"ГИМНАЗИЈА СВЕТИ САВА"

МАТУРСКИ РАД ИЗ МАТЕМАТИКЕ

Тема: СТЕПНОВАЊЕ И КОРЕНОВАЊЕ ФУНКЦИЈА -
ИНВЕРЗНА ФУНКЦИЈА

Ментор: Ученик:
Проф. Александра Савић Николета Илић, IV2

Београд, мај 2022.

САДРЖАЈ:

УВОД....................................................................................................................................................3
1. ПОЈАМ И КАРАКТЕРИСТИКЕ ФУНКЦИЈЕ.........................................................................4
2. СТЕПЕНОВАЊЕ И ОСОБИНЕ СТЕПЕНОВАЊА.................................................................6
2.1 Историја степеновања.............................................................................................................6
2.2 Особине степеновања...............................................................................................................7
2.3 Степеновање са нецелебројним експонентима...................................................................8
2.3.1 Рационални експонент......................................................................................................8
2.3.2 Ирационални експонент...................................................................................................9
2.4 Инверзне функције...................................................................................................................9
3. КОРЕНОВАЊЕ............................................................................................................................10
4. ИНВЕРЗНА ФУНКЦИЈА............................................................................................................13
4.1 Особине инверзне функције..................................................................................................13
5. ПРИМЕРИ ИНВЕРЗНЕ ФУНКЦИЈЕ.......................................................................................15
6. ЗАКЉУЧАК..................................................................................................................................19
ЛИТЕРАТУРА..................................................................................................................................20
 УВОД

Појам функције је један од темељних математичких појмова значајан унутар саме

математике као и у њезиној примени. Први који је појам функције поставио као
централни математички појам био је швицарски математичар Еулер (1707.-1783.), иако
је проблем код његове дефиниције појма функције био у томе што није разликовао
функцију од њеног записа формулом. У математици, функција је придруживање
елемената из једнога скупа елементима из другога скупа при којем је свакому елементу
првога скупа придружен јединствени елемент другога скупа. У развоју математике
значење и схваћање појма функције мењало се према све опћенитијему и
апстрактнијему. Данас се дефинира у оквирима теорије скупова.

Степеновање (потенцирање), је основна математичка операција која броју, варијабли,

полиному, матрици или неком другом математичком објекту придружује његову
потенцију, инверзна је кореновању. На пример, ако је а реални број, а n природни, n-та
потенција од а, симболички означена с а n, дефинирана је с аn = а · а · … · а, тј. као n-
струки продукт броја а самим собом. Каже се да је а база, а n експонент те потенције.

Кореновање (радицирање), је основна математичка операција којом се одређује

вредност базе потенције (корена), инверзна је потенцирању. У скупу реалних бројева
други или квадратни корен из позитивнога броја а позитиван је број који је помножен
сам са собом једнак а, трећи корен из позитивнога или негативнога броја а је позитиван
или негативан број који је два пута помножен сам са собом једнак а. Корен из нуле је
нула. У скупу комплексних бројева могуће је извадити квадратни коријен из
негативнога броја. Симболички се кореновање означује знаком √а (квадратни корен из
а)

Циљ и задатак: Циљ мог рада је објаснити шта је то степеновање и кореновање, те које
су њихове особине. Такођер, кроз овај рад ћу објаснити и како је степеновање и
кореновање повезано с функцијама, те шта је то инверзна функција и које су њене
карактеристике.

Методологија: Као изворе при истраживању, користила сам одговарајућу стручну

литературу из приручника и уџбеника као и одговарајућу литературу интернетских
страница.
1. ПОЈАМ И КАРАКТЕРИСТИКЕ ФУНКЦИЈЕ

Први трагови концепта функције појављују се још за Бабилонаца (који су табеларно

описивали придруживање квадрата и кубова природним бројевима) и у античкој Грчкој
када је Птоломеј радио с објектима који се данас могу сматрати почетним назнакама
развоја тригонометријских функција. Али, сви се историчари слажу да тадашња
гледања нису имала правих повезница с појмом функције. Нотација функције први се
пут појављује средином 14. века на филозофским школама у Оџфорду и Паризу,
првенствено када је Оресме законе природе описивао кориштењем овисности једне
величине о другој. Прави помак у дефиницији појма функције јавља се 1748. када је
Еулер објавио књигу "Интродуцтио то аналyсин инфиниторум" у којој појам функције
сматра кључним. Према Еулеру, функција варијабилне величине је аналитички
поступак састављен на произвољан начин од варијабилне величине те бројева или
константне величине.

И сам Еулер покушао је поправити властиту дефиницију када је 1755. објавио књигу
под насловом "Институтионес цалцули дифферентиалис" у којој дефинира појам
функције на врло опћенит начин који се може сматрати и модерном дефиницијом
функције. Према Еулеру, ако нека величина овиси о другој величини на начин да се
мења чим се мења и друга величина, она се назива функцијом друге величине, коју тада
називамо и независном величином. Еулер такођер напомиње да се ова дефиниција
може примењивати врло опћенито те покрива све начине на које једна величина може
бити одређена помоћу друге. Ако џ означава независну величину, тада се све величине
које на било који начин овисе о x или су одређене с x , називају функцијама од x.

Иако је ова опћенита дефиниција могла променити схваћање појма функције, Еулер је
своју књигу посветио развоју диференцијалног рачуна кориштењем искључиво
специјалног типа функција. Такођер, Еулер је у својој књизи строго поделио функцијеу
неколико скупина. Међу осталим, раздвојио је функције задане једним аналитичким
изразом од функција заданих помоћу два или више аналитичких израза. Након неког
времена, Цауцхy је навео пример функције задане помоћу два аналитичка израза: y = x
za x ≥ 0 i y = –x за x < 0, која се такођер може задати и само једном формулом y= √x 2 ,
чиме је Еулерова подела била поткопана те је донекле изгубила на важности.1

1
Појам функције у настави математике, https://hrcak.srce.hr/file/195258?
fbclid=IwAR1UyB7UaFc_iU5dlkh3oXWU7i1hVpGdxZyqHFkcDsKDAi2qqxMP9ZlSER
Из друге половице 19. века датира и позната Ханкелова изјава према којој нетко
дефинира функције на есенцијално Еулеров начин, нетко захтева да се y мора мењати у
односу на x према одређеном закону, без даљњег објашњавања замишљеног концепта,
док нетко функције једноставно не дефинира. Али, сватко из свог концепта извлачи
тврдње које у њему нису садржане. Педесетак година касније Поинцарè се надовезао на
ту изјаву. Великим математичарима 19. века појам функције ипак није био сасвим
дохватљив, иако су засигурно савршено баратали замишљеним концептима. Главна
контраверза међу математичарима у вези увођења појма функције појављује се између
скупине математичара који су заступали дефиницију функције као сваког
придруживања између елемената два скупа (тој скупини припадао је Цантор) и скупине
математичара који су сматрали да би требало бити јасно како се то придруживање врши
(томе скупу је, на пример, припадао Поинцарè).

Али, модерне су дефиниције ову проблематику ипак успеле сасвим разоткрити. Гоурсат
је 1923. изнио дефиницију која се и данас користи: Кажемо да је y функција од x ако
вредности од x кореспондира вредности од y. Ову кореспонденцију означавамо с y =
f(x). Уколико ова дефиниција некоме не изгледа довољно прецизно, ту је и такозвани
релацијски облик дефиниције функције, какав наводи амерички математичар Суппес у
свом делу "Аџиоматиц сет тхеорy" из 1960.:

А је релација ако и само ако (∀x) (x∈A ⇒ (∃y) (∃z)(x = (y,z)). Пишемо yАz ако је (y, x) ∈
A. f је функција ако и само ако је f релација и (∀x) (∀y) (∀z)(xfy & xfz⇒ z =y.

Такођер, ако је сваком елементу x неког скупа А придружен тачно један елемент y
скупа B, тада кажемо да је дефинирано пресликавање или функција f из скупа А у скуп
B те пишемо y = f(x). Такођер, чињеницу да је f функција из скупа А у скуп B
записујемо у облику f : А → B. Елемент x назива се још и аргумент функције f, а y
вриједност те функције. Скуп А зовемо доменом или области дефиниције функције f, а
скуп B зовемо кодоменом или области вредности функције f.2

2
Појам функције у настави математике, https://hrcak.srce.hr/file/195258?
fbclid=IwAR1UyB7UaFc_iU5dlkh3oXWU7i1hVpGdxZyqHFkcDsKDAi2qqxMP9ZlSERY
2. СТЕПЕНОВАЊЕ И ОСОБИНЕ СТЕПЕНОВАЊА

Степеновање је математичка бинарна операција, у запису ab. У овом запису а се назива

основа, а b експонент. Чита се „а на b-ти степен“ или краће „а на b“, где је а
кардинални, а b редни (ординални) број. На пример, 57 се чита „пет на седми (степен)“.
Ако је n ∈ ℕ, онда степен представља основу помножену самом собом n пута:

an = (ax....ax) - n
Експонент се обично приказује као суперскрипт десно од основе. У том случају, bn се
назива „b подигнуто у n-ти степен“, „b подигнуто на степен n“, „n-ти степен од b“,
„b на n-том степену“, или кратко као „b на n-ти“. За један важи b1 = b, и за било који пар
позитивних целих бројева m и n важи bn ⋅ bm = bn+m. Да би се ово својство проширило на
целобројне експоненте који нису позитивни, b0 је дефинисано као 1, а b− n (при чему
је n позитивни цео број и b није нула) дефинисано је као 1/bn . Конкретно, b−1 је
једнако 1/b, реципрочна вредност од b.

2.1 Историја степеновања

Израз степен, није најнесрећнији превод старогрчког δύναμις (појачање) које

је грчки математичар Еуклид користио за квадрат линије, следећи Хипократа са Хиоса.
Архимед је открио и доказао закон експонената, 10a ⋅10b =10a+b, неопходан за
манипулисање степенима од 10. У 9. веку персијски математичар Мухамед ел
Хорезми користио је изразе ‫( َمال‬māl, „посед“, „имање“) за квадрат – муслимани,попут
већине математичара тих и ранијих времена, сматрали су на квадрат број као приказ
подручја, посебно земљишта, те отуда и својства, и ‫( َك ْعبَة‬коцка) за куб, коју су
касније исламски математичари у математичкој нотацији представљали као
слова mīm (m) и kāf (k), респективно, до 15. века, као што се види у делу Абу ел -
Хасана ибн Али ел-Каласада. Крајем 16. века, Јост Бурги је за експоненте користио
римске бројеве. Никола Шуке је користио облик експоненцијалне нотације у 15. веку,
који су касније користили Хенрикус Граматеус и Михаел Штифел у 16. веку.
Реч експонент је сковао 1544. године Мајкл Стифел. 
Самјуел Џик је увео појам индекси 1696. У 16. веку Роберт Рекорд је користио термине
квадрат, куб, зензизензик (четврти степен), сурсолид (пети), зензикјуб (шести), други
сурсолид (седми) и зензизензизензик (осми). Биквадрат је такође кориштен као назив за
четврти степен. Почетком 17. века, први облик модерне експоненцијалне нотације је
увео Рене Декарт у свом тексту под називом Геометрија, у којем је нотација уведена у
Књизи I.

Неки математичари (као што је Исак Њутн) користили су експоненте само за степене
веће од два, преферирајући да представљају квадрате као поновљено умножавање.
Стога би написали полиноме, на пример, као ax + bxx + cx3 + d. Један други историјски
синоним, инволуција сада се ретко среће и не треба га поистовећивати са његовим
чешћим значењем. Године 1748, Леонард Ојлер је написао:

„Размотрите експоненцијале или степене у којима је сам експонент променљив. Јасно је

да величине ове врсте нису алгебарске функције, јер у тим експонентима морају бити
константне.” Овим увођењем трансценденталних функција, Ојлер је поставио темељ за
модерно увођење природног логаритма, као инверзне функције за природну
експоненцијалну функцију, f(x) = ex.3

2.2 Особине степеновања

Степеновање има виши приоритет од множења. abc значи a(bc), а не (ab)c. За разлику

од сабирања и множења, степеновање није комутативно, нити асоцијативно.

(пa ример: 23 = 8 ≠ 32 = 9) 

 ac · bc = (a · b)c
 ab · ac = ab + c
 ab : ac = ab − c (за a ≠ 0)
 (ab)c = ab · c

Последица особине треће су:

 a0 = ab − b = ab : ab = 1

3
Степеновање, https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B5%D0%BF%D0%B5%D0%BD
%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5
  a−b = a0 − b = 1 / ab

чиме се, полазећи од дефиниције степеновања са експонентом који

је природан (односно позитиван цео) број, дефинише степеновање за
сваки целобројни експонент.

2.3 Степеновање са нецелебројним експонентима

2.3.1 Рационални експонент

Проширивање појма степена, тако да експонент може бити и рационалан број, али под
условом да вреде правила која вреде и за степене с природним и целим експонентима.
Нека је а позитиван реалан број и m n рационалан број, где је m ∈ Z и n ∈ Н. Тада степен
с рационалним експонентом m/n дефинирамо као:

Ако је m = 1, онда је:

а ако је n = 1, онда је:

У случају да је а = 0 и m/n > 0, онда је:

Ако су а и b позитивни реални бројеви, онда за све рационалне бројеве r и s вреди:

 ar · as = ar+s
 ar : as = ar−s
 (ar)s = ars
 ar · br = (ab)r
 (a/b)r = ar/br.
Такођер имамо да за позитивне реалне бројеве а и b, те позитиван рационалан број r
вреди:

a < b ⇔ ar < br
Ако посматрамо функцију,
f(x) = xm/n , m ∈ Z, n ∈ N, (m,n) = 1, онда за њену домену Df вреди:

Df = [0, + ∞⟩, n паран и m > 0,

= [0, + ∞⟩, n паран и m < 0,

= ℝ, нeпаран и m > 0,
= ℝ \ {0}, нeпаран и m < 0,

У случају када је n паран број, онда функција f није ни парна ни непарна, а када је n
непаран број, онда је функција f парна ако је m паран, а непарна ако је m непаран.4

2.3.2 Ирационални експонент

Нека је b ∈ ℝ \ ℚ ирационалан број. Тада је вредност а b дефинисана само за а ∈ ℝ+, као

гранична вредност.

lim ap/q
p/q – b
степена ap / q са рационалним експонентима p / q, који теже ка датом експоненту b.
Конкретна нумеричка вредност рачуна се преко приближних вредности, са жељеном
прецизношћу експонента. Нпр, ако је x = aπ, тада је a3,141 < x < a3,142.

2.4 Инверзне функције

Из степеновања се могу извести две функције, у зависности од тога да ли је

независна променљива основа или експонент. Први случај даје степену функцију
(y=xk), а други експоненцијалну функцију (y=kx). Инверзна функција степеној функцији
је корена функција (y=k√x). Инверзна функција експоненцијалне функције
је логаритамска функција.

4
Бернадин Ибрахимпашић "Елементарна математика", Бихаћ, 2014. година
3. КОРЕНОВАЊЕ

Кореновање је основна математичка операција којом се одређује вредност базе

потенције (корена), инверзна је степеновању. У скупу реалних бројева R једначина xn=a
назива се биномна једначина.

 Ако је а = 9 и n = 2 тада имамо једначину x 2 = 9 која има два решења, и то x 1 = −3

и x2 = 3.
 Ако је а = 8 и n = 3 тада имамо једначину x 3 = 8 која има само једно решење, и то
x = 2.
 Ако је а = −9 и н = 2 тада имамо једначину x2 = −9 која нема решења у скупу R.
 Ако је а = −8 и n = 3 тада имамо једначину x 3 = −8 која има једно решење, и то x
= −2.

Опћенито имамо, када је а∈R и н непаран природан број тада се графови функција y=а
и y=xn секу у тачно једној тачки. Када је а > 0 онда се секу у тачки чија је апсциса
позитиван број, када је а=0 онда у тачки чија је апсциса 0, а када је а < 0 у тачки чија је
апсциса негативан број. Из тога може се закључити да у том случају једначина xn=а има
јединствено решење, које у зависости од а може бити позитивно, негативно или 0.

Када је n паран природан број тада се за а > 0 графови функција y=а и y=xn секу у двије
тачке које су симетричне у односу на осу y. Апсцисе тих тачака представљају решења
једначине xn=а и то су супротни бројеви (један позитиван, а други негативан). Када је
а<0 графови се не секу и једначина нема решења, а када је а=0 пресек је у тачки чија је
апсциса 0, што и представља решење једначине.

Када је а < 0 једначина xn = а има решење (и то јединствено) само у случају када је н

непаран природан број. То јединствено решење се назива n–ти корен броја а или n – ти
корен из броја а. За паран број n имамо проблем и када је а < 0 (нема решења) и када је
а > 0 (имамо два решења па решење није јединствено). Како не треба идентификовати
решавање једначина и рад с функцијама, јер функција мора бити дефинирана за сваки
елемент домене и сваком елементу домене се сме придружити тачно један елемент
кодомене, те имамо следећу дефиницију:
За сваки ненегативан реалан број а (а ≥ 0) и за сваки природан број n > 1 постоји један и
само један ненегативан реалан број b (b ≥ 0) такав да је bn = a. Тај број b се назива n–ти
аритметички корен броја а (или из броја а) и пишемо b = n√a. Из дефиниције следи да за
ненегативан реалан број а и природан број n > 1 вреди ( n√a)n =a

У изразу n√а се природан број н назива експонент или степен корена, а број а се назива
радиканд или поткорена величина. Напоменимо када је n = 1, онда се корен изоставља
и уместо 1√а пишемо само а, док у случају када је n = 2, изоставља се писање
експонента корена, те уместо 2√а пишемо √а.

Нека су а и b ненегативни реални бројеви, n и k природни бројеви већи од 1, те m

природан број. Тада вреде следеће тврдње:

 Производ n – тих корена ненегативних реалних бројева је једнак n – том корену

производа тих бројева. Другим речима, имамо да је n – ти корен производа
ненегативних реалних бројева једнак производу n – тих корена тих бројева, тј.
вреди,

√a · n√b = n√ab
n

 Количник n – тих корена ненегативних реалних бројева је једнак n – том

коријену количника тих бројева. Другим речима, имамо да је n – ти корен
количника ненегативних реалних бројева једнак количнику n – тих корена тих
бројева, тј. вреди,

 Степеновање n – тог корена природним бројем k проводи се тако да се радиканд

степенује бројем k, а затим се из тако добијеног новог радиканда одреди n – ти
корен, тј. Вреди,

 N – ти корен из k – тог корена ненегативног реалног броја је једнак (n · k) – том

корену тог броја, тј. вреди,
  Ако су експонент корена и експонент радиканда дељиви истим природним
бројем, онда се вредност корена не мења ако се и експонент корена и експонент
радиканда поделе тим бројем, тј. вреди,

Овај се поступак назива скраћивање корена.

 Ако претходну једнакост напишемо обратно, онда имамо да се вредност корена
не мења ако се и експонент корена и експонент радиканда помноже истим
природним бројем, тј. вреди,

Овај се поступак назива проширивање корена.

За сваки природан број n > 1 вреди, n√0 = 0, n√1 = 1.

Квадратни (други) корен ненегативног реалног броја а је ненегативан реалан број √а за

који вреди, (√a)2 = a. За било који реалан број а вреди √a2 = |a|. и опћенито 2k√a2k = |a|, k
∈ N.

Ако се при раду с коренима добије израз у којем се појављује разломак чији називник
садржи корен, онда се алгебарским трансформацијама такав разломак може свести на
облик у чијем називнику неће бити корена. Ово се ради да би се избегло дељење с
ирационалним бројевима. Поступак уклањања ирационалног броја или ирационалног
израза из називника разломка се назива рационализација или рационалисање
називника. У неким се случајевима врши и рационализација бројника. Алгебарске
изразе у којима се појављују корени сматрамо сређеним ако вреди:

 Експоненти свих фактора у радиканду су мањи од експонента корена,

 Корени се не налазе у називницима разломака,
 Највећи заједнички делитељ експонента корена и експонента радиканда је једнак
1.5

5
Бернадин Ибрахимпашић "Елементарна математика", Бихаћ, 2014. година
4. ИНВЕРЗНА ФУНКЦИЈА

У математици, ако је ƒ функција од А до B, тада је инверзна функција од ƒ функција у

супротном смеру, од B до А, са особином да је композиција од А до B до А (или од B
до А до B) враћа сваки елемент почетног скупа у њега самога. Због тога, ако за
аргумент x у функцији ƒ добијемо вредност функције y, тада за вредност аргумента y у
инверзној функцији ƒ−1 (f инверзно, не мешати са степеновањем) добијамо ведност
инверзне функције x, дакле, добијамо почетни аргумент функције ƒ. Свака функција
нема своју инверзну функцију, оне које имају називају се инверзне функције.

На пример, нека ƒ буде функција која конвертује температуру у степенима Целзијуса у

температуру у степенима Фахренхеита:

f(C) = 9/5C + 32,

тада њена инверзна функција конвертује степен Фахренхеита у степена Целзијуса:

f -1 (F) = 5/9 (F - 32)

Нека ƒ буде функција чији је домен у скупу x, те чија је област скуп y. Тада, ако
постоји, инверзна функција од ƒ је функција ƒ–1 са доменом y и области x, дефинисана
следећим правилом:

f (x) = y, f -1(y) = x

4.1 Особине инверзне функције

Јединственост

Ако инверзна функција постоји за дату функцију ƒ, она је јединствена за ту дату

функцију, тј. постоји само једна инверзна функција задате функције ƒ: мора постојати
инверзна релација.
Симетрија

Постоји симетричност између функције и њене инверзије. Специфично, ако је ƒ –1

инверзна функција од функције ƒ, тада је инверзна функција од ƒ –1 оригинална
функција ƒ. У симболима:

f -1 o f = idx , f o f -1= idy

Ово следи јер је инверзија релација инволуција, ако се понавља, враћате се где сте
почели. Особина симетрије може се сажето изразити следећом формулом:

(f -1) -1=f

Инверзија композиције функција

Инверзна функција композиције функција је дата формулом, (f o g) -1
=g -1
o f -1. Може
се приметити да је редослед ƒ и g замењен, да би решили г, коју прати ƒ, прво се мора
решити ƒ, па онда g. На пример, нека је ƒ(x) = x + 5, и нека је g(x) = 3x. Тада је
композиција ƒ о g функција која аргумент прво множи са три, а затим додаје пет:

(f o g)(x) = 3x +5
Како би се обрнуо процес, најпре се мора пребацити пет на леву страну, а затим све
поделити са три:

(f o g) -1(y) = 1/3(y - 5)
Ово је композиција, (g -1 o f -1)(y).

Самоинверзија
Ако је X скуп, тада је функција идентитета на скупу X своја властита инверзна
функција:

idx -1= idx

Опћенитије, функција ƒ: X → X је једнака властитој инверзној функцији ако и само ако
је композиција ƒ о ƒ једнака idx. Таква функција се назива инволуција.6
6
Инверзна функција, https://bs.wikipedia.org/wiki/Inverzna_funkcija
5. ПРИМЕРИ ИНВЕРЗНЕ ФУНКЦИЈЕ

Инверзна релација је пресликавање слика у оригинале, чиме правимо нову релацију.

Другим речима, x и y замене места.

Пример 1: Нађимо релацију инверзну релацији

Решење: Инверз ове релације се добија када x и y вредности замене места, па добијамо
релацију „S на минус први“.

Обе релације могу се нацртати у координатној равни заједно са правом x = y, (график

бр.1)

(график бр.1)

Плаве тачке представљају релацију S, а црвене њен инверз. Може се приметити да су

црвене тачке добијене симетричним пресликавањем плавих тачака преко праве y = x.
Сви инверзи поседују ову особину.
Када би пресавили папир по правој y = x, све тачке релације S би се преклопиле са
својим инверзом. Тачка (2, 2) лежи на оси симетрије, па нема свој инверз, то јест инверз
је сама себи. Исто би се десило и са свим тачкама праве y = x. Посматрајући обе
релације, може се приметити да су обе функције. Када су и релација и њој инверзна
релација функције, за функцију кажемо да је један - један. Сваки оригинал је јединствен
и има тачно једну слику.

Пример 2: Нађимо инверзну функцију функцији

Решење: Прво се уцрта функција у координатни систем и осу y = x. Онда се изаберу две
тачке и пресликају преко осе симетрије (мењајући им x и y координату). Тако ће се
добити график инверзне функције, (график бр.2).

(график бр.2)

На крају, са графика се може прочитати формула инверзне функције:

Коефицијенти правца функције и њеног инверза су међусобно реципрочне вредности.
То ће увек важити за линеарну функцију. Такође, пресеци са осама мењају места.

Други начин:
Прво уместо ф(џ) ће се писати y:

Онда се из добијене једначине израчуна x:

Након тога, замене се ознаке x и y:

И на крају уместо y се пише:

На овај начин се могу наћи инверзи свих функција, не само линеарних.

Пример 3: Одредимо да ли су f и g међусобно инверзне.

Решење: И за овај пример постоје два начина решавања – први јеи уједно лакши начин
је да користимо композицију функција. Ако је,

За све x онда су f и g међусобно инверзне. Ако се неки оригинал преслика у своју

слику, а онда се другом функцијом преслика опет у исти оригинал џ, то онда чини ове
функције „супротним“ једну другој, то јест међусобним инверзима.

Пошто смо добили само џ, ове две функције су међусобно инверзне.

Други је да нађемо инверзну функцију прве функције и проверимо да ли је једака
другој.

Дакле,

, па су f и g међусобно инверзне функције.7

7
Инверзна функција, https://profesorka.wordpress.com/2014/09/28/inverzna-funkcija/
6. ЗАКЉУЧАК

Број и функција су основни појмови у математици. Функција (пресликавање,

придруживање) је апстрактан појам који се јавља у многим ситуацијама, не само у
математици него и у другим природним и друштвеним наукама. Ради се о томе да се
посматрају двије или више величина од којих једна зависи од осталих. Променом
вредности једне величине, истражујемо како ће се променити друга величина. Та се
зависност зове функцијска зависност.

Степеновање (потенцирање), је основна математичка операција која броју, варијабли,

полиному, матрици или неком другом математичком објекту придружује његову
потенцију, инверзна је кореновању. На пример, ако је а реални број, а n природни, n-та
потенција од а, симболички означена с а n, дефинирана је с аn = а · а · … · а, тј. као n-
струки продукт броја а самим собом. Каже се да је а база, а n експонент те потенције.
Степенновање може бити са целобројним и нецелебројним експонентом. Операција
степеновања с целобројним експонентима може се дефинирати директно преко
елементарних аритметичких операција. Постоји позитивни, негатвни и нулти
експонент.

Кореновање (радицирање), је основна математичка операција којом се одређује

вредност базе потенције (корена), инверзна је потенцирању. У скупу реалних бројева
други или квадратни корен из позитивнога броја а позитиван је број који је помножен
сам са собом једнак а, трећи корен из позитивнога или негативнога броја а је позитиван
или негативан број који је два пута помножен сам са собом једнак а. Корен из нуле је
нула. У скупу комплексних бројева могуће је извадити квадратни коријен из
негативнога броја. Симболички се кореновање означује знаком √а (квадратни корен из
а).

Што се тиче инверзвне функције може се закључити да инверзна функција постоји само
за бијективне функције. Каже се да је функција f инверзна функцији g ако вреди да је
композиција те две функција (у било којем поретку) идентитета. Из те дефиниције
следи да је кодомена функције f домена функције g и обратно.
ЛИТЕРАТУРА

Књиге:
 Бернадин Ибрахимпашић "Елементарна математика", Бихаћ, 2014. година
Интернетске странице:
 Појам функције у настави математике, https://hrcak.srce.hr/file/195258?
fbclid=IwAR1UyB7UaFc_iU5dlkh3oXWU7i1hVpGdxZyqHFkcDsKDAi2qqxMP9ZlSER

 Степеновање, https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B5%D0%BF
%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5

 Инверзна функција, https://bs.wikipedia.org/wiki/Inverzna_funkcija

 Инверзна функција, https://profesorka.wordpress.com/2014/09/28/inverzna-funkcija/

 Кореновање, https://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?
ID=70471&fbclid=IwAR0jZ7bjcLrTYkeRWu_iVW-
8mJWvm3IviGfSqTrIU2mpW3bZRcZzA1X7jLE
 Степеновање, https://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?
ID=49740&fbclid=IwAR1Evx-
B2CDkB02KDLQlXdvquoHordu_6ZuY3YpSQXfJ1wbDvwei5PNR68U
Датум предаје рада: __________________________

Датум одбране рада: __________________________

Коментар:

___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________

Оцена: _________________________

Чланови комисије:
__________________________

__________________________

__________________________

__________________________