veće. Ako
svim pčelinjim zajednicama se posmatra dnevno optereće-
bez izuzetka dodati okvire sa nje pčela izletnica, vodonoše
medom iz rezerve u količini imaju najviše posla, jer dne-
koja nije manja od 5kg meda i vno izleću i do 100 puta, dok
2kg perge ili medno polensku nektaruše poleću 10-15, a
pogaču istog sastava. Pogače polenarice samo 3-5 puta
proizvedene u kućnoj radinosti (Lončarević).
komercijalnih pčelara opasne
su po pčelinje društvo koliko i
varoa destruktor, nozemoza,
mala košničina buba, kao i
propilela.
4. Prvi poslovi koje pčelar
obavlja u proleće, pored čišće-
nja i dezinfekcije podnjače,
jeste postavljanje pojila za
pčele.
Značaj pojila za pčele
proističe iz brojnih razloga, pa
pčelare valja podsetiti da je
voda pratila pčele na njihovom
dugom putu od 160 milion
godina i da su, pored nektara i
Pojilo
cvetnog praha, sa vodom
odrţale vrstu.
U krajevima umerene ko-
Bez vode pčelinja zajedni-
ntinentalne klime, pčele troše
ca nije u stanju da uzgaja
najveće količine vode za
leglo. Med, polen i voda u
vreme prolećnog razvoja, kada
izvedbi kućnih pčela, čine
se površina legla povećava
smešu kojom pčele hrane
velikom brzinom i kada se
radiličke larve od četvrtog do
troše rezerve medne hrane u
šestog dana starosti. Što je
košnici. U hrani za larve, koju
intenzivniji razvoj legla, to su

15
pripremaju pčele dadilje, nala-
zi se blizu 80% vode za prvi
dan rasta larve i oko 33% za
šesti dan. Ove potrebe su
nedovoljne u količini vode
sadrţanoj u medu (15–20%)
pa je stoga potrebna pomoć
pčelara da se, zbog nedostatka
optimalnih količina vode, ne
uspori razvoj legla.
Eksperimentima je utvrĎe-
no da su se pčelinja društva
bolje razvijala na vodi, nego
ona koja su dobijala šećerni
sirup, jer pčele i 10% rastvor
šećerne otopine stavljaju u
hranu, a ne koriste ga kao
vodu. Time je nedostatak vode
postao odlučujući faktor koji
utiče na izvoĎenje legla i ra-
zvoj pčelinjeg društva, i tako,
prema Dull-u u unutrašnjosti
ćelije saća u kojoj je zaleţeno
jaje, u trenutku raĎanja i u
periodu razvoja larve, relati-
vna vlaţnost, koja obezbeĎuje
pucanje jajne opne, mora biti
90–95%, jer inače larva se
neće izleći. Dull je utvrdio da
se pri relativnoj vlaţnosti od
50% izleţe samo 29% larvi što
predstavlja i donju granicu
ispod koje ne postoje uslovi za
pucanje jajne opne.
16
Slaba pčelinja društva
formiraju klube već kod
spoljašnje temperature vazdu-
ha od +13oC, i počinju da troše
dopunsku količinu meda radi
zagrevanja klubeta. Kada se
spoljna temperatura spusti na
+8oC, a to je često i dva
meseca ranije od snaţnih
pčelinjih zajednica, ima za
posledicu uvećanu potrošnju
hrane i ubrzano trošenje orga-
nizma pčela slabog društva.
Nejako društvo će već
krajem decembra i početkom
januara početi odgajati mlado
leglo i trošiti rezerve hrane za
odrţavanje temperature u klu-
betu. Trošenjem hrane stvara
se u organizmu radilica, prema
Mobusu, višak metaboličke
vode pod čijim dejstvom pčele
prisiljavaju maticu da polaţe
jaja, kako bi se, iz fiziološke
nuţnosti hranjenjem larvi,
oslobodile suvišne vode. A
hranjenjem ranog legla slaba-
šno društvance, uz „raubova-
nje“ organizma pčela potro-
šnjom hrane, još više se
iscrpljuje i oslabljeno ulazi u
proleće nesposobno za razvoj
martovskog legla.
 Med jedina pčelinja hrana u toku zime
Da bi zimi odrţale optimalnu
temperaturu u središtu klubeta,
nejako društvance troši velike
količine hrane i time stvara vi-
šak metaboličke vode u orga-
nizmu pčela koje teţe da je se
oslobode hranjenjem larvi, na-
suprot vaţećem mišljenju da
pojava legla početkom januara
predstavlja nagon za odrţanje.
Slaba pčelinja zajednica je ne-
otporna zimi na vlagu koja po-
spešuje razvoj nozeme, dovodi
do ubrzanog trošenja belanče-
vina iz organizma pčele, što
ima za posledicu skraćenje
ţivota isti ma i razvoj gljivične
flore u košnici.
17
Tokom zime tako mala
društva će se, prema Mobusu
(1979), oslobaĎati viška meta-
boličke vode u organizmu
pčela i prinuditi maticu da već
početkom januara počne pole-
gati jaja, pa će pčele rano
početi da se fiziološki troše
negovanjem legla, čime će
ionako slabe još više oslabiti,
a znatan broj ih neće dočekati
mart mesec - proleće. Slabašna
društva tokom zimovanja po-
troše gotovo dva puta više
hrane od jakih zajednica.
Ogledima je utvrĎeno da je
pčelinja zajednica od 25.000
pčela potrošila 4,9 kg hrane, a
društvo od jednog kilograma
pčela, čak 9,54 kg ili za 94,4%
više. Jako društvo u toku zime
sa manje naprezanja odrţava
optimalnu mikroklimu unutar
klubeta i po jedinici mase
potroši srazmerno manje hrane
kao goriva za odrţavanje
toplotnog reţima gnezda.
U slabom društvu pčele
ulaţu mnogo energije na odr-
ţavanju potrebne mikroklime,
trošeći mnogo više hrane na
stvaranju neophodne tempera-
ture unutar klubeta i pri tom se
enormno iznuruju, te u proleće
uĎu sasvim iscrpljene i nespo-
sobne za bilo kakvu produ-
kciju.
Matematičkim modelom
pčelar Branko Relić je plasti-
čno pokazao da slabije dru-
štvo, uklubljeno u malom klu-
betu, izgubi za 25% više to-
plote po jedinici zapremine
nego jako. Naime da bi manje
klube odrţalo konstantnu te-
mperaturu površine, mora tro-
šiti više hrane po jedinici pče-
la. Većom potrošnjom hrane
pčele se iscrpljuju zbog poja-
čanog rada na proizvodnji to-
plote, čime im se umanjuje
sposobnost negovanja legla,
18
što ima za posledicu da se do-
biju mlade pčele lošeg kvalite-
ta i manje produktivnosti.
Iz predhodne analize proi-
zilazi zaključak, da zimske
pčele u slabom društvu, usled
veće iscrpljenosti zbog pojača-
nog napora u odrţavanju neo-
phodne toplote zimskog klube-
ta, imaju u znatnoj meri naru-
šenu sposobnost hranjenja le-
gla, te da su stoga pčele
radilice odgajene u takvom
društvu slabije konstitucije,
kraćeg ţivotnog veka i manje
produktivne od pčela radilica
odgajenih u jakom društvu,
čije su se pčele u toku zime
manje trošile. To je još jedan
dokaz da je neracionalno u
zimu ulaziti sa slabim društvi-
ma, koja s proleća spajamo,
nepotrebno pčele maltretiramo
i povećavamo obim posla
pčelara uz dodatak radova
koje je s jeseni trebalo obaviti.
5. Utvrditi stanje snage i
hrane u pčelinjim društvima.
Prihranjivanje pčela s pro-
leća, kojim mnogi pčelari
kompenzuju manjak hrane i
stimulišu pčele, treba smatrati
kao nuţno zlo za učinjene
greške i propuste u prethodnoj
sezoni, smatra Johansson. Sve
dok jedno društvo ima samo
do 5kg hrane, prihranjivanje
mu neće povećati nagon za
ekspanziju legla, iako klima-
tski i sezonski faktori to
dozvoljavaju. Joder (1885) je
utvrdio da jedna pčelinja
zajednica ne moţe da neguje
više larvi nego što ima pčela
negovateljica koje ih hrane.
Zato Dollitle i Miler preporu-
čuju da prolećno prihranjiva-
nje pčelar završi u jesen.
6. Slabe pčelinje zajednice
kod nedoučenih pčelara treba
rasformirati istresanjem slabi-
ća ispred pčelinjaka pre 15.
aprila, što je trebalo uraditi s
jeseni, ili pripajenjem slabića
društvima srednje jačine, u
završnim pripremama za
zimovanje.
7. Jako društvo sigurno
prezimljava i zdravo-jako izi-
mljava.
Kada otpočeti sa pripre-
mom "zimskih" pčela kad
znamo da je zima duga i
surova i bez milosti ubija sve
što je nezaštićeno i kada te
pčele treba da daju ţivot
pčelinjoj zajednici, kada treba
da odneguju podmladak.
19
Lične pripreme koje u tom
cilju pčele vrše, obavezuje
pčelara da im svojom poziti-
vnom aktivnošću u tome po-
mogne. Pomoć pčelara sastoji
se u uništavanju varoe, osta-
vljanju magacina zatvorenog-
poklopljenog bagremovog me-
da (koji sadrţi alkaloid robicin
za suzbijanje nozemoze) i ne
slabljenja snage društva nepri-
rodnim razrojavanjem.
"Dan roĎenja pčela", "dan
promocije u sabiračice" i "dan
umiranja pčela" izračunava se,
po metodu da se razlika u
broju dana do kraja meseca,
oduzme od standardnog broja
dana za koje se ispile pčele, tj.
od 21, odnosno od standardnih
20 dana "staţiranja" mladih
pčela u košnici, te od 17 dana
koliko pčele sabiračice dugo
ţive.
Primer.br. 1:
Matica je poloţila jaja 14. ju-
na. Mesec jun ima 30 dana; ra-
zlika izmeĎu 14. i 30. juna
iznosi 16 dana, od dana polo-
ţenih jaja u ćelije saća do dana
roĎenja pčela protekne 21 dan;
pčele će se roditi 5. jula, po
formuli relativnih brojeva
(+16) + (-21) = -5
 Primer br. 2:
Pčele su roĎene 26. avgu-
sta. Mesec avgust ima 31 dan.
Razlika izmeĎu 26. i 31. avgu-
sta iznosi 5 dana. Od dana ro-
Ďenja pčela do dana kada one
postaju sabiračice protekne 20
dana rada u košnici na hranje-
nju legla i obavljanju drugih
kućnih poslova. Pčele će 15.
septembra postati izletnice po
formuli (+5) + (-20) = -15.
Jaka društva u toku zimo-
vanja odrţavaju temperaturu u
klubetu u pojasu od 34 do
35oC čime se štite od nozemo-
ze (Poltev). Slabija društva ne
mogu odrţavati takav tempe-
raturni reţim. Čim temperatu-
ra u klubetu padne ispod 34oC
do 22oC a u rezervi hrane
nema bagremovog meda u
kojem se nalazi i alkaloid
robicin koji sigurno suzbija
nossemu apis ili meda od
šećernog sirupa sa KAS-81,
javlja se nozemoza. Istraţiva-
nja Taranova potvrĎuju činje-
nicu da matica, u snaţnih
društava mase 1,6 - 1,8kg pče-
la, s proleća dnevno polaţe
1415 jaja, a u društvancu od
oko 1 kg teţine, ta ista matica
snese samo oko 900 jaja.
20
7. Kvalitet priprema za
zimovanje pčelinje zajednice
jednak stanju pčelinje zajedni-
ce početkom marta.
Slabe pčelinje zajednice
početkom marta nisu plod
prirode. One nisu mogle savla-
dati velike prepreke u čemu su
tokom evolucije uspela jaka
pčelinja društva. On ih je kao
slabiće, nedozvoljeno preneo u
zimu i proleće.
Slabe pčelinje zajednice su
produkt nedoučenog pčelara,
koji je proizveo lošu maticu,
koji nije očistio varou, pa ona
uznemirava pčelinja društva
koja uznemirena, troţe zimsku
hranu podstičući matice da
polaţu jaja, čime se angaţuju
na negovanju legla i time
iscrpljuju svoje masno tkivo,
prerano ostaju bez belančevi-
naste hrane i prerano ostare i
nestaju.
Slabe pčelinje zajednice
produkuje nestručan pčelar, jer
povodeći se manirom da veliki
pčelar ima veliki broj košnica
(a u našem narodu više je
cenjen broj od sadrţaja košni-
ce), nestručnim razrojavanjem,
od snaţne zajednice napravi
3–4 slabića koji, prepušteni
sami sebi, bez prihrane i
ojačavanja leglom, tavore, i
nedovoljno razvijeni ulaze u
zimu. Sa malo pčela i malim
rezervama nekvalitetne hrane
(jer pčelar je još pre razrojava-
nja oduzeo celokupnu količinu
meda), ako i preţive zimu, u
proleće se sporo razvijaju.
Ako i imaju kvalitetnu maticu,
ona neće više zalegati nego što
pčele mogu grejati i larve hra-
niti. Prema Taranovu (1961), u
malom društvu teţine 0,8–
1,2kg pčela, i najkvalitetnija
matica dnevno u sezoni
intenzivnog razvoja društva,
polaţe samo oko 900 jaja.
Takve pčelinje zajednice, već
u martu treba likvidirati.
8. Kakva setva takva ţetva
Poznato je da jaka društva
imaju veću sposobnost prezi-
mljavanja i gajenja ranog pro-
lećnog legla, nego šta to imaju
slaba. Radi jasnijeg razjašnje-
nja ovog problema citiraću dr
Valtera Brokera (l956). Zašto
treba spremiti jaka društva za
zimovanje? Jedan prost račun
to objašnjava. Mi znamo da
pčele, imaju svoj sopstveni na-
čin zimovanja. One se pred
zimu skupljaju u klube koje je
21
po obliku pribliţno lopti.
Uzmimo tri društva različite
jačine, čije lopte imaju 9, 12 i
18 centimetara u prečniku. Za-
premina male lopte iznosi
375cm3, srednje 900cm3 i
velike 3.000cm3. PoreĎenje
ovih brojki pokazuje da velika
lopta, čiji je prečnik dva puta
veći od prečnika male, ima
zapreminu osam puta veću.
PoreĎenjem površine moţemo
da procenimo potrošnju. Po-
vršine klubeta ova tri društva
su: velikog 1.000cm2, srednjeg
450cm2 i malog 250cm2.
Dakle, površina velikog
društva je četiri puta veća od
površine malog društva. Ako
uporedimo površine i zapremi-
ne, priouzilazi da kod malog
društva na 1 cm zapremine do-
lazi 0,666 cm2 površine, kod
srednjeg 0,5 cm2, a kod veli-
kog 0,333 cm2. Autor dalje
nastavlja: "Uporedimo zimsko
klube sa radijatorom. Ako u
klubetu toplota mora biti
stalna, mora se neprekidno
obnavljati količina izgubljena
zračenjem preko površine.
Ovde se vidi, dakle, da je
gubitak toplote kod malog
društva dva puta veći nego
kod velikog, a jedanipo puta
veći od srednjeg društva. Pod
pretpostavkom da za vreme
zimskog odmora potrošnja
meda i proizvodnja toplote
stoje u upravnom odnosu,
izlazi da jedna pčela iz male
košnice potroši dva puta više
meda od pčela iz velike
košnice. Dakle, ukoliko je
potrošnja za neophodnu toplo-
tu veća, utoliko je veće
iscrpljenje pčela. A ukoliko
ima više iscrpljenih pčela,
utoliko je opšte stanje celog
društva više poremećeno".
Autor izlaganje zaključuje
konstatacijom da su samo
zdrava i jaka pčelinja društva
osnov rentabilnog pčelarstva.
Kondratjev, Butlerov, Gu-
bin, Halifman (1998) ističu da
kućne pčele dadilje-hranitelji-
ce imaju odreĎeni uticaj na
neke morfološke karakteristike
prilikom uzgoja, njima tuĎeg
legla, odnosno larvi! I nalazi
Maţa (1956) korespondiraju
sa prethodno iznetom tvr-
dnjom o značajnoj ulozi pčela
hraniteljica na kvalitet pčelinje
zajednice kao biološke celine.
Maţ ističe da količina njenog
(matičinog, prim. J.K.) poroda
22
zavisi od dobre ili loše sredine
u kojoj sama matica treba da
bude odnegovana pošto se
izleţe iz jajeta, pa će hranite-
ljice prenositi svoje dobre
osobine na potomstvo koje
daje nova matica. Tako,
pojašnjava Maţ, kada jednom
osrednjem društvu dodamo
odabranu maticu, njegov kara-
kter se ni u čemu neće izmeni-
ti i ispoljavaće i dalje male
vrednosti. Ali ako se pak ova
ista matica ponovo vrati
dobrom društvu, njegovo sta-
nje neće se ni u čemu izmeniti.
To društvo će se i dalje pona-
šati kao dobro, jer će hranite-
ljice prenositi svoje dobre
osobina na potomstvo koje
daje nova matica.
“Putem hranjenja, negova-
nja i podraţavanja, radilice,
koje jedino u društvu deluju,
mogu prenositi svoje dobre ili
loše osobine primljene od svo-
jih predhodnica”, ističe Maţ i
pojašnjava: „Mendelovi zako-
ni gube svoju apsolutnost kod
pčela, zato što ovde roditelji
ne gaje svoje potomstvo. Čak
se i oni sami ne mogu da hra-
ne, već su u ovom pogledu
direktno i potpuno zavisni od
hraniteljica i pod uticajem
sredine”.
Male i nekvalitetne rezerve
hrane (najčešće neinvertovani
šećer, kao posledica što ga sla-
bašno društvo nije s jeseni pre-
radilo u med) iscrpljuje orga-
nizam pčela, a manje zalihe od
potrebnih negativno se odraţa-
vaju na razvoj društva, jer pče-
le gonjene instinktom slabije
hrane maticu, pa ona prekida
zaleganje jaja, pčele škrtare u
hranjenju larvi, pa se iz takvog
legla izvode male, zakrţljale,
slaboproduktivne, kratkovečne
i prema bolestima neotporne
pčele.
Nevskij (1914) je utvrdio
da pčele sa prolećnim zaliha-
ma hrane od 4kg meda po
košnici, su slabije letele na
pašu, slabije se razvijale i
unele sasvim malo meda.
Takav su zaključak izveli i
Jevdokimov i Snjeţnevski
(1927), i Muzalevskij (1929).
Biţjev (1963) je pokazao da je
u pčelinjim zajednicama sa
velikim zalihama hrane u pro-
leće, nosivost matice bila veća
i da je odgajeno više legla.
Rjamova (1979) je u svo-
jim istraţivanjima potvrdila
23
zaključke svojih prethodnika
da su zalihe hrane od 3 do 4kg
meda u poreĎenju sa rezerva-
ma od 6 do 8kg, odnosno 10-
12kg meda dale najlošiji
kvalitet pčela. Sa proleća u
društvu relativno mali broj
negovateljica hrani srazmerno
veliku količinu legla, odnosno
jednu larvu hrani jedna nego-
vateljica, a u pogoršanim uslo-
vima, jedna negovateljica hra-
ni i više od jedne larve. Sho-
dno tome, larve su oskudnije
hranjene, a i pčele izleţene iz
takvih larvi slabije su konstitu-
cije, brţe se iscrpljuju, kraće
ţive, skupljaju u svoj medni
mehur za 1,5 - 1,8 puta manje
nektara, vraćaju se u košnicu
sa teretom čija je masa za
45%-47% manje nego kod
jakih društava, a i njihov
ţivotni vek je kraći za 33,3%
od jakih društava.
Slaba društva se s jeseni
sporije razvijaju utvrdili su na
Naučnoistraţivačkom institutu
Ribnoje. Sredinom avgusta
izmerili su u slabijim društvi-
ma više otvorenog legla nego
u snaţnim zajednicama. U
proleće pri nestabilnom vre-
menu, utvrdili su pouzdano
niţu temperaturu legla u sla-
bim društavima, od temperetu-
re u gnezdu snaţnih zajednica,
što pogoduje razvoju nozemo-
ze. Naime, u Naučno istraţiva-
čkom pčelarskom institutu
Ribnoje, u periodu 1976 - 78.
godine svakih 12 dana merili
su sva društva da bi utvrdili
količinu zatvorenog i otvore-
nog legla, meda i perge. U
gnezdo svake grupe pčelinjih
društava stavljali su po jedan
ram svetlo-mrkog saća sa
jajima jedne te iste matice.
Dvaput dnevno su merili
temperaturu u centru svakog
dela s leglom sve do izlaska
pčela iz ćelija.
U toku trogodišnjeg istraţi-
vanja izvršili su 2.800 merenja
temperature u gnezdima opi-
tnih društava (tri zajednice
srednjoruske i tri društva sivo-
planinske kavkaske rase pčela)
i utvrdili da se slaba društva u
jesen duţe razvijaju, nego sna-
ţna. Čim društva dostignu
jačinu od 2kg, smanjuje se
količina legla odnegovanog na
24
jedinicu mase. Po jedinici ţive
mase izmereno je sredinom
avgusta u slabijih društava
38.000 ćelija prema 30.000 u
srednjoruskih, odnosno 67.000
prema 49.700 ćelija kod sivih
planinskih kavkaskih pčela. U
prolećnom periodu pri nestabi-
lnom vremenu, temperatura u
rejonu legla slabih društava
pouzdano je niţa nego kod
snaţnih. Snaţna društva obeju
eksperimentalnih rasa, u maju
pri spoljnoj temperaturi od 15
do 170C, i u junu izmeĎu 19 i
230C, temperatura u rejonu le-
gla bila je veća nego u slabjih
društava. U avgustu je utvrĎe-
no smanjenje temperature od
0,40 do 1,00C u gnezdima
snaţnih društava. Obrazovanje
klubeta kod snaţnih društava
počinje pri niţoj spoljnoj
temperaturi, nego kod slabih.
U prolećnjem periodu pri
nestabilnom vremenu temera-
tura u rejonu legla u jakih
društava pouzdano je veća
nego u slabih društava.
KOŠNICE (IV deo)
Pripremio Dragoslav Ilić Šeš

RAAD KOŠNICA

Raad košnica

25
 Raad Košnicu je konstrui-
sao gospodin Chr. H. J. Raad
iz Holandije. On je ovu svoju
inovaciju objavio, a takoĎe i
pisao o pčelarstvu uopšte, kroz
nekoliko članaka u časopisu
„De levende natuur“, od 1896.
Plodište Raad košnice
Visina spoljnog zida nasta-
vka je 220mm, a unutrašnjeg
zida 210mm. U gornjoj zoni
na sve četiri strane ima falc.
Ovo omogućava postavljanje
ramova u hladni i topli polo-
ţaj, kao i ukrštanje nastavaka.
Slobodni falcevi, oni na koje
ne naleţu satonoše, su ispunje-
ni letvicama.
26
godine pa nadalje. Relevantne
članke je objedinio u brošuri
1907 godine.
Košnica Raad je dvostruka
kvadratna kutija sa unutra-
šnjim merama 375mm x
375mm.
Nastavak ove košnice ima
duple zidove od dasaka deblji-
ne 1 cm, koji su meĎusobno
povezani. IzmeĎu zidova je
prazan prostor od 30mm koji
je stalno ispunjen suvom
slamom kao izolacionim mate-
rijalom. Posle punjenja, komo-
ra sa izolacionim materijalom
je zatvarana drvenom letvicom
širine 30mm, debljine 10mm.
Ukupna debljina zida nastavka
iznosila je 50mm. U desetogo-
dišnjem ispitivanju gospodin
Chr. H. J. Raad nije imao
stradanja pčela zbog hladnoće
i niskih temperatura.
Košnica ima 10 ramova, a
rastojanje od sredine sata
jednog rama do sredine sata
susednog rama je 37,5mm.
Posle zime sa svih strana su
stizale informacije o katastro-
falnim stradanjima pčelinjih
27
društava, dok su sva pčelinja
društva u košnicama Raad
bila u dobrom stanju a pčele
pri pojavi prvih toplih dana
izletale na pročisni let. Gospo-
din Chr. H. J. Raad je smatrao
da je njegova duţnost da svoju
košnicu pribliţi što širem kru-
gu pčelara. Tokom dugogodi-
šnjeg pčelarenja sledio je sle-
deće ciljeve: da i prilikom
osrednjeg uloţenog rada pčeli-
nje društvo sakupi dosta meda
u njegovoj košnici, da pčele
mogu lako da zaštite sebe i
med, da društvo moţe lako da
se kontroliše, da košnica bude
čvrsta, trajna i sa niskim tro-
škovima odrţavanja, da hibe-
rnacija pčela bude uvek
uspešna, da je laka za seobu, i
još nekoliko manje vaţnih
zahteva. Dokazano je da ko-
šnica u potpunosti zadovoljava
sve ove zahteve.
Satonoša se sastoji iz dva
dela. IzmeĎu dve polovine sa-
tonoše satna osnova se stegne i
čekićem se zakucaju dva ekse-
ra, tako se spoje dve polovine
satonoše i izmeĎu njih fiksira
satna osnova tako da oţičava-
nje uopšte nije potrebno.
 Ram Raad košnice
Poletaljka je široka 12cm.
Zadnja strana poletaljke koja
naleţe na košnicu je pod
uglom tako da poletaljka stoji
koso sa vrhom naniţe. Na taj
način je sprečen ulazak vode
kroz leto u košnicu. Učvršćena
je sa dve šarke. Prilikom seobe
pčela košnica se zatvara tako
što se poletaljka podigne gore
i uhvati rajberom.
U početku košnica nije
imala limene nosače okvira,
ali su kasnije i oni postavljeni.
Za seleće pčelarenje prepo-
ručeni su nazubljeni nosači
okvira, sa usecima u širini
satonoša tako da ramovi ne
mogu da klize tokom seobe
pčela.
28
Podnjača nema bočne stra-
nice, kao ni prednju i zadnju
letvicu. Plodište naleţe dire-
ktno na podnu dasku.
Leto je usečeno na dnu pre-
dnjeg zida plodišta i dimenzija
je 200mm x 10mm.
Spoljne, vertikalne ivice
krova prelaze dimenzije nasta-
vka tako da se voda sa krova
sliva van gabarita košnice.
Košnica je tokom vremena
imala poboljšanja tako da
1940. nije izgledala isto kao
1907 godine.
Mnogi smatraju da je
košnica Rodna Voja kopija
ove košnice tako da čitaoci
mogu sami da uporede ove
dve košnice.
 NIKOT APARAT
NAJBOLJI APARAT NA SVETU ZA PROIZVODNJU
MATICA
MATICA POLAŢE JAJA DIREKTNO U MATIĈNJAKE
KADA KUPITE MATICU KUPILI STE MAĈKU U DŢAKU,
KADA JE SAMI PROIZVEDETE ZNATE ŠTA STE
PROIZVELI
OD KVALITETA MATICE ZAVISI CELOKUPAN ŢIVOT I
RAD PĈELINJEG DRUŠTVA I VAŠI PRIHODI
DA BISTE IZBEGLI SINDROM NESTAJANJA PĈELA
MATICE PROIZVODITE SAMI

Prednja strana aparata sa Zadnja strana aparata sa

matičnom rešetkom gde se matičnjacima u kojima matica
matica izoluje polaže jaja

ISPORUKA POŠTOM ZA: SRBIJU, CRNU GORU, BH,

HRVATSKU, SLOVENIJU, MAKEDONIJU I BUGARSKU

NE OKLEVAJTE! NARUĈITE NA VREME!

TEL. 016/ 281 666, MOB. 063/ 42 82 36
29
 TOPLJENJE VOSKA
Profesor Vlada ĐorĎević, Leskovac, tel. 064/041-80-30.
ProizvoĎač pogača.
Pored meda propolisa, po-
lena, mleča i pčelinjeg otrova
vosak je jedan od najznačajni-
jih pčelinjih proizvoda. To je
obično svetloţuta, narandţasta
ili svetloţuta materija sasta-
vljena od cerotinske kiseline,
polmitina ili miricina specifi-
čne teţine od 0,961 – 0,966
koja se topi na temperaturi od
80˚C do 84˚C. Od najstarijih
vremena pa do danas ljudi su
koristili vosak u različite
svrhe. Grci i Rimljani su na
voskom premazanim pločama
oštrim, zašiljenim predmetima
pisali, zatim su osvetljavali
prostorije, balsamovali leševe
i lečili brojne bolesti. Danas se
vosak u velikim količinama
primenjuje u raznim industri-
skim granama, ali se ipak
preko 80% koristi u pčelarstvu
za izradu satnih osnova. Pošto
je satna osnova baza savreme-
nog pčelarenja potrebno je
obratiti posebnu paţnju na
30
njen kvalitet. U tom smislu
koliko se paţnja poklanja
kvalitetu satne osnove, toliko
se paţnje poklanja i samom
pčelarenju. Za kvalitetnu satnu
osnovu potreban je kvalitetan
pčelinji vosak bez ikakvih
dodataka kao što su parafin,
cerezan, kalafonijum ili loj.
Prirodni vosak se jedino moţe
dobiti topljenjem pčelinjeg sa-
ća, zaperaka i mednih poklo-
paca.
U pčelarskoj praksi obično
se primenjuju dva osnovna
načina topljenja voska. To su
takozvano suvo i mokro to-
pljenje voska. Prvi način se
sprovodi u sunčanom topioni-
ku ili topioniku koji se zagreva
pomoću struje, drva ili gasa
slično kao rerna u običnom ili
električnom štednjaku. Sunča-
nim topionikom se vosak topi
sporo a funkcioniše samo kad
je sunčan dan. Ovi nedostaci
su ograničavajući faktori nje-
gove primene, tako da je daje 2,2kg voska, braon saće
jedino opravdana njegova daje 1,8kg voska, a crno saće
primena na manjim pčelinja- 1,2kg. Vreme trajanjna toplje-
cima. Drugi način topljenja je, nja-ciklusa je od 10 do 12 mi-
takoĎe, nepodesan jer visoka nuta. Inače topionik je izraĎan
temperatura u topioniku uglje- od prohroma sa grejačima
niše ostatke voska i propoliasa snage 4kw/380v i 2kw/220v.
na ramu, tako da je potrebna Ovaj parni topionik ispunjava
naknadna aktivnost pčelara da sve uslove koji se zahtevaju od
te ostatke očisti. Zbog ovih ovakvog ureĎaja: visoka efika-
nedostataka suvog topljenje snost, dezinfekcija rama i što
voska mnogo efikasniji i je takoĎe veoma vaţno ţica
ekonomičniji način topljenje je ostaje netaknuta tako da nema
tzv. mokro topljenje voska potrebe za novim oţičava-
koje se realizuje parnim topio- njem.
nikom i ruskom presom. U
svojoj pčelarskoj praksi kori-
stim parni topionik za uţičane
ramove prohromskom ţicom u
osam vertikalnih redova i
modifikovanu rusku presu
izraĎenu na moj način.
Parni topionik (slika 1)
koga koristim je izuzetno efi-
kasan tako da sam više nego
zadovoljan njegovom prime-
nom. Rad sa njim je jednosta-
van. Pre uključivanja ureĎaja
sipa se voda od 12 do 20 lita- Slika 1. Parni topionik
ra, a zatim se u topionik stave
12 ramova DB, LR ili 16 AŢ. Jevtinija varijanta mokrog
Količina istopljenog voska za- topljenja voska je topionik
visi od starosti saća. Tako npr. sopstvene izrade koji se sastoji
12 ramova DB – svetlo saće iz kazana za topljenje voska i
31
modifikovane ruske prese sl.
3. Ovu presu čini telo prese
napravljeno od gvozdene plo-
če 60 x 60 x 2 cm, zatim zate-
znog vijka prečnika 50 mm i
klipa od kruškovog drveta
prečnika 45 cm x 5 cm deblji-
ne. Klip ulazi u doboš od veš
mašine koji je skraćen za
jednu trećinu a u donjem delu
ojačan perforiranim obručem.
U kazanu zapremine 120 l sipa
se 20 – 30 l vode u koju se
ubace zdrobljeni delovi saća
(50 – 60 DB ramova). Na vatri
se masa zagreva do ključanja i
ostavi da vri dok se saće ne
otopi i na površinu ne pojavi
pena od voska. Treba biti
posebno oprezan sa dozira-
njem broja ramova jer ukoliko
ih je previše a i vatra malo
jača nego što je potrebno moţe
doći do izlivanja voska iz
kazana i doći do njegovog
paljenja. Zbog ove stalne
opasnosti potrebno je da na
dohvat ruke bude kofa puna
hladne vode koja kada se sipa
u uzavrelu masu voska smiruje
njegovo vrenje.
Kada vosak počne da klju-
ča u kazanu, ispod prese se
postavi plinska boca koja se
32
uključi da zagreva telo tj. dno
prese. Ovim zagrevanjam pre-
se omogućavamo njen rad i na
nešto niţim temperaturama na
kojima je njen rad ograničen.
Kada je masa spremna za
presovanje pristupa se radu.
Pomoću specijalne crpaljke sa
dugom drškom zahvata se
vrela masa i sipa u jutanu
vreću koja se nalazi u dobošu
od veš mašine. Tajna dobrog
presovanja leţi u količini
materijala koji ćese presovati.
Obično sipam do 8 litara vrele
mase i tečnog voska koji
prolazi kroz jutanu vreću i
rupica na dobošu slivajući se
limenim jezičkom u posudu
ispod prese. Kada se sipa
odreĎena masa pristrupa se
zatezanju klipa pomoću
poluge koja se nalazi na
zateznom vretenu. Kada sam
završio zatezanje do krajnjih
granica uzimam cev od 2m
koji sluţi kao produţena polu-
ga. Ovu cev stavljam u ručicu
vretena i svom snagom preko
poluge-prekreta vršim zateza-
nje klipa koji neverovatnom
silom presuje sada već vosko-
varinu. Kada prestane oticanje
voska olabavljuje se presa,
vadi jutana vreća sa ostacoma
maksimalno isceĎene vosko-
varine. Zatim postupak se
ponavlja sve dok ima vosko-
varine u kazanu. Efikasnost
prese je velika tako da jedan
radnik za jedan radni dan
moţe istopiti od 30 do 50 kg
voska. Kada se sutradan vosak
izvadi iz posuda i očisti od
prljavštine, koja se nalazi sa
donje strane voska, radi dobi-
janja voska visokog kvaliteta
potrebno je taj vosak ponovo
istopiti i homegenizirati. To se
radi u emajliranom kazanu
konusnog oblika tako kada se
vosak ohladi moţe lako da se
izvadi iz njega. Naravno iz
kazana se vosak moţe naliti i
33
u manje kalupe. Ovakav vosak
je spreman za dalju proizvo-
dnju u specijalizovanjm radio-
nicama satnih osnova gde će
se iznova filtrirati i sterilizova-
ti na 120˚C u trajannju 30
minuta.
Ovi opisani načini topljenja
i ceĎenja voska pomoću
parnog topionika i ovako
modifikovane ruske prese
obezbeĎuju visoku efikasnost
topljenja koju moţemo obe-
zbediti na ovaj način. Naravno
industrijskim putem u specija-
lizovanim laboratorijama mo-
gući su još efikasniji načini
dobijanja voska, ali za nas
pčelare ovo je sasvim dovo-
ljno i ekonomski isplativo.
 PĈELAR TIME JOVANOVSKI
IZ VINICE, R. MAKEDONIJA
osamdesetak društava. Kao
vlasnik firme za postavljivanje
električnih instalacija u graĎe-
vinskim objekatima imao je i
sredstva i vremena da se bavi
pčelarstvom. Trenutno se bavi
poslovima konfekcije. Gospo-
din Jovanosvski se pčela-
rstvom nije bavio zbog eko-
monske koristi već isključivo
iz ljubavi ne štedeći ni pare ni
snagu. To ga čini pravim
pčelarom, jer se više raduje
Time Jovanovski ramu sa leglom nego sa
medom. Ali med je svakako
Najbolji pčelar u opštini dobrodošao. To je, takoreći,
Vinica i udruţenja “Matica” iz slatka muka.
Vinice, R. Makedonija je
Time Jovanovski.
Time Jovanovski je roĎen
09.03.1951. godine u selu Ma-
kedonska Kamenica. Još kao
učenik se preselio u Vinicu
gde i danas ţivi. Pčelarstvom
je počeo da se bavi 1983.
godine kada mu je njegov tast
poklonio jedno pčelinje dru-
štvo. Kroz nekoliko godina na Med slatka muka
njegovom pčelinjaku je bilo

34
 Pčelinjak Time Jovanovskog
Išao je na sva predavanja i
savetovanja. TakoĎe je poseći-
vao sve sajmove u Republici
Srbiji. Ljubav prema pčelama
odvela ga je i na Apimondiji u
Lozani 1993. godine. Knige je
kupuvao i čitao i za par godina
već je bio jedan od boljih pče-
lara kod nas. Za njega je
najbolja kniga bila “Praktično
pčelarstvo” Vojina Todorovi-
ća. Time Jovanovski je i
osnivač pčelarskog udruţenja
35
“Matica” iz Vinice zajedno sa
Dončev Vančo, Gorgi Mitev i
Blaţe Ilievski. Sada je prese-
dnik Regoinalnog Saveza
“Blagovec” za region Vinica,
Berovo, Delčevo i Pehčevo.
Momentalno ima oko 200
pčelinjih društava. Njegovo
znanje o pčelama je preneo
zetu, suprugu svoje ćerke, i
zajedno sa njim pčelari već
sedam godina.
Autor teksta
Ilco Kostadinovski
ĈASOPIS PĈELAR NASTAVLJA SA
UNIŠTAVANJEM SRPSKOG
PĈELARSTVA OBJAVLJIVANJEM
ŠTETNIH ĈLANAKA
Časopis Pčelar je dugi niz
godina uništavajući faktor
srpskog pčelarstva. Pored zlo-
upotreba u pogledu laţnog
informisanja u njemu je sve
više nestručnih članaka. Auto-
ri članaka svoju „stručnost“
uglavnom dokazuje samo tvr-
dnjama bez pruţanja odgova-
36
rajućih dokaza. Odgovornost
za štetne članke nije samo na
autorima članaka, već i na
uredniku časopisa Pčelar, re-
dakciji i izdavačkom savetu, i
to u većoj meri. Da li oni
imaju sposobnosti da vide
koliko je časopis Pčelar nepi-
smen i nestručan? Urednik bi
morao da štetne članke odbaci
ili naloţi autoru da izvrši
ispravke. Za tako nešto potre-
bna je stručnost urednika.
Drskost autora članaka je
nezamisliva, ne poštuju se au-
torska prava, ne citira se tekst i
ne navodi se izvor. Navodi se
objavljuju dvosmisleno, tako
da tuĎa otkrića, saznanja i me-
tode mogu se shvatiti kao
njihova. Svi pokazatelji govo-
re da je časopis Pčelar postao i
prepisivački časopis.
Autori članaka očigledno
smatraju da je objavljivanje
njihovog članka u časopisu
„Pčelar“ dokaz njihove pčela-
rske stručnosti. MeĎutim oni
gube iz vide da to moţe da
bude i pisani dokument o nji-
hovom neznanju za sva vre-
mena.
Kako pčelari mogu da ima-
ju štete od ovakvih članaka
neophodno je da se ukaţe na
njihov sadrţaj.
U prošlom broju Srpskog
pčelara je analiziran jedan čla-
nak, i iz te analize se vidi ka-
kve sve gluposti se objavljuju
u Pčelaru. Iz istog razloga
analiziraće se i sledeći članak.

OSVRT NA ĈLANAK „ODGAJANJE MATIĈNJAKA UZ

PRISUSTVO MATICE U AŢ KOŠNICI“ OBJAVLJENOG U
ĈASOPISU PĈELAR BROJ 3, MART 2011. STR. 134
AUTORA DEJANA MILOŠEVIĆA IZ SELA DRMNO

Dejan Milošević, već u

drugom pasusu kaţe: „Olakši-
ca za pčelare je to što više ne
mora da formira odgajivačko
društvo bez prisustva matice
za odgajivanje matičnjaka, već
se to odvija u pčelinjoj zaje-
dnici gde se u jednom telu
nalazi matica koja obavlja
svoje svakodnevne aktivnosti,
a u drugom telu je okvir na
kome pčele neguju matičnjake
i gde nema neţeljenih posledi-
ca ni po maticu ni po odgaja-
nje matičnjaka.“ Iz citiranog
proizilazi da je Milošević
izmislio „olakšicu za pčelare“,
a iz reči „više ne mora“ da je Dejan Milošević
iz sela Drmno
37
izmislio novo rešenje tj. novu
metodu po kojoj se za odgaji-
vačko društvo moţe koristiti
svako društvo sa maticom. O
čemu se ovde radi, da li je
Milošević potpuno neupućen
da je reč o poznatoj metodi
koja je već objavljena u
stručnoj literaturi, ili je u
pitanju nešto drugo?
U trećem pasusu Milošević
govori o presaĎivanju larvi pa
kaţe: „Ako se pčelar odluči za
metodu presaĎivanja pčela-
rskom iglom, tu je u prednosti,
jer ubrzava proces proizvodnje
za četiri dana , tako na svaka 4
turnusa. Ako se odluči za
Jenterov aparat presaĎivanjem
pčelarskom iglom za isto
vreme moći će da izvede pet
turnusa.“ Ova misao je veoma
konfuzna, tako da nije baš
jasno šta je autor hteo da kaţe.
To je zaista napisano tako da
reči prate njegove misli tako
konfuzno da su misli jasne
samo njemu. Ako je hteo da
kaţe da presaĎivanje iglom
ubrzava proces za četiri dana u
odnosu na presaĎivanje Jente-
rovim aparatom to ni u kom
slučaju ne moţe da bude
tačna. Embrionalni razvoj koji
38
se odvija u jajetu traje tri dana,
bez obzira da li se jaje nalazi u
Jenterovom aparatu, u saću ili
Nikotovom aparatu. Četvrtog
dana se izleţe larva i tada se
ona presaĎuje bez obzira da li
je u pitanju Jenterova tehnolo-
gija ili kineska igla. U slučaju
da je hteo da kaţe da pčelar
uvek kad poţeli moţe da uzme
iglu u ruke, da izvadi ram sa
leglom iz košnice i izvrši
presaĎivanje larvi onda je to
teška zabluda. Ni jedan pčelar
koji misli dobro sebi i svojim
pčelama ne radi tako. Pčelar
mora da ima apsolutnu kontro-
lu nad starošću larvi za presa-
Ďivanje, pa se zato presaĎiva-
nje larvi iglom vrši samo iz
rama izolatora. Jenterov aparat
je u stvari mali ram izolator
koji omogućuje potpunu ko-
ntrolu starosti larvi i premešta-
nje celokupnog dna radiličke
čelije sa larvom u osnovu
matičnjaka. Šta god da je hteo
da kaţe po ovom pitanju
Milošević je u zabludi.
U daljem tekstu se kaţe:
„PresaĎivanje treba uraditi u
što kraćem vremenskom perio-
du, u zagrejanoj i vlaţnoj
prostoriji kako se ne bi
narušila mikroklima (koja
treba da bude što sličnija
uslovima unutar pčelinjeg dru-
štva).“
Ovde autor teksta gubi iz
vida da je velika većina
pčelinjaka u polju i šumi bez
ikakve zgrade na pčelinjaku.
Čak i ako postoji zgrada, ne
postoje uslovi u njoj da se
obezbedi mikroklima slična
uslovima unutar pčelinjeg dru-
štva. Ova tvrdnja moţe da
odvrati pčelare, za koje su
predloţeni uslovi nemoguća
misija, od presaĎivanja larvi.
Larve imaju svoju prirodnu
vitalnost tako da presaĎivanje
moţe da se obavi i na samom
pčelinjaku bez ikakvih štetnih
posledica po buduću maticu.
Na str. 135 u šestom pasusu
stoji: „Kao i kod presaĎivanja
i kod odgajanja matičnjaka
postoje dva načina.“ Ova
tvrdnja je zaista apsurdna jer
postoji mnogo veći broj nači-
na. To što je Milošević čuo
samo za dva to je njegov pro-
blem, ali to što dovodi u
zabludu veliki broj pčelara je
mnogo širi problem.
U istom pasusu dalje piše:
„Starter formiramo najčešće
39
na petoramnom nukleusu, gde
će tri okvira, po jedan po
strani sa malo polena i dosta
meda i centralni deo zauzeti
okvir sa izobiljem polena.
Ostaju dva prazna mesta levo i
desno od središnjeg rama za
dodavanje okvira sa presaĎe-
nim larvicama. Formiranje
startera treba odraditi najma-
nje tri sata pre presaĎivanja,
poslepodne, oko 14 časova.
Treba izabrati jedno jako
pčelinje društvo kome ćemo
oduzeti što više mladih pčela...
Izdvojimo pet do šest satova
sa što više mladog otvorenog
legla, jer za negu takvog legla
uposlene su mlade pčele koje
su nam itekako potrebne za
negovanje matičnjaka. Istresa-
nje ramova obavlja se što je
brţe moguće, jer pčele poku-
šavaju da napuste nukleus...
Kada završimo istresanje pčela
nukleus poklapamo mreţastim
okvirom sa blago podignutim
poklopcem radi ventilacije, jer
nam je leto zatvoreno. Posle
tri časa pristupamo presaĎiva-
nju i dodavanju okvira sa la-
rvicama u starter. Pre otvara-
nja startera potrebno ga je
malo poprskati vodom i izdi-
miti da bi se pčele malo
smirile, jer će veliki broj
napustiti starter prilikom doda-
vanja larvica, a to nam nije
cilj. Kada smo dodali dva
okvira sa larvicama u takvom
stanju nukleus ostaje narednih
dvadeset četiri časa, samo se u
hranilicu doda malo vode.“
Ovo što je opisao Dejan
Milošević je dobar primer
kako nikako ne treba raditi.
Ovako formiran starter nije
pravi starter, već samo imitaci-
ja startera. Nikad se ne radi sa
ovako slabim starterom. Po-
znato je da broj startovanih
larvi u direktnoj zavisnosti od
jačine startera. Ovaj slabi
Miloševićev starter startovaće
mali broj larvi koje se nikad
neće razviti u kvalitetne mati-
ce. Formiranje ovakvog starte-
ra zahteva mnogo bespotre-
bnog rada, a efekat je najgori
mogući. Kako i zašto je Milo-
šević odredio da starter treba
formirati oko 14h najverova-
tnije ni on sam ne zna, jer to
nije obrazloţio. Pošto, po
njegovom uputstvu starter se
formira najmanje 3h pre pre-
saĎivanja larvi, znači da samo
presaĎivanje, treba obaviti oko
40
17h. Ovo, takoĎe, ni u kom
slučaju ne moţe da bude ispra-
vno. PresaĎivanje larvi se oba-
vlja onda kada larve dostignu
potrebnu starost za presaĎiva-
nje. Šta ako larve dostignu
potrebnu starost u 7h ujutru?
Da li će Milošević i njih presa-
diti u 17h? Tada će biti kasno,
onda će larve biti prestare za
presaĎivanje i nikad od tih
larvi neće nastati kvalitetne
matice.
Larve se presaĎiju u vremenu
potrebne starosti
Milošević sa 5 – 6 ramova
otvorenog legla istresa pčele u
nukleus. Ram sa otvorenim
leglom nikad ne treba da se
istresa jer veliki broj larvi
završi na zidu ćelije i kasnije
bude izbačen od strane pčela.
Pčelar nikad ne treba da
primenjuje neku metodu koja
mu nanosi štetu. Sem toga
pčele kada se istresaju u tuĎu
košnicu, u ovom slučaju u
nukleus, nastoje da je što pre
napuste. Tako dok Milošević
istrese sa šest ramova pčele,
pola pčela je već napustilo
nukleus. Sve vreme Milošević
vrši teško maltretiranje pčela, i
one se nalaze u teškom stre-
snom stanju. Pčele je u šok
stanje dovelo: istresanje, nepo-
znata košnica, dimljenje, pr-
skanje vodom, gubljenje mati-
ce i zarobljenost zbog zatvore-
nog leta. Nuţan je bio samo
stres gubitka matice. Nijedan
drugi stres nije bio potreban i
opravdan. Takve pčele nisu
nizašta, a po najmanje za tako
vaţnu funkciju kao što je
startovanje matičnih larvi. Za
razliku od ovog unakaţenog
Miloševićevog startera postoje
starteri čije je formiranje la-
kše, jednostavnije i brţe, a
dobija se daleko veći broj
matičnih larvi najboljeg mogu-
ćeg kvaliteta.
Da vidimo šta kazuju slede-
će njegove reči: „Nakon što
41
smo zatvorili nukleus pristupa-
mo odabiru odgajivačkog dru-
štva koje, naravno, treba da
ima sve one osobine koje je
trebalo da ima i društvo od
koga smo uzeli larvice, a to su:
dobre radne sposobnosti, da
nije agresivno, da je otporno
na zarazne bolesti, da nije
sklono rojidbenom nagonu
itd.“ Milošević nabraja osobi-
ne koje mora da ima odgajiva-
čko društvo najverovatnije iz
vlastitog ubeĎenja da odgaji-
vačko društvo prenosi osobine
na buduću maticu. Odgajiva-
čko društvo ne mora da ima
nijednu navedenu osobinu.
Odgajivačko društvo jedino
mora da ima izuzetne negova-
teljske osobine, tj. da su
njegove pčele dobre dadilje.
Milošević očigledno ne pozna-
je osnove genetike. Buduća
matica uopšte ne zna u ka-
kvom je društvu odgajana i od
njega ne dobija ništa sem
hrane i potrebne nege. Sve
osobine mlada matica će
naslediti od svojih roditelja,
(od matice iz čijeg jajeta se
izlegla i truta koji je oplodio
njenu majku maticu), preko
gena.
 Dalje se navodi: „Kada
smo odlučili koje će društvo
biti odgajivačko pristupamo
otvaranju plodišta, pronalazi-
mo maticu i okvir sa maticom
i još jednim ramom zatvore-
nog legla, podiţemo u medište
u centralnom delu. U plodište
nalazimo dva rama sa pole-
nom i moramo jedan okvir,
obično je to okvir sa medom,
ukloniti iz plodišta jer je višak
i na njegovo mesto narednog
dana dodati okvir sa započe-
tim matičnjacima. U sredini
plodišta ostavlja se mesto za
dodavanje započetih matičnja-
ka, levo i desno postavljaju se
okviri sa polenom i društvo se
tako ostavlja naredna dvadeset
četiri časa... Zbog boljeg kva-
liteta nege matičnjaka prepo-
ručljivo je da po jednom dru-
štvu ne stavljamo više od 20
do 22 matičnjaka.“
Ovde takoĎe ima potpuno
nepotrebnog rada, gubljenja
vremena i muvanja po košnici.
Nema nikakve potrebe da se
matica traţi i sa dva rama
legla prebacuje u medište, jer
će ona opet sići u plodište.
Sem toga matica će navučena
prebačenim ramovima sa
42
leglom u medište širiti leglo i
u medište, pa će doći do
uništavanja meda i nanošenja
finansijske štete. Silno tumba-
nje ramova u plodištu proizila-
zi iz Miloševićevog nepozna-
vanja biologije pčela. On
najverovatnije premešta ramo-
ve sa polenom neposredno
pored rama sa matičnim
larvama smatrajući da će tako
naterati pčele da više jedu
polen, neznajući da pčele
upotrebljavaju polen samo u
granicama biološke potrebe,
bez obzira gde se on nalazi u
plodištu. Odlaganje stavljanja
matičnih larvi za 24h je bez
ikakvog opravdanog razloga.
Stavljanjem malog broja mati-
čnih larvi od 20 do 22 se ništa
ne dobija. Svako je mogao da
vidi kako njegovo društvo u
rojevnom nagonu odgaja i po
stotinak mladih matica.
Dalji tekst glasi: „Drugi
način po samom presaĎivanju,
je isti kao ovaj postupak pri-
preme odgajivačkog društva, s
tim što se on odraĎuje 24 sata
pre presaĎivanja larvica da bi
mlade pčele obrazovale klube
izmeĎu dva rama sa polenom
gde narednog dana dolazi ram
sa presaĎenim larvicama i one
odmah zaposedaju osnove
matičnjaka. Samo da napome-
nem da se ovom metodom
zaobilazi jedan postupak, a to
je formiranje startera, ali je
prijem larvica u ovom slučaju
manji nego kod rada sa
starterom.“
Iz ovog teksta se vidi da je
Milošević upoznat sa pozna-
tom metodom startovanja i
odgajanja matičnjaka uz prisu-
stvo matice, ali njegove reči
potvrĎuju da je on to loše
naučio ili nije u potpunosti
shvatio. Na ovaj način Miloše-
vić ne moţe nikada da odgaji
ni jedan matičnjak. Pčelinje
društvo sa maticom startuje
presaĎene larve i nastavlja da
ih neguje samo ako izmeĎu
nastavka u kome se nalazi
matica i nastavka sa presaĎe-
nim larvama postoji matična
rešetka.
Milošević dalje preporuču-
je: „Naredna četiri dana odga-
43
jivačko društvo mora imati
konstantno stimulativnu hranu
u hranilici.“ Ovaj savet Milo-
ševića ne moţe da pruţi
ţeljene rezultate, jer je
pogrešan, prekasno i premalo
se vrši prihranjvanje.
U zadnjem pasusu članka
se opet predlaţe bespotrebno
traţenje matice, premetačina
ramova, maltretiranje pčela i
samog sebe.
Sve ovo o čemu Milošević
piše opisano je u stručnoj
literaturi, tako da Milošević
sve to treba prvo da nauči, pre
svega sebe radi, pa tek onda da
krene u edukaciju drugih.
Nuţnost je da se i ubuduće
vrše analize članaka objavlje-
nih u časopisu Pčelar koji
mogu da budu štetni za
pčelare.
Autor teksta
Dragoslav Ilić Šeš
 LAJMSKA BOLEST
Lajmsku bolesti izaziva
spiroheta borrelia burgdorferi,
bakterija slična mikroorgani-
zmu koji izaziva sifilis. Preno-
si se jedino ubodom zaraţenog
krpelja, koji je bezbolan i na-
jčešće se ne oseti. Posle ubo-
da, krpelj ostaje čvrsto pripijen
svojom rilicom za koţu dok se
ne nasisa krvi. Za to vreme,
moţe da doĎe do zaraţavanja
ubodene osobe, ukoliko su se
u krpelju nalazile borelije.
Krpelj sisa krv iz kože čoveka
Ova bolest je bakterijska
sistemska zaraza koja napada
ceo organizam, a posebno
koţu, nervni sistem, zglobove
i srce.
44
Kada krpelj zarazi čoveka,
prvi znaci bolesti se javljaju
posle prvog dana ili do mesec
dana. Na mestu uboda krpelja
javlja se bubuljica i prstenasto
crvenilo koje se širi. To je
siguran znak početne faze
bolesti (I stadijum).
Početna faza bolesti
Uz to se moţe javiti i
povišena telesna temperatura,
glavobolja, bolovi u zglo-
bovima i mišićima. Lokalne
limfne ţlezde mogu takoĎe da
budu uvećane i bolne. Ako se
u početnoj fazi bolesti ne
pristupi lečenju posle 6 do 8
nedelja i više, moze doći do
zapaljenja moţdanih opni ili
nerava, zglobova, srčanog
misića i drugih organa (II
stadijum).
Ukoliko se lajmska bolest
ne leči u II stadijumu, posle
nekoliko meseci ili više
godina, moţe da doĎe do
trajnog oštećenja zdravlja (III
stadijum).
Krpelj se nalazi u prirodi
na zelenim površinama. Ovaj
parazit koji se hrani sisanjem
krvi čoveka i ţivotinja i na taj
način prenosi uzročnika la-
jmske bolesti.
Krpelj je u toku godine
aktivan od ranog proleća do
kasne jeseni, najviše u junu.
Ako je došlo do uboda,
odstranjivanje krpelja iz koţe
treba da se uradi bez čupanja,
gnječenja i kidanja.
Pre vaĎenja krpelja ne treba
stavljati benzin, etar, alkohol,
insekticid, ulja i druga hemi-
jska sredstva.
Krpelja treba odstraniti
hvatanjem rilice pincetom što
blize koţi, a posle odstranjiva-
nja mesto uboda dezinfikovati.
45
Otvor u koži čoveka posle
odstranjvanja krpelja
Mesto uboda krpelja mora
da se posmatra do mesec dana.
Pojava crvenila dokaz je zara-
ze uzročnikom lajmske bolesti
i mora da se leči.
Krpelj se često hvata na
pčelare za vreme njihovog
intenzivnog rada na pčelinja-
ku. U tom slučaju ujed krpelja
moţe da se pomeša sa ubodom
pčela. Ipak, pčelari su delimi-
čno zaštićeni melitinom otrova
pčela. Radi svake sigurnosti,
pčelari koji su imali ubod
krpelja trebali bi bar jednom,
krajem sezone da izvreše labo-
ratorijsku analizu krvi.
Dragoslav Ilić Šeš
 NOVI CIRKUS NA SKUPŠTINI SPOS-a
Tekst preuzet sa sajta Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine

Izvršni odbor i Nadzorni

odbor Skupštine SPOS-a u dva
navrata su odbijali zahteve 15
udruţenja pčelara Bačke da se
izbor ĐorĎa Sovilja za člana
Izvršnog odbora (imao je po-
dršku 5 udruţenja), proglasi
nezakonitim, jer je od 159
delegata, koliko je prošle godi-
ne prema izveštaju Verifikaci-
one komisije prisustvovalo
Skupštini, dobio samo 58
glasova.

Skupština SPOS-a od 26.

marta 2011. godine, nije se
razlikovala od prošlogodišnjeg
sastajanja najvišeg organa pče-
larskih organizacija Srbije: bio
je to lanjski cirkus u novom
izdanju!
Maratonsko većanje Verifi-
kacione komisije o utvrĎivanju
broja prisutnih delegata sa
overenim i potpisanim odluka-
ma svojih udruţenja, najavilo
je novu bruku i sramotu onih
koji su na čelu pčelarske ĐorĎe Sovilj iz Novog Sada
organizacije Srbije.

46
 Dostavljali smo i pravno
tumačenje poznatih advoka-
tskih kancelarija pomenutog
presedana, ali je predsednik
Nadzornog odbora Vučko
Jovičić potpisao odluku po
kojoj je izbor ĐorĎa Sovilja
bio zakonit?! Isti stav zauzeo
je i Izvršni odbor SPOS-a.
Vučko Jovičić iz Čačka
Predsednik Nadzornog odbora
Ove godine 15 društava
Bačke dostavilo je zahtev da
se ĐorĎe Sovilj razreši, odno-
sno opozove s duţnosti člana
Izvršnog odbora, jer ne obave-
štava udruţenja pčelara Bačke
o odlukama Izvršnog odbora
niti ih posećuje, što je njegova
obaveza i po Statutu i po
Pravilniku o radu Izvršnog
odbora SPOS-a. Sovilj je izja-
vio da ovo nije Narodni front i
1948. godina i da mu ne pada
47
na pamet da posećuje udruţe-
nja pčelara Bačke. Blagajniku
Društva pčelara „Jovan Ţiva-
nović“, čiji je predsednik,
zabranio je da prikuplja člana-
rinu za SPOV i uručuje časo-
pis „VojvoĎanski pčelar“. Reč
je o čoveku koji razbija jedi-
nstvo SPOS-a i SPOV-a.
Kompletan sastav Nadzornog
odbora DP „Jovan Ţivanović“
podneo je ostavku zbog
samovolje ĐorĎa Sovilja. Za
ostavku je glasalo 10, a protiv
9 delegata Skupštine DP
„Jovan Ţivanović“ u Novom
Sadu?! Toliko je delegata pri-
sustvovalo na kraju Skupštine
od ukupno 180 članova?! I to
je sve legalno i legitimno?!
Izvršni odbor SPOS-a
odbio je i poslednji zahtev da
u dnevni red Skupštine uvrsti
predlog o razrešenju, odnosno
opozivu ĐorĎa Sovilja duţno-
sti člana Izvršnog odbora
Skupštine SPOS-a.
Na Skupštini SPOS-a
odrţanoj 26. marta 2011.
godine, sa 68 glasova za u
dnevni red Skupštine SPOS-a
uvršteno je i da se ĐorĎe
Sovilj razreši odnosno opozo-
ve s duţnosti člana Izvršnog
odbora SPOS-a. To je za ljude
koji drţe do morala isto-
vrmeno značilo i smenjivanje
Izvršnog i Nadzornog odbora,
jer nisu prihvatali sasvim
legitimno pravo 15 udruţenja
Bačke. Tačnije, delegati Sku-
pštine SPOS-a svojom odlu-
kom su ustanovii da su i Izvr-
šni odbor i Nadzorni odbor
postupili nezakonito. Ali, oni-
ma koji ne biraju sredstva da
bi nastavili da vladaju SPOS-
om, to nije bilo ni na kraj
pameti!
O opozivu ĐorĎa Sovilja
izjasnila su se ukupno 72
delegata, a većina je bila da se
razreši duţnosti člana Izvršnog
odbora SPOS-a. Predsedavaju-
ći Skupštine ĐorĎe Mrkić
objavio je rezultate glasanja i
saopštio da je ĐorĎe Sovilj
razrešen duţnosti člana Izvr-
šnog odbora SPOS-a.
MeĎutim, predsednik Na-
dzornog odbora Vučko Jovičić
je još jednom sebe proglasio
znalcem prava, iako je pravna
48
nauka za njega velika nepo-
znanica i rekao da Sovilj nije
smenjen!
Predsednik SPOS-a Rodo-
ljub Ţivadinović, koji nije bio
prisutan za vreme glasanja,
predloţio je da se ponovo
glasa! Zakasnio je s predlo-
gom, jer je ogromna većina
delegata već napustila amfitea-
tar Veterinarskog fakulteta u
Beogradu.
Obaveštenje koje je dao
predsedavajući Skupštine
SPOS-a ĐorĎe Mrkić da je
ĐorĎe Sovilj razrešen duţnosti
člana IO SPOS-a za nas je
konačno. Sovilj nije ni pre-
dstavljao pčelare Bačke, jer
pre godinu dana nije ni bio
izabran. Ne sumnjamo da će
Nadzorni odbor SPOS-a nasta-
viti da proglašava pravdu
nepravdom.
Vreme je da nadleţni sud
dobije reč.
U ime 15 udruženja
pčelara Bačke
Milorad Prijić
 DOPIS SPOS-a DRUŠTVU PĈELARA
DUBOĈICA LESKOVAC OD 29.11.2010.

S obzirom da je na prošloj
Skupštini SPOS-a, odrţanoj
31. januara 2010. usvojen novi
Statut SPOS-a, koji je nakon
toga i potvrĎen od strane na-
dleţnog drţavnog organa,
Agencije za privredne register,
i objavljen u časopisu Pčelar, a
njime je izmenjen način pre-
dstavljanja udruţenja/društva
pčelara na Skupštini Saveza,
ovim putem Vas obaveštava-
mo da je IO SPOS-a raspisao
izbore za delegate Skupštine Poslednji rok za dostavlje-
odgovarajućim odredbama, a nje podataka o delegatu (ime i
prema broju članova u 2010. prezime, adresa i kontakt po-
godini, na narednoj Skupštini daci) odreĎenom da zastupa
SPOS-a imate pravo na 1 udruţenje/društvo pčelara u
delegata. Skupštini SPOS-a u naredne
Udruţenja/društva pčelara dve godine, koliko traje ma-
treba u narednom period da ndat delegata, jeste 1. mart
izaberu svoje delegate za Sku- 2011. godine, kako bi stručna
pštinu Saveza, na svojim orga- sluţba SPOS-a mogla pravo-
nima, u skladu sa njihovim vremeno da pošalje izabranim
Statutima (najčešće na svojim delegatima material za Sku-
skupštinama). pštinu.

49
 Da bi udruţenja/društva
pčelara imala dovoljno vreme-
na da na svojim organima
donesu takvu odluku, a shodno
činjenici da se skupštine udru-
ţenja/društva odrţavaju ugla-
vnom u decembru, januaru ili
SAVEZU PĈELARSKIH ORGANIZACIJA SRBIJE
O D G O V O R DRUŠTVA PĈELARA
DUBOĈICA LESKOVAC
Ovim odgovaramo na Vaš
dopis br.68/2010 od
29.11.2010. godine.
Naš stav u vezi usvajanja
novog Statuta SPOS-a izneli
smo u časopisu Srpski pčelar
br.14, mart 2010, odmah na-
kon odrţane izborne Skupštine
SPOS-a i dostavili ga na uvid
pčelarskoj javnosti širom
sveta, s obzirom da se naš
časopis distribuira po celom
svetu, što je bilo u interesu
srpskih pčelara.
Vi već u prvoj rečenici
Vašeg dopisa tvrdite: „S obzi-
rom da je na prošloj Skupštini
50
februaru, Izvršni odbor SPOS-
a je doneo odluku da osno-
vnim pčelarskim organizacija-
ma pruţi dovoljno vremena da
izvrše izbor, te je Skupštinu
SPOS-a pomerio, i zakazao za
subotu 26. mart 2011. Godine.
Molerova 13
11000 Beograd
SPOS-a, odrţanoj 30. januara
2010, usvojen novi Statut
SPOS-a, koji je nakon toga i
potvrĎen od strane nadleţnog
drţavnog organa, Agencije za
privredne registre, i objavljen
u časopisu Pčelar...“
MeĎutim u časopisu Srpski
pčelar u tekstu pod naslovom:
„Izborna sednica skupštine
SPOS-a sramota za ljudski
rod“, stoji: „Novo rukovo-
dstvo, sa starim voĎom, nasta-
vlja sa zloupotrebama časopisa
„Pčelar“, iznoseći laţi u vezi
sa odrţanom Skupštinom,
nameravajući da obmane
pčelare. Tako u broju 4, april
2010, na str. 194, pod naslo-
vom „Izveštaj o radu SPOS-
a”, u podnaslovu „Detaljan
izveštaj sa izborne Skupštine
SPOS-a“ iznose se neistinite
informacije. Pre svega, da je
usvojen novi Statut SPOS-a.
Ovo pitanje po vaţećem
Statutu SPOS-a reguliše slede-
ći član koji glasi: Ĉl. 17 –
Skupština punovaţno odlu-
ĉuje ako je prisutno više od
polovine izabranih predsta-
vnika-ĉlanica i ako je postu-
pak sazivanja Skupštine
sproveden u skladu sa Statu-
tom. Skupština odluĉuje
većinom glasova prisutnih
predstavnika.
Prevaru oko usvajanja
novog Statuta organizator je
osmislio tako što je ovu tačku
dnevnog reda stavio kao
poslednju, a samo glasanje je
obavljeno kada je veliki broj
delegata napustio sednicu
Skupštine (slika 1).
Predsedavajući Skupštine
Mrkić nije utvrdio da li postoji
kvorum za rad Skupštine i što
je još vaţnije, koliko je dele-
gata glasalo za usvajanje no-
vog Statuta. Predsedavajući je
51
Slika 1. Skupština posle
izlaska nezadovoljnih delegata
morao da utvrdi tačan broj
delegata koji su glasali „ZA“,
kao i tačan broj onih koji su
bili protiv. Videvši da nema
dovoljno glasova za usvajanja
Statuta Mrkić je samo konsta-
tovao da je: „većina za“ i da je
novi Statut „usvojen“. Kao što
se vidi sa fotografije, koja
pokazuje ukupan broj prisu-
tnih, kako delegata tako i
gostiju, a fotografisana je u
četrnaest časova i četrnaest
minuta, neposredno pre glasa-
nja za usvajanje Statuta, na
Skupštini nije bilo kvoruma za
rad (slika 2).
Prema tome, Statut se ne
usvaja tako što ga predsedava-
jući proglasi usvojenim, već
kada za njega glasa većina
prisutnih delegata. Dakle novi
Statut nije usvojen.”
 Slika 2. Skupština SPOS-a neposredno pre glasanja za usvajanje
statutau 14,14h – nije bilo većine za izglasavanje novog statuta
Kako su SPOS i članovi
IO redovni primaoci časopisa
Srpski pčelar, a napred citirani
tekst niste demantovali, bili
smo ubeĎeni da se slaţete sa
iznetim tvrdnjama.
Sem toga, kao dokaz usvo-
jenosti Statuta navodite da je
potvrĎen od nadleţnog drţa-
vnog organa. Naše mišljenje u
ovom pogledu je sasvim su-
protno Vašem. Naime, nadle-
ţni drţavni organ, u ovom
slučaju Agencija za privredne
registre samo potvrĎuje da je
podnešeni Statut u skladu sa
zakonom Republike Srbije, a
ne bavi se pitanjem da li je
podnešeni Statut usvojen na
52
Skupštini ili nije, da li je
usvajanje laţirano ili ne, da li
je posle Skupštine falsifikovan
ili nije i slično?
Dalje u Vašem dopisu stoji
da je IO SPOS-a raspisao
izbore za delegate Skupštine
na osnovu novog Statuta,
meĎutim IO SPOS-a ne moţe
da donosi odluke po osnovu
novog, neusvojenog Statuta,
već mora da radi po starom
vaţećem Statutu.
Zamolili bismo Vas da nam
dostavite ime odgovornog lica,
ili imena ako ih je više, da
bismo mogli da protiv njega
(njih) pokrenemo odgovaraju-
ći postupak predviĎen vaţećim
pravnim aktima SPOS-a, kao i
pred nadleţnim organom
Republike Srbije.
KOMENTAR
Po vaţećem pravnom aktu
SPOS-a na sve dopise koji
stignu u savez odgovara se u
pisanoj formi u roku od 14
dana. Pored toga što smo 5-6
puta telefonom intervenisali
kod sekretara SPOS-a Predra-
ga Martinovića i njegovih
obećanja da ćemo dobiti
_______________________________________________________
FORUM SPOS-A ISPOD MINIMUMA
LJUDSKOG DOSTOJANSTVA
Forum je zajednička ra-
sprava o nekoj temi, ili više
njih, debata, polemika ili
javno iznošenje ličnog mišlje-
nja, ljudi sličnog interesova-
nja. Na svim demokratskim
forumuma članovi foruma mo-
gu da se registruju pod pravim
imenom, pseudonimom, izmi-
šljenim imenom pa čak i
šifrom. Mogu da stave svoju
fotografiju, fotografiju glumca
ili sličicu crtanog junaka, sva-
ko po sopstvenoj ţelji, potpu-
no demokratski, jer je na
odgovor, do danas odgovor
nije stigao. To ni malo nije
iznenaĎujuće s obzirom da u
SPOS-u vlada potpuno
bezakonje.
Društvo pčelara Dubočica
Leskovac nije delegiralo dele-
gate za beznadeţnu skupštinu
SPOS-a jer nije ţelelo da
saučestvuje u bezakonju dikta-
torskog reţima. Sem toga sva-
kom poštenom čoveku je
ispod časti da učestvuje u radu
ovakve skupštine.
forumu jedino bitna demokra-
tska rasprava. MeĎutim na
forumu SPOS-a nije tako. Po
pravilniku o radu foruma
SPOS-a svi članovi moraju da
se registruju punim imenom i
prezimenom, i imaju pravo da
stave samo svoju fotografiju.
Razlog za tako nešto je jako
providan, na ovaj način vrši se
potpuna kontrola članova i
eliminišu kritike. Pčelari koji
zavise od pčelarstva ne smeju
da kritikuju vladare koji mogu
da im naude .
53
 Na ovom forumu svi imaju
pravo na „demokratsko“ je-
dnoumno mišljenje, ali niko
nema pravo na sopstveno
različito mišljenje. Ako se
neko usudi da iznese to svoje
različito mišljenje onda proĎe
kao infobirovac, bude progla-
šen za antielementa, a kasnije i
bude „poslat na Goli otok“ tj.
izbačen je. Tako u temi „Nove
cene meda u 2011. godini,
SrĎan Veličković iz Vladiči-
nog Hana 09.03.2011. u
19:36:48h kaţe: „Posmatram i
čudim se zašto ovde trpite
ovakve ubačene antielemente .
Ako ga već ne banujete onda
ga jednostavno ignorišite ,
mada se takvima i na taj način
čini velika čast“. To podrţava
Rodoljub Ţivadinović iz sela
Ţitkovca u istoj temi, istog
dana u 21:19:4h rečima: „Dra-
go mi je što neko tako razmi-
šlja. To je sasvim dovoljno“.
Podršku takoĎe daje i Marko
Pokrajac, naselje Rušanj,
opština Čukarica. Zatim je
usledila mera onemogućavanja
„antielementa“ da diskutuje na
diktatorskom forumu. Stav
Veličkovića, Ţivadinovića i
Pokrajca otkriva karakter nji-
54
hove ličnosti i foruma SPOS-
a, tako da nikakav komentar
nije potreban. Inače ovo je
uobičajna, uigrana taktika za
„antielemente“, naročito za
one čiji komentari ne odgova-
raju Ţivadinoviću.
Evo šta kaţe jedan od
članova foruma: „Pre sajma
sam čuo, a na sajmu mi je
potvrĎeno da su na ovom
forumu formirane ekipe za
delovanje protiv neţeljenih
tema. Te ekipe privatnim
porukama i telefonom primaju
nareĎenja i dogovaraju se o
potrebnim merama. ProsleĎuju
samo one poruke koje njima
odgovaraju, a neodgovarajuće
bacaju u korpu“.
Ukoliko neko iznese supro-
tno mišljenje od reţimskog na
njega se obrušava neko iz
vladajućeg klana, što je ujedno
znak za sve ostale pristalice
reţima da izvrše napad. Situa-
cija podseća na prizor kada
čovek vozi biciklu a za njim
trče i laju kučići.
Uobičajne taktike na foru-
mu SPOS-a su: provokacija,
zastrašivanje, pretnje, osuda
omalovaţavanje, vreĎanje itd.
U tome najupečatljiviji je ure-
dnik foruma Nenad Ilić iz
Kruševca koji zastrašuje lo-
mljenjem zuba rečima: „A ovo
bez zuba...to je moj stil razra-
čunavanja privatno, moţda je
surovo ali je tako. Neke ne
moţe čovek da uvede u
normalne tokove sem tako.“
Stevan Banković iz Beo-
grada u diskusiji na forumu za
sebe kaţe da je novinar, ure-
dnik, direktor novina i predse-
dnik upravnog odbora velike
dnevne novine, otvoreno je
štitio čelnika reţima Ţivadi-
novića. Dana 09.01.2009.
Banković izjavljuje da je u
saradnji sa Ţivadinovićem
pokrenuo rubriku o pčelastvu
svakog četvrtka u dnevnim
novinama Glas Javnoisti, a
15.02.2011. braneći Ţivadino-
vića kaţe da ga poznaje veoma
površno. Ovaj postupak Ba-
nkovića nije ništa neobično.
Postoje novinari koji pozitivno
pišu, i štite Gadafija, mada ceo
svet osuĎuje Gadafijevu dikta-
turu. Inače Banković pčelari
od 1992. godine a na forumu
je postavio pitanje: „Da li
matica jede osim mleča još
nesto“? IzmeĎu ostalog i kaţe:
„Inače imam jedan mini
55
inkubator za japanske prepeli-
ce. Na njemu je potrebno
samo promeniti parametre
temperature i vlage, i zameniti
nosače (umesto za jaja, staviti
za kaveze)“. Dakle sam
Bankovićevev postupak i reči
dovoljno govore o njemu
samom.
Kada diskusija krene u
neţeljenom smeru po vladare
onda se „lopta“ prebacuje na
privatne poruke i telefone i
tamo preokreće situacij. Tako
Ţivadinović kaţe bivšem ure-
dniku Predragu Brajkoviću:
„Da to ne bi dalje činio,
najbolje je da se čujemo, ali ja
nemam tvoj telefon“. Brajko-
vić kao principijelan čovek
odgovara: „Što se tiče telefo-
nskog razgovora, na tu temu
zaista nema potrebe, jer to nije
pitanje izmeĎu dva čoveka. To
je pitanje koje se tiče svih nas,
to je pitanje principa i morala,
pitanje meĎuljudskih odnosa.
Kakve koristi od toga da se
preko telefona ubeĎujemo? Šta
ima neko koristi od toga, kad
smo mi kao individue toliko
minorni i taj razgovor bi ostao
u telefonskoj ţici. Beznača-
jno“.
 TakoĎe i urednik foruma
Nenad Ilić iz Kruševca poku-
šava da diskusiju prebaci na
privatne poruke pa kaţe:
„Poslao sam ti na PP Ivo“.
Kada reţim gubi bitku u
diskusijama onda neko od
„gazde“ foruma predlaţe da se
tema zaključa, pristalica po-
drţava a urednik prihvata.
Tako u temi „Statut“ kada su
pojedini forumaši dokazali da
novi statut nije usvojen kao što
tvrdi reţim, Ţivadinović „pre-
dlaţe“: „Da ne bi više
licitirali, predlaţem da se tema
zatvori“. Urednik Nenad Savić
uvaţava „predlog“, obrazlaţu-
ći to rečima: „...vidite ovu na-
šu neslogu teranje maka na
konac čitaju svi pošto je forum
javna institucija čitaju nas
dobronamerni i oni koji nisu
po mom skromnom mišljenju
takve stvari nisu nam sad
potrebne trebamo dići ruke od
ranih nadmudrivanja pa ću
ovu temu zaključati“...
To isto se dešava i u temi
„Bivši urednik pita“. Modera-
tor Marjanović Slobodan „za-
moljava“: „Molim administra-
tora da ovu temu zaključa
nezavisno šta ko o tome misli.
56
Bilo je dosta. Vratimo se pce-
larstvu“. Administrator foruma
Dragoljub Krstić se, normalno,
slaţe, pa kaţe: „I ja se slaţem
da je vreme da se vratimo
pčelarstvu“. Krstić je time
temu zaključao. „Demokrate“
foruma ne shvataju da se tema
zaključa sama od sebe onda
kada prestane interesovanje, a
dotle niko nema prava da brani
ljudima da diskutuju na
forumu. Marjanoviću i Krstiću
niko ne brani da se vrate
pčelarstvu, ali bez silovanja
uma drugim članovima
foruma.
VreĎanje je privelegija vla-
dara i pristalica reţima. U tom
pogledu se izdvajaju Ţivadino-
vić, Nenad Ilić i Dragan Tucić
iz Srpskog Itebeja.
Spomenko Todorović iz
Bajine Bašte u odgovoru Ţiva-
dinoviću kaţe: „Nije u redu
što se rugate i omalovaţavate
bilo koga, mene...“
Zoran Sević iz Ljubovije
takoĎe se oseća uvreĎenim i
odgovara Ţivadinoviću: „Ja
nikoga ne vreĎam, a ovo je
već vreĎanje! Samo imam
pravo da razmišljam, a to mi
niko ne moţe uskratiti, ma ko
to bio u pitanju! Treba napisa-
ti da se ne sme drugačije
razmišljati u temamam, pa to
staviti u pravila“!
Predrag Ivanković iz Bara-
jeva ima 28 godina i smatra da
časopis Srpski pčelar vrši
trovanje. Neverovatno je da
danas u 21 veku jedan mladi
čovek razmišlja na taj način.
Marin Marinić iz So-
mbora smatra da tema Srpski
pčelar treba da se briše i da se
časopis ne spominje nikad
više. TakoĎe i Belić Saša iz
Koceljeva, Stojanović Predrag
iz Vlasotinca, Dragan Miliće-
vić iz Valjeva, kao i moderator
foruma Zdravko Obradović iz
Bačke Palanke. Jedan od čla-
nova foruma je na ovo
odgovorio: „Gospodine Zdra-
vko Obradoviću za Vas i
demokrate poput Vas imam
jednu ţalosnu vest. Sve strani-
ce ovog foruma su odštampa-
ne i svi komentari se mome-
ntalno štampaju, tako da će
ove Vaše filozofske reći biti
na pisanom dokumentu koji će
Vas pratiti do kraja ţivota.
Izvinite. Ţao mi je“.
Na ovom forumu ima zaista
neverovatnih stvari, tako je
57
Zoran Petrović primetio da
pojedinim urednicima neko
piše poruke, pa Slobodanu
Jevtiću iz Starog Kostolca
kaţe: „Gospodine uredniče
Slobodane, Vi u svakoj poruci
kršite Pravilnik o radu foruma,
diskutujući potpuno van teme.
Svaki urednik na forumu ima
svoju funkciju, Vi ste vatroga-
sac, sipate vodu u vatru. Za
Vas se prvi put čulo kada je
Vaše ime bilo spomenuto u
Srpskom pčelaru. Baš bi bilo
interesamtno da pišete o Vašoj
saradnji sa ovim časopisom,
da li je ta saradnja bila
odskočna daska za Vas i da li
se stidite ili ponosite tom
saradnjom. Analizirao sam
Vaše poruke i primetio da ih
nije pisali jedno već dva lica
različitih misli, različitog kara-
ktera i različite pismenosti, sa
različitim fondom reči. Posle
mog ukazivanja, svako moţe
da obrati paţnju na to i uveri
se da je to tačno. U Vašem je
interesu da to istinito objasni-
te“. U odgovoru Slobodan
Jevtić priznaje da je saraĎivao
sa Srpskim pčelrom ali nije
dao odgovor ko mu je pisao
poruke.
 Na forumu se stalno
izbacuju nove teme koje su
potpuno beznačajne za pčelare
i pčelarstvo. Te teme i nemaju
za cilj da unaprede pčelarstvo,
već da zavaraju naivne i
lakoverne pčelare da se njiho-
vo rukovodstvo ubija od rada,
i tako skrenu paţnju sa vlastite
nesposobnosti.
Forum SPOS-a ima oko
2500 članova, ali je veoma
mali broj onih koji diskutuju,
svega oko 5%. To govori sve o
ovom forumu. Učestvuju ugla-
vnom pripadnici i simpatizeri
reţima. Velika većina neće da
učestvuje u nedemokratskom
forumu. Sem toga jako je
opasno reći bilo šta, što nije u
skladu sa politikom reţima.
Onda preti opasnost od
pljuvanja i isključenja.
Primer koji dokazuje
da je zaista tako je taj da je
Rodoljub Ţivadinović primiti-
vno provocirao Zorana Petro-
vića da diskutuje rečima: „ Pa
diskutuj, Zorane, ko ti brani.“
Kao i drugom porukom: „Ja
rekoh Zoranu da piše, a on se
izgubi. Šta mu bi?“
Pomagao mu je urednik
foruma Marjanović Slobodan
58
iz Uţica: „Ma video čovek da
je pogrešio pa se sad kaje.“
MeĎutim, vidi vraga, kada je
Petrović kulturno i argumento-
vano odgovorio 14.02.2011.
godine, Rodoljub Ţivadinović
nezadovoljan njegovim odgo-
vorom 14.02.2011. godine u
22h, 52min. i 24sek. kao poli-
cajac, traţi od Petrovića
legitimaciju i preti mu da će
biti izbačen sa Foruma.
Rodoljub Ţivadinović i Zoran
Petrović su bili ravnopravni
članovi Foruma, te Ţivadino-
vić nije imao nikakvih prava
da usred noći legitimiše
Petrovića, a još manje da mu
preti isključivanjem sa Foru-
ma. To takoĎe nije u skladu sa
pravilnikom o radu foruma.
Sem toga od 2500 članova
ovog foruma nikom nije zatra-
ţena lična legitimacija, jedino
Zoranu Petroviću. U 23h.
18min. i 54sek. Ţivadinoviće-
va je realizovao svoju pretnju,
diktatorski pčelarski reţim
Srbije onemogućio je Zorana
Petrovića da učestvuje na
forumu.
Ovo pokazuje da se sve na
ovom forumu odigrava po
Ţivadinovićevim ţeljama i
potrebama, a da su urednici
samo tasteri koji se prema
potrebi pale i gase.
Kao grom iz vedra neba na
forumu se pojavila informaci-
ja da su administrator i jedan
urednik podneli ostavku. Za
v.d. administratora postavljen
je glavni urednik Dragoljub
Krstić, a da su svi ostali ure-
dnici smenjeni zbog loših
meĎuljudskih odnosa. Tema je
odmah „demokratski“ zaklju-
čana po „molbi“ Ţivadinovića,
a „molbu“ izvršio Dragoljub
Krstić i tako u startu pokazuje
zašto je postavljen za v.d.
administratora. Ovaj postupak
takoĎe govori da u savezu
vlada potpuno bezakonje.
Ukoliko postoji odgovornosti
urednika, treba pokrenuti de-
mokratski postupak, po vaţe-
ćim pravnim aktima saveza, a
ne da se sve odvija po
samovolji pojedinaca, staljini-
stički, bez suĎenja, metak u
čelo. Pojedini urednici su
traţili objašnjenje i „plakali“,
a nisu se pitali kako je bilo
forumašima kada su oni bili
nekorektni. Protiv pojedinih
urednika je sigurno trebao po-
vesti postupak zbog vreĎanja,
59
omalovaţavanja i pljuvanja u
njihovim temama, a protiv
drugih zato što su se stavili u
sluţbi diktatorskog reţima.
Nenad Savić je takoĎe
istakao svoje nezadovoljstvo
njegovom smenom. MeĎutim
Saviću je bilo sve jedno što su
se mnogi forumaši osećali
nezadovoljno kada je on neo-
pravdano udario katanac na
temu Statut, kada su forumaši
dokazali da novi statut nije
usvojen i tako pomogao u
zataškavanju laţiranja usvaja-
nja novog statuta. Da li
ovakav rad Savića ima svoju
pozadinu u tome što se forum
zloupotrebljava za reklamira-
nje njegovog biznisa. Sem
toga u njegovim tekstovima na
forumu ne postoji veliko
slovo, tačka niti zarez, reči se
pišu sastavljeno, što je u
suprotnosti sa pravilima foru-
ma, a moţda i sa pismenošću.
Slobodan Ilić iz Kalgarija-
Kanada ocenjuje rad pojedinih
urednika: „Pojedinci su zaslu-
ţili da budu smenjeni i ranije
jer su svojim ponašanjem i
neuvaţavanjem ostalih učesni-
ka doveli ovaj forum na nizak
nivo i loše meĎuljudske odno-
se a iz tog razloga mnogi
iskusni i stručni pčelari se nisu
javljali za diskusije. Na to sam
upozoravo i o tome pisao ali
su moji tekstovi brisani uz
opomene i čak grube reči, ali
to je prošlost hajdemo dalje.
Nadam se više neću dobivat
PP poruku urednika gde kaţe
,,Tvoj komentar bi bio u redu
da si mi se obratio sa VI i ovo
ti je poslednja opomena pred
isključenje“, Napisao sam
,,imenjače“ umesto VI i ako je
to dovoljan razlog da budem
izbačen pored svi prljavi stvari
koje su objavili, sami napisali
pa opet sami povukli i sklonili
ja sam odlučio da se sam
isključim i tako sam i uradio“.
Nikola Petković iz Čačka
izmeĎu ostalog kaţe: „Ni
jedna ozbiljna tema na Foru-
mu nije mogla da zaţivi.
Nastupala je grupa urednika
da je unište . U komunikaciji
birali su šatrovačke izraze,
ponašali su se nedolično, smu-
šeno-, nepismeno, stavljali u
usta posetiocima Foruma ono
što nikada nisu rekli. Nije
svako za ovaj posao. Iţivljava-
li se brišući postove, upućivali
nenormale kritike, dominantno
60
upotrebljavali šatrovačke izra-
ze. No, i pored svaga izraţa-
vam zahvalnost svim urednici-
ma , jer su uloţili veliki rad.
Sad što nisu ozbiljano shvatili
svoj posao ne treba ih usuĎi-
vati, jer nisu za taj posao“.
Kad oseti silu Ţivadinović
popušta, pa pod pritiskom fo-
rumaša poziva urednike da se
vrate. Dostojanstveno se su-
protstavio Predrag Brajković
koji izmeĎu ostalog kaţe: „Pi-
sši više šta hoćeš i nemoj nas
praviti više blesavima, da niko
od nas ništa ne zna. Zato što si
ubeĎen da samo ti sve znaš,
zato je i izbio ovaj kuršlus“.
Urednici koji su odbili da
se vrate, nisu dozvolili da
budu poniţeni i sačuvali svoje
dostojanstvo su: Predrag Bra-
jković, Vladimir Kovačević,
Nusret Preljević i Igor Radu-
nović.
Vratili su se: Marjanović
Slobodan iz Uţica, Jevtić Slo-
bodan iz Starog Kostolca, Ne-
nad Ilić iz Kruševca, Nenad
Savić iz Ripnja i Zoltan Varga
iz Temerina.
Jedina ţena urednica, Ta-
tjana Mrdak iz Sivca je morala
da plati ceh i ode, da bi hrabri zuju u pravom svetlu su pro-
muški urednici ostali. sleĎene Apimondiji sa predlo-
Forum SPOS-a pored nave- gom da se Savezu pčelarskih
denog je i pun nestručnosti i organizacija Srbije suspenduje
nepismenosti, sa dostoja- članstvo u Apimondiji sve dok
nstvom ispod ljudskog mini- je ovaj reţim na vlasti.
muma, a u nekim temama čak Apimondija koja se dekla-
ispod ţivotinjskog. riše kao Pčelarske ujedinjene
Pojedine diskusije sa foru- nacije mora da vodi brigu o
ma SPOS-a koje diktatorski demokratiji u svakoj svojoj
pčelarski reţim Srbije prika- članici.
_______________________________________________________
DIMNI TOP
SVETA MED
LESKOVAC

CENA SAMO 2 900 DIN.

TEL. 016 / 22 – 00 – 48 MOB. 061 / 172 17 61

61
 SKUPŠTINA DRUŠTVA PČELARA
DUBOČICA LESKOVAC
Radno predsedništvo
Krajem zime kada pčelari
uţurbano vrše pripreme za
početak nove sezone, odrţana
je redovna godišnja Skupština
Društva pčelara "Dubočica" –
Leskovac. U večernjim časo-
vima 22. marta 2011. godine
sednici Skupštine prisustvova-
lo je više od 90 % članova
ovog Društva. Na Dnevni red
rada Skupštine stavljena su
akutuelna pitanja kao što su:
62
usvajanje finansijskog izvešta-
ja i i zveštaja o radu iz pretho-
dne godine, usvajanje progra-
ma rada za 2011. godinu,
preregistraciji udruţenja u
skladu sa zakonom Republike
Srbije, i predlog članova dru-
štva za dodelu priznanja
SPOS–a.
Sve donešene Odluke Sku-
pština je jednoglasno donela
što govori o jedinstvu i dobroj
saradnji ičlanova Društva
"Dubočica".
U toku rada Skupštine uru-
čena su i priznanja SPOS–a
dodeljena zasluţnim članovi-
ma Društva za rad u pretho-
dnom periodu. Diploma "Prof.
Jovan Ţivanović" uručena je
Nebojši Coniću iz Leskovca.

Trojan Stojković

Pohvalnica Branku Rajkovi-

ću iz sela Velika Grabovnica.

Nebojša Conić

Zlatna značka Trojanu

Stojkoviću iz sela Donje
Brijanje.
Povelja Branku Tasiću iz
Leskovca.

Branko Rajković

63
 Druga pohvalnica uručena
je Zoranu Mišiću iz sela
Nakrivanj.

Zoran Mišić
Zahvalnica je uručena Siniši
Stanisavljeviću iz Leskovca i
SrĎanu Trajkoviću iz Lesko-
vca.
SrĎan Trajković
Posle skupštine velepčelar
sa 300 društava, zv. „Dragan
pčela“ iz Leskovca odrţao je
veoma korisno predavanje.

Siniša Stanisavljević Dragan pčela

64
 SAVEZU PĈELARSKIH ORGANIZACIJA SRBIJE
11000 Beograd
ZAHTEV
Izvršni odbor Društva
pčelara Dubočica Leskovac je
dana 18.11.2010.godine na
svom dnevnom redu imao
izmeĎu ostalog i: „Razmatra-
nje opravdanosti troškova
funkcionera SPOS-a na puto-
vanja u inostranstvo“. Kako je
prikaz ovih troškova u finansi-
jskim rashodima SPOS-a obja-
vljenim u časopisu Pčelar dat
nejasno, pa čak i zakamufli-
rano, što navodi na sumnju,
odlučeno je da se od SPOS-a
ODGOVOR SPOS-a
U odgovoru SPOS-a br.
82/2010, od 22.12.2010. izme-
Ďu ostalog stoji:
1) „objasnite vaše navode, jer
su nam nejasni“;
2) „precizno, jasno i transpa-
rentno precizno navedite
koje podatke ţelite da vam
dostavimo, jer se to ne vidi
iz vašeg dopisa koji je
uopštene i nejasne prirode“;
65
Molerova 13
zatraţi: „Detaljan finansijski
izveštaj, za sva putovanja u
inostranstvo, za sva lica koja
su išla o trošku SPOS-a, po
svim stavkama pojedinačno od
Apimondije u Francuskoj
2009. pa do danas“.
Pošto su sredstava SPOS-a
naša sredstva i sredstva ostalih
članica SPOS-a, traţeni fina-
nsijski izveštaj će pored ra-
zmatranja u našem udruţenju
biti objavljen u časopisu
Srpski pčelar.
KOMENTAR
Svako moţe da vidi da je
zahtev Društva pčelara Duboči-
ca Leskovac krajnje jednosta-
van i jasan. Da li je inteligenci-
ja nadleţnih u SPOS-u na ta-
kvom nivou da zaista ne mogu
da shvate ovako jednostavan
dokument ili je reč o izbegava-
nju davanja podataka, zaključi-
te sami.
 KONTROLA UMA
Nikakva tajna nije da se
vrlo lako moţe prodreti u
ljudski mozak i tako naterati
čoveka da se ponaša onako
kako to neko hoće.
Očigledno je da je cilj
diktatorskog pčelarskog reţi-
ma Srbije da ima poslušne
članove. To postiţe preko
kontrole uma kojim se moţe
usmeriti ponašanje pojedinca
ili velikog broja članova
SPOS-a. Ovo je specijalni i
stari metod koji se koristi za
odrţavanje velikog broja ljudi
u poslušno i korisno „stado“.
Tako se ljudi mogu mnogo
bolje programirati od ţivotinja
i dovesti u stanje poslušnosti,
izvršavanja zadataka i zadovo-
ljstva sa onim što imaju.
Forum i sajt SPOS-a, kao i
časopis Pčelar su informativna
sredstva preko kojih vladari
SPOS-a ostvaruju svoj cilj.
Pčelari preko njih dobijaju
nebitne i nekorisne informa-
66
cije. Te informacije su za
površno razmišljanje ili ne
zahtevaju bilo kakvo razmi-
šljanje. Čovek i ţivotinjne
znaju šta se jede a šta ne, ali
hranjenje mozga je potpuno
van kontrole čoveka. Mnogi
pčelari otvaraju svoj mozak za
veliku količinu mentalnog Ďu-
breta SPOS-a. To dovodi do
teškog trovanja mozga i psiho-
loškog drogiranja koje izaziva
nagomilano SPOS-ovo „Ďu-
bre“, a da oni toga uopšte nisu
svesni.
Udarne informacije u ko-
ntroli uma pčelara zauzimaju
aktivnosti vladara SPOS-a u
vezi marketinga, subvencija i
povoljnih kredita. Kad se bolje
pogleda to su beznačajne akti-
vnosti, koji svode pčelare
samo na pasivne posmatrače
dogaĎanja koja se odvijaju po
nečijoj tuĎoj volji. Takvim
„informativnim“ programom u
njihovu svest ulaze razne
skrivene i neprimetne „poru-
ke“. One svakom pčelaru
jasno stavljaju na znanje da je
on jedna beznačajna osoba
koja ništa u svom ţivotu sam
ne moţe da promeni, te je zato
potrebno da pokorno sledi one
koji će to učiniti za njega „čim
se steknu uslovi“. Pčelar treba
samo da sledi njihove „mudre“
reči i da čeka. Spas i bolja
budućnost će uskoro doći.
Kada pčelar otvori mozak i
proguta mamac on postaje
zavisnik i ima grozničavu
potrebu da prati dogaĎanja i da
čeka „promenu na bolje“ u
svom ţivotu. Proizilazi da
njihov ţivot ne zavisi od njih
samih, već od vladara SPOS-a.
Pored toga, posebno je va-
ţno širenje straha od neprijate-
lja. Neprijatelji su falsifikatori ra SPOS-a.
_______________________________________________________
meda i Srpski pčelar. Po potre-
bi drţavne institucije i drţavni
finkcioneri. TakoĎe i svi poje-
dinci koji se suprotstave reţi-
mu. Za funkcionere SPOS-a
postojanje stalnih neprijatelja
je veoma vaţna stvar, da bi
pčelari bili napeti, zabrinuti i
„borbeno pripravni“. Zato im
se stalno nameće iluzija da su
neprekidno u sukobu sa
neprijateljem.
Ako ste pošten čovek, vaš
uspavani i „izuzetno“ informi-
sani um koji razmišlja u
skladu sa časopisom Pčelar,
sajtom i forumom SPOS-a, vi
ćete onda razumeti i podrţati
„ogromne napore“ funkcione-

CRNI BISERI
OVOM PRILIKOM IZDVAJAMO DISKUSIJE VOJE
BRSTINE NA FORUMU SPOS-a

- Dragane, i jedna matica je dnevne temperature i kada

puno. matica tokom prole- ima dovoljnih količina
ća kada su odgovarajuće unosa cvetnog praha i

67
 nektara zaleţe preko
3.000 jaja dnevno dok se
ta količina u vreme kišnih
dana značajno smanjuje.
Tokom lošeg perioda ta
količina pada i ispod 1500
jaja ako već ima dosta
zaleţenog legla.
- Zajednica sa ograničenim
i odgovarajućim plodi-
štem izblokira maticu,
pojede joj sva zaleţena
VIC
U Niškoj klinici student
medicine i pčelar polaţe
završni ispit tema autopsija,
profesor kaţe:
- Vidim da ste dobro
savladali gradivo, ostaje
da vidimo dali ste
gadljivi.
Pokaza prst studentu, i lešu
koji je potrbuške leţao na
stolu ugura prst u dupe, zatim
izvadi prst, stavi prst u usta i
oliza ga.
- Sada vi kolega.
68
jaja pa čak i jedan broj
larvi i odmah na samom
početku paše usmerava se
na iskorišćenju paše i na
toj za DB košnice laganoj
i slaboj paši, i usmeri se u
iskorišćavanje paše, dok u
košnicama sa velikim
plodištem širi i othranjuje
leglo, ovamo u RV samo
donosi i preraĎuje med.
Student isto to uradi i kada
oliza svoj prst profesor mu
reče:
- Vidim da niste gadljivi ali
niste ni dovitljivi, ja sam
gurnuo srednji prst a sta-
vio u usta i olizao kaţi-
prst.
Naljuti se student, ode sa
klinike te mu tako ne upisaše
niti overiše kolokvijum.
Rašić Nenad
Beograd
 NAIVNA PĈELARSKA POEZIJA
MEDVEĐI BRLOG
Oduţi se ova zima,
reĎaju se hladni dani,
hoćel’ zima najzad stati,
pčelari bi hteli znati?
Na prognozu TV fiksnu,
prognozeri često kiksnu.
Iskustvo nam staro kaţe
samo mečka još ne slaţe.
Ako na Sretenje
iz brloga izaĎe meda
i svoju senku ugleda
pa se ponovo u brlog vrati,
zima će još potrajati.
Zbog saznanja ovoga
krenusmo do prvog brloga.
Zavejane vode staze,
al’ se one tiho gaze,
da nas zveri ne opaze,
ka opasnom ovom skupu,
idemo pravo na mečkinu rupu.
Stiţemo do brlog,
dr. Mede vrlog,
da zvirnemo šta se radi,
stanje u njegovom kabinetu,
prezentujem celom svetu.
Najmudrija medveĎa glava,
dr. Meda predsedava.
69
Skupila se medveĎa svita,
upravo je sad vizita,
medveĎa je to elita.
Dr. Meda se klati iz fotelje,
čepuje vino „Monpelje 2009“,
nešto brunda saće-ţvaće,
niz njušku med mu curi,
u flašu vinsku zuri.
Oko njega društvo fino,
konzumira isto vino.
Dr. Medo glavna njuška,
s papirima nekim šuška.
To su na početku mandata,
obećanja naivnima olako data.
S papirima njušku briše,
oko njega papiri lete,
te „salvete“ ko’ konfete.
S medvedima on se kuca,
nazdravlja i štuca.
Odpozdravlja meda Šljivko,
gadno se i on nasvirko.
Kao pravi lokal-patriota
cuga šljivku, nije ga sramota.
Ţeli svima mnogo sreće,
dnevnica, mandata i
da budu plate veće.
Jedan lego, ko da spava
zavaljena njemu glava,
glava puca, bunca, brunda,
uflekana njemu bunda,
pa izgleda kao prase.
Drugi lego potrbuške,
pa iz gajbe jede kruške.
Treći, peti i svi tako,
bruku ovu gledati nije lako
u čekanju i sunce zaĎe
iz brloga niko ne izaĎe.
U brlogu njima fino,
čepuje se strano vino.
O pčelari, jadne li nam majke,
Na medvede podiţimo hajke.
Stanje ovo intelekt nam vreĎa,
da ovim medvedima
što pre vidimo leĎa.

Branko Antić Gulit

Banatsko KaraĎorĎevo

70